САДРЖАЈ

Увод 1. Основни циљеви вршенја увиђаја...................................................................................4

2. Субјекти који учествују у вршенју увиђаја....................................................................5

2.1. Организациониi и технички услови за успјешно вршенје увиђаја.......................6

(припреме за вршенње увиђаја)..........................................................................................6

3. Обезбјеђење лица мјеста..................................................................................................7

4. Фазе увиђаја.......................................................................................................................8

4.1. Претходне мјере и радње..........................................................................................8

4.2. Статичка фаза.............................................................................................................8

(руке у џеповима – увиђај очима).......................................................................................8

4.3. Динамичка фаза (увиђај рукама)............................................................................10

5. Документованје увиђаја.................................................................................................11

5.1. Записник о увиђају..................................................................................................11

6. Закључак..........................................................................................................................13

Литература..............................................................................................................................14

Увод

У овом семинарском раду ћемо се осврнути на увиђај и због његовог значаја га

подробније обрадити. Одабрали смо ову тему због њене круцијалне важности и

посљедица по остале радње у откривању и истраживању кривичних дјела и њихових

учинилаца. Значај се огледа и у томе што се увиђај заправо спроводи одмах након што

се сазна за извршено кривично дјело, што имплицира да би требало да су докази још

увијек видљиви, нетакнути и вјеродостојни. То све указује на могућност брзог

дјеловања у циљу рјешавања кривичног дјела, поготову ако се узме у обзир начело

брзине и начело темељитости и упорности који се у криминалистици ревносно

примјењују. Увиђај је радња доказивања која се састоји од непосредног опажања

промјена на лицу мјеста које предузима овлашћени орган, тј. увиђај је систем

интелектуалних, реалних и инструменталних дјелатности које се примјењују на основу

Закона о кривичном поступку уз примјену криминалистичко-техничких и тактичких

метода и средтава који су усмјерени на проналажење, обезбјеђивање од уништења и

фиксирање криминалистичких и правно релевантних материјалних

информација(предмета, трагова кривичног дјела) за потребе евентуалног кривичног

поступка1. Увиђај представља темељ кривичног поступка и он је најпоузданији начин

утврђивања чињеница у кривичном поступку. Радње увиђаја изучава хеуристичка

кирминалистика. Увиђај уз реконструкцију, претресање стана, ствари и лица,

привремено одузимање предмета, вјештачења-експертизе и саслушање осумњиченог

спада у такозване радње доказивања.

Кривична дјела код којих се врши увиђај су: убиства, тероризам, диверзије,

саботаже, силовања, провалне крађе, саобраћајне незгоде и друга кривична дјела, тј.

гдје је непосредним опажањем могуће уочити трагове и предмете кривичног дјела.

1 Б. Симоновић, У. Пена, Криминалистика, Источно Сарајево, 2010. година

2

1. Основни циљеви вршења увиђаја

У основне циљеве вршења увиђаја убрајамо:

- проналажење одговора на главно питање криминалистике: шта се десило, односно

утврђивање да ли постоји кривично дјело или не постоји;

- утврђивање врсте кривичног дјела;

- проналажење доказа који указују на: начин извршења кривичног дјела (МОС), пут

доласка или одласка једног или више извршилаца и њихово кретање на лицу мјеста,

околности које омогућавају утврђивање, односно разјашњење узрока и услова

кривичног дјела;

- проналажење трагова и предмета који омогућавају идентификацију учиниоца;

- проналажење идентификационих трагова којима се могу установити употребљена

оруђа, оружја кривичног дјела, односно предмети који су коришћени приликом

извршења, или бар трагови за одређене групне припадности поменутих предмета;

- проналажење трагова и предмета који омогучавају утврђивање идентитета жртве;

- предмети који су намјерно остављени на лицу мјеста ради фингирања кривичног

дјела (нпр. провалне крађе и др.);

- утврђивање врсте и величине штете, која је проузрокована кривичних дјелом;

- контрола и провјера доказа којима се располаже;

- обезбјеђење од помјерања, уништења и фиксирања свих релевантних материјалних

информација примјеном записника и других метода у складу са ЗКП-ом

(фотодокументација, видео запис и др.).

