MEGATREND UNIVERZITETFakultet za poslovne studije

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETAODNOSI S JAVNOŠĆU

Agencijsko novinarstvo

Profesor : Kandidat :Dr Milivoje Pavlović Danijela MiljkovićDr Marija Aleksić Broj indeksa : F 499/08-III/M

Beograd, jun 2010. god.

SADRŽAJ

1.UVOD..................................................................................................................... 32.POJAM NOVINSKIH AGENCIJA.................................................................... 43.NASTANAK I ULOGA NOVINSKIH AGENCIJA.......................................... 64.AGENCIJSKA VEST........................................................................................... 7

4.1. Specifičnosti agencijske vesti............................................................... 94.2. Internacionalni standardi pisanja agencijske vesti……………….. 11

5.AGENCIJSKI IZVEŠTAJ.................................................................................. 115.1.Forma i stil u agencijskom novinarstvu.............................................. 135.2.Specifičnosti agencijskog izveštavanja................................................ 14

6. INTERVJUI U AGENCIJSKOM NOVINARSTVU....................................... 157.NOVINSKE AGENCIJE..................................................................................... 16

7.1.Domaće novinske agencije.................................................................... 177.2.Vladine agencije..................................................................................... 177.3.Velike novinske agencije....................................................................... 18

8.DOPISNIŠTVA..................................................................................................... 209.PISANJE ZA RADIO I TELEVIZIJU............................................................... 20

REZIME.................................................................................................................... 22

LITERATURA......................................................................................................... 23

2

1.Uvod

»Vest je samo ono što neko, negde pokušava da sakrije. Sve ostalo je marketing ili PR«1

Onog trenutka kada se shvatilo da je informacija roba koja ima svoju tržišnu vrednost postavljeni su temelji za nastanak novinskih agencija. Njihov temeljni zadatak je da informaciju s lica mesta dostave medijima u neiskvarenom, sažetom i jasnom obliku. One nemaju privilegiju da budu subjektivne, ali imaju odgovornost da budu objektivne u svakoj situaciji. Upravo u njihovoj tačnosti i objektivnosti leži njihov poslovni uspjeh.

Odnosi s medijima su povlašćeno područje PR otkad su usavršena sredstva koja omogućuju da poruka putuje brže od glasnika.Svaki iskorak u razvoju medijske tehnologije označavao je prekretnicu u životu ljudske vrste, a noviji vidovi proizvodnje, skladištenja, prenosa i razmene informativnog materijala doveli su do ranije nezamislivih društvenih, ekonomskih i psihosocijalnih promena.

Veštine prenošenja vesti s jednog mesta na drugo trijumfovale su sredinom XV veka pronalaskom štamparske prese. Nemački grafičar Johan Gutenberg izumeo je 1440. god. štamparsku mašinu.

Pronalazak štamparske prese i pokretnih slova uticao je na dinamiku društvenih promena i iz korena izmenio način korišćenja kulturnih vrednosti– koje su odjednom postale reproduktivne i prenosive.

Slika 1.Štamparska mašina iz 1811. god. u Nemačkoj

Usavršavanje štamparske tehnike i razvoj medija omogućili su samostalnost novinarske profesije i specijaliyaciju uloga i funkcije.

1 http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-i-zasto-pisati-vesti

3

Pristup informacijama i kontrola nad medijima postaju referentna tačka na kojoj se odvaja ekonomska moć u zapadnim razvijenim zemljama; jaz između bogatih i siromašnih produbljuje se i po tipu vlasništva nad informacijama I načinu njihove difuzije, a savremena društva diferenciraju se po vrsti sredstava javnog komuniciranja koja u njima preovlađuje.

2.Pojam novinskih agencijaNovinska agencija je organizacija novinara koja je osnovana sa

zadatkom da svabdeva reportažama organizacije u novinskoj trgovini: novine, magazine, radio i televizijske emitore. Poznatije su pod nazivom telegrafski servisi (wire services) ili novinski servisi (newsservices).2

Novinske agencije su lokalne, nacionalne, međunarodne ili tehničke organizacije za prikupljanje i distribuciju vesti najčešće za novine, periodiku ili emitore (broadcasters).3 Novinske agencije se klasično definišu kao mediji trgovine informacijama „naveliko“,koje prikuplja vesti da bi ih distribuirao drugima-„maloprodajnim“-medijim,uglavnom novinama i elektronskim medijima, koji „pakuju“ vesti novinskih agincija za sopstveno definisano čitateljstvo i publiku.4

2 Sa sajtawww.en. wikipedia.org.3 Sa sajtaw w w. b a r tleb y. n et (columbia encyclopedia)4 “Uvod u studije medija” ,priredili A. Brigs i P. Kobli, Klio, Beograd 2005.god., str. 91

4

Na razne načine se mogu definisati novinske agencije ali suština svake definicije je da su novinske agencije organizacije za prikupljanje i distribuciju informacija medijima preko kojih su vesti stizale u javnost. Jer „nekada novinske agencije nisu direktno objavljivale vesti već su vestima snabdevale pretplatnike, koji su deljenjem troškova,dobijali usluge koje na drugi način nisu mogle da priušte.” Sada sem njihove tradicionalne „veletrgovinske“ uloge, novinske agencije imaju sve veći značaj kao „maloprodajni“ izvor informacija, ne samo za medije već iz individualne građane. Ovo je očigledno več izvesno vreme u pribavljanju informacija za finansijske institucije, brokere, agencije za trgovinu stranim valutama, itd., ali je svakodnevno sve očiglednije u distribuciji opštih informacija posredstvom Interneta. Međutim, čak i na Internetu, klijenti obično pristupaju vestima novinskih agencija uz pomoć sekundarnih ili „malopordajnih“ agenata, gde spadaju Veb sajtovi sa opštim informacijama (Yahoo!) i poslovne internet prezentacije, Veb sajtovi novinskih ili tv stanica ili pomoću Internet portala. „Veletrgovinska“ uloga novinskih agencija stoga je i dalje važna; ali je danas pojedinačnom korisniku vesti lakše da pristupi velikim količinama informacija novinskih agencija, čiji tekst nije podvrgnut preprakama „trgovaca na malo“,koji kontroliše kanal kroz koji se vest širi.Posledica toga je da sve veći broj novinskih agencija o svom tržištu razmišlja ne u terminima medijskih klijenate, već velikog broja individualnih korisnika vesti.5

