KRATKA ENCIKLOPEDIJA PARAPSIHOLOGIJE I HERMETIKE

ŽIVORAD MIHAJLOVIC-SLAVINSKI Diplomirani psiholog

BEOGRAD 1976.

UVODNE NAPOMENE

Napisati enciklopediju bilo koje oblasti ljudskog saznanja pred­stavlja zadatak za čije je ostvarenje potreban dobro komponovan tim stručnjaka. Kada se toga prihvati pojedinac, bez obzira koliko su mu aspiracije skromne u pogledu obima rada, mora pošteno računati na svoju nedovoljnost da posao obavi kako valja. Uprkos takvog saznanja poduhvatio sam se ovog rada. Ideja vodilja bila je da omo­gućim ljudima koji amaterski proučavaju parapsihologiju i herme-tiku da se upoznaju sa osnovnim elementima ovih oblasti, da uka­­em na njihove istorijske korene i verovatne tendencije budućeg raz­voja.

Na srpskohrvatskom jezičkom području ne postoji adekvatan vo­dič ni za elementarno upoznavanje sa ovim oblastima saznanja. Na­suprot očite l i teraturne praznine postoji rastuće interesovanje. Malo je oblasti koje bude toliku radoznalost savremenog čoveka. Razlog? Veoma jednostavan. Hermetika, ruku pod ruku sa svojom mlađom sestrom parapsihologijom, govori o čoveku najdražim zagonetkama. O sposobnostima koje poseduje, ali koje ga zbunjuju. O čovekovom mostu u svemiru i svrhovitosti bitisanja. One tragaju za uzrocima patnje, bola i osećanja mučnine. One uporno ukazuju na njegove ne-raskidive veze sa prirodom. Najzad, što nije od najmanje važnosti, one nude rešenja ljudskih dilema. A takva svojstva pucaju pravo u srce čoveka današnjice, koji hoće ne samo da traga, nego i da nađe.

Tačnosti za volju, ovo nije prvi rad ovakve vrste kod nas. Pre II. svetskog rata objavio je Petar B. Petrović „Okultističku enciklo­pediju". Ipak, nje kao da nema, jer je ubrzo rasprodata, a od njenog publikovanja proteklo je nekoliko desetina godina. Prosuđujući vred-nost tog rada danas, postajemo svesni kako vreme brzo prolazi. Mnogo, mnogo toga se promenilo u ljudskom saznanju. Ako kao merila vred-nosti uzmemo teoretsku potkovanost autora, izbor obrađenih jedinica i način izlaganja, taj rad deluje, blago rečeno, veoma bezazleno. A to je dobro, jer takav utisak nedvosmisleno ukazuje da se nivo obave-štenosti čitalaca znatno podigao. Možemo biti sigurni da će i ovaj

3

rad, ova „Kratka enciklopedija", doživeti istu sudbinu za mnogo kraće vreme, jer porast ljudskog poznavanja ovih oblasti, uporedo sa osta­lima, kao da dobija neslućeno ubrzanje.

Potrebno je na ovom mestu raščistiti izvesne nedoumice, zbog toga što terminološka pometnja u oblastima hermetike i parapsiho-logije zahvata i najosnovnije pojmove. Šta je hermetika? Šta je para-psihologija? Metapsihologija? Psihotronika? . . . itd. Nedoumica je me­du laicima potpuna, a samo nešto manja kod psihologa i srodnih pro­fesija. Pošto su ti termini detinisani na odgovarajućim mestima u tek­stu, neću se na njima ovde zadržavati, već ću ukazati samo na ono što je u tekstu izostavljeno.

Hermetizam je sinonim okultizma koji ima, bar za većinu savre-menika, rđav prizvuk. .,Okultno" znači tajno, skriveno, potajno i zaista ne odgovara sadašnjem vremenu, čija je upadljiva karakter i­stika osvetljavanje svih doskora zamračenih fenomena ljudskog duha. Usled toga je „hermetizam" ili „hermetika" pogodniji termin, mada je i on već prevaziđen.

„Parapsihologijom" većina smatra isključivo disciplinu kojom se bavi američki biolog Rajn sa saradnicima. Njegov rad svodi se na gomilanje statističkih podataka dobijenih u hil jadama puta ponov­ljenim laboratorijskim opitima u vrlo suženim oblastima. U novije doba proboj je izvršen u pravcima koje Rajn nije mogao ni. da na­sluti. Fitilj koji je on zapalio goreo je samo u jednom pravcu, ali je parapsihologija eksplodirala na sve strane. Ona je prevazišla svoje prvobitne oblasti, svoju metodologiju, čak i svoj prvobitni naziv — kratko rečeno prerasla je u sasvim nov kvalitet. Adekvatan termin, koji je u stanju da prihvati rastući skup razuđenih i samopreobraža-vajućih disciplina je PSIHOTRONIKA (v). Termin je prvi upotrebio francuski parapsiholog Fernan Kler, ali su mu pravi značaj dali če-hoslovački parapsiholozi („psihotroničari"). Po njima, psihička ener­gija je sveprisutna, sveobuhvatna, sveprožimajuća. Ona nije ogra­ničena na ljudsko biće. Ona je posrednik između ljudskog duha i tzv. mrtve materije. Filozofske implikacije ovakvog stava su daleko­sežne. Umesto hiljadugodišnjeg dualizma materi ja-duh, psihotronika uvodi trijadno shvatanje. Treći član, koji posreduje između prva dva -- sveprisutna psihotronska energija — predstavlja rešenje doskora nerešive enigme telo-duh i kosmos-čovek. Psihotronika oživljava ono što je kratkovido nazivano mrtvim dajući mu svojstva psihizma, sposobnost reagovanja, primanja i odašiljanja psihičkih sadržaja. Ter­min psihotronika označava da se radi o sveprisutnoj psihičkoj ener­giji, bilo u čoveku bilo u ostalim oblicima materije, a dovoljno je opšte prirode da obuhvati sve fenomene parapsihologije i hermetizma — prošle, sadašnje i buduće.

4

Pravi naslov ove knjige trebalo je da glasi „Enciklopedija psiho-tronike", ali sam od njega odustao jer je kod nas i parapsihologija još nerazjašnjen i neodređen termin, a za psihotroniku malo ko da je i čuo, mada je prošlo šest godina od kako je objavljen (1968). „Mani­fest psihotronike" na Kongresu parapsihologije u Moskvi. Ukazati da je vreme sazrelo za izmenu terminologije i usmeriti pažnju čitalaca ka novootvorenim oblastima jedan je od ciljeva ove knjige.

Moj rad na „Kratkoj enciklopediji ' (izraz „enciklopedija" upotre­bljen je zbog nedostatka prikladnijeg) prošao je kroz tri etape. Kroz obimnu korespondenciju sa čitaocima uverio sam se u postojanje ve­like pometnje u pogledu upotrebe osnovnih pojmova i u pogledu shva-tanja osnovnih karakterist ika hermetičkih učenja i sistema. Veoma su česta identifikovanja raznorodnih učenja i slične greške koje se ni u jednoj oblasti ne m o j u tolerisati. Više od 50% moje koresponden­cije sastojalo se u odgovorima na pisma zainteresovanih o osnovnim strujanjima unutar hermetike i parapsihologije, u objašnjavanju ele­mentarnih pojmova i ukazivanju na sličnosti i razlike. Neretko za­žalio sam što ne postoji adekvatan priručnik na koji bih jednostavno uputio pitača. Postepeno sam došao na ideju da napišem takav pri­ručnik i počeo sam da prikupljam odgovarajući materijal. Mnoga pi­tanja mojih korespondenata i moji odgovori na njih urasli su postup­no u ovaj tekst.

Početkom ove godine (1974) kolega Velimir Filipović, psiholog, predložio mi je da zajedno napišemo enciklopedijski priručnik para­psihologije i hermetike, u potvrdu drevne istine da se istovetne ideje rađaju jeđnovremeno u glavama različitih osoba kada situacija za to sazri. Podelili smo posao i svako je radio svoje. To je bila druga etapa, u kojoj sam obrađivao pojedine hermetičke pokrete, njihove istaknute ličnosti i najnovije nalaze sovjetske i čehoslovačke parapsihologije.

Kada je trebalo povezati u koherentnu celinu materijale koje smo samostalno obrađivali, uvideli smo da nam se koncepcije zna­čajno razilaze, kako u izboru građe, tako i u pogledu prostorne zastup­ljenosti pojedinih jedinica. Ispoljila se široko znana činjenica da je lakše jednom čoveku da napiše tri knjige, nego dvojici jednu. Razi­šli smo se i time je počela treća etapa mog rada. Do tada prikupljen materi jal potpuno sam preradio. Izbacio sam mnogo toga što pripada istoriji parapsihologije u korist najnovijih nalaza, naročito čehoslo­vačke parapsihologije, do nedavno neopravdano potcenjene. Neke je­dinice sam znatno skratio ili ovlaš obradio. Na mnogim mestima tekst mi je suvoparan i čisto činjenički. Takav ishod nametnut je nesraz-merom između širine obuhvaćene problematike i malog obima ove knjige uslovljenog ekonomskim razlozima.

5

Ako pokušamo da utvrdimo ono što je najbitnije, karakteristično za sadašnji t renutak isprepletanih, dinamičkih oblasti parapsihologije i hermetike, uočićemo dve tendencije: 1. otkrivanje novih vrednosti u drevnim, zanemarenim i doskora zabranjenim oblastima kao što su narodna medicina i duhovno lečenje, alhemija, uticaj kosmičkih dejstava na ljudske aktivnosti, hermetičke metode izazivanja izme-njenih stanja svesti itd., drugim rečima okretanje laboratorijske nauke ka zabačenim predelima ljudskog duha i 2. unošenje naučne strogosti i metodologije u ispitivanje čisto hermetičkih fenomena, vekovima pre­puštenih zanesenjacima. Mračni podrumi kojima su carevali ismejava-ni čudaci pretvorili su se u svetle naučne laboratorije u kojima se od­vija prava orgija tehnologije — filmsko snimanje levitacije i psiho-kineze, elektronsko registrovanje podataka, stroga kontrola medija is­kićenih preciznim uređajima, koji neumoljivo registruju sve od srča­nog pulsa do moždanih talasa.

Takvim razvojem objektivno i subjektivno počinju da se pretapa­ju i oštre granice među njima se gube. Taj fenomen zapažen je i u nuklearnoj fizici — otkrićem i upoznavanjem subatomskih čestica ma­terije i nuklearne energije koja ih drži na okupu, fizički univerzum počeo je da se otkriva pred očima čoveka u tako suptilnim oblicima, da se s t ruktura i univerzuma i ljudskog bića svodi na niz isključivo ener­getskih polja, povezanih drugim poljima i tako u beskraj. Dr Edgar Mičel, bivši kosmonaut i jedan od najistaknutij ih parapsihologa dana­šnjice kaže: „Interesantna stvar u eksperimentima u subatomskim re­akcijama je da uloga posmatrača utiče na eksperimentalne rezultate SAMIM POKUŠAJEM POSMATRANJA. Drugim rečima svest nauč­nika — njegova najdublja intimna svesnost — nerazdružno je upletena u podatke za koje se pretpostavlja da su objektivni".

Jedinice ove kratke enciklopedije obrađene su alfabetskim redosle-dom. Kada naiđete u tekstu na reči koje označavaju određene pojmove i posle njih u zagradi slovo ,,v", to znači da je taj pojam na drugom me-stu u tekstu obrađen, pa ga potražite alfabetskim redom, da biste dobili dopunska obaveštenja. Isto važi za uputstva data na kraju jedinica („vi­di") koja vam ukazuju na srodne oblasti i pojmove.

Brojevi dati na kraju obrađenih jedinica označavaju l i teraturu koja je u najvećoj meri korišćena. Li teratura je navedena na kraju knjige pod rednim brojem i alfabetskom redu, uzimajući kao merilo redosleda pre­zime pisca. U najvećoj meri koristio sam ove radove:

1. ,,ENCYCLOPEDIA OF THE UNEXPLAINED", koju je radila grupa autora, editor Richard Cavendish, London 1974.

2. ,,PSYCH1C DISCOVERIES BEHIND THE IRON CURTAIN", She-ila Ostrander i Lynn Schroeder, Englewood Cliffs, 1971.

6

3. ,,A HYSTORY OF MAGIC, WITCHCRAFT AND OCCULTISM", W. B. Crow, London 1968.

4. „THE OCCULT EXPLOSION", Nat Freedland, London 1972.

5. „OCCULTISM, SECRETS OF THE HIDDEN WORLD", Jul ien Ton-driau, London 1972.

kao i časopise

,,QUEST" iz Londona i ,,PSYCHIC" iz San Franciska.

Kod nas postoji veliki interes za kontakte sa institucijama i centrima koji propagiraju i poučavaju različite hemetičke discipline kao što su jo­ga, zen, vedanta, kabala, bioastrologija, različite sisteme samorazvića zasnovane na praktičnoj parapsihologiji, za adrese izdavačkih kuća koje publikuju hermetičku l i teraturu i tarot karte, centre koji prodaju pribor za Ji Džing, elektronske uređaje za kontrolu moždanih talasa i tome slično. Na kraju ovog rada date su adrese takvih organizacija i ukratko je opisan njihov rad.

A

ABLUCIJA: Pranje. U većini religija i kultova važna komponen­ta ceremonija je pranje delova tela ili celog tela, nekad pranje idola.

ABRAKADABRA: Magijska amajlija, kojoj se još iz vremena stare asirsko-vavilonske kulture pridaje moć lečenja stomačnih bole­sti i groznice kada se nosi oko vrata, ispisana na tankoj zlatnoj ploči ili pergamentu. Raširenu upotrebu ima u alhemiji, gde napisana u obliku trougla simbolički predstavlja ceo univerzum.

ABRAKSAS: 1. Jedno od najstarijih božanstava u vavilonskoj i staroj persijskoj religiji. Predstavlja skladan spoj dobra i zla. 2. Demon sa nogama u obliku zmije i glavom petla. 3. Orijentalna amajlija dobijena graviranjem kamena.

„AČAD FRATER": Pseudonim engleskog hermetiste, čije pravo ime je Charles Stansfeld Jones (1886—1950). Autor je poznatih radova o kabali: ,,Q.B.L.", ,,Anatomy of the Body of God" i „Chalice oi Ecsta-sy". Poslednji navedeni rad, objavljen 1923. godine, predstavlja kabali-stičku analizu Vagnerove opere „Persifal", koja, po Ačadu, sadrži mno­ge kabalističke nagoveštaje. Iako rođen u Engleskoj, Ačad je najveći deo života proveo u Kanadi, gde je osnovao hermetičko bratstvo Ma-ion. 1915. god. sreo je Alistera Kraulija (v.) i od tada je bio jedan od njegovih najprivrženijih sledbenika.

AKUPUNKTURA: Drevna metoda kineske medicine, u kojoj se bolesti leče ubadanjem metalnih igala u precizno određene tačke na telu. Na taj način se reguliše proticanje, koncentracija i uzajamni od­nos pozitivnih (Jang) i negativnih (Jin) vitalnih energija u nervnom sistemu. U Kini je akupunktura od nedavno osavremenjena, a tako-đe stiče sve veću popularnost na Zapadu (v. Tobiskop).

ADAM KADMON: Nebeski ili Kosmički Čovek. Kabalističko ve-rovanje da postoji kosmicki duh zajednički svima ljudima ili, u širem smislu, svima živim bićima.

8

ADEPT: 1. U alhemiji, čovek koji je rešio zagonetku Kamena Mu­drosti. 2. U hermetizmu, osoba koja je dostigla visok nivo hermetič-kog saznanja. 3. U jogi, ljudsko biće kod kojeg je došlo do spajanja individualnog duha Atmana sa kosmičkim duhom — Bramom.

AEROMANTIJA: Metod proricanja budućnosti po atmosferskim pojavama — po vetru, po kretanju oblaka ili vodene površine uzbur­kane vetrom. Aeromantija je naročito bila razvijena kod starih Etru-raca, koji su svoje hramove gradili na uzvišenjima da bi što veća površina neba bila izložena pogledima sveštenika. Neki oblici aero-mantije prisutni su kod naših naroda, naprimer sevanje munje i grm­ljavina u zimu tumačeni su kao predznak velikih nesreća i ratova.

AGLA: Kabalistička formula, česta u ritualnoj magiji. Po struk­turi to je kovanica nastala od starohebrejskih reči „Gospod će biti veliki doveka".

AGRIPA KORNELIJUS (1486—-1535): Čuveni srednjevekovni fi­lozof, diplomata i hermetista, čiji rad ,,De Occulta philosophia" pred­stavlja odbranu magijske doktrine od mnogobrojnih kritika. Osnovna 1eza njegovog rada je da nam magija nudi direktnu percepciju boga i omogućava da shvatimo načine na koje se on ispoljava prirodi. U tome i ostalim njegovim radovima prisutna je kritika hrišćanske cr­kve koja je, po Agripi, iskrivila izvorno Kristovo učenje. Ovakav stav doveo ga je u oštar sukob sa crkvom.

Posle njegove smrti, nepoznati varalica objavio je uz originalni rad ,,De Occulta Philosophia" dodatak o egzorcizmu i prizivanju du­hova. Nazvao je sebe „Agripom".

AJNŠTAJN ALBERT (1879—1955); Otac teorije relativiteta bio je veoma zainteresovan za parapsihologiju. Lično je prisustvovao mnogo­brojnim telepatskim eksperimentima koje je književnik i hermetista Apton Sinkler izvodio sa svojom suprugom. Ajnštajn je napisao pred­govor za nemačko izdanje Sinklerove parapsihološke rasprave ,,Men-tal Radio" 1930. god. Sinklerova supruga primala je i pokušavala da reprocdukuje 290 jednostavnih crteža, koje je Apton Sinkler telepatski emitovao. Potpun uspeh postignut je sa 65 crteža, delimičan sa 155, neuspeh se pokazao samo u 70 pokušaja. L. 8.

ALBERT VELIKI (1200—1280): Naučnik ogromne erudicije, filo­zof, teolog i alhemičar. Savremenici su verovali da je otkrio Kamen Mudrosti, pomoću kojeg se grubi metali pretvaraju u zlato. Tvrdilo se, takođe, da je bio u stanju da kontroliše vreme. Konstruisao je jednog od prvih poznatih robota u istoriji koji je mogao da govori. Poznat je kao učitelj Tome Akvinskog. Albertu Velikom pripisuju se dva sred-njevekovna magijska priručnika: tzv. „Veliki Albert" koji se svodi na

9

zbirku magijskih recepata i uputstava za bavljenje fizikom i medi­cinom i tzv. „Mali Albert" koji predstavlja zbirku uputstava za vradž-bine i tumačenje snova.

ALEKTROMANTIJA: Metod proricanja uz pomoć petla, stavlje-nog u centar kruga, koji je podeljen na onoliko polja koliko ima slo­va u alfabetu. U svako polje upisano je jedno slovo i stavljena zrna žita. Na osnovu redosleda polja iz kojih je petao kljucao žito dobija se serija slova iz kojih se sačini proročanska poruka.

ALEUROMANTIJA: Proricanje na osnovu oblika formiranih posi-panjem brašna po tlu.

ALFITOMANTIJA: Proricanje prema načinu na koji se jede hleb od ječmenog brašna.

ALHEMlČAR: Čovek koji se praktično bavi alhemijom.

ALHEMIJA (arapski al-kimia): Davni predak današnje hemije. Ima više značenja i vidova. Najvažniji su: 1. Opšta alhemija, čiji je cilj preobražaj ili transmutacija jednog obli­ka materi je u drugi. Iz nje se razvila egzaktna hemija, jer se alhe-mijski rad svodio na dugogodišnje eksperimentisanje sa tada nepozna­tim elementima, smešama i jedinjenjima. 2. Prakt ična alhemija, koja predstavlja primcnu alhemijske teorije kao filozofije vatre. Cilj joj je transformacija grubih metala u pleme­nite. Ovo je, po alhemijskoj teoriji, moguće postići samo uz pomoć Kamena Mudrosti. Prakt ična alhemija je razrađen sistem metoda i postupaka, veoma komplikovanih i dugotrajnih, opterećenih krajnje nejasnom simboličnom terminologijom, pomoću kojih se navodno do­lazi do Kamena Mudrosti. Pored moći transformacije, on ima moć rešenja osnovnih suprotnosti života i prirode: vatra-voda, dobro-zlo, sumpor-živa, muško-žensko itd. Zato je tzv. Božanski Hermafrodit najčešći simbol kamena Mudrosti. Ostali njegovi simboli su Pelikan, Hristos, Azot, Krunisano Dete, Kći Velike Tajne, Zeleni Lav, Mleko Device i dr.

3. Mistična alhemija, čiji je cilj da pronicanjem kroz pojavnu s t ranu predmeta i pojava života upozna njihovu suštinu. Taj proces simbolizuje razaranje grubih metala i dolaženje do zlata. Zlato je simbol večite spiritualnosti.

4. Seksualna alhemija je vid alhemije najmanje shvaćen i u naj­većoj mer i pogrešno tumačen. Njen cilj je pretvaranje grube biološke seksualne energije, kroz alhemijsku vatru orgazma, u suptilniju psi­hičku energiju. To je d i rektna i svesna sublimacija seksualne ener­gije (v. Kraul i Alister, O. T. O.).

10

U novije doba, Jung je više od 30 godina posvetio mukotrpnom proučavanju alhemijskih tekstova. Njegovi najdalekosežniji radovi posvećeni su otkrivanju psihološkog smisla alhemije i njenih simbola — „Mysterium Coniunctionis" i „Psihologija i alhemija". Po Jungu, teško shvatljiv simboličan jezik alhemije krije istinska znanja ljudske psihe. Osnovni cilj alhemije — rešenje enigme suprotnosti — jeste najviši cilj ljudskog bitisanja, a proces pretvaranja grubih metala u plemenite, jeste proces transformacije nesvesnih sadržaja u svesne. Kamen Mudrosti, kako Jung pronicljivo ukazuje, jeste simbol ljud­skog Selfa, istinskog Jastva, najviše celovitosti ljudskog bića. L. 4, 40.

ALKAHEST: U alhemiji, univerzalni rastvarač koji može na ras­tvori sva tela. Dobija se pomoću Kamena Mudrosti.

ALOCER: Veliki vojvoda pakla u crnoj magiji, koji vlada nad 36 legija demona. Na srednjevekovnim gravirama predstavljan je kao konjanik sa lavljom glavom.

ALUDEL: U alhemiji, vaza ili kupasti sud u kojem je, kao plod dugogodišnjeg alhemijskog procesa, najzad dobiven Kamen Mudrosti.

AMBIVALENCIJA: 1. U hermetizmu, učenje po kojem svaka ljudska crta treba da bude uravnotežena sa njoj suprotnom crtom.

2. U dinamičkoj psihologiji dvostranost osećanja ili težnji, na pr imer kad dete istovremeno voli i mrzi roditelje.

AMEN ili AMIN: Hebrejska reč i kabalistička formula, koju je hrišćanstvo prisvojilo, koja znači: „Neka tako bude". Njen ekviva­lent u joga i ventanta sistemu je sanskritska reč OM ili AUM.

AMETIST: Poludragi kamen ljubičaste boje, u hermetizmu simbol znanja, svetlosti i mudrosti.

AMNIOMANTIJA: Proricanje na osnovu izgleda vodenjaka — providne opne koja omotava ljudski fetus u materici. Proricanje se vrši neposredno posle porođaja.

A.M.O.R.C.: Reč AMORC predstavlja inicijale američke rozen-krojcerske organizacije, čiji je pun naziv Ancient Mystic Order Rosae Crucis (Drevni Mistični Red Ružinog Krsta). Osnovao ju je Spencer. Lewis. Posle njegove smrti 1939. god., na položaju Imperatora Reda nasledio ga je njegov sin Ralph Lewis. AMORC tvrdi da vodi poreklo iz starog Egipta, 1500 g. pre n. e. S m a t r a se da ima preko 100.000 članova u SAD i ostalim zemljama sveta. Članstvo je dopisno. Centar organizacije je u San Hoseu, u Kaliforniji.

11

AMULET: Predmet koji se nosi da bi branio sopstvenika od rđa-vih uticaja. U hermetičkom učenju amulet je pasivni zaštitnik od štetnih i neprijateljskih uticaja, za razliku od talismana koji deluje aktivno — izaziva promene u sopstveniku i okolini, u skladu sa nje­govim željama.

ANALOGIJA: U hermetizmu analogija označava stalnost veze iz­među dva slična pojma ili pojave. Ona je osnova tzv. simpatičke magije. Na primer, u našem narodu postojalo je rašireno verovanje da će, u sušnom periodu, polivanje dodola vodom izazvati kišu, da će bremenita žena roditi lepo dete ako za vreme trudnoće gleda samo lepe i pri jatne stvari itd.

ANDROID: U hermetizmu, veštačko ljudsko biće, obično neljud­skih dimenzija, stvoreno posebnim magijskim operacijama: GOLEM (gigantskih dimenzija) i HUMUNKULUS (patuljak).

ANTROPOMANTIJA: Proricanje prema izgledu utrobe žrtvova­nih ljudskih bića, često kod primitivnih verskih kultova starog veka.

ANTROPOZOFIJA: Religiozno-okultni pokret koji je početkom ovog veka osnovao u Nemačkoj Rudolf Štajner (1861—1925). Po uče­nju antropozofije cilj ljudskog inkarniranja je moralno i spiritualno usavršavanje. Osim čulne percepcije postoji viša, spiritualna percep­cija koja je u potpunosti nezavisna od čulnih sadržaja. Ona je pro­dukt višeg Ja i kroz spiritualno usavršavanje ovaj vid percepcije postaje sve aktivniji, omogućujući čoveku sticanje svesti o višim, nad-fizičkim svetovima.

1902. godine Štajner (v.) je postao član Teozofskog društva i za kratko vreme došao na čelo njegovog nemačkog ogranka. Deset go­dina potom sukobio se sa vodećim teozofima i kao posledica tog su­koba nastalo je Antropozofsko društvo. U prvo vreme novo društvo ličilo je na šizmatičan i kratkovečan ogranak teozofske matice, ali je brzo steklo veliki broj pristalica i sopstvene ogranke po celom svetu.

Centar Antropozofskog pokreta je u tzv. Getenaumu u Dorlahu (Švajcarska). Glavni izvori antropozofske doktrine su Štajnerovi ra­dovi, među kojima su najpoznatij i : „Okultna nauka", „Znanje o višim svetovima i njegovo sticanje", „Krv je sasvim osobit sok" i „Atlan-tida i Lemurija". Budući veoma svestrana ličnost, Štajner se bavio filozofijom, vaspitanjem, agrikulturom, lečenjem duševnih poremećaja, umetnošću i prirodnim naukama. Njegovi sledbenici otvorili su brojne škole, farme i laboratorije zasnovane na principima antropozofije. L. 4.

APOLON: Jedan od najvažnijih starogrčkih bogova, sin Zevsov. On je bio bog intelekta, svetlosti, lečenja i umetnosti . Najpoznatije Apolonovo svetilište bilo je Pitijino proročište u Delfima.

12

APOLONIJUS IZ TIJANE: Grčki filozof iz IV. veka n. e., u svoje vreme veoma slavan. Za njega predanje kaže da je tačno predvideo smrt četiri r imska imperatora i Vespazijanovo uzdizanje. Veruje se da je putovao na Istok i da je posetio, pored ostalih zemalja Indiju, gde je primio posvećenje. Priče o njegovim čudesnim putovanjima ostavio je Damis, njegov učenik, a prepričao ih je Filostratus. One su pune neverovatnih događaja, tako da je Apolonijus u Srednjem veku smatran mitskom ličnošću. Kako je propovedao praštanje i opštu ljubav, njegov život donekle podseća na Kristov. Pored ostalog, za njega se takođe pričalo da se uzdigao na nebo. Apolonijusov kult bio je u Grčkoj jedno vreme jako rasprostranjen, pa je tada postojao rivalitet sa Hrišćanstvom.

ARHETIPI: Po Jungovoj analitičkoj psihologiji, arhetipi su pri­mordijalne slike, ili praslike, u kojima je nataloženo sve iskustvo ljudskog roda. Oni su, međutim, dinamičke prirode. Čovek ih nasle-đuje kroz svoju nervnu strukturu, kao način doživljavanja sveta. Arhetipi su deo kolektivnog nesvesnog ljudske rase i pojedinac ih postaje svestan kroz snove, mitove i halucinacije. L. 44.

ARITMOZOFIJA: Doktrina brojeva, učenje da su brojevi tajni ključevi od svekolike mudrosti. Dve glavne škole aritmozofije su pitagorejska i kabalistička.

ARMOMANTIJA: Proricanje iz plećke žrtvovanog govečeta.

ARS MAGNA: Velika veština, alhemija.

ARTAME: U kultu veštica (vičkaftu) ar tame je bodež, posvećeni nož, jedan od osnovnih instrumenata. Njime se ubijaju žrtvovane životinje, urezuje magijski krug na površini zemlje itd. Artame je, po svemu sudeći, derivat magijskog mača.

ASANA: Položaj ili poza u hata-jogi. Postoji veoma veliki broj asana. Većina savremenih autoriteta obrađuje 84 najvažnije asane. Asane deluju na vezivna tkiva, krvne sudove i endokrine žlezde. Neke povećavaju elastičnost kičme. Asane mogu upražnjavati i osobe koje nisu u stanju da izdrže veće napore. Sigurno i bezopasno vežbanje zahteva superviziju iskusnog instruktora.

ASTAROT: Po predanju, jedan od paklenih demona koji zna prošlost, sadašnjost, budućnost i sve tajne želje ljudi.

ASTRAGALOMANTIJA: Metod proricanja sa kostima obeleže-nim slovima. Njihovim bacanjem dobija se kombinacija slova, čijom interpretacijom se dolazi do odgovora na postavljeno pitanje.

13

ASTRAL: Nadfizički svet, prvi kosmički p lan iznad ovozemalj­skog, fizičkog i materijalnog. To je svet čiste energije. Učenje o astralu prisutno je vekovima u svima hermetičkim učenjima Istoka i Zapada. Najnovija eksperimentalna ispitivanja i snimanja u para-psihološkim laboratorijama pokazala su da astral zaista postoji. O njemu se sada govori kao o „energetskom polju". Vidi Aura.

ASTRALNO TELO: Po učenju hermetizma, istočnog i zapadnog, ljudsko biće ima pored fizičkog tela još nekoliko tela, nevidljivih golim okom. Jedno od njih je astralno telo, koje ima znatno finiju s trukturu i koje prožima fizičko telo. Fizički organizam predstavlja tačan duplikat astralnog, sa kojim je vezano, ali ta veza nije čvrsta. Ona je ostvarena preko tzv. „srebrnog užeta" koje se za fizički or­ganizam vezuje u oblasti pleksusa solarisa. Astralno telo se izdvaja iz fizičkog tokom sna, narkoze, t ransa i u sličnim stanjima, ali je kon­takt između dva tela još uvek sačuvan. Kada se svaki kontakt pre­kine, nastupa smrt. U pomenutim stanjima odvajanje astralnog tela od fizičkog je spontano, nevoljno, nesvesno.

Proces svesnog, voljnog, namernog izdvajanja astralnog tela iz spoja sa fizičkim naziva se u hermetizmu ASTRALNOM P R O J E K ­CIJOM. Taj proces je veoma komplikovan, a samih tehnika projekcije ima više.

Do nedavno, astralna projekcija spadala je u oblast sasvim nepro-verenih činjenica. Međutim, nagli razvoj eksperimentalne parapsiho-logije početkom osme decenije ovog veka nije mogao da ostavi po strani ni astralnu projekciju. Parapsihološki institut Stenfordskog Uni­verziteta u SAD tražio je putem oglasa nekoliko meseci dobrovoljce koji su u stanju da izvrše astralnu projekciju i sačuvaju pri tome punu svest o zbivanjima. Javio se mali broj ljudi a najbolje rezul­tate postigao je američki slikar Inge Swann. Ispitivan je u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima tokom 1972. godine. Sasvim uprošćeno prikazan eksperiment se sastojao u sleđećem. Swan je ležao u jednoj prostoriji, držeći ruku na kontaktnom dugmetu, koje je trebalo da pritisne u t renutku kad mu se astralno telo izdvoji ((jer je fizičko telo u stanju da funkcioniše po volji i za vreme projekcije). Sve vreme su registrovane elektronskim aparat ima pro-rnene njegovih moždanih (frekvencija i vrsta talasa) i telesnih aktiv­nosti (puls, pritisak i dr.). Zadatak mu je bio da svoju svest prenese uz pomoć astralnog tela, u susednu prostoriju, sve do određene tačke, registruje i zapamti sve što se tu nalazi, da se vrati u svoje fizičko telo, da znak da je projekcija završena i odmah zatim reprodukuje sve što je na datoj tački zapazio. Radi kontrole eksperimenta nijedan od ispitivača nije ulazio u tu drugu prostoriju. U nju bi ušao slučajno odabrani subjekt, koji nije znao o kakvom se eksperimentu radi i

14

stavio bi na određeno mesto predmet koji je Swan trebalo da zapazi tokom projekcije i reprodukuje. To su uglavnom bili crteži ili jednostavna geometrijska tela. Njih je odabirala treća grupa ljudi, koja nije imala nikakav kontakt ni sa ispitivačima ni sa osobom koja bi predmet unela u eksperimentalnu prostoriju.

Reprodukcije Inge Swana bile su izvanredno tačne. Jedino nije uspevao da reprodukuje boje. Da bi se izbegao nenaučan prizvuk koji je poticao od naziva astralna projekcija, u stenfordskoj laborato­riji iskovan je nov termin VANTELESNO ISKUSTVO, skraćeno O.O.B.E. (Out of body experience). L. 31.

ASTROLOGIJA: Verovalno najbolja definicija astrologije je da je to izučavanje stvarnih ili nepostojećih odnosa između kosmičkih dejstava i ljudskog organizma.

Koreni astrologije su očito iskustveni. Ljudi su uočili da postoje izvesni odnosi između konstelacija nebeskih tela i zbivanja kako na zemlji (poplave, plodne i neplodne godine itd.), tako i u čoveku (ponašanje normalnih i duševno bolesnih osoba, fiziološki procesi kao što je menstruacija i dr.). Iz takvih empirijskih opažanja razvila se astrologija, a zatim astronomija. Neke veze očito postoje, o tome zadnjih godina i egzaktna nauka govori. Pitanje je, u kolikoj meri te veze dozvoljavaju izvođenje astroloških zaključaka.

Astrologija je fundirana na geocentričnom sistemu, koji je oborio Galilej. Davnašnji tvorci astrologije znali su za sunce, mesec i pet planeta. Neptun, Pluton i Uran inkorporirani su kasnije u astrološki sistem, redom kojim su bili otkrivani. Polazeći od geocentričnog sistema, nebeska tela prividno putuju oko zemlje kružnom putanjom zvanom zodijak. Krug je izđeljen na 12 jednakih delova, svaki od 30° i svaki predstavljen određenim znakom. Ciklus počinje znakom ovna, pod koji dolaze sve osobe rođene između 21. III. i 20. IV, zatim slede bik, blizanci, rak, lav, devica, vaga, škorpion, strelac, jarac, vodolija i riba.

Zemljina rotacija oko ose dovodi do javljanja novog činioca, po učenju astrologije veoma značajnog — ascedenta, t j . planete koja je u t renutku rađanja sunca nad istočnim horizontom. Od značaja su dalje, 12 kuća koje su paralelne sa znacima zodijaka, descendent, me­đusobni odnosi planeta, uglovi pod kojima stoje, broj planeta u po­ljima itd. itd.

Na osnovu efemerida ili tabela planetarnih položaja astrolog može da izračuna konstelaciju nebeskih tela u bilo kojem trenutku, nad bilo kojim mestom zemljine površine i iz tih podataka crta uprošćenu mapu neba u t renutku rađanja neke osobe.

Mnogobrojna istraživanja validnosti astroloških nalaza ne daju podudarne rezultate. S jedne strane činjenica je da analize i zak-

15

ljučci poznatih astrologa nad istim podacima ne daju visoke kore­lacije. Često su sasvim protivurečni. Sa druge strane ima podataka koji idu u prilog astrologiji. Linda Gudmen, poznati američki astrolog, u svojim nastupima na televiziji nepogrešivo je pogađala znak u kojem su rođeni slučajno odabrani subjekti, samo na osnovu posmatranja njihove fizičke konstitucije i kratkog razgovora (v. Nat Freedland: "The Occult Explosion"). Takođe je K. G. J u n g u svojim ispitivanjima sinhroniciteta statistički obradio podatke, dobijene na osnovu astro-loških premisa o slaganju različitih znakova zodijaka, koji su se od­nosili na nekoliko stotina bračnih parova i dobijeni rezultati o nji­hovom emocionalnom slaganju odn. neslaganju daleko su prevazi-lazili ono što bi se dobilo samo na osnovu slučaja.

Interesantna su ispitivanja koja je vršio Dr. Leonard Ravitz sa Đuk Univerziteta. Pokazao je da se električni potencijal emocionalno poremećenih pacijenata menja prema menama meseca i da su pro-mene najveće kod najteže poremećenih.

Sovjetski naučnik Podšibjakin statistički je utvrdio da se broj saobraćajnih nesreća učetvorostručuje prvog dana po izbijanju sun­čevih pega u odnosu na statistički prosek.

Ovakvih ispitivanja, koja pokazuju da kosmička dejstva zaista utiču na ljudska bića ima svakim danom sve više. Da li će ona potvrditi ili opovrgnuti osnovne postavke astrologije, za sada je neiz-vesno. L. 4, 14, 8, 29.

ASTRUM ARGENTINUM (Srebrna Zvezda): Tajno hermetičko društvo koje je 1907. god. osnovao Alister Krauli (v.) u Londonu. Pro-klamovani cilj organizacije bilo je ubrzanje svesne duhovne evolucije članova, anihilacija čovečjeg Ja i spajanje sa Svetim Anđelom Čuva­rom. Metod je bio r i tualna magija, a sredstva za izazivanje ekstatičnog slanja svesti seks i st imulativne droge. Društvo je, počevši od 1909. god., izdavalo svoj časopis "The Equinox". Dvadesetih godina ovo hermetičko društvo, često znano samo po inicijalima A. A., preraslo je u hermetički red O.T.O. (v.).

AURA: Psihoenergetsko polje koje prožima i okružuje žive orga­nizme, pod normalnim okolnostima nevidljivo golim okom. Auru imaju i neživi predmeti, ali se tu ne može govoriti o psihoenergetskom, već samo o energetskom polju. Bitna razlika je međut im u tome što je polje oko neživih objekata postojano i nepromenjivo, dok je aura živih bića dinamičko polje ispunjeno neprekidnim promenama oblika, jačine i boje. Mnogi drevni hermetisti (kao i savremeni) tvrdili su da mogu videti auru. Najnovija parapsihološka eksperimentalna ispi­tivanja potvrdila su postojanje aure (ili „polja s t rukture oblika", ili

16

,,bioplazmatičnog tela", ili „bioenergetskog tela") različitih boja i veli­čine kod živih bića, čije se promene odražavaju u fizičkom telu i obratno. Prvi su egzaktnim sredstvima snimili auru Semjon i Valen­tina Kirlijan.

Međutim, znatno pre Kirlijanovih engleski elektroterapeut Dr. Kilner (v. Kilner Volter) izumeo je specijalne naočare kojima se mogla sagledati aura. Zatim je Dr. Harold Bar (Harold Burr) profesor neuroanatomije sa Jejl Univerziteta, izneo tvrdnju (1935. godine) da je sva živa materija, od semena biljaka do ljudskog bića okružena i kontrolisana elektrodinamičkim poljem. Ovaj energetski ogrtač pred­stavlja vrstu elektronskog kalupa. Dok se telo obnavlja, ovo energet­sko polje obezbeđuje da novo tkivo uzme odgovarajući oblik. Nešto docnije Dr. Leonard Ravic (Ravitz), neuropsihijatar sa Jejla, utvrdio je da ljudski duh može uticati na sopstveno i tuđe psihoenergetsko polje. Najzad su, krajem šezdesetih godina, Kirlijanovi dobili zaslu­ženo priznanje za svoje dugogodišnje napore i ispitivanje svojstava aure dobilo je veliki podstrek, tako da se svakodnevno objavljuju zna­čajni novi doprinosi.

Sovjetska škola parapsihologije pokazuje izrazitu tendenciju da većinu parapsihičkih pojava protumači delovanjem biopsihološkog polja. Tome su znatno doprinela ispitivanja sa obdarenim medijem Ninom Kulaginom. Dr. Genadij Sergejev konstruisao je nedavno dete­ktor koji je u stanju da registruje postojanje bioenergetskog polja oko ljudskog organizma — sa odstojanja. Zahvaljujući tome uređaju, utvrđeno je da Kulagina postiže efekat psihokineze dovođenjem svog polja u stanje jakih vibracija i koncentrišući ga u pravcu svog pogleda.

Dr Sergejev je došao do još jednog, možda najčudnijeg od do­sadašnjih otkrića — telo klinički mrtvog čoveka poseduje još neko­liko dana po smrti, bioenergetsko telo koje pulsira. Njegove vibracije registrovao je detektor Sergejeva sa odstojanja od 3,5 metra, utirući put novoj disciplini — tanatologiji — nauci o smrti i procesu umi­ranja. Možda će uskoro biti bačeno više svetlosti na nalaz švedskog lekara Dr. Nils-Olof Jakobsona, iznet u njegovoj knjizi „Život posle smrt i" (1973), da ljudsko biće u t renutku umiranja gubi u težini pro-sečno 21 gram. On je izvodio krajnje drastične, ali za nauku drago-cene eksperimente, stavljajući kancerozne bolesnike u zadnjem sta­diju oboljenja na hiper-osetljive vage, zajedno sa bolesničkom poste­ljom. U trenutku kliničke smrti bilo je moguće utvrditi jasan gubitak težine.

Ispitivanja na Saskačevan Univerzitetu u Kanadi znatno su vese­lija. Radeći sa tzv. Tompsonovim detektorom, koji je sličan aparatu Sergejeva, jer na daljinu registruje energetsko polje oko čoveka, Dr. Abram Hofer i Dr. Harold Kelm utvrdili su da se može otkriti

17

nivo ljudske anksioznosti (zastrašenosti), da li je čovek smiren, pro-sečno napet, ili jako anksiozan. Sam pronalazač detektora Dejvid Tompson smatra da energetsko polje čoveka deluje, na nesvesnom nivou, kao precizan detektor. Ljudi preko aure odmah osete strah, paniku ili prijateljski stav okoline. Da bi to dokazao Tompson je konstruisao i energetski odašiljač, koji imitira energetske vibracije straha. Ljudi su na njih odmah reagovali, pokazujući jasnu tendenciju da se uklone iz tog polja. L. 1, 29, 31.

AUROBINDO GOZE ŠRI (1872—1950): Jedan od najpoznatijih indijskih mistika ovog veka, filozof, pesnik i jogi. On je tvorac tzv. purna-joge ili integralne joge.

Diplomirao je klasičnu istoriju i jezike na Kembridžu. Po povratku u Indiju uključio se u političku borbu za nezavisnost zemlje, kao član ekstremnog nacionalističkog krila koje je zagovaralo oružanu borbu. Bio je osuđen i u zatvoru, da bi očeličio telo i duh, počeo je da se intenzivno bavi jogom. Za kratko vreme doživeo je sjajne vizije i iluminaciju, tako da se preobrazio u mistika. Upoznao je sve tradicionalne oblike joge i posle dugogodišnjeg iskustva sintetisao ih u novi sistem purna-joge. Za razliku od većine indijskih jogija i mistika Aurobindo nije propovedao povlačenje iz materijalnog sveta, već njegov preobražaj. Njegov sistem teži ,,spiritualizaciji" sveta, sve-opštem bratstvu, prevazilaženju nacionalnih i verskih razlika.

Kada je umro u 78. godini ,ostavio je za sobom veoma plodan opus i bezmalo 2000 učenika u svojem ašramu (školi) joge u Pondišeriju. Od njegove smrti svetovnu i spiritualnu stranu ašrama vodi njegova privržena sledbenica Mira Rišar.

Gigantska ličnost Aurobinda još uvek lebdi nad Ašramom i broj sledbenika integralne joge, u svima zemljama sveta, penje se na desetine hiljada. U Tant, bivši gen. sekr. Ujedinjenih Nacija, koji je više od 40 godina sledio Aurobindovo učenje, pisao je da je „Aurobindo jedan od najvećih spiritualnih učitelja u istoriji čovečanstva."

Njegovo duhovno nasleđe otelotvoreno je u Aurovilu, gradu sim­bolu integralne religije, osnovanom 1968., u kojem bratski žive pri­padnici 120 nacija koji slede Aurobindovo učenje. Svi stanovnici Auro-vila moraju se odreći sve svoje imovine i živeti pokoravajući se unutarnjim principima zajednice, koja podseća na eksperimentalno besklasno društvo.

Kada se posada Apola-12 vraćala sa meseca, kosmonaut Čarls Konrad obavestio je kontrolu leta na zemlji da vide neobjašnjivu svetlost, intenziteta Venere, kako postojano zrači iz tačke na istoku Indije. Ovaj fenomen primljen je bez iznenađenja u Aurovilu i celoj Indiji. Po tamošnjem shvatanju, spiritualna svetlost Velikog Učitelja osvetljavaće „staze" generacijama njegovih sledbenika. L. 27.

18

AUTOMATSKO PISANJE (slikanje i dr.): Aktivnosti koje ispo-ljavaju medijumi (v.) u stanju transa, bez ikakvog učešća svesti. Po Jungu, te aktivnosti predstavljaju direktno pražnjenje nesvesnlh sadržaja.

AUTOMATIZAM: 1. U psihologiji, nesvestan refleksan akt. 2. U parapsihologiji to je automatsko funkcionisanje čula halucinatorne prirode.

AUTOSKOPIJA: Parapsihološka sposobnost sagledavanja zbivanja u sopstvenom organizmu. Tvrdi se da joga, fakirizam i srodni sistemi hermetičkog treninga razvijaju tu sposobnost.

AUTOSUGESTIJA: Vidi hipnoza.

AVATARA: Inkarnaci ja ili otelotvorenje božanstva. Po učenju joge, vedante, teozofije i srodnih sistema to je ljudsko biće koje je završilo svoju kosmičku evoluciju i spojilo se sa apsolutnom svešću. Kao avatare navode se Hristos, Buda, Ramakrišna i dr.

B

BAFOMET: Hermafroditsko biće, polu-čovek polu-jarac. Prvi put se javlja u kultu Vitezova Templara za vreme Krstaških ratova.

BAKSTER KLIV (Cleve Bakster): Direktor i osnivač Baksterove škole za primenu detektora laži u Nju Jorku; poznati parapsiholog čije je najznačajnije otkriće postojanje tzv. PRIMARNE PERCEPCIJE kod nižih živih bića i, štaviše, kod organskih materi ja. U njegovoj školi više od dvadeset godina davane su instrukcije o primeni osetljivih detektora laži u isleđivanju. Jednom prilikom (1966), dok je u svojoj laboratoriji zalivao cveće u saksiji, pala mu je na pamet srećna ideja da pokuša da izmeri električne promene u biljci, dok se voda penje iz korena u lišće. Pričvrstio je elektrode poligrafa na list biljke i posmatrao reagovanje. Na njegovo iznenađenje, biljka je reagovala na način koji podseća na ponašanje srca za vreme emocionalnog uz­buđenja. Bakster se zapitao kako bi biljka reagovala na pretnju, da li bi bilo sličnosti sa ljudskom reakcijom, koja se dobija kada subjektu koga saslušavaju postave emocionalno nabijeno pitanje. Odlučio je da „zastraši" biljku zapaljenim palidrvcetom. U t renutku kad je do-neo takvu odluku — znači pre nego što je dodirnuo biljku, pre nego što je uspeo da pruži ruku da dohvati šibicu — igla na poligrafu naglo je skočila. Biljka je reagovala na njegovu pretnju, a poruku je očito primila telepatski.

