5. Програм испита из области ''Организација, руковођење и методика планирања у полицији'' састоји се из:

5.1. Принципи руковођења,Иако кажемо да рад руководилаца и руководећих органа у полицији зависи од

карактера и сложености сваког задатка у основи се у руковођењу полицијом поштују нека општа начела (принципи). Руковођење у полицији засновано је на општеважећим принципима савременог научног руковођења, с тим што су они прилагођени одређеним специфичностима полицијске организације. У пракси су се издиференцирали принципи којима се обезбјеђује организовано и ефикасно функционисање полиције као система. То су принципи: 1. субординације и једностарјешинства, 2. законитости и правичности, 3. јединства и непрекидности, 4. ефикасности и ефективности, 5. еластичности и потпуности, 6. сигурности и тајности, 7. правовремености и оперативности, 8. реалности циљева, 9. иницијативности и креативности и 10. систематичности и темељитости.

5.2. Методе руковођења,Метода руковођења је појам којим се означавају карактеристике поступања

руководиоца према потчињенима у вези са извршавањем задатака. У подели метода руковођења могуће је имати више приступа, као што су култоролошки, социолошко-психолошки или организацијски. Полазећи од култоролошког приступа може се говорити о европском, америчком или јапанском стилу руковођења. Према социолошко-психолошком приступу карактеристична је подела на аутократску, демократску, либералну и патерналистичку.

Аутократска метода се заснива на присили, застрашивању и доминацији руководиоца који спроводи своје замисли не уважавајући мишљење потчињених. Утврђује циљеве и политику рада без консултација са потчињенима, не обавештава их о плановима и држи их у таквој позицији да се они не усуђују да дају предлоге и сугестије за решавање конкретних проблема.

Демократска метода се заснива на сарадњи руководиоца са потчињеним. Уважава мишљење и предлоге потчињених, са њима се договара у тражењу најприхватљивијег рјешења. Одлуке које доноси са потчињенима руководилац примјењује као сопствене одлуке, а потчињени их примају као своје и лакше их извршавају.

Либерална метода се карактерише слободом потчињених да одлуке претпостављеног реализују самостално, слободно и на сопствену одговорност. Ова метода се заснива на договору, при чему руководилац издаје налоге и констатује успех, неуспех или делимичан успех.

Патерналистичка метода руковођења означава тип руковођења који се ослања на очинско понашање руководиоца и очекивање да радници на такво понашање одговоре послушношћу.

У пракси је тешко наћи неку од описаних метода у чистом облику, па се најчешће примјењује нека од њихових комбинација. У полицијској организацији у обављању редовних послова заступљенији су елементи демократске, а у обављању сложенијих, ризичнијих и посебних безбедносних задатака елементи аутократске методе. При избору метода руковођења важно је имати у виду слиједеће:- најуспјешније су организације са претежно демократским елементима у методи и стилу руковођења;- организације са строго линијским устројством успјешно функционишу са претежно аутократским елементима у методи руковођења;- у предузећима се боље руководи комбинацијом демократско-аутократске методе, а у војсци и делимично у полицији комбинацијом аутократско-демократске методе.

5.3. Стилови руковођења,

Под стилом руковођења можемо подразумијевати скуп индивидуалних метода, техника и тактика по којима одређено лице руководи. У пракси руковођења углавном се појављују разни стилови:

Аутократски стил према коме руководилац о свему одлучује претежно сам. Слабо комуницира и најчешће не уважава ничије мишљење. Од сарадника и потчињених захтијева беспоговорно извршавање задатака, тако да га се они плаше.

Неконфликтни стил подразумијева да је руководилац веома љубазан, предусретљив, а све у циљу избјегавања радних конфликата и спорова. Овакав стил најчешће упражњавају они руководиоци који не посједују неке битне особине (професионализам, моралност и сл.) или су превише сентиментални.

Дезертерски стил примјењују они руководиоци који раде без воље, а најчешће су од неког наметнути. Они избјегавају радне обавезе, настале проблеме, нису пословно комуникативни, а задовољавају се минималним резултатима. Овакав стил руковођења врло је штетан по колектив.

Компромисни (споразумни) стил користе руководиоци који су неодлучни, дволични (немају своје ''ја'') и који избјегавају конфликте, а када их рјешавају, настоје да то не буде ни на чију штету, да нико није крив, јер не желе да се замјере било коме. У таквим случају, проблеми се само продужавају, тако да овакви руководиоци не стичу повјерење потчињених. Такав стил руковођења углавном је непожељан, мада некад може бити користан, ако се проблеми рјешавају тако да нико не буде оштећен.

Искључиви извршилац подразумијева да руководилац ради све сам, јер нема повјерења у сараднике. Таквог руководиоца затрпају нови задаци, због чега започете не рјешава до краја. Због западања у кризу, не влада ситуацијом (''губи конце''). Због преоптерећења туђим пословима, не ради своје (не планира, не креира, не координира и сл.), нити стиже рјешавати настале безбједносне проблеме, радне конфликте и сл., а може се рећи да не посједује способност за организацију и координацију као једну од најбитнијих особина руководилаца. Овакав стил руковођења одговара нерадницима, а веома штетно се односи на успјешност колектива.

Искључиви администратор, који само пише, због чега се не стигне укључити у, бар дио, оперативног рада. Због тога он није у стању да сазна стварност, да упозна стварне проблеме (јер је његов рад ''кабинетски''), па их не може успјешно рјешавати. Он је ''роб'' система, за њега је све прописано, мора се тако радити (бирократски систем), без обзира на то што ситуација захтијева флексибилно поступање у рјешавању проблема. Руководилац који руководи оваквим стилом не може стећи повјерење потчињених, који траже да је уз њих на терену када им је најтеже.

''Полтронски'' стил, подразумијева да руководилац није самосталан, да нема своје ''ја''. Он је овисан од других, претежно виших, по чијим наредбама ради и када нису у праву, а прихвата такве наредбе и када нису службене. С обзиром на то да су поступци руководиоца који руководи овим стилом често на штету радника, као и чињеницу да ова особина представља низак карактер код човјека, не могу задобити повјерење радника, као битну компоненту која чини саставни дио ауторитета.

Уназађивачки стил подразумијева да се на челу колектива налази ислужени, сенилни или неспособни руководилац, кога је неко поставио на тај положај због заслуга које немају никакве везе са послом који треба да ради. Основне карактеристике оваквог руководиоца су незнање (непрофесионализам), недостатак енергије, неспособност за уношење иновација, немотивисаност због чекања на пензију итд. Такав стил руковођења, који је плод лоше вођене кадровске политике, по правилу доводи до стагнације колектива, па је потребно да период ''удомљења'', ако је већ и морало доћи до њега, буде што краћи.

Истраживањем је утврђено да се бољи радни учинак постиже сљедећим стиловима руковођења:

а) Развијачки - стваралачки стил подразумијева стално изналажење метода у раду, затим перманентно разрјешавање насталих безбједносних проблема и спорова између запослених, уважавање сарадника и извршилаца и сл., због чега ужива њихово повјерење;

б) Добронамјерни стил подразумијева да руководилац од извршилаца захтијева досљедно извршавање задатака, показујући при том личним примјером како треба да се ради, што за њих представља један вид мотивације;

в) Бирократски стил подразумијева да је руководилац немилосрдан у провођењу дисциплине у раду, да је занесен радом, труди се и истрајава у томе да се сви послови, како руководни тако и послови непосредних извршилаца, благовремено и квалитетно извршавају;

г) Тимски стил представља начин руковођења у чији процес се укључују стручњаци разних профила на свим нивоима, ради доношења што исправнијих одлука. Непосредни сарадници и извршиоци се у потпуности уважавају.

Који ће стил руковођења руководилац употријебити, зависи од ситуације у којој се налази. Дакле, мора бити флексибилан (прилагодљив), како би могао ријешити настали проблем и донијети што исправнију одлуку.

5.4. Ауторитет руководиоца

Ауторитет је битан фактор руковођења. Од снаге ауторитета руководиоца у битном зависи успјех неког колектива. Ауторитет можемо дефинисати као углед и на њему засновану снагу, која се темељи на вриједностима битним за вођење неког колектива.

Ауторитет посједује онај који може повести људе да вољно иду за њим. Он се појављује у сљедећим облицима:

а) формални (статусни или положајни) ауторитет, који се стиче на основу постављања на руководно радно мјесто са правом одлучивања;

б) политички ауторитет, који се стиче подршком структура на власти, које по правилу регрутују руководне кадрове у једну тако виталну службу као што је полиција. Он је у уској вези са формалним ауторитетом. Овај ауторитет не би морао бити услован (аутор). Он се по правилу односи само на руководиоце високог ранга који имају право одлучивања, док остали морају бити у потпуности деполитизовани;

в) стручни ауторитет стиче се на бази високог професионализма, што подразумијева веома добро познавање научних дисциплина које имају своју примјену у служби (криминалистика, криминологија и др.), затим познавање и правилно тумачење важећих правних аката (Устав, закони, уредбе, правилници, упутства, одлуке и слично);

г) лични или харизматични ауторитет, који се заснива на одређеним, могло би се рећи урођеним способностима, које не посједују многи други, као што су:

• способност окупљања људи око себе, тј. њиховог придобијања за циљеве организације,

• супериорност интелигенције,• моралност, поништење, неподмитљивост,• способност за организацију и рационализацију,• брига за потчињене и друге особине којима се миже задобити повјерење потчињених.Посједовање само неког од наведених облика ауторитета није довољно за успјешно

руковођење. За потпун успјех у руковођењу колективом потребан је стварни ауторитет, који представља синтезу горе назначених облика ауторитета.

Руководилац који посједује само формални ауторитет (као неопходан, јер без њега нема руковођења), а који се заснива на праву одлучивања (власти, сили, подаништву базе), тј. онај који има право на ауторитет, неће моћи успјешно руководити само на основу тога што је руководилац на основу функције коју му је неко повјерио. С друге стране, стручни ауторитет заснива се на моћи знања, а лични подразумиијева углед који се посједује на основу супериорности, интелигенције и друтих особина којима се успјело задобити повјерење потчињених. Све то заједно као што смо већ рекли, чини стварни ауторитет.

Стварни ауторитет, поред осталог, подразумијева да руководилац не смије да:

• обезбјеђује механичку послушност кроз наређивање и контролу;• врши угњетавање и терор над потчињеним који је заснован на посједовању власти;• буде уображен, да одлуке виших инстанци омаловажава и подвргава критици и који

тврди да је добро само оно што он ради, да се држи по страни и не учествује у ванслужбеном животу колектива;

• подстиче фамилијарност и ствара своје миљенике;• приговара потчињенима и за најситније грешке;• је склон подмићивањима, куповању потчињених обећањима и другим непожељним

радњама које могу негативно утицати на стварни ауторитет.

5.5. Процес руковођења,

Процес руковођења је динамички ток усмјеравања међусобно условљениж радних операција неке цјелине, ради остваривања жељеног циља. То је, у суштини, тежнологија руковођења. Из саме дефиниције видљиво је да се цјелокупни процес одвија вршењем радних операција које називамо функцијама руковођења, односно фазама руководног рада. Истраживањем функција бавили су се многи теоретичари организације рада, а први их је поставио француски рударски инжењер Анри Фајол. Он је установио сљедеће функције руковођења: планирање, организовање, командовање, координација и контрола. Досадашња истраживања нису оборила Фајолове поставке, које су примјенљиве за организације из свих области друштвеног живота.

Када је у питању процес руковођења у полицији као специфичној управној организацији, можемо констатовати да је он веома сложен. Опште је познато да полиција има приоритетан задатак да спречава безбједносне појаве и догађаје којима се угрожава безбједност. Код дефиниције процеса руковођења казали смо да је то динамички склоп усмјеравања међусобно условљених радних операција. Ако пођемо од планирања рада као кључне функције у процесу полицијског руковођења, можемо закључити да нећемо моћи успјешно планирати без благовременог и реалног процјењивања, односно предвиђања. Да бисмо успјешно процјењивали, морамо располагати обиљем информација које морају бити благовремене, тачне и провјерене, што се постиже њиховим константним прикупљањем, класификовањем анализом. Само планирање недовољно је за провођење неке радне операције. Рад треба организовати тако да се зна ко ће, када и шта радити, којим начином - методом, којим средствима и сл. Све то послије планирања треба припремити, односно организовати да би радна операција могла отпочети. Сам ток операције неће ићи како треба, ако се сви елементи, односно радне јединице које чине склоп те операције не буду усмјеравале, усклађивале или боље рећи координирале да би се постигао зацртани циљ. Имајући у виду да се оправдано може очекивати да неки учесници активности, било из незнања, неодговорности или немарности, па чак и опструкције посла, неће са успјехом извршити наложене задатке, над њиховим радом неопходно је успоставити контролу. Све послове који су обављени у току радне операције потребно је прецизно евидентирати, како групно за цјелокупну организацију, тако и појединачно према дијеловима те цјелине, односно за сваког појединца посебно, што ће нам омогућити да извршимо квалитетну анализу рада, која има задатак; да у виду закључака понуди смјернице за даљи рад. Све ово биће недовољно без објективног вредновања радних резултата, чиме се, поред осталих фактора мотивације, стварају предуслови за вољно извршавање операција које се буду проводиле у наредном периоду. Цјелокупан обављени рад захтијева и благовремено и објективно информисање непосредно виших инстанци (интерно) л екстерних субјеката који у складу са својим надлежностима треба да добијају такве информације. Пропусти у овом погледу, без обзира на квалитет рада, остављају веома неповољну слику ниже инстанце код оне која јој је надређена.

5.6. Фазе процеса руковођења,Цјелокупни процес руковођења у полицији састоји од дванаест функција, односно фаза

рада. Њих можемо, хронолошки, условно поредати овако:1. Праћење и анализирање безбједносних појава;2. Процјена безбједносне ситуације и прогноза даљег манифестовања безбједносног

стања;3. Програмирање и планирање рада;4. Одлучивање и наређивање;5. Организовање процеса рада;6. Мотивисање и стимулисање за рад,7. Координација - усклађивање рада;8. Контрола рада;9. Евидентирање рада;10. Анализа рада;11. Вредновање рада и12. Информисање.

5.7. Општи принципи рада полиције у заједници,Одржавање добрих односа и сарадње између полиције и грађана врло је битна

компонента за успјешан рад полиције. Полиција која уз себе има већину грађана, има пуну гаранцију да ће послове и задатке који су јој повјерени законом завршити с пуним успјехом. Све то у пракси, нажалост, није лако постићи, јер је полиција, због униформе коју носи, етикетирана и као таква, више него иједна друга служба, изложена јавности. Довољан је и само један пропуст неодговорног полицајца, па да грађани о полицији у цјелини стекну негативно мишљење.

Колико се у свијету посвећује пажње односу и понашању полиције према јавности, довољно говори и чињеница да је Генерална скупштина Уједињених нација 17.12.1979. године усвојила посебан Кодекс понашања лица одговорних за примјену закона. Према том кодексу, обавезе полиције и других органа који примјењују закон су сљедеће:

- да своје законске акте обављају увијек тако што ће служити заједници и штитити сва лица од незаконитих поступака ''у складу са високим степеном одговорности који њихова професија захтијева'' (члан 1);

- да у вршењу својих задатака морају поштовати и штитити људско достојанство и бранити и штитити основна права сваког појединца (члан 2);

- да употреби силе прибјегавају само ако је то заиста неопходно и то у оној мјери у којој то захтијева вршење њихове дужности (члан 3);

- да податке повјерљиве природе о приватном животу грађана морају држати у тајности, ''осим ако обављање дужности или потребе не захтијева да се поступи супротно'' (члан 4);

- да не смију проводити, подстицати или толерисати мучења или поступке свирепог, нехуманог или понижавајућег карактера. Притом се не могу позивати на то да су добили наређење од претпостављеног или да су то чинили због тога што су околности биле изузетне и на тај начин проводити примјену насиља, других свирепих, нехуманих или понижавајућих казни или поступака (члан 5);

- да воде рачуна о томе да здравље лица која су им повјерена на чување буде потпуно заштићено и да одмах предузму мјере да се, кад год је то потребно, тим лицима обезбиједи медицинска њега (члан 6);

- да не смију починити никакво дјело корупције, а дужни су да се енергично супротстављају свим дјелима те врсте и да се боре против њих (члан 7) и

- да су дужни да спречавају свако кршење закона и овог кодекса, а о прекршајима да обавјештавају претпостављене и, по потреби, друге органе власти или инстанце које контролишу примјену овог кодекса, односно непосредно више органе или инстанце (члан 8).

Назначене одредбе Кодекса представљају смјернице за понашање полиције и других државних органа који примјењују закон.

5.8. Однос полиције према грађанима,У обављању редовних послова и задатака полиција комуницира са свим категоријама

грађана, од просјака на улици до највиших функционера, од дјеце до стараца, од криминалаца до поштених и моралних грађана, и свима њима мора се, сходно постојећој ситуацији, на адекватан начин прилагодити. Све то захтијева да полицајац има одговарајуће образовање и способност сналажења у новонасталој ситуацији.

Полицајац мора, прије свега, водити рачуна да је под будним оком грађана, без обзира на то да ли је у служби или не. Они у њему виде оличење безбједности и моћ правне државе. Све то захтијева да његови контакти са грађанима и укупно понашање морају да буду у складу са утврђеним нормама понашања и још јачи. Притом мора стално имати на уму да ради у професији која баш није омиљена код већине грађана.

Идеалног полицајца нема, нити га може бити. Полазећи од те чињенице, пожељно је да сваки полицајац, да би уживао углед у средини у којој живи и ради, у комуникацијама са грађанима испољава сљедеће особине:

- уљудност у поступању,- непристрасност, без обзира на то о коме је ријеч,- коректност,- љубазност,- предусретљивост,- стрпљивост,- пожртвованост и спремност да грађанима помогне у невољи.Руководни радници морају свакодневно радити на изграђивању моралног лика

полицајца и таквог понашања које ће све више елиминисати одвратност грађана према полицији.

Полицајци у односима са грађанима не смију бити груби, бахати, осиони, брутални, раздражљиви или умишљени. Наравно да ни однос према свим грађанима у датим ситуацијама неће бити исти. Они ће према изгредницима и криминалцима бити енергични и оштри, а према осталим грађанима љубазни и коректни.

Код сваке интервенције полицајци морају процијенити реакцију већине грађана и у складу с тим се понашати, кад год је то могуће, без битнијих посљедица по извршење службеног задатка.

Данас се у свијету знатна пажња посвећује његовању односа полиције и грађана, чему нарочиту пажњу посвећују Енглеска, Јапан (који на овом плану у сваком селу има по једног полицајца) и неке друге земље.

Поред адекватног начина понашања полиције, на јачање односа између полиције и грађана могу утицати и одређени облици непосредне сарадње, који се могу остваривати:

- организовањем и извођењем наставе у школама у циљу веће безбједности саобраћаја, сузбијања малољетничке делинквенције, наркоманије и других социјално-патолошких појава;

- упознавање грађана преко адекватних средстава информисања са одређеним појавним облицима кривичних дјела (нови методи вршења превара, провалних крађа и сл.), како би могли благовремено предузети мјере на плану властите заштите;

- информисањем државних органа и правних лица о одређеним негативним појавама, на основу којих би они, у складу са својим надлежностима и овлашћењима, утицали на отклањање узрока и повода који производе те појаве;

- презентовањем научних достигнућа која се користе у функцији сузбијања злочина, ради стицања повјерења у моћ службе, што истовремено може имати и значајан превентивни ефекат и

- другим облицима сарадње којом се могу придобити грађани.

