Menadment intelektualne svojine u preduzeu SEMINARSKI RAD

1

Sadraj: 1.Uvod ..........................................................................................................................3 1.1. Osnovna ekonomska definicija intelektualne svojine ........................3 2. Opta pravna naela intelektualne svojine ....................................................................5 2.1 Inovacije ..............................................................................................5 2.2.Patenti ..............................................................................................6 2.3.Dizajn ...............................................................................................7 2.4.Autorska i srodna prava .......................................................................8 2.5.igovi ...................................................................................................9 3.Proces patentiranja .........................................................................................................11 3.1. Anatomija patentnog dokumenta ........................................................11

3.1.1. Registracija iga ......................................................123.2. Kriterijumi patentibilnosti ..................................................................13 3.3. Znaaj patentnih zahteva ....................................................................13

4. Prikaz meunarodnog sistema zatite intelektualne svojine .........................................15 4.1. Zatita proizvoda u zemlji ...................................................................15 4.2. Putevi i strategije za sticanje meunarodne patentne zatite ................16 5. Krenje autorskih prava ..................................................................................................17 6. Korist od zatite intelektualne svojine za preduzee ......................................................18 6.1 Komercijalizacija intelektualne svojine-licenciranje ..............................18 7. Zakljuak .........................................................................................................................19 8. Literatura .........................................................................................................................20

2

1. UvodJedan od najveih problema sa kojima se svet suoava jeste pronalaenje puta i naina da se zatiti intelektualna svojina. to se vie razvijamo to nam se ova potreba snanije namee. Trebalo bi da postavimo za svoj konani cilj: da doemo do propisa o zatiti intelektualne svojine koji bi bili bar toliko precizni koliko je to sluaj kod svojine na telesnim stvarima 1 Danas su inovacije postale jedan od najvanijih faktora razvoja ne samo preduzea, ve i ekonomskog prosperiteta drutva u celini. Pojedinci i preduzea treba da poduzmu sve to je u njihovoj moi kako bi zatitili svoju intelektualnu svojinu, a zakonodavac im treba na sve mogue naine pomoi u tome. Primerena i efikasna zatita intelektualne svojine u jednoj dravi daje moan podsticaj svim a posebno inovativnim preduzeima za investiranje i doprinos ekonomskotehnolokom napretku ne samo jedne zemlje ve celog oveanstva. Dobra zatita intelektualne svojine podstie proizvodnju, pozitivno utie na inovativno znanje, direktno je povezana sa kvalitetom proizvoda i usluga na celoj teritoriji. Svetski ekonomski forum u svom izvetaju o globalnoj konkurentnosti pokazuje indicije da postojipovezanost izmeu zatite prava na intelektualnu svojinu i nacionalne konkurentnosti. Poev od 2005.

godine, Svetski ekonomski forum zasniva analizu konkurentnosti na globalnom indeksu konkurentnosti (Global Competitiveness Index - GCI), sveobuhvatnom indeksu za merenje nacionalne konkurentnosti, koji obuhvata mikroekonomske i makroekonomske osnove nacionalne konkurentnosti. 2 Dakle, strategijsko upravljanje inovacijama i intelektualnom svojinom doprinosi poveanju konkurentnosti i razvoju preduzea.

1.1. Osnovna ekonomska definicija intelektualne svojineIntelektualna svojina je proizvod intelekta koji je vlasnitvo pojedinca ili organizacije, i koji prema tome moe da odabere da ga slobodno koristi ili da ga ustupi drugom licu, s tim da kontrolie njegovu dalju upotrebu.3

1 Nikola Tesla intervju u njujorkom asopisu San od 18. Maja 1904 godine. 2 Jovanovi A. Konkurentnost privrede Srbije, elektronski izvor, http://www.razvojkarijere.com/media/files/Konkurentnost_privrede_Srbije.pdf [pristup 3. feb. 2012]. 3 Jelisavac S., Intelektualna svojina-Meunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, 2006, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd

3

Intelektualna svojina (Intellctual property) oznaava pravo industrijske svojine i autorsko pravo, a obuhvata oblasti patenata, robnih marki, igova, industijske uzorke i modele, topografiju, geografske oznake, zatitu od kopiranja (ograniavanje konkurencije u ugovorima o licenci), poslovne tajne (atitu neotkrivenih informacija), autorska i srodna prava.4 U jednom dobro ureenom drutvu, odnosi vezani za intelektualnu svojinu su regulisani pravom intelektualne svojine. Ovo pravo je u skladu sa nacionalnim zakonima ali i meunarodnim konvencijama, koje imaju za zadatak da premoste i usklade razlike koje se javljaju u raznim dravama i njihovom vienju prava zatite intelektualne svojine. Godine 1967. u Stokholmu je usvojena Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (eng. WIPO World Intelectual Property Organization) i ona predstavlja osnovu meunarodnog prava za intelektualnu svojinu.5

4 TRIPS sporazum, Agreement of Trade Related Aspects of Intellectual Property rights, Geneva, (1994) 5 Elektronski izvor,http://www.wipo.int/export/sites/www/treaties/en/convention/pdf/trtdocs_wo029.pdf [pristup 16. februar 2012.]