19

Bakster je nastavio da eksperimentiše, preteći biljci na različite načine i uvodeći svoje studente u nove eksperimente. Docnije je prešao na eksperimente u kojima je želeo da proveri da li biljka percipira ono što se zbiva sa drugim živim bićima i bez čovečjeg posredovanja. Organizovao je sasvim očigledan opit. Poslužio se apa­ratom koji s vremena na vreme ubacuje kašikom (žlicom) sićušne ra­kove, koji služe kao hrana zlatnim ribicama u sud sa ključalom vodom. Aparat je bio tako konstruisan da je u nepredviđeno vreme bacao račiće u vrelu vodu. Na tri biljke priključena su tri različita poligrafa, vrata su zaključana i sve osobe morale su da napuste školu. Pokazalo se da su biljke na smrt račića reagovale tačno 11 puta od 13 izvršenih „egzekucija".

Bakster je docnije utvrdio sposobnost ovakve pr imarne percepcije kod veoma različitih oblika organskih materi ja — plodova voća i povrća, ameba i paramecijuma, gljivica kvasca i plesni, jaja i uzo­raka krvi. Biljke su sposobne za telepatski kontakt na daljinu, dalje je utvrdio Bakster, pod uslovom da je prethodno bila u kontaktu sa „odašiljačem". Na odstojanju od 25 km jedna biljka je reagovala na njegovu nameru da je uništi. „Međunarodni časopis za parapsiho-logiju" („International Journal of parapsychology") izveštava da su mnogi parapsiholozi sa uspehom ponovili Baksterove opite, a neki su otišli i dalje. Patr ik Stek i Džek Hagerti iz Kalifornije utvrdili su reakcije biljke pri samom pomenu imena osobe koja joj je prethodno pretila i vikala na nju.

Zaključak Baksterov iz njegovih i sličnih eksperimenta je da po­stoji pr imarna ekstrasenzorna percepcija u svoj živoj materiji na nivou ćelije i da ta percepcija ne zavisi od postojanja nervnog sistema u bilo kojem obliku. L. 8, 15, 29, 33, 41.

BEHTJEREV VLADIMIR (1857—1927): Ruski neurolog, jedan od velikana nauke, koji je dao velike doprinose psihologiji. Uporedo sa Pavlovom proučavao je uslovni refleks i nauku o ljudskom ponašanju koju je nazvao „refleksologijom". Nije imao nikakvih predrasuda pre­ma parapsihičkim manifestacijama ljudskog duha. U svojoj labora­toriji izvršio je seriju eksperimenata sa hipnozom životinja i telepat­skim odnosom čovek-životinja, koji su pokazali da su neke životinje sposobne da prime telepatske poruke i da, pod mentalnom (never­balnom) hipnozom, izvrše izvanredno komplikovane zadatke (v. hipnoza).

BEKON RODŽER (1214—1292): Filozof i hermetista, bio je pre­davač na Pariškom Univerzitetu, a zatim na Oksfordu. Stekao je za to vreme ogromno znanje matematike, astrologije i hernije. Najviše ambicija imao je za ostvarenje ideje o naučnoj osnovi magije. U lome cilju izvršio je mnoge eksperimente da bi proverio osnovne postavke

20

magije, divinacije i alhemije. Crkveni oci optužili su ga zbog bav­ljenja magijom, tako da je u zatvoru proveo 4 godine. Neposredno potom je umro. Njegovu definiciju cilja filozofije mnogi savremeni hermetisti smatraju primenjivom na magiju: „Cilj svake istinske filo­zofije je doći do znanja o Tvorcu sticanjem znanja o svetu." Bekon je bio istinski vizionar, što njegova dela nesumnjivo pokazuju. U svo­joj „Raspravi o tajnim radovima prirode i o veštini" predvideo je pronalaske koji su realizovani mnogo vekova docnije — viseće mo­stove, letilice, vozila koja neće vući konji i dr.

BELZEBUB: Pr inc demona, arhiđavo, u hijerarhiji demona odmah iza Satane. U staroj sirijskoj religiji smatran je kral jem demona.

BEME JAKOB (1575—1624): Nemački filozof-mistik i alhemičar. Izvršio je veliki uticaj na romantičare. U mladosti je bio pastir, a zatim obućar. Intenzivno je proučavao hermetiku i mistiku, pisao dela iz tih oblasti. U njima je, pod velom alhemijskog simbolizma tu­mačio ljudsku prirodu i nastanak univerzuma. Smatrao je da su raj i pakao simboli duševnih stanja čovečjih. Povukao je paralelu između alhemijske transformacije metala i moralnog usavršavanja — kao što se metali prečišćavaju i pretvaraju u plemenite, tako se i ljudsko biće procesima spiritualnog prečišćavanja približava svojoj božanskoj prirodi. U tom pogledu Beme je preteča Jungov. Njegov mistični si-stem nazvan je teozofskim, jer je učio „svetoj mudrosti", ali se suštinski razlikuje od teozofije 19. stoleća. Berne je imao brojne sled-benike. Jedan od najpoznatijih, Kulman spaljen je na lomači u Mo­skvi 1689. jer je tvrdio da je u kontaktu i sa bogom i sa đavolom. Drugi njegov sledbenik Gihtel, osnivač sekte Anđeoske Braće, objavio je 1682. u Amsterdamu celokupna dela Jakoba Bema, svoga učitelja.

BENSON HERBERT: Savremeni engleski parapsiholog, koji pa-rapsihologiju naziva parafizikom. Godine 1965. osnovao je Parafizičku laboratoriju u Dauntonu u Engleskoj, čiji je danas direktor. On je proširio polje istraživanja sa telepatije, hipnoze i vidovitosti na istra­živanje dejstva psihičke energije na neživu materiju. Benson i sa-radnici naširoko koriste tehničke uređaje da bi takva dejstva merili kao i ostale fizičke pojave. Njihova istraživačka ekipa je čest gost kuća za koje se kaže da su „posednute duhovima", kakvih ima mnogo u Engleskoj. Umesto vilinskih ražlji i viska, kojima se obično služe amateri, Benson takve kuće ispituje savremenim elektronskim uređa­jima, kao što su osetljivi termometri, indikatori vlažnosti i elektro-statičke sonde. U mnogim odajama, za koje se tvrdilo da su posed­nute duhovima, Benson je utvrdio u određeno doba noći, kad se obično „javljaju duhovi", opadanje temperature za 1°C u odnosu na okolne prostorije. Ako bi se ova toplotna energija preobrazila u mehaničku,

21

dobila bi se količina energije dovoljna da sve stvari u prostoriji počnu da skaču, lete i da se pomeraju uz buku. Po Bensonu, samo na takav hladnorazumski način treba gledati na fenomene medijum-stva, duhove i sl.

U Parafizičkoj laboratoriji u Dauntonu originalnim eksperimen­tom sa tzv. lako-pokretnim sistemima očigledno je pokazano dejstvo ljudskog bića na neživu materiju. Lakopokretni sistem čini niz za­pečaćenih staklenih tegli sa slamčicama koje slobodno vise, vezane za svoju sredinu tankim nitima. U praznoj sobi slamčice su usmerene u različitim pravcima. Nekoliko minuta po ulasku ljudskog bića u tu prostoriju, slamčice počinju da se kreću sve dok se ne postave paralelno. Benson još ne daje objašnjenje ovog fenomena, ali ga sa sigurnošću registruje. „Nauka je nalik na sveću koja gori u mraku, kaže Herbert Benson. Trun znanja je u svetlosti plamena, a svuda okolo je mrak neznanja. Gde se svetlost dodiruje sa mrakom, tu leži parafizika." L. 3.

BERILISTIKA: Proricanje budućnosti iz magijskog ogledala na­pravljenog od berila.

BHAKTI: Mistična ljubav. Bhakti-joga je jedna od glavnih vrsta joge, zasnovana na sveopštoj ljubavi.

BIBLIOMANTIJA: Metod proricanja na osnovu knjiga, obično biblije. Knjiga se nasumice otvori i prst se bez gledanja stavlja na tekst. Reč na koju prst padne služi kao osnova proročanstva.

BIOFIDBEK (Biofeedback): Jedna od najmlađih oblasti biopsiho-logije, koja je zahvaljujući svakodnevnom publikovanju brojnih no­vih doprinosa u izvanredno jakoj ekspanziji. Do nas su, nažalost, doprli samo izbledeli odjeci tih novih zbivanja u vidu popularnih članaka u dnevnoj štampi, tako da na našem jeziku ne postoji ni adekvatan izraz za tu oblast, već se koristi izvorni engleski izraz „biofidbek". Našem jeziku bi, po svoj prilici, najbolje odgovarao ter­min „biopsihološko učenje".

Reč „biofidbek" je kovanica, čije značenje postaje jasnije tek kad se odredi drugi deo reči — ,,fidbek", koji je pozajmljen iz teh­nički nauka. „FIDBEK" se definiše (časopis „Electrical Engineering" br. 70, oktobar 1950. godine) kao „sistem kontrole koji teži da održi određen odnos između dva promenljiva sistema veličina poređenjem funkcija ovih veličina i korišćenjem njihovih razlika kao sredstva kontrole." Ova definicija postaće jasnija kada, u jednostavnom pri-meru, uporedimo fidbek sa Papinovim loncem, koji se u današnje vreme koristi u obliku tzv. „ekspres lonca" za kuvanje hrane. To je običan zatvoren sud za kuvanje, čiji je poklopac pod izvesnim

22

pritiskom. Kada pritisak pare u loncu pređe određenu jačinu, on diže poklopac i para izlazi napolje smanjujući na taj način unutraš­nji pritisak. To dovodi do ponovnog zatvaranja suda, pritisak ponovo raste itd., čime se održava stalan pritisak u loncu.

Model fidbeka primenjiv je na sve telesne aktivnosti. Fiziološki termin za fidbek je „homeostaza", odnosno održavanje biološke rav­noteže u organizmu. Naše telo je u stalnoj biološkoj ravnoteži. U njega unosimo hranljive materije, tečnosti i kiseonik, a istovremeno elimi-nišemo suvišne materije. Tako održavamo unutrašnju ravnotežu. Pr i-merice, telesna temperatura je stalna veličina, koja se održava siste­mom nervno-telesnog fidbeka. Kada se naprežemo stvara se veća količina toplote u organizmu; nervni završeci obaveštavaju centre u mozgu o povećanju temperature; mozak šalje nervne impulse znoj­nim žlezdama u koži i one počinju da luče znoj, oslobađajući telo suvišne toplote; opadanje temperature biva saopšteno centrima u moz­gu; oni šalju nervne impulse znojnim žlezdama i znojenje se pre­kida. I tako večito.

Biofidbek ili biopsihološko učenje određuje se najčešće kao teh­nika treninga i poučavanja nervnog sistema u kojoj se koriste ele­ktronski instrumenti da bi se pojačale ili suzbile promene u orga­nizmu kao što su krvni pritisak, mišićna napetost, temperatura, br­zina pulsa i, što je od najveće važnosti, promene u moždanom elek­tričnom pražnjenju. Ove promene pretvaraju se u zvučne ili svet-losne signale. Brojnim ponavljanjima subjekti treninga postepeno nau­če da poistovećuju ove spoljašnje signale (svetlosne i zvučne) sa pomenutim unutrašnj im promenama, a to je prvi i najvažniji korak do sposobnosti da ih po volji izazovu. Budući da su promene u mož­danim talasima najčešće pominjane, često se kao sinonim za biofidbek koristi izraz „kontrola alfa talasa" ili kratko „alfa kontrola", mada je biofidbek znatno širi termin i obuhvata kontrolu najraznovrsni­jih stanja organizma i ima dalekosežniju primenu. Kontrola možda­nih promena je samo jedna od oblasti biofidbeka, istini za volju grana sa najdinamičnijim razvojem i najvećim brojem sledbenika.

Osnovno tehničko sredstvo za trening električnih promena u moz­gu je elektroencefalograf (EEG). Svi ostali noviji tehnički uređaji stvoreni su njegovim usavršavanjem. EEG je uređaj koji prima i registruje promene u električnom potencijalu moždanih ćelija. One se svode na promene u električnom naboju, koji se neprestano menja sa pozitivnog na negativni. Kada se te promene prikažu na hartiji, one daju talasasti oblik. Različite promene (u naponu i učestalosti) daju talase različitog oblika. Eksperimentalno je utvrđeno da razli­čita psihička stanja daju karakterist ične moždane talase. Oni se, prema učestalosti promena, dele na 4 vrste: DELTA talase (od 0,5—3

23

cikla u sekundi) koji prate stanja sna i depresivne psihoze; TETA talase (od 4—7 c/sec.) koji prate kreativne napore i sanjarenje; ALFA talase (8—12 c/sec.) koji se javljaju kada su oči zatvorene, a subjekt u stanju relaksirane budnosti koje prat i osećanje blage prijatnosti i BETA talase (13—30 c/sec) koji prate budno stanje i mentalnu kon­centraciju na čulne draži.

Unutar ovako razgraničenih oblasti postoje velika variranja. Pr i-mera radi, alfa talasi istog subjekta razlikuju se kada su mu elek­trode stavljene na prednji i na zadnji deo glave, talasi iz leve i desne moždane hemisfere nisu uvek isti itd.

U praksi se najplodonosnijom pokazala kontrola alfa talasa, od­nosno njihovo voljno izazivanje. Kako je psihičko stanje koje kao senka prate alfa talasi stanje relaksirane budnosti, zadovoljstva, pre­stanka tenzije i utučenosti, ono je u većini programa za biofidbek trening glavni cilj. To složeno psihofizičko stanje naziva se „alfa stanjem"; za subjekta u tom stanju kratko se kaže da je ,,u alfi".

Biofidbek je za samo desetak godina otvorio nepregledno polje mogućnosti. O novim oblastima primene svakodnevno se saopštava. 1970. godine održan je prvi kongres Društva za istraživanje biofidbeka (Biofeedbeck Research Society), koje je tada brojilo oko 300 članova--naučnih istraživača. Najšire mogućnosti javile su se na području psihosomatskih oboljenja i takozvanih izmenjenih stanja svesti. Za sada se biofidbekom uspešno leči hipertenzija (povećani krvni pri­tisak koji je najčešći uzročnik srčanih i moždanih udara); na Menin-gerovom institutu u SAD postignuti su značajni uspesi u lečenju mi­grene kroz biofidbek kontrolu temperature i količine priticanja krvi u čeoni deo mozga; postignuti su prvi rezultati u terapiji čira u sto­maku — ovde je kontrolisano lučenje stomačne kiseline; sa uspehom se leče razne vrste fobija. Zahvaćene su ranije neslućene oblasti. U eksperimentalnoj školi Endži Nel (Angie Nall) u Bimontu, USA, uspelo se, kroz kontrolu alfa talasa, u lečenju hiperaktivnosti i mu­canja dece. Taj uspeh naveo je Endži Nel da izjavi: „Pronašli smo sredstvo koje će zameniti sedative, jer zašto smirivati dete medika­mentima, kada ga kroz alfu možemo poučiti da se opusti i kontroliše svoje ponašanje i osećanja?"

Pionir na polju treninga alfa stanja je Dr Džoe Kamija (Joe Kamiya) sa Porterovog neuropsihijatrijskog instituta u San Francisku. Prvi je uočio i obznanio da je moguće obučiti svakog laika da na-merno, po volji izaziva alfa stanje. Kamija je, tragajući za objektiv­nim kriteri jumima ispitivanja psihičkih iskustava, došao na ideju da uporedi opise snova svojih subjekata sa moždanim električnim prome-nama koje su pratile snove. Koristeći filter na EEG-u, koji je pro­puštao samo talase određene frekvencije, utvrdio je da njegovi sub-

24

jekti mogu da produkuju alfa talase. Uključujući zvono mekog i prijatnog zvuka u EEG, tako da se zvuk zvona javljao svaki put kad bi subjekti proizveli alfa talase, oni su bez mnogo teškoća naučili da povezuju zvučni signal sa alfa stanjem i tako stekli sposobnost kontrole nad njim. Zvučni signal bi trajao sve vreme dok bi subjekt bio u alfi. Uskoro se pokazalo mogućim da se, daljim treningom, poveća ili smanji voltaža talasa, da se talasi uspore, ubrzaju itd.

Nedugo potom konstruisani su novi uređaji koji produkuju sve-tlosne signale kada je željeno stanje postignuto, često svetlost raz­ličitih boja za različita stanja. Kao gljive posle kiše nikle su u Ame­rici mnogobrojne kompanije koje proizvode i prodaju uređaje za individualni biofidbek trening, među kojima najistaknutije mesto ima ,,Aquarius Electronics" iz Mendosina, u Kaliforniji. Javili su se i novi uprošćeniji sistemi treninga, koji su znatno skratili vreme obuke. Barbara Braun iz bolnice Sepulveda u Los AnĐelesu, inače pred-sednik Društva za istraživanje biofidbeka, iznosi da njen sistem alfa treninga, u kojem su subjektu sve vreme oči otvorene, daje spo­sobnost izazivanja alfe kroz obuku koja traje samo 45 minuta. Po njenom tvrđenju, za tri takva časa 50% subjekata bilo je u stanju da po volji produkuje sve četiri vrste moždanih talasa.

Shvatljivo je da su među prvima parapsiholozi ispoljili veliko interesovanje za mogućnost treninga alfa stanja. Još 1929. godine nemački psihijatar Hans Berger, koji je otkrio alfa i beta talase, pokušao je da objasni telepatiju njihovim dejstvom. Ubrzo je odu­stao od takvog objašnjenja, jer je utvrdio da su oni suviše slabi da bi poslužili kao nosioci telepatskog prenosa, pogotovu na većim odstojanjima.

Prvu vezu između alfe i parapsihičkih iskustava, u konkretnom slučaju medijumskog transa, utvrdio je psihijatar Grej Volter (Grey Walter) ispitujući čuvenog medija Ejlinu Garet. Od njegove jedno­stavne konstatacije da „neka veza'' postoji, pošao je dr Džoe Kamija upoređujući alfu sa parapsihičkim stanjem transa treniranih okul-tista, zen-kaluđera i jogija, ali su do stvarno značajnih rezultata došli psiholozi Tokijskog Univerziteta Akira Kasamacu i Tomio Hi-raji — utvrdili su značajnu korelaciju između sposobnosti da se izazove alfa stanje i godina provedenih u treningu zen-meditacije. Takođe su utvrdili nesumnjivo postojanje alfa talasa dok su njihovim neobičnim subjektima oči bile otvorene. Kod kaluđera sa više od 20 godina prakse javljali su se po volji i teta talasi. Psiholog Jošiharu, vršeći uporedna ispitivanja, oborio je ukorenjeno shvatanje da mistici u stanju meditativnog transa bivaju odsečeni od sveta. Naprotiv, oni imaju daleko jasniju svest o svima zbivanjima oko njih, ali su u stanju da spreče da ta zbivanja poremete njihovo duševno stanje.

25

Slična ispitivanja vršili su bračni par psihologa Elis i Elmer Grin (Alyce i Elmer Green) na Meningerovoj klinici u Topeki, USA, 1970. godine. Subjekt je bio Svami Rama (Swami Rama), poglavar jednog od najpoznatijih joga ašrama (škola) u Indiji. Pod strogom laboratorijskom kontrolom ovaj Hindus je zaustavio srčane pulsacije u trajanju od 17 sekundi, izazvao značajno povećanje temperature jedne strane tela u odnosu na drugu i po volji produkovao različite moždane talase. Van svake sumnje ispoljio je sposobnost da u budnom stanju izazove delta talase, koji su karakterist ični za stanje dubokog sna, pa ipak svest mu je sve vreme bila sasvim očuvana. To stanje Svami je nazvao „joga snom" i u njega je stupao i prekidao ga bez vidljivih napora. Dok je bio u stanju takvog transa, eksperimentatori su mu čitali izvestan broj jednostavnih rečenica. Mada većina ljudi nije u stanju da ponovi šta se oko njih govori dok su u stanju dubokog sna, Svami je bez greške reprodukovao 85°/o rečenica, a ostale je prepričao svojim rečima.

Ne manje značajna istraživanja o vezi između alfe i parapsi-hičkih fenomena vrsili su tokom 1971. godine članovi Američkog Dru­štva za psihička istraživanja Čarls Onerton i Rea Vajt (Charles Ho-norton i Rhea White). Subjekti u eksperimentima bili su učenici srednjih škola. Pogađali su ESP karte (v. Zenerove karte). Sve vreme eksperimenta praćena je njihova aktivnost EEG-om. Rezultati esperi-menta su pokazali da su subjekti, koji su u t renutku pogađanja karata imali veću količinu alfa talasa na elektroencefalogramu, po­stigli značajno bolje rezultate u vančulnoj percepciji od subjekta koji nisu ispoljili alfa aktivnost ili su je ispoljili u neznatnoj meri.

Dr Karl Ozis (Karl Osis), jedan od rukovodilaca Američkog dru­štva za psihička istraživanja, utvrdio je, ispitujući dejstvo meditacije na vančulnu percepciju, da su dva subjektivna činioca uvek pri­sutni kod značajnog ispoljenja vančulne percepcije: 1. relaksirana otvorenost prema svima dražima, praćena osećanjem bliskosti sa dru­gim ljudima (a taj se činilac umnogome svodi na alfu) i 2. pojačanje i promena stanja individualne svesti. Teško je reći šta konkretno znači ovaj drugi činilac. Stvar se dalje komplikuje time što ne postoji slaganje opisa subjektivnog stanja za vreme alfe dat ih od različitih ljudi. Opisi su veoma raznoliki, kao i elementi koji se navode kao najznačajniji. Osećanje mirnoće je često prisutno, ali ga izvesni sub­jekti ne doživljavaju. Neki saopštavaju da imaju utisak da lebde u prostoru ili vodi, drugi da tonu, trećima dominira osećanje da su od peska koji se osipa itd. Isto tako raznoliki su postupci subjekata u izazivanju alfe. Neki zamišljaju beskrajnu mirnu morsku pučinu, drugi se sećaju lepih doživljaja, ali ima i takvih koji prizivaju sećanja na sukobe i svađe sa članovima porodice itd.

26

Ako bismo želeli da procenimo varljivi t renutak sadašnjeg sta­nja biofidbeka, mogli bismo reći da je situacija rovita i neodređena u pogledu poznavanja suštinskih činilaca u ovoj oblasti, ali da smo očito zakoračili u nove prostore psiholoških i parapsihičkih istraživanja. L. 8, 11.

BLAVATSKA HELENA PETROVNA (1831—1891): Glavni ideolog Teozofskog pokreta i osnivač Teozovskog društva. Rođena je u J e -katerinoslavu. Rano se udala i razvela. Kratko vreme po razvodu obrela se u Istanbulu, gde je radila u cirkusu. Zatim boravi neko vreme u Kairu, gde učestvuje u više spiritističkih seansi. Putuje u SAD, gde sreće pukovnika Olkota (Olcott), okultistu velikog iskustva i zajednički proučavaju spiritističke fenomene. Blavatska je sa lako­ćom izazivala fenomen dematerijalizacije, ali se sa sigurnošću zna da se bar u nekim seansama služila trikovima.

Njihova zajednička aktivnost privukla je pažnju mnogih, tako da bez teškoća osnivaju Čudesni Klub (Miracle Club). Uskoro im se pridružio uticajni advokat i hermetista Viljem Džadž (William Judge) i njih troje osnivaju u Nju Jorku 1875. Teozofsko društvo. Nedugo potom Blavatska objavljuje „Neotkrivenu Izidu" („Isis Unveiled"). Po tvrđenju teozofa, njenih savremenika, Blavatska je materijal crpela na osnovu vidovitog sagledavanja „akašičnih tragova", dok neki njeni kritičari tvrde da se inspirisala okultnomističnim romanima Litona Bulvera (v.).

Teozofski pokret, čiji su glavni centri postali London i Adijar u Indiji, širio se veoma brzo po svetu, uprkos mnogih sasvim osno­vanih napada na etiku Blavatske. U 1888. godini Blavatska objavljuje svoje glavno delo „Tajna doktr ina" (The Secret Doctrine"), kojim je postavljen kamen temeljac teozofskog učenja.

Ovaj rad pojavio se u vreme jako pogodno za širenje okultnih učenja. Razvoj nauke krajem prošlog veka lišio je čoveka vrhovne vrednosti koju su mu sve religije vekovima pridavale, stavljajući ga u središte svemira. Teozofija mu je to osećanje neštedimice vraćala dajući ljudskoj egzistenciji nov smisao — duhovni razvoj, kroz se­riju rađanja i seljenja duša do stadija adepta, koji je oslobođen daljeg inkarniranja. Tako je naglasak stavljen na reinkarnaciju i zakone karme, odnosno moralno usavršavanje. Po teozofskoj doktrini cela ljudska rasa napreduje tokom milenija stazom kosmičke evo­lucije, ali pojedinac u tome procesu nije pasivan — pojačanim napo­rom u svome svesnom etičkom usavršavanju on može da ubrza svoju spiritualnu evoluciju i ranije dostigne njen cilj.

1891. Blavatska je umrla, ostavljajući Teozofski pokret u očitoj ekspanziji, ali i sa klicama budućih sukoba i rascepa. Ona je ,naime, svoj autoritet zasnivala u velikoj meri na tvrđenju da je u ličnom

27

kontaktu sa adeptima-spiritualnim majstorima, koji neumorno bdiju nad razvojem ljudskog roda i povremeno se njoj javljaju da bi joj dali instrukcije. Doktrina o Učiteljima pokazala se kao nesrećno na-sleđe za pokret. Posle smrti Blavatske, mnogi do tada anonimni teo-zofi proklamovali su da su Učitelji sa njima stupili u kontakt, objav­ljujući o tome knjige, osnivali sopstvene lože i veće organizacije.

Ani Bezant, bliska saradnica Blavatske, izjavila je da je primila pisma od Velikog Učitelja i tako postavila svoju kandidaturu za vo­deće mesto u pokretu. Pitanje vodstva se, međutim, iskomplikovalo jer je i Džadž, po svome tvrđenju, primio takva pisma. Sukob koji je izbio doveo je do toga da se Džadž, zajedno sa većinom američkih teozofa izdvojio osnovavši „Teozofsko društvo u Americi". Kratko vre-me potom Džadž umire i na njegovo mesto dolazi Katarina Tingli (Katherine Tingley), koja je razvila veoma široku socijalnu aktivnost, na nezadovoljstvo mnogih članova, koji su želeli da pokret ostane ezoterično društvo. Nekoliko grupa se ubrzo otcepilo. Svima njima je zajednička samo tvrdnja da je jedino njihovo učenje ispravno.

U Engleskoj je neposredan uzrok sumnji, cepanja i opadanja ugleda Društva bio nagli uspon teozofa Lidbitera (Leadbeater), autora brojnih teozofskih rasprava i bliskog saradnika Ane Bezant. Lidbiter je očito imao jake homoseksulane sklonosti prema mladićima (v. F. King: „Sexuality, Magic and Perversion"), a kako su mu, kao auto­ritetu za teozofsku pedagogiju, neki teolozi poveravali sinove na vas-pitanje, izbio je veliki skandal, koji je doveo do sudskog procesa i naglog opadanja ugleda društva. Tome je doprinela i afera sa Krišna-murtijem, mladim Hindusom koga je Lidbiter na osnovu svojih „vidov-njačkih istraživanja" proglasio mesijom, Hristosom nove epohe. Džidu Krišnamurti (v.) je neko vreme trpeo nametnutu ulogu, a zatim se javno odrekao svoga mesijanstva, što je izazvalo veliku nelagodnost većine članova.

Možda najozbiljniji udarac teozofiji naneo je Rudolf Štajner (v.), vođa nemačke sekcije Društva, odcepivši se sa svojim istomišljeni­cima i osnivajući Antropozofsko društvo, koje je pod njegovim vođ­stvom doživelo veliku ekspanziju.

Pozitivne karakterist ike Teozofskog pokreta jesu: naglasak na mo­gućnosti da sam čovek ličnim naporom ubrza svoj duhovni razvoj i, na taj način, usred zbunjujućeg tehnološkog žrvnja 20. veka, nađe-ponovo težište u sebi. Teozofija je zatim ukazala na duhovne vred-nosti Istoka i dovela do boljeg poznavanja indijske kul turne baštine i približila dve kulture, na prvi pogled toliko različite. Opšti huma­nizam, uzdignut na pijedestal najvišeg ideala, tolerancija i milosrđe svakako su veliki doprinosi ovog pokreta. Poznavaocu prilika pada u oči visok moralni nivo prosečnog teozofa. Korupcija, varanje, pod-

28

metanje nogu, tako česti u vrhovima teozofske hijerarhije, kao da su potpuno odsutni kod prosečnog člana organizacije. To su, po pravilu, mirni, tolerantni i etički vredni ljudi, usmereni na čovekoljublje i lično usavršavanje. Mnogi teozofi aktivni su u milosrdnim organiza­cijama, zdravstvu i institucijama koje brinu o hendikepiranim ili posrnulim osobama. A svaka doktrina koja regrutuje i stvara takve pojedince, od nesumnjive je društvene vrednosti. L. 4, 17, 40.

BON-PO: Škola tibetanske magije, koja je dostigla procvat u VII v. n. e.

BOŠKOVlC RUĐER (1711—1787): Dubrovački filozof, matemati­čar, fizičar, pesnik, inženjer, astronom i svetski putnik. Jedan od najistaknutij ih umova svoga vremena. Njegove teorije i pogledi bili su znatno podcenjeni, jer su bliži naučnom i filozofskom mišljenju dvadesetog nego osamnaestog veka. Studirao je na Jezuitskoj školi u Rimu matematiku, astrologiju i teologiju. Po završetku formalnog školovanja 1728. stupio je u Red Isusovaca. 1736. godine objavljuje naučni rad o sunčevim pegama i od tada počinje njegova svestrana naučna i filozofska delatnost. Osnovao je astronomsku opservatoriju kod Milana. Samostalno je izveo Simsonov izraz za astronomsku refrakciju i izračunao dimenzije i spljoštenost zemlje prema mere-njima podnevačkih stepeni. Takođe j e , radeći kao astronom, dao ori­ginalan geometrijski metod određivanja putanja kometa. Bio je jedno vreme naučni savetnik u Vatikanu, a zatim je naširoko putovao po Evropi i Aziji. Sledeći svoju intuiciju, počeo je arheološka iskopa­vanja na istom mestu na kojem je docnije Šliman otkrio Troju, ali nije imao vremena da okonča svoj rad. Neko vreme radio je u Lon­donu, gde je 1760. izabran za člana Kraljevskog Društva ( A k a d e m i j e nauka). Tom prilikom objavio je poetski rad o svojstvima sunca i me-seca, koji je naveo njegove savremenike da izjave: „Ovo Njutn govori kroz usta Virgilija". Nakon toga nekoliko godina je radio u Parizu, gde je bio direktor odeljenja za optičke instrumente francuske mor­narice. Umro je u Milanu.

Njegov glavni rad, u kojem su izloženi pogledi na s trukturu materije, prostor, vreme i sve ostale značajne pojave, jeste „Teorija pr irodne filozofije". Danas je očito da je Bošković daleko preva-zišao nauku svog vremena. Zastupao je unitarističku teoriju uni­verzuma po kojoj su prostor, vreme i materi ja sačinjeni od elemen­tarnih čestica bez dimenzija. Intenzivno je proučavao alhemiju. Četiri alhemijska elementa — vazduh, vatru, vodu i zemlju — tumačio je je načinom na koji se elementarne čestice, koje su izvor svake sile, kombinuju, a to shvatanje je osnov hermetike, posebno alhemije. L. 30.

29

BREID DŽEJMS: Engleski lekar koji je prvi upotrebio termin „hipnoza" i koji je tu pojavu intenzivno proučavao.

BUDA (560—480 pre n. e.): Buda na sanskritskom znači „prosvet-ljeni". Tako je prvi nazvan Sidharta, osnivač budizma. Nazvan je i Gotama, što znači „onaj koji je postigao svoj cilj". Plemić po ro­đenju, Sidharta se odrekao bogatstva, slave i zemaljske moći i, pos-vetivši se asketizmu i meditativnom životu, postigao nirvanu (ništa-vilo) i prosvetljenje. Ostatak života proveo je putujući Indijom i propovedajući svoju nauku.

BUDIZAM: Filozofsko-religiozni sistem Sidharte Gotame (Bude). Osnovne postavke budizma su „četiri plemenite ist ine": a. život je patnja; b. uzrok patnje je želja za životom; c. čovek se može oslo­boditi patnje samo gušenjem želje za životom i d. do spasenja (koje se naziva nirvana ili ništavilo) vodi osmostruka staza: 1. prava vera, 2. pravi život, 3. prava odluka, 4. prava reč, 5. pravi čin, 6. prava težnja, 7. pravo mišljenje i 8. prava sabranost.

Tokom vekova budizam se proširio u širokim narodnim sloje­vima i prekoračio je granice Indije. Vremenom došlo je do diferen­ciranja na dve glavne grane: hinajana (mala kola) budizam, raširen uglavnom na Cejlonu (Sri Lanka) i mahajana (Velika kola) u Tibetu, Mongoliji, Kini, J a p a n u i Koreji. U 19. stoleću, približavanjem kul­tura Istoka i Zapada, budizam je počeo delovati i na evropsku filozofiju (Šopenhauer).

C

CEREMONIJALNA MAGIJA: Razrađen i strogo određen skup verbalnih i gestovnih postupaka kojima praktičar deluje na sopstveno nesvesno sa ciljem izazivanja najveće moguće koncentracije na cilj magijske operacije.

CERERA: Rimska boginja zemljoradnje i plodnosti. U grčkoj mi­tologiji to je Demetra.

CEROMANTIJA: Proricanje pomoću rastopljenog voska.

Č

ČAKRA: Na sanskritskom znači točak. Čakre su po učenju joge i teozofije psihofizički centri energije, smešteni van fizičkog tela, u tzv. astralnom telu (v.). Po joga-doktrini mentalna koncentracija

30

na čakre, povezana sa ritmičkim disanjem, dovodi do buđenja raz­ličitih parapsiholoških sposobnosti.

ČEIRO: Pseudonim Luisa Hamona, pisca mnogobrojnih knjiga o hiromantiji i poznatog hiromanta.

ČELA: Učenik spiritualnih učenja u Indiji, naročito u jogi i ve-danti. Čela je neka vrsta šegrta, koji se potpuno posvetio duhovnim disciplinama i znanje prima u direktnom kontaktu sa spiritualnim učiteljem, Guruom.

ČELINI BENVENUTO (1500—1571): Slavni italijanski vajar, zla­tar i pisac t raktata o vajarstvu. Živeo je i radio u Firenci, Rimu i Parizu. Njegovu autobiografiju, koja je značajan izvor podataka za kulturnu istoriju renesanse, preveo je na naš jezik poznati pesnik Tin Ujević pod naslovom „Moj život". Čelini se veoma interesovao za okultizam, naročito za evokativnu magiju, (v. magija), u kojoj se prizivaju duhovi i demoni. U autobiografiji detaljno je opisao jedno takvo iskustvo: „Sveštenik, impresivno odeven kao i svi čarob­njaci, počeo je da crta na tlu čudesne krugove. Po njegovoj želji mi smo doneli dosta retkih mirisa i nekakav tamjan koji je širio odvratan smrad. Kad je sve bilo spremno, mag je otvorio glavni krug i, uzimajući svakog ponaosob za ruku, uveo nas unutar kruga. Dao je pentakl drugom nekromantu, svome partneru i zapovedio mu da zapali tamjan u odgovarajućem trenutku, dok smo mi ostali trebali da pazimo na vatru. Konačno, evokacija je počela.

Ceremonija je trajala više od sat i po kad se iznenada Koloseum ispunio legijom demona. Ja sam pazio na mirise, a mag se, pretpo­­tavljajući da se okupio dovoljan broj demona, okrenuo meni i re­kao: „Benvenuto, zatraži od njih nešto". Na šta sam odgovorio: „Že­lim da budem opet sa mojom ljubavnicom sa Sicilije, Anđelikom". Te noći, nažalost, nisu ispunili moj zahtev, ali sam bar zadovoljio radoznalost.

Čarobnjak mi je zatim rekao da je neophodna nova operacija i obećao mi je da će mi, šta god da zatražim, svaka želja biti ispu­njena. Opomenuo me je, međutim, da povedem sa sobom jednog de-čaka koji nije imao nikakvog iskustva sa ženama. I tako sam poveo svog šegrta, koji je tada imao oko 12 godina. Sa nama su takođe bili Vinčenco Romoli, moj pratilac sa prethodne seanse i izvesni Agno-lino Gadi, naš bliski prijatelj. Kada srno stigli na određeno mesto,-mag je počeo sa istim pripremama kao i prvog puta, ali ovog puta behu mnogo deta l jn i je . . . Otpočele su čudesne inkantacije, za vreme kojih je mag prizivao po imenu mnoštvo demona, koji su svi vodili po nekoliko legija duhova i kojima je on pretio imenom večitog i nestvorenog Boga koji vlada njima, pri čemu je koristio hebrejski,

31

grčki i latinski jezik. Gotovo odmah amfiteatar se ispunio demonima, stotinu puta brojnijim nego pri prvom p r i z i v a n j u . . . Podstaknut od maga još jednom sam izrazio želju da ponovo vidim Anđeliku, posle čega se ovaj okrenuo meni i rekao mi: „Slušaj, upravo sada su nam obelodanili da ćeš najdalje za mesec dana biti sa njom" . .. Čim je na moje pitnje dat odgovor, osetili smo se obaveznim da otpustimo de­mone što je mirnije moguće . . . "

Ova magijska operacija prizivanja demona jedva je okončana, jer su se svi učesnici smrtno prepali, uključujući i maga. Očito je da je ovaj doživljaj moguće različito tumačiti — od halucinacija nadalje.

D

DAEMON: Po Sokratu, vid ispoljavanja intuicije, unutrašnji glas koji kao anđeo čuvar vodi čoveka. Termin je osavremenio Jung. Glavni cilj hermetičkog treninga u nekim hermetičkim organizacijama je, kako se navodi u l i teraturi te vrste, spajanje sa daemonom.

DAKTILOMANTIJA: Proricanje preko prstena okačenog o ko­nac, koji visi iznad okruglog stola, na čijoj su površini ispisana slova alfabeta. Kretanje prstena od slova do slova daje proročansku po­ruku. U osnovi ove metode su nesvesni pokreti ruke.

DAFNOMANTIJA: Proricanje po lovorovoj grani bačenoj u vatru. Kako je lovor u Staroj Grčkoj bio posvećen Apolonu, ova metoda je često praktikovana u Apolonovim proročištima.

DEFO DANIEL (1660—1731): Čuveni pisac jednog od najčitanijih romana u istoriji književnosti „Robinson Kruso" intenzivno se bavio magijom. Autor je izvanrednog hermetičkog rada "A System of Ma­gic"), prvi put objavljenog 1728. godine.

DEKART RENE (1596—1650): Veliki francuski filozof bio je veo­ma zainteresovan za doktrinu srednjevekovnih rozenkrojcera (v.). U svojim radovima pominje svoje pokušaje da stupi u kontakt sa rozenkrojcerskom organizacijom u Francuskoj, ali nema sigurnih po­dataka koji bi nedvosmisleno ukazivali da je u tome uspeo. Savre-mena američka rozenkrojcerska organizacija AMORC (v.) sasvim ne­osnovano svojata Dekarta. L. 5.

DEMATERIJALIZACI.IA: U parapsihologiji, jogi i fakirizmu to je nestajanje predmeta ili bića iz određenog lokaliteta izazvano, kako se tvrdi, snagom duha i specijalnim parapsihičkim sposobnostima.

32

DEMONI: U hermetizmu, involutivne kosmičke snage koje de-luju nasuprot kosmičke evolucije i na taj način relativno zle. Kabala i magija ih, po pravilu, personalizuju.

DEMONOLOGIJA: Srednjevekovna doktrina o prirodi i svojstvi­ma demona.

DEMONOMANIJA: Duševni poremećaj u kojem bolesnik veruje da je opsednut demonima.

DERVIŠI: Pripadnici islamskog religioznog reda, neka vrsta mu­slimanskih „božjaka", svetih prosjaka, koji se odriču svetovnih vred-nosti radi traganja za istinom i životnom mudrošću. Po načinu života i izgledu slični su indijskim fakirima. Većinom su sledbenici su-fizma (v.). Veruju da se do prosvetljenja dolazi strogom disciplinom, samokontrolom, uzdržavanjem i dugotrajnim recitovanjem mističnih formula zvanih zikr. Razni derviški redovi imaju svoje specifične sisteme inicijacije (v.), svoje znake raspoznavanja, pa čak i termino­logija donekle varira od reda do reda. Smatra se da je osnivač prvog đerviškog reda bio Abu Bakr, jedan od ranih kalifa. Prilikom cere­monija derviši koriste dugotrajno ponavljanje izreka iz Kurana, mo­notonu muziku i slične postupke da bi izazvali stanje transa (v.), u kome stiču neosetljivost na bol i imaju vizije anđela i proroka. Poslednjih decenija novi društveni odnosi u većini muslimanskih ze­malja doveli su do opadanja njihovog članstva i smanjivanja ugleda u društvu.

DIIARANA: Šesti stupanj radža-joge, čija je karakterist ika kon­centracija misli na jednu tačku u trajanju od najmanje 12 sekundi.

DHIJANA: Sedmi stupanj radža-joge, čija je karakterist ika ne­prekidna meditacija o jednom sadržaju u trajanju od najmanje 144 sekunde.

Dr Dl DŽON (Dr John Dee 1527—1608): Is taknuti engleski mate­matičar, astronom, astrolog i hermetista. Bio je neko vreme predavač na univerzitetima u Brislu i Parizu. Njegovo znanje astrologije dove­lo je do poziva na engleski dvor, gde je kao prvi zadatak izračunao na j­bolji datum za krunisanje Elizabete I. Njegova glavna hermetička aktivnost, po kojoj je u najvećoj meri poznat, počela je od njegovog susreta sa Edvardom Kelijem (Edward Kelly), koji je posedovao iz­vanrednu medijumsku sposobnost za divinaciju uz pomoć kristala. Ustvari, umesto kristala Keli je koristio veliki komad brižljivo ugla­čanog kamenog uglja. Istovremeno su se bavili alhemijskim eksperi­mentima. Po tvrđenju savremenika, Keli je imao izvanredne vizije, ko­je je u stanju transa diktirao u pero svojem partneru. Uskoro je njiho-

33

va slava prešla granice Engleske i usledili su pozivi sa mnogih evrop­skih dvorova. Neko vreme proveli su, zajedno sa porodicama, u Pol j­skoj, a zatim su otišli u Prag, na dvor cara Rudolfa II. U Pragu su boravili više meseci, pokušavajući da dobiju zlato alhemijskim ekspe­rimentima u laboratoriji koju im je Rudolf stavio na raspolaganje. O njihovoj delatnosti bila je obaveštena crkva i na lični zahtev papinog izaslanika Rudolf II morao je da ih protera. Otada počinju njihova potucanja po Evropi, pri čemu su se izdržavali praveći horoskope i proričući sudbinu iz kristala. Ubrzo su se sukobili i razišli. Edvard Keli je dopao zatvora u Nemačkoj, i, pokušavajući da pobegne, teško se povredio. Kratko vreme potom umro je. Dr Džon Di se vratio u Englesku i radio je kao dvorski službenik sve do svoje smrti. Njegovo najpoznatije delo je „Monas Hieroglyphica" publikovano 1564. Najzna­čajnije u njihovom zajedničkom radu je otkriće tzv. enohijanskog je­zika. Naime, osim sasvim jasnih poruka koje je Keli dobijao iz kri­stala, neke su bile saopštavane nerazumljivim jezikom. Dr Di je izmi­slio način za prevođenje tog jezika na engleski. Enohijanski jezik od tada je razvijan u mnogim hermetičkim organizacijama i ušao je u upotrebu u mnogim operacijama magijske invokacije, uporedo sa he­brejskim, grčkim i latinskim. Nedavno je jedan od najvećih autoriteta savremenog hermetizma Dr Izrael Regardije (v), objavio „Enochian Dictionary" („Enohijanski rečnik"). Po mišljenju nekih poznatih her-metista (Fočun, W. E. Batler, Krauli i dr.) enohijanski jezik potiče sa davno iščezle Atlantide.

U Britanskom Muzeju u Londonu čuvaju se mnogi spisi Dr Dija, kao i kristal preko kojeg je Keli primao poruke. Detaljni izveštaj o aktivnosti ovog hermetiste mogu se naći u njegovoj biografiji, koju je pisala Šarlota Fel-Smit ,,John Dee" (London 1909), a takođe u studiji znatno skorijeg datuma koju je pisao Ričard Dikon: „John Dee, sci-entist, geographer. astrologer and secret agent to Elizabeth I" (London 1968). L. 40.

DOJL ARTUK KONAN (Sir Artlmr Conan Doyle 1859—1930): En­gleski lekar i književnik; proslavio se nizom pripovedaka i romana o detektivu Šerloku Holmsu. Bio je veoma energičan propagator p a r a p -sihičkih istraživanja. Veoma mnogo je putovao, održavajući predava­nja i zalažući se za naučno ispitivanje medijumstva i parapsihičkih pojava. L. 4.

DONOV PETAR (1864—1944): Bugarski okultista i vidovnjak, po­znat pod nazivom Učitelj. Imao je brojne vizije i proročanstva koja su se ostvarila i veliki broj učenika. Tvrdio je da se inkarnirao na zemlji sa mističnom misijom da pripremi početak „Ere Slovenskih naroda" i da dolazi sa udaljenog nebeskog tela po imenu Alfeola ili

34

„Zvezde Svih Zvezda". Kao početak Akvarijanske Ere označio je 1914. godinu.

DRBAL Ing. KAREL: Čehoslovački radio inženjer i parapsiholog koji je patentirao tzv. „Keopsov piramidalni oštrač žileta". Utvrdio je eksperimentalno da ako se istupljen žilet drži u kartonskom modelu Keopsove piramide, orijentisanom duž osovine sever-jug, biva posle izvesnog vremena ponovo naoštren, očiglednim delovanjem do sada nepoznate vrste energije, koju češki parapsiholozi nazivaju psihotron-skom (v. piramida, psihotronika, Pavlita Robert). L. 29.

DRUIDI: Starokeltski sveštenici na tlu Britanije i Galije u pre-hrišćanskoj eri. Oni su predstavljali učenu svešteničku kastu — lekari, sudije, vaspitači, magi, pesnici i astrolozi — koja je regulisala odnose u keltskim društvenim zajednicama.

Danas postoje dve organizacije, koje tvrde da vode poreklo od starih druida: Druidski Red, čiji je vođa Dr Tomas Mon i Red Barda, Ovata i Druida, kojem je na čelu Ros Nikols. L. 4, 5.

DŽ

DŽEJMS VILJEM (James William 1842—1910): Jedan od velikana psihologije, nesumnjivo najveći američki psiholog. Autor knjige „Prin­cipi psihologije", dela koje se smatra prelomnom tačkom u istoriji psihološke nauke. Pisac je značajnih radova iz psihologije i filozo­fije, profesor na Harvardu i osnivač jedne od prvih psiholoških labora­torija. Izgleda da je srodstvo sa književnikom Henri jem Džejmsom (bili su braća) doprinelo čitljivosti njegovih radova, nasuprot uobiča­jenog suvoparnog i dosadnog stila većine psihologa. Džejms se veoma intenzivno interesovao za proučavanje psihičkih fenomena. Naročito je studiozno proučavao pojavu medijumstva. Imao je sreće da naiđe na Leonoru Pajper (Leonore Piper), medija iz Bostona, koja je u stanju transa bila sposobna da pruži takve podatke Džejmsu, da se, uprkos početnog skepticizma, uverio da je u njoj našao subjekta sa istinskim parapsihičkim sposobnostima. O njoj je, posle veoma strogih naučnih ispitivanja kojima je bila izložena, pisao: „Ili je gospođa Pajper po-sedovala natprirodne moći, ili je poznavala članove porodice moje su­pruge i nekom srećnom slučajnošću bila upućena u mnoštvo domaćih zbivanja, jer je zaista ostavljala zapanjujući utisak" Džejms je me­đu prvima kao kontrolu njenog medijumstva uveo slučajan izbor kli­jenata, tako da Leonora Pajper nije mogla ništa znati o njima. Ipak, podaci koje je u transu o njima davala, zbunjivali su i ovog iskusnog psihologa. L. 8.

