Sadržaj:

1. Uvod……………………………………………………………………….…22. Pojjam deviznog kursa……………………………………………………..3

3. Fiksni devizni kurs……………………………………………………….….4

4. Varijabilni devizni kurs………………………………………………….…..6

5. Prelazak sa fiksnog na varijabilni devizni kurs…………….………….…7

6. Teorije o deviznom kursu......................................................................8

7. Višestruki devizni kursevi………………………………………………….9

8. Zaključak……………………………………………………………………10

Literatura…………………………………………………………………….11

1

1. Uvod

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupo-prodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Najčešće strane valute plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski franak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...

Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno-ekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene deviznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društveno-političkom sistemu kao I konceptu razvojne politike.Devizni kurs je cena domaćeg novca, izražena u stranom novcu, ili cena stranog novca - izražena u domaćem novcu. Novac, koji je predmet kupovine i čija se cena izražava u jedinicama stranog novca, postaje roba sui generis.

Devizni kurs zavisi od formiranja ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi - da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U doba zlatnog standarda, vrednost domaćeg novca (vezana za zlato) bila je u osnovi determinanta deviznog kursa. U vreme zlatnog standarda, utvrđivanje i promene devi-znog kursa bitno se razlikovalo od njegovog formiranja danas. Odnos vrednosti dveju valuta bio je određen odnosom količine zlata, odnosno odnosom kovničke stope. To je poznati inter-valutarni zlatni paritet. Promene cena u zemlji primarno deluju na tražnju devize preko „pritiska" na uvoz i porast tražnje strane robe. Pad kursa dolara može dovesti do pritiska na dinar u povećanje njegovog kursa i dr.

Devizni kurs je veoma značajan za svaku privredu. Monetarne vlasti raznim instrumentima utiču na visinu deviznog kursa radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike. Stabilnost deviznog kursa ima veoma značajan uticaj na razvoj srpske privede.

Oblik privednog sistema određuje i vrstu i stabilnost deviznog kursa, od centralizovane planske privrede sa fiksinim deviznim kursevima do slobodne tržišne privrede sa varijabilnim kursevima.

Monetarna reforma - veoma uspešno ostvarena omogućila je stabilizaciju deviznog kursa, obezbeđenje velikih deviznih rezervi, stabilnost

2

makroekonomske politike, stvaranje uslova za izvršenje tranzicionih procesa, porast stranih ulaganja u domaću privredu i približavanje EU.

2. Pojam deviznog kursa

Devizni kurs je cena strane valute izražena u domaćoj valuti.

1EUR = 95 RSD (direktno notiranje)

1 RSD = 0,01 EUR (indirektno notiranje)

Od deviznog kursa zavisi cena domaće robe na inostranom tržištu i cena strane robe na domaćem tržištu. Važi i obrnuto: kretanje domaćih i inostarnih cena su osnovni uzrok promena deviznog kursa.Osnovna funkcija deviznog kursa je da omogući upoređivanje cena u zemlji i inostranstvu. Devizni kurs može biti:

fiksan, kada država određuje zvanični valutni paritet svoje valute, ili prepušten zakonima ponude i tražnje (fleksibilan devizni kurs).

Ponuda i tražnja deviza proističu iz transakcija platnog bilansa.

Deficit platnog bilansa znači veću tražnju od ponude deviza, suficit platnog bilansa veću ponudu od tražnje deviza.

Ponuda deviza potiče, npr. od:

Izvoznika stranih investitora,

kredita uzetih u inostranoj valuti...

a tražnja od:

uvoznika, domaćih investitorau inostranstvu,

vraćanja kredita uzetih u inostranstvu...

Dve vrste nerealnog deviznog kursa su:

Precenjena domaća valuta – nerealno nizak devizni kurs Potcenjena domaća valuta – nerealno visok devizni kurs

3

Efekti precenjene domaće valute na trgovinu: visok uvoz,nizak izvoz,nerealna slika komparativnih prednosti zemljeEfekti precenjene domaće valute na trgovinu:nizak uvoz,visok izvoz, nerealna slika komparativnih prednosti zemlje.

3. Fiksni devizni kurs

Monetarne vlasti određuju dugoročni valutni paritet, a deviznom kursu se dozvoljava da pod uticajem ponude i tražnje varira u malom intervalu oko pariteta.Centralna banka ima obavezu da “brani” devizni kurs intervencijama na deviznom tržištu. Ona to čini tako što u prometu deviza učestvuje

kao ponuđač (prodavac deviza – smanjenje deviznih rezervi) ili kao kupac (povećanje deviznih rezervi).