5.9. Однос полиције према медијима,Под медијима уопштено подразумијевамо средства за преношење информација, а под

мас-медијима средства за пренос информација ширем кругу грађанства, као што су телевизија, радио, штампа и други. Нереално, смишљено, а понекад и тенденциозно информисање јавности о дјеловању полиције може веома негативно утицати на стварање мржње ширег круга грађанства према полицији. Оваквим дјеловањем мас-медија може се према полицији створити већа одбојност него њеним пропустима у непосредним контактима са грађанима.

Поступци којима мас-медији наносе одбојност масе грађана према полицији могу нарочито бити:

- пласирање пребрзих и непровјерених информација којима се може изазвати узнемирење грађана и истовремено немоћ полиције у елминисању опасности, а све у циљу повећања тиража штампе, односно веће материјалне користи;

- величању одређених злочинаца називајући их ''жестоким момцима'', ''херојима подземља'' и сл., називима према којима је полиција немоћна, чиме се млађи нараштаји могу, гледајући у њима своје ''идоле'', подстаћи на незаконите и неморалне радње;

- истовремено, дио медија из опозиције склон је да смишљено ради против угледа полиције, презентујући широј јавности претпоставке о одређеним криминалним аферама у којима су учествовали високи полицијски руководиоци, сматрајући притом да је полицијски апарат искључиво у функцији владајуће странке, као и

- други поступци који могу утицати на ремећење односа између грађана и полиције.Насупрот свему овом, важно је навести значај благовременог и објективног

информисања јавности од стране масмедија, на чему инсистирају грађани.Објективно информисање грађана о одређеним активностима полиције, по правилу, не

смета полицији која ради успјешно и законито, јер од таквог информисања полицији може само расти углед у пгарем кругу грађанства. У противном, презентовање одређених информација које указују на незаконит и неуспјешан рад полиције, по правилу указује на то да многи руководиоци полиције нису спремни на самокритику, због чега долази до ремећења односа између њих и лица која раде у мас-медијима.

Сметање објективног информисања о раду полиције може само да говори да таква полиција не ради успјешно и квалитетно.

У циљу елиминисања оваквих неспорезума, пожељно је да све информације које иду у јавност буду провјерене и тачне. Ради избјегавања погрешног интерпретирања података који могу бити продукт неразумијевања материје или нечег другог, пожељно је да служба унутрашњих послова даје сагласност на текст који се објављује.

Међутим, то не значи да средства информисања треба да објављују само податке за које је полиција сагласна, јер би то могло да значи да државни органи, правна лица и грађани, због необјективности полиције, никада не би дошли до истине.

Формирање посебних тијела за информисање и односе с јавношћу при Министарству унутрашњих послова мора бити искључиво у функцији истинитог и благовременог информисања јавности, а никако у функцији сакривања властитих слабости.

5.10. Однос полиције према политичким процесима,

Један од основних задатака полиције је, поред заштите, људских права и грађанских слобода и живота и личне сигурности грађана, и заштита уставом утврђеног поретка.

У својој дугој историји, а нарочито до појава уставних монархија са којима је доношењем устава као највишег правног акта почела битисати правна држава, полиција је играла веома важну улогу у јавном и приватном животу и доношењу политичких одлука. То је било доба тзв. ''полицијских држава''. У таквим државама полиција се појављивала не само као извршилац незаконитих и нехуманих аката владара већ је активно на разне начине утицала на политички живот. Ови утицаји, од којих су многи неприхватљиви као незаконити и самовољни, могу бити:

А) Непосредниа) отворени, који се остварују:- прогањањем опонената режима (прогнанство, задржавање, хапшење);- утицајем на политичке процесе (надзирање избора);- утицајем на режим који је нападнут (одбрана или ускраћивање подршке);- утицајем на политичке одлуке (формалним учешћем у доношењу одлука када су

шефови полиције чланови органа власти, затим утицај преко привилегованих канала, пријетњом ускраћивања подршке, политичком мобилизацијом).

б) тајни, који се огледају у:- присмотри и надзирању и- манипулацијама (уцјене опозиционих лидера и сл.).

Б) Посредни облици утицаја, који могу бити:- социјализација јавности (придобијање грађана за одређене циљеве);- легитимисање владе (безрезервна подршка влади или пасиван став према њеним

одлукама);- демонстрациони ефекти (полиција је огледало државе - прим. аутор)и- учешће у развоју (остваривање несметаног стварања материјалних добара државе

спречавањем незаконитих и штетних радњи).Основно начело које карактерише рад и понашање полиције у политичким процесима

јесте начело неутралности. Ово начело подразумијева:- самосталност полиције у провођењу закона и других прописа без утицаја политичких

партија, интересних група и других утицајних субјеката који би били срачунати на одвраћање полиције од такве дјелатности;

- немогућност коришћења полиције за интересе политичке борбе било које политичке странке;

- потпуна деполитизација полиције, тј. забрана припадности полиције у политичким странкама, што је као такво уређено и важећим законом унутрашњих послова Републике Српске (члан 3).

Полиција се у политичким процесима мора понашати искључиво у складу са начелом неутралности, са приоритетним задатком очувања државе, а мање актуелне политике.

5.11. Контрола рада полиције од стране јавности,Циљ сваке државе је да створи јаку полицију, која ће се у сваком тренутку моћи

ефикасно и на законит начин супротставити свим облицима насиља. Међутим, не може се дозволити да тако моћна полиција постане насилна и наметљива и да као таква озбиљно угрози људска права и грађанске слободе као темељне вриједности сваке демократске и правне државе.

Ради елиминисања тих негативности, надлежност и начин поступања полиције потребно је правно уредити и над њеним радом успоставити адекватне облике контроле, која може бити спољна и унутрашња, и средства контроле која могу бити формална и неформална.ФОРМАЛНА СРЕДСТВА КОНТРОЛЕ

1.1. Спољна контрола, коју чине:а) Парламентарна контрола, која се нарочито остварује:- уређивањем прописа којима се регулишу полицијска овлашћења и начин понашања

полиције, чиме се ограничава простор за слободно полицијско дјеловање,- одлучивањем о раду полиције,- одлучивањем о избору челног човјека - министра, затим висини материјалних

средстава за рад, платном систему, звањима и др.;б) Контрола владе и других извршних органа, која се нарочито остварује;- доношењем подзаконских аката који се тичу рада полиције,- утврђивањем начела за унутрашњу организацију и давањем сагласности на акт о

организацији и систематизацији радних мјеста,

- разматрањем програма рада и извјештаја о раду и доношењем смјерница и начелних ставова за рад,

- постављањем и разрјешењем замјеника и помоћника челног човјека министарства;в) Судска контрола, која се остварује:- одлучивањем о кривичним дјелима која почине полицајци;- контролом законитости појединачних аката у посебном судском поступку (управном

спору);- контролом квалитета рада полиције кроз прикупљене материјалне доказе у судском

поступку и др.;г) Контрола тужилаштва, остварује се увидом у квалитет извјештаја које је поднијела

полиција и њеног рада по захтјеву јавног тужиоца, који поред надзорне има и усмјеравајућу улогу у кривичном поступку;

д) Уставносудска контрола, која се остварује контролом уставности и законитости општих аката полиције;

ђ) Омбудсман као установа која је у неким земљама формирана ради заштите права грађана,

е) Остале контроле подразумијевају одређене комисије или одборе који се намјенски формирају ради контроле рада полиције, затим одређене државне институције које контролишу материјално-финансијско пословање, политику запошљавања и слично.

1.2. Унутрашња контрола, која може бити:а) хијерархијска, коју врше руководни радници над радом својих потчињених;б) институционална, која подразумијева:- одлучивање у другостепеном поступку по жалби грађана на првостепено рјешење и- инспекцијски надзор над нижим организационим јединицама;в) утврђивање дисциплинске одговорности у посебно уређеном дисциплинском

поступку за почињене теже и лакше повреде радне дужности иг) вредновање - оцјена резултата рада сваког радника према утврђеним критеријумима,

што представља значајан мотивациони фактор у раду полиције.

5.12. Истраживање рејтинга и угледа полиције у очима грађана,Свака полиција мора стално да води рачуна о мишљењу јавног мњења о њеном раду и

понашању. Она не треба да чека да до информација о свом угледу код грађана долази преко медија и на друге начине. Истраживање угледа полиције у очима државних органа, правних лица и грађана треба да буде њена стална брига. За сагледавање ових односа, при сједишту Министарства и организационим јединицама на нивоу региона, нужно је формирање посебних организационих тијела за односе полиције с јавношћу. Њихов задатак је, између осталог, да повремено, а посебно у ситуацијама када се то оцијени за потребно, истражују такво стање путем анкетних листова, интервјуа, посматрања, анализе представки грађана и другим методама истраживања.

Закључке до којих се дође истраживањем треба максимално користити на плану отклањања утврђених слабости, што би биле властите превентивне мјере прије реакције других субјеката који су надлежни да врше контролу над радом полиције.

5.13. Начело законитости као принцип дјеловања полиције,Ово је темељно начело, без чије досљедне примјене нема ни правне државе. Оно

подразумијева да су се припадници полиције у извршавању послова и задатака дужни строго придржавати закона и других прописа који регулишу њихову надлежност.

5.14. Начело познавања лица и територије као принцип дјеловања полиције,Благовремено спречавање, а посебно откривање кривичних дјела и прекршаја, и

проналажење и хватање њихових извршилаца, често је немогуће без доброг познавања лица и територије. Криминалистички инспектор, без обзира на знање и искуство, неће имати много успјеха у расвјетљавању кривичних дјела без помоћи вође сектора и полицајаца који раде на

сектору. Радници полиције на сектору морају познавати лица која се воде под појачаним надзором, лица која по свом радном мјесту и мјесту становања могу полицији пружити важне податке од значаја за кривични и прекршајни поступак, као и што шири круг, других лица, а од територије њен рељеф, комуникације, шуме, ријеке, насеља и улице у граду и друго.

5.15. Начело превентивног рада као принцип дјеловања полиције,Приоритетан задатак униформисане полиције је да, покривањем одређених

криминалних и криминогених жаришта путем позорничко-патролне дјелатности, ради на одвраћању лица од намјере вршења кривичних дјела и прекршаја. Поред овог вида превентивног дјеловања, који првенствено зависи од систематског приступа у планирању и организовању службе на мјестима гдје се очекује вршење незаконитих радњи, превентивно дјеловање се може остваривати и путем благовременог обавјештавања државних органа, правних лица и грађана о безбједносним појавама и догађајима којима се угрожава лична и имовинска сигурност, како би благовременим дјеловањем могли и сами предузимати мјере на властитој заштити. Суштина одржавања стабилног стања безбједности састоји се у спречавању настајања посљедица, јер ''Post delictum'' дјеловање службе на њих, поред већ настале штете, било да је ријеч о имовинској или некој другој, захтијева изузетне напоре на плану расвјетљавања кривичних дјела, с тим да је, и поред тога, крајњи резултат често неизвјестан.

5.16. Начело хуманости и пружања помоћи грађанима као принцип дјеловања полиције,Без широке помоћи грађана полиција неће моћи са успјехом обављати послове и

задатке. Однос јавног мњења према раду полиције битан је индикатор њеног угледа у грађанству. Такав углед стиче се остваривањем коректних односа са грађанима. Полицајци морају бити стално уредни, тријезни, тактични, бирати ријечи, не дизати глас без потребе, имати одговарајући израз лица, и не смију бити паничари. У свакој прилици они морају пружати помоћ грађанима у ситуацијама као што су пожари, елементарне непогоде, остајање у квару на путу, усмјеравање на улици и слично. Само оваквим начином поступања смањиће се традиционална одбојност грађана према полицији. У примјени овлашћења радници полиције морају бити хумани.

5.17. Начело методичности и планирања као принцип дјеловања полиције,Расвјетљавању сваког криминалног чина мора се приступати систематски и плански,

ради избјегавања стихијности, импровизације и рутинерства, што заједно води ка дезорганизацији. Све информације у сваком конкретном случају треба детаљно проучити, процијенити и предвидјети, па тек онда планирати. Свако другачије поступање не води жељеном циљу. Никада се не смије радити напамет.

5.18. Начело објективности као принцип дјеловања полиције,У обављању својих послова полицајци морају бити објективни и праведни. То

захтијева критичност и самокритичност, уз одбацивање било каквих симпатија и антипатија према осумњиченом. Полицајци не смију бити пристрасни, они морају стално трагати за истином. Боље је да се стотину кривих не осуди него да један невин буде осуђен.

5.19. Начело брзине, изненађења и оперативности као принцип дјеловања полиције,У народу се каже ''гвожђе се кује док је вруће''. Брзо поступање на мјесту извршења

криминалног чина обезбјеђује очување непромијењеног стања на лицу мјеста, затицање очевидаца па и осумњиченог, што је пресудно за успјешно расвјетљавање криминалног догађаја. Брзо проналажење и хватање учиниоца дјелује на њега изненађујуће, шокира га и онемогућује у конструкцији лажног алибија. На препад се лишава слободе и на лицу мјеста обезбјеђују докази. Муњевите акције обезбјеђују потпуни успјех. Брзина, међутим, није исто што и брзоплетост.

Оперативност подразумијева добру информисаност, владање ситуацијом, повезаност са грађанима који располажу сазнањима о кривичним дјелима, или су у позицији да до таквих сазнања могу доћи. То је у суштини добра покривеност терена. Продукт досљедне примјене овог начела је ефикасност, што је један од кључних елемената правне државе.

5.20. Начело темељитости и упорности као принцип дјеловања полиције,Досљедном примјеном овог начела елиминише се површност у извршавању послова.

Услов за његову примјену је систематско приступање рјешавању проблема. Откривање кривичног дјела и његовог извршиоца захтијева истрајност, тј. сагледавање свих чињеница, па макар оне наизглед биле ''очигледне'' или ''мале и без значаја''. Темељитост и упорност не треба да значе и тврдоглавост. Стрпљивост и упорност су драгоцјена својства криминалисте и полицајца. Захваљујући примјени овог начела, многа тешка кривична дјела и њихови извршиоци откривени су и након више година. Никад се не треба предавати.

5.21. Начело конспиративности као принцип дјеловања полиције,У обављању одређених послова, а посебно оперативно-тактичких мјера и радњи чија

природа захтијева конспиративност, они који располажу информацијом, морају је чувати као службену тајну. У пракси је пропало доста акција само због тога што није сачувана службена тајна. Шта се све сматра тајном, предвиђено је законским прописима. Старо обавјештајно правило каже да тајна између тројице може остати ако су двојица мртва. Кад год је то могуће, саопштавање провођења неке активности која представља тајну треба извршити пред сам њен почетак, уколико то не утиче на квалитет припрема. За тајну треба да зна један, а по могућности и још неколико учесника. Треба водити рачуна о томе да се тајне не одавају само из намјере, већ и због непажње. У сваком случају, према неодговорнима треба предузимати адекватне мјере одговорности.

5.22. Начело комуникативности и сарадње као принцип дјеловања полиције,Криминалитет и криминалци не познају више ни просторне ни административне

границе, што је из дана у дан, развојем ваздушног и сваког другог саобраћаја и технике, све израженије. Успјешно сузбијање криминалитета стога је немогуће без сарадње и координацие на вишим територијалним нивоима (регион, република, континент и цијели свијет).

Сарадња и координација остварују се непосредно путем писмених замолница, средстава везе и слично. Неопходно је, у интересу борбе против криминалитета, да се, по захтјевима, одговара одмах. Због неекспедитивности неких кореспондената, пропале су многе акције, или су завршене са половичним успјехом и резултатима.

5.23. Начело координације као принцип дјеловања полиције,Криминалитет и криминалци не познају више ни просторне ни административне

границе, што је из дана у дан, развојем ваздушног и сваког другог саобраћаја и технике, све израженије. Успјешно сузбијање криминалитета стога је немогуће без сарадње и координацие на вишим територијалним нивоима (регион, република, континент и цијели свијет).

Сарадња и координација остварују се непосредно путем писмених замолница, средстава везе и слично. Неопходно је, у интересу борбе против криминалитета, да се, по захтјевима, одговара одмах. Због неекспедитивности неких кореспондената, пропале су многе акције, или су завршене са половичним успјехом и резултатима.

5.24. Начело сталног стручног усавршавања као принцип дјеловања полиције,

Да би неко био професионалац у свом послу, није довољно да само заврши адекватну школу по степену и профилу. Завршетком школе стиче се теоретска основа или представа о послу. Каснији рад, само у пракси, без коришћења теорије, такође неће донијети жељене резултате. Професионалци у свом послу биће само они који изврше синтезу теорије и праксе.

Прије извођења засједе треба проучити стручну литературу, потом је испланирати према конкретном задатку, учествовати у њеној реализацији, а након завршетка обавити анализу. Све добре и лоше стране рада евидентирати и користити убудуће. Само се тако учи. Руководни састав полиције, а посебно са нивоа Министарства, дужан је да обезбиједи да се радници благовремено упознају са новим прописима, научним достигнућима, као и да путем годишњег плана и програма стручног оспособљавања и усавршавања акценат ставе на обраду оних тема за које су анализом утврђене слабости. Посебан акценат потребно је ставити на континуирано одржавање физичке кондиције и стечена знања из специјалног физичког образовања. Без овог нема ни физичке ни психичке стабилности, па тиме ни успјешне борбе против злочина и насиља.

5.25. Методе праћења и анализирања безбједносних појава,

Безбједносне појаве и догађаји угрожавања, односно подаци који указују на њих, могу се пратити да два основна начина:

- картографски, гдје се прати дрема врсти и мјесту извршења;- табеларно, гдје се прате, односно класификују и према осталим факторима анализе

безбједносних појава и- на друге начине (графикон и сл.).Праћење се врши свакодневно за три основне области безбједности (криминалитет,

јавни ред и мир и саобраћај).а) Картографско праћењеКартографско праћење безбједносне проблематике обавља се путем симбола у бојама

на плановима града за градска подручја у размјеру од 1:25.000, односно фотокопијама топографских карата за ванградска подручја у размјери од 1:50.000. Симболи који означавају неку од врста безбједносног догаћаја (кривично дјело, прекршај против јавног реда и мира, саобраћајна незгода и сл.), уносе се тачно на мјесто гдје се догађај десио. Карте треба да стоје на зиду, јер ће их на тај начин моћи користити сви припадници полиције. Праћење се врши за једну календарску годину, а након тога карте се одлажу ради даљег дугорочног праћења и упоређивања безбједносне проблематике, што може корисно послужити за дугорочне безбједносне процјене, односно прогнозе даљег манифестовања безбједносног стања.

Оваквим начином праћења безбједносних догађаја и појава најбоље се уочавају криминална, криминогена и саобраћајна жаришта.

Ова жаришта, зависно од аналитичких показатеља, захтијевају да се на њима успостави стална или повремена полицијска превентива, затим планира извођење одређених оперативно-тактичких мјера и радњи као што су осматрање, рације, засједе и друге радње или њихово комбиновно извођење у циљу откривања и хватања извршилаца на мјесту извршења.

б) Табеларно праћењеРегистровање кривичних дјела, прекршаја против јавног реда и мира и саобраћајних

незгода врши се на табелама у које су унесене све рубрике које представљају факторе неопходне за успјешно анализирање безбједносних појава (врсте појава, бројност, мјесто и вријеме дешавања, узроци и посљедице). Регистровање се обавља тако што сеза сваки догађај графитном оловком унесу рецкице у предвиђене рубрике - коцкице табеле. Када се коцкице попуне, рецкице се зброје и у коцкице унесе збир, а потом се поред збира настави са уношењем нових рецкица до поновног збрајања. На овај начин у коцкице се могу унијети и показатељи који чине бројеви са више цифара, тако да су оне прилагодљиве за ову намјену.