Svi masovni mediji zavise od agencija, od obima vesti koje su im potrebne. Neke agencije se fokusiraju na posebne predmete interesovanja ili na lokalnom području ili na nacionalnom. Mnoge agencije su udružene sa svojim pretplatnicima koji im šalju vesti sa njihovih teritorija u glavne agencije odakle se stavljaju na korišćenje drugima.6

Novinska agencija je uslužno poduzeće za sakupljanje, obradu i distribuciju vijesti. Prikupljaju vijesti i informacije iz matične zemlje i inozemstva te ih uz naplatu dostavljaju na korištenje domaćim i stranim medijskim kućama i drugim korisnicima (državnim, gospodarskim, kulturnim, nevladinim i ostalim organizacijama). „Suvremene novinarske agencije danas su strukturirane tako da pružaju pretplatnicima protočne informacije, zatim one izrađuju dnevne ili tjedne

5 Sa sajta www.britannica.com /news agencies/6

5 “Uvod u studije medija” ,priredili A. Brigs i P. Kobli, Klio, Beograd 2005.god., 91 str.6 Sa sajta www.britannica.com /news agencies

5

specijalne biltene (primjerice, iz vanjske politike, svjetskog gospodarstva, zanimljivosti i fotoservis).“7

Agencije se bave uglavnom žanrom vijesti koje su objektivne i kratke, najvažnije je da budu prvi, da navedu pouzdan izvor informacije, zatim kratak opis događaja i brzo distribuirati informaciju. „Agencijski novinari su, prema tome, istraživači. Njihov je glavni zadatak da prvi otkriju vijest koja se kao roba za dalju upotrebu i doradu koristi u svim glasilima u svijetu.“8 Agencijsko novinarstvo je primer sažetog, jasnog i izravnog izvješćivanja, bez pridjeva, epiteta i epskog pričanja, agencija nema vremena a niti mogućnosti na bilo što drugo osnim kratke, jasne i istinite informacije. Agencija mora imati široku mrežu dopisnika koju ne čine uvijek profesionalni novinari već i honorarni suradnici. Oni prate sva zbivanja od politike, sporta, financija do kulture, ovisno o zanimljivosti.

Novinske agencije su prvi filtar koji određuje što je vijest a što ne, zato imaju veliku moć u svojim rukama, naročito one najveće među njima. „Strahovita moć koncentrirana je u novinskim agencijama, a među njima vlada bespoštedna borba…Agencije ne samo što kontroliraju vijesti, one stvaraju priče koje utječu na javno mišljenje.“9

3.NASTANAK I ULOGA NOVINSKIH AGENCIJA

Početkom 20-ih godina XIX veka novinska agencija, Association of Morning Newspapers je osnovana u Nju Jorku da sakuplja izveštaje koji su pristizaliiz Evrope.Druge lokalne novinske agencije nastaju i oko 1856. General News Association-sastavljena od dosta važnih njujorških novina- je osnovana. Izvan ove agencije nastaje 70ih godina XIX veka New York Associated Press, udruženje novinskih agencija njujorških novinakoji su prodavali dnevne novine u državi; United Press nastaje 1882. Deset godina posle ove organizacije su sastavljene, ali iste godine osnovana je rivalska agencija, Associated Press iz Ilinoisa.

Agencijski žurnalizam javio se dva i po veka posle novinskog, kao rezultat potrebe listova za brzim, kratkim I tačnim informacijama sa lica mesta. Danas agencije snabdevaju redakcije novena, radija i televizije

7 SAPUNAR, Marko:Osnove znanosti o novinarstvu; III izdanje;Naprijed, Zagreb, 2000.8 Isto9 MALOVIĆ, Stjepan:Novine, II izdanje, Sveučilišna knjižnica, Zagreb, 2003

6

tekstovima svih žanrova, kao I fotografijama, fono i video zapisima. U Evropi su nastale tri međunarodne agencije – Agencija Avas u Parizu (1835), Rojters Telegram Company u Londonu (1851), poznatija kao Rojters i Continental Telegraphen Campagnie iz Berlina (1849), poznatijakao Wolf Agencija.one počinju kao sa finansijskim podacima za bankare ali šireopseg nasvetske vesti. Oko 1866., nacionalne agencije nastaju u mnogim evropskim zemljama; pokrivaju i prodaju vesti na lokalnom nivou oslanjajući se na više servise za pokrivenost i prodaju inostranstvu. 1897. god. United Press se gasi; Nju Jorku se ponovo formira Associated Press iz Ilinoisa i od tada je poznat kao Associated Press (AP). 1906. Vilijam Rendolf Herst osniva International News Service (INS) koji stoji na raspolaganju drugim novinama i izdavačima kao i svojima. 1958. INS i United Press su spojeni formirajući United Press International (UPI). Posle niza vlasnika u 80im godinama XX veka, UP-jeva vrednost je iskušena 1992. od strane Middle East Broadcasting Limited-a. Posle II svetskog rata dosta agencija, uključujući Rojters, AP I Agenciju Franc-Press, postaju udruženja njihovih članova uredništava. Ugledna udruženja udružena su sa Rojtersom uključujući Canadian Press, The Australian Associated Press i Press Trust iz Indije.