Ukoliko je cena deviza utvrđena od strane nacionalnih monetarnih vlasti i ne zavisi od ponude tražnje, radi se o čvrstom ili fiksnom deviznom kursu. Čvrs devizni kurs imamo i u onim slučajevima kada je dozvoljeneno da se kurs kreće u uskim granicama od dva-tri procenta na gore i na dole, od zvanično utvrđenog deviznog kursa.

Čvrs devizni kurs je postojao u vreme zlatnog standarda a njegova visina je bila određena sadržajem zlata u jedinici nacionalne valute. Nivo cena je usklađena sa nivoom sena u inostranstvu. Uravnoteženje platnog bilansa je vršeno uvozom i izvovom zlata.

Ovakvog automatizma je nestalo kada je napusten zlatni standard. Do kraja zlatnog standarda je doslo jer mnoge zemlje nisu vise želele da spoljnu ravnotežu plaćaju usporavanjem proizvodnje i nezapošlenošću. Ako je fiksni devizni kurs iznad realnog nivoa slede restriktivne mere.I u Bretonvudskom međunarodnom monetarnom sitemu postojali su čvrsti devizni kursevi, ali su 1973. godine konačno napušteni.1

Prednosti fiksnog deviznog kursa:

eliminiše devizni rizik u međunarodnom poslovanju, pa tako podstiče spoljnu trgovinu i međunarodne investicije,

pozitivno deluje na sklapanje dugoročnih poslovnih aranžmana sa stranim partnerima,

štiti nacionalnu privredu od kratkoročnih i stihijskih poremećaja na svetskom tržištu,

destimuliše špekulativno kretanje kapitala,

podstiče štednju u domaćoj valuti1 dr Predrag Jovanović Gavrilović, Medjunarodno poslovno finansiranje,, Beograd, 2008, 43.str.

4

sužava prostor za špekulativne transakcije...

Nedostaci fiksnog deviznog kursa:

sprečava uticaj ponude i tražnje deviza na devizni kurs,

nacionalnu ekonomsku politiku podređuje potrebi održavanja datog deviznog kursa,

zahteva usklađivanje domaćih cena sa inostranim cenama (ograničava samostalnu monetarnu politiku),

odgađa neophodna prilagođavanja nacionalne privrede izmenjenim okolnostima u svetskoj privredi,

ne obezbeđuje uravnoteženje platnog bilansa,

neophodna stroga spoljnotrgovinska kontrola,

slabi efekte monetarne politike,

dovodi, po pravilu, do precenjenosti nacionalne valute,

nameće potrebu držanja visokih deviznih rezervi

prisutna je mogućnost da se devalvacijom i, ređe revalvacijom preko noci izvrši velika promena deviznog kursa,čime se potiru mnoge pozitivne strane čvrstog deviznog kursa...

Fiksni devizni kurs (fixed exchange rate), nekad (ređe) zvani i propisani devizni kurs, je tip režima razmene valute gde je vrednost određene valute usklađena (vezana) s kursom neke druge valute (najčešće sa eurom ili američkim dolarom), odnosno s korpom drugih valuta, ili nekim drugim sredstvom određivanja vrednosti, najčešće zlatom (što se naziva zlatni standard). Kako se menja vrednost referentne valute tako je prati i vrednost vezane valute. Valuta koja koristi fiksni devizni kurs se naziva fiksna (fiksirana) valuta.

Na primer, finansijska kriza u Aziji je prevaziđena određivanjem fiksnog kursa za kineski renminbi, a Međunarodni Monetarni Fond (IMF) i Svetska Banka (World Bank) sada priznaju da je malezijsko vezivanje za američki dolar umnogome pomoglo da se prevaziđu posledice te iste krize.

5

Za zemlje koje odrede fiksni devizni kurs, pažljivo i dosledno pridržavanje te politike je od ključnog značaja da bi prevazišle nepoverenje koje tržišta kapitala iskazuju tom tipu kurseva.2

U današnjem svetu malo valuta koristi fiksne valute, mada je taj tip valute preovladavao od posle Drugog svetskog rata pa do 1970-tih, dok je na snazi bio Bretton Woods sistem.

