seminar ski rad - rentabilnost

Seminarski rad iz predmeta Ekonomija

TEMA:

RENTABILNOST

Seminarski rad Rentabilnost

SADRŽAJ:

Str.

1.UVOD...................................................................................................32.POJAM I ZNAČAJ RENTABILNOSTI...................................................43.FAKTORI RENTABILNOSTI...................................................................54.UTVRĐIVANJE NIVOA I DINAMIKA RENTABILNOSTI................65. PRAG RENTABILNOSTI.........................................................................96.POVEZANOST I USLOVLJENOST PRINCIPA EFIKASNOSTI.......107.LIKVIDNOST KAO PRINCIP FINANSIJSKOG POSLOVANJA.......118. ZAKLJUČAK.......................................................................................... 139. LITERATURA...................................................................................14

2


UVOD

Ekonomska smisao principa rentabilnosti jeste ostvariti što veći dobitak - profit sa što manjim angažovanjem sredstava.U ekonomskoj teoriji i praksi daje se veliki značaj rentabilnosti kao merilu kvaliteta ekonomije što proizlazi iz značaja dobitka kao rezultata reprodukcije i angažovanih sredstava za proces reprodukcije.

Isto tako, rentabilnost merena odnosom između dobitka i angažovanih sredstava predstavlja pokazatelj reproduktivne sposobnosti u konkretnoj organizaciji, tj. kakva je mogućnost reprodukovanja uloženog ukupnog ekonomskog rada na nivou ukupnog procesa reprodukcije. Rentabilnost je globalni pokazatelj poslovnog uspeha, i sadrži u sebi rezultate ostvarene produktivnosti i ekonomičnosti u istom periodu. To je konačni, saldirani izraz, izraz definitivnog finansijskog rezultata koji indicira sveukupni uspeh preduzeća. Ona je odlučujuće merilo efikasnosti korištenja sredstava, merilo uspeha privredivačke aktivnosti i poslovnosti preduzeća. Rentabilnost je izraz konačnog finansiskog efekta ulaganja sredstava, odnosno izraz ukupnog uspeha poslovanja. preduzeća. Drugim rečima, rentabilnost je sintetički indikator i pokazatelj ukupnog kvaliteta ekonomije.

3


Pojam i značaj rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeća čijom se primenom - sa manjom masom angažovanih sredstava ostvaruje veća dobit. Ona pokazuje i izražava efikasnost angažovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeća. Rentabilnost je jedan od najznačajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzeća.

Reč rentabilan je francuskog porekla i znači „unosan“ odnosno posao koji se isplati.

„Dobitak je motiv onog ko raspolaže slobodnim sredstvima – kapitalom da svoja sredstva i energiju, pamet i radnu snagu uloži u privrednu aktivnost i da na osnovu uložene energije, pomoću sredstava ostvari dobitak, koji će mu obezbeđivati željeni nivo života, a za preduzeće opstanak i kontinuitet poslovanja, kao i razvoj, odnosno podizanje nivoa poslovanja i kvaliteta ekonomije na viši nivo“.

Na drugoj strani su ulaganja preduzeća, kao nužni faktor njegovog poslovanja, ekonomskih aktivnosti i stvaranja rezultata. Ulaganja se ispoljavaju u obliku angažovanja i trošenja. Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati stvaraju uz manje trošenje i angažovanje sredstava. Smanjivanje angažovanja i trošenja sredstava je jedan od njegovih trajnih ekonomskih ciljeva.

Ako su prihodi veći od rashoda, ostvarena je dobit, odnosno poslovanje je bilo rentabilno. Ako su prihodi manji od rashoda, ostvaren je gubitak, odnosno poslovanje je bilo nerentabilno .

Preduzeće je zainteresovano da angažuje što manje sredstava po jedinici proizvoda i za datu količinu proizvodnje, a da to angažovanje, na kraju ciklusa poslovanja donese što veći dobitak. Na taj način se kapital, odnosno sredstva preduzeća uvećavaju i oplođuju.

U odnosu na sredstva, cilj preduzeća je što brže kretanje i cirkulisanje angažovanih sredstava u procesu poslovanja. Time se sredstva brže obrću u svojoj funkciji i donose veću dobit. Motivacija preduzetnika je ostvarenje profita.

Vremenski faktor značajan je u merenju i efektima rentabilnosti jer formira veličinu ulaganja, odnosno angažovanja sredstava. Po tom, vremenskom faktoru

4


se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih principa poslovanja preduzeća – produktivnosti i ekonomičnosti.