35

DŽAINIZAM: Jedan od religiozno-filozofskih sistema Indije, čiji je osnivač Vardarma, poznatiji kao Mahavira (Veliki Čovek), koji je živeo od 599—527. g. pre n.e. Rođen je i odrastao je u kraljevskoj porodici. Napušta je kao mladić i postaje sveštenik, pokušavajući da nađe najdublji smisao življenja. Njegova životna priča podseća umno­gome na Budinu. Isto tako između džainizma i budizma postoje mno­ge sličnosti. Džainizam još više naglašava stav sveopšte ljubavi i mi­losrđa. Svi oblici ljudskih aktivnosti podređeni su strogim religioznim propisima. Džainisti se mole sa povezom preko usta da ne bi ne­hotice progutali nekog insekta. Da ih ne bi zgazili koračaju uvek obo­renog pogleda i nose sobom mekanu metlu duge drške kojom čiste put pred sobom. Zemlju ne obrađuju da ne bi ubili crve. Iz istog razloga ne kuvaju niti pale vatru. Takvi propisi usmerili su ih ka posredni­čkim delatnostima. Danas ima oko dva miliona džaina, uglavnom služ­benika i trgovaca, koji žive u oblastima oko Kalkute.

E

EGREGOR: U hermetizmu, to je kolektivno biće, kao nacija, dr­žava, religija, odn. bilo koja grupa ljudi ujedinjenih istim ciljem. U pogledu s trukture egregor podseća na ljudsko biće: ima fizičko, astral­no i mentalno telo. U užem smislu egregor je kolektivni duh jedne grupe.

EKAGRA: U jogi, mentalna koncentracija na jedan sadržaj.

EKSTAZA: Duševno ushićenje, stanje u kojem realnost spoljaš-njeg sveta iščezava, jer je svest preplavljena nesvesnim sadržajima. U ekstazi nestaju razlike između subjekta i objekta. Mnogi hermetički sistemi treninga dovode do ekstaze, ali se tehnikom ekstaze u užem smislu smatra šamanizam.

EKSTERIORACIJA: 1. T e r m i n koji je prvi upotrebio de Rohas (de Rochas) 1891. godine da označi sposobnost nekih medijuma da, u transu, izdvoje iz fizičkog tela svoj nervni fluid i u vezi sa njim osetljivost. 2. Sinonim za astralnu projekciju (v.).

EKTOPLAZMA: Termin koji je prvi upotrebio Riše za psihički fluid u obliku guste beličaste magle, koju neki medijumi produkuju u stanju transa. Ektoplazma je osnov tzv. materijalizacije (v.).

ELEMENTAL: U hermetizmu, to je biće sastavljeno iz samo jed­nog elementa. Naime, smatra se da je čovekova konstitucija petoele-

36

mentarna (vazduh, vatra, voda, zemlja i akaša); za razliku od ljud­skog bića, elementali su sastavljeni iz jednog elementa. U širem smi­slu elemental je svaki koncentrat astrala (v.).

ELEMENTAR: Po teozofskoj doktrini, elementar čine sve nema­terijalne, nadfizičke komponente ljudskog bića.

ELEMENTI: U hermetizmu to su osnovni načini na koji se odi­gravaju procesi i ispoljavaju pojave u univerzumu. Ima ih pet : vazduh, vatra, zemlja, voda i akaša. To nisu fizički ekvivalenti za smeše i je-dinjenja koje nazivamo zemljom, vodom itd. Upotreba tih naziva je sim­bolična. Peti element, bitno različit od prva četiri, je akaša ili kos-mički etar.

ELIKSIR ŽIVOTNI: Alhemijski termin koji označava tzv. „ži­vinu vodu", koja se dobija pretvaranjem Kamena Mudrosti u tečno stanje (v. alhemija). Navodno podmlađuje stare, daje dug život bez bolesti i vaskrsava mrtve.

2. U magiji to je sperma, koja je pretrpela izvesne transformacije kao posledicu mešanja sa vaginalnom sluzi i dejstva koncentrisane mi­saone i emocionalne energije. L. 4. 16, 17.

ENOPTROMANTIJA: Proricanje budućnosti uz pomoć tzv. ma­gijskog ogledala, veoma rašireno u srednjem veku.

ENSTAZA: U jogi, vrhunska meditacija, kada svesno Ja prodire u najdublje slojeve nesvesnog.

E. S. P. ili EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA: Termin koji je prvi uveo osnivač američke parapsihološke škole Rain (Rhine). Dve glavne discipline koje izučava ESP jesu: vidovitost i telepatija. Ne-mačka kratica za istu stvar je A. S. E. (Ausserinnliche Erfahrung). Na­šem jeziku verovatno najviše odgovaraju izrazi vančulno opažanje ili vančulno iskustvo.

ESTOBANI PUKOVNIK: Oficir bivše mađarske vojske i narodni iscelitelj. Svoj dar prirodnog lečenja otkrio je sasvim slučajno. Rade­ći kao konjički instruktor u Mađarskoj Vojnoj Akademiji, utvrdio je da je u stanju da vrati snagu konjima posle napornog treninga trlja­jući im potkolenice. Godine 1956. emigrirao je u Kanadu i tu je, s vre­mena na vreme lečio ljude dodirom. Jedan od njegovih pacijenata, ko­jem je dodirom ruke izlečio artritis, radio je kao laboratorijski tehni­čar na Mek Džil Univerzitetu u Montrealu. O svojem izlečenju pričao je Dr Bernardu Gradu, biologu na istom Univerzitetu. Ovaj je izvršio seriju eksperimenata sa Estobanijem na životinjama i biljkama.

37

Svakodnevno po 15 minuta Estobani je držao u rukama kavez sa 8—10 miševa kojima je hirurškim putem bilo uklonjeno nekoliko kva­dratnih santimetara kože. Ti miševi su se znatno brže oporavljali nego kontrolna grupa miševa, sa kojima Estobani nije imao kontakt. P r o -mene na koži bile su fotografisane i precizno merene. U svakoj fazi lečenja Estobanijevim glodarima brže su zarastale rane. U docnijim eksperimentima pokazalo se da se brže oporavljaju od kontrolne gru­pe miševi koji su bili u kontaktu samo sa parčetom tkanine, koje je Estobani držao u ruci. Druga grupa bila je izlagana dejstvu lampe koja je zračila temperaturu ljudskog tela. Ta se grupa nije brže opo­ravljala od kontrolne.

Seme ječma se brže razvijalo kada je zalivano vodom koju je, u boci, u rukama držao Estobani. Naprotiv, seme je bilo usporeno u razvoju kada je zalivano vodom koju je držao depresivni psihotičar. L. 29.

EVOKACIJA: Prizivanje mrtvih, nezemaljskih bića i kosmičkih snaga da se ispolje u materi jalnom svetu. Suprotno tome INVOKACIJA je prizivanje subjektivnih sadržaja da se ispolje, to je postizanje od­ređenog duševnog stanja.

FA: Metod proricanja, koji se i danas sreće u Africi, na osnovu po-smatranja erotskih radnji.

FAKIRIZAM: Termin potiče od arapske reči fakir — siromah. To je jedan od orijentalnih sistema hermetičkog treninga i filozofije, najmanje cenjen. Tvrdi sa da fakirizam dovodi do razvijanja natpr i­rodnih sposobnosti delovanja na sebe i spoljašnji svet. Te sposobnosti se obično dele na tri grupe:

1. Dejstvo na sopstveni organizam, kao što je dugotrajno održa­vanje budnog stanja, lišavanje hrane, i vode, neosetljivost na bol i prividan prestanak životnih funkcija.

2. Dejstvo na druga živa bića — masovna hipnoza ljudi, hipnoza životinja, ubrzanje rasta biljaka i dr.

3. Dejstvo na predmete i neživu materiju — ključanje tečnosti na normalnoj temperaturi, telekineza, dematerijalizacija i dr.

Rđavoj reputaciji fakirizma doprinela je u mnogome činjenica da u toj oblasti ima više obmana i prevara nego i u jednoj drugoj. Ipak, u parapsihološkim institutima nepobitno je dokazano postojanje nekih fenomena koji se vezuju za fakirizam, obično kod osoba koje nisu bile podvrgnute nikakvom treningu.

FASCINACIJA: Opčinjavanje ili omađijavanje pogledom. Često se sreće u narodnim vradžbinama. Kao odbrana od fascinacije na j­češće se koriste amajlije u vidu erektiranog penisa.

38

Dr FAUST: Ne zna se tačno da li je zaista postojao ili je legen­darna ličnost. U svakom slučaju mit o njemu je stvaran, arhetipski mit o čoveku koji je tragajući za savršenstvom prodao svoju dušu. O nje­mu je zabeleženo da je poznavao Agripu i Paracelzusa (v.), da se bavio magijom i alhemijom u Pragu i Vitembergu i da je posedovao moć nevidljivosti. Kaže se da je 1525. magijom prizvao Jelenu Trojansku u vidljivu formu pred svojim studentima i izjavio im da je sa njom začeo sina, Justusa Fausta. U Pragu i Erfurtu prizvao je niz trojan­skih heroja, a u Veneciji se odigao levitacijom u vazduh. U Holandiji je stekao slavu čudesnog iscelitelja. Luter ga je proglasio arhičarob-njakom i prokleo ga je. Prvi je mit o njemu obradio engleski dram­ski pisac Marlou, ali ga je besmrtnim učinila Geteova drama. U mu­zici su ga ovekovečili Hektor Berlioz i Šarl Guno. L. 5, 40.

FIGA ili ŠIPAK: Ritualni gest teranja zlih uticaja, odbijanja uroka i nesreće, pr isutan kod mnogih naroda. Figa je simbol penisa u erekciji.

FLUID: Vidi ektoplazma.

FOČUN DAIEN (Fortune Dion) (1891—1946): Pseudonim Violete Firt Evans, jedne od članica hermetičke organizacije Zlatna Zora. Njen magijski moto bio je Deo Non Fortuna. Ona je poznata kao pisac ne­koliko romana sa hermetičkom sadržinom i više kabalističkih priruč­nika, među kojima najveću vrednost ima ,,The Mystical Qabalah" („Mistična kabala") 1924. godine osnovala je Društvo unutrašnje svet-losti (The Society of Inner Light), organizaciju orijentisanu na praksu kabalističke magije na principima Zlatne Zore (v.).

SESTRE FOKS (Fox): Spiritizam nije produkat novog vremena. Od davnina su ljudi pokušavali da opšte sa „duhovima", sa „drugom s t ranom" i sa „nevidljivim svetovima". O tome nam govore papirusi sačuvani u Luvru; Homerova „Odiseja", u kojoj Odisej konsultuje duhove; Gilgameš, koji priziva duh svoga prijatelja Enkidua i si. Ipak kao datum nastanka modernog spiritističkog pokreta uzima se 1848. godina. Te godine u Hajdsvilu, SAD, sestre Foks, Keit i Margaret, po­čele su da produkuju neobične zvuke — lupu u zidovima, pucketanje i slično. Ubrzo se okupila oko njih grupa ljudi, predvođena njihovim roditeljima, koja je za kratko vreme utvrdila da zvuke proizvode „du­hovi". Izmišljen je kodeks za sporazumevanje i sestre Foks krenule su na turneju po SAD, izazivajući svuda veliku senzaciju. Uskoro su se javili novi mediji, čije su sposobnosti bacile u zasenak Foksove — materijalizacija, levitacija, „govor duhova" i dr. Foksove su uskoro dale senzacionalno priznanje — sve vreme su varale, zvukove su produkovale pucketanjem zglobova u prstima nogu. Završile su kao alkoholičarke. L. 4 5, 40.

39

G

GASTROMANTIJA: Metod proricanja kod starih Grka po reflek­su svetlosti sveća, dobijenom kroz providne bokaste (trbušaste) sudo­ve ispunjene vodom.

GELOMANTIJA: Proricanje na osnovu karakterist ika ljudskog smeha.

GETIA: Crna magija najnižeg reda, demonske vradžbine čiji je cilj isključivo nanošenje zla.

GEMATRIJA: Grana kabale koja se sastoji iz numeričkog deši-frovanja i tumačenja svetih imena i formula.

GENESTHAI FRATER: Brat Genestai, magijski pseudonim Fren-ka Rasela, osnivača ezoteričnog bratstva G. B. G. u Sjedinjenim Drža­vama, čije učenje je zasnovano na Krauli jevim (v.) principima.

GEOMANTIJA: Pras tara metoda proricanja, popularna i danas u hermetičkim krugovima, arapskog porekla, na osnovu broja i konste­lacije tragova nasumice ostavljenih na površini zemlje ili peska. U novije vreme pribegava se automatskom, nekontrolisanom ostavljanju tačkastih tragova olovkom na površini hartije. Na osnovu dobijenih konstelacija ili figura obavlja se proricanje. Figure, kojih ima 16 ima­ju različita značenja i latinska imena; Akvizicija, Albus, Amisia, Ka­put, Kauda Drakonis, Konjukcija, Karcer, Fortuna Major, Fortuna Mi-nor, Leticija, Populos, Puela, Puer, Rubeus, Tristicija i Via.

GIMNOSOFISTI ili NAGI FILOZOFI: pripadnici indijske magijske sekte nagas, koji su išli neodeveni. Za njih se verovalo da poseduju izvanredne parapsihološke sposobnosti, razvijene specijalnim treningom.

GIROMANTIJA: Metod proricanja u čijoj je osnovi telesno okre­­anje u krugu nacrtanom na zemlji, koji je izdeljen na jednake delo-ve. U svakom delu upisano je jedno slovo. Proricanje se vrši na osnovu slova koje telo pokrije kada, usled dugotrajnog okretanja, najzad padne.

GNOMI: Patuljci, duhovi elementa zemlje, koji prema kabalistič-koj magiji čuvaju zakopana blaga i rudna bogatstva.

GNOZIS: Duboko znanje ili saznanje dobijeno posvećenjem. Kod starih Hebreja i prvih hrišćana gnozis je dublje poznavanje religi­je i Biblije.

GNOSTICIZAM: Sistem religiozne filozofije nastao u prehrišćan-skoj eri i eri ranog hrišćanstva, čiji su sledbenici tvrdili da poseduju sva znanja o kosmosu, čoveku i božanstvu.

40

GOLEM: Veštačko čovekoliko biće, velikih dimenzija, koje su sred-njevekovni rabini-kabalisti pravili od ilovače i navodno oživljavali ka-balističkim formulama. Po osnovnoj ideji, preteča današnjih robota. Vidi roman „Golem" nemačkog književnika Gustava Mejrinka.

GRAD Dr BERNARD: Kanadski biolog sa Mek Džil Univerziteta u Montrealu pokazao je serijom brižljivo kontrolisanih eksperimenata uticaj ljudskih telesnih zračenja na rast i razvoj biljaka. Imao je dve grupe istovetnih semenki. J e d n u grupu zalivao je slanim rastvorom iz boce koju je prethodno neko vreme držao u rukama poznati iscelitelj, a drugu istim takvim rastvorom koji nije bio u njegovim rukama. Prva grupa semenki dala je sasvim primetno deblje i veće biljke.

GRAFOMANTIJA: Proricanje po rukopisu, koje se često pogrešno identifikuje sa grafologijom, koja je metod za procenu crta ličnosti po rukopisu.

GRAFOLOGIJA: Parapsihološka disciplina, manje ili više pri­znata od zvanične psihologije, koja na osnovu rukopisa procenjuje cr-te ličnosti u najširem smislu — volju, inteligenciju, maštu, tempera­ment i delovanje nesvesnih snaga u ličnosti. Osnivač grafologije kao posebne discipline je Italijan Aldorisio (1611), a značajne doprinose dali su Lavater, Mišon i Prajer. Polazna pretpostavka grafologije jeste da, kao i ostale aktivnosti intimno povezane sa ličnošću, pisanje koje je u velikoj meri individualno mora da otkrije karakterist ike lično­sti. Pri tome se vodi računa o veličini i obliku slova, stepenu njihove nakrivljenosti, pritisku, odnosu prema margini hartije, karakterist i­kama interpunkcije i potpisa. Stav prema grafologiji varira od zemlje do zemlje. U našoj psihologiji zvaničan stav je pretežno negativan, dok se u Nemačkoj insistira na vrednosti grafološke analize i primenjuje se u većini preduzeća prilikom selekcije u zapošljavanju. U nekim zemljama postoji titula diplomiranog grafologa. Kod nas se grafolo-gija isključivo koristi u sudskoj ekspertizi za utvrđivanje autorstva potpisa.

GRIMUAR: Knjiga magijskih tekstova, po pravilu kompilacije ve­ćeg broja autora, u kojoj se daju magijske formule i recepti. Najpo­znatiji je srednjevekovni „Grimuar Honorijusa".

GURĐIJEV GEORGIJ IVANOVlČ (1877—1949): Rođen je u Lenjina-kanu, u Jermeniji, u porodici grčkih doseljenika. Kao mladić napušta roditeljski dom i dvadesetak godina luta po egzotičnim zemljama. Po-sećuje Kinu, Indiju, Tibet, Arabiju, Egipat i još neke zemlje Afrike. Svoja putovanja opisao je u knjizi „Meetings with Remarkable Men" („Susreti sa značajnim ljudima"). Tokom putovanja intenzivno izu­čava jogu i orijentalni hermetizam. Iskustva i znanja prikupljena iz

41

različitih izvora poslužila su mu da stvori sopstveni eklektički sistem praktične psihologije, kojim je čitavog života pokušavao da objasni čoveka i njegovo mesto u univerzumu, njegovu sudbinu. Godine 1912. u Moskvi formirao je prvu grupu učenika, sastavljenu uglavnom od intelektualaca i umetnika. Među prvima bio je njegov najpoznatiji učenik Uspenski (v.).

Svoje učenje Gurdjijev je nazvao četvrtom stazom, naglašavajući da je to staza tragalaštva i samosaznanja čoveka koji živi u okolnosti­ma svakodnevnog, aktivnog života, za razliku od tri do tada priznate hermetičke staze — fakira, kaluđera i jogija. Četvrta staza („The Fourth Way") polazi od osnovne pretpostavke da je čovek u stanju polusna. On je fiziološka i psihološka mašina, okovana prividnim zakonima i navikama, mašina koju su drugi programirali . Otud ljudska patnja, jer je krajnja sudbina čoveka da živi slobodno. Put iz stanja sna do sta­nja samosvesti je mučan proces samoposmatranja, „samoprisećanja" i suočavanja sa sopstvenim slabostima. Gurdjijev je svoje učenike podvrgavao teškom fizičkom radu, opasnostima, detaljnom upoznava­nju sa telesmn pokretima i dovodio ih je u paradoksalne situacije, nalik na praksu zen-budističkih učitelja (v.).

Za vreme Oktobarske revolucije preselio se sa celom grupom u Tiflis, gde je osnovao „Institut za harmonično razviće čoveka." Nedugo potom odlazi preko Istambula u Nemačku, a konačno se smiruje u Fonteneblu, gde je obnovio svoj institut, u koji su pohrlili mnogi po­znati intelektualci i žurnalisti.

Njegova glavna dela „Beelzebub's Tales to his Grandson" i ,,Me-etings with Remarkable Men" predstavljaju za čitanje veoma teško i odbojno štivo. Možda je glavni razlog taj što je u njima pod velom šifre izloženo njegovo teorijsko učenje. Posle smrti Gurdjijeva po­kret je ostao bez energetskog centra, ali je broj sledbenika postojano rastao, a njegovo učenje našlo je primenu u psihoterapiji, pozorištu, novim oblicima treninga čulne osetljivosti i sličnim oblastima. Grupe koje slede njegovo učenje postoje danas u SAD, Engleskoj, Francuskoj i Kanadi. L. 30.

GURVlČ Dr ALEKSANDAR: Sovjetski biolog koji je 1934. postavio teoriju mitogenetske radijacije, po kojoj sve žive ćelije proizvode ne­vidljiva zračenja. Ta pretpostavljena zračenja Gurvič nije mogao da vidi, jer je svoju teoriju postavio 30 godina pre otkrića Kirlijanove fotografije (kojom je danas Gurvičeva teorija potvrđena), ali je mo­gao da meri efekte te pojave.

Gurvič je do svoje teorije došao na osnovu jednostavnog ekspe­r imenta . J e d n a glavica sveže izniklog luka služila mu je kao odaši­ljač. Stavio ju je u cev, koju je usmerio kao „biološki t o p " ka drugoj isto takvoj glavici koja je služila kao prijemnik. Ova je takođe bila u

42

cevi, ali je na jednom rnestu postojao otvor, tako da je taj deo povr­šine luka bio izložen dejstvu odašiljača, prve glavice. Posle 3 sata Gurvič je pod mikroskopom utvrdio broj ćelija u oblasti izloženoj dejstvu „biološkog topa" i takođe prebrojao ćelije u pokrivenoj ob­lasti. Bilo je tačno 25% ćelija više u otkrivenoj oblasti, na koju je delovao luk-odašiljač. Gurvič je sasvim opravdano zaključio da glavica svežeg luka mora zračiti neku vrstu energije. U daljim eksperimenti­ma stavljao je tanak sloj kvarca između prijemnika i odašiljača, ali se nevidljiva energija probila kroz kvarc. Takođe je oprobao kvasac kao prijemnik, i utvrdio je povećanje broja gljivica kvasca u izlože­noj oblasti za 30%. Nadalje je utvrdio da se bakterije za trećinu brže umnožavaju kada su izložene dejstvu biološkog topa.

Docnije je utvrdio da tkiva ljudskog tela zrače energiju i da posto­ji značajna razlika u dejstvu zdravog i bolesnog tkiva. Bio je izne­nađujući nalaz da je dovoljno da jako bolesna osoba drži u ruci tri­desetak minuta žive gljivice kvasca, pa da one izumru kao da su ozračene smrtonosnim zracima. Gurvičeva hipoteza da sve žive će­lije zrače energiju potvrđena je pronalaskom Kirlijanove fotografije i pretvorena je u teoriju, na čiju široku primenu u lečenju, ishrani i boljem shvatanju životnih pojava još čekamo. L. 29.

H

HAD: a. Podzemlje u kojem borave mrtvi. b. Mesto gde grešnici ispaštaju svoje grehe.

HARE KRIŠNA POKRET: Međunarodno društvo za svest o Krišni došlo je na Zapad 1965. godine iz Indije. Ono uči da čovek može po­stići nadsvesno stanje beskonačnim ponavljanjem božjih imena u od­ređenom redu: „Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna, Krišna, Hare, Ha­re, Hare, Rama, Rama, Rama." Članovi organizacije briju glave, nose sari, odriču se seksa (osim u cilju rađanja dece) i zastupaju mišljenje da su muškarci superiorniji od žena. Danas u svim većim gradovima Zapada postoje centri Hare Krišna pokreta.

HATA-JOGA: Jedna od najpoznatijih grana joge, čiji je cilj po­stizanje skladnog telesnog funkcionisanja i snažnog zdravlja, što se postiže veoma razrađenim metodom fizičkog vežbanja, kroz položaje ili asane, bande, mudre i kontrolu disanja. Većina priznatih autoriteta smatra hata-jogu pripremnom disciplinom, koja treba da omogući sled-beniku docnija naporna duhovna vežbanja, prisutna u višim oblicima joge tj. u radža-jogi, džnana-jogi i bhakti-jogi.

43

HEKSAGRAM: a. Šestokraka zvezda, Solomonova zvezda ili So-lomonov pečat. Jedan od najvažnijih simbola alhemije i magije. Sasto­ji se iz dva ravnostrana trougla (belog i crnog), isprepletanih krakova. Njihov spoj simbolizuje postizanje savršenstva, jedinstvo čoveka i uni­verzuma.

b. U Ji Džingu ili „Knjizi preobražaja", figura od 6 celih ili ispre­kidanih linija (v. Ji Džing). Heksagrama ima 64 i oni svojim elastič­nim simbolizmom obuhvataju sveukupne odnose i vrednosti u čove­ku, društvu i univerzumu.

HEPATOMANTIJA: Proricanje na osnovu izgleda žrtvovanih ži­votinja, često kod mnogih naroda u Starom veku.

HERMAFRODIT: Dvopolno biće, biće sa karakterist ikama oba pola. U alhemiji hermafrodit je simbol uspeha, simbol neutralizacije suprot­nosti.

HERMES TRISMEGISTOS: Tri-Puta-Najveći Hermes, jedan od najvažnijih bogova u egipatskoj (Tot), Starogrčkoj (Hermes) i rimskoj (Merkur) mitologiji. On je legendarni autor tzv. „Smaragdnog zapisa" i začetnik svih parapsiholoških učenja. Od njegovog imena potiče ter­min hermetizam.

HERMETIZAM: Izraz hermetizam ili hermetika potiče od imena Hermesa Trismegistosa (Hermesa Tri-Puta-Najvećeg), mitskog osni­vača svih tajnih nauka i učenja. U egipatskoj mitologiji, koja je prethodila starogrčkoj i iz koje je Hermes preuzet, on je jedan od najvećih bogova — Tot. Po mitologiji, sve znanje Starog Egipta izra­ženo je u „Totovoj Knjizi Mudrosti", koja ima 78 listova. To je današnji Tarot. Kako je, po predanju, to znanje bilo rezervisano samo za spiritualno zrele ličnosti, hermetika predstavlja skup zatvo­renih, ekskluzivnih znanja o čoveku i univerzumu, dostupno isključivo posvećenima. Otuda potiče smisao termina „hermetički" u fizičkoj nau­ci — zatvoren.

Hermetika se iz praktičnih razloga deli na dve kategorije: teo­rijsku i popularnu ili praktičnu. Teorijska sadrži kosmogoniju, re­ligioznu filozofiju i teorijske rasprave o magiji, alhemiji, astrolo­giji i kabali. Praktična sadrži priručnike sa uputstvima za praktičnu primenu teorijski izloženog znanja. Najraniji hermetički spisi, ako se izuzmu Tarot karte u kojima je filozofija hermetizma izložena slikovnim, numeričkim i kolornim simbolizmom, potiču iz trećeg veka n. e. Budući da je hermetizam sinkretička doktrina, teško je povući liniju razgraničenja sa gnosticizmom i neoplatonskim učenjima. Jer hermetizam je praktična doktrina koja teži usavršavanju ljudskog bića, izmirenju suprotnosti u njemu samom i između njega i spoljašnjeg

44

sveta, a „gnozis" i neoplatonska učenja predstavljaju znanja koja teže istom cilju.

U hermetičkoj kosmogoniji Apsolutna Svest prethodi materi jal­nom ispoljenju. Iskra Apsolutne Svesti, sledeći svoje unutarnje zakone, spušta se u sfere veće gustine i prolazi kroz različite oblike posto­janja — mineralne, biljne i životinjske svetove, svetove kosmičkih i drugih zračenja, sve dok se konačno u čoveku ne razvije do stadija samosvesti. O tome procesu govori stara hermetička izreka, ukazu­jući jasno na redosled spiritualnog osvešćenja: „Duh u bil jkama spava, u životinjama sanja, a u čoveka postaje svestan samog sebe". U hermetici je pr imetna podudarnost panteističkog shvatanja sveta sa jogom i vedantom. Kao što u tim orijentalnim filozofskim sistemima najviša svest, Brama, prožima sve postojeće, tako je i za sledbenike hermetizma najviša svest u svemu. Kaže se u drevnom hermetičkom spisu „Tajna propoved na planini" : Na nebu sam ja, u zemlji, u vodi, u vazduhu; Ja sam u životinjama, u biljkama, Ja sam u utrobi, pre utrobe i posle utrobe, Ja sam u svemu".

U Srednjem veku, dominacijom hrišćanske dokrtrine hermetičari su bili potisnuti u ilegalnost. Ipak, tu i tamo pojavljuju se prevodi her-metičkih spisa ili novi radovi, održavajući kontinuitet doktrine. Dru­gom polovinom 19. veka, u periodu tzv. „okultnog oživljavanja", her-metizam se naglo rascvetao. Tome su doprinele masonske organizacije, osnivanje teozofskog pokreta, radovi Elifasa Levija (v.) i u najve­­oj meri pojava organizacije Zlatna Zora (v.). Traganje za herme­tickim tekstovima po antikvarnicama i bibliotekama postalo je manija. Bezmalo svi hermetički spisi prevedeni su, u tom periodu, na evrop­ske jezike, a znanja u njima izložena činila su osnovu većine zapad­nih ezoteričnih pokreta. Među tim pokretima i organizacijama neki svojataju pravo da se nazivaju hermetičkim. Međutim, u savremenom hermetizmu većinom je prisutna tendencija da se sve tradicionalne tvrdnje istorijski provere, a učenja zasnuju na činjenicama. Mitologija se samo uslovno prihvata, a napori se ulažu da se praktične hermetičke aktivnosti osvetle savremenim psihodinamičkim saznanjima (naročito Jungovom arhetipskom psihologijom) i otkrićima nove laboratorijske parapsihologije. L. 22, -23.

HIPNOZA: Termin koji je prvi upotrebio mančesterski hirurg Džejms Breid da označi vrstu veštačkog sna, čija je glavna karakteri­stika povećana sugestibilnost hipnotisane osobe i smanjena kritičnost, uz istovremenu isključivu usredsređenost na sadržaje koje sugerira hipnotizer (osoba koja daje sugestije i izaziva hipnozu). Prema du­bini hipnotičkog sna razlikuju se tri glavna stadija hipnoze: 1. Som-nolencija ili pospanost, koja se ponekad sasvim nepodesno naziva le­targijom. U ovom stadiju subjekt daje utisak jake pospanosti, a suge-

45

stibilnost je pojačana (pod sugestijom hipnotizera on nije u stanju da rastavi ruke, da otvori oči i sl.). 2. Hipotaksija, koja nalikuje na prirodan san. Često je prati katalepsija, u toku koje mišići postaju ukočeni i telo održava rigidan položaj. 3. Somnabulizam, u kojem se sreće automatsko kretanje u stanju dubokog sna, a sve čulne i motorne reakcije subjekta su inbibirane osim sugeriranih. Za sva zbivanja u somnabulizmu docnije postoji potpuni zaborav, može se izazvati neosetljivost na bol i ostvariti posthipnotička sugestija.

Interes za hipnozu star je nešto manje od samog ljudskog dru­štva. Zbog velikih mogućnosti hipnoze za razumevanje ljudske psihe i za uklanjanje bola, taj interes je sasvim shvatljiv. Nauka je do nedavno zaobilazila ozbiljno razmatranje hipnoze, zbog prizvuka okult­nog šarlatanstva koji ju je pratio, uprkos negodovanja ozbiljno zainteresovanih pojedinaca. Zvanična istorija hipnoze počinje sa beč­kim lekarom Francom Antonom Mesmerom (v), koji je izazvao jak otpor već svojom doktorskom tezom (1765), pod naslovom ,,0 uticaju planeta na ljudska tela". U tezi je izneo tvrdnju da nevidljive ener­getske struje univerzuma nužno utiču na ljudska bića u velikoj meri. Nekih desetak godina docnije Mesmerove pretpostavke dobile su pot­poru kroz aktivnosti Maksimilijana Hela, dvorskog astrologa i lekara Marije Terezije. On je postizao izvanredne terapeutske rezultate stav­ljajući magnete na obolela mesta na telu svojih pacijenata, kako je to savetovao Paracelzus, čuveni naučnik i mag iz 17. stoleća. Mesmer je poverovao da su magnetske sile istovetne sa kosmičkim energijama o kojima je pisao u svojoj tezi. Međutim, posle izvesnog vremena ispunjenog značajnim uspesima u lečenju, Mesmer je zaključio da stvarna terapeutska sila potiče iz njegovog organizma, a ne iz fizič­kog magneta. Nazvao ju je životinjskim magnetizmom. Posrednik pre­ko kojeg deluje ovaj magnetizam je, po Mesmeru, izvanredno suptilan fluid koji prožima čitav univerzum i sva tela u njemu, nebeska kao i ljudska.

Razradivši svoje učenje Mesmer prelazi u Pariz, gde postiže iz­vanredne rezultate u lečenju. Njegovi pacijenti bile su mnoge ugled­ne osobe i mesmerizam postaje senzacija veka. Lekarsko Društvo Francuske, uznemireno takvim razvojem događaja, formiralo je struč­nu komisiju, čiji je član bio i Bendžamin Franklin, proslavljeni ame­rički naučnik i državnik. Nalaz komisije bio je negativan i Mesmer je proglašen šarlatanom. Ovakvom zaključku doprinela je u najvećoj meri nemogućnost provere postojanja fluida koji je osnovni element mesmerizma, ali i mistifikacije kojima je Mesmer namerno okružio svoj terapeutski postupak. Pacijenti, koje je lečio grupno, sedeli su oko velikog suda sa namagnetisanim opiljcima gvožđa, iz kojeg su štrcale metalne šipke čije su krajeve bolesnici stavljali uz obolele

46

delove tela. Terapeutske seanse bile su sve vreme praćene muzikom. Mesmer bi se iznenada pojavljivao u neobičnoj odeći, teatralno bi fik­sirao bolesnike, gladio ih rukom ili dodirivao metalnim štapićem. Kod pacijenata je veoma često dolazilo do histeričnih konvulzija (grčeva), gubljenja svesti, ali i do spektakularnih izlečenja.

Uprkos nalaza komisije i žiga šarlatanstva koji je Mesmera pra­tio, bar u izvesnoj meri nepravedno, do kraja života, njegovi sled-benici raširili su mesmerizam po celoj Evropi. Eksperimentišući indi­vidualno, uglavnom bez stroge kontrole, utvrdili su da su namagne-tisani opiljci sporedan element, koji može biti zamenjen bilo kojim drugim sredstvom, pod uslovom da se ono na impresivan način pred­stavi pacijentima. Mesmerov najistaknutiji učenik markiz de Pijse-gir postigao je izvanredne uspehe u lečenju vezujući pacijente užetom za drvo koje je prethodno „namagnetisao". Ostali mesmeristi izazivali su stanje veštačkog sna kod pacijenata „magnetišući" ih rukom ili pogledom.

Mesmerizam je nadživeo Mesmera u vidu dve glavne struje — popularne, koja cveta i dan-danas na pozornicama mnogobrojnih jav­nih zabavljača i naučne struje, koja je s vremena na vreme stidljivo dizala glavu tražeći svoje mesto pod suncem. Obe struje dale su svoje doprinose našem današnjem poznavanju hipnoze. Neki od mno­gobrojnih prakt ičara i narodnih iscelitelja u Evropi i Americi utvrdili su da mesmerički trans može da izazove neslućene promene u čulnoj aktivnosti subjekta. Jedan od njih dr J. Petetin (1744—1808) koji je, u želji da bude originalan upotrebio izraz animalni elektricitet, utvr­dio da se u stanju somnabulizma čulna osetljivost pacijenta može pre-mestiti na sasvim proizvoljan deo tela, na primer da se osetljivost za ukus može lokalizovati na koži stomaka. Kar l fon Rajhenbah, poz­nati hemičar koji je prvi dobio parafin, utvrdio je kroz eksperimente da neki pacijenti pod hipnozom mogu da sasvim tačno identifikuju boje u sasvim zamračenoj sobi. Rajhenbah je odbacio dotadašnju ter­minologiju (životinjski magnetizam, elektricitet i sl.) i iskovao nov termin ,,od", sveprožimajući agens, ali je teško videti u čemu je razlika između oda i animalnog magnetizma, odnosno elektriciteta. Sledeći Petetina i Rajhenbaha, korak dalje otišao je pukovnik de Rohas, koji je prvi utvrdio fenomen „eksteriorizacije čulne osetljivo-sti". Po njemu, magnetski fluid zrači iz hipnotisane osobe, tako da se osetljivost može lokalizovati van fizičkog tela. Ako se hipnotisanom da sugestija da sedi u udaljenoj stolici, pa se na mestu gde bi ot­­rilike trebalo da se nalazi koža subjekta (kada bi sedeo u toj sto­lici) primeni jaka toplotna draž, na primer usijan metal, na koži sub­jekta pojaviće se plik, kao da je opečena sa distance.

47

Svojstvo hipnoze da eliminiše bol dovelo je do prve hirurške in­tervencije pod hipnoanestezijom 1845. u Hugli (Indija). Operaciju je izveo škotski hirurg Džejms Esdejl. Očit uspeh hipnoanestezije do­veo je do otvaranja prve klinike na osnovama mesmerizma u Kalkuti sledeće godine. Nešto pre toga (1843) Džejms Brejd, lekar iz Manče-stera, objavio je knjigu u kojoj je prvi put upotrebio termin hipno-tizam. Istina za kratko, jer je već sledeće godine predložio termin „monodeizam", koji je definisao kao stanje u kojem je ljudski duh okupiran jednom idejom. Njegov savremenik, portugalski mesmerista opat Žoze de Farija, ukazao je prvi na činjenicu da hipnozu izaziva sugestija. Obojica su smatrali da se hipnoza može izazvati kod ve­ćine subjekata. Međutim, njihovo gledište bilo je potisnuto u drugi plan, jer je najveći medicinski autoritet tog vremena Žan-Mart in Šarko (1825—93) smatrao hipnozu bolesnim stanjem, glavnim simp­tomom histerije. Otišao je tako daleko da je tvrdio da je hipnozu moguće izazvati samo kod histeričnih bolesnika.

Dominantnu važnost sugestije iznova je istakao Ipolit Bernem (1840—1919), koji je veoma ekstenzivno praklikovao hipnozu. Doka­zao je da se i bez transa može izazvati stanje duboke sugestibilnosti kod sasvim normalnih ljudi. Njegov saradnik bio je neko vreme otac psihoanalize Sigmund Frojd, koji je počeo kao učenik Šarkoa, a zatim se pridružio Bernemu. U istoriji psihoanalize često se navodi slučaj devojke sa kojom je pod hipnozom eksperimentisao Frojd. Pred njim su se nenadano otvorili beskonačni i nedokučivi prostori ljudskog nesvesnog, tako da je hipnoza poslužila kao nužan uvod u psihoanalitičku tehniku. Možda za nastanak psihoanalize treba za­hvaliti činjenici da je Frojd bio slab hipnotizer, ili njegovom is­pravnom ubeđenju da se sve osobe ne mogu lako hipnotisati, tek on je ubrzo zamenio hipnozu metodom slobodnih asocijacija.

Dvadesetih godina ovog veka Klark Hal, američki psiholog, ko­načno je izborio hipnozi mesto u okvirima medicinske profesije i od tada se ona naširoko koristi (ali samo u nekim zemljama) u vidu hipnoanestezije u stomatologiji i ginekologiji za uklanjanje izvesnih simptoma koji ne reaguju na medikamentoznu terapiju kao što je migrena, kao pomoćna metoda u nekim oblicima psihoterapije, za prevaspitavanje delikvenata i intenzivno učenje (u SSSR) i tome slič­no. U mnogim zemljama postoje udruženja medicinskih praktičara hipnoze, objavljuju se časopisi sa tom tematikom, a zakonskim pro­pisima je tačno određeno ko može da se bavi hipnozom i pod kojim uslovima.

U naučnim krugovima do nedavno je preovlađavalo gledište da je verbalno izražena sugestija odlučujući činilac u procesu hipnotisa-nja. Dejstvo usredsređenih misli hipnotizera na subjekta uporno je

40

proglašavano za sujeverje ili u najboljem slučaju za sasvim sporedan element. Međutim, sovjetski akademik Vasiljev (v.) nepobitno je utvr­dio, serijom vrlo savesnih eksperimenata, da mentalna sugestija de-luje uporedo sa verbalnom, ali može delovati i nezavisno od nje (v. Leonid Vasiliev: ,,Experiments in Mental Sugestion", Gally Hill Press, England 1963). Radeći sa nekoliko dobrih subjekata, Vasiljev je veliki broj puta izazvao hipnozu na daljinu, bez ikakvog govornog kontakta, što znači delujući isključivo mislima. Na isti način ih je budio. Proces su uspešno savladali i njegovi saradnici. Težeći da utvrdi koji činilac deluje kao posrednik u prenošenju stanja jednog ljudskog duha do drugog, Vasiljev je izolovao subjekta stavljajući ga u olovnu komoru (koja ne propušta ni X-zrake) i u Faradejev kavez. Mentalna sugestija delovala je i tada bez ikakvih smetnji, što ne­dvosmisleno ukazuje da se radi o do sada potpuno nepoznatom pos­redniku u prenošenju mentalnih stanja i poruka. Takođe je utvrdio da razdaljina ne utiče ni najmanje na efikasnost mentalne sugestije.

Još jedna oblast bila je dugo i uporno proglašavana za oblast okultnih fantazija — HIPNOZA ŽIVOTINJA. Smatralo se da životinje mogu da rešavaju jednostavne probleme i da vešt dreser može iza­zvati utisak kod posmatrača, služeći se jednostavnim gestovima koji životinji služe kao signali, da postoji telepatska odnosno mentalna sugestija između njega i životinje. Uprkos tvrdokornih predrasuda, neosporivo je utvrđeno da su neke životinje, obdarene za telepatski kontakt sa ljudima, uspešno izvršavale relativno složene mentalne sugestije. Mnogim takvim eksperimentima rukovodio je u svojoj labo­ratoriji Vladimir Behtjerev, jedan od istinskih velikana psihologije. Da bi eliminisao bilo kakav govor, koji bi mogao da posluži kao signal životinji, Behtjerev je, u jednom eksperimentu, dao vlasniku psa, čuvenom dreseru Durovu, harti ju na kojoj je ispisao zadatak. Durov je morao da mentalnom sugestijom prenese zadatak svome neobičnom subjektu, psu po imenu Mars. Dreser je, pod budnim okom Behtjereva i saradnika, uzeo glavu psa u svoje šake i netremice ga fiksirao u oči. Zatim mu je pustio glavu. Ništa se nije dogodilo, pas se nije ni pomerio. Durov se ponovo zagledao psu u oči. Pas se odjednom trgao i odjurio u malu sobu iza laboratorije u kojoj do tada nikada nije bio. U toj prostoriji su se nalazila tri stola pretr­pana knjigama i harti jama. Pas se podigao, stavio prednje šape na ivicu stola i šetao pogledom po gomili stvari koje su se tu nalazile. Zatim je otišao do drugog stola i ponovio istu stvar. Konačno je sa površine trećeg stola dohvatio zubima telefonski imenik i doneo ga u laboratoriju iznenađenom Behtjerevu. Ovaj je upravo takav zadatak i postavio — da mu pas donese telefonski imenik sa stola iz stražnje sobe. U laboratoriji Behtjereva izvršen je veliki broj sličnih eksperi-

49

menata, koji su pokazali sposobnost bar nekih životinja da primaju mentalne sugestije. L, 5, 21, 29, 40.

HIPNOZA FAKIRSKA: Podeljena su mišljenja o postojanju ove vrste hipnoze, koju neki nazivaju hindu-hipnozom. Mnogi priznati autori smatraju da taj vid hipnoze ne postoji. Tome nasuprot, u hermetičkoj l i teraturi kako staroj tako i novijoj fakirska hipnoza se pominje na više mesta. Sastoji se u namernom izazivanju masovnih iluzija. P o ­nekad se identifikuje sa hipnozom protiv volje subjekta, o čemu su takođe podeljena mišljenja, jer se u većini radova o hipnozi ističe tvrđe­nje da je moguće hipnotisati subjekta samo uz njegov pristanak. U opisi­ma fakirske hipnoze obično se navodi razglašeni „trik sa užetom" (u ko­jem grupa subjekata ima zajedničku iluziju da se uz uže, koje samo stoji uspravno, penju fakir i njegov asistent, da fakir seče sabljom ovog drugog, zatim ga stavlja u košaru ,,deo po deo", iz koje konačno izlazi ista osoba, živa i nepovređena) i tzv. trik sa mango drvetom (u kojem iz semenke na dlanu fakira, pred očima posmatrača raste drvo, lista, cveta i daje plod). Pre nekoliko godina list „Hindustani Time" raspisao je nagradu za svakog ko izvede fakirsku hipnozu pred njegovim odabranim novinarima i, po pisanju istog lista, nije se javio nijedan kandidat.

Na drugoj strani postoje očevici čije tvrđenje ide u prilog po­stojanja tog vida hipnoze. Poznati hermetista Sadu Mouni u svojoj knjizi "The Tarot" detaljno opisuje svoje iskustvo kada je u Indiji prisustvovao fenomenu fakirske hipnoze. Isti doživljaj opisuje u svo­me putopisu „Indija" italijanski književnik Alberto Moravija, do­bitnik Nobelove nagrade za književnost. Neposredno je iskusio fa­kirsku hipnozu, čiji je sadržaj bio ubrzano rastenje mango drveta od semenke do razvijenog stabla krcatog plodovima (v. A. Moravija „O Indiji", Novi Sad 1965).

Najzad, izgleda da nije neophodno ići čak u Indiju da bismo se uverili u postojanje fakirske hipnoze. Dovoljno je pročitati autobio­grafiju Volfa Mesinga (v.), najčuvenijeg telepate i vidovnjaka Sov­jetskog Saveza. Tekst autobiografije odobren je od sovjetskog mini­starstva kulture kao sasvim proveren i pouzdan izvor podataka. Čovek koji je testirao Mesingovu sposobnost izazivanja fakirske hipnoze bio je niko drugi nego J. V. Staljin. Zadatak koji je lično dao Mesingu bio je da prodre u njegovu letnju kuću, u blizini Moskve, najbolje čuvano mesto na svetu u to vreme. Staljin je bio nemalo iznenađen, kada je usred bela dana ugledao u svojoj sobi Mesinga. Objašnjenje koje je ovaj dao Stalj inu o načinu na koji je uspeo da neprimećen prođe kroz gust kordon iskusnih NKVD-oficira, svodi se upravo na primenu fakirske hipnoze. „Ja sam mentalno sugerirao stražarima — Ja sam Berija! Ja sam Berija!" objasnio je Mesing. Berija je tada

50

bio šef sovjetske tajne policije i svakodnevni Staljinov posetilac. Iz­među Berije i Mesinga nije bilo nikakve fizičke sličnosti, pa ipak, Staljin je bio prvi čovek koji je opazio Mesinga. Posle tog događaja, Volf Mesing je dobio sa „najvišeg mesta" dozvolu da tokom rata nastupa kao zabavljač po celoj teritoriji SSSR. (v. Mesing). L. 21. 24, 25, 29.

HIPOMANTIJA: Metod proricanja kod starih Kelta po ponašanju belih konja, specijalno gajenih u tu svrhu.

HOMUNKULUS: U alhemiji, veštački čovek, preteča današnjih robota (v. Golem), stvoren alhemijskim procesom. U tome procesu, koji je u suštini akt imitacije božanstva, osnovni materi jal je sperma i ljudska krv. Stvaranje homunkulusa obrađeno je i u l iteraturi (v, Somerset Mom „Čarobnjak" i Lorens Darel „Aleksandrijski kvartet").

HOROSKOP: U doslovnom značenju životinjski krug. U astrološ-kom smislu to je konstelacija nebeskih tela u t renutku rađanja. Vidi bliže Mile Dupor: „Ne vjerujte, provjerite" (v. Astrologija).

