ivotna osiguranja

Uvodivotna osiguranja? Mnogi od nas se zapitaju sta to zapravo znai? Izraz je nastao od loeg engleskog prevoda dve rei Life insurance to bi se pre moglo prevesti kao ivotna sigurnost. U Srbiji kad neko uje izraz ivotno osiguranje obino pomisli na najgore: smrt. A da li je to ba tako? Manji broj ljudi zna ta stvarno znai ivotno osiguranje i koliko ono vredi. Svi se moemo sloiti da nita ne moe osigurati ivot (onda pojam ivotno osiguranje zvui malo neprikladno) ali takoe svi se moemo sloiti da novac u banci ili nekom drugom vidu ulaganja moe doneti sigurniju ivotnu egzistenciju.

Ali, da se vratimo na temu. ta ivotno osiguranje donosi? Osnovna specifinost osiguranja ivota je u tome to predstavlja kombinaciju osiguranja od osiguranog rizika i tednje. Ugovorom o osiguranju ivota utvruju se reciprone obaveze ugovornih strana, ugovaraa da plada premiju osiguranja, a osiguravaa da isplati odreenu sumu novca uz punu primenu naela ekvivalentnosti. Ugovori o osiguranju ivota su viegodisnji. Oni su sa vrsto utvrenim pravima i obavezama, sa unapred poznatim ili utvrdivim iznosima i dinamikom pladanja premije za celo vreme trajanja osiguranja. ivotno osiguranje je vid dobrovoljne tednje osiguranika ili ugovaraa osiguranja, koji se po isteku trajanja perioda osiguranja ili po nastanku osiguranog sluaja, ispladuje korisniku osiguranja. U zavisnosti od ugovorenog vida osiguranja, dogovorenih dodatnih paketa i slino korisniku osiguranja se nakon zavrenog perioda trajanja osiguranja ispladuje odgovarajudi iznos uvedan za odgovarajudi procenat zarade osiguravajude kuce. ta to znai? Uzmimo za primer jedan klasian paket kakve nude razne osiguravajude kude kod nas, kao to je recimo DDOR Novi Sad, Dunav, Grawe, Wiener, Merkur, Delta Generali... Ugovara osiguranja (koji ne mora biti i osiguranik, odnosno lice za koje se vri osiguranje) upladuje redovne premije osiguranja (premije su ugovoreni iznosi na godisnjem, polugodisnjem, kvartalnom ili mesecnom periodu) u toku perioda koji je ugovoren. U zavisnosti od starosti osiguranika (lica koje se osigurava), duini trajanja ugovora o osiguranju i visini godinje premije, izraunava se Osigurana suma.

Seminarski rad

Page 1

ivotna osiguranja

Pri isteku trajanja osiguranja, ispladuje se Osigurana suma uvedana za dobit Osiguravajudeg drutva u periodu trajanja osiguranja. Isplata se vri po dogovoru sa korisnikom osiguranja (to je lice koje prima isplatu, moe biti osiguranik, ugovara osiguranja ili trece lice, npr. suprunik, deca) u celosti ili kao renta ili delimina isplata i ostatak kao renta. Renta moze biti odredjena vremenski i neodredjena, tj. doivotna. Ovde se vradamo na termin osigurane sume. Za sluaj onog najgoreg, kao sto je prirodna ili iznenadna smrt, stupa na snagu mehanizam zatite osiguranika i (verovatno) njegovih najmilijih, kao sto su suprunik, deca, rodjaci U sluaju prirodne smrti koja je nastupila pre isteka trajanja osiguranja, bez obzira na broj upladenih premija, korisniku osiguranja se ispladuje osigurana suma uvedana za dobit ostvarenu do tada. U sluaju iznenadne smrti usled nesrede, u zavisnosti od osiguravajudeg drutva i paketa osiguranja, negde se ispladuje i dvostruka osigurana suma uvedana za dobit.