И на самом крају као најбитнија ставка јесте да се сними постојеће стање

расположивих трагова који могу помоћи у расвјетљавању кривичног дјела и

проналажењу и хватању његовог извршиоца.

3

Вријеме извршења кривичног дјела

Увиђај се врши са начелом брзине и оперативности. Битно је да се увиђај и друге

процесне радње обаве док то вријеме још траје (док је лице мјеста задржало конкретни

идентитет, који је настао извршењем к. дјела)2. Временски размак између извршења

кривичног дјела и почетка вршења увиђаја треба да буде што краћи из сљедећих

разлога:

-при одуговлачењу може доћи до промјена на лицу мјеста (киша, снијег, вјетар...);

-лица која се нађу на лицу мјеста несвјесно могу да униште трагове кривичног дјела и

оставе своје;

-учиниоцу се не смије оставити времена да уништи постојеће и остави лажне трагове и

доказе, да побјегне итд.;

-треба одмах изаћи на лице мјеста да би се тамо затекли свједоци очевици или

прибавиле изјаве од жртава, поготову ако су на самрти;

-на лицу мјеста се појављују промјене протеком времена (губе се одоролошки трагови,

труљење леша3);

-хитност је потребна ради помоћи жртвама или уклањања опасности.

2. Субјекти који учествују у вршењу увиђаја

У субјекте који учествују у вршењу увиђаја убрајамо:

-Тужилац – у истрази коју он спроводи;

- ОСЛ МУП-а – криминалистички инспектор, може у истрази извршити увиђај након

обавјештења тужиоца;

- Судије (према фази поступка и тежини кривичног дјела); за претходно саслушање –

након подизања оптужнице вијеће – на главном претресу; судија или предсједник

вијећа, односно члан вијећа – ван главног претреса, као и

-Криминалистички техничар (посебно битан);

-Вјештаци разних струка у конкретном случају;

2 В. Водинелић, Ново схватање увиђаја у кривичнопроцесној науци и криминалистици, Криминалистика, откривање и доказивање, 1. Том, стр. 458.3 Clages, Kriminalistik, Stuttgart, 1994, str. 84-88.

4

- Униформисани радници који обезбјеђују лице мјеста и излазе први на мјесто

криминалног чина

.

Слика 1.Вршење увиђаја –убиствоИзвор: Ало рс

2.1. Организациони и технички услови за успјешно вршење увиђаја

(припреме за вршење увиђаја)

Организација полиције у полицијским станицама (ПС), за брз излазак на лице мјеста

(ЛМ);

Дежурство овлашћеног службеног лица ОСЛ – криминалистички инспектор,

кирминалистички техничар, тужилац, судија и свакако посједовање бројева телофона;

Посједовање бројева телефона адвоката и вјештака;

Стална спремност техничке опреме (несесери, фотоапарати, видео камере, рефлектори

за освјетљење лице мјеста (ЛМ), батеријске лампе, пантљике, лупе и друга повећала,

5

материал за фиксирање трагова, усисивачи микротрагова, вреће за паковање трагова и

предмета и др.);

Пас трагач када постоји потреба трагања за извршиоцем;

Посебно увиђајно возило, које посједују савремене полиције свијета

Слика 2.Прибор за вршење увиђајаИзвор: МУП Републике Српске

3. Обезбјеђење лица мјеста

Обезбјеђење лица мјеста подразумијева:

- што бржи излазак униформисаних радника на мјесто догађаја – кључ успјеха;

- општи преглед лица мјеста (орјентација и долазак до закључка како се десило), без

помјерања ствари и одређивања простора које оно обухвата;

- пружање помоћи повријеђеним лицима;

- отклањање непосредне опасности од пожара и експлозија (блокада простора,

искључење струје, затварање плина и др.);

- прикупљање обавјештења од очевидаца – врло битно (задржавање, упућивање);

- обиљежавање лица мјеста траком и спречавање уласка у обиљежени круг са циљем

6

очувања предмета и трагова од помјерања или било каквих промјена, тј. блокада

простора, било да се ради о отвореном или затвореном простору – ужи и шири круг -50

– 100 м, мада нема правила (нпр. авионска незгода, жељезничка нездога);

- предузимање мјера на лишењу слободе осумњиченог лица ако се ту налази и давање

података руководству око организације потјере;

- заштита трагова од уништења (киша, снијег, јак вјетар, јако сунце и сл., начин уласка

у круг заштите (тацне и цигле за покривање трагова);

- рапорт руководиоцу екипе (тужиоцу, судији, крим. инспектору);

- и разни други послови.