4.AGENCIJSKA VESTVest je najvažniji novinarski žanr. To posebno važi za agencijsko

novinarstvo s obzirom da novinske agencije prevashodno izveštavaju – nikad ne komentarišu, bar ne u autorskoj formi. ( Nema klasičnog autorskog komentara, ali i u izveštavanju novinskih agencija mogu da se nađu elementi komentara – kada se citiraju učesnici nekog događaja ili stručnjaci )

Vest je najkraći,najrasprostranjeniji i najuticajniji oblik novinskog izražavanja kojom se javnost obaveštava o nekom događaju,pojavi ili društvenom fenomenu od zajedničkog interesa. Vest nije svaki događaj po sebi, već samo ono što je novo, aktuelno važno ili bar zanimljivo. Vesti su temelj informativne delatnosti; bez njih ne može da opstane nijedan medij, a u nekim - na primer, u globalnim radijskim i televizijskim mrežama – vesti se bez prekida emituju 24 časa dnevno.

Prava vest će rasprodati izdanje i doneti zaradu. U redakcijskoj praksi vesti se neprestano bore za mesto u glasilu, a potom za što bolji plasman; najaktuelnije vesti napuštaju mesto na unutrašnjim stranicama i osvajaju prostor na naslovnoj. Ponekad je jedna takva vest dovoljan razlog da se

7

pojavi drugo izdanje novina ili vanredna informativna emisija na radiju i televiziji. Takva vest je vest zbog koje su 26. oktobra 1961. radijski i TV -programi prekinuti da bi bilo objavljeno kako je Ivi Andriću dodeljena Nobelova nagrada za književnost.

Osim pisanih,postoje i vizuelne vesti, one koje svoju poruku saopšavaju slikom. Vizuelne vesti se mogu podeliti u tri grupe: foto-vesti, filmovane i televizijske vesti.

Slika 2. Adam Ferguson (The New York Times), "bombaš samoubica u Kabulu"

Fotografska, filmska i televizijska kamera imaju danas moć da budu svugde.Fotografije i snimci su efikasno informativno i komunikacijsko sredstvo.

Prvi fotograf u Srbiji bio je Anastas Jovanović. Prva novinska fotografija kod nas je objavljena 1865. u «Beogradskim ilustrovanim novinama».

Izbor teme. Agencije se, po pravilu, bave ličnostima, događajima i pojavama od interesa za širi krug korisnika kojima se obraćaju posredno, preko štampanih medija, radio i TV stanica. Ono što je za jednu lokalnu sredinu vest, ne mora da bude vest već 50 ili100 kilometara dalje.

Univerzalni karakter agencijske vesti .Dobro napisana agencijska vest je univerzalna; ona mora da bude jasna i razumljiva kako lokalnom čitaocu, tako i onome koji se nalazi hiljadama kilometara daleko.

Pravila za pisanje agencijske vesti. Agencijske vesti se pišu po posebno utvrđenim pravilima. Najvažnije među njima je »pravilo pet duplih w« ili »five W«. Agencijska vest je komplatna kada odgovori na sledećih pet pitanja:

8

1.Ko ( Who ) – Ko je nešto učinio ili kome se nešto dogodilo?2.Šta ( What ) – Šta se dogodilo ili će se dogoditi?3.Gde ( Where ) – Gde se to dogodilo?4.Kada ( When ) – Kada se to dogodilo?5.Zašto ( Why ) – Zašto se to dogodilo?

Uz ovih pet pitanja često se dodaje i šesto:6.Kako ( How ) – Kako se to dogodilo?

4.1.Specifičnosti agencijske vesti

Specifičnosti agencijske vesti su slag ( odrednica koja u suštinskim crtama ukazuje o čemu se radi u vesti ), naslov ( bliže fokusira temu ), datiranje i potpis, lid ( udarni deo vesti, prvi pasus koji se može koristiti kao kratka vest), bekgraund (deo koji objašnjava pozadinu događaja) i vesti u nizu.

Vesti koje agencije emituju treba da budu aktualne, jasne, kompletne, razumljive i precizne. Pre svega, one moraju da budu tačne.

SLAG I NASLOV ( prema agenciji BETA )Slag i naslov u agencijskoj vesti predstavljaju celinu, ali je naslov

samostalan.Slag sadrži tri reči. Prva označava servis:ZEM – vesti iz SrbijeREG – vesti iz regionaSVT – vesti iz svetaEKO – ekonomske vesti iz zemlje i sveta KUL – vesti iz kulture SPT – sportske vesti..... itd.

Postoje posebni servisi kod kojih je prva reč u slagu ime agencije – BETA, na primer:BETA-NAJAVA, BETA-KALENDAR, BETA-SERVIS ČLANAKA... itd.

Druga reč u slagu se najčešće odnosi na mesto odakle je vest, a treća bliže objašnjava o kojoj je oblasti reč. Na primer:ZEM-VOJVODINA-SKUPSSTINA kazuje da je vest iz zemlje, iz pokrajinske Skupštine.

Fleš je najkraća forma vesti koja u slagu ima i četvrtu reč: HITNO.Naslov vesti treba da sadrži jasnu poruku. „U neredima u Budipešti

20 povređenih“, a ne „U neredima 20 povređenih“.

9

DATIRANJE I POTPISSvi tekstovi, izuzev onih za koje je posebno naznačeno ( tekstovi za

pojedine posebne servise, za internet sajtove i slično ), počinju osnovnim elementima datiranja: nazivom mesta odakle se šalje vest, datumom i imenom agencije. Na kraju svake agencijske vesti mora da stoji ( kraj ), a pre toga inicijali autora, obrađivača i dežurnog urednika.