4. Varijabilni devizni kurs

Varijabilni, plivajući (nekada se naziva i fleksibilni) devizni kurs (exchange rate) je tip režima razmene gde se valuti dozvoljava da menja vrednost u skladu sa stranim deviznim tržištima na kojima se valuta menja (foreign exchange market). Dakle vrednost te valute se određuje ponudom i potražnjom na deviznom tržištu. Valuta koja koristi ovaj vid režima razmene postaje poznata kao plivajuća valuta (npr. Euro ili Američki dolar). Kao suprotnost ovom vidu razmene imamo fiksni devizni kurs.

Varijabilni kurs se formira pod uticajem ponude i tražnje deviza, tj. pod uticajem stanja platnog bilansa.Deficit platnog bilansa (veća tražnja od ponude deviza) dovodi do rasta deviznog kursa;Suficit platnog bilansa (veća ponuda od tražnje deviza) dovodi do pada deviznog kursa. Plivajuća valuta (engleski: floating currency) je valuta čija se vrednost određuje plivajućim deviznim kursom kao režimom razmene valute. U današnjem svetu, najveći broj svetskih valuta su plivajuće valute, uključujući i one koje se najviše koriste: američki dolar, japanski jen, euro i britanska funta sterling.

Malo država u svetu prihvata da su im valute u potpunosti plivajuće, jer se mogu desiti velike oscilacije vrednosti u kratkom roku. U slučaju da država proceni da velika promena vrednosti valute može ugroziti ekonomiju ona posreduje na tržištu kupujući ili prodajući svoju ili stranu valutu, ili, u drugom slučaju,upotrebljava monetarnu politiku povećavajući ili smanjujući kamatne stope.3

Ukoliko se cena deviza formira uglavnom pod uticajem ponude i tražnje deviza, govorimo o promenljivom deviznom kursu. Treba naglasiti da pravog promenljivog deviznog kursa, koji bi bio određen delovanjem samo tržišnih

2 http://bs.wikipedia.org/wiki/Fiksni_devizni_kurs3 http://bs.wikipedia.org/wiki/Plivaju%C4%87a_valuta

6

snaga, bez ikakvog uticaja nacionalnih monetarnih vlasti, u stvarnosti nikad nije bilo. Isuviše je veliki značaj deviznog kursa za nacionalnu privreduda bi se njegovo kretanje moglo potpuno prepustiti stihijskim promenama na tržištu. devizna tržišta su daleko od toga da budu perfektna. Na njima se uvek oseća prisustvo monetarnih vlasti – u većoj ili manjoj meri, u otvorenom ili prekrivenom vidu. Čak i u onim slučajevima kada se radi o snažnoj i stabilnoj privredi, intervencije monetarnih vlasti na deviznom tržištu mogu biti neophodne da bi se otklonili negativni efekti intervencija drugih zemalja. Zbog svega navedenog u definiciji je i rečeno da se promenljivi devizni kurs formira uglavnom (znači ne isljučivo) pod uticajem ponude i tražnje deviza.

Milton Fridman se još početkom pedesetih godina zalagao za varijabilne devizne kurseve, koji bi se formirali na otvorenom deviznom tržištu, prvenstveno kroz poslovanje privatnih aktera, ako što se formiraju cene na drugim tržištima. On fleksibilne devizne kurseve smatra značajnim jer omogućavaju neograničenu multilateralnu mađunarodnu trgovinu i vode uravnoteženju platnog bilansa pre nego što se problemi nagomilaju. Zbog losih iskustava u međuratnom periodu, mnogo ekonomisti su bili protiv promenljivih deviznih kurseva.

Pod uticajem politike koju je vodio Međunarodni monetarni fond, sve do 1973. godine, promenljivi su uglavnom čvrsti devizni kursevi, koji su mogli veoma malo da osciliraju oko zvanično utvrđenog deviznog pariteta. Postojala je, ipak mogućnost da se u slučaju fundamentalne neravnoteže u platnom bilansu devizni pariteti menjaju. Pozitivne strane promenljivog deviznog kursa su sledeće:

obezbeđuje veću autonomnost u vođenju ekonomske politike

olakšava uravnoteženje platnog bilansa,

blagovremeno upućuje domaću privredu na potrebna prilagođavanja u skladu sa promenama u međunarodnom ekonomskom okruženju,

čini nepotrebnim preuzimanje mera radi usklađivanja nacionalnog nivoa, cena sa nivoom cena u inostransvu, pošto tu funkciju obavlja sam kurs,

smanjuje potrebu držanja velikih monetarnih reuervi, nije neophodna stroga spoljnotrgovinska i devizna kontrola, bolje je dejstvo mera nacionalne monetarne politike, sprečavanja, u principu, precenjenost i potcenjenost nacionaln valute.