На крају календарске године или тромјесечја, односно периода за који се прави анализа, саберу се сви подаци, тако да табеле служе за процјењивање безбједносне ситуације за наредну годину, као и за дугорочнија предвиђања.

5.26. Планирање превентивног рада на темељу аналитичког праћења стања безбједности,

Након завршене обраде података, приступа се анализи безбједносних појава и догађаја. Потпуно овладавање безбједносном проблематиком захтијева да се безбједносне појаве и догађаји којима се угрожава безбједност (кривична дјела, прекршаји, против јавног реда и мира и други прекршаји и саобраћајне незгоде) сагледају према свим факторима анализе и то:

а) бројности - обиму, односно учесталости извршених кривичних дјела, прекршаја против јавног реда и мира, саобраћајних незгода и других социјално-патолошких појава;

б) врсти - структури, односно појавним облицима њиховог дешавања, из чега је, између осталог, видљив и степен друштвене опасности;

в) времену дешавања (мјесец, дан у седмици, дио дана - прије подне, послије подне, у вечерњим часовима, послије пола ноћи, час дешавања);

г) мјесту дешавања (град, приградско насеље, село, мјесто одржавања јавног скупа, угоститељски објекат, аутобуска или жељезничка станица, средство јавног превоза, раскрсница путева, на ком безбједносном сектору, патролном или позорничком рејону и слично);

д) објектима напада, што подразумијева све оне вриједности које су на мети криминалних и криминогених насртаја (сувереност, независност и територијални интегритет, грађанска права и слободе, животи људи и њихова лична сигурност, држава и приватна имовина и др.);

ђ) посљедицама које су настале извршењем кривичних дјела, прекршаја и саобраћајних незгода (смрт лица, тешке и лаке тјелесне повреде, претрпљени страх, материјална штета и др.);

е) носиоцима угрожавања (извршиоцима кривичних дјела, прекршаја и других делинквентних радњи), које етиолошки можемо сагледавати са сљедећих аспеката: старосне структуре, рецидивизма, пола социјалне структуре и демографске структуре

ж) вјероватни узроци и поводи који погодују вршењу кривичних дјела и других недозвољених радњи, као што су: слаба заштита имовине, психолошка својства извршиоца, неразријешени имовинско-правни односи, погрешан одгој у породици, погрешан одгој у школи, сиромаштво, и други криминогени фактори који могу утицати да одређено лице крене странпутицом.

Детаљно сагледавање свих показатеља безбједносних појава и догађаја по свим факторима анализе, омогућава да се дође до квалитетних закључака и смјерница који указују у ком правцу треба усмјеравати оперативно-превентивне активности службе. Квалитетна анализа безбједносне проблематике најбоља је подлога за реално предвиђање. Поред обрађених података, код израде анализа безбједносне проблематике, неопходно је узети у обзир и безбједносне појаве и догађаје који због објективних или субјективних разлога нису подведени под кривично или прекршајно гоњење (нпр. грађански немири - штрајкови, демонстрације, нереди), или проблематику чије су посљедице видљиве, а које због одређених разлога нису евидентиране као појаве угрожавања (''тамна бројка'' криминалитета).

На бази предочених фактора анализе безбједносних појава и догађаја угрожавања, потребно је да се у полицијским станицама и другим организационим јединицама униформисане полиције сачињавају за подручје дјеловања кварталне анализе (тромјесечне, полугодишње, деветомјесечне и годишње) о стању криминалитета, јавног реда и мира и безбједности саобраћаја, које ће поред других расположивих безбједносно интересантних сазнања бити основ за процјењивање безбједносне ситуације и предвиђање даљег манифестовања безбједносног стања, а тиме и за планирање мјера и активности.

Са закључцима анализе потребно је упознати и државне органе и правна лица која према својим надлежностима могу утицати на благовремено спречавање и елиминисање узрока и повода који доводе до угрожавања и тиме дати свој пуни допринос на јачању генералне превенције у борби против друштвено опасних и штетних појава.

5.27. Селекција кадрова и кадровска политика као функција полицијске организације,5.28. Методе мотивације радника полиције у функцији превентивне активности,5.29. Методе предвиђања и прогнозе развоја безбједносне ситуације,5.30. Координација рада полиције и других државних субјеката у функцији превенције безбједносно значајних догађаја,5.31. Методе борбе против унутрашњег криминала и недисциплине у редовима полиције.

6. Програм испита за чин из области ''Криминалистика са кривичним правом'' састоји се из:

6.1. Систем криминалистике,6.2. Криминалистика у систему наука,6.3. Криминалистичко учење о фиксирању доказне информације,6.4. ''Основи сумње'' и ''основана сумња'' у криминалистичкој науци,6.5. Општа криминалистичка разматрања,6.6. Основни појмови криминалистичке технике,6.7. Основни појмови истраживања проблема у оперативној дјелатности,6.8. Криминалистичко-тактички поступак на мјесту извршења криминалне радње,6.9. Оперативно-тактички проблеми у вези са фингирањем криминалне радње,6.10. Деликвентска тактика,6.11. Криминалистачко-тактички значај улоге жртве у поступку доказивања и разјашњавања кривичног дјела,6.12. Научна проблематика откривања и разјашњавања кривичних дјела,6.13. Криминолошка и криминалистичка прогноза,6.14. Шта представља откривање, а шта разјашњавање кривичног дјела и откривање извршиоца кривичног дјела,6.15. ''Тамни појас'' криминалитета и криминалистичка анализа,6.16. Криминалистички и кривично-процесни аспекти начина извршења кривичног дјела (модус операнди),6.17. Откривање и разјашњавање криминалних радњи помоћу индиција,6.18. Постављање верзија у процесу оперативне дјелатности,6.19. Криминалистичко-тактички проблеми у вези са доказима,6.20. Криминалистичко-тактички проблеми у вези са помоћним доказним средствима,6.21. Криминалистичко-оперативна дјелатност,6.22. Методика оперативног рада са појединим индицијама у откривању и доказивању тежих кривичних дјела,6.23. Кривично дјело убиство (члан 148-152),

УбиствоЧлан 148.

(1) Ко другог лиши живота, казниће се затвором најмање пет година.(2) Ако је дјело из става 1. овог члана учињено под особито олакшавајућим

околностима, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.Тешко убиство

Члан 149.(1) Затвором најмање десет година или казном дуготрајног затвора казниће се:1) ко другог лиши живота на нарочито свиреп или крајње подмукао начин,2) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог

кривичног дјела, из безобзирне освете или из других нарочито ниских побуда,3) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању,4) ко другог лиши живота и при том умишљајно доведе у опасност животе више лица,5) ко умишљајно лиши живота два или више лица, а не ради се о убиству на мах,

убиству дијетета при порођају или убиству учињеном под особито олакшавајућим околностима (члан 148. став 2.),

6) ко лиши живота дијете, малољетно лице или женско лице за које зна да је бременито,

7) ко лиши живота судију или јавног тужиоца у вези са вршењем њихове судијске или тужилачке дужности, или ко лиши живота службено или војно лице при вршењу послова безбедности или дужности чувања јавног реда, хватања учиниоца кривичног дјела или чувања лица лишеног слободе.

(2) Казна из става 1. овог члана примениће се и када је лишење живота извршено организовано или по наруџби.

Убиство на махЧлан 150.

Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, тешким злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до десет година.

Убиство дијетета при порођајуЧлан 151.

Мајка која лиши живота своје дијете за вријеме порођаја или непосредно после порођаја, под утицајем стања које је изазвано порођајем, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

Нехатно лишење животаЧлан 152.

Ко другог лиши живота нехатно, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

6.24. Кривично дјело противправно лишење слободе (члан 166),

Противправно лишење слободеЧлан 166.

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дјело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотријебом службеног положаја или овлашћења, казниће се затвором до три године.

(3) Ако је противправно лишење слободе из става 1. и 2. овог члана учињено према дијетету или малољетном лицу, или је трајало дуже од петнаест дана, или је вршено на свиреп начин, или је лицу које је противправно лишено слободе усљед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке посљедице, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(4) Ако је усљед дјела из става 1., 2. и 3. овог члана наступила смрт лица које је било противправно лишено слободе, учинилац ће се казнити затвором од двије до дванаест година.

(5) Покушај дјела из става 1. и 2. овог члана кажњив је.

6.25. Кривично дјело нарушавање неповредивости стана (члан 170),

Нарушавање неповредивости станаЧлан 170.

(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или друге затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица одатле не удаљи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено претреса стан или просторе из претходног става овог члана.

(3) Ако дјело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотријебом службеног положаја или овлашћења, казниће се затвором до три године.

(4) Покушај кривичног дјела из става 1. и 2. овог члана је кажњив.

6.26. Кривично дјело противзаконито претресања (члан 171),

Противзаконито претресањеЧлан 171.

(1) Ко неовлашћено претреса лице или његове ствари, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дјело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотријебом службеног положаја или овлашћења, казниће се затвором до три године.

(3) Покушај кривичног дјела из става 1. овог члана је кажњив.

6.27. Кривично дјело силовање (члан 193),

СиловањеЧлан 193.

(1) Ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу употријебом силе или пријетњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је дјело из става 1. овог члана извршено према малољетном лицу, или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин, или је истом приликом извршено више силовања од стране више лица, или је усљед дјела наступила тешка тјелесна повреда, тешко нарушење здравља или трудноћа силованог женског лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(3) Ако је усљед дјела из става 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дјело извршено, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу озбиљном претњом да ће за њега или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом неким другим тешким злом, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

6.28. Кривично дјело тешка крађа (члан 232),

Тешка КрађаЧлан 232.

(1) Ако је крађа извршена:1) обијањем или проваљивањем или другим савлађивањем већих препрека да се дође до

ствари из затворених зграда, соба, каса, ормара, благајни или других затворених простора,2) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин,3) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно средство ради напада

или одбране,4) од стране више лица која су се удружила за вршење крађа,5) искоришћавањем стања проузрокованог пожаром, поплавом, земљотресом или

сличном несрећом,6) искоришћавањем немоћи или другог тешког стања неког лица, учинилац ће се

казнити затвором од једне до осам година.(2) Ако вриједност украдене ствари прелази износ од 10.000 КМ учинилац ће се

казнити затвором од једне до десет година.(3) Ако је украдена ствар од посебног историјског, научног или културног значаја, или

вриједност украдене ствари прелази износ од 50.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

6.29. Кривично дјело разбојничка крађа (члан 234),

Разбојничка крађаЧлан 234.

(1) Ко је на дјелу крађе затечен, па у намјери да украдену ствар задржи, употријеби силу против неког лица или пријетњу да ће непосредно напасти на његов живот или тијело, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је при извршењу дјела из става 1. овог члана неком лицу умишљајно нанесена тешка тјелесна повреда или је дјело учињено од стране више лица или је употријебљено какво оружје или опасно средство, или ако вриједност украдених ствари прелази износ од 50.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу кривичног дјела из става 1. овог члана неко лице умишљајно лишено живота, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или дуготрајним затвором.

6.30. Кривично дјело разбојништво (члан 233),

РазбојништвоЧлан 233.

(1) Ко употријебом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тијело одузме туђу покретну ствар у намјери да њеним присвајањем прибави себи или другом противправну имовинску корист, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је при извршењу дјела из става 1. овог члана неком лицу умишљајно нанесена тешка тјелесна повреда или је дјело учињено од стране више лица или је употријебљено какво оружје или опасно средство, или ако вриједност одузетих ствари прелази износ од 50.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу кривичног дјела из става 1. овог члана неко лице умишљајно лишено живота, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или дуготрајним затвором.

6.31. Кривично дјело тероризма (члан 299),

ТероризамЧлан 299.

(1) Ко учини терористички акт с циљем озбиљног застрашивања грађана или присиљавања органа власти у Републици Српској да што учини или неучини или с циљем озбиљног нарушавања или уништавања основних политичких, уставних, економских или друштвених организационих јединица у Републици Српској, казниће се казном затвора најмање три године.

(2) Ако је усљед кривичног дјела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити казном затвора најмање пет година.

(3) Ако је при извршењу кривичног дјела из става 1. овог члана учинилац неко лице с умишљајем лишио живота, казниће се затвором од најмање десет година или казном дуготрајног затвора.

(4) Терористички акт у смислу овог члана подразумјева коју од следећих намјерних радњи која с обзиром на своју природу или околност може озбиљно оштетити државу или међународну организацију:

1) напад на живот лица које може проузроковати његову смрт,2) напад на тјелесни интегритет лица,3) противправно затварање, држање затвореног или на други начин одузимање или

ограничавање слободе кретања другом лицу с циљем да се њега или некога другога присили да што учини, неучини или трпи (отмица) или узимање талаца,

4) наношење велике штете објектима Републике Српске или јавним објектима, саобраћајном систему, објектима инфраструктуре укључујући информатички систем, фиксној платформи која се налази у континенталном појасу, јавном мјесту или приватној имовини за коју штету је вјероватно да ће угрозити људски живот или довести до знатне материјалне штете,

5) отмицу ваздухоплова, брода или другог средства јавног саобраћаја или превоза робе,6) производњу, посједовање, стицање, превоз, снабдијевање, коришћење или

оспособљавање за коришћење оружја, експлозива, нуклеарног, биолошког или хемијског оружја или радиоактивних материјала, те истраживање и развој биолошког, хемијског или радиоактивних материјала,

7) испуштање опасних материја или изазивање пожара, експлозија или поплава с циљем угрожавања људских живота,

8) ометање или заустављање снабдијевања водом, електричном енергијом или другим природним ресурсом с циљем угрожавања људских живота,

9) пријетња извршењем којег дјела из тачке 1. до 8. овог става.

6.32. Кривично дјело диверзије (члан 302),

ДиверзијаЧлан 302.

Ко у намјери угрожавања уставног уређења или безбедности Републике Српске рушењем, паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројења, уређај система везе, уређај јавне употријебе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбедност или снабдијевање грађана или за привреду или функционисање јавних служби, казниће се затвором од три до петнаест година.

6.33. Кривично дјело саботаже (члан 303),

СаботажаЧлан 303.

Ко у намјери угрожавања уставног уређења или безбедности Републике Српске на прикривен, подмукао или други сличан начин, у вршењу своје службене дужности или радне обавезе, проузрокује знатну штету за државни орган или правно лице у којем ради или за други државни орган или правно лице, казниће се затвором од двије до петнаест година.

6.34. Кривично дјело злоупотреба службеног положаја или овлашћења (члан 347),

Злоупотреба службеног положаја или овлашћењаЧлан 347.

(1) Службено или одговорно лице које у намјери да себи или другоме прибави какву неимовинску корист или да другоме нанесе каву штету, искористи свој положај или овлашћење, прекорачи границе свог овлашћења или не изврши службену дужност, казниће се затвором од три мјесеца до три године.

(2) Ако је дјелом из става 1. овог члана нанесена знатна штета или је дошло до теже повреде права другог, учинилац ће се казнити затвором од шест мјесеци до пет година.

(3) Службено или одговорно лице које у намјери да себи или другоме прибави какву имовинску корист, искористи свој положај или овлашћење, прекорачи границе свог овлашћења или не изврши службену дужност, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(4) Ако је дјелом из става 3. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, а ако тај износ прелази 50.000 КМ, казниће се затвором од двије до десет година.

6.35. Кривично дјело изнуђивање исказа (члан 358),

Изнуђивање исказаЧлан 358.

(1) Службено лице које у вршењу службе употријеби силу, пријетњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намјери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су усљед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке посљедице за окривљеног у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

6.36. Методика откривања, разјашњавања и документовања компјутерског криминала,6.37. Методика откривања, разјашњавања и документовања организованог кјриминала,6.38. Методика откривања, разјашњавања и документовања еколошког криминала,6.39. Појам мафије и гангстеризма,6.40. Рекет, појам и методи разјашњавања,6.41. Помоћна оперативна техника,6.42. Доказивање,6.43. Идентификација лица,

6.44. Кривично дјело - појам и елементи кривичног дјела, (Члан 7.)

Кривично дјело(1) Кривично дјело је противправно дјело којим се повређују или угрожавају

заштићене вриједности и које је, због своје опасности, у закону одређено као кривично дјело и за њега прописана кривична санкција.

(2) Није кривично дјело оно дјело које је, иако садржи обиљежја кривичног дјела одређена законом, у занемарљивој мјери опасно због свог малог значаја и због незнатности или одсутности штетних посљедица. Дјело је малог значаја ако на то указују његова природа, тежина, околности под којима је учињено, низак степен кривичне одговорности учиниоца или његове личне околности.

6.45. Нужна одбрана и крајња нужда, (Члан 11 и 12.)

Нужна одбрана(1) Није кривично дјело оно дјело које је учињено у нужној одбрани.(2) Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да се од свог добра или од добра

другог одбије истовријемени или непосредно предстојећи противправни напад.(3) Учинилац који је прекорачио границе нужне одбране може се блаже казнити, а ако

је прекорачење учинио усљед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може се и ослободити од казне.Крајња нужда

(1) Није кривично дјело оно дјело које је учињено у крајњој нужди.(2) Крајња нужда постоји кад је дјело учињено ради тога да учинилац отклони од свог

добра или од добра другог истовријемену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило.

(3) Учинилац који је сам изазвао опасност али из нехата, или је прекорачио границе крајње нужде, може се блаже казнити, а ако је прекорачење учињено под особито олакшавајућим околностима – може се и ослободити од казне.

(4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се изложи опасности.

6.46. Кривична одговорност, (Члан 13.)

Кривична одговорност(1) Кривично је одговоран учинилац који је урачунљив и који је кривично дјело учинио

са умишљајем или из нехата.

(2) За кривично дјело учињено из нехата учинилац је кривично одговоран само кад то закон одређује.

6.47. Урачунљивост, умишљај и нехат - одговорност за тежу посљедицу, (Члан 14-17.)

Урачунљивост(1) Није урачунљив учинилац који у вријеме извршења кривичног дјела није могао

схватити значај свог дјела или није могао управљати својим поступцима усљед душевне болести, привријемене душевне поремећености или заосталог душевног развоја (неурачунљивост).

(2) Учинилац кривичног дјела чија је способност да схвати значај свог дјела или способност да управља својим поступцима била битно смањена усљед неког стања из става 1. овог члана може се блаже казнити (битно смањена урачунљивост).

(3) Кривично је одговоран учинилац кривичног дјела који употријебом алкохола, дрога или на други начин доведе себе у стање у коме није могао схватити значај свог дјела или управљати својим поступцима, ако је у вријеме довођења у то стање дјело било обухваћено његовим умишљајем или је у односу на дјело код њега постојао нехат, а закон за такво дјело предвиђа кривичну одговорност и за нехат (самоскривљена неурачунљивост).Умишљај

(1) Кривично дјело може бити извршено са директним или евентуалним умишљајем.(2) Кривично дјело је учињено са директним умишљајем када је учинилац био свјестан

свог дјела и хтио његово извршење.(3) Кривично дјело је учињено са евентуалним умишљајем када је учинилац био

свјестан да усљед његовог чињења или нечињења може наступити забрањена посљедица, али је пристао на њено наступање.Нехат

(1) Кривично дјеломоже бити учињено из свјесног и несвјесног нехата.(2) Кривично дјело је учињено из свјесног нехата када је учинилац био свјестан да

усљед његовог чињења или нечињења може наступити забрањена посљедица, али је олако држао да ће је моћи спријечити или да она неће наступити.