Слика 4.Обезбјеђење лица мјестаИзвор: Блиц рс – убиство на Палама

7

3. Фазе увиђаја

4.1. Претходне мјере и радње (оријентационо-информативне активности)

Одакле започети увиђај?

У правилу када се ради о малом простору увиђај треба започети од центра према

периферији, када је мјесто догађаја велико започети увиђај од периферије према

центру. У правилу смјер одређујемо према странама свијета (у скицу се означи сјевер).

Радње које се предузимају имају информативни карактер (прикупљање релевантних

информација од екипе која је обезбјеђивала лице мјеста и од потенцијалних свједока),

организационо-припремни карактер4 (предузимање припремних радњи и организација

спровођења увиђаја), и оријентациони карактер (установљава се положај лица мјеста

које ће бити обухваћено увиђајем), просторни, али и временски аспект (одређују се

тачке са којих ће се вршити мјерења, скицирања итд.)

Претходне мјере и радње односно оријентационо информативне активности

обухватају:

- прибављање извјештаја о спроведеним радњама обезбјеђења лица мјеста и другим

битним околностима;

- саслушање лица затечених на лицу мјеста;

- оријентација на лицу мјеста (по потреби подјела сектора за вршење увиђаја уколико

је широк круг – нпр. авионска незгода);

- организовање потраге за учиниоцем и координирање оперативно-тактичких и

истражних радњи у том правцу, уколико за то у датом случају има довољно основа.

4.2. Статичка фаза (руке у џеповима – увиђај очима)

Ова фаза увиђаја има за циљ да се трајно фиксира затечено чињенично стање и да се

обезбиједе предмети и трагови од уништења и оштећења, тј:

- преглед и описивање лица мјеста као и сачињавање биљешки и видео записа;

- преглед затвореног простора (намјештај, покућство);

4 D. Modli, Organi unutrašnjih poslova i primjena čl. 154. ZKP-a, str. 132

8

- анализа чињеничног стања и мисаона реконструкција кривичног дјела (како је

извршено);

- обиљежавање предмета и трагова кривичног дјела примјеном бројчаних ознака

(1,2,3...);

- ко први улази у круг и на који начин (рукавице се стављају на руке да се не би

оставили своји трагови папиларних линија, а што се тиче обиљежавања стопала,

користе се разне боје и спрејеви како би се тај траг разликовао од других трагова који

се налазе у означеном простору, тј. на мјесту ивршења кривичног дјела);

- мјерење раздаљина између предмета пронађених на лицу мјеста, њихове величине,

утврђивање међусобног односа и њихово детаљно описивање;

- скицирање (кроки), фотографисање и видео снимање чињеничног стања;

- тражења одговора на основна питања у вези са увиђајем и то: начин доласка

извршиоца на лице мјеста; кретање извршиоца на лицу мјеста (трагови стопала);

вријеме бављења извршиоца на лицу мјеста;

- тачно мјесто гдје је извршено кривично дјело;

- мјесто и вријеме наступања посљедица;

- атмосферске прилике за вријеме извршења кривичног дјела вршења увиђаја;

- средства извршења (да ли су у питању, оштри или тупи предмети, оруђе или оружје,

пајсери нпр. код провалних крађа и др.);

- МОС (модус операнди систем);

- број људи на лицу мјеста у вријеме извршења, начин њиховог кретања и каква им је

била улога (ради елиминације лица);

- тачно вријеме извршења кривичног дјела и положај извршиоца у вријеме извршења

кривичног дјела (ради његовог трагања);

- сва мјеста одакле се могло видјети и чути оно што се дешавало на лицу мјеста

(слијепи и глуви очевидац);