4

2. Opta pravna naela intelektualne svojine Pravo intelektualne svojine je zamiljeno tako da sve strane imaju koristi, nosilac prava-tvorac i drutvo u celini, odnosno korisnik intelektualne svojine. Sam sistem pravne zatite intelektualne svojine predstavlja ravnoteu u ovim odnosima i mora biti dobro izbalansiran. Sa jedne strane pronalazau, stvaraocu ili autoru treba da omogui ekskluzivno pravo (vremenski ogranieno) da koristi u komercijalne svrhe svoju intelektualnu svojinu. Nain raspolaganja intelektualnom svojinom zavisi od vrste prava. Sa druge strane su korisnici usluga i/ili drutvo u celini koji na osnovu pravne zatite imaju viestruku korist, kao npr. podravanje lojalne konkurencije na tritu, unapreenje tehnolokog razvoja, unapreenje proizvodnje i njen podsticaj, nauno i kulturno uzdizanje cele nacije u vidu sve veeg opteg znanja.6 Pre stvaranja same intelektualne svojine potrebno je da se desi invencija koja vodi u inovaciju. Invencija je kreacija, mata, stvaralatvo, dosetljivost, domiljatost prvi i neophodni korak na putu ka inovaciji.

2.1 InovacijeKreativnost, invencija i inovacije su pratioci oveanstva i proporcionalni su brzini razvoja oveanstva. Inovacije su vie od obinog naunog otkria, jer podrazumeva obnavljanje i irenje dijapazona proizvoda, usluga i njihovih trita, uspostavljanje novih naina proizvodnje, nabavke i distribucije, uvoenje promena u nain upravljanja, organizaciju rada, uslove za rad i vetine radne snage.7 Inovacije su proces transformacija ideja u praktinu primenu realizaciju.8 Invencija podrazumeva relativnu ili apsolutnu novost u odnosu na dosadanje znanje ili stanje tehnike, a u osnovi je to prva faza u stvaralakom procesu. Inovacija je uspeno eksploatisanje novih ideja i predstavlja planski proces pretvaranja novih ideja u komercijalni uspeh na tritu.Inovacija nije samo generisanje novih ideja, ve njihovo plansko komercijalno koritenje. Uvek treba

voditi rauna da li je inovacija primenljiva i prihvatljiva u sredini u kojoj elimo da je plasiramo i da li se primenom inovacije ne povreuje neije ve steeno pravo (patentno ili autorsko). Postoje razliiti oblici inovacija, pa govorimo o radikalnoj (sutinskoj) inovaciji kada se uvodi neto to je potpuno novo i evolutivnoj inovaciji koja unapreuje ve postojei proces ili aparat koji pomou6 Besarovi V., Savetodavni izvetaj o razvoju pravne zatite intelektualne svojine u SCG u kontekstu zahteva EU procesa Stabilizacije i pridruivanju i pristupa WTO, AIA Izvetaj SCEPP-a br.1, Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja i G17 institut, Beograd, 2003 7 Mili S. (1986) Organizacija inovacijske aktivnosti, Poslovna politika, Beograd, str 75. 8 Stoi, B., Menadment inovacija Ekspertni sistemi, modeli i metodi, FON, Beograd, 2007.

5

nje moe raditi bolje. Prema kriterijumu tipa inovacije moemo govoriti o sledeoj klasi inovacija9: inovacije marketinga inovacije procesa inovacije organizacije inovacije proizvoda/usluga

Inovacioni procesi se implementiraju u preduzee kroz tri kljune funkcije: istraivanje i razvoj (eng. Research&Development - R&D); proizvodnju marketing

Svako preduzee, poslovna organizacija ako ele biti uspeni u svom domenu rada, mora imati uspean i razraen menadment inovacija. Ovaj menadment se bazira na upravljanju protokom znanja u okviru samog preduzea, ali i komunikaciji sa poslovnim okruenjem i drutvenom zajednicom. Osnovni cilj menadmenta inovacija je poveanje konkurentnosti preduzea i naravno poveanje profitabilnosti, te postizanje poslovnog uspeha. Inovacije predstavljaju veliki izazov za svaku vrstu poslovanja jer omoguavaju unapreenje poslovanja skoro u svim segmentima rada od proizvodnje, utede energije i poboljanja kvaliteta proizvoda, preko proizvodnje ekolokim imperativ osvajanja novih trita, do smanjenja trokova radne snage i trokova prilagoavanja zahtevima... Postii i odrati konkurentnu prednost je postao

opstanka i prosperiteta preduzea. Zato savremena preduzea, prvenstveno velike multinacionalne kompanije, ali sve vie mala i srednja preduzea, investiraju u nematerijalna sredstva, odnosno u istraivanje i razvoj jer ove investicije omoguavaju da se stvore novi proizvodi, da se preduzea nametnu tritu kao vodea u sektoru svoga delovanja i stvore razliku u vidu konkurentnosti.