LIDLid treba da bude kratak i jasan. Ne mora da odgovori na svih 5W

plus H ( How – kako ). Lid ne sme da bude jedna duga rečenica sa prevelikim brojem detalja. Lid ne mora uvek da bude samo jedna rečenica. Mogu, ako je potrebno, da je čine i dve rečenice.

BEKGRAUND ( engl. background )Objašnjava pozadinu događaja. Bekgraund treba sažeti u jedan pasus,

ako je to moguće, ili, što je još uputnije, provući ga kroz vest. Dužina vesti. Prosečna dužina agencijske vesti treba da bude između

30 i 40 redova, ali neko strogo pravilo ne postoji. U principu, treba izbegavati da vest bude duža od 70 redova.

VESTI U NIZU Vesti u nizu su tipičan agencijski proizvod. Vesti u nizu prate događaj

od početka do kraja, izveštavajući pri tom o svakoj značajnijoj promeni. Najčešće su u pitanju vesti o nesrećama ( pad aviona, zemljotres...), ratovima, atentatima, političkim krizama... Svaka vest u nizu predstavlja celinu za sebe – kompletnu vest. Vesti u nizu su povezane ključnom činjenicom koja ih spaja – od prve do poslednje.

– Primer agencijske vesti sa rezimirajućim lidom:BAGDAD, 28. marta – Najmanje deset Iračana, od kojih pet

policajaca i jedan vojnik, ubijeno je danas u nekoliko napada u Iraku, saznaje se iz policijskih i bolničkih izvora.

Pukovnik Abdel Karim Fahed, načelnik policije u Duri, gradiću desetak kilometara severoistočno od Bagdada, ubijen je zajedno sa svojim vozačem. Nepoznati napadači su pucali na njegov automobil, navode izvori iz Ministarstva odbrane. ( AFP )

U navedenom slučaju podatak da se gradić Duri nalazi desetak kilometara severoistočno od Bagdada je važan da bi i čitaoci koji nisu

10

Iračani i koji nikad nisu čuli za Duri stekli predstavu gde se pomenuti događaj odigrao.

4.2.Internacionalni standardi pisanja agencijske vesti

Standardi koji su ovde navedeni u vezi pisanja agencijske vesti su “internacionalni”, ali vode poreklo uglavnom iz anglo-saksonske ili američke tradicije. Za to postoje dublji razlozi od “kulturnog i medijskog imperijalizma”.

U internacionalnim okvirima, potrebne su međunarodno prihvaćeni standardi da bi se ljudi iz različitih kultura međusobno razumeli. Ti standardi izvedene su iz anglo-saksonske i američke tradicije zato što su u toj sredini udareni temelji savremenog novinarstva, koji su se pokazali kao najpodesniji i najprihvatljiviji u globalnim razmerama, a i zato što je engleski jezik danas u najširoj upotrebi u svetu.

5. AGENCIJSKI IZVEŠTAJ

Izveštaj ( report, engl.– izveštaj, prikaz, svedočenje ) je, uz vest, najčešći novinarski žanr. To naročito važi za agencijsko novinarstvo.Kao i vest, izveštaj je faktografski oblik novinarskog izražavanja.

Jedna popularna definicija kaže da je izveštaj „brat-blizanac vesti, samo malo razvijeniji i bogatiji“ ( Đurić: 1997). Za razliku od drugih novinarskih rodova, autor izveštaja uvek mora biti svedok ili učesnik događaja o kome piše. Novinar pri tom treba da iskaže istančan sluh za zapažanje i selekciju činjenica a ne mora da bude maštovit.

Po jednom stanovištu, izveštaj je proširena vest. Po tom stanovištu izveštaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i vest. Mora da odgovori na 5 W ( ko, šta gde, kada, i zašto ) plus kako. Izveštaj kao i vest, sadrži naslovi blok, glavu i telo. Ali, za razliku od vesti, izveštaj u telu mnogo detaljnije razrađuje elemente događaja.

Na primer, vest o jednoj sudskoj presudi će sadržati samo podatke o tome ko je, za koje krivično delo koliko osuđen. Izveštaj sa suđenja će dočarati tok suđenja i sadržaće detalje o optužnici, o tome šta je rekao tužilac, šta okrivljeni i njegov branilac, šta sudija, kakva je bila atmosfera u sudnici, kako je optuženi dočekao presudu, kako su je komentarisali branilac, tužilac...

11

Po drugom stanovištu, izveštaj je posebna forma novinarskog izražavanja, sa sopstvenim zakonitostima pisanja.Po tom stanovištu, izveštaj je novinarska vrsta kazivanja o jednom događaju, pri čemu se on obrađuje sa više detalja ne samo primarne, nego i sekundarne prirode kako bi se bolje prikazao i objasnio.

Primarni izvori: autor izveštaja kao svedok događaja, izjave aktera i drugih svedoka događaja...

Sekundarni izvori: podaci od onih koji nisu direktni učesnici ili svedoci događaja, korišćenje novinarske dokumentacije, dokumentacije i izveštavanje drugih medija, Interneta, javnih arhiva...

Izveštaj u odnosu na vest ima više bekgraunda koji mnogo detaljnije otkrivaju pojedinosti i pozadinu nekog događaja.