Promenljivi devizni kurs ima naravno i nedostataka: nema čvrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti izvoznih i uvoznih

poslova, ne obezbeđuje postojane kriterijume za ocenu rentabilnosti i

investicionih ulaganja, povećava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom, izlaže domaću privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoročnih i

stihijskih promena na svetskom tržištu, obeshrabruje zaključivanje dugoročnih poslovnih aranžmana sa

inostranim partnerima, povećava mogućnosti za obavljanje špekulativnih poslova.

7

stimuliše zamenu nestabilne domaće valute za strane stabilnije valute... 4

5. Prelazak sa fiksnog na varijabilni devizni kurs

Posle Drugog svetskog rata Bretton Woods ugovorom određeno je da će vrednost svih ostalih valuta biti merena vrednošću U.S. dolara, i tako su i ostale valute indirektno povezane sa zlatnim standardom. Pokušaji američke vlade da održi oboje, utvrđenu vrednost dolara prema zlatu, kao i razmjenjivost dolara s drugim valutama, stvorili su pritiske na trgovinu i ekonomiju. Do ranih šezdesetih pritisci su postajali sve veći, i sve je teže bilo održavati taj sistem.

U martu 1968. godine pokušaji da se održi propisana cena zlata na slobodnom tržištu, napušteni su. Počeo je dvoredni sistem. U ovom sistemu sve transakcije zlata centralnih banaka bile su izolovane od slobodnih tržišnih cena. Centralne banke mogle su trgovati međusobno zlatom po dotadašnjoj propisanoj ceni, ali nisu smele trgovati na slobodnom tržištu. Na slobodnom tržištu moglo se trgovati prema važećim realnim cenama (cenama koje su se određivale ponudom i potražnjom), i ne bi se intervenisalo protiv toga. Cene na tržištu su odmah skočile na $1,383 za gram zlata (1,383 $/g). Cene su se krajem 1969. godine nakratko vratile na staro, da bi ubrzo nakon toga cena zlata započela postojani rast. Ova cena plafon je dostigla krajem 1972. godine (2,29 $/g). Do tog vremena pojavile su se i slobodne kursne liste po kojima se zlato razmenjivalo i van slobodnog tržišta, što je de facto ukazivalo na prestanak važenja Bretton Woods ugovora. Dvoredni sistem je napušten u novembru 1973. godine. Do tada cena zlata je narasla na (3,22 $/g).

U ranim sedamdesetim, inflacija izazvana rastućim cenama uvoznih dobara, naročito nafte, i povećana budžetska potrošnja zbog vijetnamskog rata, a koja nije praćena odgovarajućim rezovima troškova u drugim oblastima, kombinovana sa trgovinskim deficitom, dovela je do toga da je dolar vredeo manje nego zlato koje mu je služilo kao podloga.

U 1972. godini Sjedinjene Države su odredile vrednost dolara od $1,22 po gramu zlata. Zato što su druge valute vrednovane preko U.S. dolara, ovo je stvorilo zabunu i neke poremećaje na tržištu valuta. Od 1975. godine Sjedinjene države su pustile da se vrednost dolara odredi na slobodnom tržištu. S ovim potezom vrednost dolara je po prvi put u istoriji određivana slobodnim kursom.

Iznenadni skok cene zlata, nakon što su centralne banke odustale od njegovog kontrolisanja, signalizirao je gubitak poverenja u dolar. U odsustvu garantovane vrednosti dolara u odnosu na zlato, investitori su odlučili pokloniti

4 dr Predrag Jovanović Gavrilović, Medjunarodno poslovno finansiranje,, Beograd, 2008, 44.str.

8

poverenje zlatu. Posledica toga je da je cena zlata rasla s 1.125 $/g u 1969. godini na čak 29$/g u 1980. godini.5

6. Teorije o deviznom kursu

Objasnićemo tri teorije o deviznom kursu:

teoriju pariteta kupovnih snaga, platnobilansnu teoriju i

teoriju pariteta kamatnih stopa.