2.2 PatentiSa pravnog aspekta, pronalazako pravo je sistem pravnih normi koje imaju za

9 Oslo Manual tree izdanje, elektronski izvor, http://www.oecd.org/dataoecd/35/61/2367580.pdf pristup 16.februar 2012.

6

cilj da reguliu pravnu zatitu rezultata pronalazakog rada.10 Patent je neto novo, moe biti nov proizvod ili nov proces u industriji. Da bi neka inovacija ispunila uslov za patentnu zatitu mora imati uslove za patentiranje: 1. da predstavlja novinu (nov proizvod), da je tehnoloka novina (predstavlja poboljanje u odnosu na sva dostupna tehnika reenja do momenta podnoenja prijave za patentiranje) 2. da je inventivan (pronalazak je rezultat stvaralakog rada, invencije), predstavlja reenje nekog tehnikog ili drugog problema (iz oblasti za koju je namenjen patent) a ne proizilazi iz poznatog stanja tehnike 3. da je primenljiv (drutveno koristan) da je pronalazak primenjiv u industriji ili nekoj drugoj drutvenoj delatnosti. Iz ovoga neminovno sledi da je patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv11 Patentna prava se stiu na odreenoj teritoriji (razlikuje se od drave do drave) i traju odreeno vreme. Za vreme trajanja patentne zatite vlasnik patentnog prava (pronalaza) moe da ostvaruje ekonomsku korist i da bude konkurentan. Ako je patentiran postupak, onda svi proizvodi dobijeni koritenjem tog postupka automatski imaju patentnu zatitu. Ovde ne moe se primeniti traba rei da patentom zatien postupak ili predmet

poslovna tajna, jer odobreni i priznat patent mora biti dostupan javnosti. Oba termina su ekskluzivna i podnosilac zahteva se mora odluiti.

2.3 DizajnIndustrijski dizajn predstavljaju uzorci (crtei i slike) i modeli (geometrijska tela). U uporednom i meunarodnom pravu, pravno mogu biti zatiena nova reenja spoljnjih oblika proizvoda (u dve ili tri dimenzije). Industrijski dizajn je pravo industrijske celine i ne predstavlja samo spoljne karakteristike nego koherentnu celinu (strukture i funkcije) ne samo sa stanovita proizvoaa nego i sa strane potroaa (korisnika).12 Sam dizajn je vezan za izgled proizvoda (celog ili dela), a podrazumeva boje, font slova, teksturu materijala, oblik i konture, te ornament. U praksi autori industrijskog dizajna su najee fizika lica ali njihovo reenje eksploatie preduzee-pravno lice.10 Drakuli, M., Osnovi poslovnog prava, FON, Beograd, 2001 11 Zakon o patentima RS, lan 2 12 Kovaevi M., Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str 306.

7

Iz ovog razloga neke zemlje predviaju u svojim zakonima dvostruku pravnu zatitu za uzorke i modele. Primenjeni dizajn u proizvodnji se titi pravima industrijske svojine a rezultat stvaralatva koji se ne primenjuje u prizvodnji se titi u oblasti autorskih prava. Svaki autor uzorka i modela ima moralna (navodi se kao kreator uzorka ili modela) i imovinska prava (ekonomska korist).13

Ako je

autor zaposlen u preduzeu priznaju mu se oba prava a poslodavac-preduzee ima pravo nosica prava. U Srbiji se primenjuju obe meunarodne konvencije koje reguliu oblast industrijskog dizajna.14

2.4. Autorska i srodna pravaPod pojmom autorska i srodna prava podrzumevamo zatitu autora knjievnih, naunih, strunih i umetnikih dela. Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izraena u odreenoj formi bez obzira na njegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadrine.15 Autorskim delom se smatraju pisana dela, govorna dela, pozorina reija, dramska, dramsko-muzika, koreografska i pantomimska dela, dela iz folklora, filmska i muzika dela, kartografska dela, dela iz likovne umetnosti i arhitektura, kao i primenjene umetnosti, te industrijsko oblikovanje. Ovde spadaju i planovi, skice i makete. Autorska prava ne podrazumevaju ideje, naslove ili imena. Stvaraoci dela koja su zatiena autorskim pravom odnosno njihovi pravni naslednici imaju iskljuivo pravo da koriste ili odobre drugima korienje dela pod ugovorenim uslovima. Da je neko delo zatieno autorskim pravom koristi se simbol copyright . Stvaralac autorskog dela moe dati dozvolu ili zabraniti umnoavanje autorskog dela, javno korienje i izvoenje, prevoenje na druge jezike, emitovanje putem elektronskih medija. U osnovi se autorsko pravo moe podeliti na materijalno i moralno autorsko pravo. Materijalno autorsko pravo znai da stvaralac ima ekonomsku korist tako to raspolae svojim autorskim delom u celini. Trea lica mogu da dobiju dozvolu autora za raspolaganje autorskim delom uz novanu nadoknadu autoru. Moralno autorsko pravo omogava moralnu satisfakciju u vidu imena stvaraoca koje se spominje uz delo. Uz ovo ide i pravo prvog objavljivanja, pravo priznanja autorstva, pravo na potovanje autorskog dela, ast ili ugled autora i pravo pokajanja.13 Jelisavac S., Intelektualna svojina-Meunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, 2006, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, str 41. 14 Haki sporazum o meunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela iy 1925. i Lokarinski aranman o ustanovljenju meunarodne klasifikacije industrijskih uzoraka i modela iz 1968. 15 Zakon o autorskim i srodnim pravima (Sl. Glasnik RS, br. 104/2009)