Faktori rentabilnosti

Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos između rezultata i ulaganja – odnosno dobiti i angažovanih sredstava. I na jednu i drugu kategoriju deluju isti faktori, ali i specifični. Dobit je pre svega rezultat delovanja faktora ukupnog prihoda i ukupnih rashoda, odnosno tržišnih uticaja – a angažovana sredstva su rezultanta brojnih tržišnih, unutrašnjih, organizacionih i vremenskih faktora.

S druge strane, svi faktori koji deluju na produktivnost i ekonomičnost su i faktori rentabilnosti. Oni utiču na vrednost ostvarene proizvodnje, čiji je izraz dobit kao jedno od merila rentabilnosti.

Na visinu dobiti utiču: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, cena i utrošci sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen korišćenja kapaciteta, kao i sklop organizacionih mera kojima se povećava kvalitet rada i poslovanja preduzeća.

Tržišni faktori dijeluju preko prodajnih cena proizvoda ili usluga, ali i ulaznih elemenata, odnosno cena sredstava za rad i predmeta rada.

Prodajne cene utiču na visinu dobiti, a time i direktno na nivo rentabilnosti poslovanja. Prodajne cene su rezultanta velikog broja eksternih faktora na koje preduzeće ne može uticati. Preko kvaliteta proizvoda, njegovih svojstava, dizajna i slično može se indirektno uticati i na cene, čiji porast pozitivno utiče na visinu dobiti, a time i rentabilnost, i obrnuto.

Obim ostvarene proizvodnje takođe direktno deluje na rentabilnost. Veći obim proizvodnje, pri ostalim nepromenjenim uslovima, povećava rentabilnost i obrnuto.

Visina troškova sredstava, materijala i radne snage utiče na rentabilnost, preko angažovanih sredstava. Ovde je potrebno pratiti visinu utrošaka, odstupanja od prosečnih i standardnih veličina, i preduzimati organizacione mere kontrole tih utrošaka.

5


Angažovana sredstva zavise od: 1) veličine sredstava i 2) vremena angažovanja.

Veličina angažovanih sredstava utiče na rentabilnost dvojako: ukoliko su angažovana sredstva iznad objektivno potrebnih za rad preduzeća, njihov uticaj na rentabilnost je negativan. Obrnuto, ukoliko se sa manjom veličinom angažovanih sredstava ostvaruje planirana dobit, angažovana sredstva imaju pozitivan uticaj na nivo i kvalitet rentabilnosti.

Vreme angažovanja sredstava je objektivno uslovljeno karakteristikama konkretne delatnosti preduzeća. Ono se može produžavati zbog nefunkcionalne organizacije, nekvalitetnog rada i motivisanosti za rad i slično.

Produžavanje vremena angažovanja sredstava u ciklusu preduzeća smanjuje njegovu rentabilnost i obrnuto. Organizacionim merama se utiče na trajanje vremena i ciklus angažovanja sredstava u preduzeću.

Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. ako je ovaj koeficijent veći, onda je potrebna manja suma angažovanih sredstava i obrnuto.

Utvrđivanje nivoa i dinamika renatbilnosti

Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko čistog (krajnjeg) finansijskog rezultata. To je dobit ili gubitak preduzeća. Za razliku od produktivnosti i ekonomičnosti, gde postoje metodološke i praktične teškoće izražavanja kategorija proizvoda, vrednosti, utrošaka pojedinih elemenata i slično – kod rentabilnosti se i veličina rezultata i angažovanih sredstava izražavaju vrednosno, u novčanim jedinicama.

Rentabilnost je princip koji se ispoljava u težnji ostvarivanja što je moguće povoljnijih finansijskih rezultata u vidu novoostvarene vrednosti uz istovremeno što manje angažovanje sredstava reprodukcije. Produktivnost rada utiče zajedno sa ekonomičnošću na rentabilnost poslovanja.

6


Rentabilnost kao odnos dobiti i angažovanih sredstava se iskazuje po sledećem obrascu:

R = D / Sa

R = rentabilnost

D = dobit

Sa = angažovana sredstva

Angažovana sredstva predstavljaju zbir angažovanih osnovnih i obrtnih sredstava:

Sa = Aos + Aob, gde je

Aos = angažovana osnovna sredstva

Aob = angažovana obrtna sredstva

Veličina dobiti se može kod utvrđivanja rentabilnosti razložiti na:

bruto dobit, koja predstavlja razliku između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i predstavlja čisti finansijski rezultat poslovanja preduzeća; i

neto dobit, koja se javlja kao ostatak dobiti preduzeća, po izmirenju obaveza prema državi u vidu: doprinosa, poreza iz dobiti, taksa i drugo. Neto dobit je veličina koja preduzeću ostaje za sopstvenu upotrebu i raspodijelu.