Uz klasian paket ivotnog osiguranja mogu se zakljuiti i dodatni paketi za sluaj povrede, nezgode, bolnikog leenja i slino u zavisnosti od vrste osiguranja.

1.IVOTNA OSIGURANJA U SRBIJIZakon o osiguranju Republike Srbije, slino iskustvima mnogih razvijenih zemalja, osiguranja deli na votna i neivotna. Svaka od ovih grupa dalje se rava na vedi ili manji broj vrsta osiguranja.

ivotna osiguranja , prema Zakonu o osiguranju u Republici Srbiji, dele se na sledede vrste: Osiguranje ivota Rentno osiguranje Dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota Dobrovoljno penzijsko osiguranje Druge vrste ivotnih osiguranja. Osiguranje ivota je vid pokrida kojim se osigurava obavezuje da de, na osnovu pladenih premija osiguranja, isplatiti osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za sluaj smrti odreene osobe (osiguranika ili drugog osiguranog lica), odnosno za sluaj doivljenja odreenog vremena, to jest ugovorenog broja godina. Rentno osiguranje je posebna vrsta ivotnog osiguranja kod kog se naknada iz osiguranja javlja u oblikuSeminarski rad Page 2

ivotna osiguranja

ugovorno utvrene redovne rente, tokom odreenog razdoblja ili doivotno. Uplata premije moe biti u vidu jednokratne svote , ili jo ede, tokom vedeg broja godina, renta moe biti stalna, rastuda ili opadajuda. Osnovna svrha rentnog, a i dobrovoljnog penzijskog osiguranja je obezbeenje sredstava za ivot u poznijem dobu, nain isplate rente ima veliki broj oblika. Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dopunu obaveznom penzijskom osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeuju sebi i lanovima porodice vede prihode. Sem toga, lica neobuhvadena obaveznim osiguranjem mogu na taj nain posebnim ulaganjima pribaviti posebu zatitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje zasniva se na uplati doprinosa odreenih prema ekonomskim merilima u cilju prikupljanja potrebnih sredstava, imajudi u vidu procenjeno trajanje koridenja prava osiguranika, visinu penzija i drugih davanja iz osiguranja kao posledice nastanka onesposobljenosti posle pretrpljenog nesrednog sluaja ili bolesti, visinu prinosa od ulaganja i slino. Prema Zakonu o penzijsko invalidskom osiguranju u Republici Srbiji, penzijsko invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dopunsko osiguranje. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj starosti, invaliditeta, smrti i telesnog otedenja. Dobrovoljno penzijsko osiguranje je osiguranje kojim se na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invaliditeta, smrti i telesnog otedenja ili vedi obim tih prava od obima utvrenog ovim zakonom, kao i druga prava iz ovog osiguranja.

1. 1. Funkcija i znaaj ivotnog osiguranjaOsiguranje ivota predstavlja oblik zatite osiguranika ili njemu bliskog lica za sluaj nesrede koja ga moe zadesiti. Na ovaj nain ovek se na vreme obezbeuje od rizika smrti, odnosno gubitka ili smanjenja sposobnosti privreivanja. ivotno osiguranje otklanja tetne posledice oba rizika iako dugo zabranjivano, zbog objanjenja da je nemoralno izvlaiti korist od smrti ili nezgode, danas je ugovor o ivotnom osiguranju opte prihvaden u svim pravnim sistemima. ivotno osiguranje slui proirenju socijalnog (obaveznog) osiguranja. U razvijenim drutvima kroz privatno ivotno i penzijsko osiguranje vri se korekcija sistema penzijskog osiguranja zasnovanog na naelu generacijske solidarnosti, poto penzioni fondovi sve tee podnose opterednje velikog broja penzionera. Pored navedene socijalne funkcije ivotno osiguranje u svakoj privredi igra znaajnu ulogu kao izvor kreditiranja razvoja. Sa stanovita drave pladanje premije ivotnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju znaaj tednje, koja je dugorona, unapred odreena i namenska. Stoga se ona moe upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja. Sa stanovita pojedinca, polisa ivotnog osiguranja moe seSeminarski rad Page 3

ivotna osiguranja

upotrebiti i kao garancija za kredit, to osiguraniku moe obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba. Imajudi u vidu znaaj koji ivotno osiguranje ima za privredu svake drave, ono zahteva poseban odnos drave u domenu poreske politike. Stoga se u najvedem broju zemalja premije ivotnog osiguranja oslobaaju poreza.

