ZAKON O OPTEM UPRAVNOM POSTUPKU

Vaenje zakona: 1. Za dravne organe, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujui propise reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke. 2. Za preduzee i druge organizacije, kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom reavaju, odnosno obavljaju poslove.

Naela: 1. Zakonitosti 2. Zatite prava graana i javnog interesa 3. Efikasnosti 4. Istine 5. Sasluanja stranke 6. Ocene dokaza 7. Samostalnosti u reavanju 8. Dvostepenosti u reavanju (pravo albe) 9. Pravnosnanosti reenja 10. Ekonominosti reenja 11. Pruanja pomoi stranci 12. Upotreba jezika i pisma u postupku

Nadlenost: 1. Stvarna: Odreuje po propisima kojima se ureuje upravna oblast, odnosno po propisima kojima se odreuje nadlenost pojedinih organa. 2. Mesna: - prema mestu gde se nalazi nepokretnost; - prema seditu dravnog organa, preduzea ili drugog pravnog lica; preduzetnika, drugog fizikog lica (odn. prema mestu obavljanja delatnosti); - prema prebivalitu stranke; - prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka; - prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova. Organ pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost u toku celog postupka po slubenoj dunosti.

SUKOB NADLENOSTI:1.VLADA REPUBLIKESRBIJE reava sukob nadlenosti izmeu :-

Ministarstava, ministarstava i posebnih organizacija i posebnih organizacija; Organa dravne uprave i organa kojima su povereni poslovi dravne uprave; Organa kojima su povereni poslovi uprave iz okvira prava i dunosti Republike; Preduzea, ustanova i drugih organizacija kada u vrenju upravnih ovlaenja odluuju o pojedinanim pravima i obavezama iz okvira prava

-

-

-

Sukob nadlenosti izmeu podrunih jedinica ministarstava, odnosno posebnih organizacija reava ministar, odnosno funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom. 2. VRHOVNI SUD SRBIJE odluuje o sukobu nadlenosti izmeu:

- sudova i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka3. USTAVNI SUD SRBIJE odluuje o sukobu nadlenosti sudova i drugih organa u Republici Srbiji.

PROTIV REENJA kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stranka NE MOE izjaviti posebnu albu NITI voditi upravni spor. Ako ORGAN u sukobu smatra da mu je reenjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno pravo, moe izjaviti albu. Ako je o sukobu reio sud ili vlada, alba nije doputena.

PRAVNA POMO : Mogu da je trae dravni organi, kao ipreduzea i druge organizacije koje imaju ovlaenja za reavanje u upravnim stvarima. Rok bez odlaganja, a najkasnije do 30 dana od dana prijema slubene zamolnice. Organ nije duan da prui pomo ako se radi o stvarima koje ne spadaju u njegov delogrug, niti da rei upravnu stvar, ve da za potrebe drugog organa obavi neku radnju u postupku.

IZUZEE: 1. Kada je slubeno lice u predmetu u kome se STRANKA U UPRAVNOM POSTUPKU vodi postupak stranka, saovlaenik, odnosno saobaveznik, svedok, I ZAKONSKI ZASTUPNIK : PROCESNA SPOSOBNOSTvetak, punomonik ili zakonski zastupnik stranke; Sposobnost stranke da sama vri radnje u 2. kada je upravnomlice sa strankom ili samo fizika slubeno postupku imaju punomonikomi strankekoja su poslovno sposobna lica to ona srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, brani Zakonski zastupnik za do drugog stepena drug ili srodnik po tazbini lica : 1. Procesno zakljuno, pa i onda kadalicabrak prestao; lica; 3. nesposobna je ; 2. Pravna

STRANKA U UPRAVNOM POSTUPKU: Lice po PUNOMONIK :

ZAJEDNIKI PREDSTAVNIK, ODNOSNO ZAJEDNIKI

ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zatite svojih prava ili Dve ili vie stranaka mogu u odreenoj upravnoj stvari interesa, ima u upravnom postupku ako u toj zajedniki uestvovati pravo da uestvuje u postupku. stvari

3. kada je odreenog predstavnika; poslovna slubeno lice sa strankom, zastupnikom ilipunomonikom stranke u odnosukoje rukovodi radom jedinica preko lica staraoca, jedinice; naselje i grupa lica koja usvojioca, usvojenika ili hranioca; nemaju svojstvo pravnog lica preko 4. kada je lica koje odrede. slubeno lice u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili donoenju PRIVREMENI ZASTUPNIK : reenja. Kada procesno i to: O izuzeu se odluuje zakljukomnesposobna stranka nema zakonskog zastupnika

Dravni organ preko zakonom

imaju iste interese. U tom sluaju dune su da naznae ko e Svako njihov pravno lice; od njih istupati kao fiziko izajedniki predstavnik, ili postaviti zajednikog punomonika. Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji PUNOMONIK: nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima mogu u svojim stvarima Fzika lica koja su procesno sposobna se reava u postupku; sama da istupaju u upravnom postupku, a mogu odrediti punomonikaSindikalna organizacijavrenju radnji u kojima je koji e ih zastupati u ako se postupak odnosi na neko pravodaje izjave ovo lana te i potrebno da sama stranka ili pravni interes pravo ima organizacije. zakonski zastupnik stranke. Moe biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koji se bave Dravni, odnosno javni tuilac, javni nadripisarstvom. pravobranilac i drugi dravni organi, kad i pored punomonika da u Stranka su zakonom ovlaeni moe davati postupku zastupaju javni neposredno i izjave, a one se mogu od nje interes, imaju, u granicama tih ovlaenja, prava i traiti. dunosti stranke;

O izuzeu slubenog lica u organu - stareina organa; Kada se neka procesna radnja ima preduzeti protiv lica ije je boravite nepoznato O izuzeu stareine organa uprave Saveta ministara savet Kada pravno lice ili druga organizacija nema ministara zakonskog zastupnika, predstavnika ili punomonika odnosno funkcionera koji O izuzeu slubenog lica,

Stranka koja je prisutna kad njen Organi iz st. 1 ne mogu u postupku punomonik daju usmenu izjavu moe imati ira ovlaenja nego to ih imaju neposredno posle date izjave izmeniti ili stranke, osim ako su ima takva opozvati izjavu svog punomonika ovlaenja data zakonom.

rukovodi republikim, pokrajinskim organom, Kada se ima izvriti radnja odreen odnosno optinskim organom organkoja se ne moe propisom. odloiti, a stranku odnosno njenog punomonika ili zastupnika nije mogue blagovremeno pozvati. Zahtev za izuzee moe podneti i stranka. Protiv zakljuka o izuzeu nije doputena alba.