Izražavanje rentabilnosti putem neto dobiti:

R = Db / Sa

Db = Ru – Ru Db = bruto dobitSa = angažovana sredstva Pu = ukupan prihod Ru = ukupan rashod

7


Izražavanje rentabilnosti putem neto dobiti:

R = Dn / Sa

Dn = neto dobit Sa = angažovana sredstva

Kao rezultat ovog kvantitativnog izraza dobija se podatak o tome koliko na jedinicu angažovanih sredstava dolazi jedinica neto dobiti preduzeća.

Upoređivanjem rentabilnosti po osnovu bruto dobiti i neto dobiti, takođe se dobija pokazatelj o tome koliki iznos dobiti po jedinici angažovanih sredstava preduzeća usmerava državi na ime raznovrsnih dažbina i poreza koje je preduzeće dužno da plati.

Pošto se neto dobit deli u preduzeću na akumulaciju i potrošnju, odnosno raznovrsne fondove preduzeća, to se i ove kategorije mogu meriti u kompleksu rentabilnosti. Na ovaj način se može analizirati odnos akumulacije i angažovanih sredstava preduzeća:

R = Akm / Sa

Akm = novčana sredstva akumulacije

Kvalitet rentabilnosti se može pratiti i analizirati, samo posmatranjem u vremenskoj dinamici. Upoređivanjem vremenskih pokazatelja rentabilnosti, preduzeće dobija informacije o kvalitativnim kretanjima svoga poslovanja.

Dinamika rentabilnosti, kao i produktivnosti i ekonomičnosti može se pratiti preko baznog i lančanog indeksa rentabilnosti.

Ir = (R1 . 100) / R0

Ir = indeks rentabilnostiR1 = rentabilnost tekuće godine Ro = rentabilnost bazne godine

Dinamika rentabilnosti preko baznog indeksa se iskazuje na sledeći način:

Ir = (R1 . 100) / R0 : (R2 . 100) / R0 : (R3 . 100) / R0

Na ovaj način dobijaju se pokazatelji o tome kako se kretala rentabilnost u vremenskoj sukcesiji, posmatrana u odnosu na bazni period (baznu godinu). Na ovaj način se prate planski pokazatelji upoređivanjem sa ostvarenim veličinama.

8


Dinamika rentabilnosti na osnovu lančanog indeksa iskazuje se na sledeći način

Ir = (R1 . 100) / R0 : (R2 . 100) / R1 : (R3 . 100) / R2

Time se dobijaju podaci o promenama rentabilnosti u datoj godini u odnosu na prethodnu.

Analiza rentabilnosti bazira na konceptu ekonomskog profita i omogućava da se odredi:

• kako maksimizirati profit• kako minimizirati gubitke• gde je prelomna tačka poslovanja

Ovakva analiza je osnov donošenja odluka o obimu proizvodnje i prodaje, o nastavku ili prestanku poslovanja i određivanja prelomne tačke rentabiliteta.

Prag rentabilnosti je obim proizvodnje ili prodaje gdje je UPd = UT, odnosno C = PUT, pa je tada profit = 0 i svaki obim iznad ove tačke donosi profit, a svaki obim ispod ove tačke donosi gubitak.

UT = ukupni troškovi

C= cena proizvoda

PUT= prosečni ukupni troškovi

Upd= ukupan prihod

Ova tačka se zove i prelomna tačka poslovanja ili tačka apsolutnog rentabiliteta.

9


Povezanost i uslovljenost principa efikasnosti poslovanja

Povezanost produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti proizilazi iz međusobne povezanosti elemenata i faktora rezultata i ulaganja, čiji je odnos osnova i sadržaj svakog od ovih principa. Npr. svaka promena fizičkog obima ostvarenih rezultata direktno uslovljava i promene vrednosti tih rezultata, izraženih u ukupnom prihodu i dobiti.

Promena fizičkog obima ostvarenih rezultata proističe iz promena na strani ulaganja sva tri elementa proizvodnje: sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Ovi elementi direktno deluju na produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost.

Merenjem i praćenjem produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja u različitim vremenskim periodima, moguća su istosmerna, ali i divergentna kretanja ovih pokazatelja. Ako npr. u jednom razdoblju dođe do smanjenja utrošaka rada po jedinici proizvoda, ali i povećanja utrošaka predmeta rada i sredstava za rad – tada imamo slučaj povećanja produktivnosti rada i smanjenja ekonomičnosti u istom periodu.