8

2.5.igoviig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe odnosno usluga jednog fizikog ili pravnog lica od iste - sline robe ili usluge, drugog fizikog ili pravnog lica.16 Da bi neki znak mogao da se zatiti kao ig mora da ispunjava materijalno pravne i formalno pravne uslove. Znaci koji slue za obeleavanje roba i usluga u prometu mogu biti bilo koji znak ili kombinacija znakova (rei, slova, slike, brojevi, crtei, telo u prostoru), sposobna za razlikovanje robe ili usluga jednog preduzea od drugih uesnika na tritu.17 Sam znak moe biti dvodimenzionalan i trodimenzionalan. igovi se dele na robne (fabrike) i uslune (trgovake) igove. Robni ig se, kao to samo ime kae, koristi za razlikovanje robe, a usluni za razlikovanje usluga (bankarske, turistike i transportne usluge...). Usluni ig se istovremeno moe koristiti i da oznai robnu marku. esto primenjivani termin "zatitni znak" se koristi da oznai oba robne i uslune igove.18 Vlasnik zatienoga iga ima iskljuivo pravo raspolaganja igom i iskljuivo pravo njegove upotrebe na proizvodima ili uslugama koje stavlja u promet. On to pravo moe preneti na druge osobe (ugovor o licenci, o franizingu ...). Za veoma poznate i potroaima lako prepoznatljive proizvode s poznatim robnim igom (engl. well-known) u praksi se odomaio engleski izraz brand ili branded goods.19 Pored ve pomenutih robnih i uslunih, postoje jo kolektivni, sertifikacioni igovi kao i optepoznati znaci. Kolektivni ig je generalno vlasnitvo neke grupe ili udruenja. Sertifikovani ig predstavlja oznaku nekog standarda i nije vezan za neku grupu. Optepoznati znaci se smatraju poznatim znacima na nekoj teritoriji (tritu) i nad njima postoji veoma jaka zatita.20 ig se moe zatiti prijavom komunitarnog iga, nacionalnom prijavom iga ili n osnovu Protokola Mdridskog rnmn o meunrodnom registrovnju igov. Prijavu komunitarnog iga podnosimo Uredu za harmonizaciju unutranjeg trita (OHIM). Ovom prijavo se ostvaruje zatita iga u celoj Evropskoj Uniji.

16 Jelisavac S., Intelektualna svojina-Meunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, 2006, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd 17 Pretnar, B. (2002) Intellectual property i knowledge economy competition 18http://www.uspto.gov/faq/trademarks.jsp#_Toc275426672 pristup 04.02.2012. 19 Definicija je preuzeta iz Rjenika pojmova prava i politike trinog natjecanja i srodnih podruja, autora Mladena Cerovca (izdava TEB) 20Broura: Kako se stvara ig, (2007) Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, Beograd

9

Pravo na ig je monopolsko, iskljuivo, apsolutno, teritorijalno i vremenski ogranieno. ig treba da se zatiti u svakoj zemlji (nacionalna prijava) a ako elimo ig zatititi u vie zemalja onda se podnosi meunarodna prijava iga (naznaiti sve zemlje u kojima elimo zatititi ig). Nacionalna i meunarodna prijava zatite iga u Srbiji se podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije ZIS. Trajanje prava na ig iznosi 10 godin od dn podnoenj prijve. Ovo pravo se moe obnvljti na isti period, neogranieni broj puta. Vlasnik iga ima sva imovinska i moralna prava na ig. Ova prava se sastoje u ekskluzivnom pravo da upotrebu iga za obeleavanje svojih roba i usluga, u zabrani treim licima da neovlaeno koriste ig. Takoe putem ovlaenja ili ugovora vlasnik moe da prenese pravo na drugo lice. Vlasnik iga svim svojim moralnim i etikim principima je duan da se brine o igu i o svemu ta on predstavlja.