HRIŠĆANSKA NAUKA (Christian Science): Religiozni pokret u čijoj je osnovi ideja lečenja telesnih i duševnih poremećaja psihičkim sredstvima, neka vrsta direktne spiritualne psihoterapije. Osnivač pokreta je Meri Beker Edi (Mary Baker Eddy 1821—1910). Ona je, tražeći leka svojoj hroničnoj bolesti, došla u dodir sa čuvenim duhov­nim isceliteljem Kvinsbijem i u znatnoj meri usvojila njegove po­glede na bolest i zdravlje. Osnov Hrišćanske nauke je verovanje da su bolesti, gresi, smrt i u krajnjoj liniji sama materi ja velika iluzija koja egzistira usled čovečje nesposobnosti da otkrije svoju istinsku prirodu. Suština terapeutskog postupka svodi se na izmenu duhovnog stava pacijenta, težnju da se, kroz kontrolu misli, odbaci i najmanja ideja o bolesti, slabosti i smrti. U tome cilju vrši se neprekidno sa-moubeđivanje, prožimanje svesti idejama zdravlja, smirenosti i sreće. Jevanđelje ovog pokreta je praktičan priručnik „Nauka i zdravlje", koji je Edi objavila 1875. Od tada se pokret naglo raširio po Americi, a donekle i u Evropi. Danas je jedan od vodećih listova u SAD nji­hovo glasilo „Krišćen Saiens Monitor".

HUDINI HARI (1874—1926): Pseudonim najslavnijeg iluzioniste, čije pravo ime je bilo Robert Uden. Njegova veština bila je tolika da mnogi pretpostavljaju da je posedovao značajne parapsihičke sposob­nosti. U svakom slučaju, sigurno je da je iza njegovih uspeha stajao dugogodišnji naporan rad i usavršavanje. Na primer, specijalnim fa-kirskim vežbama razvio je kontrolu telesnih pokreta u tolikoj meri da je bio u stanju da udene konac u iglu držeći ih samo prstima, nogu. Njegov testament, zapečaćen i čuvan u jednoj advokatskoj kan-

51

celariji, treba da se otvori 1976. godine, na pedesetogodišnjicu njegove smrti. Veruje se da će tada biti bačena svetlost na mnoge njegove do sada neobjašnjene trikove (ako su bili trikovi?) dematerijalizacije.

HURKOS PETER (1911—): Čuveni holandski paragnost (vidov­njak), čije su se vizije veliki broj puta pokazale tačnim. Često ga koristi policija, u naizgled nerešivim kriminalnim slučajevima, da bi došla do nekog putokaza koji bi pokrenuo istragu sa mrtve tačke. Mnogi slučajevi bili su rešeni zahvaljujući njemu, na primer slučaj takozvanog Bostonskog Davitelja. Do 1941. Hurkos je radio kao mo-ler (soboslikar) ne pokazujući nikakve parapsihičke sposobnosti. Do javljanja tih sposobnosti došlo je, kada je te godine prilikom pada sa visine pretrpeo tešku kontuziju mozga. Ležeći u bolnici imao je prvu parapsihičku viziju, kada je predvideo sudbinu bolesnika koji je ležao pored njega. Posle toga vizije su se množile i sa njima je rasla Hurkosova reputacija. Bio je vrlo savesno ispitivan u parapsi-hološkoj laboratoriji Utrehtskog Univerziteta od prof. Teneva, gde su njegove sposobnosti potvrđene.

I

ICHTUS: Na grčkom jeziku „riba", sveti simbol ranih hrišćana, jer se „ichtus" može rastaviti na početna slova čuvene fraze „Iesos Christos Theou Uios Soter" — Isus Hristos, Sin Božji, Spasilac.

IHTIOMANTIJA: Proricanje posmatranjem riblje utrobe i glave, rašireno u Staroj Grčkoj.

IDATOSKOPIJA: Metod proricanja na osnovu posmatranja kišnice.

IDEOPLASTIKA: a. U hipnozi, prema Magnusu Husu, mimeza odn. podražavanje govora i ponašanja često kod histeričnih subjekata, b. U spiritizmu, sposobnost (nedokazana) nekih medija da direktno utiču na materi ju i uobličavaju je mislima.

ILUMINATI: Okultna sekta, čije ime znači „prosvetitelji", koju je osnovao 1776. godine u Ingolštatu profesor Vajshaupt (Weishaupt).

IMITACIJA: U hermetizmu, osnova tzv. mimetičke magije, u ko­joj čovek podražava ponašanje neke životinje da bi stekao njena svojstva, (v. bliže I. Regardie: „The Tree of Life").

IMPREGNACIJA: U magiji, oplođenje ili prožimanje psihičke slike emocionalnom energijom u cilju materijalizacije ideje koju ta slika predstavlja.

INGILI: Pripadnici verske sekte koji obožavaju zečeve.

52

INICIJACIJA: Posvećenje, r itualno upućivanje sledbenika nekog hermetičkog učenja u tajna znanja i preobražaj njegove ličnosti. Ri­tuali inicijacije obično simbolizuju ponovno rađanje (v. podrobnije Sadhu Mouni: „The Tarot").

INKANTACIJA: U najširem smislu, opčinjavanje. U magiji, for­mula kojom se deluje na niža duhovna bića, bilo da bi se prizvala (v. evokacija), bilo da bi se uklonila.

INKARNACIJA: Utelovljenje, otelovljenje, ovaploćenje. (v. reinkarnacija).

INKUBACIJA: Magijska operacija kojom se pokušava izazvati božanstvo u snu, da bi ono otkrilo snevaču budućnost ili ga izlečilo.

INKUBUS: v. Sukubus.

IRORACIJA: Hermetički postupak škropljenja drveta mokraćom bolesnika, što, po narodnom verovanju, dovodi do izlečenja boles­

nika.

J

JANIDI: Pripadnici verske sekte, koji tvrde da potiču od boga Janusa. Veoma brojni u Starom veku. Poznati su po proricanju na osnovu delova koža žrtvovanih životinja.

JEJTS VILJEM BATLER (1865—1939) (W. B. Yeats): Proslav­ljeni irski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1923. god.), mistik, hermetista, član hermetičke organizacije Zlatna Zora. Njegov magijski moto u toj organizaciji bio je Daemon est Deus In-versus (Demon je Preokrenuti Bog). U svojoj 17. godini Jejts se zain-teresovao za teozofiju. Tri godine docnije sreo je u Dablinu jednog od vodećih indijskih teozofa Čaterdžija, koji ga uvodi u neobični svet Vedante, u obliku u kojem ju je tumačio indijski filozof Šanka-račarija. Posle nekoliko godina intenzivnog proučavanja teozofije i vedante, zainteresovao se za hermetizam i postaje član Zlatne Zore, čije sedište je tada bilo u Londonu. Neobični svet hermetizma, njegovi bogati simboli, dubina kabale i rozenkrojcerske tradicije raspalili su njegovu poetsku imagnaciju i značajno se odrazili u njegovom umet-ničkom stvaranju. Kada su unutrašnj i sukobi među vodećim her-metistima pocepali Zlatu Zoru, Jejts se povukao iz aktivnog članstva. U doba životne zrelosti (1925), već kao nobelovac, Jejts je izložio mnogo­brojne hermetičke i mistične uticaje koji su se ukrštali u njemu kao originalni ezoterični sistem u delu autobiografskog porekla „Vizija" (,,A Vision").

53

JI DŽING — KNJIGA PREOBRAŽAJA: U zapadnoevropskim je­zicima ponekad se piše ,,Yi King" ili ,,Yee King", a najčešće „I Ching". Međutim, većina ga izgovara Ji Džing.

Ji Džing je verovatno najstariji tekst u istoriji čovečanstva. P r o -cene njegove starosti kreću se, zavisno od autoriteta koji daju procenu od 3000—6000 godina. U njegovom uobličavanju učestvovalo je više mislilaca, počevši od legendarnog Fu Hsija, pa preko osnivača Čou di­nastije Kralja Vena i njegovog sina vojvode od Čoua do Konfučija.

Knjiga Preobražaja ima trostruku n a m e n u : 1. kao osnova veoma plodnih meditacija; 2. kao prakt ičan vodič do najboljih rešenja sva­kodnevnih problema i 3. kao filozofski sistem koji osvetljava čovečji položaj u univerzumu, njegove odnose sa kosmičkim silama i svrhu ljudskog bitisanja. Ji Džing se zasniva na 64 heksagrama. Ovi se sastoje iz dve manje figure zvane trigrami (trijade), koje sačinjavaju tri linije, cele ili isprekidane. Na taj način, svaki od 64 heksagrama sastoji se iz. 6 linija, od kojih su neke cele, a neke isprekidane. Linije predstavljaju pradavna kosmička dvojstva pozitivnih i negativnih kva­liteta, koji se u kineskoj terminologiji nazivaju Jang i Jin. Oni ne predstavljaju suprotstavljeni antagonizam snaga, već dva vida jedne iste stvari, pojave ili procesa koji koegzistiraju, uzajamno se dopu­njuju i, u krajnjoj liniji, ne mogu postojati jedan bez drugog. Čini­lac koji Knjiga Preobražaja najvećma naglašava je PROMENA ili preobražaj jednog svojstva u neko drugo, tokom razvoja. I u na j­veću šumu možemo ulaziti samo do izvesne tačke. Ako nastavimo da se krećemo u istom smeru, svako dalje ulaženje od sredine šume pretvara se u izlaženje. Kad se stvari razviju preko određene tačke, prelaze u svoju suprotnost.

Osnovni polariteti u kojima se ispoljavaju J a n g i J in jesu: muško--žensko, aktivno-pasivno, inicijativa-održavanje, ekstroverzija-intro-verzija, povlačenje- napredovanje itd. Očigledno nijedan član ovakvih dvojstava ne može postojati bez drugog člana. 64 heksagrama pred­stavljaju sve moguće odnose, veličine i pojave sa jedne strane u čoveku, sa druge u univerzumu. Oni nam govore o stanju kosmičkih snaga i pravcu njihovog dejstva, otkrivajući istovremeno stanje na­šeg duha, kojeg često nismo svesni. Najveća vrednost Knjige Preo­bražaja je u odlučnom pokazivanju smera u kojem treba da delujemo, a to je činilac od najveće važnosti, jer stavlja naglasak na slobodu čovečje volje. Tu odliku ovog izvanrednog psiho-filozofskog sistema osvetljava praktičnim pr imerom Edvard Albertson (Edward Albertson: „The Complete I Ching For the Millions", 1969): „Kada se čoveku proriče na uobičajeni način, recimo iz karata, i kad predikcija glasi da će zaraditi neku sumu novaca u izvesnom poslu, tome čoveku ne ostaje ništa drugo nego da čeka da se predviđanje dogodi — ili, što

54

je češći slučaj, da se ne dogodi. Međutim, u Ji Džingu se čoveku nude različite mogućnosti i kaže mu se šta će se dogoditi ako se ponaša na određen način ili ako ne postupi kao što mu je rečeno. Na taj način, čovek ne pita prosto „Šta me čeka u budućnosti?" već po prvi put postavlja prikladnije pitanje „Šta ja mogu da učinim u buduć­nosti?"

Do heksagrama se dolazi na različite načine. Klasičan i ortodoksni svodi se na strogo propisanu manipulaciju osušenim stabljikama ha j­dučke trave. Ipak, većina savremenih autoriteta smatra da sasvim jednaku vrednost imaju ostali načini: bacanje novčića ili kockice, ko-rišćenje karata sa Ji Džing simbolima koje se mešaju, seku itd. Metod je nevažan, od značaja je interpretacija heksagrama i pridr­žavanje predloženog ponašanja u praksi. Ustvari, odgovor pitaču ne dolazi od neke spoljašnje sile ili inteligencije, već iz sopstvenog ne-svesnog. Ji Džing služi da znanje već prisutno u nesvesnom osvetli kroz poruku heksagrama; da slično psihoanalitičkom uvidu nesvesne sadržaje učini svesnim. Kao što kaže Ki Di (Khioh Dhiegh), rukovo­dilac „Međunarodnog instituta za izučavanje Ji Džinga" u Nju Jorku, „Ako ste smislili pitanje, odgovor je već u vama. Najbolje rešenje za svaki lični problem leži prikriven u vašem unutarnjem „ja", čekajući da ga otkrijete''.

Mišljenje K. G. Junga, koji daje tumačenje u skladu sa anali­tičkom psihologijom, dopunjuje gornji stav: „Značenja heksagrama utisnuta su u kolektivno nesvesno ljudske rase i bacanjem novčića vi prosto aktivirate mudrost univerzalne nesvesvesti koja je u svima ljudima prisutna". L. 8. 14. 23.

JOGA: Jedan od šest sistema indijske ortodoksne filozofije. Ter­min potiče od sanskritskog „jug", sjediniti se, a označava cilj joga--sistema, spoj individualnog duha (atman) sa univerzalnim duhom (Brama). Joga je sistem praktične filozofije, disciplina kojom se taj spoj postiže. Po Svamiju Vivekanandi (v. ,,Raja-yoga") joga je stara oko 4000 godina, međutim prvo sistematsko izlaganje joge dao je Patandžal i u delu „Joga aforizmi" oko II. v. pre n. e. Prema Patan-džaliju joga ima osam progresivnih stupnjeva: 1. Jama — moralno usavršavanje; 2. nijama — samokontrola; 3. asana — kontrola teles-nih položaja i sticanje snažnog zdravlja, koji omogućavaju ka­sniju dugotrajnu koncentraciju; 4. Pranajama — kontrola prane (v.) kroz kontrolu disanja; 5. prat jahara — samoposmatranje i odeljivanje čula od čulnih objekata; 6. Dharana — mentalna koncentracija ili usredsređenost: misli na jedan sadržaj; 7. Dhijana — meditacija i 8. samadhi — nadsvesno stanje duha, iluminacija odnosno spajanje sa kosmičkim duhom.

55

Postoji više vrsta joge. Kriterij klasifikacije je sredstvo koje se primenjuje za postizanje krajnjeg cilja. Hata-joga telesnu kontrolu, raja-joga kontrolu misli, džnana-joga samoanalizu, bhakti-joga emo­cionalnu energiju ekstatične ljubavi, tantra- joga kontrolu seksualne energije, laja-joga buđenje kandalini (v.) i karma-joga ispravnu de-latnost u svakidašnjem životu. Detaljnije vidi radove Vivekanande, Sivanande, Narajanande, A. Avalona i Ernesta Vuda.

JOGANANDA PARAMHANSA: Jogi koji je 1921. godine došao u SAD da bi na zapad preneo krija-jogu, čija je suština meditacija o sadržaju svetih indijskih tekstova. Osnovao je u San Dijegu (Kalifor-nija) Bratstvo Samo-Realizacije (Self-Realization Fellowship). lako je umro 1952. godine, njegovi sledbenici su još uvek veoma aktivni u SAD.

JONAS Dr EUGEN: Češki lekar-ginekolog, osnivač naučne medi­cinske astrologije. Jonasov sistem stavlja naglasak na predodređiva­nje pola budućeg deteta, kontrolu rađanja bez abortusa i bez hemij-skih i mehaničkih sredstava za kontracepciju, lečenje sterilnosti i obezbeđivanje zdravog poroda kroz eliminaciju mogućnosti rađanja defektne i mentalno zaostale dece.

Radeći u maloj provincijskoj boinici u Nitri (Čehoslovačka), Dr Jonas je primetio da senzitivne žene ispoljavaju ciklični porast sek­sualne želje svakih 30 dana. Budući da je bio astrolog-amater povezao je ovo svoje zapažanje sa drevnim narodnim verovanjem o vezi plod­nosti sa mesečevim promenama. Tragajući nekoliko godina za mogu­ćim vezama između astroloških i medicinskih činilaca, došao je do praktične sheme koja je primenjena sa uspehom na Ginekološkoj kli­nici u Bratislavi. Na osnovu svog sistema postigao je 95% uspeha od­ređujući tačan datum seksualnog odnosa za roditelje koji su želeli decu i 87% uspeha u određivanju detinjeg pola unapred.

Proučavajući horoskope 5000 dece sa porođajnim ili nasleđenim oštećenjima, utvrdio je da su njihove majke rođene za vreme punog meseca, a sama deca začeta su za vreme rđavih planetarnih konstela­cija majki. Na Bratislavskoj klinici navodi se slučaj žene koja je tri puta rađala mrtvorođenčad, a četvrti put rodila je defektno dete u šes­tom mesecu trudnoće. Dr Jonas je, na osnovu svog sistema utvrdio da postoje samo četiri dana u godini kada ta žena može začeti normalno dete. Sledeći njegove instrukcije, koje su kontrolisali ostali ginekolozi, rodila je najzad normalno dete.

Pošto je Dr Eugen Jonas podneo Akademiji nauka Čehoslovačke statistički obrađene rezultate, vlada Čehoslovačke osnovala je 1968. Astra Istraživački Centar za planiranje poroda, u Nitri. Od tada J o -nasove podatke koristi UNESKO, Institut Maks Plank u Hajdelbergu, Lenjingradski Institut za Ginekologiju i mnogi drugi. L. 29.

56

JUNG KARL GUSTAV (1875—1961): Jedan od najvećih psihologa u istoriji, tvorac „analitičke psihologije", sestre-bliznakinje Frojdove psihoanalize. U kontekstu ove knjige Jung je značajan na prvom mestu zato što je svoje hermetički obojene uvide i saznanja obznanio, ne oba-zirući se na reagovanja ostalih naučnika. Nijednu hermetičku disci­plinu nije usvojio; većinu glavnih je savesno proučio i propustio kroz sebe, dajući im sopstveno tumačenje. Njegovo interesovanje za her-metiku ispoljilo se rano. Kao student prostudirao je svu dostupnu li­teraturu o spiritizmu i sabrana dela švedskog mistika Svedenborga. Doktorirao je sa neuobičajenom tezom: ,,O psihologiji i patologiji tako­zvanih okultnih fenomena". Dragocene podatke svojih samoanaliza i ana­litičkog rada sa pacijentima Jung je postupno ugrađivao u svoj pogled na svet i svoj psihološki sistem, koji se menjao i sazrevao istovremeno sa njim. Vekovna i hiljadugodišnja saznanja o čovečjoj psihi on je osa-vremenio novom terminologijom (tako je „atman" joga-filozofije kod J u n g a " ,,Self"; negativne snage u čoveku, kabalistički ,,klipot" kod Junga je „senka"; stazu psihičke evolucije nazvao je „procesom indi-viduacije" itd), prosvetlivši dimnu zavesu alkemijskog simbolizma. Sva njegova dela doprinose razumevanju hermetizma, pre svih: „Psihologi­ja i alhemija", „Psihologija i religija Istoka i Zapada" i „Mysterium Coniunctionis".

Jung je imao i istinska okultna iskustva. Jedno od najznačajnijih bilo je pražnjenje njegovih nesvesnih sadržaja kroz tehniku tzv. auto­matskog pisanja. On je, u stanju transa, u toku 3 dana napisao knji­gu „VII Sermones ad Mortuos", profetskim stilom i tonom, koju je objavio pod pseudonimom Basilides Aleksandrijski. Tek posle Jungo-ve smrti obznanjeno je ko je autor tog čudnog rada. Poruka „Sedam propovedi" je poruka staze individuacije i najveći deo svog dugog života Jung je posvetio bacanju sve nove svetlosti na svoju proročku poruku. L. 12, 43.

K

KABALA: Reč kabala je starohebrejskog porekla; označava us­menu tradiciju. Izvorno hebrejska, kabala je vremenom asimilirala mno­gobrojna učenja naroda Bliskog i Srednjeg istoka, tako da danas predstavlja masivan konglomerat praktične filozofije i arhaične dubin­ske psihologije. Usled toga svaka definicija kabale predstavlja u veli­koj meri uprošćavanje. Postoje velike razlike između klasične kabale koju su uobličili jevrejski mistici XII. veka u Španiji i današnje, mo­derne kabale, među čijim glavnim eksponentima ima malo Jevreja.

Glavni pisani izvori kabale su Sefer Jecirah (od 3—6. veka n.e.) i Zohar (oko 13. v.).

57

Osnovne postavke kabale jesu: pojave života, u svoj svojoj razno­likosti potiču od nedeljive celine, čije su emanacije; brojevi i slova hebrejskog alfabeta su istinski ključevi do s t rukture univerzuma; čo-vek je minijatura kosmosa, ne postoji deo univerzuma koji nema svoj odraz u ljudskom biću, tako da je samospoznaja istovremeno metod saznanja objektivnog sveta.

Po učenju kabale božanstvo ne stvara svetove, već oni emaniraju iz njega u seriji emanacija, u kojoj svaka nova potiče od prethodne. Bog se ne definiše, već se opisuje kao Beskonačna Svetlost (Ain Sof Aur). Deset njegovih emanacija jesu Sefiroti, čije položaje i odnose pred­stavlja shema zvana Drvo Života. Čovek nije pasivan, već je u sta­nju da se kreće, ulažući svesne napore, uz Drvo Života i dosegne svoju nadljudsku prirodu.

U kabali svako slovo hebrejskog alfabeta ima određenu numer i­čku vrednost. Zahvaljujući tome sve reči i fraze mogu se prevesti u brojeve. Ovakve veze čine osnovu mnogih filozofskih i numeroloških spekulacija, tako da kabalisti smatraju da je Stari Zavet niz šifrova-nih tekstova sa okultnim značenjem. Najpoznatiji kabalistički metodi za prevođenje i kodiranje tekstova jesu: Gematri ja (u kojoj se reč ili fraza prevodi u neku drugu koja ima istu brojčanu vrednost), Notari-kon (u kojoj se prve ili poslednje reči jedne fraze kombinuju u novu frazu drugojačijeg značenja) i Temurah (svodi se na anagrame). P o ­red ovih postoje i druge, manje poznate metode kabalističke numero-logije. Ovakvi postupci, neobični na prvi pogled, u skladu su sa ve-rovanjem da spoljašnja beskonačna raznolikost fenomena univerzuma krije jedinstvenu shemu, čiji su ključevi Sefiroti i staze Drveta Živo­ta, hebrejska slova i brojevi povezani na znalački način. Znanje o nji­hovim odnosima i upotrebi čini unutarnju bit kabale. Mentalne ope­racije ovim sredstvima govore mnogo više ljudskom nesvesnom nego svesti, tako da je kabalističko učenje uticalo na neke poznate psiho­loge (v. K. G. Jung „Psihologija i alhemija" i D. Bakan: „Sigmund Freud and Jewish Mystical Tradition"). L. 7, 22.

KAFKA BRETISLAV: Češki vajar, poreklom Jevrejin, u para-psihologiji poznat kao tvorac metode hipnotičkog treninga parapsihič-kih sposobnosti. Na periferiji Praga imao je, uz skulplorski atelje pr i­vatnu parapsihološku laboratoriju, u kojoj je vršio zastrašujuće ekspe­rimente, nalik na zbivanja u filmovima o Dr. Mabuzeu i srednjevekov-noj alhemiji. Cilj njegove metode bio je da kod svojih subjekata raz­vije maksimum psihičkih moči, primenjujući u tom cilju hipnozu do stepena o kojem se, pre njega, nije ni sanjalo mogućim.

Želja Rajna (v. Rajn) i većine drugih parapsihologa je da pro­nađu obdarene senzitivce, odnosno ljude sa već razvijenim psihičkim sposobnostima. Mada je i Kafka koristio donekle takve subjekte, uglav-

53

nom je delovao u suprotnom smeru — najveću energiju uložio je u pokušaj da od običnih, jednostavnih ljudi bez ikakvih primetnih psihičkih sposobnosti, metodama dugotrajne eksperimentalne hipnoze stvori vidovnjake i paragnoste. Neke od svojih subjekata držao je pod hipnozom 12—14 časova svakodnevno, u dugom nizu godina. Neke je držao pod neprekidnom hipnozom 10 i više godina. I najzad, izve-stan broj ljudi držao je u doživotnoj hipnozi, stvorivši tako za njih svet nove, hipnotičke realnosti.

Svoje subjekte, kojima je razvio sposobnost vidovitosti, koristio je kao neku vrstu psihičkih televizora, preko kojih je dobijao poda­tke iz najudaljenjih krajeva sveta. Tako je prvi u Čehoslovačkoj sa­znao za krah Amundsenovog pokušaja da se spusti avionom na Se-verni Pol, dva dana pre ostalih. Kafka je, po svemu sudeći bio prvi koji je eksperimentisao sa telepatskom hipnozom na daljinu, znatno pre Vasiljeva (v.). Ispitivao je uticaj hipnoze na fiziološke funkcije, obnoviv-ši opite za koje se verovalo da su pokopani pre nekoliko stotina godina. Jednog subjekta držao je pod hipnozom, zatvorenog u sobi bez ikakve hrane. S vremena na vreme sugerirao mu je da jede ukusno voće koje je postojalo samo u pacijentovim halucinacijama. Sve vreme hipnotisani se izvrsno osećao. Dr Rejdak, savremeni češki parapsiholog, ukazuje na zapanjujući rezultat dobiven na kraju eksperimenta. Iako nije ništa jeo u toku 3 nedelje, subjekt ne samo da nije nimalo izgubio u težini, već mu se TELESNA TEŽINA POVEĆALA! Objašnjenje na koje je prvi ukazao Kafka, a koje danas razrađuju češki parapsiho-lozi, jeste ovo: postoje neki finiji, do sada nepoznati oblici energije, ko­je čovek može da koristi, pogotovo u stanju transa. Tu energiju može da crpi od drugih ljudi, od životinja i od biljaka. Kafka je tu tvrdnju dokazivao stavljajući svoje iznurene subjekte da leže neposredno uz kravu. Posle kratkog vremena oni bi se oporavili.

Po tvrđenju Dr Milana Rizla (v.), češkog parapsihologa koji sada živi i radi u SAD, jedan od Kafkinih doživotno hipnotisanih medija raz­vio je strahovite psihičke moći. Bio je u stanju da snažnim usmera-vanjem psihičke energije usmrti pticu ili neko drugo živo biće. Ovakvi drastični eksperimenti bacaju više svetla na izjave očevidaca da ha-vajski kahuna-magi i vrači primitivnih afričkih plemena mogu da us­mrte čoveka na daljinu magijskim sredstvima.

Jedan od nalaza Bretislava Kafke odnosi se na prirodu njegovih subjekata. On je zaključio da senzitivci imaju tanju auru od ostalih lju­di. Zbog toga su prijemčiviji na zračenja i ostale spoljašnje uticaje, pored ostalog i na meteorološke prilike. Na osnovu njegovih eksperi­menata sledi da se produženim hipnotičkim treningom stanjuje aurični omotač medija i da se čini propustljivijim na uticaje.

59

Po svemu sudeći ovi Kafkini nalazi osvetljavaju, pored mnogo če­ga drugog, učenje i sistem hermetičkog treninga organizacije Zlatna Zora (v). Naime, u sistemu psihičkog treninga te čuvene organizacije insistira se na jačanju aure sledbenika. To se postiže vizualizacijom nepropustljive, čvrste aure, sjajnog svetlosnog omotača, kroz vežbu zvanu Srednji Stub. Jedna od posledica takvog vežbanja je smanjenje senzitivnosti subjekta. Mnogi senzitivci i mediji koji su se podvrgli ovakvom treningu izgubili su svoje parapsihičke sposobnosti, ali su istovremeno postali daleko aktivnije i stabilnije ličnosti. Nestankom paraspihičke senzitivnosti nestala je i pasivnost. Na to nam ukazuje či­njenica da su u Kafkinim eksperimentima najbolje rezultate postizali subjekti koji su bili u stanju apsolutne pasivnosti — doživotno hipno-tisane osobe. L. 29.

KAIVALIJA: U jogi, termin koji označava konačno oslobođenje duše od tela odn. materije.

KALI JUGA: „Doba m r a k a " u indijskoj ortodoksnoj filozofiji, vre­menski period u kojem sada živimo, period moralnog propadanja i gubitka ljudskih vrednosti.

KALJOSTRO (1743—1795): Veliki avanturista, svetski putnik i her-metista, čije pravo ime je bilo Djuzepe Balzamo. Rođen u siromašnoj poro­dici, prvo obrazovanje dobio je u benediktanskom manast iru gde je izučio tadašnju farmaciju. Po svoj prilici rano je počeo da se bavi al-hemijom, jer je morao da beži u Mesinu. Tu se upoznao sa magom i alhemičarem Altotasom, koji ga je jedno vreme obučavao i dao mu prvu inicijaciju (v). U to vreme prisvojio je titulu grofa Kaljostra, koja mu je, kako je tvrdio, pripadala po majčinoj liniji. Zajedno sa svojm učiteljem Altotasom putovao je po egzotičnim zemljama, pose-ćujući Severnu Afriku i Aziju. Neko vreme su se zadržali na Malti, gde su učestvovali u alhemijskim eksperimentima Velikog Majstora Pinta, vođe tamošnje hermetičke organizacije. Na Malti je Altotas umro. Kaljostro se vraća u Italiju, ženi se i zatim nastavlja da skita po evropskim zemljama. Bio je član mnogih masonskih, mističnih i hermetičkih organizacija. U Rimu, gde se konačno skrasio, Inkvizicija ga je osudila na doživotnu tamnicu zbog bavljenja magijom. Uskoro potom umro je u zatvoru.

KAPA — KALF: Islandska magija, čija je karakterist ika pre-hrišćanski paganizam.

KAPILA: Osnivač samkhja filozofskog sistema, čiji je jedan ogra­nak joga. O njegovom životu nema sigurnih podataka, smatra se da je živeo u VII. veku pre n.e.

60

KARMA: pojam poreklom iz hinduizma, koji je prihvaćen u her-metičkim učenjima svih delova sveta. a. U najširem smislu sudbina, b. Doktrina odgovornosti individue za sve njene aktivnosti: misaone, verbalne i fizičke. Individua se može osloboditi te odgovornosti samo moralnim usavršavanjem kroz ciklus ponovnog rađanja.

KEJS EDGAR (Edgar Cayce 1877—1945): Najčuveniji iscelitelj i psihik (medij) dvadesetog stoleća. Rođen je u provincijskom gradiću Hopkinsvilu, SAD, u seljačkoj porodici. Završio je samo osnovnu ško­lu, a zatim fotografski zanat. U svojoj dvadeset četvrtoj godini izgu­bio je glas i čitavih godinu dana obilazio je lekarske ordinacije, t ra­žeći sebi leka. Neki putujući hipnotizer uspeo je da mu u hipnotičkom transu vrati sposobnost govora, ali za kratko. Tada je mesni lekar, koji se amaterski bavio hipnozom, došao na srećnu ideju da sugerira Kejsu pod hipnozom da postavi sam dijagnozu svog oboljenja. Kejs je uspeo u tome i od lekova koje je sebi prepisao povratio mu se glas. Zatim su bolesnici iz okoline počeli da dolaze sa molbama da im mali fotograf postavi dijagnozu i prepiše lekove. Kako pokazuju mnogo­brojni podaci, Kejs je zaista imao sposobnost da u stanju transa posta­vi tačnu dijagnozu i prepiše recepte, obično od vrlo neuobičajenih sa­stojaka, koji su izvanredno efikasno delovali i kod mnogih do tada neiz-lečivih bolesnika. Kejs je ubrzo stekao sposobnost da sam izazove stanje transa po volji i to je činio dva puta dnevno tokom mnogih go­dina. Oko njega se okupila grupa ljudi, koja je registrovala sve nje­gove izjave u transu, dijagnoze, recepte i vizije koje su se odnosile na iščezle civilizacije i buduće događaje.

U SAD postoji organizacija, „Udruženje za istraživanje i prosvet-ljenje", koje publikuje mesečni časopis i proverava njegove vizije, od kojih su se neke pokazale iznenađujuće tačnim. Pored ostalog Kejs je prorekao da će Atlantida biti otkrivena u Karibskom moru.

KIRLIJANOV EFEKAT: Pojava koju su još 1939. godine utvrdili sovjetski istraživači Semjon i Valentina Kirlijan da u polju visoke elek­trične frekvencije (oko 200.000 cikla/sec) postaje vidljivo bio-lumini-scentno energetsko polje živih bića. Često se govori o „Kirlijanovoj fotografiji" kao o pojavi na koju se u potpunosti svodi Kirlijanov efekat. Međutim, Kirlijanova fotografija je samo jedan vid tog efekta, pojava prenesena na osetljiv film, bez kamere. Kirlijanovi su konstrui-sali uređaje kojima se aura živih bića mogla neposredno posmatrati, jer fotografija daje statičku sliku, a proces bio-luminiscencije je veoma promenljiv, to je proces neprekidnog kretanja, promena boja i struk­tura. U SSSR poslednjih godina preovlađuje termin „Bioplazmatično telo" umesto bioluminiscentnog, mada ni sam pojam bioplazme nije

61

rasčišćen. Izraz „aura" je krajnje nepopularan, jer se smatra nenauč-nim.

1939. godine Kirlijan (Semjon Davidović) je radio kao elektrome-haničar u crnomorskom gradu Krasnodaru. Bio je specijalista za op-ravke složenih bolničkih elektro-uredaja. Prisustvujući jednom prili­kom davanju elektrošoka bolesniku u psihijatrijskoj ustanovi, pr ime-tio je sićušne iskre svetlosti između elektroda i kože pacijenta. Odlu­čio je da pokuša da snimi taj efekat na fotografsku ploču. U tom po­kušaju dobio je teške opekotine po ruci, ali i prvu fotografiju aure ljudskog tela u vidu svetlog polja oko prstiju, iz kojeg ističu u svim pravcima svetlosni plamičci.

Više od dvadeset godina Kirlijan je usavršavao svoj uređaj, ekspe-rimentišući o svom trošku, nemajući druge laboratorije osim malog stana u kojem je živeo. Jedini pomoćnik bila mu je supruga Valen­tina. Uskoro je, kao što je pomenuto, svoje polje visoke frekvencije kombinovao sa optičkim uređajima tako da je postalo moguće nepo­sredno posmatrat i aurično polje i njegove promene. Šezdesetih godina poznati sovjetski naučnici počeli su da pokazuju sve veće interesova-nje za Kirlijanov rad, koji je otvorio nepredviđene horizonte. Utvr­đeno je da aurično polje različito izgleda u stanjima svežine i iscrplje­nosti ljudskog organizma; u treznom i alkoholisanom stanju; u stanju normalne svesti i pod dejstvom droga; u stanju smirenosti i nervne tenzije; u stanju zadovoljstva i depresije itd. Fotografija ruke narod­nog iscelitelja u neaktivnom stanju pokazuje normalno svetlo polje o-ko prstiju; kada iscelitelj (v. Kirovtov Aleksej) uloži voljni napor i usredsredi se na lečenje pacijenta, tada se iz njegove aure ka auri pacijenta usmerava mlaz blistave svetlosti koji liči na zrak lasera.

Takođe su značajne filozofske implikacije Kirlijanovog efekta. Na­ime, Kirlijan je utvrdio da se oboljenje živih bića ispoljava u auri dok još nikakvi znaci oboljenja ne postoje u fizičkom organizmu. Sa prak­tične strane to je značajan doprinos medicini zbog mogućnosti rane dijagnoze oboljenja i preuzimanja preventivnih mera na vreme. Sa druge strane nametao se zaključak da su tvrdnje srednjevekovnih her-metista o međuprožimanju astralnog i fizičkog tela na putu da budu neosporivo dokazane. Fizički organizam, već vekovima tvrde hermeti-sti, odražava sve promene u našem energetskom telu, u auri, promene koje prethode fizičkim promenama.

Još neki Kirlijanovi nalazi idu u prilog hermetičkih učenja. Ne samo da svetlosnu auru imaju sva živa bića, već, što se retko pomi-nje, auru pokazuju i „mrtvi predmeti" . Hermetizam ne priznaje podelu na mrtvu i živu materi ju. Takav stav usvajaju i čehoslovački parapsi-holozi, koji sebe nazivaju „psihotroničarima" (v. psihotronika, Pavlita Robert). Oko komada metala, obrađenog drveta, gume, plastike, har-

62

tije itd. postoji aurično polje, ali se ono razlikuje od aure živih bića. On je u obliku postojanog svetlog nimbusa, manje jačine nego kod živih bića i u njemu se ne mogu primetiti nikakvi procesi i promene.

Kirlijanov efekat osvetlio je i pojavu tzv. fantomskog uda. U me­dicini je odavno proučavana pojava da ljudi kojima su izvesni organi amputirani, neko vreme po amputaciji imaju osećanje da organi i dalje postoje, napr imer osećaje bola, svraba, utrnulosti i sl. Medicina je to tumačila doskora nadražajem nervnih završetaka. Kirlijanovi uređaji pokazali su da i posle amputacije organa, na pr imer prsta, energetski duplikat toga prsta, njegov bioplazmaticni model još uvek postoji. On postoji duže ili kraće vreme i postepeno nestaje, kao da gubi svoju supstancu zračenjem. Tek kad sasvim nestane taj nemate­rijalni organ, nestaju i fantomski osećaji.

Šta se može očekivati u budućnosti od Kirlijanove tehnike, sve dalje usavršavane? Mnogo toga! Pitanje je vremena kada će biti kon-struisani veliki uređaji, neka vrsta Kirlijanovog rentgena, kojim će se vršiti redovni pregledi ljudskog tela i rano otkrivanje oboljenja. Ve-rovatno će karakterist ike različitih oboljenja biti detaljno ispitane — boja, jačina i oblici svetlosnih pražnjenja. Biće utvrđena verodostoj-nost hermetičkih učenja o astralnoj projekciji (v), ili kako se danas kaže „vantelesnom iskustvu" (skraćeno OOBE), o svetu astralne svet-losti i njegovim energetskim pojavama itd. L. 15, 29.

KILNER VOLTER (Walter Kilner 1847—1920): Engleski lekar, elek-troterapeut, koji je intenzivno proučavao auru ljudskog tela. Izumeo je specijalno sredstvo, po njemu nazvano Kilnerove naočari, pomoću kojih se može videti ljudska aura. One predstavljaju sočiva dvostru­kih staklenih zidova, između kojih se nalazi rastvor dicijanida. U knji­zi ,,The H u m a n Atmosphere" Kilner je opisao karakterist ike aure u različitim duševnim stanjima i metode kojima se, uz pomoć njegovih naočara, može sagledati. Iako je od njegove smrti prošlo više od pola veka, Metafizička Istraživačka Grupa (Metaphysical Research Group) u Ačes Kortu, u Engleskoj, još uvek proizvodi i prodaje Kilnerove naočare.

KIROVTOV ALEKSEJ: Penzionisani pukovnik Crvene armije i takozvani duhovni iscelitelj. U SSSR, gde se za nadri lekarstvo i prori­canje sudbine biva ozbiljno sudski gonjen, Kirovtov ima dozvolu za rad, štaviše zvanični naučnici ga podstiču da što češće primenjuje svo­ju moć isceljenja. Kirovtov radi u istoj ordinaciji sa svojim sinom, koji je diplomirani lekar, u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Kirovtov nikada ne dodiruje pacijente rukama, već ih kreće na izvesnom odsto­janju od tela pacijenata, ali oni saopštavaju da osećaju strahovito top-lotno zračenje iz njegovih ruku. Snimljena Kirli janovim aparatom zra-

63

čenja iz vrhova njegovih prstiju liče na snažan zrak lasera usmeren ka auri pacijenta. Te snimke njegovih ruku prikazali su sovjetski para-psiholozi na Konferenciji Parapsihologa u Moskvi 1968. godine.

KOMENSKI JAN AMOS (1592—1670): Češki, ili tačnije moravski filozof naučnik i pedagog, čiji su radovi ušli u istoriju pedagogije i deč-je psihologije, bio je poslednji biskup tzv. Bratske zajednice i istaknu­ti rozenkrojcer (v. rozenkrojceri). Borio se za jedinstven školski sistem i očiglednu nastavu. Zbog progona nekatolika napustio je Češku i ve­liki deo života proveo putujući Evropom. U Engleskoj je kontaktirao sa tamošnjim istaknutim rozenkrojcerima. L. 5.

KRAULI ALISTER (1875—1947): Hermetista, pesnik, svetski put­nik, alpinista, šahovski majstor i mag. Po mišljenju mnogih, najveći her­metista dvadesetog veka. Rođen je i odgajen u porodici verskih fana­tika u Engleskoi. Neko vreme studirao je na Kembridžu, gde je napo­re usmerio najvećma na pisanje poezije i ismevanje autoriteta. Posle prvih dodira sa okultnom l i teraturom napušta univerzitet i posvećuje se hermetizmu. 1898. godine dobio je prvo posvećenje u hermetičkoj organizaciji Zlatna Zora i za kratko vreme postao jedan od najistak­nutij ih članova. Kada su unutrašnj i sukobi pocepali tu organizaciju na više frakcija, Krauli je krenuo na putovanje oko sveta. Posetio je Meksiko, Kinu, Cejlon, Indiju, proučavajući usput jogu, budizam, ji džing i druge hermetičke discipline. Uzgred je osvojio do tada nepobedeni himalajski v rh Čogo Ri. Godine 1904. na svadbenom putovanju sa Rouz Keli, sestrom predsednika Kraljevske akademije Džeralda Ke-lija, doživeo je dramatične okultne fenomene — u toku tri dana padao je u t rans i tehnikom automatskog pisanja (v.) primao poruke od bestelesnog spiritualnog učitelja po imenu Aivas. Te poruke sačinja­vaju najvažnije Kraulijevo delo „Knjigu zakona", u kojem je obzna­njen početak nove ere u evoluciji ljudske svesti. U svakom slučaju Krauli je tako verovao, a posle njega mnogi drugi. „Knjiga zakona" obznanila je Zakon teleme ili magijske volje svakog ljudskog bića: „Radi ono što hoćeš, to je jedini zakon!" Po Kraulijevom mišljenju, proviđenje je njega odabralo za nosioca kosmičkog preobražaja ljudske svesti i on se svesrdno posvetio tome zadatku do kraja života. Osnovao je or­ganizaciju „Srebrna zvezda", zatim se 1912. pridružio sekso-magij-skom bratstvu O. T. O. (v.) i za kratko vreme postao vođa svih njenih ogranaka. 1920. osniva Manastir teleme na Siciliji, gde je intenzivno praktikovana seksualna magija. To je dovelo do mnogih napada na njegovu ličnost preko š tampe i donelo mu reputaciju „najgoreg čoveka na svetu". Proteran sa Sicilije, proveo je ostatak života u nemaštini, lutajući po svetu, ali se nije odrekao svog učenja. Danas je njegov uticaj na nove generacije hermetis ta veći no ikada. L. 6, 10, 16, 19.

61

KRIJA — JOGA: Oblik joge koji pročišćava ljudski duh koncen­tracijom na božje prisustvo u svemu postojećem. Glavni metod je meditacija o sadržaju svetih indijskih tekstova (v. Jogananda).

KRIŠNA: Inkarnaci ja ili otelovljenje božanstva, opisan detaljno u Mahabharat i .

KRIŠNAMURTI (Krishnamurti Jiđdu): Hindus kojeg su kao ado­lescenta vođe Teozofskog društva A. Bezant i C. Lidbiter proglasili Mesijom, Hristosom našeg veka. Međutim, 1929. godine on se odrekao nametnute uloge i svog mesijanstva. Od tada putuje po mnogim zem­ljama držeći predavanja u kojima izlaže svoj pogled na svet, koji je eklektički spoj hinduizma i osavremenjenog hrišćanstva.

KROAZE GERARD (Croiset Gerard): Jedan od najpoznatijih sa-vremenih vidovnjaka, medij i senzitivac, koji je stekao svetsku sla­vu pomažući policiji u traganju za nestalim osobama, jer su se podaci koje je davao pokazali ispravnim u velikom procentu slučajeva. Pro­fesor Tenev (Tenhaeff) sa Utrehtskog Univerziteta, poznati parapsi-holog, intenzivno je ispitivao Kroazeove sposobnosti. Radeći sa Kroa-zeom, prvi je primenio danas već čuveni „test sa stolicom". Kroaze bi predviđao karakterist ike ljudi koji će sedeti na određenim mesti-ma u salama za održavanje predavanja, na koje ljudi slobodno dolaze i sedaju na mesta po slučajnom izboru. Podaci koje je davao bili su tačno registrovani, a docnije, kada bi se skup održao, proveravani. Da bi sprečio dogovor i moguću prevaru, Tenev je u poslednjem tre­nutku menjao raspored ljudi i koristio druge, komplikovanije oblike kontrole. Uprkos svega, procenat tačnih predviđanja Kroazea je veoma visok. U Holandiji, Kroaze uživa veliku reputaciju duhovnog isce-litelja.

EMIL KUE (1857—1926): Tvorac metode autosugestije, koja je po njegovom mišljenju najbolji postupak za restrukturaci ju sopstvene ličnosti i samoizlečenje. Pod uticajem Liboa, poznatog praktičara hip­noze, počeo je da proučava hipnotičku sugestiju. Postepeno je došao do ubeđenja da se svaka sugestija u krajnjoj liniji svodi na autosuge­stiju. Veoma energično je propagirao svoj sistem kao univerzalni lek za ljudske nevolje i 1910. godine osnovao je Neo-Nansijsku školu za obučavanje ljudi u primeni autosugestije. Metod se svodi na dejstvo na čovečje nesvesno upornim ponavljanjem određene autosugestije, pri čemu je odlučujući činilac imaginacija, a ne volja.

KULAGINA NINA: Medij koja je u uslovima strogo eksperimen­talnih ispitivanja parapsihologije u SSSR nesumnjivo demonstrirala mogućnost telekineze, levitacije i viđenja bez očiju (kožno viđenje).

65

KUNDALINI: Boginja hinduističke religije, čije ime znači „Zmij­ska vatra". Po učenju joge kundalini je strahovito koncentrisana psi­hička energija, locirana u osnovi kičmenog stuba, u centru Mulad-hara-čakra (v. čakra). Vidi kundalini-joga.

KUNDALINI — JOGA: Sinonim za laja—jogu, najopasniji oblik joge, čiji je cilj da se koncentracijom na nervne centre (čakre), kontro­lom disanja i seksualnom apstinencijom razbudi energija kundalini i dove­de, u aktivnom stanju, do najvišeg centra sahasrar-čakre, koji je lociran u temenu. Tada se postiže samadhi (nadsvest) i jedinstvo sa univerzalnim kosmički duhom, što je krajnji cilj joge. Vidi Arthur Ava-lon: „The Serpent Power".

L

LAJA — JOGA: Vidi kundalini-joga.

LAJBNIC GOTFRID VILHELM (1646—1716): Veliki nemački ma­tematičar i filozof, koji je nastojao da izmiri materijalizam i spiritu-alizam. Najpoznatiji njegov doprinos filozofiji je učenje o monadama, po kojem se prostorno-vremenski svet stvari i bića sastoji iz monada, od kojih ne postoje dve apsolutno iste, niti postoje dva ista trenutka u životu jedne monade. Od boga kao najviše monade potiču odnosi sklada između aktivnosti jedne monade i svih ostalih, pa je svet jedin­stven, mada ga sačinjavaju različite monade. Lajbnic je u mladosti neko vreme bio sekretar jedne rozenkrojcerske (v) organizacije i nji­hova doktrina nesumnjivo je uticala na njegovo učenje o monada­ma. L. 5.

LAMIPADA TRADAM: Magijski pseudonim hermetiste i pesnika Viktora Nojburga (v. Nojburg Viktor).

LARVA: a. U hermetizmu, koncentrat misaone i emocionalne ener­gije, obično negativno usmerene (mržnja, bes, utučenost i dr.). b. Kod starih Rimljana, duhovi koji izazivaju tugu i epilepsiju.

LEMURIJA: Po nekim hermetistima, koji su na granici naučne fantastike, to je izgubljeni kontinent koji je postojao i propao u kata­klizmi pre Atlantide. S m a t r a se da su crnci ostaci lemurske rase. Vidi W. W. Atkinson: „Vrhovna mudrost" .

LEONARD: Demon koji vlada podzemnim duhovima, magijom i vradžbinama.