2. Tehnike osnove ivotnog osiguranjaOsiguranje ivota bazira se na naelima zakona velikih brojeva, a to je osnovni zakon u teoriji verovatnode i statistici. Formulisao ga je vajcarski matematiar Jakob Bemouli (1654-1705), a kasnije ga je doradio i uoptio francuski matematiar Denis Poason (1781-1840). Sutina ovog zakona je u tome da se, ukoliko se posmatra veliki broj sluajeva, mogu uoiti odreene pravilnosti u nastupanju jednog dogaaja. to je broj posmatranih sluajeva vedi, pravilnost u nastupanju jednog dogaaja je veda, a odstupanja su manja. Ako se odreeni dogaaj posmatra pojedinano, on predstavlja sluaj, dok u velikom broju posmatranja postaje zakonitost. Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi sluajeva, ona nije vidljiva kod pojedinanih jedinica od kojih je masa sastavljena, niti deluje kod nekih grupa tih jedinica. Tako, recimo, ukoliko je od deset ljudi odreene starosti umrlo njih pet, to ne znai da je verovatnoda smrti za ljude te starosti 50%. Poznato je da svaki ovek mora umreti, ali se ne zna kada de to biti, jer je smrt nekog lica bududi neizvestan dogaaj. Ukoliko se, ipak, posmatra velika grupa ljudi, moe se sa velikim procentom tanosti utvrditi da de godinje u toj grupi umreti odreen broj ljudi. Zbog toga i zakon velikih brojeva ima veliki znaaj u osiguranju, jer eliminie neizvesnost osiguravaa u pogledu ukupnog broja pokrivenih rizika i omogudava tanije predvianje nastupanja osiguranog sIuaja. to je broj osiguranih predmeta vedi i zahvata ire podruje i to je trajanje osiguranja due, ostvarivanje odreenog sluaja je ravnomernije i blie oekivanom. Zato u mnotvu, tj. masi osiguranih objekata postoji veda mogudnost tanijeg odreivanja bududih osiguranih sIuajeva, a time i proraun bududih finansijskih obaveza, na osnovu ega se odreuje visina sredstava potrebnih za njihovo pokride, tj. za izravnavanje rizika. Raunske osnove obrauna tarifa u osiguranju lica ine: - tablice smrtnosti, - obraunska kamatna stopa i - trokovi provoenja osiguranja.

Seminarski rad

Page 4

ivotna osiguranja

3. UGOVOR O OSIGURANJU IVOTA

Ugovor o osiguranju vota je ugovor kojim se osigurava obavezuje da osiguraniku ili licu koga on odredi, isplati odreenu sumu ili rentu u sluaju smrti osiguranika ili osiguranog lica, ili u sluaju doivljenja odreenog vremena, a osiguranik se obavezuje da plati premiju osiguranja. U praksi osiguranja ugovor o osiguranju ivota je tipski i adhezioni ugovor to znai da su prava i obaveze stranaka odreeni optim i posebnim uslovima osiguranja ivota koje donosi osigurava. Mnogobrojne varijante ugovora o osiguranju ivota pruaju mogudnost osiguraniku da izabere onu koja je de mu omoguditi ostvarenja cilja osiguranja: tednja za pozne godine ivota, sredstva za dobijanje kredita, zatita bliskih lica, obezbeenje kolovanja dece i slino.