10

3. Proces patentiranjaVlasniku patentno pravo omoguava da iskljui druge osobe i subjekte iz komercijalne upotrebe svog pronalaska u odreenom vremenskom periodu na odreenoj teritoriji. Pronalazak za koji niko ne zna, osim pronalazaa i ue okoline, nema nikakav znaaj kako za iru drutvenu zajednicu, pa ni za oveanstvo u celini! Pronalaza ima imperativ da svoje inovativno delo pokae javnosti. Kako bi pronalaza (preduzee) koje ima pronalazak bili sigurni da e u potpunosti imati kontrolu nad pronalaskom uveden je pojam intelektualne svojine koji oznaava zakonski regulisana prava koja imaju autori, pronalazai i drugi nosioci prava intelektualne svojine. Pravni poredak zemlje (ili vie zemalja) svojim zakonima daje nosiocu prava sva ovlaenja nad njegovim vlasnitvom. Ovo pravo je mnogo vee od prostog materijalnog vlasnitva nad nekim inovativnim predmetom. U nastavku rada prikazaemo proces registracije i dalje eksploatacije inovativnog proizvoda Imunav. Prikaz proizvoda: Imunav je kombinacija aktivnih principa ganoderma lucidum, shitake, corducep sinosis, aloe vera i zeolita. Namenjen je za jaanje imuniteta kod ljudi i za preiavanje organizma od tetnih materija. Pored same kombinacije sastavnih delova proizvoda inovativan je nain primene tehnologije aktiviranja i povezivanja pojedinih komponenti u jedinstven proizvod. Dakle, potrebno je patentno zatititi sam proces proizvodnje, ali i kombinaciju samih sastavnih delova kao i ig Imunav. Ceo proces registracije je ponuen kompaniji Galenika koja je prihvatila da registruje, proizvodi i distribuira proizvod. Kako bi ceo proces zapoeo, potpisan je ugovor izmeu Sae Avakumovia kao pronalazaa i Galenike kao nosilac prava na preparat Imunav, u kojem smo definisali meusobne prava i obaveze. Trokove registracije, proizvodnje i prodaje snosi Galenika. Galenika snosi i trokove patentnog procesa (takse, trokovi prevoda i odravanja patenta na snazi). Dobit se deli po dogovorenim procentima. Dogovoreno je i da se proizvod registruje u EU i Srbiji u vremenskom periodu od 20 godina. Samo patentno pravo je u osnovi negativno jer zabranjuje drugima da proizvode, prodaju, stavljaju u promet, koriste, uvoze ili izvoze na proizvod.

11

3.1.Anatomija patentnog dokumenta

Patentna prijava21 se sastoji od prve strane na koju smo napisali naziv proizvoda Imunav, ime pronalazaa Saa Avakumovi, ime podnosica Galenika, broj RS 20100128 i datum prijave 22.02.2012. Zatim smo detaljno opisali pronalazak, tehnologiju koju smo koristili, kako se primenjuje, koje su mu prednosti u odnosu na sline proizvode, namena, ta se dobija njegovom upotrebom, opisali slike nacrta, detaljano opisali nain ostvarivanja pronalaska. Zatim smo napisali nekoliko patentnih zahteva. U njima smo naveli predmet i obim zatite pronalaska, bitne i specifine karakteristike. Priloili smo i shematski prikaz (nacrt -skup svih slika na kojim je prikazan pronalazak, uraen po pravilima tehnikog crtanja) samog proizvodnog procesa, kako je to izgledalo dosada a kako izgleda na proces. Pre same prijave smo uradili pretragu za sline proizvode i dosada koritenu tehnologiju proizvodnje slinih proizvoda. Ovi dokumenti o pretraivanju su priloeni uz zahtev. I na kraju smo napisali Apstrakt koji sadri naziv i kratak sadraj sutine pronalaska koji je prikazan u opisu pronalaska, patentnim zahtevima i na nacrtu (slui iskljuivo za tehniko informisanje). Meunarodna prijava ide preko WIPO koji upravlja Ugovorom o patentnoj saradnji (PCT) a koji obezbeuje registraciju u vie naznaenih zemalja ili nekom regionu, u naem sluaju EU. Postupak registracije traje izmeu 12 i 18 meseci. Patentne prijave se u potpunosti objavljuju javnosti i informacije postaju dostupne iroj javnosti nakon priznanja patenta.

