seminarski privredni rast

VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: EKONOMIJATema: PRIVREDNI RAST

Mentor: Student: Ivan Avramović Br. indeksa: 195/3

Seminarski rad: PRIVREDNI RAST

SADRŽAJ

Strana

1.UVOD …..…………………………………..……………………………….. 2

2.PRIVREDNI CIKLUSI....................................................................................4

2.1. Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj literaturi..................4

2.2.Hipotetički model privrednog ciklusa..........................................................4

3. PRIVREDNI RAST………………………………………………………….5

3.1. Pojam privrednog rasta……………………………………………………5

3.2.Investicije kao model privrednog rasta srbije............................................7

4. PRIVREDNI RAZVOJ...................................................................................8

4.1.Pojam privrednog razvoja............................................................................8

4.2. Strane direktne investicije i privatizacija kao mogućnost privrednog rasta zemalja u tranziciji …………………………………………………….10

4.ZAKLJUČAK.................................................................................................11

Literatura...........................................................................................................12

Ivan Avramović 1


1. UVOD

Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje može se izražavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Pošto se broj stanovnika takođe povećava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje. Ako se, na primer, proizvodnja u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu povećala za 4%, a broj stanovnika za 1%, povećanje proizvodnje po stanovniku iznosi 3%).

Tokom privrednog rasta promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su najizraženije u promenama u proizvodnom sastavu, odnosno učešću pojedinih delatnosti (kao što je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj proizvodnji. Privredni rast i promene sastava u privredi objašnjavaju ekonomsku sadržinu privrednog razvoja. U novije vreme sve veći značaj dobijaju njegovi društveni i ekološki ćinioci.

Privredni razvoj ima smisla samo ako omogućava bolji život većini stanovništva.Proizvodnja u jednoj zemlji može da raste uz raznovrsne promene u sastavu privrede.Na privredni razvoj jedne zemlje deluju brojni i raznovrsni činioci. Oni potiču iz same privrede, ali i iz drugih delova društva s kojima je privreda povezana. Činioci razvoja privrede potiču iz njenog prirodnog okruženja, koje predstavlja sveopšti uslov života i rada ljudi i riznicu prirodnih izvora. Prirodnom okruženju pripada i stanovništvo, kao izvor radne snage za potrebe privrednog razvoja.Spisak činioca privrednog razvoja, očigledno je dugačak. U prvi red se stavljaju osnovni proizvodni činioci, čije je prisustvo neophodno u proizvodnji. Njima se priključuje i tehnološki tok.

Osnovni proizvodni činioci se, na nivou ukupne privrede, pojavljuju kao: stanovništvo (radna snaga), prirodni izvori (predmeti rada) i osnovni proizvodni fondovi (OPF) (sredstva za rad).

Tehnološki napredak je naročito važan činilac privrednog razvoja. Njegov značaj se povećava tokom vremena. Na nižim nivoima razvijenosti, radna snaga je značajan činilac koji, u najvećoj meri, utiče na privredni rast.

Pod tehnološkim napretkom podrazumeva se stalan, na nauci zasnovan tok, kojiobuhvata: usavršavanje činilaca proizvodnje, načina proizvodnje, uređenja i upravljanjaproizvodnjom;

Ivan Avramović 2


uvođenje novih proizvoda i novih vrsta proizvoda pored već postojećih proizvoda. Tehnološki napredak povećava valjanost proizvodnih činilaca i podiže korisnost njihove upotrebe, što povoljno utiče na privredni rast. Uz to, on širi krug ljudskih potreba i omogućava da se te potrebe sve potpunije zadovoljavaju. Pod uticajem tehnološkog napretka dolazi i do povoljnih promena u sastavu privrede. Zahvaljujući njemu razgranava se proizvodnja i pojavljuju nove grane, koje snažno doprinose razvoju privrede i društva u celini.Neke države ne mogu dovoljno da ulažu i dalje razvijaju svoju privredu, tako da je onda pomoć u vidu stranih ulaganja preko potrebna.

U ovom seminarskom radu baviću se privrednim rastom kao pojmom i osnovnom komponentom privrednog razvoja.