LEVI ELIFAS (1810—1875): Pseudonim čuvenog francuskog herme­tiste 19. veka, čije je pravo ime Alphonse Louis Constant. Posle zavr-

66

šene verske škole studirao je teologiju, ali ju je napustio i posvetio se politici, ispoljivši jake levičarske tendencije. Nesumnjivo je uporedo proučavao hermetizam, jer je, prividno iznenada objavio 1865. danas već klasičan okultni rad „Dogme et Rituel de la haute Magie". Ostali njegovi značajni radovi jesu: ,,Histoire de la Magie" i "La Cle des Grandes Mysteres", koji su i danas pri vrhu liste najčitanijih herme-tičkih radova. Odmah po objavljivanju prve knjige, Levi je okupio oko sebe grupu sledbenika i stupio u kontakt sa engleskim hermet i-stima. Jedan od vodećih, lord Bulver Liton (v. Liton Bulver) bio mu je intiman prijatelj. Elifas Levi je više no i jedan drugi autor doprineo tzv. okultnom oživljavanju 19. veka. Radovi mu vrve od nedorečenosti i sitnih grešaka, ali je njegov uticaj na potonje generacije hermetista do danas neprevaziđen. L. 4, 5.

LEVITACIJA: Sposobnost odizanja fizičkih objekata ili sopstvenog tela uvis, bez fizičkog kontakta, isključivo psihičkom energijom. Če­sto se povezivala sa fakirizmom. Do nedavno smatrala se sasvim ne­dokazanom, međutim, eksperimenti sovjetskih parapsihologa sa Ku-laginom (v. Kulagina Nina) nesumnjivo su dokazali da neki ljudi mo­gu da odižu fizičke objekte naporom volje.

LETARGIJA: U hermetizmu, stanje obamrlosli koje fakiri posti­žu kroz trans, u kojem su životne funkcije sasvim usporene.

LIBANOMANTIJA: Proricanje po dimu tamjana.

LOBSANG RAMPA: Autor knjige „Treće oko" („The Third Eye"), koja je na Zapadu digla veliku prašinu. Autor je tvrdio da je veliki tibetanski lama, koji je emigrirao na Zapad kada su kineske trupe ušle u Tibet. Posle intenzivnog proveravanja, novinari su utvrdil i da se iza tog pseudonima krije Siril Hoskin, Englez, tako da je svaka au­tentičnost njegove knjige i novih koje su sledile, sasvim oborena.

LOING — GOM — PA: Tibetanski asketizam, čije praktikovanje daje sposobnost dugotrajnog trčanja u stanju transa bez osećanja umora i bez uzimanja hrane i tečnosti. Vidi A. David-Neel: „Magic and Mystery in Tibet".

LOMONOSOV MIHIAIL (1711—1765): Jedan od najvećih ruskih na­učnika, akademik, pesnik i pisac. Učinio je važna otkrića u fizici i he­rniji (formulisao je zakon o održavanju materije, dao naučnu teoriju svetlosti i dr.), napisao je prvu gramatiku ruskog jezika i osnovao Moskovski Univerzitet. Bio je izvanredno otvorenog duha, bez ikakvih predrasuda. Imao je više puta parapsihička iskustva, naročito vido­vite vizije. Jedno njegovo iskustvo takve prirode je u SSSR opšte po­znato. Za vreme boravka u Nemačkoj usnio je san koji ga je potre-

67

sao svojom realnošću. Sanjao je kako je brod njegovog oca, ribara, ba­čen olujom na stene pustog arktičkog ostrva, pretrpeo brodolom. Sa­njao je svog oca u agoniji na hladnom nenastanjenom ostrvu. Bio je čvrsto uveren u istinitost sna i k renuo je iz Nemačke kući, gde je zbog loših komunikacija stigao posle dužeg vremena. Porodica ga je obavestila da je očev brod nestao bez traga pre 4 meseca. Lomonosov je zamolio r ibare iz očevog sela da pretraže pusto ostrvo na Arktiku koje im je tačno opisao po svom snu i zamolio ih da oca sahrane kako valja, jer je osećao da ga neće živog zateći. Ribari su zaista našli t ra­gove brodoloma i mrtvo telo oca velikog naučnika i sahranili ga. L. 29.

LUCIFER: Veliki vladar tame, satana.

LUCIFERIJANCI: Verska sekta obožavalaca Lucifera, koji ga sma­traju anđelom svetlosti, čiji je cilj da oslobodi čoveka služenja Tvorcu.

M

MAGI: a. U staroj Persiji, pripadnici svešteničke kaste. b. U sta­rom Rimu, »astrolozi i čarobnjaci u današnjem smislu.

MAGIJA: Po jednoj starijoj definiciji, široko prihvaćenoj u Sred­njem veku, magija je skup metoda, postupaka i tehnika čiji je cilj da se utiče na zbivanja i ljudska bića. Novija određenja magije naglaša­vaju subjektivne momente. Tako je po Alisteru Krauli ju „magija spo­sobnost izazivanja promena u skladu sa sopstvenom voljom", a za D. Fočun, čiju definiciju usvaja većina savremenih hermetista, „magija je sposobnost izaizvanja promena u sopstvenoj svesti".

Magija može biti : a. evolutivna (dobra, pozitivna ili bela) i invo-lutivna (zla, negativna ili crna); b. magija po dodiru i homeopatska odnosno magija po simboličkom kontaktu; c. spekulativna ili teoret­ska i operativna ili prakt ična magija.

Osnova magije je postulat o vezi između subjektivnih stanja i objektivnih zbivanja. Smatra se da postoji sinhronicistički odnos (v. sihronicitet) između psihičkih stanja i zbivanja u objektivnom svetu. Veza između ta dva suprotstavljena pola je astralni svet ili svet emocional­nih energija (vidi „astral"). Vidi detaljnije F. Bardon: „Initiation into Hermetics", Dr I. Regarde: „The Tree of Life A Study in Magic" A. Crowley: „Magick in Theory and Practice" i F. King: „Ritual Ma­gic in England".

MAGIJSKI KRUG: Krug koji praktičar magije (mag) crta na tlu kredom ili magijskim mačem, ili pak samo vizualizira, čija je svrha zašti­ta maga tokom magijske operacije. Krug predstavlja mini jaturni univer­zum, u čijem centru prakt ičar predstavlja tvorca. Van kruga crta se tro-

68

ugao u kojem treba da se materijalizuje ili objektivno ispolji prizvana kosmička inteligencija, po pravilu personificirana. Dr I. Regardie (v.), psihoterapeut rajkovske orijentacije i jedan od najvećih savremenih praktičara magije i kabale smatra da se u trouglu materijalizuju odcepljeni i do tada nesvesni delovi psihe praktičara, koji na ovakav način mogu biti prepoznati i pripojeni svesnom ,,ja".

MAGNETIZAM ŽIVOTINJSKI: U hermetizmu, pretpostavljeno svojstvo čoveka da utiče na druge ljude i živa bića preko „nervnog fluida". (V. Mesmer).

MANDALA: Na sanskritskom, krug. Složen crtež kružnog oblika koji simbolizuje univerzum. Koristi se za meditaciju i u magiji. Sreće se u hermetičkoj tradiciji svih naroda.

MANDRAGORA (ili mandrak) : Biljka zadebljanog čovekolikog ko-rena, sa veoma velikom primenom u srednjovekovnim magijskim receptima, zbog svog izgleda i snažnog afrodizijačkog i halucinogenog dejstva.

MANITU: Veliki Duh ili Tvorac kod severnoameričkih indijanaca, čiji je najčešći simbol beli orao.

MANTRA: U jogi, mistična zvučna formula, u vidu izvesnih reči ili fraza kojima se utiče na okolinu ili samog praktičara. Vid joge izgrađen na pretpostavljenom dejstvu mantr i je mantra-joga.

MARGARITOMANIJA: Proročki metod nalaženja krivca po­moću bisera. U starogrčkoj narodnoj tradiciji smatralo se da će biser, zatvoren u posudu, podskočiti kad se izgovori ime krivca.

MARFI Dr GADNER (Dr Gardner Murphy): Jedan od velikana američke i svetske psihologije. Njegova knjiga „Istorijski uvod u savremenu psihologiju", objavljena pre pola veka, smatra se od mnogih najboljom knjigom iz psihologije koja je ikada napisana. Pre­vedena je na mnoge jezike, pored ostalih i na srpskohrvatski. Po­stojano doživljava nova izdanja i još uvek je standardni udžbenik na američkim univerzitetima.

Dr Marfi se istakao među američkim psiholozima svojom ogro­mnom erudicijom i otvorenošću prema novim problemima i oblastima. Manje je poznato da je on istovremeno jedan od najpoznatijih okult­nih istraživača u Americi i da je od 1961. godine predsednik Američ­kog Društva za okultna istraživanja („American Society for Psychical Research"). Marfijeva lična iskustva imala su odlučujuću ulogu u rađanju njegovog interesovanja za okultno. U mladim danima on je bio težak bolesnik od kojeg je zvanična medicina digla ruke. Nje­govo slepilo i mišićnu atrofiju izlečio je Dr Frenk Marlou, lekar-

69

-hermetista, metodama nepriznatim od zvanične medicine — vežbama za očne mišiće i dijetom. Ova svoja iskustva Marfi je nazvao nekima od „mnogih prilika u kojima sam našao male oaze lične realnosti suprotstavljene monolitnoj sigurnosti poštovane i organizovane nauke" . L. 8.

MARTINIZAM: Hermetičko učenje o reintegraciji bića, koje je začeo 1754. godine Martin de Paskali (Martines de Pasqually). Her-metički red koji je on osnovao naziva se Red Odabranih. Njegove sledbenike često pogrešno identifikuju sa sledbenicima Luisa Kloda Sen-Martina, zvanog nepoznati filozof i Martinističkim društvom koje je osnovao Dr Žerar Anšoz (v. Papus).

MATERIJALIZACIJA: a. U hermetizmu, ostvarenje ideje; b. u magiji u užem smislu, prizivanje u vidljivu formu kosmičkih inte­ligencija; c. u spiritizmu, nastajanje materi jalnih tvorevina iz ekto-plazme medija.

MEDIJ: a. U hermetizmu, posrednik između fizičkog sveta i nad-fizičkih, „viših" planova egzistencije; b. u spiritizmu, ljudsko biće velike senzitivnosti, koje služi kao posrednik između drugih ljudi i „duhova"; u eksperimentalnoj parapsihologiji, senzitivna osoba koja pokazuje parapsihološke sposobnosti znatno iznad proseka.

Prvi poznati mediji bile su sestre Foks (Margareta i Keti), za koje je i vezan nastanak spiritizma 1847. u Hajdsvilu, SAD.

Spiritistički mediji dele se na : 1. Medije inkorporacije, kroz koje se inkarniraju „duhovi" za vreme seanse; 2. Medije direktne eks-ploracije, koji stupaju u kontakt sa „višim planovima" uz pomoć hip­noze ili bez nje; 3. Medije koji su sposobni da produkuju ektoplazmu i postignu materijalizaciju.

Svi spiritističko-medijumski fenomeni mogu se danas psihološki objasniti disocijacijom ili rascepom ličnosti tokom transa i nesvesnim psihomotornim pokretima bilo medija, bilo učesnika seanse, ako ne uzmemo u obzir veliki procenat namernih prevara.

MEKDUGAL VILJEM (McDougal William 1871—1938): Britanski psiholog, koji je najveći deo života radio u Americi. Napisao je za­paženu raspravu o socijalnoj psihologiji (1908). Tvorac je takozvane normičke psihologije, koja naglašava svrhovito ponašanje ili teleo­logiju. U novijoj psihologiji značajan je jer je istakao važnost dina­mičkih sila u čoveku — instinkata. 1927. godine na Đuk Univerzitetu, zajedno sa Džozefom i Lujzom Rajn, u toku sedam godina poku­šavao je da proveri, kroz studiju medijumstva, mogućnost nadživlja-vanja fizičke smrti. Ispitivanje je vršeno sa strogom naučnošću i i njega se razvila Rajnova škola moderne parapsihologije. L. 8.

70

VOLF MESING (1899—1971): Najslavniji hermetista, telepata i vidovnjak Sovjetskog Saveza, čije su parapsihičke moći lično prove-rili Ajnštajn, Frojd, Mahatma Gandi i Staljin. Rođen je u blizini Varšave u porodici poljskih Jevreja. U njegovoj autobiografiji mogu se naći podaci da je već u šestoj godini imao vidovite i veoma drama­tične vizije, od kojih je gubio svest i koje su ostavile neizbrisiv pečat na čitav njegov život. Kad mu je bilo 11 godina pobegao je od kuće, ušavši u prvi voz bez prebijene pare. Sćućurenog ispod sedišta pro­našao ga je kondukter i zatražio mu kartu. Već tada primenio je spon­tano moć fakirske hipnoze (v,), koja mu je očito bila urođena. Pružio je kondukteru parče stare novine i gledajući ga netremice u oči, telepatski mu sugerirao da je to vozna karta. Kondukter je prihvatio novinsku hartiju, po propisu je poništio i zapitao ga: „Pošto imaš kartu, zašto se kriješ ispod sedišta"? U Berlinu mu nisu cvetale ruže, tako da se jednom prilikom onesvestio od gladi. Telo mu je zahvatilo kataleptično stanje, puls i disanje bili su mu neprimetni, tako da je za malo izbegao da ga živog sahrane. Bila je sreća u ne­sreći da ga je u život povratio dr Abel, psihijatar veoma zaintereso-van za hermetizam. Uvidevši sa kakvim parapsihičkim sposobnostima raspolaže Mesing, podvrgao ga je dvogodišnjem treningu telepatije. Istovremeno mu je omogućio da nastupa na pozornici kao fakir, tele­pata i vidovnjak. Zahvaljujući svojim neobičnim sposobnostima, Me­sing je ubrzo stekao veliku reputaciju Putujući svetom susreo se sa mnogim velikanima svoga vremena. U Beču se upoznao sa Albertom Ajnštajnom i Sigmundom Frojdom, koji su proverili njegovu sposob­nost „čitanja misli" na veoma komplikovanom zadatku, koji mu je mentalno sugerirao Frojd: „Idi u kupatilo i iz ormana uzmi mala klešta. Vrati se do Alberta Ajnštajna i iščupaj tri dlake iz njegovih brkova". Mesing je ovaj zadatak, kao i ostale obavio bez greške. U Indiji, gde je usput proučavao jogu, sreo se sa Mahatmom Gandijem, koji je takođe proverio njegove psihičke moći. Ali nisu svi poznati ljudi tog vremena ispoljavali samo divljenje prema njegovim sposob­nostima telepatije i vidovitosti. Jedan od izuzetaka bio je Hitler, koji je ucenio njegovu glavu na 200.000 maraka, jer je Mesing 1937. go­dine, za vreme svoje predstave u prepunom Varšavskom pozorištu prorekao: „Ako Hitler krene na Istok, umreće" ! Sovjetska vlada imala je i docnije političkih komplikacija zbog njegovih proročanstava. U vreme dok je bio na snazi Sovjetsko-nemački pakt o nenapadanju (1940), Mesing je prorekao: „Sovjetski tenkovi ući će u Berlin". Nje­gova proročanstva otkrivaju istinski dar precizne vizije i sasvim se razlikuju od zakukuljenih, pitijskih izjava kojima se služe lažni vi­dovnjaci. Tako je 1943. u Novosibirskom pozorištu tačno prorekao da će se rat završiti u maju 1945. godine. Svoju vidovitost tumačio je sposobnošću predosećanja, intuicije, koja je njemu značila direktno

71

znanje. Njegova slava bila je tolika da je sam Staljin izrazio želju da ga vidi i lično proveri njegovu moć mentalne hipnoze (v. Hipnoza fakirska). Dao mu je zadatak da iz Narodne banke podigne 100.000 rubalja na osnovu praznog lista harti je. Ova „fakirska pljačka" uspela je Mesingu pred svedocima. Blagajnik je pažljivo razgledao praznu harti ju koju mu je Mesing poturio, otvorio je kasu i mirno mu is­platio 100.000 rubalja. Najveći uspeh postigao je Mesing kada je, koristeći fakirsku hipnozu, ušao neprimećen u Staljinovu kuću — na j­bolje čuvano mesto na svetu — mentalno sugerirajući oficirima iz službe obezbeđenja da je zloglasni Berija, šef tajne policije, koji je jedini mogao da dolazi kod Staljina nenajavljen.

Delovi Mesingove autobiografije, publikovani u najpoznatijim sov­jetskim listovima poslednjih godina, ukazuju na niz podataka u koje je teško poverovati, iako su sasvim sigurno provereni. Priznanje Me-singovih sposobnosti od strane političkog vrha u SSSR doprinelo je proboju parapsihologije koji je usledio šezdesetih godina ovog veka. L. 29.

MESMER FRANC ANTON (1734—1815): Osnivač mesmerizma, kako se po njemu nazivala hipnoza sve do Džemsa Breida. Fenomen hip­noze tumačio je prvobitno dejstvom kosmičkih energija, a zatim delo-vanjem „animalnog magnetizma" koji, po njemu ima izvor u organizmu.

Mesmer je došao 1788. u Pariz, gde je postigao senzacionalan uspeh u lečenju nekih bolesti, tako da je Lekarsko društvo Fran­cuske bilo prinuđeno da odredi komisiju za procenu vrednosti njegove metode. Bio je član okultnog reda Prosvetljenih (Iluminati), a sam je osnovao „Društvo Harmonije". "Velikom broju sledbenika davao je lične instrukcije, obučavajući ih u praktičnoj primeni mesmerizma. Marija Antoaneta je nameravala da mu omogući otvaranje klinike za primenu „magnetskog lečenja", ali je pod pritiskom nalaza pome-nute komisije i štampe morala da odustane. Mesmer je umro napu­šten od svih, ali je srž njegovog učenja, pod drugim imenima, bila docnije oživljena. L. 5. 40.

METAGNOMIJA: Sinonim za ESP.

METAPSIHIKA: Termin koji je 1905. predložio Riše, sinonim parapsihologije.

METAMPSIHOZA: Vidi reinkarnacija.

METERS MG. S. L. (Samuel Lidei MacGregor Mathers): 1854—1918). Jedan od osnivača hermetičkog reda Zlatna Zora i docnije njen vođa, poznati mason, rozenkrojcer, egiptolog i hermetički pisac. Njegov ma­gijski moto u Zlatnoj Zori bio je Deo Duce Comite Fero („Sa bogom kao vođom i mačem kao drugom"). Preveo je mnoge srednjovekovne

72

magijske rukopise na engleski jezik i konstruisao je mnogobrojne ri­tuale. Napisao je, pored ostalog, studiju o kabali „Neotkrivena kabala" (,,Quabalah Unveiled"). Umro je u Parizu 1918. godine.

METERS MINA (BERGSON): Supruga MekGregora Metersa, se­stra poznatog filozofa Anri Bergsona. Bila je saradnica svoga su­pruga u prevođenju, konstituisanju i izvođenju rituala. Njen magijski moto u Zlatnoj Zori bio je Vestigia Nulla Retrorsum („Nikada se neću povući"). Posle smrti svoga supruga, pokušala je da ga nasledi na čelu Zlatne Zore. Taj njen pokušaj doveo je do mnogih sukoba i završio se neuspehom.

MIOMANTIJA: Proricanje na osnovu glasova miševa i pacova.

MISTERIJE: Tajne religijske ceremonije, dostupne samo odabra­nim posvećenicima, prisutne kod mnogih naroda. Najpoznatije su misterije Ozirisa i Izide u Egiptu, Eleuzijske i Dionizijske u Grčkoj i Mitre u Rimskom carstvu.

MITOVI: Bajke iz života božanskih bića i heroja, koje predstav­ljaju nesvesne projekcije određenih ljudskih potreba ili težnji.

MNEMOTEHNIKA: Veština veštačkog pamćenja u kojem se po­vezuju predmeti sa unapred zapamćenom shemom preko asocijacija, brojevi se pretvaraju u reči itd.

MOLEJ ŽAK DE (Malay Jacques de): Rođen oko 1244. god., her-metista i veliki majstor reda Vitezova Hramovnika (Templara). Op­tužen od francuskog kralja Filipa IV. za bogohuljenje, sodomiju i crnu magiju, spaljen je, zajedno sa ostalim vođama reda, na lomači. Posle njegove smrti, malobrojni preživeli templari povukli su se u ilegalnost. 1902. godine nemački hermetista Teodor Rojs (Theodor Reuss) obnovio je red pod nazivom Ordo Templi Orientis (ili skra­ćeno O.T.O.), čiji ogranci danas postoje u Engleskoj, Francuskoj, SAD i Španiji.

N

NADA: U jogi, mistična reč OM, simbol Brame.

NADI: Astralne cevčice kojima cirkuliše vitalna energija, prana.

NAULI: U hata-jogi, centralna izolacija trbušnih mišića.

NARADA: Veliki svetac indijske mitologije.

NEKROMANTIJA: Oblik crne magije, kojim se prizivaju duhovi umrl ih da bi se od njih saznala budućnost.

73

NESVESNO: Sigmund Frojd, koji je prvi originalnom termino­logijom opisao nesvesno u okviru koherentnog psihoanalitičkog si­stema, razlikovao je tri instance unutar psihičkog aparata : Nesvesno (ID), svest (EGO ili JA) i Super-Ego (Nad-ja). Ova poslednja instanca, Su-per-ego, je sinonim za savest ili mora lnu sastavnicu ličnosti.

Dr Karl Gustav Jung je otišao dalje. U okviru nesvesnog raz­likovao je slojeve bliže svesti i duboke slojeve o kojima se samo može slutiti. Gornje slojeve čini lično nesvesno. Naziva se ličnim jer se uobličava tokom života individue. U taj sloj potiskujemo sve neprijatno, strahove koje ne priznajemo i neprijateljske tendencije prema drugim ljudima koje ne možemo da prihvatimo kao svoje. Zato je za svaku jedinku taj sloj različit. Otud naziv individualno nesvesno.

Kolektivno nesvesno je mnogo dublji sloj, koji je zajednički ce-loj ljudskoj vrsti ili čak celoj organskoj prirodi. Ono sadrži moćne psihičke snage, koje se ispoljavaju kroz sva ljudska bića, a koje svest ne može da prihvati neposredno. To su arhetipske predstave, dinamički načini doživljavanja sveta zajednički svima ljudima. Oni se pod maskom simbola ispoljavaju kroz snove, bajke, mitove i vilinske priče u vidu tipskih nosilaca događaja kao što su mudri car, heroj koji kroz patnje oslobađa svoj narod, nevino dete koji čudom izbe-gava smrt, strašno čudovište koje proždire ljude i čiji kraj dolazi tek kad junak reši tajnu moći čudovišta i dr.

Frojd nas je upoznao sa neprijateljskom, rušilačkom stranom nesvesnog. Po njemu Id teži zadovoljenju nagona bez obzira na pre­preke. On je izvor svih rušilačkih tendencija ljudskog bića. Pada u oči Frojdova selekcija fenomena koji ukazuju na postojanje i delovanje nesvesnog. On je odabrao samo negativne vidove ispoljavanja: omaške u govoru i ponašanju, zaboravljanje stvari inače dobro poznatih, pre-terane strahove (fobije), histerije, opsesije, psihosomatska oboljenja i tome slično.

Jung je individualno nesvesno sagledao šire i potpunije. Agre­sivne težnje zaista dolaze iz nesvesnog, ono je uzrok mnogih naših patnji, ali u nesvesnom istovremeno leže i rešenja naših problema. Priznajući tamnu poleđinu, J u n g je ukazao i na prednju, svetlu s tranu medalje — nesvesno je izvor inspiracije, iz njega potiče sva ljudska kreativnost, ne samo u vidu neophodne energije, već i u obliku stva­­alačkih ideja. Iz nesvesnog dolaze rešenja mnogiih problema koje je ego nemoćan da reši. Takođe problemi koje Ego postavlja i po­kušava da reši svesnim mentalnim operacijama, bivaju rešavani i na nesvesnom nivou. Takozvani „uvidi" uvek potiču iz nesvesnog i zato je svesno Ja njima po pravilu iznenađeno. Ključni rnomenat u teoriji relativiteta bio je otkriven Ajnštajnu u jednom snu. Mnogi umetnici — slikari, muzičari, književnici — svoja dela prvo su doživeli u sno-

74

vima, pa ih potom realizovali. Čak i neuroze, koje su nesumnjivo psihički poremećaji, imaju, po Jungu, svoju vrednost. One ukazuju ljudskom biću da sa njegovim „životnim stilom", sa njegovim na­činom života, nešto nije u redu. Da u njegovoj ličnosti nešto treba menjati i one ga na nepri jatan način nagone na takvu promenu.

Po Jungovom učenju, lično nesvesno je otvoreno na dve strane. Ono se pretapa u svest i sa njome opšti kao što smo rekli omaškama, poremećajima, ali i na pozitivan način, uvidima i stvaralačkim ide­jama. Sa druge strane, individualno nesvesno izrasta iz znatno dubljih i starijih slojeva, starih koliko cela ljudska vrsta ili možda ceo uni­verzum. Na taj način, lično nesvesno je neka vrsta spoja, mosta između svesnog Ja i najdubljih psihičkih svetova kolektivnog nesvesnog. Ono kao korpa za otpatke prima agresivne težnje, mržnju i strahove odba­čene od svesti, ali i dinamičku energiju i praslike koje se iz potmulih dubina zaboravljenih svetova probijaju ka svetlom krugu svesnog duha. Individualno nesvesno te sadržaje filtrira i prerađuje, dajući im prihvatljivo simbolično ruho i smanjujući im psihički napon do nivoa na kojem svest može da ih prihvati. Kratko rečeno, lično ne­svesno je živa istorija individue, ono sadrži sve ono što se jednom biću dogodilo, sve što je potisnuto, zaboravljeno i, isto tako, sve što je zapamćeno. Kolektivno nesvesno je istorija cele ljudske vrste ili vrsta koje su prethodile čoveku. „Teoretski je moguće", kaže Jung, „otkri­vati sloj po sloj kolektivnog nesvesnog, sve dok se ne dospe do psihologije crva ili čak amebe".

Lično nesvesno je stečeno. Kolektivno nesvesno je nasleđeno i urođeno.

Naveli smo dobro poznate fenomene koji su Frojda i Junga naveli da zaključe o postojanju individualnog nesvesnog. A koji su dokazi postojanja kolektivnog nesvesnog? Odgovor je — arhetipi. To su urođene dinamičke praslike, nasleđeni načini doživljavanja sveta i samog sebe, uslovljeni nervnom strukturom ljudskog bića. Kako potiču iz najdubljih slojeva kolektivnog nesvesnog, oni ne mogu biti čak ni opisani. Ali kako su to dinamičke snage koje teže da se ispolje u svesti, možemo ih prepoznati po njihovim produktima, koji dobijaju obličje simboličkih tvorevina kao što su bajke i mitovi, čije se teme ponavljaju kod svih naroda. Arhetipi su psihički dinamički sistemi nezavisnog funkcionisanja, koji jedino preko simbola mogu da pro­dru u svest. Otud Jungovo znalačko određenje simbola kao psihičkih mašina koje transformišu energiju. Razvoj ljudskog bića ide, po Jungu, u pravcu shvatanja poruka arhetipa i njihovog uklapanja u celinu ljudskog bića.

Jedan od najčešćih arhetipova je dete koje je simbol našeg na j­dubljeg Jastva, našeg Sopstva koje J u n g naziva Selfom, a definiše

75

ga kao totalitet ličnosti. Dete, koje dolazi iz utrobe nesvesnog, oli­čava najjaču, nesavladivu težnju ljudskog Selfa, težnju da se ostvari, realizuje. L. 12, 13, 14, 43, 44.

NIMFE: Niža ženska božanstva u grčkoj mitologiji, vile. Ima ih više vrsta, prema tome gde žive: napeje, nereide, drijade, oreade i dr

NIRVANA: U hinduizmu i budizmu, ništavilo ili gašenje indi­vidualne svesti i života; apsolutno stanje svesti u kojem ego i sa njim sve dileme i problemi iščezavaju. Do ovog stanja dolazi se, po bu­dizmu, posvećenjem celog života ideji usavršavanja i gašenja svoga Ja, gašenjem svih želja i volje za životom, jer je život kao takav izvor patnje. Nirvana predstavlja potpunu emancipaciju duše od materije i re inkarniranja (v. reinkarnacija). Sinonimi za nirvanu u ostalim hermetičkim sistemima jesu: turija, nirvikalpa samadhi, satori, ilu­minacija i prosvetljenje.

NOJBURG VIKTOR (1883—1940): Engleski pesnik, esejista i knji­ževni kritičar. Bio je član Kraulijevog hermetičkog bratstva Argen-t inum Astrum, u kojem su njegova magijska imena bila Omnia Vin-kam („Pobediću Sve") i Lampada Tradam („Predaću Baklju"). Jedno vreme nerazdvojan sa Alisterom Kraulijem, od kojeg je pretrpeo mnoga poniženja kao komponentu svog hermetičkog treninga. Bio je učesnik u sekso-magijskim ritualima koje je Krauli izveo u Parizu (tzv. „Pariški radovi") 1914. i docnije u Alžiru. Kao književni kri­tičar, Nojbrug je otkrio pisca Dilena Tomasa. Njegov život opisala je Džin Fuler u knjizi „Magijska dilema Viktora Nojburga".

NOSTRADAMUS (1503—1566): Pravo ime mu je bilo Mišel de Nostr-Dam. Kao dvorski vidovnjak-prorok bio je miljenik Katarine Medici i Šarla IX. Poznat je po svojim „Proročanstvima", profetsko--poetičnom radu, u kojem je dvosmislenim, simboličkim jezikom na-govestio, po mišljenju mnogih, docnije značajne istorijske događaje — Francusku revoluciju, uspon i pad Napoleona i Hitlera i dr.

NUMEROL.OGIJA: Hermetička disciplina koja na osnovu svođenja imena ljudi na brojeve pokušava da otkrije crte ličnosti i budućnost. Sa druge strane u magiji se smatra važnim ključem razumevanja istinske prirode univerzuma. Ideja potiče od Pitagore, ali je u pot­punosti razrađena u gematriji posebnoj disciplini kabale (v.). U hebrejskom alfabetu svako slovo ima strogo određenu numeričku vrednost. Na taj način svaka reč, pa prema tome i svako ime, može se izraziti jednim brojem. Ta ideja preneta je sa hebrejskog alfa­beta na sve ostale evropske. Kako su brojevi simboli određenih vrednosti ,onda se imena povezuju sa tim vrednostima i po njima predviđa sudbina individue.

76

NJ

NJUTN ISAK (1642—1727): Jedan od najgenijalnijih naučnika u istoriji nauke, veliki fizičar i matematičar, čija su otkrića temelj savremene nauke. Uporedo sa svojim naučnim interesovanjima, Njutn je intenzivno proučavao okultne nauke. Bio je pod jakim uticajem mistika Jakoba Bema i intenzivno je proučavao astrologiju, vidovi­tost i tzv. kabalističke korespondencije, t j . odnose koji postoje između fizičkih i društvenih pojava i njihovih simbola. Verovao je u moguć­nost alhemijske transmutaci je. Ovakva njegova interesovanja dovela su do toga da ga je Lord Kejnes nazvao „poslednjim čarobnjakom". Kad su mu kolege u Kraljevskoj Akademiji (Akademija Nauka) pre­bacili što se on, tako poznati naučnik bavi astrologijom, odgovorio je : „Nemojte se iščuđavati. Ja sam to proučavao, vi niste". Svoja shvatanja o vidovitosti izložio je u rukopisu „Razmišljanja o pro­ročanstvima Danijela i Apokalipsi Sv. Jovana" („Observations on the Prophecies of Daniel and the Apocalypse of St. John") . L. 5.

O

ODŽAS: U jogi, psihička energija nastala transformacijom sek­sualne energije, kroz potpunu seksualnu apstinenciju — verbalnu, misaonu i telesnu.

OD: Termin koji je uveo nemački hemičar Šarl fon Rajhenbah za univerzalnu magnetsku silu koja se, po njemu, nalazi u magne-tizmu, kristalima i živim bićima. Sinonim je životinjski magnetizam Mesmera (v.).

OENOMANTIJA: Proricanje budućnosti po vinu, ili tumačenjem onog što izgovori čovek pod dejstvom vina ili posmatranjem refleksija na površini vina. Poreklom je iz stare Persije.

D'OLIVE FABR (1768—1825): Čuveni hermetista, pisac knjiga „Restitucija hebrejskog jezika" i „Katehizmus kabalističkih principa"

OKULTIZAM: Sinonim hermetizma, danas napušten usled pejo­rativnog prizvuka koji ga prati.

OMFALOMANTIJA: Proricanje iz nabora na pupku novorođen­četa.

OMFALOSEKVI: Pripadnici mistične sekte obožavalaca Adama.

77

OMFALOSKOPIJA: Metod koncentracije misli, često praktikovan u jogi, budizmu i hrišćanskom misticizmu, u kojem je pogled usred-sređen na pupak.

ONEIROMANTIJA: Proricanje budućnosti po snovima, rašireno kod mnogih naroda.

ONOMATOMANTIJA: Proricanje sudbine iz imena. Najčešće se svakome slovu pridaje određena brojčana vrednost. Zbir pojedinač­nih vrednosti daje izvestan broj, koji ima unapred određenu sud­binsku vrednost.

ONIHOMANTIJA: Proricanje budućnosti po noktima, poreklom iz Arabije. Obično se praktikuje usredsređena fiksacija površine nok­tiju premazanih sjajnim lakom.

ORAKULUM: Proročište, mesto na kojem je, u starom veku, obič­no podizan hram posvećen određenom božanstvu. U njemu su sve-štenici, po pravilu preko medija, primali poruke od božanstva, t ra­žili savete, saznavali budućnost. Najpoznatija proročišta antičkog doba bila su Apolonovo proročište u Delfima i Zevsovo u Dodoni. Odgovori medija na postavljena pitanja bili su dvosmisleni, tako da su omogu­ćavali raznolika tumačenja.

OFIEL (1902— ): Pseudonim savremenog američkog hermeti-ste Eduarda Piča, čiji su objavljeni radovi, početkom šezdesetih godi­na, predstavljali ,,novi talas hermetičhe l i terature". Ofiel isključivo naglašava praksu, prakt ičnu primenu hermetičkog znanja, tako da su njegove knjige skup praktičnih hermetičkih instrukcija: ,,Art and Practice of Astral Projection", ,,Art and Practice of Occult", ,,Art and Practice of Clairvoyance" „The Oracle of Fortuna" i dr.

O. T. O.: Ordo Templi Orientis, Red Orijentalnog Hrama ili Red Orijentalnih Templara, hermetičko bratstvo koje je, u Nemačkoj, 1902. godine osnovao Teodor Rojs (Thedor Reuss). Glavni metod praktikovan od članova ove organizacije sa ciljem ekspanzije svesti je seksualna magija. Godine 1922. na čelo O. T. O. došao je Alister Krauli, što je dovelo do unutrašnj ih sukoba i cepanja organizacije na nekoliko grupa. Ipak, oko njega je ostala po broju najveća grupa. Danas postoji više rivalskih grupa u Engleskoj, Nemačkoj, SAD, Svajcarskoj i Špa-niji, čiji vođi pretenduju na ekskluzivno pravo da predstavljaju O. T. O.

P

PADMASANA: Lotos položaj ili Budin položaj, jedan od osnovnih stavova za meditaciju, u kojem su noge ukrštene.

70

PAKT: U srednjevekovnom hrišćanskom verovanju, ugovor sa sata-nom. U zamenu za dušu, verovalo se, stiču se izvanredne moći, bogat­stvo i uspeh u periodu ograničenom najčešće na 20 godina. Ovaj mo­tiv obradio je Gete u „Faustu".

PANACEJA: U srednjevekovnoj alhemiji, čudotvorni lek koji se dobija pretvaranjem Kamena Mudrosti u tečnost.

PAPUS (1865—1916): Pseudonim francuskog hermetiste, pisca i Lekara Žerara Anšosa (Gerard Encausse), jednog od najistaknutij ih i najplodnijih hermetista. Diplomirao je medicinu na Sorboni, a zatim doktorirao sa tezom o filozofskoj anatomiji. Rano se zainteresovao za hermetička učenja. Inicijaciju (v.) je dobio od Anri Delažea, sledbenika martinizma (v.). Docnije je sam osnovao hermetičku organizaciju Ordre des Silencieux Inconnus. Umro je u vojnoj službi 1916. Izvršio je veliki uticaj na potonje generacije evropskih hermetista a njegova dela su i danas veoma čitana. To su: ,,La Cabbale", „Traite Elementaire de Scien­ce Occulte", ,,Le Tarot de Bohemiens"', „Traite Methodique de Sciences Occultes" i „Traite Methodique de Magie Prat ique".

PARACELZUS (1490—1541): Pravo ime mu je Teophrastus Bom-bastus fon Hohenheim. Rođen je u Ajnzildenu, u Švajcarskoj. Veoma svestran duh, posle završenih studija medicine u Bazelu i Ferar i inten­zivno je proučavao medicinu, hemiju, mehaniku, mineralogiju, astrolo­giju, astronomiju, alhemiju i okultizam u najširem smislu reči. Jedno vre-me je bio profesor na Bazelskom Univerzitetu, ali je zbog svojih teori­ja brzo došao u sukob sa ostalim učenjacima. Odlučujući uticaj izvr­šio je na njega poznati alhemičar opat Žan de Trithajm. Kičma nje­govog filozofskog sistema i medicinskog učenja je stara hermetička doktrina da je ljudski život nedeljiv od celine univerzuma. Tvrdio je da se u ljudskom organizmu nalaze svi hemijski elementi koji se na­laze u prirodi. Glavni hemijski elementi jesu, po učenju Paracelzusa, so, sumpor i živa koji se u čoveku ispoljavaju kroz dejstvo telesnih, emocionalnih i intelektualnih faktora. Ove elemente u ljudskom orga­nizmu dovodi u sklad suptilna energija čiji je izvor u stomaku. Tu energiju nazvao je Arheus. Smatrao je da svako pomanjkanje hemij-skih elemenata izaziva oboljenje organizma, a pacijente je lečio kup­kama u mineralnoj vodi, da bi povratio hemijsku ravnotežu u telu. Pa-racelzus je prvi savetovao kliničko posmatranje bolesnika i uveo je u medicinu kao lekove opijum, arsenik, soli žive i gvožđa. Takođe je ko­ristio u terapiji magnete i na taj način bio preteča Mesmerov (v.). Sma­trao je da se ljudsko biće može začeti alhemijskim procesima, bez oca i majke. Takvo biće nazvao je homunkulus (v.). Njegov veoma obiman opus je u velikoj meri pogrešno shvaćen od savremenika. Tome je umnogome doprinela njegova buntovna priroda i nekonformizam. Veoma rado se

79

mešao sa običnim narodom, učio je od rudara, brijača i skitnica. Na veliko negodovanje učenih glava tog vremena pisao je narodnim a ne latin­skim jezikom većinu svojih dela. L. 40.

PARAPSIHOLOGIJA: Grčki prefiks ,,para" na reč „psihologija" da­je termin „parapsihologija", koji označava derivat psihologije, granu koja je prevazilazi i naglašava specijalne psihičke sposobnosti kao što su vidovitost, predosećanje i predviđanje, psihokineza, telepatija i sli­čne. Smatra se da je ovaj termin prvi upotrebio Maks Desoar (Max De-soir) 1889.

Podaci, danas već klasični, koji čine osnovni fond parapsiholoških znanja, potiču od Društva za psihička istraživanja u Londonu i, u mnogo značajnijoj meri, iz parapsihološke laboratorije Djuk Univerzi­teta u Severnoj Karolini (USA), u kojoj je, počevši od 1927. godine, izvo­dio brojne eksperiminte J. B. Rajn (Rhine) sa svojim saradnicima. Spo­sobnosti koje ispituje parapsihologija najčešće se definišu kao „para-psihičke". Ovakva definicija ima prednosti nad ponekad korišćenim terminima „nadnormalne" i „paranormalne", jer ovi drugi impliciraju mogućnost postojanja nenormalnosti kod osoba koje te sposobnosti po-seduju.

Rajn je bliže odredio parapsihičke sposobnosti kao sposobnosti koje omogućavaju čoveku da dođe u dodir sa svetom oko sebe bez pomoći svojih čulnih organa i mišića. Ovi načini kontaktiranja sa svetom imaju dva vida: pasivni i aktivni. U pasivnom, čovek prima podatke, odnosno stiče znanja ne koristeći svoja čula, što se naziva ekstrasenzornom ili vančulnom percepcijom (skraćeno ESP). Aktivni vid parapsihičkog od­nosa sa svetom svodi se na dejstvo ljudskog duha na materiju, za šta je odgovarajući termin psihokineza (skraćeno PK), koja omogućava čo­veku da utiče na sredinu, na materi jalne objekte, ne koristeći mišićni aparat.

Valja pomenuti da su parapsihološka istraživanja novijeg datuma ot­vorila znatno šire horizonte parapsihologiji. To su na prvom mestu istraživanja sovjetskih, čehoslovačkih i američkih psihologa „novog talasa". Iz njihovih radova pomaljaju se sasvim neslućene oblasti — tele­patske komunikacije sa životinjama i biljkama, uticaj na „neživu" ma­teriju, istraživanja novih oblika energije kao što je psihotronska, pro­učavanje astralne projekcije ili vantelesnog iskustva, svetlosne aure ili bioplazmičnog polja oko živih bića itd.. To su oblasti koje se na j­brže razvijaju i istovremeno najviše obećavaju.

V a n č u l n a p e r c e p c i j a

Rajnova škola parapsihologije razlikuje, unutar oblasti vančulne percepcije, tr i glavna fenomena: vidovitost, predviđanje i telepatiju. Rajnove definicije vidovitosti i previđanja donekle se razlikuju od

80

određenja koja se podrazumevaju u svakodnevnom govoru. Naime, obi­čno se predviđanje smatra kao oblik vidovitosti, u kome se ,,zna" da će se nešto desiti, ali ono obuhvata i predosećanje, kada se detalji budućeg događaja ne mogu navesti, već u svesti postoji neodređeno osećanje, slut­nja i sl., Vidovitost se u običnom govoru poistovećuje se vančulnom per­cepcijom. Rajn, međutim, definiše vidovitost kao ekstrasenzorno opa­žanje sadašnjosti, ,,to je svest o stvarima i događajima koji sada po­stoje ili se odigravaju". Naprimer, to je svest da u sadašnjem trenutku u određenom mestu umire nama bliska osoba ili da je u opasnosti ili da se neki predmet nalazi sakriven na takvom i takvom mestu itd.

Predviđanje, po Rajnovoj preciznoj definiciji, je znanje da će se nešto desiti u budućnosti. Sama reč pred-viđanje jasno ukazuje da je to sagledavanje budućih događaja. Predviđanje je znanje o događajima koji će se desiti, a koje se ne može ostvariti na osnovu postojećih poda­taka, znanje koje prevazilazi logiku zdravorazumskog zaključivanja. Na­primer, kada psihik (ili medij) koji nema ni najmanju količinu znanja o budućem skupu slučajno odabranih osoba, predvidi karakterist ike osobe koja će sedeti na određenom sedištu: njen fizički izgled, približnu starost, profesiju, hronična oboljenja, dramatične događaje u dotada­šnjem životu, ponekad njeno ime i prezime ili, češće, samo inicijale itd.

Telepatiju je Rajn definisao kao psihičku sposobnost da se usposta­vi direktan mentalni kontakt između dve osobe, bez uobičajenog posredo­vanja govora, gestova, mimike ili bilo kakvih drugih fizičkih signala. Kod telepatije međusobna udaljenost osoba koje učestvuju u telepat­skom kontaktu ne igra nikakvu ulogu. Otuda se u običnom govoru kori­sti kao sinonim izraz ,,prenos misli", koji je nedovoljan, jer se često prenose osećanja.

Zajednička karakterist ika ove tri kategorije vančulnog opažanja je ova: znanje koje one daju nije besmisleno, već je svrhovito, a često je od velike važnosti za individuu ili društvenu grupu kojoj ona pripada. Naprimer, predviđanje da ćemo se razboleti, da nam je bliska osoba u smrtnoj opasnosti ili da će nacionalni vođa biti ubijen i slično. Van-čulna iskustva obično se javljaju u okolnostima u kojima je prag sve­sti znatno snižen, kao što su snovi i stanja sanjivosti, velika uzbuđenja, izbijanje duševnih kriza itd.

Jedna od karakterist ika ekstrasenzorne percepcije, koja proizilazi iz prethodne, jeste njihovo spontano javljanje. Izuzetno su retki subjekti koji po volji mogu da aktiviraju ESP-sposobnosti, pa i kod njih uspeh znatno varira od dana do dana. To dovodi istraživače-parapsihologe u težak položaj. Svaka kontrola situacije koči ispoljavanje tih sposobno­sti. Sa druge strane, kada se i vrlo značajna iskustva dogode, obično nije postojala eksperimentalna kontrola situacije, pa je takvo iskustvo za disciplinu koja pretenduje na naučnu ozbiljnost veoma mala. U uslo-

81

vima eksperimentalne kontrole značajna psihička iskustva obično izo­staju ili su znatno osiromašena, štura, kao daleki odraz punoće i bogat­stva spontanog doživljaja.

Iz tih razloga u prvobitnim eksperimentima uglavnom se pribega-valo velikom broju ispitivanja, a o postojanju parapsihičkih sposobnosti se zaključivalo na osnovu prosečnih rezultata koji su prevazilazili vred-nosti koje se mogu dobiti na osnovu prostog slučaja.

U klasičnim eksperimentima teži se što većoj uprošćenosti situacije, kako bi kontrola ispitivane sposobnosti bila olakšana. Naprimer, u te­stovima vidovitosti (a i telepatije) korišćeni su jednostavni grafički sim­boli zvani Zenerove karte. Ima ih 5: zvezda, krug, krst, kvadrat i tala­saste linije. U jednoj varijanti eksperimenta pred subjekta se stavlja špil sa 25 izmešanih karala (po 5 od svakog simbola), a on treba da predvidi koji simbol je na prvoj karti. Njegovo predviđanje se zapiše, karta se okrene i registruje se koji je simbol bio. Zatim subjekt pred­viđa simbol druge, treće karte itd. do kraja špila. U svakoj seriji od 25 pogađanja verovatnoća tačnog pogotka na osnovu slučaja je 3/5 ili 5 puta. Ako se u velikom broju serija javi prosečan broj tačnih pogodaka iznad 5, naprimer 8 ili 9, tada se predviđanje subjekta ne može pripisati prostom slučaju, već se pripisuje delovanju nekog parapsihičkog čini­oca, u ovom slučaju vidovitosti.

U sličnom telepatskom eksperimentu subjektu koji igra ulogu oda­šiljača daje se promešan i presečen špil. On okreće prvu kartu i kon-centriše se na njen simbol, dok drugi subjekt, prijemnik, obično u su-sednoj prostoriji pokušava da pogodi koja je to karta. Kad se završi sa jednom kartom, prelazi se na sledeću i tako do kraja špila. Zatim se, iz odnosa tačnih i netačnih pogađanja računa statistički prosek.

U ovim, danas već prevaziđenim eksperimentima, koje je izvodio Rajn sa saradnicima, krit ičari su ukazali na moguće greške. Neki subje­kti u stanju su da registruju veoma slabe draži i da se u davanju odgo­vora posluže nagoveštajima koji izmiču pažnji eksperimentatora. Na­primer, kada svetlost. pada iskosa na poleđinu ESP-karte, neki subjekti su u stanju da kažu o kojem se simbolu radi. Zatim, eksperimentato-ri nisu nepogrešive mašine za registrovanje rezultata. U dugim serijama eksperimenata, moguće su greške u registrovanju podataka. Eksperi-mentator po pravilu greši u smeru svojih iščekivanja. U velikom broju pogađanja, mogu se pojaviti greške koje značajno utiču na rezultat.