Agencijski novinar daje:1. Izveštaj sa konferencije za novinare2. Izveštaj sa „živog“ događaja: sa sednica vlade, skupštine, mitinga,

štrajkova, ratova, tribina, utakmica...3. Izveštaji na osnovu saopštenja za javnost, raznih dokumenata i

izveštavanja drugih medija ( štampe, radija, televizije, drugih agencija, Interneta... ) – Vrste izveštaja

Prema načinu obrade, tj. kompozicionoj strukturi, postoje tri vrste izveštaja: standardni ili klasični, reporterski i analitičko - interpretativni.Kriterijum za ovakvu podelu nalazi se u prioritetu odgovora na neka od pet bitnih pitanja ( 5 W ). U prvom slučaju, kada se podjednako detaljno odgovara na svih 5 W u pitanju je standardni izveštaj. Kada se težište stavi na kako, u pitanju je reporterski izveštaj, a kadase težište stavi na zašto, onda se radi o analitičko-interpretativnom izveštaju.

Standardni ili klasični izveštaj. Ova vrsta izveštaja se bavi bitnijim činjanicama događaja i ni jednu od njih posebno ne favorizuje. Standardni iliklasični izveštaji su najčešći u agencijskom novinarstvu.

Reporterski izveštaj. Prati događaj u razvoju, odslikava atmosferu i opisuje ambijent u kojem se događaj odigrao. Na taj način čitalac dobija

12

predstavu o celini opisanih događaja. U ovoj vrsti izveštaja akcenat se stavlja na odgovor na pitanje – kako.Agencijski novinari ga najčešće koriste u ratnim izveštajima, demonstracijama, nemirima, sportskim događajima...

Analitičko-interpretativni izveštaj. U ovoj vrsti izveštaja akcenat je na odgovoru na pitanje - zašto. Novinar stavlja činjenice u takav međusobni kontekst da čitalac stiče jasniju predstavu o događaju i lakše o njemu zauzima stav. U ovoj vrsti izveštaja događaj se više nego u ostalim stavlja u kontekst njegovog šireg, društvenog značaja.Agencijski novinari ne komentarišu događaj nego citiraju razne sagovornike koji komentarišu događaj ili pojavu.

5.1. Forma i stil u agencijskom novinarstvu

Šta treba izbegavatiTekst ne sme da bude organizovan hronološki. Treba izbegavati duge

rečenice (kratko i jasno – “Mnogo ću s malo kazati reči” – Pindar). Pasusi ne bi trebalo da budu duži od četiri ili pet redova.

Ne treba ponavljati iste reči na kratkom rastojanju ( pronaći neki sinonim, jer ponavljanje iste reči otkriva leksičko siromaštvo autora i čini tekst ružnim i dosadnim ) Treba izbegavati duge i dosadne opise, a naročito ponavljanje onoga što je već rečeno, jer: “Tri do četiri puta kazati isto obeležje je pameti kratke” – Pindar ).Treba izbegavati otrcane fraze ( bolja polovima, zub vremena, zeleno svetlo, ... ).

Treba izbegavati ironiju i cinizam i druge komentatorske forme kazivanja koje su karakteristične za pristrasni način kazivanja.Treba izbegavati terminologiju koja narušava neutralnu poziciju agencije i svrstava je na jednu stranu u sporu. Zbog toga agencija autorski ne koristi izraze kao što su “bandit”, “saboteur”, “hegemonista”, “secesionista”, “oslobodilac”, “patriota”, ili političke kvalifikacije tipa: “izdajnik”, “imperijalista”, “fašista”, “revizionista”... Ti i slični izrazi se koriste samo kada se citiraju nečije reči. Treba izbegavati i preterano pohvalne izraze, kao i izraze oduševljenja. Novinar ne sme da iskazuje svoje mišljenje i pokazuje svoje emocije.

13

Pravila kojih se treba držatiImena i funkcije. Prvo funkcija pa ime. Ime obavezno ispred

prezimena. Treba izbegavati titule koje se koriste u diplomatiji ili u crkvi kao “njegova kraljevska visost princ... Strana imena . Obavezno je navesti originalnu transkripciju u zagradi.

Skraćenice. Prvo pun naziv organizacije, političke partije, ustanove... ( sa skraćenicom u zagradi ) a potom može da se koristi skraćenica.

Podaci o mestu dešavanja. Poznati lokaliteti, ustanove i zdanja mogu se pominjati bez dodatnih objašnjena ( Bela kuća, Kremlj, Jelisejska polja, Dauning strit, Vol strit... ). Manje poznati lokaliteti se određuju prema dobro poznatim odredištima. Na primer: “Sartid, fabrika u Smederevu, gradu 80 kilometara jugoistočno od Beograda”.

Sati se navode u lokalnom vremenu, uz naznaku koje je to vreme po centralnoevropskom vremenu. To je posebno važno u sportskim vestima – najavama utakmica.

5.2.Specifičnosti agencijskog izveštavanja

Najave događajaNajave događaja spadaju u red najvažnijih informacija u redakcijama

svih medija. U skladu sa najavom događaja koji se očekuju redakcije organizuju veliki, a često i najveći deo svog posla. To naročito važi za novinske agencije, elektronske medije i dnevnu štampu.

Redakcije dobijaju informacije o planiranim aktivnostima ili očekivanim događajima u raznim državnim institucijama ( skuptini, skuptinskim odborima, vladi, vladinim telima, sudovima... ), privrednim organizacijama, kulturnim institucijama, sportskim organizacijama... Novinske agencije najavom događaja obaveštavaju svoje korisnike o vrsti i broju očekivanih događaja koje će pratiti u zemlji i svetu i o kojima će ih informisati u naznačenom vremenskom periodu.U najavi događaja agencija razvrstava i sistematizuje događaje o po njihovom geografskom poreklu i po njihovoj prirodi. Tako će u najavi vesti biti razvrstane na one koje dolaze iz sveta, regiona i iz zemlje, a zatim će se najaviti po tematskom principu kao one koje spadaju u servis vesti iz oblasti ekonomije, kulture, sporta...Najava ne mora da bude sasvim “suva“ – može da pruži osnovne podatke o najavljenom događaju, odnosno da bude mini najavna vest, slična lidu jer to rado koriste elektronski mediji.