3.1.1. Registracija igaPored prijave za patent, ZIS-u je prijavljen i ig IMUNAV. Prijava za priznanje iga sastoji se od popunjenog zahteva za priznanje iga22 (u njemu se nalaze podatci o podnosiocu zahteva Galenika), naznaen je koji se ig trai IMUNAV, potpis i peat podnosioca (zastupnika), izgleda znaka (vidi sliku 1), spiska roba i usluga na koje se znak odnosi, oznaen i svrstan prema klasama iz Nianskog aranmana o meunarodnoj klasifikaciji robe i usluga (klasa 5.), dokaz o plaenoj taksi. U ZIS se podnosi i zahtev za meunarodnu zatitu igova po Madridskom aranmanu i Protokolu koji se odnosi na Madridski aranman.23 I ovde podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnoenja prijave. Kada se ig odobri upie se u Registar igova, traje deset godina od datuma podnoenja prijave i moe se produavati neogranien broj puta. Pre podnoenja zahteva za21 http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/p-1.pdf 22 http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/z-1.pdf 23 http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/uputstvo_o_postupku_medjunarodne_zastite_ziga.pdf

12

registraciju iga pretraili smo domae i meunarodne baze podataka.24

Slika 1. ig proizvoda Imunav

3.2. Kriterijumi patentibilnostiPre nego smo krenuli u proces registracije morali smo proveriti da li je na proizvod patentibilan, Kao to smo rekli da bi neki proizvod ili proces bio patentibilan mora da zadovolji sledee: 1. Na proizvod predstavlja novost na tritu i to se tie procesa proizvodnje, takoe i to se tie naina delovanja, u naoj pretrazi pronali smo 15 slinih preparata 2. Inventivni nivo- proizvod je sa tehnolokog aspekta proizvodnje nov i sadri dve novine u odnosu na prethodno stanje, odnosno nije oigledan za nekog ko poseduje proseno uopteno znanje u domenu proizvodnje farmaceutskih proizvoda i njegove primene u industriji zdravlja 3.industrijski je izuzetno primenljiv u veoma velikom i znaajnom farmaceutskom sektoru i koristan u domenu brige i unapreenje zdravlja 4. Nije iskljuen iz patentibilne materije poto je proizvod namenjen zdravlju ljudi ali i sam proces dobijanja aktivnih supstanci je nov i patentibilan. Poto smo utvrdili da Imunav zadovoljava sve kriterijume patentibiolnosti krenuli smo u proces registracije patenta.

3.3.Znaaj patentnih zahtevaPostupkom podnoenja patentne prijave pokree se priznavanje patentnih prava koja su mnogo ira24 http://www.zis.gov.rs/-/-/-----.356.html, pristup 19.februar 2012

13

od samog vlasnitva nad patentom. Kada se Zavodu za intelektualnu svojinu podnese prijava, ZIS konstatuje dan i as kada je prijava podneta kako bi se moglo utvrditi pravo prvenstva, ako do njega doe (raunaju se sat, minut i sekund).25 Od tog momenta podnosiocu se priznaje prioritet i ekskluzivitet u dobijanju patentne zatite u odnosu na sva druga lica koja kasnije podnesu prijavu za iste ili sline pronalaske. Ovo vreme je znaajno i zbog rokova koji od tog trenutka poinju da teku. Nakon formalnog ispitivanja prijave patenta (kumulativno ispunjenje materijalnih i formalnih uslova) ukoliko se utvrdi ispunjenje uslova, ZIS izdaje i objavljuje prijavu, u protivnom odbija prijavu.

25 Drakuli, M., Osnovi poslovnog prava, FON, Beograd, 2001.

14

4. Prikaz meunarodnog sistema zatite intelektualne svojineVe smo rekli da patenti predstavljaju ekskluzivnu privilegiju kojom zakon daje pronalazau pravo da proizvodi, prodaje ili na drugi nain koristi patentirani proizvod ili proces, odreeno vreme na definisanoj teritoriji. Najvei broj podataka o patentima se nalazi u bazama Svetske organizacije za intelektualnu svojinu WIPO, Evropskog zavod za patente EPO (eng. European Patent Office) i Amerikog zavododa za patente USPO (eng. United States Patent Office). Takoe je dobro znati broj prijavljenih i prihvaenih patenata po klasama definisanim Meunarodnom patentnom klasifikacijom IPC (eng. International Patent Classification).

4.1.Zatita proizvoda u zemlji

U oblasti industrijske svojine i patentnih prava i zatite, u Srbiji se dosta toga uradilo u poslednjih nekoliko godina, na uskalaivanju sa meunarodnim i evropskim pravom a posebno sa TRIPS-om26

. Krajem prole godine Skuptina Srbije je usvojila novi Zakon o patentima. Ovim zakonom se

daje novi podstrek svim pronalazaima i vlasnicima intelektualne svojine da stvaraju i investiraju u inovacije, a drava se ovim zakonom bori protiv krenja patentnih prava rigoroznije nego dosada. Ovaj zakon prua i garanciju stranim kompanijama i vlasnicima intelektualne svojine da e njihovo intelektualno vlasnitvo na teritoriji Srbije biti zatieno. Novi zakon je poboljana verzija starog zakona i usklaen je sa meunarodnim zakonima (koji tite intelektualnu svojinu). Jedna od najbitnijih izmena odnosi se na postupak priznanja patenta, naime zavod za intelektualnu svojinu sada ima obavezu da na zahtev pronalazaa pre plaanja takse uradi pretraivanje po patentu i na taj nain omogui pronalazau uvid u izglede za sticanje patenta.27 26 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum) 27 http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Zakon%20o%20patentima.pdf 15