3.1. Vrste ugovora ivotnog osiguranjaU zavisnosti od prihvadenog kriterija za vrenje podele, ugovori o ivotnom siguranju se mogu podeliti: I. prema nainu zakljuenja ugovora na ugovor o osiguranju ivota sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda, II. prema broju lica obuhvadenih ugovorom na individualna i kolektivna oslguranja III. prema riziku obuhvadenom osiguranjem na ugovor o osiguranju za sluaj srnrti, za sluaj doivljenja, meovito osiguranje i osiguranje sa utvrenim rokom isplate. IV. prema nainu isplate osigurane sume na osiguranje kapitala i osiguranje rente, V. prema tome koga obezbeuje osiguranik na lino osiguranje i osiguranje u korist tredeg lica.

3.1.1. Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda Prema nainu zakljuenja ugovora osiguranje ivota se moe izvriti sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda. Praksa osiguravajudih drutava ukazuje da se ugovor o osiguranju ivota sa velikim osiguranim sumama zakljuuje tek posle obavljenog lekarskog pregleda. Ovo je nuno zbog procene rizika, ali i zbog obaveze osiguravaa. Naime, ako kod osiguranja za sluaj smrti osigurani sluaj nastupi u toku prvih est meseci trajanja osiguranja, a nije izvren lekarski pregled, osigurava je duan da isplati 50% osigurane sume. Ukoliko je izvren lekarski pregled u navedenom sluaju, osigurana suma se ispladuje u celosti, bez obzira na to koliko dugo je trajalo osiguranje.

3.1.2. Individualno i kolektivno osiguranje

Seminarski rad

Page 5

ivotna osiguranja

Prema broju lica koja su obuhvadena ugovorom, osiguranje ivota se deli na individualno i kolektivno. Individualno osiguranje ivota je ono kod koga se za svakog pojedinog osiguranika zakljuuje poseban ugovor. Kolektivno osiguranje se praktikuje kod onih ugovora gde, recimo poslodavac osigurava ivote svojih radnika, ili gde se osigurava ivot lanova nekog udruenja, kulturno-umetnikog ili sportskog udruenja i slino.

3.1.3. Osiguranje za sluaj smrti, doivljenja, meovito ili sa utvrenim rokom isplate Prema riziku koji je obuhvaden kod osiguranja ivota, ono se deli na: a) osiguranje za sluaj smrti b) osiguranje za sluaj doivljenja c) meovito osiguranje d) osiguranje sa utvrenim rokom isplate. Osiguranje za sluaj smrti. Ovaj ugovor se u praksi javlja u dve varijante, u zavisnosti od toga da li se osigurani sluaj ostvaruje za sve vreme trajanja ivota osiguranika ili se ostvaruje u jednom odreenom periodu. U prvom sluaju radi se o doivotnom osiguranju za sluaj smrti, a u drugom o osiguranju za sluaj smrti sa odreenim rokom trajanja. Doivotno osiguranje za sluaj smrti je takvo osiguranje kod koga se osigurana suma ispladuje kada lice umre, bez obzira kada. Kod ovog osiguranja premija se plada do smrti osiguranika ili, to je est sluaj do njegovog penzionisanja. Ova vrsta osiguranja ivota je osiguranje u pravom smislu rei, jer je sklopljeno u korist odreenog lica, a glavna obeleja su mu fiksna osigurana suma, fiksna premija i mogudnost otkupa u toku trajanja osiguranja. Osiguranje za sluaj smrti s odreenim rokom trajanja (privremeno osiguranje) je takva vrsta osiguranja kod koga se osigurana suma ispladuje samo u sluaju ako osiguranik umre u ugovorenom vremenskom periodu. Ukoliko preivi, upladena premija ostaje osiguravau. Svrha ovog osiguranja je iskljuivo zatita onih za koje je sklopljeno poravnanje, naprimer, za zatitu hipoteke, za pokride potraivanja poverioca i slino. Ovo osiguranje je povoljno i za lica koja su uloila znaajna sredstva u neki posao koji je u poetnoj fazi, pa bi u takvim sluajevima smrt rezultirala velikim gubitkom, ako ne i propadu uloenog kapitala. Osiguranje za sluaj doivljenja je takva vrsta osiguranja kod koga osigurani sluaj nastaje kada osigurano lice doivi odreeni broj godina. U tom sluaju osigurava je duan da isplati osiguranu sumu.