Ivan Avramović 3


2.PRIVREDNI CIKLUSI

2.1. Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj literaturi

"Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava istovremeno u različitim privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje peridom pada, smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona sledećeg ciklusa. Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je ciklične prirode, obeleženo usponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima. Ako bi smo želeli da damo definiciju privrednog rasta onda bismo mogli reći da privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na niovu nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan društveni proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Jednom rečenicom bi se moglo reći da, privredni rast označava povećanje vrednosti nacionalne proizvodnje tokom vremena.

Dok se ekspanzija definiše na kratak period, privredni rast se odnosi na dug period.Osnovni faktori privrednog rasta su: a) akumulacija (kapitala) što uključuje sva investiranja u zemlju, opremu i ljudski faktor; b) porast stanovništva i, u vezi s tim, porast raspoložive radne snage; c) tehnički progres ("znanje" i sposobnost njegove aktivne primene).

2.2.Hipotetički model privrednog ciklusa

Prvi ozbiljan pokušaj ukazivanja na zajedničke karakteristike u privrednim ciklusima dali su Artur Berns i Vesli Mičel. "Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava istovremeno u različitim privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje peridom pada, smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona sledećeg ciklusa. Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je ciklične prirode, obeleženo usponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima

Ivan Avramović 4


Slika 1. Ciklusi privrednog rasta (Artur Berns i Vesli Mičel).

Svaki privredni ciklus ima četiri faze, od kojih su dve najvažnije. To su: ekspanzija i kontrakcija. Ekspanziona faza obuhvata uspon (1) i prosperitet (2) kao najvišu tačku privrednih aktivnosti, dok kontrakcija obuhvata fazu pada (3) i fazu kada privreda ostvaruje najnižu tačku privrednih aktivnosti(4).Faza ekonomskog pada (koja se nalazi izmedju najviše i najniže tačke ciklusa) naziva se recesija. U slučaju ako je pad suviše dubok, kao u periodu velike ekonomske krize, ova faza se naziva depresija.

3. PRIVREDNI RAST

3.1. Pojam privrednog rasta

Privredni rast se kvantitativno izražava na različite načine, najčešće pomoću pokazatelja stope rasta društvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohotka, društvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd.

Sajmon Smit Kuznets (1901-1985) rusko američki ekonomista sa Vortona na Univerzitetu u Pensilvaniji. Dodeljena mu je 1971 Nobelovana grada za ekonomske nauke za svoje radove zasnovane na empirijskoj interpretaciji ekonomskog rasta, koja je dovela do novog i dubljeg uvida u ekonomsku i socijalnu strukturu i procese razvoja.

Privredni rast po Kuznetcsu predstavlja “trajno povećanje dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajedničkih ljudskih potreba, mereno veličinom proizvodnje po stanovniku”.

Ivan Avramović 5


Stabilan privredni rast važna je pretpostavka lakšeg rešavanja centralnog ekonomskog zadatka u svakoj zajednici, odnosno u većem stepenu zadovoljenje rastućih potreba ljudi upotrebom uvek ograničenih resursa.Povećanjem agregatne proizvodnje u dugom roku, mi govorimo o ekonomskom napredovanju nacionalne ekonomije.

Privredni rast se može ostvariti na dva načina:Uvećanje autputa u dugom roku ima smisla jedino pod pretpostavkom funkcionisanja nacionalne ekonomije sa punim proizvodnim kapacitetima.Nakon Drugog svetskog rata transformisani su važeći obrasci generisanja privrednog rasta. Najrazvijenije privrede sveta privredni rast temelje na akumulaciji sofisticirane kapitalne opreme i neprekidnom pomeranju granica tehnoloških mogućnosti proizvodnje.

Tabela 1. Stopa privrednog rasta i odnos privrednog rasta po glavi stanovnika u vodećim ekonomijama u svetu u periodu 1870-1990.

Iz Tabele1. vidimo da najveću stopu privrednog rasta za oba posmatrana perioda ima Japan. Zbog takvih podataka ne treba da nas čudi položaj japanske privrede na svetskm nivou, koja je u samom vrhu zadnjih trideset godina. Takođe na primeru Kanade vidimo da i pored visoke stope privrednog rasta, nema tako izraženu stopu rasta po glavi stanovnika, zbog velikog priliva stanovnika u tu zemlju.