Punomoje se moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik, kao i u obliku privatne isprave. Pravilnost punomoja se ispituje po slubenoj dunosti.

OPTENJE ORGANA I STRANAKA :PODNESCI: Zahtevi, obrasci koji se koriste za

POZIVANJE: Upravni postupak je po svojoj prirodi takav da nalae odravanje neposrednog kontakta. Pozivanje se vri pismenim putem. Poziv mora da sadri:

automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke obraaju organima.

Predaju se neposredno ili alju potom pismeno, ili usmeno na zapisnik, odnosno telegrafski.

Organ je duan da primi podnesak koji mu se predaje; u sluaju da nije nadlean za prijem podneska, slubeno lice e upozoriti na to podnosioca i uputiti ga na nadleni organ ako i pored upozorenja podnosilac zahteva da mu organ primi podnesak, organ je duan da primi podnesak,odn. usmeno saoptenje, ali e doneti zakljuak kojim se odbacuje podnesak zbog nenadlenosti. Kad organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslae podnesak bez odlaganja nadlenom organu, odn. sudu i o tome obavestiti stranku. U sluaju nemogunosti utvrivanja nadlenosti organa, donee bez odlaganja zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti i zakljuak odmah dostaviti stranci. Protiv zakljuka je dozvoljena posebna alba. Ako organ ustanovi da podnesak sadri formalan nedostatak, ili je nerazumljiv i nepotpun, odredie rok da podnosilac otkloni nedostatak. U sluaju da to ne uini, organ e zakljukom odbaciti podesak, protiv kojeg je dozvoljena posebna alba.

Naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to mogue i as dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu ( kao stranka, svedok, vetak, itd.) i koja pomona sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. Pozvano lice je duno da se odazove pozivu u sluaju spreenosti, duno je da odmah obavesti organ. Ako se lice kome je poziv lino dostavljen ne odazove, a izostanak ne opravda, mogu se primeniti mere: Moe biti privedeno i kanjeno novanom kaznom (ako je naznaeno) Moe se odrediti da pozvano lice snosi trokove koji su izvesni zbog njegovog nedolaska.

ZAPISNIK: Pismeno koje se sastavlja o usmenoj raspravi ili drugoj vanoj radnji u upravnom postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupku. O manje vanijim stvarima se po pravilu ne sastavlja zapisnik, ve slubeno lice stavlja u spis samo zabeleku uz oznaku slubenog lica i datuma kada je sastavljena. U zapisnik se obavezno unosi:

Naziv organa koji obavlja radnju, mesto gde se vri radnja, dan i as kada se vri i imena slubenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika ili punomonika Sadri tano i kratko, tok i sadraj izvrenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Navode se sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi Izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih lica koja uestvuju u postupku upisuju se to tanije, a prema potrebi i njihovim reima Zapisnik se vodi u toku vrenja slubene radnje Zapisnik se pre zakljuenja proita sasluanim i drugim licima koja uestvuju u radnji postupka

Zapisnik potpisuju lica koju su uestvovala u radnji Zapisnik overava slubeno lice koje je rukovodilo radnjom postupka Kada u upravnom postupku reava kolegijalni organ o veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik

Propisno sastavljen zapisnik je javna isrprava. On je dokaz o toku i sadrini radnje postupka i datih izjava. RAZGLEDANJE SPISA I OBAVETAVANJE O TOKU POSTUPKA: Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da ih u sluaju potrebe, prepiu - (pod nadzorom odreenog slubenog lica). Nije dozvoljeno razgledanje i prepisivanje:

Zapisnika o veanju i glasanju, slubenih referata i nacrta reenja i drugih spisa koji se vode kao poverljivi.

DOSTAVLJANJE: Postupak (radnja) putem koje se ROKOVI I NJIHOVO RAUNANJE: Rokom seslubenirazmak vremena u kome se imaju preduzeti neke smatra spisi (pozivi, reenja, zakljuci i dr.) predaju licu kome su namenjeni.postupku (npr. u roku od 15 dana moe se radnje u upravnom izjaviti alba na prvostepeno reenje) ili vreme koje treba da protekne da se se mogla preduzeti neka radnja. i to danju, Dostavljanje bi moe vriti samo radnim danom, osim izuzetno vanih razloga. Vri se u stanu, poslovnoj prostoriji ili nabiti: Rokovi mogu radnom mestu, a advokatu u advokatskoj kancelariji. Zakonski (ne mogu se produavati prekluzivni rokovi) Obavezno lino dostavljanje: Kada je takvo dostavljanje Rokovi koje odreuje organ odreenoproduiti na molbu moe se ZUP-u ili drugim propisom; zainteresovanog lica podnetu pre isteka roka, uz opravdane razloge. Kada od dana dostavljanja poinje tei rok koji se ne moe Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine: produavati (npr.rok za albu)

POSEBNI SLUAJEVI DOSTAVLJANJA: 1. 2. 3. Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomoniku Dostavljanje punomoniku za primanje pismena Dostavljanje dravnim organima i organizacijama Dostavljanje javnim saoptenjem Odbijanje prijema Promena stana.

4. 5. 6.

DANI: prvi naredni dan po Kad to naroito odredi organ koji je izvrenom dostavljanju, odn. naredio dostavljanje zavrava saoptenju rok se (to e biti sluaj kada takvo dostavljanje istekom poslednjeg dana roka; naredi javni interes radi se npr. o pismenu poverljive prirode) MESECI / GODINE: rok poinje tei od dana od koga poinje da tee i rok odreen po danima, a zavrava se dana, meseca, odn.godine koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno

Smatra se da je podnesak predat u roku ako je pre isteka roka stigao organu kome je imao biti predat. Izuzeci :

Kada je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafskim putem, odnosno telefaksom kao dan predaje organu smatra se dan predaje poti Za lica koja se nalaze u vojnoj jedinici kao dan predaje organu smatra se dan predaje podneska vojnoj jedinici Za lica liena slobode kao dan predaje organu smatra se dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se nalazi.