14

Najavna vestVažni događaji, kao što su zasedanja skupštine, vlade, izbori, okrugli

stolovi, partijske konvencije i td. zaslužuju najavnu vest, koja se može emitovati dva ili tri dana ranije, zatim dan ranije, ili se može plasirati rano ujutro – na dan događaja – kao kratka najavna vest za elektronske medije ).

Pregled dešavanjaNa kraju važnog i/ili dugotrajnog događaja, o kojem je agencija

emitovala više vesti trebalo bi emitovati pregled u kome će se sažeto preneti najvažniji detalji tog događaja (zaključci i izjave na nekom skupštinskom zasedanju, na primer)

Pregled vestiSpecifičan agencijski oblik izveštavanja, nastao u pokušaju da se

pomogne korisnicima, naročito onim u elektronskim medijima, da načine izbor vesti koje će koristiti. Pregled predstavlja skraćeni izbor vesti emitovanih u određenom intervalu. Ista vest iz prethodnog pregleda može se ponoviti u sledećem samo ako je veoma važna. Češće se pribegava novoj vesti sa novim detaljem tog događaja, sa kratkim bekgraundom.

6. Intervjui u agencijskom novinarstvu

Intervju (na engleskom interview=razgovor) je veoma popularna vrsta novinarskog izražavanja, prisutna u svim tipovima medija, od novina preko radija do televizije. Intervju je vid saopštavanja novosti u formi dijaloga. Dijalog započinje i vodi novinar. Dobrog intervjua nema bez ozbiljne pripreme oba učesnika u dijalogu, posebno novinara.

Od više načina na koje se u završnoj fazi može zanatski obraditi intervju, najčešća su tri:

-klasičan intervju, u kome su zadržana pitanja i odgovori,-kombinovani intervju, u kome su odgovori prepleteni novinarskim

opaskama, opisima i parafrazama delova izjave i-intervju-portret, u kome se sagovornik profiliše iz više različitih

uglova, kroz viđenja drugih, ali i odbirom citata iz neposrednog razgovora.

15

Kod prikupljanja činjenica:

1.Nikad nemojte pretpostaviti da „to svi znaju“- Vaš prilog agencija može da pošalje u svet, a tamo svi ne znaju mnogo o vašoj zemlji.

2. Međusobno nezavisni izvori- „Međusobno nezavisni izvori“ znači: a ) izvor A nije dobio informaciju od izvora B i obrnuto i b) Izvori A i B nisu dobili informacije iz istog izvora C.

3. Sukobljeni izvori- Ponekad sukob ne može da se razreši. U tom slučaju iznesite obe pozicije i priznajte da stvar nije sasvim jasna. - U nekim slučajevima sukobljene verzije jesu osnov priče. Na primer: Policija je saopštila da su napadači bili naoružani. Svedoci tvrde da su bili nenaoružani.

Zaštita izvora nije pravo koje poznaju pravni sistemi svih zemalja. U SAD i Australiji je bilo primera da su novinari završili u zatvoru zbog odbijanja da otkriju izvor informacije.

Konvencija o ljudskim pravima Saveta Evrope ne navodi decidirano ovo pitanje, ali odluka Komiteta zamenika ministara Saveta Evrope preporučuje državama članicama da uvaže pravo novinara da ne otkrije izvore svojih informacija kada primenjuju Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodi izražavanja.

7.NOVINSKE AGENCIJE KOD NAS I U SVETU

Novinske agencije mogu biti korporacije koje prodaju vesti (npr. Rojters i Agencija France-Presse). Druge agencije rade korporativno sa velikim medijskim kompanijama, proizvodnjom i širenjem vesti, lokalnih novinskih priča, važnim novinskim agencijama koje mogu da izaberu da ih prihvate i dalje distribuiraju (npr. AP, UPI). Komercijalni servisi poveravaju distribuciju svojih vesti (npr. Business Wire, CSRWire Canada, Hugin Group, Market Wire i PR News wire). Velika novinska agencija obično

16

priprema važne novinske priče i članke koje mogu koristiti druge organizacije sa malo ili bez prepravki, i onda se ti članci dalje prodaju drugim novinskim organizacijama. Oni plasiraju ove članke masovno, elektronski, kroz servise (nekadaje korišćen telegraf a danas je zamenjen Intrnetom). Korporacije, individualci, analitičari i acencije ih mogu preuzimati.

7.1.Domaće novinske agencije

Agencija “Avala”Prva domaća novinska agencija “Avala” osnovana je 1919. godine –

84 godine posle prve novinske agencije na svetu, francuskog Avasa.“Avala” je u početku izdavala mali bilten na francuskom jeziku s

pregledom pisanja jugoslovenske štampe o političkim zbivanjima u zemlji i svetu. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i državnim organima.U januaru 1920. godine “Avala” je počela da prima ( pomoću telegrafa ) vesti novinskih agencija iz Pariza i ostalih evropskih prestonica. Nemački okupatori su 1941. godine zatvorili “Avalu”. Nikad nije obnovljena.

Agencija TanjugNovinska agencija Tanjug ( Telegrafska agencija nove Jugoslavije )

osnovana je 5. novembra 1943. godine u Jajcu.Od kraja oktobra 1944. Tanjug posluje u Beogradu kao zvanična državna agencija.

Raspad Jugoslavije doveo je do rasparčavanja i Tanjuga. Tanjugovi novinari u Srbiji danas čine SRNA-u ( Srpska novinska agencija u Republici Srpskoj ).