Meovito osiguranje. Meovito osiguranje ili osiguranje za sluaj smrti i za sluaj doivljenja je osiguranje kod koga osigurava plada osiguranu sumu ukoliko osiguranik umre za vreme trajanja osiguranja ali i u sluaju ako osiguranik doivi kraj perioda osiguranja. Ovo osiguranje osim rizika sadri i elemenat tednje.Seminarski rad Page 6

ivotna osiguranja

Njegova osnovna obeleja su: -trajanje osiguranjaje na odreeno vreme, -za sluaj ranije smrti korisniku se ispladuje osigurana suma, -za sluaj doivljenja ugovorenog roka osiguraniku se ispladuje osigurana suma, -uslovi osiguranja se ne mogu menjati u toku trajanja osiguranja, osiguranje se moe otkupiti, a moe se dobiti i zajam na polisu ili (predujam), -polisa osiguranja se moe dati u zalog. Osiguranje sa utvrenim rokom isplate. Osiguranje sa utvrenim rokom isplate je ono osiguranje kod koga se osigurava obavezuje da osiguraniku ili korisnicima osiguranja isplati osiguranu sumu po isteku roka koji je utvren ugovorom (polisom). Ukoliko osigurano lice umre pre tog roka, osigurava de isplatiti osiguranu sumu naslednicima, a time prestaje i obaveza pladanja premije. Ako osigurano lice doivi ugovoreni rok, osigurana suma se ispladuje ili njemu ili drugim korisnicima, u zavisnosti od toga taje ugovorom regulisano.

3.1.4. Osiguranje kapitala i osiguranje rente

Prema nainu isplate osigurane sume ona moe biti pladena u jednokratnom iznosu ili u obliku rente u jednom odreenom periodu (ili doivotno ). Prvi oblik se u praksi naziva osiguranje kapitala, a drugi osiguranje rente. Osiguranje kapitala moe biti za sluaj doivljenja ili za sluaj smrti, a osiguranje rente se javlja kao osiguranje line rente, ili renta u korist tredih lica. 3.1.5. Lino osiguranje i osiguranje u korist treih lica

Prema tome koga obezbeuje osiguranik, ugovor o osiguranju ivota se deli na ugovore o linom osiguranju i ugovore o osiguranju u korist tredih lica. Lino osiguranje ivota je takav vid osiguranja po kome osiguranik prilikom nastupanja osiguranog sluaja lino prima osiguranu sumu (u sluaju doivljenja odreene starosti, u sluaju invaliditeta, gubitka radne sposobnosti i drugo). Kod osiguranja u korist tredih lica osiguranik eli u sluaju svoje smrti, ili u sluaju gubitka radne sposobnosti, da obezbedi lanove svoje porodice ili neka druga lica koja je ugovara osiguranja unapred oznaio kao korisnika osiguranja.

4. Dobrovoljno penzijsko osiguranjeLjudi danas ive due i zdravije, pa im je potrebno vie sredstava za potronju u starosti. Zbog toga treba odgovorno pristupiti planiranju bududnosti. Period u kome de se primati penzija moe trajati 20,30 i vie godina, osnovna penzija koja se dugogodinjim uplatama u dravni penzijski fond zaradi moe biti nedovoljna da obezbedi ivotni standard koji bi svaki korisnik penzije eleo i na koji je navikao tokomSeminarski rad Page 7