Korienje industrijske svojine od strane srpske privrede iz godine u godinu pokazuje sve vei napredak. Globalizacija zahteva korienje izvora konkurentnosti a jedan od najznaajnijh je upravo industrijska svojina. U Srbiji je stvorena osnovna infrastruktura i usvojen veliki set zakona28 iz ove oblasti, meutim najvei izazov srpske privrede jeste podizanje svesti o prednostima korienja industrijske svojine i stvaranje strategije intelektualne svojine kao faktora konkurentnosti u naim preduzeima. Galenika a.d. je druga farmaceutska kompanija u Srbiji (po prometu), a dosada je patentno zatitila vie od 180 patenata (danas u svom vlasnitvu ima 40 vaeih patenata i patentnih prijava) pored ovoga je vlasnik oko 400 igova. Kao kompanija je posveena inovacijama i u svojoj organizaciji ima Institut za istraivanje i razvoj koji se najvie orjentie na upravljanje novim projektima. Zbog navedenog sam se odluio da svoju intelektualnu svojinu podelim sa ovom kompanijom svesnom potrebe da aktivno upravlja svojom intelektualnom svojinom.

4.2. Putevi i strategije za sticanje meunarodne patentne zatite

Postoji tri naina zatite intelektualne svojine u inostranstvu: 1. Nacionalni nain- zatita se trai upuivanjem zahteva pojedinanim nacionalnim zavodima u zemljama za koje smo zainteresovani. Prijava se popunjava na jeziku te zemlje, plaaju se takse u toj zemlji i najbolje je angaovati lokalnog pravnog zastupnika. 2. Regionalni nain- Neke zemlje su se regionalno povezale sporazumima, za nas je interesnatan Evropski zavod za patente (EPO) i Zavod za harmonizaciju unutranjeg trita OHIM (odnosi se na igove i industrijski dizajn EU). Zahtev se podnosi EPO-u a patent vai na teritoriji zemalja potpisnica uz postovanje odreenih procedura za priznavanje. 3. Meunarodni nain- preko WIPO moe se pristupiti ka 3 meunarodna sistema koji pojednostavljuju postupak zatite intelektualne svojine istovremeno u velikom broju zemalja jednom prijavom, jednom taksom, na jednom jeziku. Ovaj sistem ini prijavu lakom, jednostavnijom i jeftinijom, a njime su obuhvaeni (igovi29, industrijski dizajn30, patenti31). U dogovoru sa predstavnicima Galenike mi smo odluili da apliciramo na regionalni nain meunarodne patentne zatite preko EPO web sajta.3228 29 30 31 32 http://www.zis.gov.rs/-/---.54.html, pristup 19.februar 2012. Madridski aranman o meunarodnom reg. igova i Madridski protokol, www.wipo.int/madrid/en/index.html Haki aranman, www.wipo.int/hague/en/index.html PCT, www.wipo.int/pct/en/index.html http://www.epo.org/applying/european.html, pristup 19.februar 2012.

16

5. Krenje autorskih prava

Za vreme trajanja patentne zatite, druga lica i pravni subjekti mogu prodavati pronalazak, koristiti, distribuirati ili proizvoditi samo ako su otkupili licencu od vlasnika patentnog prava. Svaki patent nosiocu patentnog prava garantuje: zabranu treim licima da bez njegove dozvole proizvode, izrauju, upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze zatieni proizvod (za patentiran proizvod) ili zabranu treim licima da bez njegove dozvole upotrebljavaju postupak (za patentiran postupak). Patentna prava, protiv prekrioca, se sprovode u sudu, na osnovu tube vlasnika intelektualne svojine. Novi Zakon o patentima obavezuje sud da po tubi za povredu patentnog prava obustavi dalju povredu do pravosnane odluke a istovremeno se nalae ZIS-u da po hitnom postupku ispita prijavu patenta.33 I obrnuto u sluaju uspenog patentnog izazova tree strane, sud moe patent proglsiti nitavnim.34

33 http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Zakon%20o%20patentima.pdf34Broura elektronski izvor http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdf

17

6. Korist od zatite intelektualne svojine za preduzeePrava imovinske svojine su iroka ali u osnovi su najvie imovinska. Galenika kao nosilac patenta i Saa Avakumovi kao pronalaza bi trebali da imaju materijalnu korist od patentne zatite preparata Imunav. Galenika e proizvoditi proizvod, reklamirati i prodavati ga u Srbiji. Pored ovoga Galenika moe da ostvari konkurentnu prednost na tritu. Poto e preparat biti patentno zatien u zemljama EU Galenika ima i pravo da proda prava na koritenje Imunav i drugim kompanijama u EU. Ovo moe da se uradi putem licenciranja kao najee forme.35