(3) Кривично дјело је учињено из несвјесног нехата када учинилац није био свјестан могућности наступања забрањене посљедице, иако је према околностима и према својим личним својствима био дужан и могао бити свјестан те могућности.Одговорност за тежу посљедицу

Кад је из кривичног дјела произашла тежа посљедица за коју закон прописује тежу казну, та се казна може изрећи ако је учинилац у односу на ту посљедицу поступао из нехата.

6.48. Заблуда, појам и врсте заблуде, (Члан 18. и 19.)

Стварна заблуда(1) Није кривично одговоран учинилац који у врјеме извршења кривичног дјела није

био свјестан неког његовог законом одређеног обиљежја или који је погрешно сматрао да постоје околности према којима би, да су оне стварно постојале, то дјело било дозвољено.

(2) Ако је учинилац био у заблуди усљед нехата, кривично је одговоран за кривично дјело учињено из нехата кад закон и за такво дјело одређује кривичну одговорност.Правна заблуда

Учинилац кривичног дјела који из оправданих разлога није знао да је то дјело забрањено може се блаже казнити или ослободити од казне.

6.49. Припремање кривичног дјела - покушај, неподобан покушај, добровољни одустанак, (Члан 20-22.)

Покушај(1) Ко са умишљајем започне извршење кривичног дјела, ако га не доврши, казниће се

за покушај кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, а за покушај другог кривичног дјела само кад закон изричито прописује кажњавање и за покушај.

(2) Учинилац ће се за покушај казнити у границама казне прописане за кривично дјело, а може се и блаже казнити.Неподобан покушај

Учинилац који покуша да изврши кривично дјело неподобним средством или према неподобном предмету - може се ослободити од казне.Добровољни одустанак

(1) Учинилац који је покушао извршење кривичног дјела, али је добровољно одустао од његовог извршења, може се ослободити од казне.

(2) У случају добровољног одустанка, учинилац ће се казнити за оне радње које чине неко друго самостално кривично дјело.

6.50. Саучесништво у кривичном дјелу, (Члан 23-27.)

СаизвршилаштвоАко више лица, учествовањем у радњи извршења или на други начин, заједнички

изврше кривично дјело - свако од њих казниће се казном прописаном за то дјело.Подстрекавање

(1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дјело, казниће се као да га је сам извршио.

(2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, а кривично дјело не буде ни покушано – казниће се као за покушај кривичног дјела.Помагање

(1) Ко другоме са умишљајем помогне у извршењу кривичног дјела казниће се као да га је сам учинио, а може се и блаже казнити.

(2) Као помагање у извршењу кривичног дјела сматра се нарочито: давање савјета или упутстава како да се изврши кривично дјело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дјела, отклањање препрека за извршење кривичног дјела, као и унапред обећано прикривање кривичног дјела, учиниоца, средстава којима је кривично дјело извршено, трагова кривичног дјела или предмета прибављених кривичним дјелом.Границе одговорности и кажњивости саучесника

(1) Саизвршилац је кривично одговоран у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач - у границама њиховог умишљаја.

(2) Саизвршилац, подстрекач или помагач који је добровољно спречио извршење кривичног дјела може се ослободити од казне.

(3) Лични односи, својства и околности усљед којих закон искључује кривичну одговорност, дозвољава ослобођење од казне или ублажавање казне, могу се узети у обзир само оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код кога такви односи, својства или околности постоје.Посебни услови кажњивости подстрекача и помагача

(1) Ако је кривично дјело остало у покушају, подстрекач и помагач ће се казнити за покушај тог дјела (члан 20.).

(2) Ако је извршено лакше кривично дјело од оног на које се подстрекавање и помагање односило, подстрекач и помагач ће се казнити за кривично дјело које је извршено.

6.51. Сврха кажњавања, врсте казни, услови за њихово изрицање, одмјеравање казне,

Сврха кажњавањаУ оквиру сврхе кривичних санкција, сврха кажњавања је:1) спречавање учиниоца да чини кривична дјела и његово преваспитавање;2) утицај на друге да не чине кривична дјела;3) развијање и учвршћивање друштвене одговорности изражавањем друштвене осуде

за кривично дјело и неопходности поштовања закона.Врсте казни

За кривична дјела кривично одговорним учиниоцима могу се изрећи ове казне:1) затвор;2) новчана казна.

Главне и споредне казне(1) Дуготрајни затвор и затвор могу се изрећи само као главне казне.(2) Новчана казна се може изрећи и као главна и као споредна казна.(3) Ако је за једно кривично дјело прописано више казни, само се једна може изрећи

као главна.

Законитост у изрицању казне(1) Учиниоцу кривичног дјела изриче се казна прописана за учињено кривично дјело, а

блажа казна од прописане може се изрећи само под условима предвиђеним овим закоником.(2) За кривична дјела учињена из користољубља новчана казна као споредна може се

изрећи и кад није прописана законом, или кад је законом прописано да ће се учинилац казнити затвором или новчаном казном, а суд као главну казну изрекне казну затвора.

Казна затвора(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.(2) За најтеже облике тешких кривичних дјела извршеним с умишљајем, може се

прописати казна затвора у трајању од двадесет и пет до четрдесет и пет година (дуготрајни затвор).

(3) Казна дуготрајног затвора никада се не може прописати као једина главна казна за поједино кривично дјело.

(4) Казна дуготрајног затвора не може се изрећи извршиоцу који у вријеме извршења кривичног дјела није навршио двадесет и једну годину живота, нити бременитој жени.

(5) Под условима прописаним Главом шестом овог закона може се изрећи казна малољетничког затвора. Казна малољетничког затвора је по својој сврси, природи, трајању и начину извршења посебна казна лишења слободе.

(6) Ако је изречена казна дуготрајног затвора, амнестија и помиловање могу се дати тек након издржаних три петине те казне.

Изрицање казне затвора(1) Казна затвора се изриче на пуне године и мјесеце, а до шест мјесеци на пуне дане.

Казна дуготрајног затвора се изриче само на пуне године.(2) Изречена казна затвора која не прелази три мјесеца, може се на захтјев осуђеног

замијенити новчаном казном, сходно одредби члана 36. ст. 2. и 3. овог закона.Рад за опште добро на слободи

(1) Кад суд изрекне казну затвора највише до шест мјесеци, истовријемено може одредити да се изречена казна, замијени радом за опште добро на слободи, ако оптужени на то пристане.

(2) Под условима из става 1. овог члана, одлуку о замијени може донијети и другостепени суд приликом доношења одлуке о жалби против првостепене пресуде. Послије правоснажности пресуде, оваква се одлука не може донијети.

(3) При оцјени да ли изречену казну треба замијенити радом за опште добро на слободи, суд ће узети у обзир све околности од којих зависи врста и висина казне, а извршење казне затвора не би било неопходно за остварење сврхе кажњавања, а истовријемено условна осуда не би била довољна за постизање опште сврхе кривичне санкције.

(4) Рад за опште добро на слободи одређује се у трајању сразмјерном изреченој казни затвора. Ово трајање не може бити краће од једног мјесеца, нити дуже од изречене казне затвора. При одмјеравању овог трајања суд ће узети у обзир изречену казну затвора која се замјењује, али и могућност осуђеног с обзиром на његову личну ситуацију и запослење.

(5) Ако осуђени послије истека датог му рока, не изврши или само дјелимично изврши рад за опште добро на слободи, суд ће донијети одлуку о извршењу казне затвора у трајању сразмјерном вријемену преосталог рада за опште добро на слободи и преосталом дијелу који није извршен.

(6) Замијена казне затвора радом за опште добро на слободи може се примјенити и у случајевима када се новчана казна замјењује казном затвора према одредбама члана 36. овог закона.

(7) Распоред на рад за опште добро на слободи у смислу врсте и радног мјеста врши Министарство правде Републике Српске, водећи рачуна о способностима и знањима осуђеног.

Новчана казна(1) Новчана казна се изриче у дневним износима, а ако то није могуће, може се изрећи

у одређеном износу.(2) Ако се новчана казна изриче у дневним износима, може износити најмање пет а

највише 360 дневних износа, а за кривична дјела учињена из користољубља највише 1 500 дневних износа, осим у случајевима прописаним овим законом..

(3) Ако се новчана казна изриче у одређеном износу, најнижи износ не може бити мањи од 50 КМ, а највиши износ не може бити већи од 50.000 КМ, а за кривична дјела учињена из користољубља износ не може бити већи од 1.000.000 КМ, осим у случајевима прописаним овим законом..

(4) Број дневних износа новчане казне одређује суд примјењујући општа правила о одмјеравању казне. Висину дневног износа суд одређује тако што узима у обзир висину дневног дохотка учиниоца према износу његове тромјесечне нето плате и његова друга примања, као и породичне обавезе. Приликом одређивања висине износа суд се ослања на податке који у тренутку изрицања казне нису старији од шест мјесеци.

(5) Податке из претходних ставова овог члана који суду нису познати обезбјеђује оптужени у року који одреди суд, а најкасније до завршетка главног претреса у кривичном поступку. Ако до завршетка главног претреса у кривичном поступку суду нису познате околности битне за одређивање висине дневног износа новчане казне, новчана казна се изриче у одређеном износу, при чему се примјењују општа правила за одмјеравање казне.

(6) Најнижи дневни износ новчане казне износи једну шездесетину, а највиши једну трећину задње званично објављене просјечне мјесечне нето плате запослених у Републици Српској, коју објављује Завод за статистику Републике Српске.

(7) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне, који не може бити краћи од петнаест дана ни дужи од шест мјесеци, али у оправданим случајевима суд може допустити да осуђени исплати новчану казну и у отплатама, с тим да рок исплате не може бити дужи од двије године.

(8) Новчане казне изречене и наплаћене по овом закону су приход буџета Републике Српске.

Замијена новчане казне(1) Новчана казна се не наплаћује принудно.(2) Ако осуђени не плати новчану казну у року који је утврђен пресудом, суд ће без

одлагања донијети одлуку да се новчана казна замијени казном затвора.(3) Новчана казна ће се замијенити казном затвора тако што ће се за сваки започети

дневни износ новчане казне, односно ако је новчана казна била изречена у одређеном износу; за сваких започетих 50 КМ новчане казне одредити један дан затвора, али затвор у том случају не може бити дужи од шест мјесеци.

(4) Ако осуђени исплати само дио новчане казне, остатак ће се сразмјерно претворити у затвор, а ако осуђени исплати остатак новчане казне – извршење затвора ће се обуставити.

(5) Послије смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

Општа правила о одмјеравању казне(1) Суд ће учиниоцу кривичног дјела одмерити казну у границама које су законом

прописане за то дјело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито степен кривичне одговорности, побуде из којих је дјело учињено, јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дјело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике и његово држање после учињеног кривичног дјела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца.

(2) Кад суд одмјерава казну учиниоцу за кривично дјело учињено у поврату, посебно ће узети у обзир да ли је раније дјело исте врсте као и ново дјело, да ли су оба дјела учињена из истих побуда и колико је вријемена протекло од раније осуде, односно од издржане или опроштене казне.

(3) При одмјеравању новчане казне суд ће посебно узети у обзир имовно стање учиниоца.

6.52. Условна осуда и судска опомена,

Условна осуда(1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дјела утврђује казну и истовријемено

одређује да се она неће извршити ако осуђени за вријеме које одреди суд, а које неможе бити краће од једне ни дуже од пет година (вријеме проверавања), не учини ново кривично дјело.

(2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дјела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним дјелом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног вријемена провјеравања.

(3) Мјере безбједности, изречене уз условну осуду, извршиће се.Услови за изрицање условне осуде

(1) Учиниоцу се условном осудом може утврдити само казна затвора до двије године или новчана казна.

(2) При одлуци да ли ће изрећи условну осуду, суд ће оцијенити да ли се од учиниоца са основом може очекивати да убудуће неће вршити кривична дјела иако казна, којом му се пријети, не буде извршена, а на основу свих околности важних за такву оцену.

(3) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи за обје казне или само за казну затвора.Рокови за опозивање условне осуде

(1) Условна осуда може се опозвати у току вријемена провјеравања. Ако осуђени у том вријемену учини кривично дјело које повлачи опзивање условне осуде, а то је пресудом утврђено тек после истека вријемена проверавања, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло вријеме провјеравања.

(2) Ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 46. став 2. овог закона, суд може, најкасније у року од једне године од дана кад је протекло вријеме провјеравања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.

(3) Одлука којом се опозива условна осуда мора постати правоснажна у роковима из ставова 1. и 2. овог члана.Судска опомена

(1) Судска опомена може се изрећи за кривична дјела за која је прописан затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућим околностима које их чине особито лаким.

(2) За одређена кривична дјела и под условима предвиђеним законом судска опомена може се изрећи и кад је прописан затвор до три године.

(3) Судску опомену суд може изрећи за више кривичних дјела учињених у стицају ако за свако од тих дјела постоје услови из става 1. и 2. овог члана.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи судску опомену суд ће, водећи рачуна о сврси судске опомене, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање послије извршеног кривичног дјела, степен кривичне одговорности и друге околности под којима је дјело учињено.

(5) Судска опомена не може се изрећи војним лицима за кривична дјела против Војске Републике Српске.

6.53. Мјере безбједности,

Сврха мјера безбједностиУ оквиру опште сврхе кривичних санкција, сврха мјера безбедности је да се отклоне

стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће врши кривична дјела.Врсте мјера безбедности

Учиниоцима кривичних дјела могу се изрећи ове мјере безбедности:1). обавезно психијатријско лечење;2). обавезно лијечење од зависности;3). забрана вршења позива, дјелатности или дужности;4). забрана управљања моторним возилом;5). одузимање предмета;

Изрицање мјера безбедностиСуд може учиниоцу кривичног дјела изрећи једну или више мјера безбедности кад

постоје услови за њихово изрицање предвиђени овим законом.Обавезно психијатријско лечење

Учиниоцу који је кривично дјело учинио у стању битно смањене урачунљивости, суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење ако на основу тежине извршеног кривичног дјела и степена учиниочеве душевне поремећености утврди да постоји опасност да би могао извршити исто или теже кривично дјело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење. Мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења може се извршити, под условима утврђеним у ставу 1. овог члана, уз издржавање казне затвора или уз рад за опште добро на слободи, или уз условну осуду. Мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења траје док не престану разлози због којих је изречена, али најдуже до истека издржавања казне затвора или извршења рада за опште добро на слободи или истека вријемена провјеравања уз условну осуду. Као у случају из члана 34. (рад за опште добро на слободи) став 5. овог закона, извршење казне затвора може се одредити извршиоцу кривичног дјела који се у току извршења рада за опште добро на слободи као замијени за казну затвора не подвргне обавезном психијатријском лијечењу. Под условима из става 2. овог члана, обавезно психијатријско лијечење се може наставити изван медицинске установе након што је осуђени условно отпуштен. Ако осуђени не настави лијечење, условни отпуст ће се опозвати. Према извршиоцу кривичног дјела који се не подвргне психијатријском лијечењу у току вријемена провјеравања одређеног у условној осуди, може се поступити према одредби члана 50. (Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза) овог закона.Обавезно лијечење од зависности

Мјера безбједности обавезног лијечења од зависности може се изрећи учиниоцу који је кривично дјело учинио под одлучујућим дјеловањем зависности од алкохола или опојних дрога, ако постоји опасност да ће због те зависности и убудуће чинити кривична дјела. Мјера безбједности обавезног лијечења од зависности, под условима из става 1. овог члана се може изрећи уз исту кривичну санкцију у истом трајању и на исти начин, како је овим законом прописано за мјеру безбједности обавезног психијатријског лијечења. Као у случају из члана 34. став 5. овог закона извршење казне затвора може се одредити учиниоцу кривичног дјела који се током извршавања рада за опште добро на слободи као замијени за казну затвора не подвргне обавезном лијечењу од зависности. Под условима из члана 58. став 2. овог закона обавезно лијечење од зависности може се наставити ван здравствене установе након што је осуђени условно отпуштен. Ако осуђени не настави лијечење условни отпуст ће се опозвати.

Према учиниоцу кривичног дјела који се не подвргне лијечењу од зависности током вријемена провјеравања одређеног у условној осуди, може се поступити у складу са одредбом члана 50. овог закона.Забрана вршења позива, дјелатности или дужности

Мјера безбједности забране вршења одређеног позива, дјелатности или дужности може се изрећи учиниоцу који је извршио кривично дјело у вези имовине која му је била повјерена или којој је имао приступ захваљујући свом позиву, дјелатности или дужности, ако постоји опасност да би такво обављање могло подстицајно утицати да учини ново кривично дјело злоупотрбом свог позива, дјелатности или дужности у вези имовине која му је повјерена или којој има приступ. Суд одређује трајање мјере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне ни дуже од десет година, рачунајући од дана правоснажности одлуке, с тим да се вријеме проведено у затвору, односно у здравственој установи за чување и лечење не урачунава у вријеме трајања ове мјере. Као у случају из члана 34. став 5. овог закона извршење казне затвора може се одредити учиниоцу кривичног дјела који током извршавања рада за опште добро на слободи, као замијену за казну затвора прекрши забрану обављања позива, дјелатности или дужности. Према учиниоцу кривичног дјела који прекрши забрану вршења позива, дјелатности или дужности, током вријемена провјеравања одређеног у условној осуди може се поступити сходно одредби члана 50. овог закона.Забрана управљања моторним возилом

Мјеру безбједности забране управљања моторним возилом суд може изрећи учиниоцу кривичног дјела против безбједности саобраћаја када постоји опасност да ће управљајући моторним возилом поново учинити такво кривично дјело.. Учиниоцу кривичног дјела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом одређене врсте или категорије. Суд одређује трајање мјере из става 1. овог члана, које не може бити краће од три мјесеца ни дуже од пет година, рачунајући од дана правоснажности одлуке, с тим да се вријеме проведено у затвору, односно здравственој установи за чување и лечење не урачунава у вријеме трајања ове мјере. Ако је мјера из става 1. овог члана изречена лицу које има страну дозволу за управљање моторним возилом, она обухвата забрану њеног коришћења на територији Републике Српске за вријеме од три мјесеца до пет година. Према учиниоцу кривичног дјела којем је забрањено управљање моторним возилом уз замијену за казну затвора или условну осуду ако не поступи по тој забрани примјениће се одредбе члана 34. став 5. и члана 50. овог закона.Одузимање предмета

Предмети који су употријебљени или су били намијењени за извршење кривичног дјела или који су настали извршењем кривичног дјела могу се одузети ако су својина учиниоца. Предмети из става 1. овог члана могу се одузети и кад нису својина учиниоца ако то захтјевају интереси опште безбједности или разлози морала, али тиме се не дира у право трћих лица на накнаду штете. Законом се може одредити обавезно одузимање предмета.

6.54. Васпитне мјере и кажњавање малољетника,

Искључење кривичних санкција према дециПрема малољетнику који у вријеме извршења кривичног дјела није навршио 14 година

(дијете) не могу се примјенити кривичне санкције.Услови примјене васпитних препорука

(1) Према малољетном учиниоцу кривичног дјела могу се примјенити васпитне препоруке за кривична дјела с прописаном новчаном казном или казном затвора до три године.

(2) Васпитне препоруке према малољетнику може примијенити надлежни тужилац или судија за малољетнике.