ivotna osiguranja

radnog veka. Jedan od novih naina obezbeenja penzije je dobrovoljno penzijsko osiguranje. Dobrovoljno penzijsko osiguranje je novi oblik penzijskog osiguranja koji obezbeuje linu socijalnu sigurnost u bududnosti starosti i unapred planiranu penziju ostvarenu putem pojedinanih doprinosa. Dobrovoljno penzijsko osiguranje, predstavlja dodatni oblik penzijskog osiguranja kojim se povedava iznos penzijskih nadoknada pojedinaca iznad obima koji prua obavezno penzijsko osiguranje. Ovoj vrsti osiguranja mogu pristupiti i nezaposlena lica koja dobrovoljno upladuju sredstva doprinosa u okviru unapred definisanih godina starosti. Reforma sistema socijalne sigurnosti predstavlja nezaobilazni deo ureivanja javnih finansija u zemljama u tranziciji. Srbija je, takoe suoena sa potrebom duboke rekonstrukcije sistema socijalne sigurnosti. Na sistem penzijskog osiguranja ne moe biti prosta kopija sistema neke druge zemlje u tranziciji (kao to je sluaj sa kopiranjem pojedinih zakonskih reenja, koja ne samo da ne odgovaraju naem sistemu ved su pojedina reenja direktno i suprotna sa trenutno vaedim pravnim normama), ali se mogu iskoristiti njihova pozitivna iskustva. Predloena reforma bi trebala da donese bolji sistem evidentiranja, kontrole i pladanja doprinosa koji de dovesti do podizanja prihoda penzijskih fondova i stvoriti osnovu bududeg razvoja dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Dobrovoljno penzijsko osiguranje omogudide svakom pojedincu da sam kreira visinu svoje penzije, ali da bi ovakav oblik osiguranja funkcionisao u naoj zemlji, prvi zadatak je povratiti poverenje u sektore bankarstva i osiguranja, poboljati kvalitet ivljenja, obezbediti razvoj finansijskih trita, dati poreske olakice, edukovati kadrove, doneti nova zakonska reenja, pojaati sistem kontrole fondova, itd.

4.1. Penzijski sistem SrbijeProces tranzicije u Srbiji prouzrokovao je ogroman broj problema, neki su doli iz neznanja i nesnalaenja u novim situacijama, drugi iz razloga to vedi deo stanovnitva jo uvek ivi u periodu socijalistikog samoupravljanja. Gorudi problem, iji smo savremenici, je finansiranje penzijskog sistema. Materijalni status osiguranika je sve loiji, finansiranje po principu meugeneracijske solidarnosti postalo je problem, privreda je u kolapsu a i odsutnost finansijskih kontrola omoguduje pojedincima da ne upladuju doprinose, a sve to vri ogroman pritisak na budet Republike Srbije. Stanje nacionalne ekonomije ukljuujudi i lo sistem privatizacije , nepovoljna demografska kretanja, liberalni uslovi penzionisanja u poslednjih par decenija a pogotovo na kraju 2002. godine (kada je dolo do promene naina obrauna penzijskih nadoknada), doveli su u pitanje dalju odrivost sistemaSeminarski rad Page 8

ivotna osiguranja

penzijskog osiguranja u Srbiji. Odnos prosene penzijske nadoknade i prosene zarade krede se preko 70%, to je izuzetno visok procenat uporeujudi sa procentima u mnogim razvijenijim ekonomijama, ipak vedina korisnika penzijskih nadoknada ivi na ivici egzistencijalnog minimuma (dok je pojedinim zaslunim graanima omogudeno sistemom procentualnog uvedanja da mesena nadoknada iznese vie od est prosenih zarada u Republici) a bitno je napomenuti i kanjenje u isplatama kao i visok procenat doprinosa koji upladuju zaposleni 22%, sve ovo iskazuje potrebu za jednu sveobuhvatnu ozbiljnu reformu penzionog sistema kako bi graani tredeg doba ove zemlje, mogli mirno proiveti svoju starost. Radi komparacije dobar je primer kod odnosa prosene penzije i cene usluga domskog smetaja u ustanovama socijalne zatite. Prosena cena domskog smetaja iznosi oko tri prosene penzije u Srbiji dok u Sloveniji, prosena cena usluga iznosi prosene penzije, sve ovo slikovito prikazije kakvo je stanje naeg penzionog sistema.