Ivan Avramović 6


Brz ili forsiran privredni rast nije moguć – privredni rast je dugotrajan i spor proces.O dinamici privrednog rasta govori “pravilo 70”Uz prosečan rast od 1% godišnje treba da protekne 70 godina kako bi se duplirao iznos dohotka po stanovniku.Kretanje stope privrednog rasta u dužem vremenskom intervalu pruža indikacije o kvalitetu ostvarenog povećanja proizvodnje.Kvalitetni privredni rast treba da bude postojan i samoodrživ,kao i postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna.

3.2.Investicije kao model privrednog rasta srbije

Živimo u vremenu globalizacije koja je zahvatila skoro sve oblasti ljudskog života. Možemo reći da investicije predstavljaju jedan od glavnih pokretača privrednog rasta i razvoja.

Ekonomska teorija i primenjena makro-ekonomska analiza su posvetile mnogo pažnje pri obradi međuzavisnosti između investicija, njihove efikasnosti i privrednog razvoja. Bez investicija se ne može zamisliti privredni razvoj jedne zemlje, te su i prva proučavanja ove problematike bila objavljena u sklopu teoretskih razmatranja privrednog razvoja, privredne ravnoteže, privrednog ciklusa i slično.

Velika kriza tridesetih godina prošlog vieka, koja je nastala usled prevelike ponude a premale tražnje, uticala je na mnoge ekonomske teoretičare da se detaljno počnu baviti problematikom investicija.

Nesumnjivo veliki značaj za ekonomsku teoriju uopšte ima Kejnzova1koncepcija o privrednoj ravnoteži i neravnoteži koja proizilazi iz odnosa investicija i štednje. On je u svojim radovima izuzetan značaj pridavao problematici investicija i na taj način inspirisao mnoge svoje sledbenike da je razrade.U zemljama razvijenog zapada privredni rast je stabilan i postojan. On je doveo do revolucionarnih promena u ljudskoj kulturi. Međutim veliki broj zemalja današnjeg sveta pati od siromaštva. Privredni rast jedne zemlje proizilazi iz akumulacije fizičkog kapitala i efikasnog korištenja resursa. U zatvorenim ekonomijama domaća štednja je jedini izvor akumulacije fizičkog kapitala. U otvorenim ekonomijama domaće investicije mogu biti finansirane stranim kapitalom

_______________1. John Maynard Keynes, prvi baron Kejns од Тiltona(1883-1946) је bio enleski ekonomista, zagovarač radikalne ideje koje su imale ogroman uticaj na modernu ekonomiju i političku teoriju. Posebno je bio zapamćen kao zagovarač vladine politike intervencionisanja, po kojoj bi vlada mogla koristiti fiskalne i monetarne mere da bi ciljano ublažila efekte ekonomske recesije, depresije i eksploatacije. Mnogi ga smatraju osnivačem moderne makroekonomije.

Ivan Avramović 7


U intervjuu za časopis ekonom:east Aleksandar Novaković2 je naglasio da su dosadašnji modeli privrednog rastа bili pogrešni jer u osnovi polazili su od toga da je država ta koja treba da rukovodi privrednim rastom. ”Perspektivu treba obrnuti i reći da je tržište (zapravo, akteri na tržištu) to koje treba da indukuje dinamiku rasta. Logika je jednostavna: što razvijenije tržište – to veći rast, što neslobodnije, regulisanije tržište – to manji rast, veća korupcija i veća potreba za zaduživanjem u inostranstvu„. Problem u Srbiji, ali i u drugim tranzicionim zemljama, jeste to što ovakav model rasta podrazumeva radikalne reforme koje po pravilu znače „političko samoubistvo“ onih koji ih sprovode. Jer, preporučena (protržišno orijentisana) strategija podrazumeva povlačenje države iz sfere ekonomije, odnosno deregulaciju, smanjivanje državne administracije, ukidanje besmislenih propisa koji guše razvoj biznisa i, naravno, smanjenje poreskih opterećenja. Dakle, sve ono što će omogućiti da se tržište razvije i da samostalno diktira tempo razvoja.To znači sveukupno smanjenje opsega uključenosti politike u naš život, ali i smanjenje privlačnosti političkog angažmana kao prilike za lično bogaćenje. U razvijenim tržišnim demokratijama ljudi u politiku pretežno ulaze zbog statusa i slave, u Srbiji se u politiku pretežno ulazi radi bogaćenja. Jednom kada se na svim nivoima društvenog života preseče nit koja spaja politiku i ekonomiju stvoriće se pretpostavke za privredni procvat i rast u Srbiji.