POVRAAJ U PREANJE STANJE : Vrstavanrednog pravnog leka koje se sastoji u pravu stranke, koja je iz opravdanih razloga propustila da izvri neku radnju postupka usled ega je iskljuena iz vrenja te radnje. Moe se traiti iz razloga :

Neblagovremeni predlog odbacuje se bez daljeg postupka. Protiv zakljuka koji se povraaj dozvoljava alba nije doputena, izuzev ako je povraaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnet ili je nedoputen. Protiv zakljuka kojim je odbijen predlog, doputena je posebna alba ako ga je doneo prvostepeni organ, a nije doputena ako ga je doneo organ nadlean za reavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari. Kada se povraaj u preanje stanje dozvoli, postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja radnje, a sva reenja i zakljuci koje je organ doneo u vezi sa proputanjem te radnje ponitavaju se.

Ako je stranka iz opravdanih razloga propustila da u roku izvri neku radnju postupka usled ega je iskljuena iz vrenja te radnje Ako je stranka iz neznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno poslala potom ili neposredno predala nenadlenom organu Kada je stranka oiglednom omakom prekoraila rok, ali je podnesak ipak primljen od nadlenog organa najdocnije 3 dana po isteku roka, pod uslovom da bi stranka usled zadocnjenja izgubila neko pravo.

Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi stranka u kome iznosi okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju. Predlog se podnosi u roku od 8 dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Ako je stranka docnije saznala za proputanje od dana kad je za to saznala. Ne moe se traiti po isteku tri meseca.

Trokove stranke prouzrokovane postupkom pokrenutim po slubenoj dunosti, a koji stranka nije izazvala svojim ponaanjem organ koji je pokrenuo postupak Trokove postupka u vezi sa izvrenjem izvrenik; ako se oni ne mogu naplatiti od izvrenika, trokove izvrenja snosi stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno

OSLOBAANJE OD TROKOVA: Ako organ nae da stranka ne moe da plati trokove postupka bez tete po nuno izdravanje svoje i svoje porodice, organ koji vodi postupak moe je osloboditi od snoenja trokova u celini ili delimino; zakljuak o tome donosi organ na predlog stranke, a na osnovu uverenja o njenom imovnom stanju izdatom od strane nadlenog organa uprave.

TROKOVI POSTUPKATROKOVI ORGANA I STRANAKA : Izdaci nastali sprovoenjem upravnog postupka. Snose ih: PO SLUBENOJ DUNOSTI : Kada to odreuje zakon ili na zakonu zasnovan propis kada utvrdiu gotovom novcu organa i Izdatke ili sazna da, o obzirom na postojee injenino stanje, treba pokrenuti postupaksu putni koji vodi postupak, kao to radi zatite javnog interesa. trokovi slubenih lica, izdatke za svedoke, vetake, tumae, uviaj i NA ZAHTEV STRANKE : Organ pokree postupak kada je po sl. onaj ko postupak izazove zakonu ili po prirodi same stvari za pokretanje i voenje postupka potreban zahtev stranke. Trokove izazvane krivicom ili obeu lice koje je svojim Smatra se da je upravni postupak pokrenut im je nadleni ueem u postupku organ izvrio bilo koju radnjuprouzrokovalopostupka. u cilju voenja te trokove SPAJANJE STVARI U JEDAN POSTUPAK : Ako seje pokrenuo Trokove postupka koji prava i obaveze stranaka zasnivaju na istom ilislubenojinjeninom organ po slinom dunosti, a stanju i pravnom osnovu; za zavrio se povoljno po stranku spajanje upravnih stvari u jedan postupak, potrebno je da organ koji koji je postupak organ vodi postupak donese poseban zakljuak, protivpokrenuo koga se moe izjaviti alba, osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ. Trokove stranke priuzrokovane U spojenom postupku i postupku pokrenutim putem trokovi postupkom, kao to su javnog saoptenja svaka stranka istupa samostalno.takse, za dolaenja, izdaci za

POKRETANJE POSTUPKA :

pravno zastupanje i struno IZMENA ZAHTEVA: U postupku pokrenutom po stranke pomaganje same zahtevu stranke, stranka moe sve do donoenja prvostepenog reenja da proiruje stavljeni zahtev ili umestopostupka koji drugi, bez Trokovi njega staviti je izvren obzira da li se proireni ili izmenjeni zahtev same stranke, i to poravanjem zasniva na istom pravnom osnovu ili ne, ali samo pod uslovom da se novi svaka za svoj deo trokova zahtev zaniva na bitno istom injeninom stanju.