4.2. Penzijski sistem tri stubaPotpunu revitalizaciju penzijskog sistema mogude je jedino sprovesti uvoenjem, takozvanim sistemom tri stuba u sistem naeg penzijskog osiguranja: I stub dravno penzijsko osiguranje obavezno za celokupno radno aktivno stanovnitvo. Zasniva se na principu meugeneracijske solidarnosti, tj. trenutno radno aktivno stanovnitvo uplatom doprinosa finansira isplate tekudih penzijskih nadoknada. II stub obavezno dopunsko penzijsko osiguranje, zasnovano na principu individualne kapitalizovane tednje. Osiguranje je obavezno za celokupno aktivno stanovnitvo, ali se odreeni procenat doprinosa usmerava u penzijsko-investicione fondove. III stub - dobrovoljno penzijsko osiguranje, zasnovano na principu individualne kapitalizovane tednje. Osiguranje je dostupno kako zaposlenima, tako i onima koji nisu u radnom odnosu. Visina penzije zavisi od visine uplata, duine perioda uplate i ostvarene dobiti. U Srbiji restruktuiranje penzijskog sistema je mogude sprovesti kombinacijom I i III stuba.

4.3. Naela dobrovoljnog penzijskog osiguranjaKljuna naela DPO: Dobrovoljnost pristupa; Otvorenost za sva punoletna lica bez obzira na starost; Otvorenost za sva punoletna lica bez obzira da li jesu ili nisu u radnom odnosu;Seminarski rad Page 9

ivotna osiguranja

Slobodan nain izbora pladanja premije / doprinosa; Raspodela rizika ulaganja; Ravnopravnost lanova; Javnost rada; Akumuliranje sredstava na linom raunu; Slobodan nain izbora tipa penzije.

5. Dopunsko zdravstveno osiguranje

Dopunsko zdravstveno osiguranje je novi oblik dobrovoljnog, kolektivnog osiguranja koje se moe ugovoriti nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ugovaranjem dopunskog zdravstvenog osiguranja, pored zdravstvene zatite koja se ostvaruje kroz obavezno zdravstveno osiguranje, obezbeuju se materijalna sredstva za pokride trokova hirukih intervencija i/ili leenja teih bolesti. Ovo osiguranje se ugovara samostalno, a moe se zakljuiti i uz kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nesrenog sluaja. Dopunskim zdravstvenim osiguranjem nisu pokrivene bolesti koje je osiguranik imao pre zakljuenja ovog osiguranja, kao ni operacije koje su izvrene pre zakljuenja ovog osiguranja, odnosno za koje je ranije utvrena potreba. Premija osiguranja plada se meseno obustavom od zarade, visina premije zavisi od visine osigurane sume koju ugovori sam korisnik osiguranja / osiguranik.

6. Zakljuenje i elementi ugovoraUgovor o ivotnom osiguranju je zakljuen kada ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu pokrida. Medutim, u praksi osiguravaa, ugovor o ivotnom osiguranju se smatra zakljuenim kada osigurava prihvati ponudu osiguranja, koja se daje pismeno, na obrascu osiguravaa i sadi sve bitne elemente ugovora i ini njegov sastavni deo. Dokument o zakljuenom ugovoru o osiguranju ivota je polisa osiguranja. Polisa osiguranja ivota mora imati, pored sastojaka propisanih lanom 902. i: -ime i prezime lica na iji se ivot odnosi osiguranje, -datum njegovog rodenja, -dogadaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata oslgurane sume.Seminarski rad Page 10

ivotna osiguranja

Polisa osiguranja ivota moe glasiti na odreeno lice ili po naredbi, ali ne moe glasiti na donosioca, to je izuzetak od odredbe clana 902. stav 6 ZOO. Za punovanost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadri ime korisnika, datum indosiranja i potpis indosanta.