(3) Услови примјене васпитних препорука су: признање кривичног дјела од стране малољетника и његова изражена спремност за помирење с оштећеним.Сврха васпитних препорука

Сврха васпитних препорука је:1) да се не покреће кривични поступак према малољетном учиниоцу кривичног дјела,2) да се примјеном васпитних препорука утиче на малољетника да убудуће не чини

кривична дјела.Врсте васпитних препорука

(1) Васпитне препоруке су:1. лично извињење оштећеном,2. накнада штете оштећеном,3. редовно похађање школе,4. рад у корист хуманитарне организације или локалне заједнице,5. прихватање одговарајућег запослења,6. смјештај у другу породицу, дом или установу,7. лијечење у одговарајућој здравственој установи,8. посјећивање васпитних, образовних, психолошких и других савјетовалишта.(2) Васпитне препоруке из тач. 1. до 3. и тачке 8. става 1. овог члана примјењује

овлашћени тужилац, а васпитне препоруке из тач. 4. до 7. примјењује судија за малољетнике.Кривичне санкције према малољетницима

(1) Малољетнику који је у вријеме извршења кривичног дјела навршио 14 - а није навршио 16 година (млађи малољетник) – могу се изрећи само васпитне мјере.

(2) Малољетнику који је у вријеме извршења кривичног дјела навршио 16 – а није навршио 18 година (старији малољетник) – могу се изрећи васпитне мјере под условима предвиђеним овим законом, а изузетно му се може изрећи малољетнички затвор.

(3) Мјере безбедности могу се изрећи малољетницима под условима које предвиђа овај законик.

(4) Малољетнику се не могу изрећи судска опомена и условна осуда.Врсте васпитних мјера

Малољетном учиниоцу кривичног дјела могу се изрећи ове васпитне мјере:- дисциплинске мјере: укор или упућивање у дисциплински центар за малољетнике;- мјере појачаног надзора: од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, у другој

породици или од стране надлежног органа социјалног старања;- заводске мјере: упућивање у васпитну установу, у васпитно – поправни дом или у

другу установу за оспособљавање.

6.55. Основна начела кривичног поступка,

Принцип законитости(1) Правила утврђена овим законом требају обезбиједити да нико невин не буде

осуђен, а да се учиниоцу кривичног дјела изрекне кривична санкција под условима које предвиђа Кривични закон Републике Српске (у даљем тексту: Кривични закон) и у други закони у којима су прописана кривична дјела у границама које одређује Кривични закон у законом прописаном поступку.

(2) Прије доношења правоснажне пресуде осумњичени, односно оптужени може бити ограничен у својој слободи и другим правима само под условима које прописује овај закон.

(3) Кривичну санкцију може учиниоцу кривичног дјела изрећи само надлежан суд, односно суд коме је Суд Босне и Херцеговине пренио вођење поступка и то у поступку који је покренут и спроведен по овом закону. Претпоставка невиности и начело in dubio pro reo

(1) Свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.

(2) Сумњу у погледу постојања чињеница које чине обиљежја кривичног дјела или од којих зависи примјена неке одредбе кривичног законодавства, суд рјешава одлуком на начин који је повољнији за оптуженог.Ne bis in idem

Нико не може бити поновно суђен за дјело за које је већ био суђен пред судом и за које је донесена правоснажна судска одлука. Право на одштету и рехабилитацију

Лице које је неоправдано осуђено за кривично дјело или је без основа лишено слободе има право на рехабилитацију, право на накнаду штете из буџетских средстава, као и друга права утврђена законом.Поука о правима

Осумњиченог, односно оптуженог или друго лице које учествује у поступку, које би из незнања могло пропустити неку радњу у поступку или да се због тога не користе својим правима, суд, тужилац и други органи који учествују у поступку ће поучити о правима која им по овом закону припадају и о посљедицама пропуштања радње.Право на суђење без одлагања

(1) Осумњичени, односно оптужени има право да у најкраћем разумном року буде изведен пред независан и непристрасан суд и да му буде суђено без одлагања.

(2) Суд је дужан да поступак проведе без одуговлачења и онемогући сваку злоупотребу права која припадају лицима која учествују у поступку.

(3) Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно вријеме.Принцип истине

Суд, тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су истинито и потпуно утврдити како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.Принцип акузаторности

Кривични поступак се може покренути и провести само по захтјеву тужиоца.Принцип легалитета кривичног гоњења

Тужилац је дужан предузети кривично гоњење ако постоје докази да је учињено кривично дјело, осим ако овим законом није друкчије прописано.Посљедице покретања поступка

Кад је прописано да покретање кривичног поступка има за посљедицу ограничење одређених права, ове посљедице, ако овим законом није друкчије одређено, наступају потврђивањем оптужнице, а за кривична дјела за која је прописана као главна казна новчана казна или затвор до пет година – од дана ка дје донесена осуђујућа пресуда, без обзира на то да ли је постала правоснажна.Претходна питања

(1) Ако примјена кривичног закона зависи од претходног рјешења каквог правног питања за чије је рјешавање надлежан суд у којем другом поступку или неки други орган, суд кад суди у кривичном предмету може сам рјешити и то питање по одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку. Рјешење овог правног питања од стране суда има дејство само за кривични предмет који овај суд расправља.

(2) Ако је о таквом претходном питању већ донио одлуку суд у којем другом поступку или неки други орган, таква одлука не веже суд у погледу оцјене је ли учињено одређено кривично дјело.

6.56. Тужилац,

Права и дужности тужиоца(1) Основно право и дужност тужиоца је откривање и гоњење учинилаца кривичних

дјела.(2) Тужилац има право и дужност да:а) одмах по сазнању да постоје основи сумње да је учињено кривично дјело предузме

потребне мјере у циљу његовог откривања и спровођења истраге, проналажења осумњиченог, руковођења и надзора над истрагом, као и ради управљања активностима овлашћених службених лица везаних за проналажење осумњиченог и прикупљање изјава и доказа,

б) спроведе истрагу у складу с овим законом,

в) даје имунитет у складу са законом,г) захтијева достављање информација од државних органа, предузећа, правних и

физичких лица у Републици Српској,д) издаје позиве и наредбе и предлаже издавање позива и наредби у складу с овим

законом,ђ) нареди овлашћеном службеном лицу да изврши наредбу издату од стране суда у

складу са овим законом,е) предлаже издавање казненог налога у складу с чланом 340. овог закона, ж) подиже и заступа оптужницу пред судом, з) изјављује правне лијекове,и) обавља и друге послове одређене законом.(3) У складу са ставом 1. и 2. овог члана, сви органи који учествују у истрази дужни су

да о свакој подузетој радњи обавијесте тужиоца и да поступе по сваком његовом захтјеву.Предузимање радњи

Тужилац предузима све радње у поступку за које је по закону овлашћен сам или преко лица која су на основу закона обавезна да поступају по његовом захтјеву у кривичном поступку.Сукоб Надлежности

Сукоб надлежности између тужилаца рјешава главни републички тужилац.Принцип мутабилитета

Тужилац може одустати од гоњења до завршетка главног претреса, а пред вишим судом - када је то предвиђено овим законом.

6.57. Радње доказивања,

Претресање стана, осталих просторија и покретних ствари(1) Претресање стана и осталих просторија осумњиченог, односно оптуженог и других

лица, као и њихових покретних ствари ван стана може се подузети само онда ако има довољно основа за сумњу да се код њих налазе учинилац, саучесник, трагови кривичног дјела или предмети важни за поступак.

(2) Претресање покретних ствари, у смислу одредбе става 1. овог члана, обухвата и претресање компјутера и сличних уређаја за аутоматску обраду података који су с њима повезани. На захтјев суда, лица која се користе овим уређајима дужна су им омогућити приступ, предати дискете, траке или неки други облик на коме су похрањени подаци, као и пружити потребна обавјештења за употребу тих уређаја. Лице које одбије њихову предају, иако за то не постоје разлози из члана 148. овог законаорган који обавља претрес може казнити према одредби члана 129. став 5. овог закона. Претресање лица

(1) Претресање лица може се предузети кад је вјероватно да је то лице учинило кривично дјело или да ће се претресањем пронаћи предмети или трагови важни за кривични поступак.

(2) Претресање лица обавља лице истог пола. 2. Привремено одузимање предмета и имовине

(1) Предмети који се по Кривичном закону имају одузети или који могу послужити као доказ у кривичном поступку привремено ће се одузети и на основу судске одлуке ће се обезбиједити њихово чување.

(2) Наредбу за одузимање предмета издаје судија на приједлог тужиоца или овлашћеног службеног лица које је добило одобрење од тужиоца.3. Испитивање осумњиченог

(1) Испитивање осумњиченог у истрази врши тужилац. (2) Испитивање треба вршити тако да се у пуној мјери поштује личност осумњиченог.

Приликом испитивања осумњиченог не смије се употребити сила, пријетња, превара,

наркотици или друга средстава која могу утицати на слободу одлучивања и изражавања воље приликом давања изјаве или признања.

(3) Ако је поступљено противно одредбама овог члана, на исказу осумњиченог не може се заснивати судска одлука.4. Саслушање свједока

(1) Свједоци се саслушавају када постоји вјероватноћа да ће својим исказом моћи дати обавијештења о кривичном дјелу, учиниоцу и о другим важним околностима.5. Увиђај и реконструкција

Увиђај се предузима када је за утврђивање неке важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање.

(1) Ради провјеравања изведених доказа или утврђивања чињеница које су од значаја за разјашњење ствари, орган који води поступак може одредити реконструкцију догађаја, која се врши тако што се понављају радње или ситуације у условима под којима се према изведеним доказима догађај одиграо. Ако су у исказима појединих свједока или осумњичених, односно оптужених радње или ситуације различито приказане, реконструкција догађаја ће се, по правилу, посебно извршити са сваким од њих. Вјештачење

Вјештачење се одређује када за утврђивање или оцјену неке важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење лица која располажу потребним стручним знањем. Ако научно, техничко, или друга стручна знања могу помоћи суду да оцијени доказе или разјасни спорне чињенице, вјештак као посебна врста свједока може свједочити давањем налаза о чињеницама и мишљења које садржи оцјену о чињеницама.

6.58. Мјере за обезбјеђење присуства окривљеног и успјешно вођење кривичног поступка,

Мјере које се могу предузети према оптуженом за обезбјеђење његовог присуства и за успјешно вођење кривичног поступка су позив, довођење, забрана напуштања боравишта, јемство и притвор.

Приликом одлучивања коју ће од наведених мјера примјенити, надлежни орган придржавати ће се услова одређених за примјену појединих мјера, водећи рачуна да се не примјењује тежа мјера ако се иста сврха може постићи блажом мјером.

Ове мјере укинуће се и по службеној дужности одмах кад престану разлози који су их изазвали, односно замијениће се другом блажом мјером кад за то наступе услови.

Одредбе ове главе сходно се примјењују и на осумњиченог.

6.59. Пресуда,

Пресуда се изриче и објављује у име Републике Српске.Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је

предмет оптужбе садржане у потврђеној, односно на главном претресу измијењеној оптужници. Суд није везан за приједлоге у погледу правне оцјене дјела.

Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима који су изнесени на главном претресу. Суд је дужан савјесно оцијенити сваки доказ појединачно и у вези с осталим доказима и на основу такве оцјене извести закључак је ли нека чињеница доказана.

Пресудом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим. Ако оптужба обухвата више кривичних дјела, у пресуди ће се изрећи да ли се и за које дјело оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим. Писмено израђена пресуда мора потпуно одговарати пресуди која је објављена. Пресуда мора имати увод, изреку и образложење. Пошто је пресуда изречена, суд ће је одмах објавити. Ако суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне и објави пресуду, одложиће објављивање пресуде највише за три дана и одредиће вријеме и мјесто објављивања пресуде.

Пресуда која је објављена мора се писмено израдити у року од 15 дана по објављивању, а у сложеним стварима, изузетно у року од 30 дана. Ако пресуда није израђена у тим роковима, судија, односно предсједник вијећа је дужан обавијестити предсједника суда због чега то није учињено. Предсједник суда ће, по потреби, предузети мјере да се пресуда што прије изради. Пошто је пресуда изречена, суд ће је одмах објавити. Ако суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне и објави пресуду, одложиће објављивање пресуде највише за три дана и одредиће вријеме и мјесто објављивања пресуде.

6.60. Правни лијекови,

Жалба на пресуду првостепеног судаПротив пресуде донесене у првом степену може се изјавити жалба у року од 15 дана од

дана достављања преписа пресуде. У сложеним стварима, на захтијев странака и браниоца, суд може продужити рок за жалбу најдуже за 15 дана. До одлуке суда о захтјеву из става 2. овог члана не тече рок за жалбу. Благовремено изјављена жалба одлаже извршење пресуде.

Жалбу могу поднијети странке, бранилац и оштећени.Жалба треба да садржи: а) означење пресуде против које се изјављује (назив суда, број и датум пресуде), б) основ за побијање пресуде (члан 302.), в) образложење,г) приједлог да се побијена пресуда потпуно или дјелимично укине или преиначи, д) потпис лица које изјављује жалбу. Пресуда се може побијати ако је жалба изјављена: а) због битне повреде одредаба кривичног поступка, б) због повреде Кривичног закона, в) због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања,г) због одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима

кривичног поступка, имовинскоправном захтјеву, као и због одлуке о објављивању пресуде путем средстава јавног информирања.

Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примјерака за суд, као и за противну странку и браниоца ради давања одговора. Неблаговремену (члан 317.) и недозвољену (члан 318.) жалбу одбациће рјешењем судија, односно предсједник вијећа. ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКПонављање кривичног поступка

Кривични поступак који је довршен правоснажном пресудом или правоснажним рјешењем може се на захтјев овлашћеног лица поновити само у случајевима и под условима предвиђеним у овом закону. Ако је кривични поступак рјешењем правоснажно обустављен или је пресудом оптужба правоснажно одбијена зато што није било потребног одобрења, поступак ће се на захтјев тужиоца наставити чим престану разлози због којих су донесене наведене одлуке. Кривични поступак завршен правоснажном пресудом може се поновити у корист осуђеног:

а) ако се докаже да је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу свједока, вјештака или тумача;

б) ако се докаже да је до пресуде дошло усљед кривичног дјела судије, тужиоца или лица које је вршило истражне радње;

в) ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који и поред дужне пажње и опреза нису могли бити изнесени на главном претресу, а који су сами за себе или у вези с ранијим доказима подобни да проузрокују ослобађање лица које је било осуђено или његову осуду по блажем кривичном закону;

г) ако је неком лицу за исто кривично дјело више пута суђено или ако је више лица осуђено за кривично дјело које је могло учинити само једно лице или неко од њих;

д) ако се у случају осуде за продужено кривично дјело или за друго кривично дјело које по закону обухваћа више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују да осуђени није учинио радњу која је обухваћена дјелом из осуде, а постојање ових чињеница би било од битног утицаја на одмјеравање казне;

ђ) ако Уставни суд Босне и Херцеговине, Дом за људска права или Европски суд за људска права или Уставни суд Републике Српске утврди да су у току поступка кршена људска права и основне слободе и ако је пресуда заснована на том кршењу;

е) ако је одлуком Уставног суда Републике Српске или Уставног суда Босне и Херцеговине престао важити закон или други пропис на основу којег је била донесена правоснажна осуђујућа пресуда.

Захтјев за понављање кривичног поступка могу поднијети странке и бранилац, а послије смрти осуђеног захтјев у његову корист могу поднијети тужилац и лица наведена у члану 299. став 2. овог закона.

6.61. Поступак према малољетницима,

Кад се у току поступка утврди да малољетник у вријеме извршења кривичног дјела није навршио 14 година, кривични поступак ће се обуставити и о томе ће се обавијестити орган старатељства. При предузимању радњи којима је присутан малољетник, а нарочито при његовом испитивању, органи који учествују у поступку дужни су поступати обазриво, водећи рачуна о душевној развијености, осјетљивости и личним својствима малољетника, како вођење кривичног поступка не би штетно утицало на развој малољетника. Малољетник мора имати браниоца од почетка припремног поступка.

Од дужности свједочења о околностима које се односе на душевну развијеност малољетника, упознавање његове личности и прилика у којима живи (члан 361. овог закона), ослобођени су само родитељ, старалац, усвојилац, социјални радник, вјерски исповједник и бранилац.

Кад је малољетник учествовао у извршењу кривичног дјела заједно са пунољетним лицем, поступак према њему ће се раздвојити и провести по одредбама ове главе. Поступак према малољетнику може се спојити с поступком против пунољетног лица и спровести по општим одредбама овог закона само ако је спајање поступка неопходно за свестрано разјашњење ствари. Рјешење о томе доноси судија за малољетнике, на образложени приједлог тужиоца. Против овог рјешења није дозвољена жалба.

У поступку према малољетницима, поред овлашћења која су изричито предвиђена у одредбама ове главе, орган старатељства има право да се упозна с током поступка, да у току поступка ставља приједлоге и да указује на чињенице и доказе који су од важности за. О сваком покретању поступка према малољетнику тужилац ће обавијестити надлежни орган старатељства.

Органи који учествују у поступку према малољетнику, као и други органи и установе од којих се траже обавјештења, извјештаји или мишљења, дужни су најхитније поступити - како би се поступак што прије завршио. У првом степену суди судија за малољетнике, који води и припремни поступак и обавља и друге послове у поступку према малољетницима, у складу с овим законом.

6.62. Поступак за издавање потјернице,

Ако се не зна пребивалиште или боравиште осумњиченог, односно оптуженог, кад је то по одредбама овог закона неопходно, тужилац или суд ће затражити од полицијског органа да осумњиченог, односно оптуженог потражи и да тужиоца, односно суд обавијесте о његовој адреси.

Издавање потјернице може се наредити кад се осумњичени, односно оптужени против којег је покренут кривични поступак због кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна налази у бјекству, а постоји наредба за његово

довођење или рјешење о одређивању притвора. Издавање потјернице наређује суд. Издавање потјернице наредиће се и у случају бјекства осуђеног из установе у којој издржава казну, без обзира на висину казне или бјекства из установе у којој издржава заводску мјеру везану с лишењем слободе. Наредбу, у том случају, издаје руководилац установе. Наредба суда или управника установе за издавање потјернице доставља се полицијским органима, ради извршења.

Ако су потребни подаци о појединим предметима који су у вези с кривичним дјелом, или ове предмете треба пронаћи, а нарочито ако је то потребно ради установљења истовјетности пронађеног непознатног леша, наредиће се издавање објаве којом ће се затражити да се подаци или обавјештења доставе органу који води поступак. Полицијски органи могу објављивати и фотографију леша или несталог лица ако постоје основи сумње да је до смрти, односно нестанка тог лица, дошло усљед кривичног дјела.

Орган који је наредио издавање потјернице или објаве дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или предмет или кад наступи застарјелост кривичног гоњења или извршења казне или други разлози због којих потјерница или објава није више потребна.

Потјерницу и објаву расписује надлежни полицијски орган кога одређује суд у сваком поједином случају, односно установа из које је побјегло лице са издржавања казне или заводске мјере. Ако је вјероватно да се лице за којим је издата потјерница налази у иностранству, надлежно министарство Босне и Херцеговине може расписати и међународну потјерницу.

6.63. Поступак за доношење одлуке о брисању осуде.

Када по закону брисање осуде наступа протеком одређеног времена и под условом да осуђени у том времену не учини ново кривично дјело, рјешење о брисању осуде доноси по службеној дужности орган надлежан за вођење казнене евиденције. Прије доношења рјешења о брисању осуде извршиће се потребна провјеравања, а нарочито ће се прикупити подаци о томе да ли је против осуђеног у току кривични поступак за неко ново кривично дјело учињено прије истека рока предвиђеног за брисање осуде.