7.2.Vladine agencije

Agencije u vlasništvu vlade potiču iz ranih 1900-ih. 1904. u St. Petesburgu Telegrafska agencija je osnovana od starane ruske vlade. 1918., Sovjetska Rusija osniva Rostu apajajući telegrafsku agenciju sa vladinim novinskim biroom i 1925. Rosta postaje TASS. Danas, pod nazivom ITAR-TASS, zvanični je novinski servis Rusije, takođe obezbeđuje pokrivenost drugih bivših sovjetskih republika. 1915. Nemačka osniva servis nazvan Transocean (Prekookeanski) da emituje ratnu propagandu. New China News Agency (Xinhua), osnovana je kao Crvena kineska novinska agencija pružajući zvanične vesti i finansijske telegrafske centre, objavljujući tuce novina I magazina, ima sopstvenu reklamnu i javne srodničke firme, i vodi

17

školu novinarstva. Od 1990. nezavisnost novinskih agencija se pojavljuje u Istočnoj Evropi, uključujući Interfax u Rusiji i A. M. Press u Rumuniji.

7.2.Velike novinske agencije

-Agencija Frans pres ( AFP )-Novinska agencija Frans pres ( Agence France Presse – AFP )

najstarija je na svetu. Osnivač – Šarl Luj Avas 1835. godine u Parizu. Avas je najpre osnovao agenciju za prevođenje tekstova iz strane štampe – 1832.Tri godine kasnije – 1835. nastaje Agencija Avas. 1879. godine postaje državno preduzeće. Počeo sa izveštajima sa Londonske berze

Pored vesti počeo da emituje i reklame.Usluge ne naplaćuje u novcu već u novinama koje koriste njegove vesti uzima pravo na prodaju oglasnog prostora.

-Rojters-Agencija Rojters osnovana 1851. u Londonu. Osnivač: Pol Džulijus

Rojter ( Paul Julius Reuter ).Rođen u Nemačkoj kao Jevrejin pod imenom Israel Beer Josaphat 1816. godine, a umro 1899. u Francuskoj kao hrišćanin – baron fon Rojter. Pokrstio se 1844. U početku Rojters prenosio samo berzanske vesti ( najpre golubijom poštom ), a potom vesti “opšteg tipa” o svim važnim zbivanjima u svetu. Prvi u Evropi javio 1865. o ubistvu američkog predsednika Abrahama Linkolna.

Sa razvojem telegrafske veze Rojters proširio poslove po celom svetu. U drugoj polovini 20. veka uveo je kompjuterizovani Berzanski servis ( Stockmaster service ) i preobrazio svet biznisa. Početkom 2000. Rojters glavni deo posla zasnovao na Internet tehnologiji.

Rojters je danas najveća novinska i TV agencija na svetu. Ima više od 2.400 urednika, novinara, fotografa i TV snimatelja u 198 biroa u oko 150 zemalja. Svakodnevno emituje oko 30.000 naslova na 26 jezika. Ima više od 511.000 profesionalnih korisnika.Rojters poseduje informacije o 40.000 kompanija i finansijske podatke sa 244 berze i finansijskih tržišta. Finansijski podaci se ažuriraju 8.000 puta u sekundi.

Rojters je najveći globalni provajder vesti, finansijskih informacija i tehnoloških rešenja namenjenih finansijskim institucijama, medijima i pojedincima. Njegova vodeća pozicija se zasniva na stalnim tehnološkim inovacijama i na reputaciji da je brz, tačan, nepristrasan i da ima integritet.

18

-Asošijeted pres ( Associated Press ) – AP-Agencija AP je osnovana 1848. godine. Osnivači su šest američkih

listova. AP svakodnevno snabdeva više od milijardu ljudi širom sveta vestima, fotosima, grafikonima, audio i video snimcima. Samo u SAD AP snabdeva 5.000 radio i TV stanica i 1700 listova. AP koristi još 8.500 listova, radio i TV pretplatnika u 121 zemlji širom sveta. AP emituje informacije na engleskom, nemačkom, holandskom, francuskom i španskom jeziku. Pretplatnici prevode vesti sa tih jezika na sve veće jezike sveta. AP ima 3.700 zaposlenih u 242 biroa u celom svetu.

AP je dobio 47 Pulicerovih nagrada za novinarske tekstove i 28 Pulicerovih nagrada za fotografije, više od ma koje druge novinske organizacije.

-Informativna telegrafska agencija Rusije ( ITAR – TASS )-Novinska agencija ITAR-TASS spada među pet najvećih novinskih

agencija. Nastala je januara 1992. godine, posle raspada SSSR. U drugom delu svog naziva zadržala je ime Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza – TASS. Preteča TASS-a je Sankt-peterburška telegrafska agencija koja je osnovana 1904. ITAR-TASS ima 74 dopisnička punkta u Rusiji i 62 u 59 zemalja štirom sveta. Sarađuje i razmenjuje informacije sa svim većim novinskim agencijama.

-Kineska novinska agencija Sinhua ( Nova Kina )-Kineska novinska agencija Sinhua ( Nova Kina ) jedna je od pet

najvećin novinskih agencija na svetu. Prethodnik joj je Crvena Kina, osnovana 1931. godine. Pod nazivom Sinhua deluje od 1937. godine. Sedište Sinhue je u Pekingu. Ima dopisništva u celoj Kini i u više od 100 zemalja. Ima korisnike u 130 zemalja. Ima više od 7.000 zaposlenih. Sinhua štampa oko 40 listova i magazina. Poseduje Institut za istraživačko novinarstvo i novinarsku školu.