POSTUPAK DO DONOENJA REENJAPORAVNANJE: Do poravnanja moe doi samo u postupku u kome uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnim zahtevima, pod uslovom da ono ne bude na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica, u kom sluaju organ ne doputa poravnanje. Prema tome, poravnanje ne moe da bude u jednostranakim stvarima. Moe se zakljuiti samo pred slubenim licem ovlaenim za voenje postupka i reavanje, a ne i pred slubenim licem ovlaenim samo za voenje postupka. Ima snagu izvrnog reenja donetog u postupku. Ako je zakljuak o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka nije u skladu sa zakljuenim poravnanjem, protiv zakljuka je doputena alba. ODUSTAJANJE OD ZAHTEVA : U sluaju odustanka od OSNOVNA NAELA ISPITNOG POSTUPKA zahteva donosi organ zakljuak; meutim iako je stranka odustala od svog zahteva, organ e nastaviti postupak ako bi OVLAENJA I DUNOSTI SLUBENOG LICA : to bilo potrebno u javnom interesu ili to zahteva suprotna stranka. Da u toku celog postupka upotpunjuje injenino stanje i izvodi dokaze i o onim injenicama Ako je stranka odustala od zahteva posle donoenja koje ranije u postupku nisu bile prvostepenog reenja, a pre isteka roka za albu, zakljukom iznete ili nisu bile utvrene; o obustavi ponitava se prvostepeno reenje ako je njime bio zahtev stranke reen pozitivno ili delimino pozitivno. Da naredi izvoenje svakog dokaza, ako nae posle podnoenja albe, a Ako je stranka odustala od zahtevada je to potrebno radi razjanjenja stvari. pre nego to joj je dostavljeno reenje doneto po albi, zakljukom o obustavi postupka ponitava se prvostepeno reenje STRANKE U VEZI usvojen u ZAHTEVOM DUNOSTkojim je zahtev bioSA NJENIM celosti ili delimino. SPAJANJE U SVOJSTVU STRANKE U TOKU : Ako se prava i POJAVA LICA STVARI U JEDAN POSTUPAK POSTUPKA obaveze stranaka zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju i pravnomPOSTUPKA : spajanje upravnih stvari u jedan VRSTE ISPITNOG osnovu; za postupak, potrebno je da organ koji vodi postupak donese SKRAENI zakljuak, protiv koga se moe izjaviti alba, poseban ISPITNI POSTUPAK: osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ. Ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze U spojenom postupku i postupku pokrenutim putem javnog na osnovu kojih se moe utvrditi saoptenja svaka stranka istupa samostalno. stanje stvari, ili ako se to stanje stvari moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica

Ako se stanje stvari moe utvrditi na osnovu slubenih podataka kojim organ raspolae;

USMENA RASPRAVA : Po svojoj inicijativi ili po predlogu se Kada je propisom predvieno da stranke, a mora je odrediti:stvar moe reiti na osnovu

injenica ili okolnosti koje nisu U upravnim stvarima u kojima uestvuju dve ili potpuno dokazane; vie stranaka sa suprotnim interesima

Kada se radi o preduzimanju u Kada treba da se izvri uviaj ili saslua svedok javnom interesu hitnih mera koje ili vetak. se ne mogu odlagati, a injenice na kojima treba da bude reenje JAVNOST : Iskljuenje javnosti za celu usmenu raspravu ili zasnovano su utvrene ili uinjene samo za jedan njen deo: verovatnim. ako to zahtevaju razlozi POSEBAN ISPITNI POSTUPAK: morala ili javne bezbednosti Slubeno lice odreuje tok i obim ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost radnje postupka odreuje koje se ometanja usmene rasprave redosled kojim e se imaju izvriti, te radnje izvriti i rokove, usmenu ako treba da se raspravlja o odnosima u porodici raspravu i sasluanje, koji se dokazi imaju izvesti. ako treba da se raspravlja o okolnostima koje

PRETHODNO PITANJE U UPRAVNOM POSTUPKU : kada se naie na neko pitanje koje ini samostalnu pravnu celinu za ije je reavanje nadlean neki drugi organ, a bez ijeg prethodnog reenja ne moe da se rei glavna stvar koja je predmet postupka prethodno (prejudiciono) pitanje. POSTUPAK ORGANA KADA SAM REAVA PRETHODNO PITANJE : DOKAZIVANJE I DOKAZNA SREDSTVA : Kao dokazno sredstvo moe da poslui sve ono to je podesno za utvrivanje stanja stvari. Organ ga uzima u pretres i raspravlja kao sastavni deo stvari o kojoj se vodi postupak Isprave (javne i privatne) glavnu stvar, a u organ u dispozitivu reava obrazloenju tog reenja navodi kako je i zbog Svedoci ega reeno prethodno pitanje. Izjava stranke POSTUPAK ORGANA KADA NE REAVA PRETHODNO Vetaci PITANJE : Uviaj Da se radi o prethodnom pitanju po kome se Obezbeenje dokaza. moe voditi postupak samo po slubenoj dunosti

predstvaljaju dravnu, vojnu, poslovnu, Slubeno lice duno je stranci profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu. pruiti mogunost da se izjasni o svim okolnostima i injenicama, kao i da preko slubenog lica postavlja pitanja, da se upozna sa rezultatima izvoenja dokaza i da se o tome izjasni; daje potrebne podatke, brani svoja prava.

Da se radi o prethodnom pitanju po kome se moe voditi postupak samo na zahtev stranke organ moe naloiti zakljukom stranci da u odreenom roku pokrene postupak kod nadlenog organa i da mu o tome podnese dokaz.

Postupak se nastavlja kad reenje doneto o tom pitanju postane konano.

VRSTE ODLUKA U UPRAVNOM POSTUPKU :REENJE Akt kojim se na osnovu injenica utvrenih u postupku odluuje o stvari koja je predmet postupka. Reavanje se sastoji u primeni materijalnog propisa na injenino stanje utvreno u postupku. VRSTE REENJA:

Reenje o glavnoj stvari je reenje kojim se po okonanju postupka odluuje o stvari koja je bila predmet tog postupka. Delimino reenje je reenje kojim se reavaju samo pojedina pitanja iz upravne stvari koja je predmet postupka, a ostala pitanja se reavaju drugim konanim reenjem. Dopunsko reenje je reenje kojim se reava o pitanjima koja su bila predmet postupka, a nisu obuhvaena glavnim reenjem. Organ je duan da reenjem obuhvati sva pitanja koja su predmet postupka u odnosnoj upravnoj stvari, ali se deava da se propusti reenje nekih pitanja.

OBLIK I SASTAVNI DELOVI REENJA: Uvod sadri: naziv organa, propis o nadlenosti, ime stranke i zastupnika, kratko oznaenje predmeta postupka.