4. PRIVREDNI RAZVOJ

4.1.Pojam privrednog razvoja

Pojam privrednog rasta je uži od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponenta razvoja. Pridajući veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja Kindleberger3 npr. upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka. Privredni razvoj, kao širi pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privredne sistemske i strukturne promene.

Objašnjavajući osnovna obeležja privrednog razvoja Jurij Bajec4 smatra da akcenat treba staviti na sledećim stvarima:a) razvoj je normativan proces usmeren na realizaciju određenih ciljeva ;b) razvoj je multidimenzionalni proces vezan za sve aspekte života i potrebe ljudi i društva, i_______________2 Aleksandar Novaković ekonomista iz Beograda

3 Čarls Kindleberger rođen u njujorku 12. oktobra, 1910. Diplomirao na Kent školi 1928, na Univerzitetu Pensilvanija 1932, i dobio doktorat od Kolumbija univerzitetu 1937godine. Kindleberger ja vodeći arhitekta Maršalovog plana.

4 Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

Ivan Avramović 8


c) razvoj je koherentan proces podrazumeva da simultano ostvarivanje različitih ciljeva prethodno zahteva njihovo usklađivanje.

Možemo reći da pod privrednim razvojem podrazumevamo:a) porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene strukturne promene i promene u funkcionisanju date privrede na opštoj uzlaznoj razvojnoj liniji;b) svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj meri i kvalitativne i kvantitativne;c) to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najopštiji oblik kretanja i razvoja privrede;d) izazvane promene se vrše pod dejstvom naučnog i tehničkog progresa i izmenama društvenog i privrednog okruženja.

Dostignuti nivo razvoja nacionalne privrede teško је таčno izraziti. Na osnovu stepena privredne razvijenosti može se suditi o tome dokle je jedna zemlj а stigla u toku razvoja, аli i kakvi su njeni izgledi za dalje екоnomsko napredovanje.

Kada želimo da predstavimo nivo razvijenosti nacionalne privrede služimo se različitim pre svega ekonomskim pokazateljima. Među njima je najvažniji društveni proizvod po stanovniku. To је najopštiji ekonomski pokazatelj stepena privrednog ražvoja jedne zemlje koji je pogodan za međunarodno poređenje.

Da bi se dobila preglednija slika o dostignutom nivou razvijenosti neke zemlje treba uzeti u obzor i druge ekonomske pokazatelje kao što su:a) sastav izvora društvenog proizvoda – učešće pojedinih delatnosti u njegovom obrazovanju;b) екоnomski sastav stanovništva – odnos poljoprivrednog i ne poljoprivrednog stanovništva;c) sastav i obim robne razmene sa stanovništvom;d) stepen zaposlenosti itd.

Privredni razvoj ima za cilj što potpunije zadovoljavanje potreba ljudi. Društveni proizvod po glavi stanovnika, uy druge ekonomske pokazatelje koji ga prate, pokazuje kakve su materijalne mogućnosti za podmirivanje potreba stanovnika jedne zemlje.

Stvarna slika se dobija tek na osnovu društvenih pokazatelja. Među društvene pokazatelje stepena razvijenosti privrede svrstavaju se:očekivano trajanje života; stopa pismenosti (stanovnoštva starijeg od 10 godina) ; broj lekara na 1.000 stanovnika; stopa smrtnosti odojčadi itd.

Ivan Avramović 9


Poslednjih godina sve veći značaj dobijaju ekonomski pokazatelji privrednog razvoja koji svedoče o tome u kojoj meri se potrebe ljudi, odnosno kakvi su uslovi njihovog života i rada. Ovde spadaju pokazatelji, kao što su: udeo ekološko čistih grana u ukupnoj industrijskoj proizvodnji; nivo degradacije zemljišta; udeo zdrave hrane u ukupnoj količini utrošenih namirnica itd.