8. DOPISNIŠTVA

Dopisnici su novinari koji stalno ili povremeno rade van sedišta redakcije i izveštavaju o zbivanjima u zemlji i inostranstvu.Od veličine novinske agencije zavisi da li će imati veliku ili malu dopisničku mrežu. Dopisnici mogu da budu stalni i specijalni.

19

Stalni dopisnici iz svog sedišta u zemlji ili inostranstvu stalno izveštavaju redakciju o zbivanjima iz svog područja.

Specijalni izveštači se povremeno i u ograničenom vremenskom periodu upućuju da izveštavaju o nekom vanrednom događaju ( ratu, prirodnoj katastrofi, velikoj nesreći ... ) u zemlji i svetu.

Tehnologija slanja vesti iz dopisništva je sledeća:-Novinar javlja vest redakciji dopisništva -Dopisništvo obrađuje vest i šalje je u sedište redakcije -Redakcija obrađuje vest, priprema je za različite medije ( štampane

ili elektronske: radio, televizija i internet ) i šalje ih svojim korisnicima.

9.PISANJE ZA RADIO I TELEVIZIJU

Elektronski mediji neuporedivo brže izveštavaju od štampanih. Oni omogućavaju da se neki događaji čak i direktno prate ( na primer, sportski događaji, zasedanje skupštine, prenos sletanja čoveka na Mesec... ) i pružaju mogućnost autentičnog obaveštavanja zvukom i slikom. Korišćenje zvuka i slike nameću neke osobenosti elektronskim medijima.

U radijskim vestima novinar pise za uho, a ne za oko. Stil pisanja za radio postao je konverzacioni. Pravilo glasi: piši kao da razgovaraš sa prijateljem.

Obrazac pisanja za televiziju takođe je vremenom evoluirao. Iako je isto tako konverzacioni kao i za radio, prilagođen je potrebama televizijskog načina kazivanja. Na primer, pri pisanju za televiziju potrebne su pauze neophodne da bi se reči i snimci koordinirali. Pisanje se pri tom često vezuje za raspoložive slike.

Novinari elektronskih medija moraju više nego novinari štampanih medija da se trude da pišu jednostavno i jasno. Oni, po pravilu, manje koriste stilske figure nego njihove kolege u štampanim medijima. Lid prepun činjenica, sa odgovorima na pitanja ko, šta, zašto, gde, kada i kako, koji se često koristi u štampanim medijima, može da ostavi bez daha i najboljeg spikera. Takav lid ponekad sadrži isuviše informacija za korisnike elektronskih medija. Za razliku od štampanih medija, koji čitaocima omogućavaju da se ponovo vrate na nejasne delove, radio i televizija pružaju

20

samo jednu priliku da se shvati poruka. Radijski i televizijski novinari to stalno moraju da imaju na umu.

Novinske agencije su ustanovile pravila za radio-televizijski stil. Posebno je važno kako da se pripremi tekst, navedu brojevi, vremenske reference, kako da se citira i upotrebljavaju skraćenice i interpunkcija.

Literatura- Brus D. Itjul i Daglas A. Anderson, »Pisanje vesti i izveštavanje za današnje medije«, Media centar, Beograd, 2001. ( str. 225. do str. 235. ) - Neda Todorović, »Novinarstvo«, FPN, Beograd, 2002. ( str. 66. do str. 67. )- Dušan Slavković, »Biti novinar«, Naučna knjiga, Beograd, 1988. (str. 92.. do str. 137. )

Literatura:

1. Priručnik novinske agencije Beta ( str. 13-15 )2. Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 71-82 )

21

R E Z I M E

Pravo istraživačko i multidisciplinarno novinarstvo koje je “zadužilo” mnoge oblasti društvenog i naučnog života, duguje i jednu nemilosrdnu i (samo)kritičku analizu onoga što se zbiva na antropološkoj pozadini trougla, mandarina i medijskih posrednika.

Obilje informativnog materijala na kome počiva snaga i uticaj medija ima svoje izvorište u PR, dobrom ili lošem, svejedno. Mediji su najsnažniji katalizator ekonomskih tokova, i najubedljiviji glasonoša. Bez posredovanja komunikacijskih sredstava, vesti o određenim robama, uslugama ili idejama ne bi prešle ni lokalne, a kamoli regionalne ili nacionalne okvire.

Poslovna dimenzija medijasfere – pored informativne, obrazovne, zabavne i rekreativne – ima veliki uticaj na zbivanja u “globalnom selu”.

Mediji su nezamenljivi tvorci mišljenja, ali i sprovodnici raznovrsnog informativnog materijala do segmenata javnosti koji su važni za svaku ozbiljnu organizaciju. Savremeni menadžeri zbog toga treba da poznaju i uvažavaju specifičnosti pojedinih medija, potencijalne prednosti i rizike visokotiražnog opštenja sa čitaocima, slušaocima i gledaocima, kao i žanrovske oblike koji imaju najveći upliv na formiranje javnog mnenja i stavove referentnih ciljnih grupa.

Literatura

Prof. Dr Milivoje Pavlović, “Odnosi s javnošću”

22

http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-i-zasto-pisati-vesti

Http://www.ekonomist.co.yu

Http://www.bhdani.com

Http://www.emnis.org

Literatura: Priručnik novinske agencije Beta Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 43-50 )Neda Todorović, „Novinarstvo“ ( str. 68-72Literatura:1. Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 46 )2. Neda Todorović, „Novinarstvo – interpretativno i istraživačko“, Beograd, 2002 ( od 74. do 78. strane )3. Dušan Slavković, „Biti novinar“, Naučna knjiga, Beograd, 1988. ( od 139. do 160. str.)4. http://www.iwpr.net/development/modules/intjournalism/articlestyles_serb.rtf

23