Period organizovanog izvođenja parapsiholoških eksperimenata po­čeo je na Djuk Univerzitetu u Severnoj Karolini 1927. godine, kada je čuveni škotski psiholog Mek Dugal došao sa Harvarda. MekDugal, naučnik širokog duha i velikog znanja, zalagao se veoma energično da se parapsihički doživljaji ispituju naučnom metodologijom. Na Djuk Uni­verzitetu upoznao se sa mladim biolozima, bračnim parom Rajn, koji

82

su mu predložili da naučnim metodama ispitaju pojavu medijumstva. Že-leli su ustvari da kroz taj fenomen pokušaju da utvrde ima li dokaza za mogućnost nadživljavanja smrti fizičkog tela. MekDugal je prihvatio predlog i ovom problemu po prvi put se prišlo sa svom naučnom stro-gošću. Valja istaći da su istraživači, koji su slične probleme ispitivali a Društvu za psihička istraživanja u Londonu, među kojima je bilo poznatih naučnika, ispoljili u više navrata veliku ličnu naivnost i nedostatak naučne kontrole.

1935. godine oni su došli do zaključka da izučavanje medijumstva ne može dati odgovor na postavljeno pitanje. Telepatija je bila oblast koju su uporedo izučavali. Na izvestan način ona je bila prisutna i u eksperimentima sa medijima. Mediji, pretpostavlja se, uspostavljaju te­lepatski kontakt sa „duhovima". Međutim, ništa ih ne sprečava da isti takav kontakt uspostave sa ispitivačima, učesnicima eksperimen­ta i da iz njihovog nesvesnog izvuku izvesne podatke.

1934. godine parapsihološka laboratorija Djuk Univerziteta izdala je prvi Rajnov rad ,,Extrasensory Perception'') („Vančulna parcepcija"). Predgovor ove skromne monografije napisao je MekDugal. Sadržaj knjige, prošaran grafikonima i statističkim tabelama, svodio se na iz-veštaj o dotadašnjim eksperimentima. Jedan primerak knjige dospeo je u ruke Valdemara Kempferta, koji ju je u ,,Nju Jork Tajmsu" vrlo povoljno prikazao. Za kratko vreme sledili su drugi brojni prikazi u naučnim časopisima, tako da se objavljivanje „Vančulne percepcije" smatra preokretom u tretmanu parapsihologije. Knjiga je, ipak, iza­zvala i mnoge kritike i kontraverze. U daljem radu primedbe krit i­čara postepeno su otklanjane, pri čemu je naglasak stavljen na eks­perimente sa vidovitošću. U telepatskim eksperimentima vidovitost je bila činilac veoma težak za kontrolu. Kad, naprimer, subjekat-pri jem-nik pogodi na koju kartu se usredsredio „odašiljač", ne može se tvr­diti da do rezultata nije došao koristeći sposobnost vidovitosti. Zatim su sledili novi radovi Rajna i njegovih saradnika. U knjizi ,,Extrasen-sory Perception After SixtyYears" („Vančulna percepcija posle šezde­set godina") izložena je sva dotadašnja krit ika na parapsihološka is­pitivanja i odgovori na tu kritiku.

Uskoro su istraživački napori usredsređeni na sposobnost pred­viđanja i psihokinezu, a eksperimentalna kontrola je još više pooštre­na. Naprimer, upotrebljavani su mehanički aparati koji mešaju karte i kockice korišćene u eksperimentima, a subjekt je trebalo da pogodi ishod koji nijedan od eksperimentatora nije znao, jer je predodređen meha­ničkim ponašanjem mašine. Stroga kontrola, doprinosi mnogih novih istraživača, publikovanje brojnih individualnih radova i časopisa, for­miranje novih laboratorija u Americi, Zapadnoj Evropi, a naročito u socijalističkim zemljama i plodno prožimanje nauka zadugo odeljenih neprobojnim zidom dovelo je do priznanja parapsihologije. Zvaničan

83

akt usledio je 1969. kada je Američko Udruženje Parapsihologije pri­mljeno u Američko Udruženje Za Unapređenje Nauke.

Nove oblasti, otvorene naizgled iznenada, sazrevale su desetinama godina. Jer, kako kaže Kripner, jedan od vodećih američkih istraživa­ča, „parapsihologija je ideja čije je vreme došlo". Danas se vrše zna­čajna ispitivanja vančulnog iskustva životinja. Pored predviđanja ili bolje reći instinktivnog predosećanja, neke su u eksperimentima nesum­njivo ispoljile sposobnost psihokineze (radovi Helmuta Schmidta i Wal-tera Levi, Jr-a). Francuski biolozi Duval i Montredon dobili su značajne rezultate ispitujući predviđanje kod miševa.

Kao ovi francuski istraživači-biolozi, mnogi drugi radili su u oblastima koje do nedavno nisu imale vidljivih veza sa parapsiholo-gijom, ali su se takve veze, preko novih otkrića, naglo nametnule. Tako je Kliv Bakster, direktor „Basterove škole za detekciju laži", koja se specijalizovala za detektore korišćene u policijskim saslušanjima, otkrio tzv. „primarnu percepciju" kod organskih materija — biljaka plodova voća i povrća, jaja, uzoraka krvi pa čak i kod ljuspica pokožice. Osetljivim instrumentima, koji rade na istim principima kao i de­tektori laži, utvrđeno je da ti oblici materi je međusobno komuni­ciraju, čak i na daljinu. Zatim se javio Sejmon Kirli jan sa svojom fotografijom aure ili naučno rečeno, bioplazmatičnog tela (sovjetska terminologija), odnosno polja s t rukture oblika (Ing. Enriko Rodrigez iz Parapsihološkog Inst i tuta u Belo Horizonte). Istini za volju Kir­lijan je sa svojom suprugom Valentinom eksperimentisao 30 godina pre nego što je priznat od zvaničnih naučnih krugova u SSSR.

Davanjem širokog publiciteta parapsihološkim eksperimentima i nalazima u Sovjetskom Savezu imalo je za posledicu javljanje izves-nog broja osoba sa izvanrednim medijumskim sposobnostima, koje su bile voljne da se podvrgnu strogo naučnom testiranju. Pronađeni su subjekti sposobni za kožno viđenje (Roza Kulešova), izvanrednu parapsihčku sposobnost, čije ispitivanje daje nadu da će u SSSR slepi ljudi biti specijalnim treningom osposobljeni da vide bez očiju, celom površinom svoje kože. Detaljno je testirana Nina Kulagina, medij čija je sposobnost levitacije fizičkih objekata i psihokineze ovekovečena dokumentarnim naučnim filmom i drugi.

Čehoslovački parapsiholozi, u poletu istraživačke strasti, osetili su da su granice parapsihologije, kako ih je odredio Rajn, već stvar prošlosti, pretesni okvir za sve brojnije legije parapsihičkih disci­plina. U „Manifestu psihotronike", čitanom na Kongresu parapsihologa u Moskvi 1968. godine, založili su se za usvajanje nove terminolo­gije i novo određenje predmeta ove nauke. PS1HOTRONIKA, smatraju oni, sadrži u sebi sve što je parapsihologija dala u prošlosti i što će ikada moći da ponudi u budućnosti. Što je najvažnije, ona stavlja

84

tačku na dualističko poimanje čoveka i svemira, nudeći trijadno shvatanje, koje briše razliku između duha i materije uvođenjem no­vog člana tri jadne jednačine — psihotronske energije (v. psihotronika, Pavlita). Jer iz radova čeških parapsihologa („psihotroničara") nesum­njivo proishodi mogućnost uticaja duha na neživu materiju, tele-patsko opštenje ljudske svesti sa metalnim s t rukturama dostojno Kjubrikove „Odiseje u svemiru 2001. godine". Takozvani „psihotron-ski generatori" čehoslovačkog parapsihologa Pavlite, koji se u nji­hovoj kreaciji inspirisao srednjevekovnim magijskim i alhemijskim tekstovima, primaju telepatske poruke ljudskog bića sa tačnošću koja prevazilazi sposobnosti najpoznatijih medija u kratkoj istoriji para-psihologije; sa tačnošću koja nikada u budućnosti neće biti prevazi-đena, jer je apsolutna.

Teško je reći koje će nove oblasti otvoriti parapsihologija u godi­nama koje dolaze i kakvim će novim otkrićima iznenaditi svet. Jedno je sigurno — i najsmelija mašta biće stvarnim razvojem prevazi-đena. L. 8, 15, 29, 41.

PAROPTlČKO VIĐENJE: Sposobnost viđenja bez očiju, koja je nesumnjivo utvrđena kod nekih ljudi. Sovjetska škola parapsiholo-gije pripisuje ovu sposobnost postojanju čulnih ćelija vida u koži, naročito vrhovima prstiju. Joga, fakirizam i neki hermetisti na Za­padu smatraju da se akt viđenja ostvaruje preko astralnog tela, koje takođe ima čulne organe. Ti organi su, po njima, kod netreniranog čoveka u latentnom stanju.

PASOVI MAGNETSKI: Kretanje rukama neposredno iznad po­vršine tela subjekta, kojima se, po tvrđenju mnogih praktičara hipnoze izaziva hipnotičko stanje. Vidi hipnozu.

PAVLITA ROBERT: Češki tehnolog i parapsiholog, tvorac psi-hotronskih generatora, uređaja koji na do sada nepoznat način aku­muliraju i koriste univerzalnu, ,,psihotronsku" energiju (v. psiho­tronika). Podaci o Pavlitinom radu su još uvek, u velikoj meri, držav­na tajna, jer njegova istraživanja finansira čehoslovačka armija, tako da su nepoznati principi po kojima rade psihotronski generatori. Samo delimične, strogo cenzurisane informacije procure s vremena na vreme do parapsiholoških časopisa. Na Kongresu parapsihologa u Moskvi 1968. bio je prikazan dokumentarni film o Pavlit inim gene­ratorima, ali je mehanizam pretvaranja te psihotronske energije u mehaničku i ostale oblike energije za sada nepoznat.

Robert Pavlita je završio tehničku školu. Još u vreme školovanja zainteresovala ga je mogućnost uticaja ljudskog duha na neživu ma­teriju i otkrivanje novih oblika energije. Interesovao se za okulti­zam, alhemiju i magiju, pa je dugi niz godina proučavao hermetičke

85

tekstove. Ne treba zaboraviti da su dugovečne češke biblioteke bogata lovišta za ljude kao što je Pavlita, jer verovatno ni u jednoj zemlji na svetu ne postoji toliki fond okultnih i alhemijskih rukopisa. U periodu vladavine Rudolfa II. Prag je bio svetski centar alhemije. I danas postoji u Pragu ulica sa dugim nizom očuvanih alhemijskih laboratorija. Dr Džon Di, poznati engleski alhemičar i astrolog, go­stovao je na Rudolfovom dvoru, pokušavajući nekoliko meseci, za­jedno sa svojim vidovnjakom Kelijem, da dobije zlato. I mnogi drugi poznati magičari i alhemičari uživali su Rudolfovo gostoprimstvo. Po procenama poznatih savremenih čeških parapsihologa njihove bi­blioteke poseduju nekoliko stotina hiljada hermetičkih rukopisa. Mali deo tog kulturnog blaga proučio je Pavlita. Najuočljiviji rezultat njegovog prekopavanja alhemijskih rukopisa su neobični psihotronski generatori", izum čudesan i u veku naših tehnoloških čuda.

O njima se može malo određenog reći. To su figure nepravil nih oblika, od bakra, gvožda, mesinga, drveta, čak i plastike. Pođ-sećaju na umanjene skulpture engleskog vajara Henri Mura. Nemaju nikakvog kontakta sa poznatim izvorima energije, nikakvih žica, spo­jeva i prekidača niti sličnih uobičajenih elemenata. Kad se u njih gleda ili se vrše pokreti u njihovoj blizini — glavom, rukom, telom ili očima — psihotronski generatori počinju da se kreću. Pokreću se i kad se na njih usredsredi pažnja sa željom da se pokrenu. U čemu je tajna njihovog kretanja?

Na Moskovskoj konferenciji parapsihologa 1968. godine, češki pa-rapsiholozi (psihotroničari) objavili su svoj „Manifest psihotronike". U njemu predlažu, umesto uobičajenih dualiteta telo-duh, tri jadno shvatanje čoveka i univerzuma. Treći, posredni element je univerzalna, sveprisutna, kosmička energija koju nazivaju PS1HOTRONSKOM. Po njihovom ubeđenju psihotronska energija je samo novi izraz za univerzalnu energiju, na koju su skretali pažnju čovečanstva mislioci prohujalih vekova: PRANA u jogi i vedanti, MANA u kahuna magiji, ŽIVOTINJSKI MAGNETIZAM Dr Mesmera (v), Rajhenbahov OD itd. Po mišljenju Dr Zdeneka Rejdaka, češkog fiziologa i parapsihologa, psihotronski generatori su nastavak Rajhenbahove ideje „odoskopa", aparata koji je trebalo da akumulira „od", sveprožimajuću univer­zalnu energiju.

Po neobičnom, ali za sada jedino prihvatljivom tvrđenju češ­kih parapsihologa, tajna Pavlitinih psihotronskih generatora je u nji­hovom OBLIKU. Po njima, izvesni oblici kao takvi imaju svojstvo da akumuliraju psihotronsku energiju i da je koriste u različite svrhe (v. piramida). Ti generatori su uvek nepravilnih oblika, neravnih, duboko izrezbarenih površina, a šare su vrlo često u obliku zvezde. Po tumačenju Pavlite, zvezde olakšavaju usredsređivanje pažnje. To

objašnjenje je nepotpuno, jer neki njegovi generatori koriste energiju bilo kojeg živog bića čoveka, životinje ili biljke, a teško je vero-vati da biljke ili životinje usredsređeno pokušavaju da prenesu svoju energiju generatoru.

Jedan od najpoznatijih savremenih sovjetskih parapsihologa Dr Genadij Sergejev, koji je elektroencefalogramom ispitivao moždane aktivnosti Pavlite za vreme voljnog pokretanja generatora, izjavio je na Konferenciji u Moskvi: „Pavlitin rad pokazuje da je moguće pre-neti energiju sa živih bića na neživu materi ju".

Generatore koje je Pavlita konstruisao ispitivala je državna nauč­na komisija na Univerzitetu Hradec Kralova, koju su sačinjavali kompetentni fizičari, elektroničari, elektrofiziolozi, radiolozi, matema-tičari i parapsiholozi. Na čelu komisije bio je Dr Zdenek Rejdak, sekretar Čehoslovačkog koordinacionog komiteta za istraživanje tele­patije, telegnozije i psihokineze. Rad komisije trajao je dve godine. Veoma savesno su eliminisani svi mogući poznati uzroci kretanja — strujanje vazduha, temperaturne promene, statički elektricitet i td. Da bi zaustavili kretanje Pavlitinog metalnog generatora članovi ko­misije delovali su na njega moćnim magnetom. Bez uspeha. Stavljali ga da visi, okačenog o tanko uže — nisu uspeli da ga zaustave. Potapali su ga u vodu i stavljali pod providno stakleno zvono, uzimali ga u ruke, okretali i obrtali — psihotronski generator se i dalje okre­tao pod pogledom ovog savremenog alhemičara. Komisija je bila pr inuđe­na da zaključi da rad Pavlitinih generatora predstavlja vid korišćenja do sada nepoznatog oblika energije. Nalaz komisije ubrzao je objavlji­vanje pomenutog „Manifesta psihotronike" na konferenciji u Moskvi.

Ing. Karel Drbal i Dr Zdenek Rejdak pišu u članku „O trećem obliku energije" (Prag 1968.); „Ljudska bića i sva živa materi ja ispu­njeni su vrstom energije do skoro nepoznate nauci. Ova bioenergija, koju mi nazivamo psihotronskom, izgleda da stoji iza psihokineze; ona je verovatno osnova rašljarstva; verovatno će se pokazati da igra ulogu u svima psihičkim zbivanjima. Psihotronski generatori iz­vlače ovu bioenergiju iz čoveka, akumuliraju je i koriste je. Kad su jednom napunjeni energijom, generatori mogu činiti iste stvari kao i mediji". Naime, valja pomenuti da se svojstva Pavlitinih gene­ratora ne svode samo na sposobnost da se pokreću koristeći aku­muliranu energiju. To je tek početak priče. Nastavak je još uzbud­ljiviji, a kraj se ne može nazreti ni uz najveći napor mašte. Pavlita je konstruisao različite psihotronske generatore sa „različitim cilje­vima". Neki magnetski privlače objekte na koje magnetizam inače ne deluje. Ako se takav generator ispuni energijom, on privlači ne-magnetičan materijal — drvo, plastiku, tekstil, hart i ju i dr. To čini i pod vodom, koja sprečava delovanje statičkog elektriciteta.

87

Energiju koju akumuliraju iz okoline psihotronski akumulatori dalje zrače, često sa nepredvidljivim posledicama. U jednom eks­perimentu, boca ispunjena zagađenom tečnošću (otpadne vode tekstil­ne fabrike) bila je u toku 12 časova izložena psihotronskom zrače­nju Pavlitinog generatora. Posle tog perioda, voda je bila SASVIM ČISTA! Otpadne materije sakupile su se u vidu sitnih kristala na dnu boce. Hemijska analiza te vode utvrdila je da je došlo, na neob­jašnjiv način, do promene u molekularnoj s t ruktur i vode — znatno se povećala razdaljina između dva atoma vodonika.

Pavlita je konstruisao i tzv. ,,ESP-psihotronski generator", ure­đaj pomoću kojeg prosečan laik može da ostvari telepatski kontakt sa „neživom materi jom". U eksperimentima čovek služi kao odašiljač, a ulogu primaoca telepatskih poruka igra generator, metalna masa uobličena na način poznat samo Pavliti. Ispred čoveka, „odašiljača", stavlja se jedna po jedna Zenerova karta (v. Zenerove karte, parapsi-hologija). U drugoj prostoriji, manje ili više udaljenoj, jer za psiho­tronski generator udaljenost ne igra nikakvu ulogu, kružno su pore­dane sve Zenerove karte, znači isti grafički simboli. Ovaj generator ima pokretan šiljati vrh koji se lako usmerava u različitim pravcima. Kad se čovek-odašiljač koncentriše na jedan simbol, na određenu Zenero-vu kartu, psihotronski ESP-generator se lagano pokrene i šiljati vrh pokaže istu takvu kartu. Od 25 pokušaja — 25 pogodaka.

Ako se umesto Zenerovih karata ispred čoveka stave predmeti kao što su džepni nož, časovnik, olovka, maramica, ključ, plodovi (voće i povrće) i isti takvi predmeti pred generator, ovaj će u novom ekspe­rimentu pokazati da je superiorniji od bilo kojeg do sada poznatog medija-telepate, jer je nepogrešiv! Koji god predmet odabere čovek, generator ga odmah identifikuje. Ma koliko se puta ponavljao ekspe­riment, rezultat je uvek isti — tačnost pogađanja je 100%.

Psihotronski generatori pokašto iznenade, svojim nepredvidljivim de-lovanjem i svoga oca, Pavlitu. Neki od njih, videli smo, svojim zrače­njem prečišćavaju otpadne vode. Ponekad, međutim, štetno deluju. Pa­vlita kaže da je njegova kći J a n a imala, kao dete, naviku da bez njego­vog znanja ulazi u prostoriju gde je držao svoje dragocene generatore i da se, privučena njihovim neobičnim oblicima, sa njima igra. Naravno bez očevog znanja. Pavlita je to otkrio tek kad su joj se prsti ruku paralizovali. Kada je ista osoba već kao odrasla devojka i očev asistent u eksperimentima, izložila glavu psihotronskom zračenju, dobila je vrto­glavicu i za kratko izgubila osećaj ravnoteže.

O mnogim drugim dejstvima ovih neobjašnjivih uređaja Pavlita i čehoslovački psihotroničari ne govore, jer, rekli smo, ispitivanja finan-sira Armija.

88

Pri izlaganju ovih šturih podataka o psihotronskim generatorima, misao se možda nehotice usmerava preko Atlantika, ka jednom drugom samosvojnom misliocu — pokojnom Vilhelmu Rajku (v), koji je ispo-ljio, ne manje od Pavlite, upornost i naučnu strast u traganju za isti­nom, ali nije imao toliko sreće. Braneći istrajno svoje ideje, završio je u zatvoru, jer je, po mišljenju američkog suda, varao ljude, prodajući „orgonske akumulatore" . Rajk je, pak, tvrdio da oni leče ljude svojim „orgonskim" zračenjem. Bio je ubeđen da je otkrio novi oblik univer­zalne energije — orgonsku energiju, koju je, po njegovom mišljenju, mo­guće dobiti i iz tzv. mrtve materije, naprimer sterilisanog uglja ili mor­skog peska. Dokazivao je, takođe, da se ta energija može izvući iz a tmo­sfere i koncentrisati pomoću njegovog „akumulatora orgonske energi­je", koji se može koristiti u terapiji svih oblika telesnih i duševnih obo­ljenja. Uređaji su podsećali na kabine višeslojnih zidova, u kojima su se naizmenično redali slojevi kovina i drveta. Bolesnik bi u njima provodio određeno vreme izložen zračenju akumulirane orgonske ener­gije. Američkoj Komisiji za hranu i lekove pali su u oči Rajkovi aku­mulatori i, po kratkom postupku, proglašeni su komercijalnom obma­nom, jer „orgonska energija ne postoji". Ovakav zaključak Komisije verovatno je ubrzala činjenica što je Rajk bio ubeđeni komunista. Bi­lo kako bilo, umro je 1957. u zatvoru, proglašen za varalicu.

Danas njegovi brojni sledbenici uporno zahtevaju da se Rajk re-habilituje, a interesovanje za njegove radove rapidno raste.

Na kraju ovog izlaganja ostaje nam da ukažemo na još jednu mo­guću vezu. Rekli smo na početku ove jedinice da je osnovno znanje za konstrukciju svojih generatora Pavlita crpeo iz srednjevekovnih her-metičkih rukopisa. Češki psihotroničari ne žele da otkriju o kojoj se užoj oblasti hermetike radi. Bez namere da tvrdimo bilo šta određeno, smatramo da vredi ukazati na sličnost Pavlitinih tvorevina sa tzv. tali-smanskom magijom. Osnova te vrste magije identična je sa psihotroni-kom — tvrdi se da izvesne forme, kao takve, izvesni oblici, imaju svoj­stvo da privlače, akumuliraju, a zatim zrače kosmičku energiju. U tali-smanskoj magiji se ističe da talismani aktivno deluju u određenom pra­vcu, koji zavisi od njihove konstrukcije. Određeni, vrlo neobični oblici se crtaju ili urezuju na površini talismana, a koriste se sasvim određeni materijali, za koje se tvrdi đa akumuliraju energiju, kao što su perga­ment i plemeniti metali, mada se nekad koristi obična harti ja. Da bi tal isman bio efikasan, najvažnije je tačno preneti „pečat" kosmičke in­teligencije, odnosno formu koja odgovara izvesnom vidu kosmičke e-nergije. Tih pečata ili magijskih formi ima mnogo i redovno se sreću u srednjevekovnim alhemijskim i magijskim tekstovima. Sličnost Pav-litine psihotronike i talismanske magije nije samo u polaznoj osnovi i principima, već se ona nameće i u mnogim detaljima. Autor ove kratke

89

enciklopedije imao je priliku da vidi fotografije nekoliko psihotron-skih generatora; njihove izrezbarene površine nametljivo liče na izve-sne talismane, na ,,pečate kosmičkih snaga''. Pomenuli smo da se na psi-hotronskim generatorima po pravilu sreću, pored ostalog, zvezdasti ob­lici — petokrake, šestokrake i sedmokrake zvezde. A iste takve zve-zde često se javljaju na talismanima. Postoji, ipak, jedna značajna raz­lika: talismani su dvodimenzionalni crteži (ukoliko nisu prirodni objek­ti, kao što je zečja šapa i slično), a psihotronski generatori trodimenzio­nalna TELA. Govoreći hermetičkom terminologijom, psihotronski gene-ratori su trodimenzionalni talismani. L. 29, 34, 37.

PENTAGRAM: Zvezda sa pet krakova, pitagorejski simbol znanja, dobra i duhovne evolucije. Ima veoma široku primenu u magijskim r i tu­alima. Zlatni pentagram često se nosi kao amulet. U izvrnutom položa­ju (dva kraka gore, tri dole) predstavlja simbol involucije i crne ma­gije (v. magija).

PINGALA: U jogi, jedan od tri najveća astralna nerva, koji se pruža duž kičmene moždine, njenom desnom stranom. Druga dva su Ida (ide levom stranom i sušumna (sredinom kičme).

PIRAMIDA KEOPSOVA: Od vajkadašnjih vremena ukazuje se, u hermetičkoj l iteraturi, na čudesnu Keopsovu piramidu kao na prikri­veni ključ do celokupnog okultnog znanja Starog Egipta. U elementima ove građevine naziru se znanja geografska, astronomska i arhitektonska koja se veoma teško mogu uglobili u našu predstavu o civilizaciji staroj hil jadama godina, koja nije znala za točak. Odnosi među elementima pi-„ ramide (visina, osnovica, strane i dr.) daju podatke o prečniku i obimu zemlje, njenoj zapremini, udaljenosti zemlje od sunca i meseca i dr. izračunate sa kompjuterskom tačnošću, kojom bi se i savremeni elek-troničari mogli ponositi.

Ali, van ovih podataka o kojima na prvom mestu treba da se po­zabavi egzaktna nauka, hermetička literatura ukazivala je na simboli­čku vrednost piramida, na njihov dublji, hermetički smisao. Neki her-metisti smatraju da je piramida uopšte, a posebno Keopsova, simbol hermetičkog znanja sadržanog u Tarotu (v), simbol evolucije ljudskog, bića. Velike sličnosti nesumnjivo postoje. Naprimer, osnovni simbol Ta-rota je kvadrat sa upisanim trouglom i tačkom u centru. A taj simbol dobijamo ako u osnovicu piramide spustimo bilo koji od trouglova koji čine njene zidove i tačku kojom se završava vrh piramide. Mada postoje značajne individualne razlike među priznatim autoritetima hermetike u tumačenju piramide kao simbola kosmičke evolucije, proces međit ira-nja teče uglavnom ovako. Osnova ljudskog bića je njegovo telo i mate­r i j a l n i svet u kojem živi. Njihov simbol je četvorougao : (kvadrat), koji je osnova piramide. Zidove piramide, usmerene ka vrhu, čine troug-lovi. A trougao je simbol psihičkih procesa kojima ljudsko biće mora da

90

ovlada tokom evolucije svesti, da bi postiglo njen cilj — stanje nad-svesti. Ti procesi, koje simboliše trougao, jesu rešenje osnovnog prob-

lema čovekovog, dualiteta telo-duh. Dvojstvo telo duh, ta osnovna čove-kova rascepljenost je, po učenju hermetičke filozofije, uzrok sveg zla i izvor svih ljudskih problema. Kada ga u potpunosti preovlada, čovek dostiže cilj svog bitisanja, stanje nadsvesti. Taj proces naziva se (neu­tralizacijom osnovnog dvojstva i simbolički se prikazuje t r o u g l o m .

Tačka govori sama za sebe. Ona nema dimenzija, ona je osnovni elemenat i simbol novih, viših svetova u kojima ne postoje prostor, vre-me i ostale dimenzije bez kojih svest na svojim nižim nivoima ne može da funkcioniše. Međutim tačka ima dvojnu prirodu. Ona pripada i na-šem svetu materi jalne realnosti, jer se, budući da je vrh piramide, njom

završava materi jalni svet. Ona je istovremeno elemenat našeg sveta i kao što je rečeno početak bezdimenzionalnih svetova više svesti.

Čudna svojstva piramide dovela su do otvaranja novih vidika u oblasti praktičnog eksperimentisanja. Češki parapsiholozi ili psihotro-ničari kako sebe nazivaju, zastupaju shvatanje da sami oblici kao takvi, da forme kao takve, stvaraju energiju ili akumuliraju slobodnu kosmi-čku energiju. Na tome principu rade psihotronski generatori Roberta Pavlite (v. Pavlita). Budući upoznat bar donekle sa Pavlitinim gene­ratorima, inženjeru Karelu Drbalu (v. Drbal) privukao je pažnju eks­periment francuskog parapsihologa Bovisa. Ovaj je primetio, poseću-jući kao turist Keopsovu piramidu, u njenoj unutrašnjosti više mumi­ficiranih leševa mačaka i drugih sitnih životinja, koje su zalutale u unutrašnjost piramide i tu uginule. Uprkos velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, leševi se nisu raspadali, već su se sasušili, podse-ćajući na mumije faraona. Bovisu je pala na pamet ideja da je tajna hiljadlugodišnje trajnosti faraonskih mumija, u piramidalnom obliku nji­hovih grobnica. Primetio je takođe da je piramida pri izgradnji orijenti-sana duž ose sever-jug sa neverovatnom preciznošću. Da bi proverio svoju pretpostavku, Bovis je napravio model Keopsove piramide, sa stra­nom osnovice nešto manjom od jednog metra i unutar nje stavio mrtvu mačku. Ona se nije raspala kao što bi se očekivalo od organske materi­je, već se mumificirala. Bovis je nastavio eksperimente sa drugim lako--pokvarljivim materi jama i došao do zaključka daj OBLIK piramide ima značajan uticaj na sprečavanje raspadanja organskih materija ko­je su u njoj.

Ing. Karel Drbal pošao je u svom razmišljanju dalje. Zapitao se da li oblik piramide ima dejstvo na neorganske materije, na metale. Dalji tok eksperimentisanja odlučilo je njegovo sećanje na pojavu otu-pljenja oštrice žileta mesečevom svetlošću. Taj davno poznati fenomen opisan je u mnogim okultnim priručnicima (pominje ga i naš predratni pisac okultističke literature Petar B. Petrović). Ako se oštar žilet okre-

91

ne sečivom prema punom mesecu i ostavi u tom položaju preko noći, ujutro će biti tup i neupotrebljiv. Drbal je pretpostavio da će oblik i orijentacioni položaj piramide takođe uticati na oštrinu žileta, jer on zastupa gledište, zajedno sa većinom čeških parapsihologa, da do sada nepoznat oblik energije, psihotronska energija, može biti usred-sređen i akumuliran u piramidalnom obliku kao takvom. Upotrebljen i istupljen žilet stavio je ispod kartonske piramide koja je bila umanjeni model Keopsove, i na isti način orijentisana u odnosu na osu sever-jug. Kada je žilet proveo vreme između dva brijanja ispod piramide, bio je iznova oštar. Sa nekim žiletima Drbal je uspeo da se obrije od 50—200 puta. Docnije je utvrđeno da se najbolji rezultati postižu običnim žiletima; na žilete čija su sečiva presvučena platinom, tipa „super sil-ver" dejstvo je slabije. Drbal je te eksperimente izveo pedesetih godi­na kada je u Čehoslovačkoj vladala velika oskudica uvoznih žileta, tako da su uskoro Drbalovi prijatelji počeli da prave male kartonske pira­mide i da u njima oštre svoje žilete. Svoj pronalazak Drbal je prijavio Patentnom zavodu Čehoslovačke 1959. on je u njemu zaveden pod nazivom „Keopsov piramidalni oštrač žileta". Nedugo potom praktični Česi počeli su da fabrički proizvode kartonske piramidalne oštrače i da ih prodaju po robnim kućama.

Iako ne zna tačno o kakvoj se, ovde angažovanoj, energiji radi, pa je zajedno sa svojim kolegama naziva psihotronskom, Ing. Drbal sma­tra da je nesumnjivo postojanje određenog odnosa između oblika pira­mide i fizičkih, hemijskih i bioloških procesa koji se u njoj odigravaju. On dalje veruje da piramidalni ili kupasti oblik sešira (odn. kapa) maga i veštica, koji se sreće na srednjevekovnim gravirama i drugde, nije slučajnost, već odraz iskustvenog znanja da određeni oblici olakšaju koncentraciju i upotrebu psihičke energije.

Polazeći od Bovisovih i Drbalovih eksperimenata, parapsiholog Žan Marsijal je istrajno eksperimentisao sa kartonskim piramidama većih dimenzija i lako pokvarlj ivim organskim materi jama kao što su jaja bez ljuske, riba, meso i mozak. Dehidracija, na koju se u najvećoj meri svodi mumificiranje, pela se do 66% pod kartonskom piramidom. Sve vreme dok su navedene materi je držane pod piramidom, a mozak je tu držan 49 dana, nije primećen ni najmanji znak raspadanja.

Drbal, zajedno sa ostalim češkim parapsiholozima, smatra da smo na pragu nove ere u arh i tektur i ; da će uskoro bolnice, oporavilišta, čak možda i zgrade za svakodnevno stanovanje dobiti nove forme među kojima će dominantno mesto imati piramida, čija su neobična svojstva Egipćani poznavali pre 4000 godina. L. 29.

92

Shema kartonske piramide i njene dimenzije po knjizi S. Ostrander i L. Schroeder ,,Psychic Discoveries Behind the Iron Curta in" 1970.

Visina (cm): 5 10 50 100 Osnovica (cm): 7,85 15,70 78,54 157,08 Stranica (cm): 7,47 14,94 74,73 149,46

PIROMANTIJA: Proricanje po načinu gorenja vatre, naročito pri sagorevanju žrtvovanih životinja.

PITAGORA (569—470 pre n.e.): Grčki filozof, matematičar i mistik. Rodio se na ostrvu Samosu. Pošto je proputovao veliki broj zemalja, smi­rio se konačno u Krotonu, Italija, gde je osnovao „Pitagorejski savez" koji se bavio političkom, naučnom i mističnom delatnošću. Kosmos i ljud­sko biće tumačio je odnosom brojeva koji, po njemu, izražavaju večnu i nepromenjivu suštinu svih stvari. Učio je reinkarnaciju, odnosno se­ljenje duša i ponovno rađanje, po svoj prilici sasvim nezavisno od isto-vetnog učenja koje je cvetalo na Dalekom Istoku u to vreme. Pitagori se pripisuje učenje da se kosmos sastoji iz sedam sfera, što su u 19. veku prihvatil i teozofi (v. teozofija) u nešto modifikovanom vidu. Šta je od uče­nja koje se pripisuje Pitagori zaista njegovo teško je reći, jer po Ari-

93

stotelu, mnogi Pitagorini učenici su docnije za sopstvene teorije tvrdili da su primljene iz Pitagorinih usta.

PITIJA: Sveštenica boga Apolona u njegovom hramu u Delfima. Po legendi, Apolon je ubio zmiju Pitona i zamenio ga proročicom Pitijom. Pitija je u početku davala proročanstva samo jednom godišnje, a zatim svakog sedmog u mesecu. Proricala je u stanju transa, izazvanog udi­sanjem omamljivih isparenja i žvakanjem lovorovog lišća (koje sadrži cijanovodoničnu kiselinu). Vidi Orakulum.

PODOMANTIJA: Proricanje po obliku i cr tama stopala.

POLARI: Pripadnici mistične sekte, osnovane 1908. u Rimu, koji smatraju sebe isključivim i jedinim pravim sledbenicima simbola ru-žinog krsta. Veruju u vaskrsenje svog „mesije" grofa Sen-Žermena i tvrde da primaju instrukcije od vanzemaljskih vođa telepatskim putem.

POLIPSIHIZAM: Verovanje da je univerzalni kosmički duh zajed­nički svim živim bićima.

PRADIPIKA: Jedan od najautoritativnijih tekstova o hata-jogi či­ji je autor Svatma Rama.

PRANA: U širem smislu, univerzalna kosmička energija. Svi ob­lici energije (magnetizam, elektricitet itd.) su različiti vidovi ispolja-vanja prane. U užem smislu, prana je vitalna energija ljudskog organi­zma. Pojam potiče iz joge, ali je u zapadnom hermetizmu široko pri­hvaćen.

PRANAJAMA: Kontrola vitalne psihičke energije, koja se postiže različitim vežbama disanja, u kojima je vremenski odnos trajanja udi­sanja (puraka), izdisanja (rečaka) i zadržavanja daha (kumbhaka) tačno određen. Pranajama je četvrti stepen radža-joge.

PRANAVA: U jogi i vedanti, sveta reč Om ili Aum (v. mantra).

PRATJAHARA: Peti stepen radža-joge, koji se sastoji u produblje­nom samoposmatranju. Posledica prat jahare je odeljivanje čula od čul­nih objekata. Ona je nužan pripremni stadij za koncentraciju ili dha-ranu.

PREMONICIJA: Predosećanje, osećanje da će se nešto desiti bez logičkih razloga koji bi ga potkrepili.

PRITIVI: U orijentalnom hermetizmu, elemenat zemlje čije su ka­rakterist ike nepokretnost, opipljivost i čvrstina.

PROFET: Prorok, čovek koji, kako se veruje u mnogim narodima, inspirisan Proviđenjem predviđa budućnost ljudskog roda i velikih društvenih zajednica, nasuprot vidovnjaka koji predviđa budućnost po­jedinaca i manje značajnih zbivanja.

94

PSIHOKINEZA: Sposobnost pokretanja materijalnih objekata bez fizičkog kontakta, isključivo psihičkom energijom. Termin je prvi upo-trebio Dž. B. Rajn. On je godinama pokušavao da pronađe medije sa izrazito ispoljenim sposobnostima psihokineze. Kako u tome nije us­peo, bio je pr inuđen da pribegne statističkom dokazivanju postojanja psihokinetičke sposobnosti.

Njegovi subjekti, od kojih su neki bili profesionalni kockari, poku­šavali su da utiču na kockice za igranje da padnu sa određenim bro­jem na gornjoj ravni. Da bi se izbegla prevara subjekti nisu dodirivali kockice rukama, već su one ispadale iz mašine za automatsko mešanje i pred njima se kotrljale. Oni su trebali da deluju na kockice u pokretu. U Rajnovoj laboratoriji nije se pojavio nijedan subjekt koji bi nedvo­smisleno manifestovao sposobnost psihokineze, već samo takvi koji su bili u stanju da u velikom broju pokušaja postignu rezultate značajno iznad proseka.

Pojavom izvanrednog medija, Nine Kulagine, težište ispitivanja ovog fenomena pomerilo se na istok, u Sovjetski Savez. Kulagina je svoje parapsihičke sposobnosti otkrila sasvim slučajno. Jednom prilikom za­vukla je ruku u košaru prepunu raznobojnih klupčadi konca sa že­ljom da izvuče tri određene boje. Na svoje iznenađenje izvadila je iz košare upravo te tri boje. Čitajući neposredno potom o Rozi Kulešovoj, mediju sa sposobnošću tzv. kožnog viđenja, viđenja bez očiju, zaklju­čila je da istu sposobnost i sama poseduje. Utvrdila je, takode, da je u stanju da pomera predmete bez dodira, naročito kada je u stanju ve­likog uzbuđenja.

Za njene sposobnosti saznao je čuveni parapsiholog Dr Leonid Vasiljev, doveo je u svoju laboratoriju i podvrgao strogim testovima. Godine 1964. izveo ju je pred skup eminentnih naučnika da bi demon­strirala svoje sposobnosti. Zaključak skupa je bio da Kulagina zaista poseduje do tada neviđenu sposobnost psihokineze. Zatim je bila pod­vrgnuta, u laboratoriji Lenjingradskog fiziološkog instituta, detaljnim ispitivanjima kojima je rukovodio Dr Genadij Sergejev, specijalista elek-trofiziologije. O njoj je snimljeno nekoliko naučno-dokumentarnih fil­mova, od kojih su neki prikazani na Međunarodnom kongresu parapsi-hologa u Moskvi 1968. godine.

Dr Sergejev je konstruisao specijalni detektor, čiji se principi rada još uvek drže u tajnosti, koji je u stanju da registruje postojanje bio-energetskog polja oko ljudskog bića, njegovu jačinu i promene koje se u njemu odigravaju. Detektor otkriva polje bez direktnog kontakta, sa daljine od 3,5 metra. Na osnovu mnogih opita sovjetski parapsiholozi izneli su pretpostavku da je osnov psihokineze i većine ostalih parapsi-hičkih fenomena u promenama bioenergetskog polja (koje ponekad nazivaju bioplazmatičnim poljem, a koje su hermetisti od davnina nazi­vali aurom).

95

Neka neobična svojstva Kulagine možda kriju ključ objašnjenja psi-hokineze. Evo šta su pokazala ispitivanja njenog organizma, naročito u t renutku javljanja fenomena. Kod većine ljudi električni napon potiljač-nog dela mozga veći je od napona frontalnog dela za 3—4 puta. Kod Ku­lagine napon u predelu centra za vid, u zadnjem delu moždane kore, veći je pedeset puta ! od napona čeonog dela. Za vreme izazivanja psi-hokineze u tom delu mozga (potiljačnom) kod nje se uočava veoma in­tenzivna električna aktivnost. To je možda uzrok njenog privremenog slepila, koje po pravilu sledi za psihokinetičkim efektom. Dok pokuša­va da pokrene predmete (čisto psihičkom energijom) njen puls raste za 400% — sa 60 na 240 otkucaja u minutu. Kada objekat počinje da se kreće, daljinski detektor Sergejeva registruje promene koje sovjetska škola parapsihologije smatra najvažnijim — celo bioenergetsko polje oko Kulagine počinje da vibrira. Pulsacije srca i moždanih talasa sin-hronizuju se sa vibracijama auričnog polja. Što je najvažnije, celo bio­energetsko polje koncentriše se u smeru njenog pogleda i čak je znatno jače na izvesnoj udaljenosti nego neposredno uz njeno telo.

Produkcija psihokineze deluje na Kulaginu veoma iscrpljujuće. Za 30 minuta duhovnog naprezanja ona izgubi u težini od 800—1000 gr. Kao da se materi ja njenog organizma transformiše u psihokinetičku ener­giju. Na kraju eksperimenta puls joj je znatno oslabljen i aritmičan, lice bledo, koordinacija pokreta sasvim poremećena. Nekad za duže vreme gubi osetljivost čula ukusa, a procenat šećera u krvi raste znat­no iznad normalnog. Kratko rečeno, prisutni su svi simptomi emocio­nalnog stresa.

U opitima Kulagina je pomerala po površini providne ploče male nemagnetičke predmete kao što su cigarete, palidrvca, kutija šibica, čaše i tanjire i sl. Vibracije njenog polja kao da čine te predmete magne­tičnim. U stanju je da ih pomera ka sebi i od sebe. U odnosu na grupu predmeta njena sposobnost je selektivna: iz gomile palidrvaca u sta­nju je da pokrene samo ono koje eksperimentator odredi. Pored osta­log, u stanju je da deluje na čestice dima. U jednom opitu čehoslova-čki parapsiholog Dr Rejdak ispunio je naopako okrenutu staklenu čašu duvanskim dimom i zahtevao od Kulagine da razdvoji dim. Pod njenim pogledom dim se kao nožem presečen razdvojio.

Zaključak sovjetskih parapsihologa je da su vibracije bioenerget-skog polja medija uzrok bar nekih vidova psihokineze (jer mogu posto­jat i još neki, za sada neotkriveni uzroci). Rezultati ovih istraživanja i njima sličnih (v. Kirli janov efekat) doveli su, u n u t a r sovjetske para-psihološke škole do preovladavanja gledišta da su promene bioener-getskog polja u osnovi većine parapsihičkih sposobnosti.

Dr Sergejev je, eksperimentišući u toj oblasti, došao do iznena­đujućeg otkrića. Uključivši svoj detektor u blizini klinički mrtvog ljud-

96

skog tela, utvrdio je da oko njega postoji bioenergetsko polje i inten­zivno v i b r i r a . Tek posle 2—3 dana vibracije nestaju. Taj nalaz ima besumnje dalekosežne poslediee. Telo je klinički mrtvo: srce ne kuca, nema disanja, nema moždanih talasa, nema nijednog znaka života, a bio­energetsko telo još uvek vibrira. Time su otvoreni novi prostori i po­stavljeni novi problemi. U čemu je suština tih vibracija? Da li se one mogu nekim načinom pojačati i kod mrtve osobe i usmeriti u određe­nom pravcu? Da li vibraciona polja umrlih mogu biti uzrok psihoki-neze (time bi mnogi spiritistički fenomeni dobili sasvim logično objaš­njenje)? Postupno se uobličava nova parapsihološka disciplina — tana-tologija, nauka o smrti, procesu umiranja i poslesmrtnim stanjima. L. 1, 15, 29.

PSIHOMETRIJA: a. U psihologiji, mentalno testiranje, b. U para-psihologiji, sposobnost neke osobe da, preko kontakta sa materi jalnim predmetima koji su tesno povezani sa subjektom, odredi karakterist ike subjekta, njegove crte ličnosti, događaje iz njegove prošlosti i buduć­nosti. Objekti koji se koriste u psihometriji obično su predmeti svako­dnevne upotrebe: džepni nož, maramica, časovnik, naliv pero itd. Ter­min je u parapsihologiji prvi upotrebio Bačenen (Buchanan) 1849.

Radeći kao predavač na medicinskom fakultetu, Bačenen je pri-metio da ne samo hemikalije, već i metali imaju psihološko dejstvo na njega. Počeo je da eksperimentiše sa studentima i utvrdio isto takvo dejstvo na oko 85% studenata. Došao je do interesantnog nalaza da lekovi, ako se drže u ruci, imaju slično dejstvo kao kad se uzmu kako je predviđeno — oralno, mada je takvo dejstvo privremeno. Zatim, kod izvesnih bolesti neki studenti su bili često u stanju da postave tačnu dijagnozu držeći pacijenta za ruku neko vreme. Držeći na čelu neki predmet svakodnevne upotrebe, čak i kad je zamotan, neki subjekti bili su u stanju da kažu dosta tačnih stvari o sopstveniku predmeta. Najbolji rezultati postizani su sa pismima, uprkos činjenice da opera­tor nije mogao znati njihov sadržaj. Podaci koje su izvežbani operatori bili u stanju da daju, daleko su prevazilazili čak i sam sadržaj pisama — često su se odnosili na fizički izgled osobe koja je pisala pismo, nje­nu mimiku i ponašanje i često su bili sasvim tačni. Na osnovu tih ekspe­rimenata Bačenen je došao do zaključka da svaki predmet vuče za so­bom tragove svoje prošlosti, koji su utisnuti u njegovom astralnom du­plikatu (v. astral). Jedan od saradnika u ovim eksperimentima bio je profesor geologije Denton, koji je u eksperimentima koristio komade meteorita i fosile Radeći sa „naivnim" subjektima, to jest osobama koje nisu imale nikakvih znanja iz geologije i arheologije, dobijao je često podatke o sredini iz kojih su ti objekti poticali, koji su se slagali sa naučnim teorijama o geološkim dobima i izgledu životne sredine u kojoj su živela bića čiji su fosilni ostaci korišćeni u eksperimentima. L. 5.

97

PSIHOTRONIKA: Termin koji je prvi upotrebio francuski parapsi-holog Fernan Kler umesto termina parapsihologija. Povod je bio njegov jednostavan eksperiment, kojim je utvrdio mogućnost da se naporom vo­lje skrene levo ili desno kap vode prilikom pada na oštricu brijača. Ter­min su prihvatili češki parapsiholozi, jer je, po njima, izraz „parapsi­hologija" nepodesan kao naziv naučne discipline; tome nasuprot izraz „psihotronika" ukazuje da je suština fenomena povezana sa nervnim sistemom čoveka i psihičkom energijom bilo ljudskom bilo drugih or­ganizama, a dovoljno je opšte prirode da uključi sve danas poznate fe­nomene, a verovatno i buduće.

PURANE: Tekstovi stare indijske mitologije.

PURUŠA: a. U samkhja filozofiji, individualna svest. b. U jogi i ve-danti, self, duša ili Jastvo.

PUTREFAKCIJA ili NIGREDO: Prvi stadij alhemijskog posvećenja, šiji su simboli ljudski kostur i gavran.