6.1 Komercijalizacija intelektualne svojine-licenciranjeLicenca znai dozvola, dakle jedno lice daje drugom licu ili pravnom subjektu dozvolu da neto uradi. Ugovor o licenci je pisani sporazum u kojem davaoc licence (Galenika kao vlasnika patenta) daje dozvolu primaocu licence (kompanija iz EU) da uvozi i prodaje preparat Imunav na odreenoj teritoriji u odreenom vremenskom periodu. Ovim ugovorom primalac licence ne dobija vlasnitvo nad intelektualnom svojinom (Imunav-om). Ugovor o licenci treba da sadri: predmet ugovora (Imunav), davaoca licence koji mora biti vlasnik intelektualne svojine (Galenika), primaoca licence (kompanija EU), intelektualna svojina mora da bude patentno i pravno zatiena na teritoriji za koju se daje licenca, moraju biti precizirana prava i obaveze obe strane, plaanja i novane naknade jasno definisane. Ovaj ugovor, potpisan i overen od obe strane, treba da bude u pisanoj formi i zaveden u lokalnom zavodu za intelektualnu svojinu.35 Pretnar B. Intelectual property in knowledge economy, Geneva 2002.

18

7. ZakljuakInvencije i inovacije menjaju svet na bolje, ali vrlo verovatno da bi ih danas bilo znatno manje da nije bilo podsticaja koje daje zakonom definisano pravo na intelektualnu svojinu. Intelektualnu svojinu treba posmatrati kao strategijski resurs jednog preduzea koji ima uticaj na njegovu trinu snagu ali i konkurentnost. Ba zbog toga je vano da menadment jedne kompanije jasno definie strategiju intelektualne svojine kako bi spreio neovlaeno koritenje svoje imovine i posledino pretrpio materijalnu tetu i ugrozio svoju konkurentu poziciju na tritu. Galenika ve godinama titi svoju ntelektualnu imovnu i predstavlja pravi primer kompanije koja ima jasno definisanu strategiju razvoja intelektualne svojine.

19

8. LiteraturaPretnar B. Intelectual property in knowledge economy, Geneva 2002. Jovanovi A. Konkurentnost privrede Srbije, elektronski izvor, http://www.razvojkarijere.com/media/files/Konkurentnost_privrede_Srbije.pdf [pristup 3. feb. 2012]. Jelisavac S., Intelektualna svojina-Meunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, 2006, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd TRIPS sporazum, Agreement of Trade Related Aspects of Intellectual Property rights, Geneva, (1994) Elektronski izvor,http://www.wipo.int/export/sites/www/treaties/en/convention/pdf/trtdocs_wo029.pdf [pristup 16. februar 2012.] Besarovi V., Savetodavni izvetaj o razvoju pravne zatite intelektualne svojine u SCG u kontekstu zahteva EU procesa Stabilizacije i pridruivanju i pristupa WTO, AIA Izvetaj SCEPP-a br.1, Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja i G17 institut, Beograd, 2003 Mili S. (1986) Organizacija inovacijske aktivnosti, Poslovna politika, Beograd Stoi, B., Menadment inovacija Ekspertni sistemi, modeli i metodi, FON, Beograd, 2007. Oslo Manual tree izdanje, elektronski izvor, http://www.oecd.org/dataoecd/35/61/2367580.pdf pristup 16.februar 2012.

20

Drakuli, M., Osnovi poslovnog prava, FON, Beograd, 2001 Zakon o patentima RS, lan 2 Kovaevi M., Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002 Jelisavac S., Intelektualna svojina-Meunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, 2006, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd Haki sporazum o meunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela iz 1925. i Lokarinski aranman o ustanovljenju meunarodne klasifikacije industrijskih uzoraka i modela iz 1968. Zakon o autorskim i srodnim pravima (Sl. Glasnik RS, br. 104/2009) Jelisavac S., Intelektualna svojina-Meunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, 2006, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd Pretnar, B. (2002) Intellectual property i knowledge economy competition http://www.uspto.gov/faq/trademarks.jsp#_Toc275426672 pristup 04.02.2012. Definicija je preuzeta iz Rjenika pojmova prava i politike trinog natjecanja i srodnih podruja, autora Mladena Cerovca (izdava TEB) Broura: Kako se stvara ig, (2007) Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, Beograd Drakuli, M., Osnovi poslovnog prava, FON, Beograd, 2001. http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Zakon%20o%20patentima.pdf http://www.zis.gov.rs/-/---.54.html, pristup 19.februar 2012. Madridski aranman o meunarodnom reg. igova i Madridski protokol, www.wipo.int/madrid/en/index.html Haki aranman, www.wipo.int/hague/en/index.html PCT, www.wipo.int/pct/en/index.html http://www.epo.org/applying/european.html, pristup 19.februar 2012. http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Zakon%20o%20patentima.pdf

21

Broura elektronski izvor http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdf

22