Ако надлежни орган не донесе рјешење о брисању осуде, осуђени може тражити да се утврди да је брисање осуде наступило по закону. Ако надлежни орган не поступи по захтјеву осуђеног у року од 30 дана од дана пријема захтјева, осуђени може тражити да суд донесе рјешење о брисању осуде.

Ако условна осуда не буде опозвана ни послије једне године од дана престанка времена провјеравања, суд ће донијети рјешење којим се утврђује брисање условне осуде. Ово рјешење доставиће се осуђеном, тужиоцу и органу надлежном за вођење казнене евиденције. Поступак за брисање осуде на основу судске одлуке покреће се на молбу осуђеног. Молба се подноси суду. Судија који за то буде одређен, заказат ће и провести саслушање тужиоца и осуђеног. Суд може о понашању осуђеног затражити извештај од полицијског органа, а може такав извештај тражити и од управе установе у којој је осуђени издржавао казну. Против одлуке суда по молби за брисање осуде жалбу могу изјавити подносилац молбе и тужилац. Ако суд одбије молбу зато што осуђени својим понашањем није заслужио брисање осуде, осуђени може молбу поновити по истеку једне године од дана правоснажности рјешења о одбијању молбе.

У увјерењу које се грађанима даје на основу казнене евиденције, не смију се спомињати брисана осуда и брисане правне посљедице.

7. Програм испита за чин из области ''Правила вршења послова полиције'' састоји се из:

7.1. Појам и врсте полицијских овлашћења,Под полицијским овлашћењима подразумијевамо мјере и радње које полиција може примјењивати у складу са законом и подзаконским актима који регулишу њену надлежност.

Овлашћења су допуштени начин дјеловања и понашања у обављању полицијских послова. У складу са прописима, полиција може предузимати мјере и радње које се односе на:

- легитимисање лица,- давање упозорења,- издавање наређења,- позивање лица,- упућивање лица,- привођење и довођење лица,- задржавање лица,- спровођење лица,- лишење слободе,- употребу туђег превозног средства и средства везе,- ограничење кретања на одређеном простору или објекту,- улажење у туђи стан и друге просторије,- претресање стана и других просторија, возила, лица и простора,- употребу средстава принуде,- привремено одузимање предмета, документације и списа.

7.2. Разлика између упозорења и наређења,Давање упозорења је превентивна мјера коју овлашћена службена лица ОУП-а

предузимају према другим лицима ради благовременог спречавања незаконитих и штетних радњи.

Овлашћено службено лице дужно је да упозори лице:а) за које основано оцијени да својим понашањем или извршењем радње, пропуштањем

дужне радње може угрозити јавни ред и мир или довести у опасност живот и личну и имовинску сигурност другог лица или себе самог и

б) када се оправдано очекује да би то лице могло учинити или изазвати друго лице да учини прекршај или кривично дјело.

Мјера упозорења се даје или прије наступања посљедице до које може доћи извршењем кривичног дјела или прекршаја, или ако је већ настала посљедица, чија је душтвена опасност сасвим незнатна, а проузроковало је из нехата лице за које се поуздано зна да није склоно вршењу забрањених радњи и ако се основано процјењује да ће се овом мјером постићи повољан ефекат на будуће понашање тог лица.

Овлашћена службена лица не могу давати само мјеру упозорења за извршене незаконите радње које имају обиљежја кривичног дјела и прекршаја. За такве радње дужни су поднијети пријаве.

Мјера упозорења може се давати усмено, свјетлосним или другим знаком, покретима руку, пиштаљком, мегафоном или на други погодан начин.

О издатим упозорењима по областима дјелатности (јавни ред и мир, безбједност саобраћаја) воде се посебне евиденције.

Издавање наређења. Органи унутрашњих паслова, а у хитним случајевима и њихова службена лица, могу у складу са прописима издавати наређења. Наређења се могу издавати грађанима и одговорним лицима у државним органима и правним лицима у циљу:

а) заштите живота и личне и имовинске сигурности људи;б) заштите Уставом утврђеног поретка;в) обезбјеђења личности и објеката;г) спречавања извршења кривичних дјела, откривања кривичних дјела, проналажења и

хватања извршилаца кривичних дјела, откривања и обезбјеђивања трагова кривичних дјела и предмета који могу послужити као доказ у кривичном поступку;

д) одржавања јавног реда и мира или успостављања нарушеног јавног реда и мира;ђ) вршења контроле и регулисање саобраћаја;е) вршења послова контроле прелажења државне границе;

ж) спречавања и отклањања посљедица проузрокованих елементарним непогодама, епидемијама, пожарима, експлозијама, отровним гасовима и другим опасним материјама.

Мјера издавања наређења, може се, дакле, односити на:- предузимање одређене мјере и радње или- уздржавање од одређене активности.Она је обавезујућа за оног коме се издаје. У случају непоступања по издатом наређењу,

овлашћено службено лице може употријебити средства принуде.Наређења се могу издавати усмено, у писаној форми и путем средстава јавног

информисања. Поред издавања наређења на назначени начин, наређивати се може и пиштаљком, рукама, звучним и свјетлносним сигналима, ''стоп'' таблицом и на други начин, с тим да они могу, у случају неразумљивости, бити допуњени и усмено.

Код мјере упозорења лицу коме је она упућена остављено је на вољу да ли ће поступати по њој, или не, док је мјера наређења обавезујућа и за њено неизвршење слиједи принуда. Мјера упозорења издаје се блажим тоном, по правилу уз ословљавање, док се мјера наређења издаје у повишеном тону без ословљавања.

7.3. Лишавање слободе, правни основ, припреме и план лишавања слободе, евиденције о лишавању слободе,

Под лишењем слободе подразумијевамо сваку радњу или поступак усмјерен на то да се неком лицу или фрупи лица онемогућава слобода даљег кретања, уз могућност употребе законом допуштених средстава принуде.

Полицијски орган дужан је лице лишити слободе:а) за које је суд донио рјешење о притвору и издао наредбу о довођењу,б) за које постоји основана сумња да је извршило кривично дјело за које је одређивање

притвора по закону обавезно,ц) за које је расписана потјерница ради стављања у притвор или затвор, или враћања у

КПУ из које је побјегао.ОСЛ може лишити слободе и лице ако постоје основи сумње да је то лице починило

кривично дјело:а) ако се крије или ако постоје друге околности које указују на опасност од бјекства, б) ако постоји основана бојазан да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати

доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче,

в) ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће поновити кривично дјело или да ће довршити покушано кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна затвора пет година или тежа казна,

г) ако је у питању кривично дјело за које се може изрећи казна затвора 10 година или тежа казна, а усљед начина извршења или посљедица кривичног дјела одређивање притвора неопходно је за сигурност грађана или имовине. У случају када се ради о кривичном дјелу тероризма, сматра се да постоји претпоставка која се може побијати, да је угрожена сигурност грађана и имовине.

ОУП је дужан да такво лице без одлагања, а најкасније у року од 24 часа спроведе тужиоцу. Приликом довођења, полицијски орган ће обавијестити тужиоца о разлозима и о времену лишења слободе. Употреба силе дозвољена је само у складу са законом.

Лице лишено слободе мора се на матерњем језику или језику који разумије одмах обавијестити о разлозима лишења слободе и истовремено поучити да није дужно дати исказ, да има право узети браниоца којег може само изабрати, као и о томе да има право да његова породица, конзуларни службеник стране државе чији је држављанин или друго лице које оно одреди буду обавијештени о његовом лишењу слободе

Ако лице лишено слободе не буде спроведено тужиоцу у року од 24 часа, пустиће се на слободу. Тужилац је дужан такво лице испитати без одлагања, а најкасније у року од 24 часа и у том року одлучити да ли ће лице лишено слободе пустити на слободу или судији за претходни поступак ставити захтјев за одређивање притвора. Судија за претходни поступак ће

одмах, а најкасније у року од 24 часа донијети одлуку о одређивању притвора или о пуштању на слободу.

О извршеном лишењу слободе сачињава се потврда о лишењу слободе и попуњава се евиденција о лишењу слободе коју посједује свака основна организациона јединица.

Код лишења слободе лица (осим у ad hoc ситуацијама) ОСЛ мора да изврши детаљно припрема за лишење слободе лица која подразумјевају и сачињавање плана ком приликом ће се предвидјети све чињенице које су од значаја за успјешно извршење наведене мјере и радње. То прије свега подразумјева упознавање са личношу лица чије се лишење врши да ли је миран или је склон агресивном понашању, да ли посједује ватрено оружје, и сл.

Прије израде плана лишења слободе неопходно је извршити детаљну и реалну процјену безбједносне ситуације. Увијек треба одговорити на следећа питања: Ко су лица која треба лишти слободе?; На ком мјесту се намјерава извршити лишење слободе?; У које ће се вријеме извршити лишење слободе?; Процјена властитих снага?, и др.

План треба да садржи: вријеме; мјесто; прецизан распоред припадника службе; разрада конкретних задатака за сваког учесника; вријеме, мјесто и начин саопштавања задатака; начин изласка на мјесто гдје се намјерава извршити радња; веза и начин распознавања; наоружање, средства и опрема; број припадника службе за извршење радње и руковођење акцијом.

7.4. Довођење, појам, циљ, правни основ, припреме за довођење, начин довођења,Довођење је радња која се врши по наредби надлежног државног органа, а која се

састоји у довођењу луца од стране овлашћеног службеног лица ОУП-а до просторија органа унутрашњих послова, суда, другог органа или одређеног мјеста.

Овлашћена службена лица ОУП-а дужна су да изврше довођење на основу:а) наредбе суда за довођење окривљеног,б) наредбе суда за довођење свједока или вјештака,в) наредбе суда за прекршаје за довођење лица,г) закључка надлежног органа у управном поступку за довођење лица,д) издате потјернице или расписа о трагању,ф) наредбе суда или органа надлежног за извршење кривичних санкција за довођење

лица осуђеног на казну затвора,е) наредбе органа унутрашњих послова за довођење лица које није одазвало позиву.Овлашћено службено лице дужно је да преда наредбу о довођењу лица на кога она

гласи и позове га да пође са њим. Ако лице то одбије, довешће га принудно.Принудном довођењу може се приступити и без претходне предаје писмене наредбе

ако се претпоставља да ће то лице пружити отпор или ако је потребно да се довођење изврши одмах и изненада.

Овлашћено службено лице дужно је да изврши довођење лица по усменој наредби, али ће накнадно затражити писмену наредбу.

Овлашћено службено лице неће довести лице:а) чије је кретање отежано због болести, изнемоглости или трудноће, и чије би се

здравствено стање приликом привођења погоршало,б) које ради на таквим пословима чијим би се прекидањем или напуштањем могла

угрозити безбједност или наступити знатна штета док се нађе замјена или док се посао не заврши ако то налаже природа посла.

Осим ових лица неће се довести нити привести лица која уживају међународно правни имунитет (дипломатско-конзуларни представници страних земаља) и лица која уживају унутрашњи имунитет (народни посланици, предсједник и потпредсједник Републике, чланови Владе, чланови Сената и предсједник и судије Уставног суда.

7.5. Улазак у туђи стан и друге просторије, правни основ, обавезе полицајца,У складу са одредбама Устава, стан је неповредив. И поред тога ОСЛ ОУП-а могу, у

складу са чланом 128 ЗКП-а, ући у стан и друге просторије без налога и без свједока и, по потреби, извршити претресање ако станар тог стана то жели, ако неко зове у помоћ, ако је

потребно ухватити учиниоца кривичног дјела који је затечен на дјелу или ради безбједности људи и имовине, ако се у стану или другој просторији налази лице које се по наредби суда има притворити или принудно довести или које се ту склонило од гоњења.

Када су испуњени законски услови за улазака у стан ОСЛ ће процјенити да ли ће то учинити сам или ће затражити помоћ. Прије уласка уколико постоји могућност ОСЛ ће саопштити одговарајућем лицу разлоге због којих улази. Приликом улажења ОСЛ може извршити преглед и претрес стана као и преглед и претрес лица која се затекну у стану уколико су испуњени законски услови за такво поступање. О извршеном улажењу у стан ОСЛ ће власнику стана и других просторија или лицу које заступа његове интересе издати потврду о уласку у стан и друге просторије.

7.6. Претрес стана и других просторија, појам, циљ, правни основ, припреме за претрес стана и других просторија, основна тактичка поступања, записник о претресању, лица која присуствују претресању,

Под појмом претресања подразумијевамо службену радњу која се предузима због обезбјеђења материјалних доказа за успјешно вођење кривичног и прекршајног поступка, као и ради проналажења и хватања извршилаца кривичних дјела и прекршаја за којима се трага.

Претресањем се траже: предмети који су прибављени КД-ом или прекршајем, послужили за извршење истих, настали извршењем КД-а или прекршаја, предмети на којима се налазе трагови КД-а или прекршаја као и предмети који указују извршиоца; лица и трагови, лешеви и дијелови леша.

Претресање стана и осталих просторија осумњиченог, односно оптуженог и других лица, као и њихових покретних ствари ван стана може се подузети само онда ако има довољно основа за сумњу да се код њих налазе учинилац, саучесник, трагови кривичног дјела или предмети важни за поступак. Претресање покретних ствари обухвата и претресање компјутера и сличних уређаја за аутоматску обраду података који су с њима повезани. На захтјев суда, лица која се користе овим уређајима дужна су им омогућити приступ, предати дискете, траке или неки други облик на коме су похрањени подаци, као и пружити потребна обавјештења за употребу тих уређаја.

Претресање се врши на основу наредбе за претресање издату од стране суда и без наредбе за претресање а то су случајеви када су испуњени законски услови за улазак у туђ стан и друге просторије. Наредбу за претресање може издати суд на приједлог тужиоца или на приједлог овлашћених службених лица која су добила одобрење од тужиоца.

Припреме за претресање и план претресања састоји се из:- прикупљање што више података о објекту гдје ће се извршити претрес, лицима код

којих ће се извршити претрес, лицима која би се могла наћи у стану и другим просторијама гдје се има извршити претрес, предметима, лицима и траговима који се траже, мјестима гдје се исти могу сакрити или налазити,

- процјенити да ли треба извршити претресање истовремено код више лица,- утврдити тачно вријеме вршења претресања,- утврдити шта се треба користити за успјешно претресање,- одредити број радника потребних за успјешно претресање.Основни принципи претресања су:- претреси се могу вршити само у случајевима предвиђеним правним нормама,- ОСЛ које врши претресање мора имати вољу да нађе оно што тражи јер то гарантује

већи успјех у претресању,- претресање је потребно предузети благовремено и потребно је располагати тачним

податком да се на одређеном мјесту и у одређено вријеме налазе одређени трагови, предмети и лица,

- претресању треба приступити осмишљено и плански,- претресање је потребно извршити детаљно и темељито,- особа која врши претресање треба да буде стручна и да добро познаје тактику и

технику претресања,

- претресање треба да буде конспиративно што подразумјева да онај према коме се радња има предузети несмије да зна за исту све до момента када стан и просторије буду под контролом ОСЛ-а,

- у претресање треба увијек укључивати и жене службенице,- наредба за претресање мора се извршити најкасније 72 часа од издавања наредбе,

након чега се, без одлагања, мора вратити суду,- наредба за претресање се може извршити било којег дана у седмици. Наредба се може

извршити само у периоду од 6-21 час, осим ако у наредби није изричито дато овлашћење да се може извршити у било које доба дана или ноћи,

- прије почетка претресања овлашћено службено лице мора дати обавјештење о својој функцији и разлогу доласка и предати наредбу за претресање лицу код којег ће се извршити претресање. Ако је након тога овлашћеном службеном лицу приступ ускраћен, може употријебити силу у складу са законом,

- претресању стана, осталих просторија или лица присутвују два пунољетна грађанина као свједоци. Претресању лица присуствују свједоци истог пола,

- приликом извршења наредбе за претресање лица, овлашћено службено лице мора дати обавјештење о својој функцији и предати наредбу за претресање лицу на којем ће се претресање извршити. Овлашћено службено лице може употријебити силу у складу са законом.

О сваком претресању стана, просторије или лица саставиће се записник који потписује лице код којег се или на којем се врши претресање и лица чија је присутност обавезна. Приликом вршења претресања одузеће се привремено само они предмети и исправе који су у вези са сврхом претресања. У записник ће се унијети и тачно описати предмети и исправе који се одузимају, а то ће се назначити и у потврди о одузимању предмета која ће се одмах издати лицу којем су предмети, односно исправе одузете. Ако се при претресању стана, просторије, односно лица нађу предмети који нису у вези с кривичним дјелом због којег је издата наредба за претресање, али упућују на друго кривично дјело, они ће се описати у записнику и привремено одузети, а о одузимању ће се одмах издати потврда. О томе ће се извјестити тужилац. Ти ће се предмети одмах вратити ако тужилац установи да нема основа за покретање кривичног поступка, а не постоји неки други законски основ по којем би се ти предмети имали одузети. Предмети употријебљени код претресања компјутера и сличних уређаја за аутоматску обраду података вратиће се након претресања њиховим корисницима, ако нису потребни за вођење кривичног поступка. Лични подаци прибављени претресањем могу се користити само у сврхе кривичног поступка и избрисаће се, без одлагања, кад та сврха престане.

7.7. Претресање лица, појам, циљ, правни основ, врсте претресања, записник о претресању,

Претресање лица је истражна радња која се предузима у циљу проналажења трагова и предмета КД-а, ако је вјероватно да се ти предмети и трагови налазе код тог лица. Претресање лица може се предузети кад је вјероватно да је то лице учинило кривично дјело или да ће се претресањем пронаћи предмети или трагови важни за кривични поступак. Претресање лица обавља лице истог пола, истог пола морају бити и лица која присуствују претресању.

Овлашћено службено лице може претрести лице без наредбе за претресање и без присутности свједока:

а) приликом извршења наредбе за довођење;б) приликом лишења слободе;в) ако постоји сумња да то лице посједује ватрено или хладно оружје;г) ако постоји опасност да ће сакрити, уништити или одбацити предмете који се

требају од њега одузети и употријебити као доказ у кривичном поступкуЗаписник о претресању лица садржи:- назив органа чије је овлашћено службено лице предузело претресање;

- правни основ за претресање (по наредби којег суда и број наредбе или без наредбе са навођењем разлога);

- презиме и име овлашћеног службеног лица које је извршило претресање;- податке лица над којим је извршено претресање (име, презиме, име оца, година,

датум, мјесто рођења, занимаање и запослење и адреса становања);- обим претреса (шта је све претресено);- понашање лица за вријеме претреса (физички напад, пружање отпора, предузете мјере

- везивање);- попис предмета који су одузети;- потпис лица која учествују у претресу (овлашћено службено лице које је извршило

претресање, лице над којим је обављено претресање, свједоци и записничар) и печат ОУП-а.

7.8. Преглед лица ради утврђивања да ли лице посједује оружје или друга средства погодна за напад,

7.9. Привремено одузимање предмета, појам, циљ, правни основ, потврда о привременом одузимању и враћању предмета,

Предмети који се по Кривичном закону имају одузети или који могу послужити као доказ у кривичном поступку привремено ће се одузети и на основу судске одлуке ће се обезбиједити њихово чување. Наредбу за одузимање предмета издаје судија на приједлог тужиоца или овлашћеног службеног лица које је добило одобрење од тужиоца. Наредба за привремено одузимање предмета садржи: назив суда, правни основ за привремено одузимање предмета, назнака предмета који подлијежу одузимању, име лица од којег се одузимају предмети, мјесто одузимања предмета, рок у којем се предмети требају одузети, и поука о правном лијеку.