Veća produktivnost može usloviti i veću ekonomičnost u slučaju kada smanjenje količine rada po jedinici proizvoda ne dovodi do povećanja utrošaka ostalih elemenata proizvodnje koji deluju na ekonomičnost.

Povećanje ekonomičnosti i smanjenje produktivnosti moguće je u slučajevima kada se smanjivanjem utrošaka sredstava (npr. modernizacijom) i predmeta rada, istovremeno nastaje povećanje vremena potrebnog za izradu proizvoda. Uslov za ovo je da se ne povećavaju cene utrošaka sredstava, predmeta za rad i cene rada.

Veći stepen zavisnosti prisutan je između ekonomičnosti i rentabilnosti, pa je stoga izražena tendencija da se dinamika ova dva pokazatelja kreće u istom pravcu. Kada je poslovni rezultat pozitivan i ekonomičnost i rentabilnost su pozitivni i obrnuto. Uz istu vrednost uloženih sredstava, sa rastom ekonomičnosti raste i rentabilnost.

Ekonomičnost i rentabilnost mogu imati i različito kretanje. Posle značajnijih investicionih ulaganja, vrednost angažovanih sredstava može relativno više da poraste nego poslovni rezultat izražen u dobiti. Tada imamo slučaj da ekonomičnost poraste, a rentabilnost opada.

Između produktivnosti i rentabilnosti su takođe moguća jednosmerna, ali i divergentna kretanja. Porast produktivnosti kroz manju količinu rada po jedinici proizvoda, uslovljava i veću rentabilnost. Međutim, ako dođe do promena cena

10


na tržištu ovo kretanje može biti u različitim smerovima, u zavisnosti od stepena porasta cena finalnih proizvoda i cena elemenata proizvodnje.

Likvidnost kao princip finansijskog poslovanja preduzeća

Deo procesa reprodukcije preduzeća je i obavljanje finansijskih tokova u preduzeću. Finansijsko poslovanje preduzeća podrazumeva poslovanje novčanim, odnosno finansijskim sredstvima. Pribavljanje i korišćenje tih sredstava, angažovanje odgovarajućih sredstava iz određenih izvora, kao i vraćanje i reprodukovanje finansijskih sredstava – značajne su faze upravljanja finansijskim sredstvima preduzeća.

Cilj upravljanja finansijskim sredstvima jeste da se obezbedi nesmetano finansiranje reprodukcije preduzeća, uz što brže kružno kretanje angažovanih finansijskih sredstava. Efikasno upravljanje finansijskim sredstvima direktno utiče na efikasnost poslovanja preduzeća. Usled toga je neophodno primenjivati određene principe finansijskog poslovanja, među kojima je najznačajniji princip likvidnosti. Pored likvidnosti značajan je i princip sigurnosti koji zahtjeva da se finansijska sredstva ulažu u poslove za koje postoji dovoljan stepen pouzdanosti da će se u novčani oblik vratiti u celosti i pravovremeno.

Likvidnost je princip poslovanja čijom primenom se obezbjeđuje plaćanje u ugovorenom roku dospelih obaveza preduzeća. U suštini to je princip ostvarivanja i sprovođenja rentabilnosti. Likvidnost je i određeno finansijsko stanje preduzeća u kome postoji usklađenost između priliva novčanih sredstava i dospelih obaveza plaćanja. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u određenom roku izvrši obaveze plaćanja drugim subjektima - poslovnim partnerima. Likvidnost se izražava preko odnosa likvidnih finansijskih sredstava i dospelih obaveza za plaćanje.

„Produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost su naglašeni ekonomski principi; oni su principi cilja, principi kojima se formulišu kakvi treba da budu rezultati reprodukcije. Za razliku od ovoga, principi likvidnosti, sigurnosti i slično su principi organizacionih i poslovnih metoda. Njima se definiše kako treba organizovati poslovanje da bi se sproveo neki od osnovnih ekonomskih principa“.

Nelikvidnost predstavlja takvo stanje preduzeća u kome ono nije u mogućnosti da izvršava dospele obaveze plaćanja o roku. Nelikvidnost prouzrokuje mnoge negativne posledice koje se najčešće izražavaju u nesolventnosti, odnosno nemogućnosti plaćanja. Poslovni partneri i dobavljači gube povjerenje i najčešće sudski traže izmirenje obaveza, blokiraju se sredstva preduzeća i nepotrebno povećaju troškovi i slično.