Dispozitiv - (izrekom) se reava u predmetu postupka u celosti; o trokovima postupka, odreuje rok za izvrenje neke radnje ije se izvrenje nalae reenjem; odreuje da alba ne odlae izvrenje reenja. Obrazloenje - sadri kratko izlaganje zahteva stranaka, utvreno injenino stanje, razloge koji su bili odluni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaen neki zahtev stranke, pravne propise i razloge koji upuuju na onakvo reenje kakvo je dato u dispozitivu. Uputstvo o pravnom leku - sadri upoznavanje stranke o mogunosti izjavljivanja albe ili pokretanja upravnog spora kome se ona izjavljuje, u kom roku, i sa koliko takse. Ostali delovi - sadri naziv organa koji je doneo reenje, oznaka broja, datuma i mesta, potpis slubenog lica i peat organa. ROK ZA DONOENJE REENJA:

Organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci to pre, a najkasnije u roku od mesec dana od predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok kad nije potrebno sporvoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja

ISPRAVLJANJE GREAKA U REENJU: O ispravci se donosi poseban zakljuak. Nanain to se beleka o tome unosi u izvornik reenja, a po mogustvu i u sve overene prepise koji su dostavljeni strankama. ZAKLJUAK: Zakljuak je akt kojim slubeno lice koje vodi upravni postupak po nekoj pravnoj stvari, odluuje o pitanjima koje se tiu tog postupka, kao i o onim pitanjima koja se, kao sporedna, pojave u vezi sa spovoenjem postupka, a o njima se ne odluuje reenjem. U pogledu prava na albu postoje dve vrsta zakljuaka. Protiv jednih zakljuaka je doputena posebna alba, a protiv drugih nije, ve se mogu pobijati u albi protiv reenja kojim je reena upravna stvar. Posebna alba protiv zakljuaka, doputena je samo kada je to zakonom odreena.

ZAKLJUAK - akt kojim slubeno lice koje vodi upravni postupak odluuje o pitanjima koji se tiu toga postupka, kao i o onim pitanjima koja se, kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem, a o njima se ne odluuje reenjem. Ako se zakljukom nalae izvrenje neke radnje, u njemu se odreuje i rok za izvrenje te radnje. U pogledu prava na posebnu albu postoje 2 vrste zakljuaka - protiv jednih zakljuaka je doputena posebna alba, a protiv drugih nije, ve se mogu pobijati u albi protiv reenja kojim je reena odnosna upravna stvar. Ostali delovi - sadri naziv organa koji je doneo reenje, oznaka broja, datuma i mesta, potpis slubenog lica i peat organa.

DEJSTVO ALBE

ALBA U UPRAVNOM POSTUPKU : Suspenzivno dejstvo albe:PRAVO NA ALBU I DOPUTENOST ALBEne moe izvriti, Reenje se u toku roka za albu a ako je alba propisno izjavljena, reenje se ne Redovno pravno sredstvo kojim dok se reenje doneto po albi moe izvriti sve stranka ili drugo ovlaeno lice moe da osporava zakonitost ili pravilnost (celishodnost) ne dostavi stranci. reenja donetog u upravnom postupku u prvom stepenu. Izuzetno, reenje se moe u izvriti u albenom roku Pravo na albu: i kad je alba izjavljena:

NADLENOST ORGANA ZA REAVANJE PO ALBI Za reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen zakonom, odnosno organ koji nije reavao u prvom stepenu. Po albi protiv prvostepenih reenja podrunih organa i organizacionih jedinica, reava taj organ. Po albi protiv reenja koja donose dva ili vie organa ili u njihovom donoenju uestvuju davanjem saglsnosti, potvrde, odobrenja ili miljenja, reava organ koji je nadlean da reavanje po albi protiv reenja organa koji je izdao, odnosno doneo pobijano reenje, ako posebnim propisom nije odreeno da po albi reava drugi organ. U tim sluajevima drugostepeni organ moe samo ponititi pobijano reenje, a ne moe ga zameniti. ROK ZA ALBU Podnosi se u roku od 15 dana, ako zakonom nije odreen dui ili krai rok. (rok se rauna od dana dostavljanja)

Stranka (lice, organ ili organizacija) - lica ne Ako je zakonom predvieno da alba koja su uestviovala u postupku kao i lica u ija odlae izvrenje reenja se prava ili pravne interese zadire prvostepenim reenjem; Ako se radi o preduzimanju hitnih mera Ako albe protiv svakog Doputenost bi se odlaganjem izvrenja reenja nanela kojoj stranci u sluajevima : prvostepenog reenja, izuzev teta koja se ne bi mogla popraviti

Protiv reenja skuptine Devolutivno dejstvo albe:

Protiv reenja Saveta ministara i Sastoji se u tome da po albi reavaodbora kome Republike vlade, i njihovih organ i se albakomisija a ne prvostepeni organ izjavljuje, Izuzetno, prvostepeni organ moe sam da rei Protiv reenja ministarstva albu u savetaministara ili republikog sluajevima: ministarstva ili drugog samostalnog Ako je odbaci kao nedoputenu, organa uprave Saveta ministara ili neblagovremenu i izjavljenu od republikog organa uprave, osim ako je neovlaenog lica zakonom dozvoljena, ili se radi o njihovom reenju protiv koga nijeako Da izmeni prvostepeno reenje, doputenoje njime stvar pogreno nae da voenje upravnog spora reena. Zakonom predvieno da alba nije doputena.

SADRAJ ALBE

RAD PRVOSTEPENOG ORGANA PO ALBI Ispitivanje da li alba doputena, blagovremena, i izjavljena od strane ovlaenog lica. Organ moe da postupi na jedan od naina: Da novim reenjem zameni pobijano reenje i stvar drugaije rei (stranka ima pravo albe) Da upotpuni postupak ako povodom albe nae da je sprovedeni postupak bio nepotpun i da je to moglo biti od uticaja na reenje stvari. Na osnovu rezultata organ moe novim reenjem stvar drugaije reiti. (stranka ima pravo albe) Da sprovede posebni ispitni postupak, ako je bio obavezan, a nije sproveden Da dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema albe, istu organu nadlenom za reevanje po njoj (drugostepenom organu). Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu u roku od 15 dana od prijema albe, isti e zatraiti da mu se dostave spisi i odredie rok za to; ako do toga ne doe, drugostepeni organ moe reiti upravnu stvar i bez spisa predmeta.

Reenje koje se pobija, naziv organa koji ga je doneo i broj i datum reenja. Dovoljno je da se iznese u emu alilac nije zadovoljan reenjem. Mogu se iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac u tom sluaju duan da obrazloi zbog ega to nije izneo u prvostepenom postupku Ako u postupku uestvuju dve ili vie strana sa suprotnim interesima, svakoj od njih se dostavlja alba u kojoj su iznete nove injenice i novi dokazi da bi se one o njima izjasnila u roku koji ne moe biti krai od 8 dana ni dui od 15 dana.