Vremenom je potreba ljudi moderne civilizacije za osiguranjem postala mnogo veda i nastanak organizovanog vida osiguravanja, osiguravajudih drutava, bio je neminovan. Na naim prostorima osiguranje je bilo izuzetno popularno jo pre Drugog svetskog rata, sve do kriznih devedesetih godina kada je usledio nagli pad popularnosti. U periodu megainflacije 1993/94. fondovi osiguranja bili su praktino uniteni. Jo jedan veoma teak period za domade osiguranje bio je tokom ratnog stanja 1999. godine. U poslednjoj deceniji prolog veka u domadim osiguravajudim kudama moglo se videti svata: od tampanja duplih polisa, do fingiranja tete, odugovlaenja sa isplatom odtetnih zahteva, damping cene...

7. Odnos drave prema ivotnom osiguranju

Pored socijalne funkcije ivotno osiguranje u svakoj privredi igra znaajnu ulogu kao izvor kreditiranja razvoja. Sa stanovita drave pladanje premije ivotnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju znaaj tednje, koja je dugorona, unapred odreena i namenska. Stoga se ona moe upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja. Sa stanovita pojedinca, polisa ivotnog osiguranja moe se upotrebiti i kao garancija za kredit, to osiguraniku moe obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba. Imajudi u vidu znaaj koji ivotno osiguranje ima za privredu svake drave, ono zahteva poseban odnos drave prema tom vidu osiguranja.

Vremenom je potreba ljudi moderne civilizacije za osiguranjem postala mnogo veda i nastanak organizovanog vida osiguravanja, osiguravajudih drutava, bio je neminovan. Na naim prostorima osiguranje je bilo izuzetno popularno jo pre Drugog svetskog rata, sve do kriznih devedesetih godina kada je usledio nagli pad popularnosti. U periodu megainflacije 1993/94. fondovi osiguranja bili su praktino uniteni. Jo jedan veoma teak period za domade osiguranje bio je tokom ratnog stanja 1999. godine. U poslednjoj deceniji prolog veka u domadim osiguravajudim kudama moglo se videti svata: od tampanja duplih polisa, do fingiranja tete, odugovlaenja sa isplatom odtetnih zahteva, damping cene...

Seminarski rad

Page 11

ivotna osiguranja

ZakljuakIndustrija osiguranja u Srbiji je na niskim granama, kako samo 2,3% stanovnitva poseduje polisu ivotnog osiguranja,to ukazuje na injenicu da jo uvek kaskamo za drugim zemljama, naroito onim razvijenim. U nekim zemljama prosene premije dostiu nivo od oko 1.000 evra,iz tih razloga i drava i Narodna Banka Srbije (NBS) pokuavaju, da edukativnim programima i materijalom pospee razvoj ivotnog osiguranja u Srbiji, i otkole sumnje I nepoverenje stanovnitva prema osiguranju uopte. Ulaganje u osiguranje ivota je ulaganje u bududnost.

Seminarski rad

Page 12

ivotna osiguranja

Uvod .............................................................................................................................................................. 1 1.IVOTNA OSIGURANJA U SRBIJI ................................................................................................................. 2 1. 1. Funkcija i znaaj ivotnog osiguranja ................................................................................................ 3 2. Tehnike osnove ivotnog osiguranja ....................................................................................................... 4 3. UGOVOR O OSIGURANJU IVOTA ............................................................................................................. 5 3.1. Vrste ugovora ivotnog osiguranja .................................................................................................... 5 3.1.1. Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda ..................................................................................... 5 5. Dopunsko zdravstveno osiguranje .......................................................................................................... 10 7. Odnos drave prema ivotnom osiguranju ............................................................................................. 11 Zakljuak ..................................................................................................................................................... 12

Seminarski rad

Page 13