Prema teoriji pariteta kupovnih snaga devizni kurs izjednačava opšti nivo cena u zemlji i inostranstvu. Devizni kurs se menja u skladu sa promenama kupovne moći (opšteg nivoa cena) u dve zemlje. Pad kupovne moći neke valute (rast opšteg nivoa cena - inflacija) podrazumeva pad vrednosti te valute. Dakle, ako je inflacija u Srbiji veća od inflacije u Evro zoni, vrednost dinara u odnosu na evro pada, tj. devizni kurs raste.Obrazac za izračunavanje novog deviznog kursa je:

K1=K0 * ICdom/ICino

Prema platnobilansnoj teoriji, devizni kurs se formira i menja u skladu sa promenama ponude i tražnje deviza, odnosno u skladu sa stanjem platnog bilansa. Deficit platnog bilansa znači veću tražnju od ponude deviza i dovodi do rasta deviznog kursa. Suficit platnog bilansa znači veću ponudu od tražnje deviza i dovodi do pada deviznog kursa.

Prema teoriji pariteta kamatnih stopa, devizni kurs zavisi od pravaca međunarodnog kretanja kapitala. Pravac kretanja kapitala određen je:

sigurnošću kapitala, stopom prinosa (kamatnom stopom).

Veća kamatna stopa u zemlji nego u inostranstvu podrazumeva priliv kapitala, veću tražnju domaće valute i rast njene vrednosti.

7. Višestruki devizni kursevi

Višestruki devizni kursevi podrazumevaju istovremeno postojanje više različitih deviznih kurseva za različite vrste transakcija. Primenjuju ih samo zemlje sa deviznom kontrolom. Vlasti određuju jedan zvaničan, centralni kurs, kao i “lepezu” kurseva nižih i viših od centralnog. Cilj upotrebe mnogostrukih deviznih kurseva je:

5 http://sh.wikipedia.org/wiki/Ameri%C4%8Dki_dolar

9

podsticaj određene vrste izvoza (upotrebom deviznog kursa višeg od centralnog),

destimulisanje određene vrste uvoza (upotrebom deviznog kursa višeg od centralnog),

destimulisanje određene vrste izvoza (upotrebom deviznog kursa nižeg od centralnog), ili

podsticaj određene vrste uvoza (upotrebom deviznog kursa nižeg od centralnog).

8. Zaključak

Nijedan režim deviznog kursa nije optimalan za sve zemlje i za sva vremena. U praksi postoji mnogo međuvarijanti između čisto fiksnog i čisto varijabilnog deviznog kursa, kao što su:

puzeći kurs, rukovođeno fluktuirajući devizni kurs i dr.

Ekonomisti generalno smatraju da je varijabilni kurs u mnogim okolnostima bolji od fiksnog kursa, zato što je u stanju da reaguje na promenu situacije na deviznom tržištu. Mada fiksni kurs, u određenim situacijama, može biti poželjniji zbog veće stabilnosti koju daje valuti.

Nema valute u svetu čija je vrednost određena samo ponudom i potražnjom na deviznom tržištu. U slučaju ekstremnog povećanja vrednosti (aprecijacije) ili obezvređivanja (deprecijacije), Centralna banka će intervenisati u cilju stabilizovanja valute. Prema tome režim razmene plivajućih valuta može tehnički biti poznat i kao nadzirani devizni kurs.

U periodu zlatnog standarda kursevi su bili određeni “kovničkom stopom”, tj. količinom zlata sadržanom u jedinici valute. U novije vreme papirni novac nije zamenljiv u zlato, a na visinu deviznog kursa utiču mnogi faktori.

10

Literatura: http://sh.wikipedia.org/wiki/Ameri%C4%8Dki_dolar

http://bs.wikipedia.org/wiki/Fiksna_valuta

http://bs.wikipedia.org/wiki/Fiksni_devizni_kurs

http://bs.wikipedia.org/wiki/Plivaju%C4%87a_valuta

Ekonomist, časopis,Mogućnost predviđanja deviznih kurseva Beograd, 2000.

Godišnji izveštaj NBS za 2005.-Politika kursa dinara i devizne rezerve.

Ekonomski pregled 06/2006, Monetarna kretanja, kamatne stope i devizni kurs u 2006.

dr Predrag Jovanović Gavrilović, Medjunarodno poslovno finansiranje,, Beograd, 2008.

Dr Konstantin Pušara Međunarodne finansije Beograd, 2003.

Dr Dragovan Milićević: Platni Bilans i devizni kurs, Institut za ekonomsku diplomatiju 2006.

11

12