REAVANJE DRUGOSTEPENOG ORGANA PO ALBI U postupku koji po albi vodi drugostepeni organ mogu se razlikovati dve faze: I. Koja se sastoji u utvrivanju da li je alba doputena, blagovremena i izjavljena od strane ovlaenog lica. Ocena ovih okolnosti je uslov da se moe pristupiti reavanju same stvari odbacivanje albe usled neispunjenja uslova, s tim da protiv ovog reenja nije dozvoljena alba, ali se protiv njega moe voditi upravni spor II. koja se sastoji u meritornom reavanju stvari koja je predmet albe; reenje: 1. O odbijanju albe kao neosnovane: Ako je pravilno sproveden postupak koji je prethodio reenju i da je reenje pravilno i na zakonu zasnovano, a alba neosnovana. Da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali su oni po svojoj prirodi takvi da ne mogu imati uticaja na reenje odnosne stvari. Da je prvostepeno reenje na zakonu zasnovano, ali ne iz razloga navedenih u albenom reenju, ve nekih drugih ne menja se dispozitiv, ve samo obrazloenje.

2. O ponitaju reenja u celosti ili delimino: Iz formalno-pravnih razloga reenje e ponititi kad utvrdi - da su u prvostepenom postupku injenice nepotpuno ili pogreno utvrene i drugostepeni sud moe da postupi ne jedan od sledeih naina: Da sam upotpuni postupak i otkloni nedostatke i nepravilnosti uinjene u njemu Da naloi prvostepenom organu, ako nae da je ekonominije i bre, da upotpuni postupak

Da zamoli drugi organ da za njegove potrebe izvri neke radnje radi upotpunjavanja injeninog stanja i da mu dostavi materijale o tome. Da je prvostepeno reenje na zakonu zasnovano, ali ne iz razloga navedenih u albenom reenju, ve nekih drugih ne menja se dispozitiv, ve samo obrazloenje.-

Da je uinjena povreda pravila postupka koja su od uticaja na reenje stvari Da je dispozitiv pobijanog reenja nejasan ili u protivrenosti sa obrazloenjem Da su pogreno ocenjeni dokazi ili da je iz utvrenih injenica izveden pogrean zakljuak u pogledu injeninog stanja.

Iz materijalno-pravnih razloga reenje e ponititi kad utvrdi da je pogreno primenjen pravni propis na osnovu koga je reena stvar - da je na osnovu slobodne ocene stvar trebalo reiti drugaije 3. O izmeni reenja: Drugostepeni organ moe da izmeni prvostepeno reenje u tri sluaja: Kada utvrdi da je reenje pravilno u pogledu utvrenih injenica i primene zakona, ali se cilj zbog koga je reenje doneto moe postii i drugim sredstvima povoljnijim za stranku Kada utvrdi da postoje razlozi za izmenu prvostepenog reenja u korist alioca i mimo zahteva postavljenog u albi, pod uslovom da je on postavljen u prvostepenom postupku i da se time ne vrea pravo treih lica. Kada utvrdi da postoje razlozi za izmenu reenja na tetu alioca.

ALBA KADA PRVOSTEPENO REENJE NIJE DONETO Ako je prvostepeni postupak pokrenut na zahtev stranke, prvostepeni organ duan je da donese i dostavi stranci reenje najkasnije u roku od mesec dana od podnoenja zahteva, ako nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak; u ostalim sluajevima rok je dva meseca. Ako prvostepeni organ ne donese reenje u navedenom roku, a doputena je alba, stranka ima pravo da izjavi albu drugostepenom organu kao da je odbijena od zahteva. alba se predaje neposredno drugostepenom organu, koji ima pravo da zatrai da mu se saopte razlozi nedonoenja reenja; Ako su u pitanju opravdani razlozi, ili zbog krivice stranke, odreuje se rok ne dui od mesec dana da donese reenje. Ako razlozi nisu opravdani, duan da zatrai da mu prvostepeni organ dostavi dostavi spise predmeta Kada drugstepeni organ primi spise predmeta, ceni da li na osnovu njih moe da rei stvar ako moe, donosi reenje; a ako oceni da e drugi organ to uiniti ekonominije, naloie prvostepenom organu. Reenje drugostepenog organa po ovakvoj slubi je konano u upravnom postupku.

ROK ZA DONOENJE REENJA PO ALBI Reenje po albi se mora doneti i dostaviti stranci im je to mogue, a najkasnije u roku od dva meseca, raunajui od dana predaje albe. Ako stranka odustane od albe, postupak po albi se obustavlja zakljukom, protiv koga nije doputena alba. Protiv toga zakljuka moe se neposredno pokrenuti upravni spor. DOSTAVLJANJE DRUGOSTEPENOG REENJA Drugostepeni organ, po pravilu, ne dostavlja svoje reenje neposredno stranci, ve ga sa spisima predmeta dostavlja prvostepenom organu, s tim da ga on urui stranci. Prvostepeni organ duan je da bez odlaganja i na propisan nain dostavi stranci reenje drugostepenog organa. Od dana dostavljanja poinje da tee rok za pokretanje upravnog spora (tubom), ako stranka nije zadovoljna. ZUP obavezuje prvostepeni organ da ovo reenje dostavi strankama u roku od 8 dana od dana prijema spisa.

RAZLOZI ZA PONAVLJANJE UPRAVNOG POSTUPKA Postupak okonan reenjem protiv kog nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konano reenje) ponovie se: Ako se sazna za nove injenice ili se nae mogunost da se upotrebe novi dokazi koji su mogli dovesti do drugaijeg reenje da se znalo za njih u ranijem postupku; Ako je reenje doneto na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka, ili ako je dolo kao posledica dela kanjivog po krivinom zakonu; Ako se reenje zasniva na presudi donetoj u krivinom postupku ili postupku za privredni prestup, a ta presuda je pravnosnano ukinuta; Ako je reenje povoljno za stranku doneto na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu; Ako se reenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a nadleni organ je to pitanje docnije reeno bitno drugaije;

PONAVLJANJE UPRAVNOG POSTUPKALEGITIMACIJA ZA POKRETANJE POSTUPKA Ponavljanje postupka moe traiti stranka i organ koji je doneo reenje. Zbog okolnosti navedenih u l. 239 ta. 1, 6, 7, 8 i 11 stranka kao i javni tuilac moe traiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih trai ponavljanje. Iz razloga navedenih u l. 239 ta. 6 do 11 stranka ne moe traiti ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku. Ako je reenje po kome se trai ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se moe dozvoliti samo zbog injenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i zbog onih koje je utvrdio sud u svom postupku.