Без писмене наредбе могу се привремено одузети:а) предмети КД-а који се по КЗ-у или другим прописима иају одузети или који могу

послужити као доказ у кривичном поступку и то: ако се не може чекати да судија за претходни поступак нареди њихово привремено одузимање или ако се нађу приликом претресања стана и других просторија, претресања лица или пртљага,

б) предмети који су употребљени за извршење прекршаја, прибављени прекршајем или су настали извршењем прекршаја и то ако су пронађени приликом претресања и ако је посебним прописом предвиђено да се одузму без писмене наредбе за одузимање.

Ако се нађе туђа ствар за коју се не зна чија је или када ствар припада непознатом починиоцу, привфремено ће се одузети.

За привремено одузете предмете издаје се потврда о привременом одузимању предмета. У потврди ће се поред осталог навести:

- тачно мјесто гдје су пронађени предмети;- прецизан опис предмета.Након последњег одузетог предмета, у потврди се констатује да је закључено са тим

редним бројем, како не би било накнадног уписивања и других предмета од стране лица од кога су одузети, уколико се предмети враћају. Потврду потписује ОСЛ и власник, односно држалац предмета. На исти начин се попуњава и потврда о враћању предмета.

7.10. Употреба средстава силе, појам, врсте, правни основ за употребу,7.11. Употреба физичке снаге и гумене палице, правни основ и извјештај о употреби,7.12. Употреба хемијских средстава, појам и врсте, правни основ, обвезе припадника полиције,7.13. Употреба ватреног оружја, правни основ, ограничења код употребе ватреног оружја, извјештај о употреби ватреног оружја,7.14. Поступак правдања употребе средстава силе,

7.15. Позорничка и патролна дјелатност, појам, циљ, начин вршења, писмена која произилазе из позорничко патролне дјелатности,7.16. Засједа,7.17. Рација,7.18. Блокада,7.19. Потјера,7.20. Појам, циљ и врсте обезбјеђења,7.21. Обезбјеђење штићених личности,7.22. Тактика поступања у случајевима масовних нереда,7.23. Однос полиције и јавности,7.24. Пружање информација и услуга грађанима7.25. Конфликтне ситуације као посљедица неусклађеног односа полиције и јавности,7.26. Пружање помоћи другим државним органима и правним лицима у вршењу службених радњи из њихове надлежности,7.27. Прикупљање оперативних обавјештења и информација од грађана,7.28. Тактика поступања са циљем спречавања чиљења прекршаја из области јавног реда и мира,7.29. Тактика поступања са циљем спречавања прекршаја из области безбједности саобраћаја.

8. Програм испита за чин из области ''Прописи о прекршајима'' састоји се из:

8.1. Појам прекршаја и његова законска одређеност,

ПрекршајиПрекршај је дело које се састоји у повреди јавног порета или у повреди прописа о

привредном или финансијском пословању, а које је законом или другим прописом одређено као прекршај и описана његова обележја.

Није прекршај она повреда прописа о привредном и финансијском пословању која, како садржи обележја одређена законом или другим прописом, која је малог значаја и која нема штетних последица или су ове последице незнатне.

Санкцију учиниоцу прекршаја може изрећи само надлежни суд за прекршаје (у даљем тексту: суд), или други орган одређен законом у поступку који је покренут и спроведен по овом закону.Законитос у одређивању прекршаја и прописивању прекршајних санкција

Никоме не може бити изречена казна или друга санкција за дело које, пре него што је учињено, законом или другим прописом није било одређено као прекршај и за које није била прописана казна.

8.2. Сврха кажњавања за учињени прекршај,

Сврха кажњавања јесте:- спречавање делатности које представљају повреде јавног поретка или повреде

прописа о привредном или финансијском пословању,- спречавање учиниоца да чини прекршаје и његово преваспитавање,- васпитни утицај на друге да не чине прекршаје,- јачање морала и утицај на развијање одговорности и дисциплине грађана.

8.3. Прописи којима се могу прописивати прекршаји,

Прершаји се могу прописати:1. Законом,2. Уредбом,3. Одлуком Скупштине општине односно Скупштине града.

Одлуком Скупштине општине, односно Скупштине града могу се прописати само прекршаји који се састоје у повреди јавног поретка.

8.4. Одговорност за учињени прекршај, умишљај и нехат, нужна одбрана, крајња нужда, стварна и правна заблуда,

1. Умишљај и нехатЗа одговорност за прекршај довољн је нехат учиниоца, уколико прописом о прекршају

није одређено да ће се казнити за радњу учињену само са умишљајем.Прекршај је учињен са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео

његово извршење, или кад је био свестан да услед његовог чињења или нечињења може наступити забрањена последица али је пристао на њено наступање.

Прекршај је учињен из нехата кад је учинилац био свестан да услед његовог чињења или нечињења може наступити забрањена последица, или је олако држао да ће је моћи спречити или да она неће наступити, или кад није био свестан могућности наступања забрањене последице, иако је према околностима и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности.2. Урачунљивост

Није одговоран за прекршај учинилац који у време извршења прекршаја није могао схватити значај своје радње или пропуштања, или није могао управљати својим поступцима услед трајне или привремене душевне болести, привремене душевне поремећености или заосталог душевног развоја (неурачунљивост).

Учинилац прекршаја чија је способност да схвати значај своје радње или пропуштање или способности да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања из претходног става, може се блаже казнити (битно смањена урачунљивост).

Одговоран је учинилац прекршаја који употребом алкохола, опојних дрога или на други начин доведе себе у стање неурачунљивости, ако је пре него што се довео у такво стање прекршај био обухваћен његовим умишљајем или је у односу на прекршај постојао нехат у случајевима кад је предвиђена одговорност и за нехат.3. Нужна одбрана

Није прекршај она радња која је учињена у нужној одбрани.Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од себе или другог

одбије истовремени противправни напад.4. Крајња нужда

Није прекршај она радња која је учињена у крајњој нужди.Крајња нужда постоји кад је радња учињена ради тога да учинилац отклони од себе

или другог истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при томе учињено зло није веће од зла које је претило.5. Прекорачење границе нужне одбране и крајње нужде

Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране, односно крајње нужде може се блаже казнити, а ако је то прекорачење учињено под особито олакшавајућим околностима поступак се може обуставити.6. Стварна заблуда

Није одговоран учинилац који у време извршења радње која представља прекршај није био свестан неког њеног законом одређеног обележја или који је погрешно сматрао да постоје околности, према којима би, да су оне стварно постојале, радња била дозвољена.7. Правна заблуда

Непознавање прописа којима се предвиђа прекршај не искључује одговорност учиниоца.

Ако учинилац из оправданих разлога није знао да је његова радња забрањена може се блаже казнити или се против њега поступак може обуставити.

8.5. Санкције, врсте казни, одмјеравање и ублажавање казне, кажњавање на лицу мјеста,

Врсте казниЗа прекршај се може прописати новчана казна или казна затвора.Новчана казна прописује се у конвертибилној марци КМ.За један прекршај се може алтернативно прописати и новчана казна и казна затвора,

али тако да се може изрећи само једна од њих.За прекршаје учињене ради стицања материјалне користи законом се могу прописати

обадве казне тако да се могу изрицати заједно.За прекршаје правног лица као и одговорног лица може се прописато само новчана

казна.Опште правило о одмеравању казне

За одређени прекршај одмериће се казна у границама које су за тај прекршај прописом о прекршају одређене, узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања (отежавајуће и олакшавајуће околности), а нарочито тежину учињеног прекршаја и његове последице, околности под којима је прекшај учињен, степен одговорности учиниоца, побуде из којих је прекршај учињен, ранији живот, личне прилике и држање учиниоца после учињеног прекршаја.

При одмеравању новчане казне узеће се у обзир и имовно стање учиниоца, односно економско стање правног лица. Санкције изречене за ранији прекршај не могу се узети као отежавајуће околности, ако је од дана правоснажности решења о прекршају до извршења новог прекршаја протекло више од две године.

Казна затвора не може се изрећи трудној жени после навршена три месеца трудноће и мајци до навршене једне године живота детета, односно за време од шест месеци после порођаја ако је дете мртво рођено или у том времену умрло.Ублажавање казне

Ако прекршајем нису проузроковане теже последице, а постоје такве олакшавајуће околности које указују да ће се и са блажом казном постићи сврха кажњавања, прописана казна може се ублажити на један од следећих начина:

1. изрећи казну испод најмање мере казне која је прописана за тај прекршај, али не и испод најмање законске мере те врсте казне,

2. уместо прописане казне затвора изрећи новчану казну,3. уместо прописане казне затвора и новчане казне изрећи само једну од тих казни.

Кажњавање на лицу местаАко је прописом о прекршају прописана само новчана казна у одређеном износу, може

се истим прописом одредити да овлашћена лица на лицу места изричу и наплаћују од учиниоца прекршаја казну у одређеном износу.

У случају из претходног става новчана казна која се наплаћује на лицу места може се прописати за физичко лице и одговорно лице у правном лицу од 10 КМ, а за правно лице и појединца који самостално обавља делатност средствима у приватној својини од 90 КМ.

На лицу места не могу се изрицати заштитне мере.

8.6. Заштитне мјере и њихова примјена,

У оквиру опште сврхе изрицања санкција за прекршаје, сврха заштитних мера је да се одстране стања или околности које могу утицати да учинилац поново врши прекршаје. Заштитне мере могу се прописати само законом.

За прекршај се могу прописати следеће заштитне мере:1. одузимање предмета,2. забрана вршења самосталне делатности,3. забрана управљања моторним возилом,4. удаљење странца са територије републике,

5. обавезно лечење алкохоличара и наркомана,6. забрана правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу,7. забрана одговорном лицу да обавља одређене дужности,8. јавно објављивање одлуке.Законом се могу прописати и друге заштитне мере ако то захтева посебна природа

прекршаја, с тим да њихово трајање не може бити дуже од једне године.Одузимање предмета

Предмети који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или који су настали извршењем прекршаја могу се одузети ако су својина учиниоца прекршаја.

Предмети из претходног става могу се одузети и кад нису својина учиниоца прекршаја или њима не располаже правно лице – учинилац прекршаја, ако то захтевају интереси опште безбедности, чувања живота и здравља људи, сигурност робног промета или разлози јавног морала, као и у другим случајевима предвиђеним законом.Забрана вршења самосталне делатности

Забрана вршења самосталне делатности састоји се у привременој забрани учиниоцу прекршаја да обавља занатску или другу делатност за коју се издаје дозвола надлежног органа.Забрана управљања моторним возилом

Забрана управљања моторним возилом састоји се у забрани управљања моторним возилом одређене врсте или категорије.Удаљење странца са територије Републике Српске

Удаљење странца са територије Републике може се изрећи странцу који је кажњен за прекршај због кога је непожељан његов даљи боравак у Републици.Обавезно лечење алкохоличара и наркомана

Обавезно лечење алкохоличара и наркомана може се одредити према учиниоцу прекршаја који се одао уживању алкохола или опојних дрога и због тога је учинио прекршај, а постоји опасност да ће поново вршити прекршаје.Забрана правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу

Заштитна мера забране правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу састоји се у забрани производње одређених производа или у забрани обављања одређених послова промета робе и услуга или других привредних послова. У одлуци којом се изриче та мера наводи се привредна делатност чије се обављање забрањује правном лицу.Забрана одговорном лицу да обавља одређене дужности

Забрана одговорном лицу да обавља одређене дужности састоји се у забрани одговорном лицу да обавља дужност коју је обављало у време извршења прекршаја, одређену руководећу дужност у погледу привредног или финансијског пословања, одређену врсту послова или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање средствима или за чување тих средстава.Јавно објављивање одлуке

Заштитну меру јавног објављивања одлуке суд ће изрећи ако сматра да би било корисно да се јавност упозна са одлуком, а нарочто ако би објављивање одлуке допринело да се отклони опасност по живот или здравље људи или да се заштити сигурност промета или други интерес привреде.

Суд одлуује, према значају прекршаја и потреби обавештавања јавности, да ли ће се одлука објавити преко штампе, радија или телевизије или преко више наведених средстава информисања, као и да ли ће се образложење одлуке објавити у целини или у изводу, водећи при том рачуна да начин објављивања омогући обавештеност свих у чијем интересу одлуку треба објавити.Трајање заштитне мере

Заштитна мера забране вршења самосталне делатности може се изрећи у трајању од три месеца до једне године. Заштитна мера забране управљања моторним возилом може се изрећи у трајању од једног месеца до једне године. Заштитна мера удаљење странца са територије републике може се изрећи у трајању од шест месеци до три године. Заштитне мере

забране правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу и забране одговорном лицу да обавља одређене дужности изричу се на време од шест месеци до три године.

Трајање заштитних мера из става 1. и 3. овог члана као и заштитних мера прописаних посебним законом, рачуна се од дана када је казна затвора издржана или застарела, а у случају изрицања новчане казне или опомене као и у случају изрицања заштитне мере без казне, од дана правоснажности решења о прекршају. Трајање изречене заштитне мере забране управљања моторним возилом рачуна се од дана уписивања забране у возачку дозволу, а на основу правоснажног решења о изрицању те мере. Време проведено на издржавању казне затвора не рачуна се у време трајања ове заштитне мере.

8.7. Одговорност и кажњавање малољетника, врсте васпитних мјера, одговорност родитеља и старатеља за учињени прекршај малољетника,

Против малолетника који у време извршења прекршаја није навршио четрнаест (14) година (дете) не може се покренути ни водити прекршајни поступак.

Према малолетнику који је у време извршења прекршаја навршио четрнаест (14) а није навршио шеснаест (16) година (млађи малолетник) могу се изрећи само васпитне мере. Малолетнику који је у време извршења прекршаја навршио шеснаест (16) година а није навршио осамнаест (18) година (старији малолетник) може се изрећи васпитна мера, а само изузетно може му се изрећи казна. Заштитна мера се изузетно може изрећи малолетнику уз васпитну меру или казну ако је због природе прекршаја то неопходно.Врсте васпитних мера

Малолетним учиниоцима прекршаја могу се изрећи васпитне мере: укор, појачани 2. Услови за изрицање васпитних мера

Код изрицања васпитне мере узима се у обзир старост малолетника, степен његовог душевног развоја, психичко стање и мотиви због којих је извршио прекршај, досадашње васпитање, околина и услови под којима је живео, тежина прекршаја, да ли му је већ пре тога била изречена васпитна мера, као и све остале околности које утичу на избор васпитне мере, којом ће се најбоље постићи сврха преваспитања.

Ради утврђивања околности из става 1. овог члана могу се саслушати родитељи малолетника, његов старалац и друга лица која могу пружити потребне податке.Одговорност родитеља и стараоца за прекршај малолетника

Законом се може одредити да ће се родитељи, односно старалац малолетника који је учинио прекршај казнити ако је учињени прекршај последица његовог пропуштања дужног надзора над малолетником, а у могућности је да такав надзор врши.

8.8. Застарјелост покретања и вођења прекршајног поступка,

Прекршајни поступак не може се покренути ни водити:1. за прекршај за који је прописана новчана казна до 300 КМ или казна затвора до 15

дана – кад протекне једна година од дана када је прекршај учињен;2. за прекршаје за које је прописана новчана казна у износу већем од 300 КМ или казна

затвора у трајању дужем од 15 дана – када протекне двије година од дана када је прекршај учињен;

Застарелост за покретање и вођење прекршајног поступка према одговорном лицу у правном лицу цени се према застарелости за предузимање прекршајног поступка према правном лицу, ако је за исти прекршај прописана казна и за правно лице.

Законом се могу за одређене прекршаје одредити дужи рокови од рокова из става 1. овог члана, али не дужи од пет година.

8.9. Прекршајни поступак, покретање и вођење,

Прекршајни поступак покреће се на основу захтева за покретање прекршајног поступка. Захтев за покретање прекршајног поступка може поднети овлашћени орган и оштећени (у даљем тексту: подносилац захтева).

Овлашћени органи, у смислу претходног става су органи управе, Министарство унутрашњих послова, овлашћени инспектори или овлашћена лица која врше инспекцијске послове, јавни тужилац, предузећа и органи који врше јавно овлашћење у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа који је прекршајем повређен.

Ако органи из претходног става не поднесу захтев, за његово подношење овлашћени су непосредно виши органи. Законом се може предвидети да се поступак за одређене врсте прершаја покреће по службеној дужности. Кад суд прими захтев за покретање прекршајног поступка испитаће да ли постоје услови да се прекршајни поступак покрене и о томе ће донети решење.

Захтев за покретање прекршајног поступка решењем ће се одбацити ако се утврди да не постоје услови за покретање прекршајног поступка.

Не постоје услови за покретање прекршајног поступка:1. кад радња описана у захтеву није прекршај,2. кад постоје основи који искључују одговорност за прекршај,3. кад је наступила застарелост за покретање прекршајног поступка,4. кад је захтев поднео неовлашћени орган, односно лице,5. кад се стекну други законски разлози због којих се поступак не може покренути ни

спроводити.Ако суд не одбаци захтев за покретање прекршајног поступка, донеће решење којим се

прекршајни поступак покреће. Поступак се води само у погледу оног прекршаја и против оног окривљеног на који се односи решење о покретању прекршајног поступка. Ако се у току поступка докаже да поступак треба проширити на који други прекршај или против другог лица, суд ће о томе обавестити овлашћени орган.

Кад суд донесе решење о покретању прекршајног поступка испитаће да ли су се остварили услови за доношење решења у скраћеном поступку у смислу одредаба члана 216. овог закона. Ако суд не донесе решење о прекршају у скраћеном поступку по одредбама члана 216. овог закона, предузеће радње које сматра да су потребне у циљу доношења решења о прекршају.

8.10. Захтјев за покретање прекршајног поступка, садржај захтјева, подносилац захтјева,

Захтев за покретање прекршајног поступка садржи:1. основне податке за окривљеног (име и презиме, име и презиме једног од родитеља,

место и датум рођења, место становања, улица и број и занимање), односно назив и седиште окривљеног правног лица, а за одговорно лице у правном лицу и функцију коју обавља у том правном лицу,

2. чињенични опис радњи из којих произилази правна обележја прекршаја, време и место извршења прекршаја и друге околности потребне да се прекршај што ближе одреди,

3. правну квалификацију прекршаја,4. предлог о доказима које треба извести.Ако захтев за покретање прекршајног поступка не садржи податке из претходног става

вратиће се подносиоцу да у одређеном року отклони недостатке. У случају да подносилац захтева не отклони недостатке у одређеном року, сматраће се да је од захтева одустао, па ће се такав захтев решењем одбацити.

Рок из претходног става не може бити краћи од три ни дужи од осам дана. Кад захтев за покретање прекршајног поступка подноси оштећени, захтев не мора садржавати правну квалификацију прекршаја. Против свих саучесника, односно за све прекиршаје учиниоца, по правилу, подноси се један захтев за покретање прекршајног поступка.

Овлашћени органи, у смислу претходног става су органи управе, Министарство унутрашњих послова, овлашћени инспектори или овлашћена лица која врше инспекцијске

послове, јавни тужилац, предузећа и органи који врше јавно овлашћење у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа који је прекршајем повређен.