- постоје ли сви трагови и да ли се налазе (леже ли) на правом мјесту (можда су

намјерно помјерени или чак уклоњени);

- следећа ставка је једна од битнијих а то је, да ли је на лицу мјеста остала ствар

извршиоца (упаљач, лична карта, цигарета, опушак, оловка, новчаник, чешаљ..., јер на

основу вјештачења можемо установити чије су то ствари);

- постоје ли остале индиције на мјесту догађаја;

- величина нанесене штете;

9

- мотив извршења кривичног дјела (освета, љубомора, користољубље, мржња...);

- пут којим се извршилац удаљио са лица мјеста (стопала, трагови пнеуматика);

- вршење прегледа над осумњиченим лицима;

- коме све дозволити да присуствује увиђају ради праћења реакције.

Неки аутори сматрају да је статичка фаза увиђаја готова ако се на њу да одговор на

двадесетак питања.

4.3. Динамичка фаза (Увиђај рукама)

Динамичка фаза увиђаја представља настанак вршења увиђаја и састоји се у детаљном

прегледу мјеста извршења кривичног дјела, односно у помјерању, паковању и

фиксирању ствари и предмета. Нарушава се дотадашњи изглед лица мјеста, ради

проналажења микротрагова. Изазивају се и фиксирају латентни трагови тј., (чињење

трагова видљивим), попут трагова папиларних линија, трагова усана и других

микротрагова.

Мулажирају се трагови обуће и утискавања оруђа у подлогу. У овој динамичкој фази

увиђаја је такодје јако битно проналажење, фиксирање и паковање биолошких трагова

који се могу вјештачити ДНК-а методом. Ови трагови и предмети пронађени на лицу

мјеста (ЛМ), пакују се у посебне амбалаже као што су: папирне вреће и врећице,

пластичне врећице, епрувете разних величина и друга намјенска амбалажа.

Тако спаковани предмети се пажљиво обезбјеђују и шаљу на додатну анализу и

вјештачења. Све ово наравно не би било могуће узети и спаковати без

криминалистичког техничара који је најбитнији у вршењу увиђаја. Он дакле треба први

да улази на лице мјеста заједно са трасологом, односно вјештаком одговарајуће струке

и раде заједно на проналажењу и обиљежавању свих могућих трагова који се ту налазе

као и на њиховом даљем паковању као што сам већ рекао, ради даљег вјештачења. Сви

пронађени трагови и предмети у динамичкој фази увиђаја такође се фиксирају

записнички, фотоелаборатом и скицом лица мјеста, с тим што се препоручује да

посебно значајне трагове и предмете треба посебно фотографисати и из разних углова,

како би биле уочљиве присутне карактеристике. Фиксирају се одређени одоролошки

трагови, (мирисни трагови), уз помоћ усисивача мириса. Данас у савременој

криминалистици се ради на проналажењу начина да се направи електронски нос који

би и најситније микротрагове могао да вјештачи. Овдје уз све ове претходне наведене

10

радње се обављају и ситуациона и друга вјештачења, реконструкције

криминалистичког експеримента и осталих оперативних доказних радњи које се

проводе на лицу мјеста..

Слика 5.Вршење увиђаја у Београду

Извор: Време

5. Документовање увиђаја

5.1. Записник о увиђају

Све радње преузете током увиђаја морају се документовати и детаљно образложити у

записнику и у посебном службеном извјештају. Записник о увиђају је процесни

документ који на реалан начин приказује затечено стање на мјесту извршења

кривичног дјела. Записник се саставља по правилу током вршења увиђаја, што ипак

неће моћи да се уради у свакој ситуацији, па ће се саставити у канцеларији након

извршеног увиђаја, уз помоћ скице лица мјеста и извршених мјерења која је извршио

криминалистички техничар. Подаци из записника о увиђају, фотоелабората и скице

11

лица мјеста морају бити идентични , јер свака контрадикторност у њиховом фиксирању

може да има озбиљне процесне посљедице. У записник се не смију уносити изјаве

лица, већ се о разговору са лицима састављају кратке службене забиљешке, односно

биљешке, пошто би то нарушавало структуру записника о увиђају као материјалном

доказу.