Ako je u donoenju reenja uestvovalo slubeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto; Ako je reenje donelo slubeno lice koje nije bilo ovlaeno za njegovo donoenje; Ako je kolegijalni organ koji je doneo reenje nije reavao u sastavu predvienom vaeim propisima ili ako za reenje u sastavu nije glasala propisana veina; Ako licu koje je trebalo da uestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogunost da uestvuje u postupku; Ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa; Ako licu koje je uestvovalo u postupku nije bila data mogunost da se slui svojim jezikom i pismom.

ROK ZA PONAVLJANJE POSTUPKA Stranka moe traiti ponavljanje postupka u roku od jednog meseca: U sluaju iz l. 239 ta.1 od dana kada je mogla izneti nove injenice, odn. nove dokaze; U sluaju iz l. 239 ta. 2 i 3 od dana kada je saznala za pravnosnonu presudu u krivinom postupku ili postupku za privredni prestup, a ako se postupak ne moe sprovesti od dana kad je saznala za obustavu tog postupka; U sluaju iz l. 239 ta. 5 od dana kada je mogla upotrebiti novi akt; U sluaju iz l. 239 ta. 4, 6, 7 i 8 od dana kada je saznala razlog za ponavljanje; U sluaju iz l. 239 ta. 9 do 11 od dana kad joj je dostavljeno reenje. Po proteku roka od 5 godina od dostavljanja reenja stranci, ponavljanje upravnog postupka se ne moe traiti, niti se moe pokrenuti po slubenoj dunosti.

REAVANJE O PREDLOGU ZA PONAVLJANJE POSTUPKA Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili alje organu koji je o predmetu reavao u prvom stepenu ili organu koji je doneo konano reenje. Kada organ koji je nadlean za reavanje o predlogu primi predlog, duan da ispita da li je predlog blagovremen, podnet od strane ovlaenog lica i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uinjena verovatnom ako uslovi nisu ispunjeni, organ e predlog svojim zakljukom odbaciti. U sluaju da su uslovi ispunjeni, organ e ispitati okolnosti i da li bi mogle dovesti do drugaijeg reenja, a ako utvrdi da ne mogu, odbie predlog svojim reenjem; Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje postupka, donee zakljuak da se ponavljanje postupka dozvoli i odredie u kom e se obimu ponoviti. Kada o predlogu odluuje drugostepeni organ, on e sam izvriti potrebne radnje, a osim izuzetno naloie to prvostepenom organu. Organ donosi reenje kojim ostavlja na snazi ranije reenje ili ga zameniti novim ponititi ili ukinuti. Protiv zakljuka, odn. reenja se moe izjaviti alba ako je doneo prvostepeni organ, a ako je doneo drugostepeni organ,

PONITAVANJE I UKIDANJE REENJA PO MENJANJE I PONITAVANJE REENJA U PRAVU SLUBENOG NADZORA VEZI SA UPRAVNIM SPOROMPo pravu nadzora moe da se poniti ili ukine samo ono Organ protiv ijeg je akta pokrenut upravni spor, moe do reenje koje je konano u upravnom postupku. okonanja spora, svoje reenje ponititi ili zameniti iz razloga iz kojih bi sud mogao ponititi to reenje ali pod uslovom da se Razlozi zbog kojih se stranke ili pravo reenje po pravu time ne vrea pravo moe ponititi treeg lica. nadzora: Reenje moe da izmeni ili poniti: Ako je reenje doneo stvarno nenadlean organ; Prvostepeniistoj upravnoj reenje konano u Ako je u organ ije je stvari ranije doneto

upravnom postupku i protiv koga ta pokrenut upravni pravnosnano reenje kojim je je stvar drugaije spor reena; donetog po odobrenja ili miljenja drugog organa potvrde, albi pokrenut upravni spor

Drugostepeni organ protiv ijeg je konanog reenja Ako je reenje doneo jedan organ bez saglasnosti,

Prema Ako je reenje da izmeni ili poniti svoje reenje tome, organ moe doneo mesno nenadleni organ; pod uslovom: je reenje doneseno kao posledica prinude, Ako iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje; 1. da je protiv njega pokrenut upravni spor u zakonskom roku (30 dana) da taj spor pravu Razlozi zbog kojih se moe ukinuti ireenje po nije okonan; nadzora: neki propis odnosno javni interes, kao ni pravo stranke u upravnom postupku, ili pravo treeg lica; Reenje moe da poniti ili ukine po pravu nadzora drugostepeni organ, a ako nema takvog organa, reenje moe 3. ili ukine organ koji vri nadzor nad radom da ponitida se izmenom ili ponitavanjem reenja organa uvaavaju svi koji je doneo reenje. zahtevi stranke, to znai da organ ne bi mogao da menja ili ponitava svoje reenje ako samo delimino uvaava njene zahteve. da je njime oigledno povreen reenja ne vrea 2. Akose izmenom ili ponitavanjem materijalni zakon;

ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTIZahtev za zatitu zakonitosti moe se podii samo protiv pravnosnanog reenja donetog u stvari u kojoj ne moe da se vodi upravni spor, a sudska zatita van upravnog spora nije obezbeena ovo pravno sredstvo moe da koristi javni tuilac ako smatra da je pravnosnanim reenjem povreen zakon, odnosno moraju biti ispunjeni uslovi.