R

RADIESTEZIJA: Parapsihološka disciplina zasnovana na još ne­dokazanoj pretpostavci o mogućnosti opažanja elektromagnetskih radi­jacija vode, nafte, minerala i ljudskog tela. Percepcija je na nesvesnom nivou, a njeni rezultati se ispoljavaju preko neuromuskulatornih po­kreta i priručnih ins t rumenata : rašlji, štapova, klatna i dr. Otud neki nazivaju radiesteziju rašljarstvom. Najpoznatija je pr imena radiestezije u otkrivanju vodenih žica i dijagnozi bolesti. Postojanje radijacija nije isključivi činilac, jer neki rašljari mogu da otkriju vodenu žicu na geo­grafskoj kart i predela ili da postave vrlo tačnu dijagnozu zdravstvenog stanja preko fotografije pacijenta. Neki su u stanju da otkriju mesta gde su nekada postojali vodeni tokovi, koji su davno presušili itd. Posled-njih godina u sovjetskoj armiji se naveliko primenjuje radiestezija, čak je konstruisan tip „rotacionih" metalnih rašlji, čiji broj i brzina obr­tanja nagoveštava dubinu i jačinu vodene žice. U SAD mnoge petrolejske kompanije koriste usluge rašljara, a postoji i zvanično registrovana kompanija za pronalaženje vodenih izvora radiestezijom Water Co.

RADŽA — JOGA: Kral jevska joga, vid joge čiji je metod koncen­tracija i meditacija (v. joga).

RAJK VILHELM (Reich Wilhelm) (1897—1957): J e d a n od najpozna­tijih psihoanalitičara, koji je razvio Frojdovu seksualnu teoriju dosled-nije od samog Frojda, naglašavajući istovremeno socijalne komponen-

98

te, do njega sasvim zanemarene. O Rajkovom delu postoje protivurečne ocene, od veličanja kao genija do odbacivanja kao šarlatana, ludaka i seksualnog manijaka. U svojim radovima uporno je tvrdio da je ot­krio univerzalnu energiju, ORGONSKU, koja je u osnovi svih procesa, organskih i neorganskih. Tako izložena, orgonska energija veoma pod-seća na pranu (v.) u indijskoj filozofiji. Danas je pr imetan sve življi interes za radove Vilhelma Rajka. S jedne strane, popularisali su ga avangardni intelektualci i hipici kao začetnika seksualne revolucije, s druge strane hermetisti koji su istraživali seksualnu magiju i tantr i-zam. Njegova VEGETOTERAPIJA predstavlja spoj ortodoksne psiho­analitičke terapije i relaksacije i masaže. Kroz takav dijalektički spoj psihičkog i fizičkog Rajk je tražio put totalnog čovekovog oslobođenja. Nije čudo što je danas najuspešniji vegetoterapeut, Izrael Regardije, najveći autoritet u oblasti hermetizma. Glavni Rajkovi radovi jesu: „The Function of the Orgasm", „The Sexual Revolution", „Ether, God or Devil" i „Masovna psihologija fašizma".

RAMAKRlŠNA ŠRI (1836—1886): Jedan od najvećih indijskih mudra­ca i spiritualnih učitelja, smatran za avataru (v.) Bio je učitelj S. Vi-vekanande (v.), Bramanande i brojnih drugih eminentnih jogija. Jedan od njegovih biografa bio je Romen Rolan („Život Ramakrišne").

RAMANA MAHARŠl (1879—1950): Indijski mudrac, filozof, spiri-tualni učitelj i „sveti čovek", kojeg mnogi Indusi smatraju avatarom (v.) On je propovedao tzv. „direktnu spiritualnu stazu", koja predstavlja modifikaciju džnana-joge. Jedno vreme učenik mu je bio i Mahatma Gandi. Njegovo učenje popularisao je na Zapadu engleski hermetista, koji piše pod pseudonimom Sadu Mouni (v.).

RAPORT: Emocionalni odnos između hipnotizera i medija, koji je neophodan za postizanje hipnotičkog stanja. Srodan je sa stanjem psi­hoanalitičkog transfera.

REBIS: Alhemijski spoj suprotnosti, obično žive i sumpora, koji ima hermafroditske atribute (v. alhemija).

REGARDIE IZRAEL (1907— ): P s i h o t e r a p e u t rajkovske orijenta­cije i najpoznatiji savremeni autoritet u oblasti Kabale i magije. Rođen je u Londonu, ali je vrlo rano prešao u SAD. Kao dvadesetogodišnjak postao je lični sekretar A. Kraulija (v.), sa kojim je posle nekoliko godi­na došao u sukob. Neko vreme bio je član hermetičke organizacije Zlat­na Zora, sve dok nije, 1937. godine, objavio tajne rituale organizacije u obimnom delu od 4 toma („The Golden Dawn"). Njegov magijski moto u Zlatnoj Zori bio je Ad Majoram Adonai Gloriam. Ostali njegovi važ­niji radovi jesu: „The Tree of Life", „The Art of True Healing", ,,My

99

Rosicrucian Adventure", „The Eye in the Triangle" (biografija Alistera Kraulija), „The Garden of Pomegranates", ,,Twelve Steps to Spiritual Development", „The Art and Meaning of Magic", „The Middle Pil lar" i drugi.

REINKARNACIJA: Ponovno otelovljenje, ponovno rađanje uzro­kovano karmom (v,), doktrina po kojoj se duša vraća na zemlju u dru­gom telesnom obliku sve dok ne postigne savršenstvo. Učenje o rein­karnaciji prisutno je u mnogim istočnjačkim religioznim i filozofskim sistemima, kao i u zapadnom hermetizmu.

RITUAL: Zbir propisa o vršenju magijskih i religioznih obreda, koji se odnose na mesto i vreme obreda, odeću, instrumente, izgovorene reči, gestove i dr. Iako spolja gledano rituali neretko izgledaju besmi­sleni, mnogi od njih snažno deluju na čovečje nesvesno (v. K. G. J u n g " „Lavirint u čoveku").

RITUALNO UBISTVO: U crnoj magiji, žrtvovanje živog bića čiji je cilj asimilacija svojstava žrtve ili korišćenje psihičke energije koja se, kako se veruje, oslobađa prilikom umiranja. Ritualno ubistvo sreće se u mnogim zajednicama, od kojih su neke (Maje i Acteci) bile na viso­kom stupnju civilizacije. Neki hermetisti smatraju da je genocid Jevre-ja u II svetskom ratu predstavljao ritualno crnomagijsko ubistvo u ma­sovnim razmerama.

RIZL Dr MILAN (Dr Ryzl Milan): Čehoslovački parapsiholog, član češke Akademije Nauka, poznat po metodu treninga parapsihičkih spo­sobnosti pod hipnozom. On je prihvatio donekle modificiran metod Bre-tislava Kafke (v.), jednog od starijih čeških parapsihologa, ali je uveo strogu kontrolu i statističku obradu podataka. Njegovi subjekti dobijali su rezultate (u pogađanju Zenerovih karata) koji daleko prevazilaze mo­gućnost slučajnog pogađanja. Verovatnoća je oko 1:1000.000 da su njego­vi subjekti slučajno postigli takve rezultate. Rizl se, međutim, nije za­dovoljio klasičnim Rajnovim parapsihološkim eksperimentima pogađa­nja karata. On je veoma intenzivno eksperimentisao sa mogućnošću da se IZMENI BUDUĆNOST. Preko svojih vidovitih subjekata dobio bi podatke o nekom događaju koji će se tek odigrati, a zatim ga je sprečavao na razne načine. Ovakvi eksperimenti predstavljaju potpunu novost u parapsihologiji.

Rizl je prvi i do sada jedini parapsiholog iz socijalističkih zemalja koji je dobio MekDugalovu Nagradu, koju dodeljuje Parapsihološko Udruženje u Darhemu, SAD. Od pre nekoliko godina Milan Rizl živi i radi u Sjedinjenim Državama, gde je njegov metod razvijanja parapsihi­čkih sposobnosti pod hipnozom izazvao veliku pažnju.

100

ROZENKROJC KRISTIJAN (Rozenkreuz Christian): Rozenkrojc i rozenkrojceri prvi put se pominju u knjizi „Fama Fraterni tas" , koja se pojavila između 1610 i 1615. godine. U njoj su opisana Rozenkroj cerova putovanja u egzotične zemlje Bliskog Istoka — Siriju, Arabiju i Egipat, gde je od Orijentalnih Majstora primio mnoga ezoterična znanja i ste­kao životnu mudrost. Vrativši se u Nemačku, odabrao je brižljivo osmo­ricu učenika, koje je lično obučavao i preneo je sva svoja znanja na njih. Tada su se oni razišli po različitim zemljama, da šire njegovo uče­nje. Nekih 120 godina po njegovoj smrti organizacija je bila tajna, a tada je njegov grob otkopan i vredni dokumenti, koji su u njemu pro­nađeni, umnoženi i rašireni po svetu.

Mnogi autori hermetičke l i terature smatraju da je Rozenkrojc mit­ska ličnost, čija životna priča predstavlja alegoriju. Danas postoji u svetu oko 50 rozenkrojcerskih grupa, kojima je zajednička tvrdnja da su oni isključivi naslednici Rozenkrojcerovog učenja (v. AMORC, Ro­zenkrojceri). L. 5.

ROZENKROJCERI: Pripadnici hermetičkih organizacija čiji je sim­bol ružin krst (krst sa ružom u sredini). Naziv potiče od ličnosti čija isto-rijska verodostojnost nije proverena, Kristi jana Rozenkrojca (Christian Rosenkreuz), koji je, navodno, umro 1484. u svojoj 108. godini. Tokom Srednjeg veka rozenkrojcerski rukopisi pojavljivali su se s vremena na vreme, ali se o organizacijama toga doba ne zna ništa određeno. 1888. godine u Parizu, poznati hermetista Stanislas de Guajta osnovao je Ka-balistički Red Ružinog Krsta. Iste godine, takođe u Parizu, Sar Pela-din osniva Estetski Red Ruže i Krsta. Obe organizacije ugasile su se po­sle nekoliko godina, mada neke savremene tvrde da su njihovi nasled­nici. Danas postoji nekoliko rivalskih organizacija i svaka od njih pro­glašava sebe autentičnom. U San Hozeu, Kalifornija, osnovao je Luis Spens organizaciju AMORC (v.); danski astrolog Maks Haindel osno­vao je 1920. godine Hram Ružinog Krsta; treća organizaciju, koja ima više loža u SAD, osnovao je Klimer Rjuben.

RUBIN: Dragi kamen koji hermetička tradicija pripisuje planeti marsu. Nosi se kao amulet, jer se u narodu veruje da ojačava srce, krv­ne sudove i genitalije, da štiti od zmija, pauka i otrova.

S

SABAT: a. Sveti dan odmora kod Jevreja. b. U vičkraftu (v.) ili veštičarstvu, noćni skup veštica i čarobnjaka koji, po narodnom pre-danju, stižu jašući metlu ili jarca. Skupu predsedava demon Leonard, u vidu crnog jarca, ponekad glavna veštica. Prilikom sabata praktikuju

101

se paganski rituali, uzimaju se hrana i jaka alkoholna pića, često opojne droge. Završava se obično opštom orgijom. Vidi detaljnije Francis King: ,,Sexuality, Magic and Perversion".

SADHU MOUNI: Pseudonim engleskog hermetiste, koji poslednjih godina živi u Australiji. Učenik velikog indijskog jogija i spiritualnog učitelja Ramane Maharšija (v). Pisac je nekoliko veoma čitanih radova iz oblasti hermetizma: ,,In Days of Great Peace", „Concentration", ,,Sa-madhi, The Superconsciousness of Future" , ,,The Meditation", „The Tarot" i „The Theurgy". Sadu Mouni je vođa teurgijske grupe u Mel-burnu, Australija.

SAMADHI: Osmi i najviši stupanj radža-joge, ekstatično stanje nad-svesti u kojem dolazi do stapanja individualnog duha atmana, sa uni­verzalnim duhom, Bramom.

SAMJAMA: Duhovna disciplina radža-joge, koja predstavlja spoj dharane (koncentracija), dhijane (meditacija) i samadhi (v.).

SAMKHJA: Jedan od šest sistema indijske ortodoksne filozofije, ko­ji je utemeljio Kapila. Samkhja, koja je u osnovi svih oblika joge, uči da se univerzum razvija kao posledica spoja prirode, odnosno materi je (prakriti) i kosmičkog duha (puruše).

SATANA: U srednjevekovnom misticizmu, anđeo zla koji se odmet-nuo od boga, uzrok svih ljudskih nevolja i patnji. Obožavanje satane je podzemni pokret koji je postojao sve vreme uporedo sa hrišćanstvom. Danas se naziva satanizmom i otvoreno se propoveda. Rituali satanizma uglavnom su parodija hrišćanskih — skrnavljenje krsta, veličanje per­verznih sklonosti i sl.

SEFIROTI: U kabali (v), sfere na Drvetu Života i atributi najviše svesti. Ima ih 10 manifestnih i jedan latentan. Svaki sefirot ima svoje atribute, tako da se svi oblici egzistencije i života mogu podvesti pod neki od sefirota. Vidi detaljnije Knight Gareth. ,,A Practical Guide to Cabalistic Simbolism".

SELF: a. U opštoj psihologiji, zbir psihofizičkih i socijalnih kompo­nenata individue, kroz koje ona sebe doživljava, b. Po Viljemu Džejmsu, čisti Ego. c. U istočnjačkom hermetizmu, sinonim za atman, univerzalni duh u čoveku. d. U Jungovoj analitičkoj psihologiji, totalitet psihe. e. U zapadnom hermetizmu, istinsko Ja koje je iza i iznad Ego, Jastvo ili u nekim hermetičkim školama Daemon.

SENZITIVAC: U parapsihologiji, medij odn. osoba kod koje su para-psihološke sposobnosti razvijene u većoj meri nego kod prosečnih osoba.

102

SERANO MIGUEL: Čileanski književnik, diplomata i hermetista. Početkom šezdesetih godina bio je čileanski ambasador u Jugoslaviji, a zatim u Indiji. Int iman prijatelj Dalaj Lame i Dž. Nehrua. Intenzivno je proučavao jogu i magiju. Pred kraj života Junga i Hermana Hesea postao je njihov bliski prijatelj, tako da njegovo glavno delo „C. G. Jung and Herman Hesse — A Story of Two Frendships" baca dragocenu svetlost na dotada nepoznate crte ličnosti ovih velikana duha.

SIDHI: U jogi, natprirodne psihičke moći koje se javljaju kod jogija pred kraj njihove psihičke evolucije, kada se postigne osmi stepen joge, samadhi (v.).

SIKUN: Kod severoameričkih indijanaca okultne moći.

SOLOMONOV PEČAT: Vidi heksagram.

SINHRONICITET: Otac arhetipske, analitičke psihologije Dr. K. G. Jung obznanio je otkriće sinhronicističkog odnosa 1955. godine u delu „Tumačenje prirode i psihe", čiji je drugi deo napisao poznati fizičar Pauli. J u n g je definisao sinhronicitet kao vremensku podudarnost iz­među dva ili više akauzalno povezana događaja sa istim ili sličnim sadržajnim smislom. Sinhronicistički princip tumačenja pojave pred­stavlja očito napuštanje kauzalnog odnosa, odnosa uzrok-posledica na kojem je zasnovana sva nauka indoevropskih naroda. Međutim, Jung nije tvrdio, kako mu neki to nekorektno pripisuju, da se u tumačenju svih pojava treba isključivo držati tog principa, žrtvujući logiku uz­roka i posledice, već da postoje izvesne pojave u čijem shvatanju prin­cip sinhroniciteta predstavlja vrednu nadgradnju kauzalnom. To su ob­lasti vančulne percepcije i intuicije u kojima nesvesno igra odlučujuću ulogu. Jer, ljudsko nesvesno ne poznaje zakone logike, u njemu prostor i vreme ne igraju nikakvu ulogu.

Vančulna percepcija nudi veliki broj pr imeraka koji donekle mogu osvetliti ovaj teško shvatljivi princip. Naprimer, idući ulicom pričini nam se da n a m u susret dolazi prijatelj kojeg odavno nismo videli. To nas za t renutak uzbudi, ali nam uzbuđenje ubrzo splasne, jer se uverimo da smo se prevarili. Zdravom logikom zaključujemo da nas je dotična osoba svojim izgledom podsetila na dugo neviđenog prijatelja. Neko­liko minuta potom UISTINU SREĆEMO TOG PRIJATELJA! Ovakva is­kustva zajednička su bezmalo svim ljudima.

Dramatičnija su iskustva vidovnjaka ili običnih ljudi kada im se jave jasnovidne vizije, koje su obično od velikog značaja za njih. Dobar pri-mer je vidoviti san velikog ruskog naučnika Lomonosova (v). Jedne noći sanjao je da je ribarski brod njegovog oca pretrpeo u oluji brodolom i da mu otac umire na pustom ostrvu Severnog mora. Kako je docnije provereno brod njegovog oca je, otprilike u to vreme, zaista potonuo i

103

on je posle nekog vremena umro na pustom ostrvu od gladi i hlad­noće. Između ova dva fenomena očito postoji veza. Jedan je subjektivan doživljaj, vizija u snu, a drugi je objektivan događaj, zbivanje koje se zaista dogodilo. Pa ipak, mada su to sasvim različite kategorije (sub-jektivno-objektivno), veza među njima nije besmislena, već naprotiv ima veoma dubok smisao za osobu koja je bila svesna vremenske podu­darnosti ili koincidencije ta dva događaja.

U nauci su poznate mnogobrojne vremenske koincidencije istih otkrića, do kojih su dolazili ljudi koji nisu imali nikakvih dodira. Na-primer, Darvin i Valas su istovremeno došli do istovetne teorije evolu­cije. Govoreći simbolično, sinhronicitet liči na paralelno, istovremeno kretanje dva točka kosmičke kočije koje neka osoba opaža. Ona može s pravom reći da između kretanja jednog i drugog točka postoji neka veza, ali će pogrešiti ako kaže da je ta veza uzročna. L. 14.

SOMNABULIZAM: a. Automatsko kretanje za vreme sna. Kod prirodnog sna naziva se ideosomnabulizmom; kod izazvanog sna, mag­netskim somnabulizmom ili hipnosomnabulizmom. b. Najdublji stadij hip­noze u kojem su sve čulne i motorne reakcije subjekta inhibirane, a posthiphotičke sugestije postaju moguće.

SOMNOLENCIJA: Prvi, najpovršniji stadij hipnoze, koji se nekad naziva i letargijom. U tom stanju subjekt je pospan i nije u stanju da vrši normalne pokrete za koje mu hipnotizer sugerira da ne može, na-primer da rastavi sklopljene šake, otvori oči itd.

SPIRITIZAM: Vidi Sestre Foks.

S. P. R.: Kratica za poznato Društvo za psihička istraživanja (Society for Psychical Research), osnovano u Londonu 1882. godine, čiji je cilj prikupljanje i obrada podataka o okultnim fenomenima. Naročito obim­ne podatke Društvo je prikupilo o vidovitosti i telepatiji.

SUBUD: Mistično-okultni pokret novijeg datuma, čiji je osnivač Mohamad Subud zvani „Bapak" — otac. Pokret je ponikao na Javi, Indonezija, gde je Subud 1925. godine doživeo mističnu viziju, koja mu je totalno preobrazila ličnost. Do tada je bio sitni državni službenik. Ne­posredno potom počeo je da propoveda svoje učenje i okupio je oko sebe veliki broj sledbenika. Posle II. svetskog rata pokret se raširio na Englesku, gde je sa oduševljenjem prihvaćen od jedne grupe učenika Gurdjijeva (v). Otada se raširio po mnogim zemljama sveta, mada nig-de nije dobio masovan karakter kao u Indoneziji. Preobražaj ličnosti sledbenika postiže se procesom „otvaranja" u kojem prethodno posveće­ni članovi deluju na buđenje životne snage u kanditatu. Razviće životne snage postiže se sistemom vežbanja zvanim „latihan." Po tvrđenju mno­gih sledbenika Subuda, moguće je sasvim jasno osetiti proticanje ži-

104

votne snage kroz različite đelove tela, što dovodi do očišćenja, podi­zanja životnog tonusa i spiritualnog uzdizanja. Postepeno novo „Ja" počinje da se pomalja u ličnosti, što i jeste konačni cilj Subudove staze.

SUFIZAM: Religiozno-mistično učenje unutar muslimanske religije, čiji sledbeniei tragaju za skrivenim smislom i unutrašnjom suštinom islama. Poreklo reči „sufi" je sporno. Neki smatraju da potiče od arap­skog ,,safu"-čistoća, po drugima potiče od grčkog ,,sofija" — mudrost. Nedugo po Muhamedovoj smrti islam je izgubio svoje mistično znače­nje i pretvorio se u okamanjenu dogmu. Mistik Abu Abir Kair posvetio se ideji da oživi kod muslimana svest o mističnoj prirodi islama. Njego­vo učenje predstavlja izvorište sufizma, ali se osnovna matica uskoro pocepala na različite sufi škole. Svi derviši smatraju sebe sufima, kao i većina filozofa i istaknutih islamskih pesnika. Usled razuđenosti sufi učenja, teško je dati njegovu tačnu definiciju. Verovatno je najbliže istini mišljenje da je sufizam islamski panteizam, jer sufi vide Tvorca u svemu. Ekstazu sufi pesnika izaziva i travka koja se leluja na pove-tarcu i lepota žene i opojnost vina. Celo učenje prožeto je dubokim simbolizmom. Ruža, karanfil i ostalo cveće simboli su ljudskih vrlina, vino je simbol spiritualne ekstaze, a ljubav je težnja za spajanjem sa Božanstvom, što je istovremeno konačni cilj svih sufi učenja. Metodi koji vode tome cilju slični su jogi i raznim školama meditacije.

SUKUBUS: U hermetizmu, priviđenje zavodljivih žena koje se javljaju u erotičnim snovima muškaraca i seksualno opšte sa snevačem, ustvari izazivaju polucije. Priviđenje muškarca koji se javlja u erotič­nim snovima žena naziva se inkubus.

SUGESTIJA: Vidi Hipnoza.

SUFRANORMALNO: Natprirodno, nadnaravno, nešto što nauka još nije u stanju da objasni; odnosi se na sve fenomene parapsihologije.

SVASTIKA: Kukasti krst, drevni simbol koji se javlja kod mnogih starih naroda kao simbol kosmičkog kretanja. Može simbolizovati pozi­tivno kretanje (evoluciju) i negativno (involuciju). Teozofi su ga usvo­jili kao jedan od svojih osnovnih simbola, a prilikom formiranja naci­stičke partije Hitler ga je proglasio glavnim simbolom nacizma.

S

ŠAKTI: U hinduizmu, boginja čiste energije. Šakti-joga je sinonim za laja-jogu ili Kundalini-jogu (v.). Detaljnije vidi Ar thur Avalon: „The Serpent Power" i „Shakti and Shakta" .

105

ŠAMAN: Vrač, žrec, sveštenik kod primitivnih paganskih kultova. U užem smislu, šaman je sveštenik mongolske religije šamanizma (v).

ŠAMANIZAM: Čarobnjaštvo i magijska religija centralnoazijskih (mongolskih) naroda, čija je glavna karakteris t ika težnja da se rezul­tati (telepatija, vidovitost, isceljenje) postignu kroz stanje ekstaze ša-mana. Stoga se šamanizam ponekad đefiniše kao skup svih tehnika koje vode ekstazi.

ŠOK POVRATNI ili POVRATNI UDARAC: U magiji, verovanje da se zle namere i negativna psihička energija (mržnja, zavist, destruk­tivne namere itd.) vraćaju na osobu od koje su potekle, po zakonu ak­cije i reakcije. Vidi Reinkarnacija.

ŠTAJNER RUDOLF (Steiner Rudolf 1861—1925): Tvorac antro-pozofije i osnivač Antropozofskog društva. Rođen je u Kraljevici, Hrvat­ska, koja je tada bila pod Austro-Ugarskom. Pisac brojnih antropozo-fskih dela koja čine srž antropozofije. Na njega su u mladosti uticali Fliks Kogutski, seoski t ravar i Fridrih Ekštajn, poznati teozof. Štajner je osnovao nemačku sekciju Teozofskog društva i bio je njen vođa neko vreme. Godine 1913. otcepio se sa većinom nemačkih članova i osnovao je Antropozofsko društvo. Glavni radovi jesu: „Okultne nauke", „Hri-šćanstvo kao mistična činjenica", „Filozofija spiritualne aktivnosti" i „Sticanje znanja o višim svetovima". Vidi Antropozofija.

T

TABU: Religiozno-magijski princip kod nekih primitivnih plemena (u najoštrijem vidu zastupljen kod Polinežana), da se određeni predme­ti i životinje ne smeju dotaći ili da je zabranjeno izgovarati njihova imena. Najpoznatije psihoanalitičko tumačenje tabua dao je S. Frojd (v. „Totem i tabu").

TABULA SMARAGDINA: Po predanju, „Smaragdni zapis" je za­kon Hermesa Trismegistosa (v.), oca hermetizma, graviran na površini velikog smaragda. On se odnosi na tzv. zakon analogije, koji glasi: „Kako je gore, tako je dole; a kako je dole, tako je gore." Mada se u hermetičkoj l i teraturi često pominje, postojanje „Smaragdnog zapisa" nije dokazano.

TALISMAN: Pr i rodni ili veštački objekat, obično sa upisanim ma­gijskim znacima koji, po zakonu analogije (v. Hermes Trimegistos) treba da privuče sopstveniku dobru sreću, zdravlje, duhovnu snagu, seksualnu potenciju i da uobliči okolnosti prema njegovoj volji. Tali­sman ima aktivno dejstvo, za razliku od amuleta koji deluje pasivno

106

(odbija rđave uticaje). Najpoznatiji prirodni talismani su zečja šapa, detelina sa 4 lista, koren mandragore (v.) i sl. Veštački talismani prave se komplikovanim magijskim operacijama obično od plemenitih metala. Vidi Dr I. Regardie: ,,How to Make and Use Talisman", (v. Pavlita Ro-bert).

TANTRA-JOGA: Jedna od formi joge koja poslednjih godina pri­vlači veliko interesovanje van Indije. Izvori tantrizma su nejasni, a tvrdnje autoriteta u toj oblasti često protivrečne. U današnjoj tantr i oči­gledan je uticaj ranih paganskih kultova i taoizma. Vrhovno božanstvo kulta je boginja Šakti, što znači moć. Sa svojim suprugom Šivom ona tvori univerzum. Šiva je pasivan, daje gradnju univerzuma. Šakti je aktivna i dominantna, jer prožima univerzum energijom. Ovakva kos-mološka koncepcija očito ukazuje na matri jarhatske društvene korene tantrizma. Spisi u kojima su ova učenja izložena nazivaju se Tantrama; otud ime dokrini.

Za razliku od ostalih oblika joge, tantra-joga teži neposrednoj kon­troli seksualne energije. Posle dugotrajnog treninga pod nadzorom uči­telja, koji se svodi na kontrolu emocija i razvijanje sposobnosti dugo­trajnog odlaganja orgazma, prelazi se na veoma složeni ritual. On se obavlja u magijskom krugu (mandala). Strogo određenim redosledom redaju se gestovi (mudre), izgovaraju se mantre i, istovremeno, upražnja-vaju aktivnosti koje su, van ovog ritualnog konteksta, strogo zabra­njene u hinduizmu: jede se riba i goveđe meso, pije vino i konačno, prelazi na ritual zvani maituna, a to je sakramentalna kopulacija. Ne­ki spisatelji tvrde da se u pravoj tantri (tzv. desnoj), seksualni odnos samo simbolički nagoveštava, a da je aktuelna seksualna praksa znak crnomagijske (leve) tantre. Međutim, mišljenja većine autoriteta ne pod­ržavaju takve tvrdnje.

Jedan od značajnih činilaca u seksualnom ritualu je povraćaj eja-kulirane sperme iz vagine ženskog partnera. Ta sperma je, smatra se, prožeta energijom, jer za vreme seksualnog uzbuđenja žena emanira posebnu vrstu vitalne energije. Orgazam koji se postiže r itualnom ko-pulacijom je daleko intenzivniji od normalnog, duže traje i predstavlja vid tantričke ekstaze. Takvim načinom postiže se vrhovni cilj joge — nadsvesno stanje, samadhi.

Svi autoriteti se slažu da je tokom dugotrajnih priprema i treninga, kao i tokom samog rituala, neophodno prisustvo učitelja (gurua).

TAPAS : U jogi i fakirizmu, unutarn ja telesna toplota (vatra, žar) koja se stvara kao posledica asketske prakse, seksualne apstinencije i pranajame (v. Pranajama, v. Tu-mo).

TAROT: Kamen temeljac celokupne hermetičke filozofije Zapada. Tarot obuhvata 4 grane hermetizma: alhemiju, astrologiju, kabalu i ma-

107

giju, ali je istovremeno više nego njihov prost zbir — on je i poseban sistem slikovnog, numeričkog i alfabetskog (hebrejskog) simbolizma. Reč tarot dolazi od imena staroegipatskog boga Tota (Hermes Trisme-gistos, Merkur), koji je legendarni osnivač hermetizma. Istorijat nastan­ka tarota je neizvestan. Vajt (A. E. Waite) smatra da je nastao u Evropi u ranom Srednjem veku. Keis (P. F. Case) tvrdi da je nastao u Maroku (Fez), na skupu učenih kabalista, koji su tražili način da premoste raz­like među jezicima raznih naroda i omoguće širenje hermetičkih zna­nja putem univerzalnih simbola (v. P. F. Case: „The Tarot — The Key to Wisdom of Ages"). Ponekad se tarot naziva „Knjigom Tota sa 78 listova". Ovakav naziv potiče od činjenice da se tarot sastoji iz 78 sim­boličkih crteža — 56 malih arkana i 22 velike arkane. Velika je vero-vatnoća da su tarot karte prethodnik današnjih karata za igranje. Mno­gi hermetisti tvrde da je tarot simbolički prikaz sveg tzv. okultnog ili skrivenog znanja o čoveku i univerzumu. U svakom slučaju, na tarot-kar-tama očiti su staroegipatski, haldejski, gnostički, neoplatonski i pitago-rejski uticaji, a zatim i elementi srednjevekovne alhemije.

Najstariji sačuvan špil tarot-karata potiče iz 14. veka, a sačuvano je više pr imeraka iz 15. veka. Postoji više verzija tarota, jer je nekoliko poznatih hermetista dalo svoje verzije (P. F. Keis. A. E. Vajt, A. Krauli, C. C. Zain i dr.). Najpoznatiji je Marseljski tarot.

Većina hermetista-praktičara služi se isključivo velikim arkanama. Kompletan špil obično koriste profesionalni vidovnjaci. Kako su tarot--karte veoma bogate simbolima, jako elastičnim a ipak pristupačnim, njihovo tumačenje liči na rešavanje projektivnih psiholoških testova: svaki čovek unosi u neodređenu simboličku situaciju nesvesne sadržaje svoje psihe. Ipak, prema osnovnom pristupu kartama postoji nekoliko tipičnih načina interpretiranja — hermetički, teozofski, kabalistički, jun-govski i dr. Činjenica da ima 22 velike arkane imala je dalekosežne po-sledice po tumačenje tarota. Broj 22 u kabalističkoj numerologiji je ja­ko značajan: postoje 22 slova hebrejskog alfabeta (v. kabala) i 22 staze na Drvetu Života. Numerička vrednost broja 22 je, kada se kabalistič-kom operacijom broj pretvori u reči, „sve postojeće", tako da se veruje da tarot sadrži u simboličkoj formi svekoliko znanje dostupno ljudskoj rasi u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Prakt ičan rad sa tarotom svodi se na meditaciju o simbolima, pri če­mu se ispoljava čudno svojstvo njegovih karata, na kojem insistiraju svi hermetisti sa iskustvom u toj oblasti — tarotovi simboli prizivaju i aktiviraju nesvesne sadržaje iz najdubljih slojeva psihe, koji su rele­vantni za t renutnu situaciju pojedinca, što dovodi do značajnih psi­holoških uvida. U vezi sa t im interesantno je Jungovo gledište da neki od tarotovih simbola predstavljaju arhetipe (v.) kolektivnog nesvesnog. Otud, po Jungu, vrednost rada sa njima. Interesantno je gledište publi-

108

ciste Alfreda Daglasa (Alfred Douglas: „Tarot") da serija tarotovih kara­ta predstavlja niz progresivnih faza u procesu individuacije ili sazre-vanja ličnosti (v. Jung). L. 22, 23, 25.

TELEMA: Učenje o slobodi ljudske volje, koje je početkom ovog veka popularisao A. Krauli. Po njemu, najviši zadatak svakog ljudskog bića je da otkrije svoju istinsku „kosmičku" volju i da je ispoljava u svakom trenutku. Zakon Teleme, koji je on popularisao u svojim de-lima i ličnom životu, glasi: „Radi ono što hoćeš, to je jedini zakon!" Tele-mitske grupe hermetista postoje danas u SAD, Švajcarskoj, Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj. (Vidi Krauli Alister, O. T. O.).

TELEPATIJA: Termin koji je prvi upotrebio Majers (Mayers), ozna­čavajući njime direktno prenošenje utisaka, misli i emocionalnih stanja od jedne ljudske svesti do druge, bez uobičajenih fizičkih signala opštenja kao što su govor, gestovi i mimika. U svakodnevnom govoru često se naziva prenosom misli. Telepatija je fenomen najviše ispitivan u parapsihološkim laboratorijama.

TELESUGESTIJA: Sugestija na daljinu, čije postojanje je dokazao eksperimentalnim putem sovjetski parapsiholog Vasiljev.

TEOZOFIJA: Mistično-filozofska doktrina, po kojoj je vrhovni cilj ljudske evolucije spajanje sa božanstvom. Teozofija predstavlja eklektički spoj hinduizma, joge i vedante sa jedne strane i kabale i spiritizma sa druge. U širenju teozofije odlučujući momenat je osnivanje Teozofskog društva 1875. u Nju Jorku. Osnivači su bili pukovnik Olkot, Viljem Džadž i H. P. Blavatska. Vidi detaljnije Blavatska.

TEURGIJA: Kompleksan sistem više magije u kojem se, detaljno razrađenim postupcima, praktičar direktno obraća kosmičkim silama. Kosmičke sile se obično personifikuju u vidu nekog božanstva određenih atr ibuta i kontakt se postiže, kako se smatra, kroz izuzetno snažnu men­talnu koncentraciju. Neki autoriteti (v. Sadu Mouni: „The Theurgy") definišu teurgiju kao veštinu efikasne molitve.

TIBETANSKA JOGA: Religiozno-mistični sistem koji predstavlja mešavinu budizma, joge, šamanizma i magije. Sinonim koji se često ko­risti je lamaizam. Tibetanska joga je bogata nižim božanstvima, demo­nima i ritualima. Vidi A. David-Neel: „Magic and Mystery in Tibet").

TOBISKOP: Osetljiv elektronski uređaj, koji su konstruisali sovjet­ski elektroničari i parapsiholozi, kojim se mogu utvrdit i veoma slaba bio-plazmatična zračenja. Koristeći tobiskop, sovjetski parapsiholozi utvrdi­li su da postoji u ljudskom organizmu mreža sićušnih tačaka intenzivnog bioelektričnog pražnjenja, koja se u potpunosti poklapa sa tačkama aku-

109

punkture, do kojih su kineski iscelitelji empirijski došli pre nekoliko hiljada godina. Tobiskop je prikazan na Svetskoj izložbi u Montrealu 1967. godine, (v. Akupunktura).

TRINAEST: Broj 13 smatra se u celoj hrišćanskoj civilizaciji ne-srećnim brojem. Razlog je taj što, počevši od starogrčke civilizacije, broj 12 koji mu prethodi označava pun ili završen ciklus (12 Herkulovih ra,-dova 12 meseci, 12 znakova zodijaka itd.). Prelaz na broj 13 nagoveštava ponovno rađanje, početak novog ciklusa i k r a h prethodnog ustaljenog poretka, označava nov život i patnju. Dvanaest Hristovih apostola ozna­čavaju pun ciklus kosmičkog savršenstva; Hristos je trinaesti član, čije muke i raspeće označavaju početak novog kosmičkog ciklusa, pa je otud 13 zloslutan broj. Vidi detaljnije Z. M. Slavinski: „Simboli her-metizma".

TRANS: Stanje izmenjene svesti. Postoji više vrsta transa, zavisno od sredstava ili načina na koji je izazvan: hipnotički, medijumski, r i tu­alni, t rans izazvan fiziološkim agensima kao što su droge i alkohol, trans izazvan monotonom muzikom ili igrom i dr. Moguće je, takođe, klasifikovati ta stanja prema stepenu dubine. Dubina transa može ići od lakog, u kojem je svest skoro sasvim očuvana, tako da je i memori­ja za utiske primljene u stanju transa neokrnjena, do dubokog transa koji karakteriše potpuna amnezija za period trajanja transa.

Načini izazivanja transa razlikuju se od jedne do druge kulture ili religijske tradicije. U Delfijskom proročištu sveštenice koje su prorica­le padale su u trans udišući otrovna isparenja i žvaćući lovorovo lišće, koje sadrži cijanovodoničnu kiselinu. Šamani (v. šamanizam) u Mongoli­ji i vrači nekih plemena u Latinskoj Americi izazivaju trans uzimanjem tzv. leteće ili svete gljive. Koristi se monotona tam-tam muzika, koja deluje kao dugotrajan stres na nervni sistem, seksualni odnosi, hašiš i pejotl, duboko ritmičko disanje koje izaziva hiperoksidaciju moždanih ćelija itd. Svi vidovi transa, bez obzira na način na koji su izazvani, ima­ju kao zajedničku bitnu karakter is t iku disocijaciju svesti.

TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA ili TM: Naziv za posebnu tehniku meditacije i, istovremeno, za čitav pokret koji je nastao na os­novu takvog oblika meditacije. T M je popularisao na Zapadu Hindus Šri Mahariši Maheš tokom nekoliko svojih turneja. Kako je to najlakši i najpristupačniji vid meditacije, pokret se veoma brzo širi, tako da danas postoje brojni centri u mnogim zemljama i nekoliko desetina hiljada praktičara TM-a. Za razliku od vendante i ortodoksne joge, gde je medi­tacija pretposlednji s tupanj, TM je pristupačan svakom početniku i može se naučiti za nekoliko dana, najviše nekoliko nedelja. Većina prak­tičara počinje TM ne radi ostvarenja spiritualnih ciljeva koji zvuče uzvišeno, ali su za ovozemaljskog čoveka previše apstraktni i nestvarni, već što TM olakšava svakodnevni život: smanjuje nervnu napetost, ub-

110

lažava konflikte sa okolinom, daje osećanje svežine itd. Povoljne po-sledice ispoljavaju se odmah.

Zvanje učitel ja-instruktora TM-a stiče se neuporedivo lakše nego u zenu, jogi i ostalim hermetičkim sistemima — za nekoliko meseci. U-čitelj treba da odabere, prema psihološkoj konstituciji praktičara, nje­govu individualnu m a n t r u (v.) To je besmislena reč ili fraza koja delu-je svojim zvučnim svojstvima, pomažući praktičaru da dosegne do samog izvora misaonog procesa. Mantra se obično ponavlja u sebi, dva puta dnevno po petnaestak minuta. Viši trening instruktora preuzima na sebe sam osnivač pokreta.

Mahariši Maheš Jogi (1911— ) je diplomirani fizičar Alahabad-skog Univerziteta. Jedno vreme radio je u fabrici, zatim ga je interes za jogu odveo na Himalaje, gde mu je guru (spiritualni učitelj) bio Sva-mi Sarasvati od Džiotirmata. Bio je njegov učenik, tvrdi se, čitavih 13 godina, a zatim je počeo da propagira sopstveni sistem TM. U Lon­donu 1959. osniva Internacionalno društvo za Transcendentalnu Medi­taciju. Šezdesete godine proveo je putujući po Zapadu i osnivajući gru­pe za praktikovanje TM jer, kako sam izjavljuje, nove ideje se lakše prihvataju u razvijenim zemljama. Pošto se u TM sistemu inicijacija (v.) plaća od 35 dolara do iznosa jednonedeljne plate, obilno priticanje sredstava od brojnih sledbenika omogućilo je Maharišiju da u svojoj misiji putuje sopstvenim mlaznim avionom. Na Zapadu on je jedan od najpopularnijih ličnosti. Tome nasuprot, u Indiji na njega gledaju kao na otpadnika koji je komercijalizovao spiritualno učenje koje nije za prodaju. L. 8.

TULE: Nemačka hermetička organizacija, osnovana 1918. u Min-henu kao ogranak Nemačkog Reda (Germanen Order), sa ciljem izuča­vanja starogermanskog runskog simbolizma. Jedan od osnivača bio je ekstremni desničar baron fon Sebottendorf, koji je koristio Tule-grupu ne samo u hermetičke svrhe, već kao desničarski punkt. Održavao je tesne kontakte sa malobrojnom Nemačkom Radničkom Partijom, čiji osnivač je bio Anton Dreksler. Krajem 1919. ovoj partiji pridružuje se Adolf Hitler i preko nje postaje član Tule. Za kratko vreme Hitler je stekao dominantan položaj u partiji i izmenio njeno ime u Nacionalna So­cijalistička Radnička Partija. Neko vreme posle njega član Tule-grupe postao je Rudolf Hes. Grupa ubrzo dobija isključivo crnomagijski ka­rakter . Hitler je SS-organizaciju ustrojio kao spoljašnji vid Tule-grupe, kao spoljašnji Crni Red. Crna magija, često homoseksualna, intenzivno je . prakt ikovana od strane vođa SS. Međutim, neizvesno je da li su najviši vođi SS, Hitler i Hajdrih, ikada primljeni u unutrašnje jezgro Tule. Slomom Trećeg Rajha prestala je da postoji i Tule-grupa. Njen poslednji preživeli član je Rudolf Hes koji provodi zadnje dane u zatvoru Špandau.

111

TU-MO: Na tibetanskom znači unutrašnja vatra i istovremeno ime sekte tibetanskih jogija koji obožavaju tu-mo. Tim imenom naziva se i sposobnost da se, psihofizičkim joga-treningom izazove veoma visoka telesna temperatura bez obzira na okolnu hladnoću. Jedan od već ču­venih ispita za tibetanskog lamu sastoji se u sledećem: kandidatu se obuče vlažna košulja, koju on mora, na veoma velikoj hladnoći (minus 40° C), da osuši svojom telesnom toplotom.

U

UMBANDA: Religiozni pokret nastao početkom ovog veka u Bra­zilu sinkretičkim spojem katoličanstva i afričkog paganizma. Pokretu je dao konačnu formu i sistematisao ga katolički sveštenik Želio de Moraes (Zelio de Moraes). Taj kult poznat je takođe pod imenom Ma-kumba. Njegova glavna karakterist ika je prizivanje duhova u t ran­su (v.) koji se izaziva muzikom, uzimanjem droga i dugotrajnim igra­njem. Smatra se da mediji ovog kulta u stanju transa postaju vidoviti i stiču moć isceljenja.

UPANIŠADE: Sveti religiozno-filozofski tekstovi hinduizma. Ima ih 108, od kojih se 11 nazivaju Velikim Upanišadama.

UIJA-TABLA (OUIJA): Instrument koji veoma često koriste spiri-tisti (v. spiritizam). Sam naziv „ouija" predstavlja kombinaciju fran­cuske i nemačke reči sa značenjem ,,da" (oui+ja). Uija-tabla sastoji se od malog ravnog postolja na točkićima, koje se lako pokreće i klizi po glatkoj površini, kad se na njega oslone prsti. Na istom nivou sa točki­ćima je pisaljka, obično sa kuglicom na vrhu (radi lakšeg kretanja povr­šinom hartije), tako da svaki pokret uija-table ostavlja trag na hartiji. Spiritisti su dugo tvrdili (neki još i danas to čine) da je na taj način moguće primati poruke umrlih, nadzemaljskih inteligencija itd. Zadnjih decenija, zahvaljujući ispitivanjima u parapsihološkim laboratorija-ma, sve više preovlađuje mišljenje da preko ovog instrumenta nesvesni sadržaji dolaze do izražaja, da se na taj način prazni nesvesno medija.

USPENSKI PETAR DEMIJANOVlČ (1878—1947): Poznati publicista, matematičar, hermetista i filozof. Jedan od prvih i svakako najistaknu­tiji učenik Gurđijeva (v.). Posle dugogodišnjeg intimnog drugovanja, odvojio se 1924. godine od svog učitelja, ali ostao do kraja života sa njim u dodiru. Za popularizaciju hermetičkog učenja Gurđijeva treba zahva­liti, u najvećoj meri, spisateljskoj aktivnosti Uspenskog. Njegovi glavni radovi jesu: ,Tertium Organum", ,,A New Model of the Universe", ,,In Search of the Miraculous", ,,The psychology of Man's Possible Evolu-tion" i „The Fourth Way".

112

V

VAMPIRIZAM: Narodno verovanje u vampire, veoma rašireno u Srednjem veku, ali se još uvek sreće u Rumuniji, Bugarskoj i Istočnoj Srbiji. Vampir je, po takvom verovanju, duhovna komponenta ljudskog bića, koja egzistira posle smrti sve dok se fizičko telo sasvim ne raspad­ne. Vampir, smatra se, može da produži egzistenciju beživotnog fizičkog tela, obnavljajući njegove sokove i sprečavajući raspadanje. Energiju obnavlja noću, „sišući krv živih bića." Po narodnoj tradiciji, da bi se vampir uništio, potrebno je raskopati grob i srce leša probosti glogovim kocem ili mu odseći glavu.

VEDANTA: Jedan od 6 sistema indijske ortodoksne filozofije, za­snovan na Upanišadama, Bhagavat Giti i Brama Sutrama. Sama reč vedanta znači „kraj Veda" ili ,kraj znanja". Jedan od najvećih ekspone­nata vedante bio je Šankara ili Šankaračari ja (788—820). Na Zapad je vedantu preneo Svami Vivekananda (v. Vivekananda), istaknuti učenik Sri Ramakrišne. Vedanta uči da se kroz njenu duhovnu disciplinu ot­kriva unutrašnja ili skrivena suština Veda. Po njoj je ceo fenomenalni, ispoljeni svet nestvaran, neka vrsta sna ili vela koji prikriva istinsku realnost. Ta unutrašnja istina je Brama, Najviše Jedno i cilj vedante je sticanje uvida da je sve Brama i da je Brama sve.

VEŠTIČARSTVO, WICCA ili WITCHCRAFT: Pedesetih godina ovog veka došlo je do naglog bujanja i popularizacije drevnih paganskih kul­tova čije zajedničko ime je vika (wicca) ili vičkraft. U našem jeziku ne postoji adekvatan izraz. Verovatno bi nam najbolje odgovarao izraz veštičarstvo ili kult veštica, pošto je izraz paganizam ili neopaganizam preobuhvatan i neodređen. Po mišljenju nekih autora (napr. Dr Mar-garet Murray: „The Witch-Cult in Western Europe"), vičkraft je bio pa-ganski prethodnik hrišćanstva. Ozvaničenjem hrišćanske religije bio je pr inuđen da se povuče u ilegalnost, ali je kao izraz revolta i dalje egzi­stirao u vidu paralelne religije „malog čoveka" i usled toga progonjen od hrišćanske crkve.

Novi kult vičkrafta, nastao u poslednjih dvadesetak godina, pred­stavlja spoj rusoovskog vraćanja prirodi, paganizma, panseksualizma, psihopatskog i sadomazohističkog pražnjenja. Rituali ovog kulta, za koje sledbenici vičkrafta tvrde da potiču od vajkadašnjih starina, obi­čno su kompilacije rozenkrojcerskih (v.) i Kraulijevih (v.) rituala. Vič­kraft ima svoje propise, svoje Jevanđelje („Knjiga senki"), hijerarhijsku s trukturu, r ituale i praznike.