4.2. Strane direktne investicije i privatizacija5 kao mogućnost privrednog rasta i razvoja zemalja u tranziciji

Strane direktne investicije mogu ubrzati privredni rast ne samo kao dodatakdomaćoj štednji, već i zbog toga što obezbeđuju pristup novoj tehnologiji. Stranedirektne investicije mogu imati za rezultat direktan uvoz naprednije tehnologije, ali i transfer upravljačkih i proizvodno usmerenih znanja. Sem toga, strane direktne investicije mogu da generišu pozitivne eksternalije na domaća preduzeća, u smislu da su ona u mogućnosti da steknu nova znanja pomoću kojih isporučuju inpute inostranim firmama ili dok konkurišu za potrošače. To takođe može stimulisati dodatne domaće investicije. Međutim, mera u kojoj će zemlja domaćin biti u stanju da apsorbuje inostranu tehnologiju, direktno preko domaćih afilijacija transnacionalnih kompanija ili direktno putem prelivanja u domaće firme , zavisi od stanja ljudskog kapitala koji postoji u privredi domaćina, jer ljudski kapital i napredna tehnologija imaju tendenciju da postanu komplementarni inputi. Empirijska istraživanja pokazuju da ulazne strane direktne investicije mogu imati pozitivne eksternalije za zemlje koje karakteriše relativno dobra raspoloživost ljudskim kapitalom i u zemljama koje prihvataju izvozno orijentisanu strategiju. U pogledu relativne raspoloživosti ljudskim kapitalom i liberalizacije trgovinskih režima, može se zaključiti da napredne zemlje u tranziciji mogu bolje da ispune oba ova zahteva i da će biti u mogućnosti da koriste oba tipa eksternalija.

Rašireno je gledište da strane direktne investicije imaju najpotpunije efekte nadomaći privredni razvoj ukoliko su u celini u stranom vlasništvu. Fabrike koje su u potpunom inostranom vlasništvu, a koje su integrisane u globalnu mrežu matične kompanije, pružaju privredama zemalja u kojima se nalaze korist koja je daleko veća od one koju predstavlja uloženi kapital, upravljanje i marketing._______________ 5 Kovačević, R., Oblici i mehanizmi stranih ulaganja, Strana ulaganja – poslovno – analitički pristup,Univerzitet „B. Karić“, Beograd, 2000. godina, str. 29

Ivan Avramović 10


4.ZAKLJUČAK

Vreme koje je ispred nas inkorporiraće u sebi dinamičke tehnološke promene koje su uslovile radikalne transformacije u privredi i društvu. To vreme biće prožeto brzim promenama u ekonomiji koje će se zasnivati na: a) rastućem značaju resursa informacija,b) medjusobnom povezivanju novih tehnologija, c) procesu internacionalizacije proizvodnje, podeli rada i sve većoj medjuzavisnosti proizvodjača u svetskim razmerama,d) konceptu ekonomskog rasta koji bi se prvenstveno merio postignutim rezultatima u podizanju kvaliteta života.

Pri razmatranju rasta i razvoja se mora poći od pretpostavke da postoje u svetu ogromne regionalne i socijalne nejednakosti i da većina čovečanstva živi u bedi, nestašici i siromaštvu. Savremeni razvoj novih tehnologija treba da omogući dalji brz i dinamičan razvoj visokorazvijenih zemalja, ali i da pruži nadu, u novom milenijumu, da će se smanjiti broj gladnih i umrlih od gladi i da će se uspostaviti racionalnija medjunarodna podela rada.

Ivan Avramović 11


Literatura:

http://www.Wikipedija-Kategorija-Ekonomija

Kovačević, R., Oblici i mehanizmi stranih ulaganja, Strana ulaganja – poslovno – analitički pristup,Univerzitet „B. Karić“, Beograd, 2000. godina, str. 29

http://www.emg.rs/zines/ekonomist/

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. Beograd Avgust, 2010. Ekonomski fakultet Ekonomski institut

www.katalaksija.com/sr

Ivan Avramović 12

seminarski privredni rast

Documents