У записнику се не смије ништа додавати, мијењати или брисати. Ако постоји потреба

да се нешто прецрта, прецртани текст мора остати и даље читљив, а сва преиначења,

исправке и додаци уносе се на крају записника, а овјерава их лице које потписује

записник.5

Записник о увиђају се састоји из: уводног, описног и завршног дијела.

Уводни дио садржи:

- орган који је извшио увиђај;

- кривично дјело поводом којег је вршен увиђај;

- тачно вријеме почетка и завршетка увиђаја;

- мјесто извршења увиђаја;

- имена и својства лица која су учествовала у вршењу увиђаја.

Описни дио (најважнији дио) садржи:

- промјене настале од времена извршења кривичног дјела до доласка увиђајне екипе;

- временске прилике у моменту извршења кривичног дјела и за вријеме вршења

увиђаја;

- географски положај и изглед лица мјеста;

- описивање врсте, положаја, облика, величине и боје предмета и трагова нађених на

лицу мјеста (појединачно за сваки);

- прецизно растојање између предмета и трагова у цм (означено бројевима од 1 па

надаље);

- начин фиксирања и паковања предмета и трагова (лијепљење и усисавање

микротрагова, изазивање отисака прстију, узимање биолошких трагова – крви, сперме,

пљувачке...).

5 В. Кривокапић, Криминалистичка тактика III, стр. 190.

12

Завршни дио садржи:

- напомене учесника увиђаја;

- потпис руководиоца и записничара.

Саставни дио записника у писаној форми су:

- скица чињеничног стања утврђеног увиђајем, (на лицу мјеста се прави кроки скица, а

касније се сачињава квалитетна скица са прецизно уцртаним раздаљинама објеката,

предмета и трагова у сразмјеру 1 : 100 или 1 : 1000., скица може бити панорамска,

вертикална и комбинована);

- фотографисање фотоапаратом;

Фотограметријско снимање лица мјеста путем стереофотограметријских камера;

- снимање видео камером;

- макете и компјутерско моделовање чињеничног стања фиксираног увиђајем и др.

Откривање фингираних дјела у току обављања увиђаја

Извршилац покушава, не тако ријетко, да отежа посао увиђајној екипи уносећи

промјене у чињенично стање настало кривичним дјелом како би спријечио његово

разјашњење и своје откривање. Основни начин измјене чињеничног стања на лицу

мјеста које предузимају делинквенти су прикривање кривичног дјела и фингирање.6

Прикривање кривичног дјела се састоји у: 1) прећуткивању (непријављивању

дјела и учиниоца, недавању тражених исказа); 2) уништењу предмета и трагова

кривичног дјела и 3) маскирању (премјештању објеката, сакривању предмета и трагова

кривичног дјела, прављењу лажне буке).

Облици фингирања чињеничног стања на лицу мјеста могу да буду сљедећи: а)

инсценира се једно кривично дјело да би се сакрило друго; б) инсценира се

некриминални догађај какок би се сакрило кривично дјело (самоубиство како би се

прикрило убиство). Ово фингирање се обично среће заједно са подношењем лажне

пријаве или давањем лажног исказа. Потребно је планирати верзију коме је било у

интересу да се деси догађај који се наводно одиграо и в) фалсификују се поједини

докази. 6 В. Водинелић, Студија о тактици разоткривања фингираних кривичних дјела, Приручник, број 6/1987

13

Фингирана дјела разоткривају се проналажењем негативних чињеница приликом

обављања увиђаја. Негативне чињенице су изузетно се појављују у два облика7: 1) на

лицу мјеста, другом објекту увиђаја или понашању одређених лица уочава се

постојање неких околности (предмета и трагова или психичких индиција) које,

полазећи од опште ситуације и цјеловитог утиска не би требало да постоје у

конкретном случају; 2) или се установљава непостојање поменутих околности које би

по редовном току ствари морале да постоје (нпр. недостатак крвавих мрља испод леша

или у његовој близини иако на лешу постоји рана, указује на то да је лице убијено на

другом мјесту и мртво пренесено на локацију гдје је нађено; на длановима самоубице

ватреним оружјем нису пронађени трагови барутних гасова; на длановима самоубице

који се наводно објесио нису пронађена влаканца конопца) . Негативне чињенице су не

само упозорење него и необорив доказ да су у конкретном случају има посла са

симулацијом и фингирањем.