Osnovna zajednica je kaven (coven), koji broji 13 osoba oba pola. Vođa grupe je obično žena koja ima titulu kraljice veštica, a ako je vođa muškarac, nosi titulu magusa ili vorloka. Ostalih 12 članova su

113

veštice (vešci) ili sveštenici Velike Boginje. Najviši rang u hijerarhiji kulta veštica je velika sveštenica ili veliki sveštenik, koji predsedavaju skupovima većeg broja kavena, obično prilikom kultnih praznika. Naj­važniji praznici su obe ravnodnevice, dugodnevica i kratkodnevica, za­tim Valpurgijska noć (30. aprila/travnja), Haloven (31 oktobar/listopad), Sveć-njak (9. februara/veljače) i Lamas (2. avgust/kolovoz).

Skupovi, koji se nazivaju sabat, počinju po pravilu ceremonijom ,hleba i vina" koja podseća na hrišćanski pričest. Zatim sledi izdašan obed, uz obilno trošenje alkohola. Proslava se okončava opštom orgijom ili r i tualnom kopulacijom velikog sveštenika (sveštenice) sa nekim od čla­nova kavena. Ceremonije se uvek održavaju unutar magijskog kruga. Muzika, ako je ima, je veoma monotona i dugim ponavljanjem deluje poput stresa na nervni sistem. Napici obično sadrže neku od halucino-genih droga. Sledbenici su, po pravilu nagi, jer se smatra da „odeća sprečava slobodnu razmenu vibracija."

Ritual posvećenja novog člana podseća, pošto simbolizuje ponovno rađanje, na rituale sličnih kultova. Sadističke komponente rituala nisu retkost. Mučenje, veruje se, čisti telo i duh kandidata pre nego što stupi u red sveštenika vike. Obično se svodi na bičevanje, za vreme koga se kandidat zaklinje da neće odati tajne grupe kojoj pripada. Naduva-vanjem prikaza tih r ituala nastala su glasine, lišene svake osnove, o prinošenju žrtava, priče o pečenju ukradene dece, kanibalizmu i sl.

Skoro istovremeno sa oživljavanjem vičkrafta, došlo je do rasloja­vanja, tako da se danas unutar kulta mogu razlikovati 3 velike grupe pored niza manjih, uglavnom kratkovečnih. Najbrojniju grupu čine tzv. aleksandrinci, po imenu rodonačalnika Aleka Sandersa (Alec San-ders), samozvanog „kralja svih veštica". Ova grupa ne beži od publici­teta, već ga traži na svaki način. U njihovom učenju naglasak je stav­ljen na oslobađanje od seksualnih inhibicija, a rituali su im spoj K r a u -lijevih (v.) rituala i r i tuala različitih savremenih hermetičkih grupa. Centar aleksandrinaca je London, ali trenutno stiču sve veću popular­nost u SAD.

Druga po brojnosti grupa ima nešto duži pedigre, a potiče takođe iz Engleske; to su sledbenici pokojnog Džeralda Gadnera (Gerald Gardner), hermetike koji je intenzivno proučavao antropologiju i folklor. Gadner je inicijaciju dobio u Krauli jevom redu Ordo Templi Orientis (vidi O. T. O.), a rituali kojih se pridržavaju njegovi sledbenici produkat su imaginacije Alistera Krauli ja.

Treću struju savremenog veštičarstva čine tzv. odevene grupe. Kao što ime kaže, njihovi sledbenici napustili su nudističke običaje, seks je proteran, a naglasak je stavljen na oživljavanje paganskih običaja, prirodan način ishrane nasuprot industrijske proizvodnje hrane za-

114

trovane konzervansima, pesticidima i sličnim otrovima. Rituali potiču od rituala Zlatne Zore (v.), koje je Izrael Regardije objavio 1937. godine.

I pored pr imetnih razlika, sve struje vičkrafta imaju mnogo zajedni­čkog. Njihov pogled na svet je neka mešavina verovanja prvobitnih plemenskih zajednica matr i jarhalne strukture, hipi pokreta i Žan Žak Rusoa. L. 5, 16, 17.

WAITE ARTHUR EDWARD (1857—1940): A. E. Veit je jedan od na j­plodnijih pisaca i prevodilaca u oblasti hermetizma. Rođen je u SAD, ali je smatran Englezom, jer je u ranom detinjstvu došao u Englesku i tu živeo do smrti. Neko vreme bio je član Teozofskog društva; napušta ga kada se pridružio Zlatnoj Zori (v.). Kada se ova hermetička organi­zacija raspala na nekoliko ogranaka, Veit postaje vođa londonskog ogranka, lože Izida-Uranija. Njegov magijski moto u Zlatnoj Zori bio je Sacramentum Regis. Veitovi radovi odlikuju se velikom erudicijom i studioznošću, ali se zapaža nedostatak imaginacije. Radovi su mu po pravilu veoma voluminozni i krcati podacima: „Brotherhood of the Rosy Cross," ,,Real History of Rosicrucians", „The Book of Ceremonial Magic", „The Secret Tradition in Alchemy", „Lives of Alchemistical Philosophers", „The Pictoral Key to the Tarot", „The Holy Kabbalah" i dr. Preveo je na engleski knjigu Elifasa Levija" Dogme et Rituel de la haute magie". Pod njegovom supervizijom P. C. Smith izradila je čuveni Rajderov špil Tarot karata (Rider set).

VESTKOT VIN (Winn Westcott 1848—1925): Jedan od trojice osni­vača organizacije Zlatna Zora. Njegova magijska imena u toj organi­zaciji bila su Sapere Aude („Usudi se da bugeš mudar") i Non Omnis Moriar („Neću potpuno umreti"). Preveo je sa hebrejskog na engleski po-znate kabalističke tekstove „Sefer Jec i rah" i „Haldejsko proročanstvo Zo-roastera". Bio je intiman prijatelj Blavatske i član Rozenkrojcerskog društva Engleske.

VINTRAS PIERRE-MICHEL (1807—1875): Religiozni mistik, poznat u Francuskoj kao čudotvorac i vizionar, osnovao je mistički pokret De-lo Samilosti (Oeuvre de la Misericorde). Često je padao u mistični trans i tada je imao vizije Hrista, Device Marije i hrišćanskih svetaca. 1851. godine usvojio je ime Strataniel, Glasnik Božji. Posle njegove smrti na čelu pokreta nasledio ga je Abbe Boullan, koji je sektu pretvorio u crno-magijsku organizaciju.

VISHNUDEVANANDA SWAMI: Profesor hata-joge na Joga-Ve-danta Šumskoj Akademiji u Rišikešu, na Himalajima. Višnudevananda je jedan od glavnih eksponenata hata-joge na Zapadu. Popularisao je taj oblik joge veoma energično preko predavanja, nastupa na televiziji

115

i javnih demonstracija. Učenik je S. Šivanande. Glavni rad mu je „The Complete Il lustrated Book of Yoga".

VlŠUDHA-ČAKRA: Peta po redu od sedam najvažnijih čakri u joga anatomiji, koja se nalazi u oblasti grla (štitne žlezde).

VIVEKANANDA SVAMI (1863—1902): Najobdareniji učenik indij­skog mudraca i „svetog čoveka" Šri Ramakrišne. Vivekananda je pre-neo na Zapad filozofski sistem vedantu. Pojavio se na Svetskom kongre­su religija u Čigagu 1893. gde je ostavio izvanredno snažan utisak na sve prisutne svojim retoričkim darom, humanizmom i plemenitom po­javom. Nazvali su ga Hindus-ciklon. Tom prilikom osnovao je Vedanta društvo u San Francisku, a zatim mnogobrojne puktove za širenje Ra-makrišninog učenja, koji su posle njegove smrti izmenili ime u Rama-krišna-Vivekananda centri. Putujući svetom ispoljavao je neverovatnu energiju u propovedanju vedante. Držao je brojna predavanja, davao privatne instrukcije, organizovao rad u centrima. Romen Rolan, pod-staknut neobičnom ličnošću i životom ovog jogija napisao je njegovu romansiranu biografiju, kao i biografiju njegovog učitelja. Glavni ra­dovi Vivekanande nastali su kao kompilacije koje su njegovi učenici izvršili na osnovu njegovih predavanja i diskusija: ,,Raja-Yoga", ,,Jna-na-Yoga", „Karma-Yoga and Bhakti-Yoga", „Inspired Talks" („Nadah­nuti govori") i ,,My Master" („Moj učitelj"). Vivekananda je i poznat pe-snik na engleskom i bengalskom jeziku.

VRIL: Termin koji je prvi upotrebio Bulver Liton, hermetista i književnik, da bi označio struju životne energije, različitu od Mesmero-vog magnetizma, sveobuhvatnu kosmičku energiju koja se ispoljava u čoveku. Ustvari, Liton je vrilu pripisao sve atribute koje indijska orto­doksna filozofija vezuje za p r a n u (v.). Tridesetih godina ovog veka osno­vano je u Berlinu Bratstvo Vrila, ili Svetlosna loža, hermetička orga­nizacija čiji je cilj bio razviće vril-energije u ljudskom biću preko vež-banja sličnih pranajami (v).

VUDU: Religiozno-magijski kult žitelja Haitija, nastao spojem pa-ganskih afričkih kultova i katoličanstva. Srodan je sa kultom umbanda koji se razvio u Brazilu. Svodi se na verovanja u mnoga božanstva, sve­ce, duhove i njihovo prizivanje u stanju transa. Vudu ima brojne ritu­ale, od kojih su dva najvažnija: Radas ritual ili kraljevski sunčev ritu­al i r i tual Petro, koji navodno daje magijske moći. Stanje mahnitosti, kojim se izaziva disocijacija svesti, naziva se ioa. Rituali ovog kulta obavljaju se noću. Vernici igraju satima uz monotone zvuke bubnjeva sve dok ne zapadnu u stanje transa. Tada se žrtvuju životinje bele boje, petlovi, golubovi ili beli ovan. Veruje se da je žrtva neophodna da bi ljudski duh dosegao ife ili ra j .

116

Vudu je van Haiti ja jako raširen među crncima u SAD, naročito u južnim državama. Izraz se često upotrebljava kao sinonim za crnu ma­giju. Godine 1945. država Haiti zvanično je priznala vudu kao ravno­pravnu religiju.

Z

ZAIN C. C: Pseudonim poznatog američkog astrologa Elberta Ben-džamina, koji je osnovao 1918., u Los Andjelosu, Crkvu Svetlosti (The Church of Light). Pisac je nekoliko stotina praktičnih lekcija iz astro­logije i ostalih hermetičkih disciplina, koje Crkva Svetlosti oglašava i distribuira.

ZEN: Zen ili Zen-budizam je japanska modifikacija budizma. Sma­tra se da je izraz zen izveden iz kineskog ,,čan", što je poteklo od sanskritskog „dhiana", meditacija. Zen je najmeditativniji vid budizma. Otud veliko interesovanje koje je pobudio, poslednjih godina, među in­telektualcima van Japana. Meditacija je osnovna disciplina zena. Prak-tikuje se u nekoliko osnovnih telesnih položaja, koji moraju biti udobni i omogućiti da kičma sve vreme bude prava. Meditacija ima nekoliko stupnjeva (svaki može trajati vrlo dugo): praćenje nekontrolisanih mi-sli, pražnjenje svesti i najzad meditiranje o određenom sadržaju, koji je često logički paradoksalan (koan).

Cilj zena je „satori", iluminacija ili prosvetljenje, stanje koje se definiše kao najveća moguća ekspanzija svesti. Do satorija može uče­nika dovesti samo iskusan učitelj, koji je sam prošao kroz isto iskustvo. Neposredno pre satorija sledbenik, po pravilu, zapada u veoma tešku duševnu krizu. U krizu ga namerno uvodi učitelj, suočavajući ga sa sve većim paradoksima iz kojih, prividno, nema izlaza. Satori dolazi izne­nada i ne rađa se u mozgu, već u celom telu, ,,u utrobi", kako kažu sledbenici zena, kao i svako totalno iskustvo.

Disciplina zena zahteva jednostavan način života, povlačenje od sve­ta, usrdno bavljenje jednostavnim poslovima i lapidarno izražavanje. Nekom prilikom jedan iz grupe učenika zapitao je učitelja: ,,Šta je zen?".

„Zen je zen", odgovori mu ovaj.

Drugi učenik prokomentarisao je odgovor: ,,Baš je pričljiv ovaj naš učitel j !".

ZENEROVE KARTE: Karte koje imaju široku primenu u parapsiho-loškim ispitivanjima telepatije i vidovitosti. Na njima su grafički simboli. Ima ih 5: krst, krug, kvadrat, petokraka zvezda i talasaste linije. Obično

117

se kompletan špil sastoji iz 25 karata, po pet od svakog simbola. V. Parapsihologija.

ZLATNA ZORA: Najznačajnija hermetička organizacija Novog ve-ka, osnovana 1887. god. u Londonu. Trojica osnivača bili su istovre­meno njeni prvi vođi: Dr Robert Vudmen, Dr Vin Vestkot (v.) i S. L. MakGregor Meters (v.). Organizacija je osnovana sa ciljem teorijskog proučavanja „okultnih n a u k a " i praktikovanja r i tualne magije. Kao osnova s trukture društva poslužio je šifrovani rukopis nepoznatog po­rekla, koji je Dr Vudmen našao u jednoj antikvarnici. Ko god bio au­tor, nesumnjivo je bio vrsni znalac kabale, tarota i alhemijskog i ro-zenkrojcerskog simbolizma.

Članovi društva, čiji se broj postojano povećavao vrbovani su od bivših teozofa, masona i rozenkrojcera. Otprilike polovina članova bile su žene. Neki pripadnici Zlatne Zore bili su istaknute ličnosti Brita­nije tog vremena: najveći irski pesnik JeJts (dobitnih Nobelove nagrade za književnost 1923. godine), glumica i direktor Kraljevskog Ebi teatra Floransa Far, romanopisci Blekvud i Artur Mahen, pisac, književni prevodilac i diplomata Ser Bulver Liton (Meredit), pesnik i mag Alister Krauli, predsednik Kraljevske Akademije Ser Džerald Keli i mnogi drugi manje poznati. Devedesetih godina prošlog veka Društvo je do­stiglo zenit svog mirnog razvoja, brojeći više od 100 članova oba pola u svoje tri lože: u Londonu, Bredfordu i Bristolu. Organizacija je imala trostepenu hijerarhiju. Takozvani Spoljašnji red sačinjavali su svi čla­novi. Drugi ili Unutrašnji red sačinjavala je mala grupa odabranih, a za njeno postojanje članova Spoljašnjeg reda nisu ni znali. Treći red sačinjavali su spiritualni ili bestelesni vođi, Veliki Majstori, sa kojima su najistaknutiji članovi Drugog reda, bar tako su oni tvrdili, bili u astralnom (v.) kontaktu.

1891. g. umro je Dr Vudmen, a Dr Vestkot se povukao iz aktivnog vođstva. Meters (v.) je ostao kao jedini vođ. Njegova despotska priroda dovela je, posle nekog vremena, do dugotrajnih sukoba i, konačno, do raspada Zlatne Zore. Završni udarac došao je 1937., kada je Izrael Regardije objavio monumentalni rad „Zlatna Zora" („The Golden D a m " ) , u kojem su do najsitnijih pojedinosti opisani rituali, metode treninga i ustrojstvo organizacije. Većina članova povukla se iz aktivnog član­stva, neki su osnovali sopstvene organizacije (Krauli, Fočun i Keis), os­tali su se raspršili po svetu. Danas u Engleskoj i SAD postoji nekoliko grupa koje pretenduju na naziv Zlatna Zora, ali koje nemaju ničeg za­jedničkog sa originalnim učenjem. Vidi detaljnije, pored navedenog rada I. Regardijea, R. G, Torens „The Secret Rituals of Golden D a w n " i „The Golden Dawn, its Inner Teaching", takođe F. King „Ritual Ma-gic in England".

118

PARAPSIHOLOŠKI I HERMETICKI INFORMATOR

Ovaj kratki informator sastavljen je da bi se ljudima sa trajnim i ozbiljnjim interesovanjem pružila mogućnost da neposredno stupe u kontakt sa institucijama, izdavačkim kućama, grupama i organizacijama čije su aktivnosti usmerene na proučavanje hermetike i parapsihologi-je, kao i za snabdevanje odgovarajućom literaturom, priborom i ure­đajima.

Podaci dati u ovom informatoru izdvojeni su od materi jala datog u prvom delu knjige koji je trajnije vrednosti. Hermetičke i parapsiho-loške organizacije (sa izuzetkom instituta osnovanih na univerzitetima) po pravilu su kratkovečni, smrtnost novorođenčadi u tim oblastima veo­ma je visoka. Rastavljanje na manje grupe, fuzija sa srodnim organi­zacijama i promena imena sreću se veoma često.

Ovde su date adrese takvih organizacija i, kod izvesnog broja, opi­san ukratko njihov rad. Ne garantujem za bilo koju organizaciju sa ovog spiska da zaista uči ono što njeni rukovodioci tvrde u prospektima koje, po pravilu besplatno, šalju na zahtev zainteresovanih. Adrese su date alfabetskim redom.

Podaci za ovaj informator prikupljeni su iz najnovije l iterature, moje privatne korespondencije, časopisa ,,QUEST", ,,PSYCHIC", ,,PSY-CHOLOGY TODAY" i „SEVENTH RAY" i praktičnog priručnika. „The Aquarian Guide", čiji je editor Francoise Strachan.

1. AQUARIAN BOOK SERVICE

Pates Manor, Bedfont, Middlesex, England Poseduju veliki izbor novih i polovnih knjiga o svim oblastima

parapsihologije i hermetike. Šalju besplatne kataloge.

ARICA INSTITUTE ima dva centra koji daju informacije: a. Essex House Hotel, 160 Central Park South, New York, N. Y. U. S. A. b. 580 Market Steet, San Francisco, CA 94104, U. S. A.

Arika predstavlja kombinaciju raznih vidova joge, naročito tantra--joge, sufizma i različitih tehnika meditacije. Osnivač instituta je Oscar

119

Ichazo. Arika zahteva tri meseca intenzivnog treninga i vrlo je skupa. Kompletan kurs staje 3000 dolara.

ATLANTIS BOOKSHOP, 49a Museum Street, London W. C. 1, England. Knjižara specijalizovana za prodaju hermetičke l iterature i pribora, tarot karata, pribora za Ji Džing i tome slično.

THE AGNI Y O G A CENTRE (U. K.): Agni-jogu doneli su na Zapad bračni par Nikolaj i Helena Roerich. On je bio poznati humanista i svetski putnik. Doktrinu agni-joge Rerih je, kako je sam tvrdio, primio od nepoznatog Učitelja za vreme svog boravka na Dalekom Istoku. Agni joga je učenje „žive etike", naglašava opštu ljubav i uči da je srčana čakra tačka kontakta preko koje će savremeni čovek dostići više svc-tove egzistencije. Adresa: The Secretary, Agni Yoga Centre, Flat 10, 87 Cadogan Gardens, London S. W. 3, England.

THE ATLANTEANS, 5 Abbey Parade, Hanger Lane, Ealing, W. 5, England. Filozofsko društvo sa jakim hermetičkim tendencijama, koje naglašava važnost individue i unošenja novih elemenata u tradicionalni hermetizam.

ŠRI AUROBINDO CENTRE, 78 Woodstock Avenue, London N. W. 11, England. Cilj centra je širenje učenja Sri Aurobinda. Centar ima studijske grupe koje se redovno sastaju i biblioteku.

THE BARDIC AND DRUID ORDER, 42 Gledstanes Road, London W. 14, England.

BUDDHIST COMMUNITY. Cilj društva je da omogući svojim čla­novima praktikovanje budističke doktrine. Društvo organizuje grupe meditacije, skupove i predavanja. Informacije: Sarum House Buddhist Community, 3 Plough Lane, Purley, Surrey, England.

BUDDHIST MEDITATION CLASS daje jednom nedeljno instruk­cije u meditaciji tipa Samatha-Vipasana. Obukom rukovodi Nai Boon-man, koji je bio 15 godina kaluđer budističkog Tai Reda. Informacije: Hugh Dickens, 35 Shenley Road, Camberwell, London S. E. 5, England.

THE BUDDHIST SOCIETY. Iako je smešteno u Londonu, Društvo, je u pogledu članstva internacionalno. Član može postati svako. Dru­štvo ne zastupa nijednu posebnu budističku školu, već je usmereno na širenje budizma uopšte. Društvo poseduje veliku biblioteku, čitaonicu, prostorije za sastanke i meditacije. Informacije: The Secretary, The Buddhist Societv, 58 Eccleston Square, London S. W. 1, England. Ovo Društvo publikuje redovno svoj časopis ,,The Middle Way".

CENTRE FOR SPIRITUAL AND PSYCHOLOGICAL STUDIES In­formacije na adresu: 4 Wimpole Mews, London W. 1, England.

120

COSMIC FORUM To je forum kosmičke svesti, Samadhi ili Satori. Ljudi koji su postigli taj nivo duhovnog razvića pozivaju se da se jave na donju adresu da bi uporedili svoja iskustva. Adresa: „Cosmo", Box C F., 17 Luxemburg Gardens, Brook Green, Hammersmith, London W. 6. England.

DIRECTED MEDITATION To je zapadni vid Samorealizacije. Osni­vač pokreta je Ross Nichols. Meditacije se rade grupno pod nadzorom in­struktora. U radu se koriste pažljivo odabrane mandale. Informacije: The Secretary, The I. O. S., 83 Gloucester Road, London S. W. 7, En­gland.

THE DRUID ORDER Proklamovani cilj Reda je bolje razumeva-nje duhovnih snaga, latentnih u čoveku. Obaveštenja: Dr Thomas Maug-han, D. Sc., 77 Calton Avenue, Dulwich, London S. E. 21, England.

GURDJIEFF Postoji više grupa koje propagiraju učenje Gurdjijeva, ali njihovi članovi ne čine nikakve napore da bi propagirali Učiteljev sistem praktične filozofije, koji mnogo duguje sufizmu i zenu. Ipak zainteresovani mogu da se obrate na dve adrese:

1. Box 28, Occidental, CA., U. S. A.

2. W. A. Nyland, Chardavogne Barn, Chardavogne Road, Warwick, N. Y. U. S. A.

GURU NANAK FOUNDATION (U. K.) Organizacija koja propagira učenje vođe indijskih Sika, Guru Nanaka. Po njemu čovek je u stanju da kroz samodisciplinu postigne totalno spiritualno oslobođenje. Oba-veštenja: Guru Nanak Foundation, 64 Middlesex Street, London E. 1 England.

HANNYAKAI Organizacija koja propagira praktikovanje Zen-bu-dizma. Osnivač je Kim Wall. Oni nude obuku u Zen meditaciji preko kvalifikovanih Zen učitelja. Po njima Zen ne može da se vežba sat ili dva dnevno, to je način života koji zahteva celog čoveka. Informacije: Hannyakai, The Secretary, 29 Dartmouth Park Hill, London N. W. 5 England.

HATHA YOGA CENTRE, 82 Bell Streat, London N. W, 1 England Individualno obučavanje u hatha jogi, i kursevi korespondencije. Nagla­sak obuke je na pranajami i asanama.

HATHA YOGA LESSONS. Trening asana po sistemu Shri Iyengara iz Poone, autora poznate knjige „Light on Yoga". Informacije: Mrs. P. Nield-Smith, 21 Inglethorpe Street, Fulham London S. W. 6, England.

HEALTHY-HAPPY-HOLY ORGANISATION Organizacija sa veli­kim brojem ispostava u SAD i Kanadi . Ona uči Kundalini jogu, na j­opasniji oblik joge, čija je osnovni cilj razviće svesti kroz tehniku di-

121

zanja vitalne energije Kundalini do viših čakri (psiho-astralnih centa­ra). Ova organizacija u ovom periodu (1974. godina) doživljava nevero-vatno brz razvoj. Informacije: Guru Ram Das Ashram, 8802 Melrose Ave, Los Angeles, CA 90069, U. S. A.

HELIOS BOOK SERVICE LTD. 8, The Square, Toddington Nr Chel-tenham, Glos. England. Specijalizovani servis za nabavku novih i po­lovnih knjiga iz oblasti parapsihologije, hermetike, Jungove analitičke psihologije, joge, zen-budizma, E. S. P. (vančulne percepcije), različitih škola Zapadne hermetičke tradicije, kabale, magije, tarota, Ji Džinga i sl. Na ovu adresu mogu se naručiti tarot-karte svih vrsta i retki tek­stovi publikovani u ograničenom tiražu.

HERMETIC BROTHERHOOD OF LIGHT, 4 Buxton Gardens, Lon­don W. 3, England. Nisu poznati bliži podaci o ovoj organizaciji, ali njeno ime govori samo za sebe.

HOMEOPATHY STUDY GROUP Homeopatija je samo jedna, ni­kako najvažnija oblast koju propagira ova organizacija. Zainteresovani mogu dobiti informacije iz prve ruke o hata-jogi, džnana-jogi, sanskri-tu, meditaciji, istraživanjima svesti, mantra-jogi, dhijana-jogi, Zen-bu-dizmu, radiesteziji, prirodnom lečenju i herbalizmu. Obaveštenja: Cen­tre House, 102 Airlie Gardens, Kensington, London W. 8 England

„HOROSCOPE", 10 Kennington Park Place, London S. E. 11 En­gland. Najveći i najpoznatiji astrološki časopis na svetu, ali koji donosi članke i iz praktične psihologije i hermetike.

INSTITUTE FOR OCCULT SCIENCES Predavači na ovom insti­tutu su najpoznatiji hermetist i Velike Britanije. Direktor Instituta je Ross Nichols. Oni održavaju svake godine veliki broj kurseva o razli­čitim oblastima okultnih nauka. Informacije: The Secretary, The I. O. S., 83 Gloucester Road, London S. W. 7 England.

INTEGRAL YOGA INSTITUT, 500 West End Ave., New York, N. Y. 10024 U. S. A. Organizacija koju je osnovao Swami Satchitananda. Propagira spoj fizičke i duhovne joge, kombinaciju hata-joge i medita­cije. Ima ispostave u mnogim gradovima SAD. Informacije na gornju adresu.

„INSIGHT MAGAZINE" Hermetički časopis koji obrađuje para-psihička istraživanja, vičkraf, spiritizam, tarot, br i tansku hermetičku tradiciju, hermetičke organizacije i dr. Adresa i informacije: „Insight Magazine", 118 Windham Road, Springbourne, Bournemouth, Hants, England.

INSTITUTE OF PYRAMIDOLOGY Jedini institut takve vrste u svetu. Osnovala ga je mala grupa entuzijasta u Londonu 1940. godine,

122

ali je ubrzo prerastao u međunarodnu instituciju. Inst i tut publikuje re­dovno svoj časopis ,,Pyramidology Magazine". Cilj Inst i tuta je razviće piramidologije i širenje dragocenih saznanja izraženih kroz arhitekturu Keopsove piramide, saznanja koja su istovremeno naučna, profetska i religiozna. Informacije: The Secretary, The Institute of Pyramidology; 31 Station Road, Harpenden, Herfordshire, England.

THE INTERNATIONAL NEW THOUGHT ALLIANCE, 8 Cork Street, London W. 1 England. Pokret Nove Misli nastao je u SAD, ali se u znat­noj meri raširio i u Velikoj Britaniji. To je u suštini pokret praktične psihologije, koji svoje članove uči metodama uspešnog življenja.

INTERNATIONAL SOCIETY FOR KRISHNA CONSCIOUSNESS Ovo društvo, koje ima svoje ispostave po svim većim gradovima Evro­pe i Amerike, bolje je poznato pod imenom Hare Krišna Pokret. Obave-štenja na sledeće dve adrese:

1. International Society for Krishna Consiousness, 3764 Watseka Ave., Los Angeles, CA 90 000, U. S. A.

2. International Society for Krishna Consciousness, The Secretary, 7 Bury Place, Bloomsbury, London W. C. 1 England.

THE INTERNATIONAL SCHOOL OF ESOTERIC STUDIES Osni­vač ove organizacije je Pir Vilayat Inayat Khan, koji je istovremeno po­glavar Sufi Reda. Organizacija uči metode meditacije zajedničke svima velikih hermetičkim sistemima. Organizacija održava povremeno sku­pove i internacionalne kongrese. Preko leta organizuje omladinske kam­pove u mnogim evropskim zemljama. Informacije: Tim Feild, 58 Red-cliffe Gardens, London S. W. 10 England.

JOURNAL OF ANALYTICAL PSYCHOLOGY, 30 Devonshire Place, London W. 1 England. Ovaj časopis obrađuje teme iz oblasti Jungove analitičke ili arhetipske psihologije.

KARMA DZONG U prevodu ime ove organizacije znači Tigrov Rep. Osnovao ju je Chogyam Trungpa Rinpoche sa ciljem širenja tibetanskog budizma. Organizacija izdaje svoj časopis „Garuda". Informacije na ove dve adrese:

1. Tail of the Tiger, Star Route, Barnet, VT 05821, U. S. A.

2. K a r m a Dzong, Salinas Star Route, Boulder, CO 80302, U. S. A.

KENNETT-ROSHI, Shasta Abbey, Rural Route 1, Box 577, Maunt Shasta, CA 96067. Jedan od najpoznatijih Zen-budističkih centara van Japana. Organizovan je tako da omogućava zaposlenim ljudima i stu­dentima da kao gosti Centra oprobaju način života sledbenika Zena preko vikenda i da se podvrgnu treningu Zen-meditacije. Ovaj centar izdaje svoj časopis „Journal of the Zen Mission Society".

123

THE KRISHNAMURTI FOUNDATION, 24 Southend Road, Bechen-ham, Kent, BR 3 ISD, England. Ova organizacija osnovana je sa ciljem da pomogne širenje učenja Krišnamurti ja (vidi u tekstu „Enciklopedi­je" pod Krišnamurti). Ona publikuje njegove radove, snima njegove govore na ploče i magnetofonske trake, organizuje skupove njegovih sled-benika i sl.

LONDON BUDDHIST VIHARA Jedan od prvih budističkih centara na Zapadu. Osnovao ga je cejlonski budista Anagarika Dharmapala 1928. godine. Društvo organizuje kurseve meditacije za članove, ima biblioteku i čitaonicu i publikuje tromesečni časopis ,,The Buddhist Quarterly". Informacije: The Venerable Dr H. Saddhatissa, 5 Heathfield Gardens, London W. 4 England.

THE MARTINIST ORDER Hermetička organizacija koja propagira kabalističku i teurgijsku doktrinu Martina de Paskala i njegovog uče­nika Luisa-Kloda de San-Martina zvanog Nepoznati Filosof. Informa­cije: Grand Secretary: Milner Cottage, 60 b Cadogan Square, London S. W. 1 England.

MEDITATION GROUP Ova organizacija praktikuje jednom mese-čno grupnu meditaciju, koja treba da posluži kao kanal za priliv spi-ritualnih energija Svetlosti i Ljubavi za celo čovečanstvo. Skupovi se održavaju u vreme punog meseca, jer pripadnici ove grupe smatraju da se sa spiritualnim energijama tada najlakše dolazi u kontakt. Obave-štenja: Miss Cornock-Taylor, 9 Woodhayes Road, London S. W. 19 En­gland.

MEDITATION GROUP FOR THE NEW AGE U proglasu ove grupe kaže se: „Težnja da se otkrije više o unutrašnjoj strani života stimuliše kod mnogih novi interes prema meditaciji. U prošlosti je ova vrsta „vi­šeg mišljenja" smatrana pasivnom, reflektivnom formom posvećenja, međutim meditacija kako se danas naširoko praktikuje predstavlja po­zitivnu i kreativnu upotrebu duha, jer aktivno povezuje spoljašnje i unutrašnje svetove. A svaki efikasan rad je uvek kombinacija u n u t r a š ­nje i spoljašnje akcije. Dok spoljašnja akcija nužno — mada ne uvek svesno — započinje iznutra, dotle unutrašnja akcija ne sme biti ograni-ničena na duhovnu aspiraciju, već se mora izraziti u praksi da bi u pot­punosti bila o s t v a r e n a . . . Meditativna Grupa Novog Doba (Meditation Group for the New Age) je slobodno udruženje onih koji žele da kon­struktivno upotrebe snagu svog duha, srca i volje". Informacije: Sundial House, Nevill Court, Tunbridge Wells, Kent, England.

METAPHYSICAL RESEARCH GROUP Ova grupa ima internacio­nalno članstvo. Nudi veliki izbor hermetičke i parapsihičke l iterature, pribor i instrumente za radiesteziju, tarot karte i sl. Ima nekoliko kur-seva korespondencije, pored ostalih kurs astralne projekcije po uputstvi-

3 24

ma pokojnog Olivera Foksa. Informacije: Metaphvsical Researcch Group, Archers Court, Hastings, England.

„THE MIDDLE WAY" Tromesečni časopis Budističkog Društva u Ve­likoj Britaniji. Objavljuje članke o budističkoj filozofiji, umetnosti i prikaze knjiga iz te oblasti. Adresa: „The Middle Way" 58 Eccleston Square, London S. W. 1 England.

NEW KNOWLEDGE BOOKS Ova kuća prodaje knjige o jogi, ka-bali, tarotu (i tarot karte) astrologiji, radiesteziji, psihologiji, duhovnom lečenju, E. S. P. i srodnim oblastima. Šalje besplatne kataloge. Oba-veštenja: New Knowledge Books, 28 (P 127), Dean Road, London N. W. 2 England.

OCCULT GAZETTE Mesečnik pretežno hermetičkog sadržaja. De-taljnije informacije na adresu: The School of Universal Philosophy and Healing, 6 Phillimore Place, Kensington, London W. 8 England.

PENTAGRAM Mali časopis, koji izlazi povremeno, bez unapred utvr­đenih datuma. Obrađuje parapsihiku i hermetiku. Ne prima pretplatu, već se plaća za svaki broj posebno. Obaveštenja: G. Noel, EsQ., Penta-gram, 68 Grove End Gardens, London N. W. 8 England.

PSYCHIC NEWS Spiritistički list sa najvećim tiražem na svetu (u toj oblasti). Obaveštenja: Psychic Press Limited, 23 Great Queen Street, London W. C. 2 England.

QUEST Tromesečni časopis, obrađuje usku oblast hermetike — Za­padnu ezoteričnu tradiciju. Šapirografisan. Ima relativno mali tiraž. O-baveštenja: ,,Quest", Spook Enterprises, 38 "Woodfield Avenue, London W. 5 England.

RAMAKRISHNA VEDANTA CENTRE Centrom rukovodi Swami Ghananda. Drži predavanja o jogi, vedanti, indijskoj filozofiji ostalih smerova i sličnim temama. Centar ima dva ašrama:

1. Ramakrishna Vedanta Centre, 54 Holland Park, London W. 11 England.

2. Ramakrishna Vedanta Centre, 68 Dikes Avenue, Muswell Hill, London N. 10 England.

SANT MAT Ovaj pokret poznat je i pod imenom Joga Južne Struje. Obaveštenja: The Secretary, Radha Soami, Satsang (Beas), U. K. Natio­nal Westminster Bank Limited, 34 Henrietta Street, London W. C. 2 England.

SELF-REALIZATION FELLOWSHIP Organizacija koju je osno­vao jedan od najvećih jogija koji su ikada došli na Zapad, Yogananda Paramhansa, sa ciljem širenja Kriya-joge. Zainteresovanima šalju ne-deljne lekcije sa instrukcijama iz meditacije, joga filozofije i psiholo-

125

gije. Ovo je sasvim sigurno nekomercijalna organizacija. Ima svoje ispostave u Engleskoj i SAD. Obaveštenja:

1. Self-Realization Fellowship, 3880 San Rafael Blvd, Los Angeles, CA 90065, U. S. A.

2. Mrs. G. White, 33 V/arrington Crescent, Maida Vale, London W. 9 England

THE SOCIETY FOR THE PSYCHICAL RESEARCH, 1 Adam and Eve Mews, Kensington, W. 8 London. Ovo Društvo osnovano je još u pro­šlom veku za istraživanje parapsihičkih pojava, sa strogo naučnim pri­stupom.

SOCIETY OF THE INNER LIGHT, 38 Steele's a Road, Hampstead, London N. W. 3 England. Organizacija koju je pre II. svetskog rata osnovala pokojna Dion Fortune. Organizacija uči Zapadnu hermetičku tradiciju baziranu na kabali. Ima kurs korespondencije za članove van Velike Britanije. Međutim, po mišljenju nekih zaista kompetentnih her-metista, učenje ove organizacije znatno se izmenilo poslednjih dvade­setak godina u odnosu na originalno učenje koje je širila Dion Fortune.

SOUTH LONDON LODGE OF THE THEOSOPHICAL SOCIETY Ova loža propagira osavremenjenu teozofiju. Obaveštenja: Mrs. D. Sturza-ker, 25 Circle Gardens, Merton Park, London S. W. 19 England.

STUDENT'S INTERNATIONAL MEDITATION SOCIETY Društvo koje je osnovao Mahariši Maheš Jogi za propagiranje transcendentalne meditacije. Društvo je poznato i po skraćenici SIMS. Ima svoje ispo­stave u mnogim zemljama. Ovde su izdvojene dve adrese no koje se mogu tražiti obaveštenja:

1. SIMS, 1015 Gayley Ave., Los Angeles, CA 90024, U. S.A. 2. SIMS, la Seagrave Road, S. W. 6 London, England.

SUFI SOCIETY Društvo savremenih derviša, koje naglašava značaj muzike igre i meditacije za skladan duhovni razvoj individue. Ima više grupa među kojima postoje manje razlike. Obaveštenja:

1. Sufi Order, Mento Garden, 410 Precita Ave., San Francisco, CA 94100, U. S. A.

2. Sufi Society, The Hon. Secretary, 41 Pembridge Road, London W. 11 England.

3. Sufism Reoriented, 1290 Sutter Steet, San Francisco, CA 94110, U. S. A.

SWAMI ATMAN ASTORAM MEDITATION SOCIETY, 30 Baker Street, London WIM 2DS, England.

RIDER AND CO., 178 Great Portland Steet, London W. 1 England. Jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća, specijalizovanih za l iteraturu

126

iz oblasti kao što su orijentalne religije i filozofski sistemi, meditacija, prirodno lečenje, teozofija, antropozofija, joga i sl.

THE THEOSOPHICAL BOOKSHOP, 68 Great Russell Street, Lon­don W. C. 1 England. Najveća teozofska knjižara, koja distribuira radove objavljene u SAD, Engleskoj i Indiji. Ima veliki izbor knjiga o jogi, vedanti, budizma, prirodnom lečenju, orijentalnim filozofskim i reli­gioznim sistemima, astrologiji i dr.

TIBETAN NYINGMAPA MEDITATION CENTRE Osnovao ga je Tarthang Tulku Rinpoche, uz odobrenje Dalaj Lame. U Centru se odr­žavaju predavanja o tibetanskoj filozofiji, psihologiji, praktičnim tehni­kama i ritualima. Obaveštenja: Tibetan Nyingmapa Meditation Centre, 2425 Hillside Avenue, Berkeley, CA 94705, U. S. A.

VEDANTA SOCIETY-RAMAKRISHNA ORDER Postoji više takvih centara u SAD. Prve centre osnovao je Swami Vivekananda krajem prošlog veka. Informacije: 1946 Vedanta Place, Hollywod, CA 90028, U. S. A.

VINCENT STUART AND JOHN WATKINS LIMITED, 21 Cecil Court, Charing Cross Road, London W, C. 2 England. Jedna od najve­ćih knjižara specijalizovana za hermetičku i parapsihološku l iteraturu. Izvanredno veliki izbor najnovijih knjiga iz tih oblasti.

YOGA QUARTERLY MAGAZINE Časops koji donosi novosti iz sveta joge, članke priznatih autoriteta i tome slično. Adresa: Wheel of British Yoga, 8 Poplar Drive, Wootton Hall, Solihull, Warwicks, En­gland

ZEN CENTAR Ova organizacija ima program treninga sledbenika zena, sa povremenim povlačenjem od aktivnog života i potpunim pre­davanjem meditaciji. Osnovao ju je Shunryu Suzuki Roshi. Ima dve ispostave:

1. Zen Center, 300 Page St., San Francisco, Ca. U. S. A.

2. Tassajara Mountin Center, Tassajara Hot Springs, Carmel Valley, CA 95705, U. S. A.

Ova organizacija publikuje svoj mesečni časopis ,,The Wind Bell".

Lako pada u oči da sam naveo organizacije i izdavače sa engleskog govornog područja, jer sam potrebnu l i teraturu i informacije dobijao isključivo otuda. Osobe koje se služe francuskim, nemačkim ili itali-janskim jezikom, mogu da se obrate na bilo koju od ovde navedenih adresa i da zamole da im se pošalju podaci o organizacijama i institu­cijama sa jezičkog područja koje njih interesuje.

Informacije o naučnim institutima za parapsihologiju u socijalisti­čkim zemljama možete dobiti u ambasadama ili konzulatima tih zemalja

127

B I B L I O G R A F I J A

1. ADAMENKO V. članak ,,Electrodynamics of Living Systems", časopis .,Journal of Paraphysics" vol. 4, 1970..

2. BAKAN D. „Sigmund Freud and Jewish Mystical Tradition" New York 1965.

3. BENSON HERBERT članak ,,Paraphysical Attraction", časopis „Observer" 6. j anuar 1974.

4. CAVENDISH RICHARD edit. ,,Encyclopedia of the Unexplained" London 1974.

5. CROW W. B. „A History of Magic, Witchcraft and Occultism" London 1965.

6. CROWLEY ALEISTER „The Magical Record of the Beast 666 — The Diaries of Aleister Crowley", London 1972.

7. FORTUNE DION „The Mystical Qabalah", London 1971. 8. FREEDLAND NAT „The Occult Explosion", London 1972. 9. FULLER JEAN OVERTON : )The Magical Dilemma of Victor B.

Neuburg" London 1965. 10. GRANT KENNET „Aleister Crowley and the Plidđen God", Lon­

don 1973. 11. HOVER E. D. „Alpha, the First Step to a New Level of Reality"

— „Human Behaviour" 1972.

12. JUNG C. G. „Mysterium Coniunctionis", London 1970. 13. J U N G C. G. ,,PsychoIogy and AIchemy", London 1970. 14. JUNG C. G. ,,Synchronicity, An Acausal Connecting Principle"

London 1970.

15. KEIL JURGEN „Russian Parapsychologists Hold Meeting", ča­sopis ,,Newsletter of the Parapsychology Foundation", Sept-Okt. 1968.

16. FRANCIS KING „Ritual Magic in England 1886 to Present Day", London 1970.

17. FRANCIS KING ,,Sexualily, Magic and Perversion", London 1972.

18. FRANCIS KING, edit. „Astral Projection, Ritual Magic and Alchemy", London 1971.

19. FRANCIS KING, edit. „The Secret Rituals of OTO", London 1973.

20. „MACLIN" časopis, septembar 1968.

21. MIHAJLOVIC ŽIVORAD-SLAVINSKI „Psihički trening jogija", Beograd 1973.

22. MIHAJLOVIC ŽIVORAD-SLAVINSKI „Ključevi psihičke ma­gije", Beograd 1972.

23. MIHAJLOVIC ŽlVORAD-SLAVINSKI „Simboli hermetizma", Beograd 1973.

24. MORAVIJA ALBERTO „O Indiji", Novi Sad 1965.

25. MOUNI SADHU „The Tarot, A Contemporary Course of the Quintessence of Hermetic Occultism", London 1962.

26. NARAYANANDA SWAMI „The Secrets of Prana, Pranayama and Yoga Asanas", Rishikesh, Indija, 1959.

27. ,,NEWSWEEK", časopis, 20. novembar 1972.

28. „OCCULT" časopis, juli 1973. Vol. 4, No. 2.

29. OSTRANDER SHEILA AND SHROEDER LYNN ,,Psychic Dis-coveries Behind the Iron Curtain", Englewood Cliffs 1971.

30. PAUWELS LOUIS AND BERGIER JACGUES „The Dawn of Ma­gic", London 1963.

31. ,,PSYCHIC" časopis, april 1973, Vol. 4, No. 4.

32. ,,PSYCHIC" časopis, oktobar/novembar 1969, No. 3.

33. ,,PSYCHIC" časopis, maj/juni 1970, No. 6.

34. REGARDIE ISRAEL „The Golden Dawn" Vol. I, II, III, St. Paul 1971.

35. REGARDIE ISRAEL „The Tree of Life", New York 1969.

36. REGARDIE ISRAEL „The Eye in the Triangle", St, Paul 1970.

37. REICH OLLENDORFF ILSE ,,Wilhelm Reich, A Personal Bio-graphy", New York 1969.

38. RUSSELL C. F. „Znuss is Zness" privatno štampano, California 1970.

39. STEPHENSEN P. R. „The Legend of Aleister Crowley", St. Paul 1970.

40. TONDRIAU JULIEN „Occultism, Secrets- of a Hidden World", London 1972.

129

41. „.JOURNAL OF PARAPHYSICS", Vol. 3, No. 3.

42. VIVEKANANDA SWAMI „Raja-Yoga", New York 1955.

43. WINSKI NORMAN „Understanding Jung", Los Angeles 1971.

44. WOLMAN BENJAMIN ,,Contemporary Tiieories and Systems in Psychology" New York 1960.

N A J Z A D !

ČUDESNI SVET OKULTIZMA I DUHOVNE MAGIJE otkriven je do kraja u trećoj knjizi Slavinskog: »SIMBOLI HERMETIZMA« kao KLJUČEVI OKULTNE MUDROSTI!

Iz sadržaja:

Eksperimentalni okultizam. Pravljenje i upotreba magijskih instrume­nata. Okultni eksperimenti koje sami možete proveriti. Čarobno klatno. Nalaženje podzemnih voda — vilinske rašlje. Kako biljke osećaju i misle. Preobražaj seksualne energije u duhovnu. Zapanjujuće metode seksual­ne magije ili psihičke alhemije opisane korak-po-korak do najsitnijih detalja. Pr imena okultnih formula za ostvarenje želja. Kako da oslobo­dite eksplozivne snage svoje podsvesti . . . i mnogo drugog.

OVO JE NAJČUDNIJA KNJIGA KOJU STE IKADA ČITALI Ako niste zadovoljni — VRAĆAMO NOVAC!!!

2. M. SLAVINSKI — „KLJUČEVI PSIHIČKE MAGIJE"

To je udžbenik praktičnog okultizma. U ovoj knjizi je maksimalno koncentrisana praksa. Do najsitnijih detalja su opisane vežbe i ma­gijski rituali koji dovode do buđenja okultnih sposobnosti i pomoću kojih možete ostvariti svoje želje. Pogledajte sadržaj :

Osnove okultizma. Psihička evolucija. Zakon karme i re inkarna­cije. Psihički napad i psihička samoodbrana. Magijski metodi samood-brane. Tajni smisao alhemije. Okultne metode za ostvarenje želja. Pr i­mena psihičke magije u praktičnom životu. Ritualna magija. Šta je crna magija. Magija i volja, itd.

Plaćate kad primite. Naručite dopisnicom ili pismom.

AKO NISTE ZADOVOLJNI, VRAĆAMO NOVAC!!!

131

Ž. M. SLAVINSKI — „PSIHIČKI TRENING J O G I J A "

To je praktičan udžbenik duhovnog samorazvića. Pisac je dipl. psiholog Slavinski, koji više od 17 godina proučava tajne nauke. Prvi put se na našem jeziku pojavljuje takav zapanjujući sadržaj :

Nastanak Joge. Tajne pranajame — nauke o disanju jogija i fakira. Fakirski trening očiju. Oplemenjivanje psihičke energije. Bu­đenje tajnih nervnih centara — ČAKRI. Kako da razvijete duhovne moći. Tehnika fakirske hipnoze protiv volje. Trening volje i koncen­tracije misli. Tri metode samohipnoze. Trans i Nadsvest itd.

Plaćanje kad primite knjigu (pouzećem).

Pazite! AKO NISTE ZADOVOLJNI, VRAĆAMO NOVAC!!!

Zivorad Mihajlović-Slavinski

,,J O G A"

Post. pregradak 38-134 11061 Beograd