Nelikvidno preduzeće nije u mogućnosti da obezbedi odgovarajući obim potrebnih sredstava, njihovo kruženje i trošenje. Nedostatak obrtnih sredstava dovodi do toga da se preduzeće zadužuje pod nepovoljnim uslovima (visoke

11


kamate), koristi tuđa sredstva u većem obimu od realno potrebnih, čime pogoršava kvalitet svoje ekonomije poslovanja i slično.

Pojava nelikvidnosti u preduzeću može biti povremena ili trajna. Preduzeće je nelikvidno ako na računima kod službe za platni promet nema dovoljno sredstava za isplatu naloga, dospelih za naplatu. Povremena nelikvidnost je stanje kada preduzeće povremeno i u kraćim vremenskim razdobljima nije u mogućnosti da plati o roku dospele obaveze. To su slučajevi kada dnevno ili periodično nije usklađen priliv i odliv novčanih sredstava na računima preduzeća, sa dospelim obavezama i nalozima za plaćanje.

Ako je nemogućnost plaćanja češća pojava, sa dužim vremenskim razdobljima, radi se o trajnijem stanju nelikvidnosti preduzeća.

Nelikvidnost jednog preduzeća može izazvati lančanu reakciju nelikvidnosti kod većeg broja preduzeća koja su sa njim direktno povezana. Tako se lanac nelikvidnosti širi i vrlo teško ga je prekinuti, odnosno obezbediti normalizovanje tokova finansijskih sredstava.

Kada celokupna privreda dođe u stanje nelikvidnosti, država preduzima mere tzv. multilateralne kompenzacije radi prevazilaženja ovog problema, čije štete su ogromne.

Za ocenu likvidnosti preduzeća značajna je raspoloživost novčanim sredstvima, kao i sama struktura tih sredstava u određenom periodu. Novčana sredstva čine zbir depozitnog novca, potraživanja od kupaca, datih avansa i drugo. Za stanje i stepen likvidnosti preduzeća značajna je njihova struktura, odnosno stepen učešća najlikvidnijih,novčanih sredstava u toj strukturi. Smanjivanje novčanih sredstava na računima preduzeća, u vidu depozitnog novca, dovodi do povećanja stepena međusobnog kreditiranja, a time i smanjenja likvidnosti preduzeća. Istu posledicu ima i smanjenja učešća depozitnog novca u ukupnim novčanim sredstvima, pri ostalim, neizmenjenim uslovima.

Obim likvidnosti sredstava preduzeća s jedne, i obim dospelih obaveza u istom roku, s druge strane – opredjeljuju stepen likvidnosti preduzeća.

Likvidna sredstva preduzeća pored depozitnog novca predstavljaju i hartije od vrednosti, unovčive u roku dospeća, kao i gotovina u blagajni preduzeća.

Likvidnost se može izraziti kao odnos likvidnih sredstava i dospelih obaveza preduzeća:

L = (Nd + Hv + Gt) / Od

L = likvidnost preduzeća Nd = depozitni novac

12


Hv = hartije od vrednosti Gt = gotovina u blagajni Od = dospele obaveze preduzeća

Zaključak

Preduzeće je organizacioni sistem, i to ekonomski organizacioni sistem ili, još preciznije, mezoekonomski organizacioni sistem. Kao organizacioni sistem, preduzeće je sistem koji je rezultat čovekove organizacione zamisli,koncepcije, u koju je čovek, svojim invetivnim duhom uneo propozicije - kakvu će taj sistem organizacionu strukturu imati i kako će ona funkcionisati - po kojim zahtevima, kojima mora odgovoriti,da bi sistem postojao,funkcionisao i ostvarivao svoje ciljeve. Ti osnovni zahtevi su prvi, početni, takoreći prazahtevi, po kojima se određuju ciljevi, struktura i funkcionisanje organizacionog sistema. To su principi organizacije organizacionog sistema. Njih određuje čovek. Oni su racionalni. Oni uspostavljaju odnose između elemenata sistema, uspostavljaju red u sistemu, obezbeđuju očuvanje reda u sistemu, eliminisanje entropije i faktora nereda.

13


LITERATURA :

-Dr Mileva Perović I Svetlana Kisić: „Ekonomika preduzeća“, Beograd 1993 godina

-http://www.knowledge- bank.org/ekonomika_poslovanja/lekcije/lekcija25.htm

-Ekonomika preduzeća I i II. Mira Šunjić - Beus

14

seminar ski rad - rentabilnost

Documents