8.11. Надлежност суда за прекршаје за вођење прекршајног поступка,

За вођење прекршајног поступка месно је надлежан суд на чијем је подручју прекршај учињен. Суд надлежан за правно лице, надлежан је и за одговорно лице у правном лицу.

Ако је прекршај учињен на домаћем броду или ваздухоплову за вођење прекршајног поступка месно је надлежан суд на чијем се подручју налази домаћа лука или ваздухопловно пристаниште у коме се завршава путовање учиниоца прекршаја, а ако је учинилац прекршаја члан посаде – суд на чијем се подручју налази матична лука брода, односно матично пристаниште ваздухоплова.

Ако се месна надлежност не може одредити према месту извршења прекршаја, одређује се према пребивалишту или боравишту учиниоца прекршаја, односно седишту правног лица, уколико пропис којим је прекршај одређен важи и за подручје на коме се налази његово пребивалиште или боравиште, односно седиште правног лица.

Ако су по претходним одредбама за поступак надлежна два или више судова, поступак ће водити суд који га је први започео.

Суд који је надлежан за учиниоца прекршаја, надлежан је и за саучеснике. За саучеснике је надлежан, по правилу, суд који је као надлежан за једног од њих први започео поступак. Против свих саучесника се, по правилу води заједнички поступак, а кад је то целисходно, поступак против појединих саучесника може се издвојити.

Кад за исти прекршај одговарају као саизвршиоци грађанска и војна лица, а за поступак против војних лица су надлежни војни органи, поступак против грађанских лица спровешће се одвојено од поступка против војних лица. За прекршаје које учине војна лица надлежан је суд одређен овим законом, ако посебним прописом није друкчије одређено.

Месно надлежан суд може предмет уступити суду на чијем подручју учинилац прекршаја има пребивалиште или боравиште, а само ако је очигледно да ће се тако лакше, брже и економичније спровести поступак и да пропис којим је прекршај одређен важи и за то подручје. Суд је дужан да пази на своју стварну и месну надлежност. Ако нађе да је за вођење поступка надлежан други суд, уступиће предмет без одлагања том суду.

8.12. Странке у прекршајном поступку,

ОкривљениОкривљени има право да поднесе доказе, ставља предлоге и употребљава правна

средства предвиђена овим законом. Окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца. За браниоца се може узети адвокат, а њега може заменити адвокатски приправник.

Изузетно, за браниоца се може узети и дипломирани правник који је способан да окривљеном пружи помоћ у одбрани. Бранилац је овлашћен да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени. Бранилац је дужан да поднесе пуномоћ суду пред којим се води прекршајни поступак.

За окривљено правно лице у прекршајном поступку учествује његов представник, који је овлашћен да предузима све радње које може да предузме само окривљени. Представник правног лица је лице које је овлашћено да представља правно лице на основу закона или другог акта правног лица. Представник правног лица мора да има писмено овлашћење органа управљања. Представник правног лица може бити само једно лице.

Представник страног правног лица (представништва и др.) је лице које управља представништвом тог правног лица у Републици ако за представника није одређено друго лице.

Представник правног лица не може бити лице које је у истој ствари сведок. редставник правног лица не може бити ни одговорно лице против кога се води поступак за исти прекршај,

а које истиче да је посзупало наређења другог одговорног лица или органа управљања (члан 20. став 5.). Суд је дужан да увек упозори правно лице, ако је представник правног лица у исто време и одговорно лице против кога се води прекршајни поступак.

Окривљено правно лице и окривљено одговорно лице могу имати сваки свог браниоца или заједничког браниоца.Оштећени

Оштећени има право да:1. поднесе захтев за покретање прекршајног поступка,2. подноси доказе, саставља предлоге и истиче имовинско-правни захтев за накнаду

штете или повраћај ствари,3. изјави жалбу на решење које је донесено поводом његовог захтева за покретање

прекршајног поступка.

8.13. Извођење доказа у прекршајном поступку,

Окривљени се испитује усмено.Кад се окривљени први пут испитује, питаће се за име и презиме, надимак ако га има,

име и презиме родитеља, годину и место рођења, које је народности, чији је држављанин, занимање, његове породичне прилике, какве школе је завршио, да ли има чин подофицира, официра или војног службеника, да ли је и где служио војску, да ли има имовине и од чега се издржава, да ли је осуђиван, односно кажњаван и зашто, да ли се против њега води кривични или прекршајни поступак, ако је малолетан ко му је законски заступник. Након тога окривљеном ће се саопштити зашто се окривљује и позваће се да наведе све што има у своју одбрану. Испитивање окривљеног треба вршити уз поштовање његове личности. Према окривљеном се не сме употребити сила, претња, обмана и друга слична средства да би се дошло до његове изјаве или признања.

Не може се саслушати као сведок:1. лице које би својим исказом повредило дужност чувања службене или војне тајне,

док га надлежни орган не ослободи те дужности,2. бранилац окривљеног о ономе што му је окривљени као свом браниоцу поверио,

осим ако то сам окривљени захтева.Ако се лице из претходног става без претходног одобрења саслуша, на његовом исказу

не може се заснивати решење о прекршају.Ослобођени су од дужности сведочења:1. брачни друг окривљеног,2. сродници окривљеног по крви у правој линији, сродници у побоћној линији до

трећег степена закључно као и сродници по тазбини до другог степена закључно,3. усвојеник или усвојилац окривљеног,4. верски исповедник о оном што му је окривљени исповедио.Суд који води прекршајни поступак дужан је да лица из претходног става упозори да

нису дужна сведочити. Упозорење и одговор уносе се у записник.Ако суд који води прекршајни поступак не поступи у смислу претходног става, па лице

из става 1. овог члана саслуша као сведока, на његовом исказу не може се заснивати решење о прекршају. Лице које има основа да ускрати сведочење према једном од окривљених ослобођено је од дужности сведочења и према осталим окривљеним, ако се његов исказ према природи ствари не може ограничити само на остале окривљене. Сведоци се саслушавају појединачно и без присуства осталих сведока. Сведок је дужан да одговоре даје усмено.

Увиђај се предузима кад је за утврђивање или разјашњење какве важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање. Увиђај се може обавити и уз учествовање вештака.

Ако је за утврђивање или за оцењивање неке важне чињенице неопходно стручно знање којим не располаже суд који води прекршајни поступак одредиће се вештак ради вештачења. Вештачење се може поверити и стручној установи (болници, хемијској лабораторији и др.).

8.14. Рјешење о прекршају,

Прекршајни поступак завршава се доношењем решења о прекршају. Решење о прекршају може се односити само на лице против кога је поднесен захтев за покретање прекршајног поступка и на чињенични опис прекршаја наведен у захтеву за покретање прекршајног поступка.

Решењем о прекршају прекршајни поступак се обуставља или се окривљени оглашава кривим за прекршај. Ако се прекршајни поступак води за више прекршаја, у решењу ће се навести за које прекршаје се поступак обуставља, а за које се окривљени оглашава кривим и која му се санкција изриче.

Решење о прекршају којим се окривљени оглашава кривим за прекршај доноси се кад се у поступку утврди постојање прекршаја и одговорност окривљеног за тај прекршај.Решење о прекршају којим се окривљени оглашава кривим може се донети без позивања и испитивања окривљеног, ако је захтев за покретање прекршајног поступка поднесен на основу пријаве радника Министарства унутрашњих послова, односно другог овлашћеног службеног лица на основу непосредног запажања или службене документације, или ако је захтев поднесен на основу исправе сачињене према службеној евиденцији органа овлашћеног за подношење захтева, ако се из захтева, приложене документације и других доказа основано може узети да је окривљени учинио прекршај.Решење о прекршају саопштава се окривљеном, по правилу, одмах након што су изведени потребни докази.

Окривљеном који је одсутан решење о прекршају се саопштава достављањем овереног преписа решења. Решење о прекршају мора се писмено израдити у року од осам дана од дана када су завршене све радње у прекршајном поступку. Писмено израђено решење о прекршају садржи: увод, изреку, образложење, упутство о правном леку, као и број, датум, потпис судије за прекршаје и печат суда.

8.15. Жалба на рјешење о прекршају, рок за жалбу, подносилац жалбе,

Против решења о прекршају дозвољена је жалба надлежном вишем суду или другом органу кад је то посебним законом предвиђено.

Жалбу могу изјавити окривљени и подносилац захтева. Оштећени који није поднио захтев за покретање прекршајног поступка жалбу може изјавити само у погледу одлуке о трошковима поступка. У корист окривљеног жалбу могу изјавити и његов брачни друг, сродник по крви у правој линији, бранилац, законски заступник, усвојилац и усвојеник, али не и против његове воље. У корист окривљеног правног лица жалбу може изјавити његов представник.

Ако је изречена заштитна мера одузимања предмета чији власник није окривљен, власник предмета може изјавити жалбу само у погледу одлуке о тој мери.

Жалба се изјављује у року од осам дана од дана усменог саопштења решења, односно од дана достављања решења о прекршају.

8.16. Ванредни правни лијекови,

Понављање поступкаПрекршајни поступак завршен правоснажним решењем о прекршају може се поновити

у корист кажњеног:1. ако се докаже да је решење засновано на лажној исправи или на лажном исказу

сведока или вештака,2. ако се докаже да је до решења дошло услед кривичног дела судије за прекршаје или

другог службеног лица које је учествовало у поступку,

3. кад се утврди да је кажњени за исту радњу већ кажњен у прекршајном поступку или за исту радњу пре доношења решења о прекршају проглашен кривим у кривичном поступку или у поступку по привредним преступима,

4. кад се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који би довели до друкчијег решења да су били познати у ранијем поступку.Захтев за судску заштиту

Захтев за судску заштиту дозвољен је против другостепеног решења.Захтев за судску заштиту може поднети кажњени и у његову корист лица из члана 224.

став 4. овог закона.О захтеву за судску заштиту решава Врховни суд.Захтев за судску заштиту не одлаже извршење решења, али на захтев кажњеног

Врховни суд може наредити надлежном органу да одложи, односно прекине извршење решења док не одлучи о захтеву, ако има основа из којих може закључити да ће удовољити захтеву.Захтев за заштиту законитости

Захтев за заштиту законитости може се подићи против другостепеног решења вишег суда, као и решења из члана 236. став 1. овог закона којим је повређен закон или други пропис који предвиђа прекршаје.

Захтев за заштиту законитости подиже републички јавни тужилац у року од три месеца од дана када је кажњеном лицу уручено решење по жалби.

8.17. Извршење рјешења о прекршају,

Решење о прекршају извршава се кад постане правоснажно, ако овим законом није друкчије одређено и ако за извршење не постоје законске сметње. Решење о прекршају којим је изречена новчана казна или је одлучено о накнади трошкова поступка и накнади штете, или је изречена мера одузимања имовинске користи, извршава се кас истекне у решењу одређени рок за плаћање казне, трошкова поступка, накнаде штете, односно имовинске користи.Извршење казни и заштитних мера

Казна затвора, новчана казна и заштитне мере извршавају се по прописима о извршењу кривичних и прекршајних санкција, ако овим законом није друкчије одређено. О извршеној уплати новчане казне и трошкова прекршајног поступка Служба за платни промет и финансијску контролу републике ће обавестити надлежни суд достављањем примерка извештаја о извршеној уплати са дневним изводом за одговарајуће уплатне рачуне.Извршење решења о трошковима прекршајног поступка

Решење о прекршају у делу о трошковима прекршајног поступка извршава суд који је донио решење. Принудна наплата трошкова прекршајног поступка врши се по прописима који важе за принудну наплату пореза, с тим што се ти трошкови не могу принудно наплатити извршењем на непокретности.Извршење решења о накнади штете

Извршење решења о прекршају у делу који се односи на накнаду штете врши се на захтев оштећеног по правилима извршног поступка пред редовним судом. Правоснажно решење о прекршају је извршни наслов у извршном поступку.

8.18. Извршење рјешења о прекршају прије правоснажности,

Решење о прекршају може се извршити и пре његове правоснажности у следећим случајевима:

1. ако окривљени не може да докаже свој идентитет или нема сталног боравишта у Републици или ако одлази у иностранство ради боравка, а суд нађе да постоји основана бојазан да ће окривљени избећи извршење изречене казне.

2. ако је окривљеном изречена казна затвора за тежи прекршај јавног реда и мира, а суд нађе да постоји основана бојазан да ће окривљени наставити са вршењем истоврсних прекршаја или ће избећи извршење казне затвора.

У случајевима из претходног става суд ће у решењу о прекршајима или посебним решењем одредити да окривљени и пре правоснажности решења приступи извршењу изречене казне. Ако окривљени изјави жалбу против решења којим је одређено извршење решења пре његове правоснажности, првостепени суд је дужан да жалбу са списом предмета достави вишем суду у року од 24 часа, рачунајући од часа кад је жалбу примио, а виши суд дужан је да по жалби одлучи и своје решење достави првостепеном суду за прекршаје у року од 48 часова рачунајући од часа пријема списа предмета.

Решење о прекршају донесено у поступку према старијем малолетнику не може се извршити пре правоснажности.

8.19. Задржавање у прекршајном поступку,

У прекршајном поступку окривљени може бити задржан до доношења решења о прекршају у следећим случајевима:

1. ако се не може утврдити његов идентитет или ако нема пребивалиште, а постоји основана бојазан да ће побећи,

2. ако одласком у иностранство може избећи одговорност за прекршај за који је предвиђена казна затвора,

3. ако је затечен у извршењу прекршаја за који се може изрећи казна затвора, а задржавање је потребно да би се спречило даље вршење прекршаја.

О задржавању окривљеног издаје се наредба у којој се означава дан и час кад је наређено задржавање као и законски основ задржавања. Наредба о задржавању саопштава се окривљеном уз потпис.

Задржавање окривљеног може трајати најдуже 24 часа. У том року мора се испитати окривљени и донети решење о прекршају.

Судија за прекршаје може наредити да се лице затечено у вршењу прекршаја у пијанству које му је приведено, задржи док се не отрезни, ако постоји опасност да ће и даље вршити прекршаје. У случају из претходног става задржавање може трајати најдуже 12 часова. Место и начин извршења мера задржавања прописује скупштина општине.

Задржавање војног лица може да врши само војни орган, уколико посебним законом није друкчије одређено.

8.20. Прекршаји јавног реда и мира - чиме су прописани и који су најчешћи,

Прекршаји јавног реда и мира су прописани Законом о јавном реду и миру (''СГ РС'', број 25, од 20. маја 2002. године).

Јавни ред и мир, у смислу овог закона, је усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном мјесту и дјеловањем органа и служби у јавном животу, ради обезбеђивања једнаких услова за остваривање права грађана на личну безбједност, мир и спокојство, приватни живот, слободу кретања, заштиту људског достојанства и права малолетника и других лица.

Прекршаји јавног реда и мира су: 1. прекршаји против јавног реда, 2. прекршаји против функционисања државних органа и јавних служби, 3. прекршаји против интереса малолетника и других категорија лица и остали прекршаји. Под јавним редом и миром, у смислу овог закона, подразумјева се мјесто у којем је слободан приступ појединачно неодређеним лицима без услова или под одређеним условом.

- Ко на јавном месту нарушава јавни ред и мир физичким нападом на другог- Ко угрожава безбедност или ко изазива осећање угрожености другог лица претњом да

ће напасти на његов живот или тело

- Ко изнајмљује, односно уступа просторије ради вршења проституције или ко на јавном месту другог наводи на проституцију или посредује у вршењу проституције

- Ко неовлашћеном употребом ватрног оружја угрози безбедност или изазове осећање узнемирености грађана

- Ко грубим вређањем другог лица или другим безобзирним понашањем изазове осећање физичке угрожености и узнемирености грађана

- Ко врши физиолошку потребу или изложи полни орган погледу других на јавном мјесту

- Ко се на јавном месту коцка за новац или другу корист, или уступа, односно изнајмљује за ту сврху просторије, осим у случајевима коцке која се одвија у за то намјењеним просторијама које су регистроване за ту врсту дјелатностиКо пали пиротехничка или експлозивна средства на местима и на начин којима се изазива узнемиреност грађана

- Ко неовлашћено приређује бакљаду, ватромет или сличну приредбу на којима се користе пиротехничка средства без прописане најаве или поред забране надлежног органа или ко непредузме мере обезбеђења које је дужан предузети

- Ко неовлашћено прикупља добровољне прилоге и друге видове помоћи- Ко нарушава мир другог извођењем музичких и других садржаја, коришћењем

музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других звучних уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала (мотора и сл.) у времену од 10 – 06 часова

- Ко на јавном месту ужива опојну дрогу или психотропне супстанце- Ко при промету алкохолних пића који се троше на лицу места даје алкохолна пића

очигледно пијаном лицу, малолетнику млађем од 16 година живота, душевно болесном лицу или лицу заосталог душевног развоја, или ко подстиче ова лица на узимање алкохола

- Ко просјачи или наводи на просјачење малолетно лице, душевно болесно лице или лице заосталог душевног развоја

- Ко врши, организује или омогућава препродају улазница за спортске и друге приредбе по цени већој од стварне цене улазнице

- Ко без надзора или заштитних средстава држи опасне животиње које другог могу престрашити или повредити, или ко на јавном месту злоставља животиње, односно на други начин са њима сурово поступа

8.21. Прекршаји из области безбједности саобраћаја, чиме су прописани и који имају најнегативнији утицај на стање безбједности саобраћаја,

8.22. Јавни скупови и одржавање реда на њима.

Окупљањем грађана, у смислу овог закона, сматра се сазивање и одржавање збора или другог скупа на за то примереном простору (у даљем тексту: јавни скуп).

Простором примереним за јавни скуп сматра се простор који је приступачан и погодан за окупљање лица чији број и идеититет нису унапред одређени и на коме окупљање грађана не доводи до ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине. Простором примереном за јавни скуп сматра се и простор на коме се одвија јавни саобраћај превозним средствима кад је могуће додатним мерама обезбедити привремену измену режима сабраћаја, као и заштиту здравља и безбедност људи и имовине, за што се обезбеђују средства у складу с овим законом.

Јавни скуп се не може одржавати у близини Народне скупштине Републике Српске нспосредно пре и у време њеног заседања. На простору претходно одређеном јавни скуп се може одржавати од 8 до 14 и 18 до 23 сата и може трајати најдуже три сата.

Јавни скуп се може пријавити и одвијати као кретање учесника јавног скупа на одређеном простору (у даљем тексту: јавни скуп у покрету). Јавни скуп у покрету на простору може се одвијати само непрекинутим кретањем, осим на месту поласка и завршетка.

Пријаву за одржавање јавног скупа може поднети свако физичко, односно правно лице (у даљем тексту: сазивач).

За одржавање реда на јавном скупу одговоран је сазивач. Послове заштите личне и имовинске сигурности учесника јавног скупа и других грађана, одржавање јавног реда и мира, безбедности саобраћаја и друге послове који се односе на обезбеђивање јавног скупа обавља Министарстао унутрашњих послова. омуналне услуге везане са одржавање јавног скупа обезбеђује надлежни орган општине, односно града.

Пријаву за одржавање јавног скупа сазивач подноси Министарству унутрашњих послова - организационој јединици на подручју одржавања јавног скупа (у даљем тексту: надлежни орган), најкасније 48 сати пре времена за које је јавни скуп заказан.

Пријаву за одржавање јавног скупа из члана 2. став 3. овог закона, сазивач поднрси надлежном органу најкасније пет дана пре времена за које је јавни скуп заказан. транац може сазвати и одржавати јавни скуп, односно иступити на јавном скупу, само по претходном одобрењу надлежног органа.