Доказна вриједност увиђаја

Криминалисти су сагласни да резултати прибаљени увиђајем имају већу доказну

вриједност од оних који су прибављени другим доказним радњама (нпр. саслушање

свједока, предочавање ради саслушања) зато што се њиме постиже објективна процјена

ситуације на лицу мјеста, истражује се и фиксира материјално чињенично стање и у

знатној мјери умањује субјективност у процјенама која је карактеристична за

персоналне изворе доказа.

Потребно је нагласити да резултати прибављени увишајем имају велику доказну

вриједност једино уколико је радња обављена у складу са Законом о кривичном

поступку.

Основна одредница увиђаја је криминалистичка информација која се проналази,

анализира и фиксира приликом предузимања увиђаја. Доказни кредибилитет увиђаја

произилази из његовог херуистичког карактера, тј. из могућности откривања на лицу

мјеста чињеница, прије свега материјалних, које су настале извршењем кривичног

дјела.

7 А. Р. Ратинов, Судебная психология дляследоватеьей, стр. 251.

14

Доказна вриједност увиђаја који се предузима на главном претресу или чак у

другостепеном поступку је много мања и без икакве херуистичке вриједности зато се у

тој фази кривичног поступка не могу откривати нови трагови и предмети кривичног

дјела с обзиром на временску дистанцу од момента извршења кривичног дјела8.

6. Закључак

Криминалистичка тактика је грана криминалистике која је најсложенија. Увиђај по

8 Б. Симоновић, У. Пена, Криминалистика, Источно Сарајево, 2010. година

15

мени представља најсложенију и најодговорнију радњу доказивања. Први услов за

успјешно обављање увиђаја је смиреност, максимална концентрисаност и мирноћа

сагледавања свих могућих чињеница.

Морамо имати на уму да неке особе измисле кривична дјела или догађај како би

прикриле неко друго кривично дјело. Појединци измишљају кривична дјела како би

остварили неко право или корист. Мотиве освете, љубоморе, мржње воде појединце да

почину кривична дјела. Многи од њих измишљају кривична дјела да би оправдали

поступак пред неким и др.

Сви знамо да се у дањашњој пракси многи увиђаји врше свега неколико минута,

ријетко кад пар сати, међутим како неки професори кажу за успјешно обављање

увиђаја потребно је вишечасовно излагање свим потешкоћама уколико желимо да

откријемо учиниоца кривичног дјела. Јер како каже пионир форензике Едмонд Локар

сваки контакт оставља траг, дакле само га треба пронаћи. Уколико то будемо

слиједили и будемо упорни кривична дјела неће остати нерасвјетљена.

16

Литература

1. Б. Симоновић, У. Пена, Криминалистика, Источно Сарајево, 2010. година

2. Bošković, M., i Bošković, A.: Kriminalistika, Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja

Luka, 2007;

3. Bošković, M.: Kriminalistička metodika, Policijska akedemija, Beograd, 2005;

4. Krivokapić, V.: Kriminalistička taktika, Policijska akedemija, Beograd, 2005;

5. Maksimović, R.: Kriminalistička taktika, Policijska akademija, Beograd, 2000;

6. Milošević, M.: Sistem državne bezbjednosti, Policijska akdemija, Beograd, 2000;

7. Simović, M.: Krivično procesno pravo, Pravni fakultet, Banja Luka, 2004;

8. Simonović, B.: Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2002;

9. В. Водинелић, Ново схватање увиђаја у кривичнопроцесној науци и

криминалистици, Наша законитост, број 5/1957.

10. В. Водинелић, Криминалистика, откривање и доказивање, 1. том, Скопје 1984.

11. В. Кривокапић, Криминалистичка тактика III, Београд, 1997.

12. В. Водинелић, Студија о тактици разоткривања фингираних кривичних дјела,

Приручник, број 6/1987

13. А. Р. Ратинов, Судебная психология дляследоватеьей, Москва, 1967.

17

18