UKIDANJE I MENJANJE PRAVNOSNANOG REENJA UZ PRISTANAK ILI PO ZAHTEVU STRANKEPravnosnano reenje kojim je neko lice steklo odreena prava, a koje se moe ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su zakonom predvieni. Uslovi:

Da postoji pristanak lica koje je na osnovu pravnosnanog reenja steklo neko pravo; Da se reenjem kojim se ukida ili menja ranije reenje ne vrea pravo nekog treeg lica;

Da je reenje pravnosnano ali da je doneto u upravnoj stvari u kojoj ne moe da se vodi upravni spor, a sudska zatita van upravnog spora nije obezbeena Da javni tuilac smatra da je tim reenjem povreen zakon bilo na tetu stranke, bilo u korist stranke.

Inicijativa za ukidanje ili menjanje pravnosnanog reenja najee potie od stranke, ako se radi o reenju kojim je stranka odbijena od zahteva za reenje neke upravne stvari ili je nepovoljno reena za nju, ali to ne znai da i sam organ ne moe po slubenoj dunosti uzeti stvar u postupak. Nadleni organ moe po zahtevu stranke odluiti:

ROK: u roku od mesec dana od dana dostavljanja dravnom, odn. javnom tuiocu, a ako reenje nije dostavljeno - u roku od 6 meseci od dana dostvljanja stranci. Organ nadlean za reavanje po zahtevu moe, povodom zahteva, odbiti zahtev ili ukinuti pobijano reenje. Protiv reenja donetog po zahtevu, alba nije doputena.

Da izmeni ili ukine pravnosnano reenje u korist stranke ovi akti deluju samo za budunost, a ne i retroaktivno; Da odbije zahtev stranke, ako nae da je pravnosnano reenje zakonito; Da donese reenje u kome ne ceni opravdanost zahteva stranke, ve joj samo ukazuje na pravnosnanost reenja.

Reenje o ponitenju reenja po pravu nadzora nadleni organ donosi po slubenoj dunosti, po zahtevu stranke, po zahtevu javnog tuioca, a reenje o ukidanju donosi po slubenoj dunosti ili po zahtevu javnog tuioca. ROK: moe se doneti u roku od 5 godina od dana kada je reenje postalo konano u upravnom postupku, izuzev kad se radi o reenju koje je doneo mesno nenadlean organ, koje se moe ponititi u roku od godinu dana kada je reenje postalo konano. Protiv reenja donetog po pravu nadzora nije doputena alba, ve se protiv njega moe neposredno pokrenuti upravni spor.

Drustepeno reenje doneto po albi izjavljenoj protiv prvostepenog reenja.

OGLAAVANJE REENJA NITAVIM

ROK: S obzirom da ZUP-om nije odreen rok u kome se moe pravnosnano reenje ukidati ili menjati, to bi se moglo uiniti u svako vreme. PRAVO ALBE I TUBE ZA VOENJE UPRAVNOG SPORA: protiv reenja kojim je ukinuto ili izmenjeno pravnosnano reenje, a doneo ga je prvostepeni organ, doputena je alba to znai da se ovo reenje uzima kao novi predmet ako je reenje o ukidanju ili izmeni pravnosnanog reenja doneo drugostepeni organ, protiv tog reenja moe se voditi upravni spor.

Nitavim se oglaavaju reenja koja sadre takve povrede PRAVNOSNANO REENJE - protiv koga se ne moe zakona koje ne dozvoljavaju njihov opstanak nitavim mogu izjaviti alba niti se moe voditi spor! da se oglase kako reenja koja su konana u upravnom postupku, tako i reenja protiv kojih je izjavljena alba. Pravnosnano reenje je i ono protiv koga je voen upravni spor, ali je tuba odbijena. Nitavim se oglaava reenje:

IZVRENJE REENJA DONETOG U Koje je UPRAVNOM doneto iz stvari iz sudske nadlenosti ili u POSTUPKU

stvari u kojoj se uopte ne moe reavati u upravnom postupku; Izvriti se moe reenje koje je postalo izvrno, poravnanje i zakljuak. Prvostepeno reenje u upravnom postupkuneko Koje bi svojim izvrenjem moglo prouzrokovati postaje izvrno: delo kanjivo po krivinom zakonu;

ije izvrenje uopte nije mogue; Dostavljanjem stranci, ako alba nije doputena;

Koje je organ doneo bez prethodnog zahteva Istekom roka za albu, ako alba nije izjavljena; stranke, a na koje ista nije naknadno preutno ili izriito pristala; Dostavljanjem stranci, ako alba ne odlae izvrenje reenja; Koje sadri nepravilnost koja je po nekoj izriitoj zakonskoj odredbi predviena kao razlog nitavosti. Dostavljanjem reenja stranci kojim se alba odbacuje ili odbija. Reenje se moe oglasiti nitavim u celini ili delimino, u svako doba. Drugostepeno reenje u upravnom postupku postaje izvrno samo kada se njime menja prvostepeno reenje, i to od momenta dostavljanja stranci; onim kojim se odbacuje ili odbija alba na prvostepeno reenje ne izvrava se, ve se izvrava prvostepeno reenje.

IZVRNO, KONANO I PRAVNOSNANO REENJEIZVRNO reenje koje moe da se izvri.

Poravnanje moe, takoe da bude osnov za sprovoenje izvrenja, ali samo protiv lica koje je uestvovalo u poravnanju. Zakljuak donet u upravnom postupku, postaje izvran, i to:

Prvostepeno:

Istekom roka za albu ako alba nije izjavljena; Dostavljanjem reenja stranci ako alba nije doputena; Dostavljanjem stranci reenja ako alba ne odlae izvrenje reenja; Dostavljanjem reenja stranci kojim se odbacuje alba kao nedoputena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlaenog lica.

Zakljuak protiv koga se moe izjaviti alba, ali koja ne odlae njegovo izvrenje saoptenjem odnosno dostavljanjem stranci; Zakljuak protiv koga alba ne odlae njegovo izvrenje istekom roka za albu ako ona nije izjavljena, a ako je izjavljena dostavljanjem stranci reenja kojim se alba odbacuje ili odbija; U ostalim sluajevima zakljuak postaje izvran pod uslovima propisanim za izvrnost reenja.

Drugostepeno:

Dostavljanjem stranci reenja kojim je izmenjeno prvostepeno reenje.

Vrste izvrenja administrativno izvrenje sprovodi organ koji je reavao o ispunjavanju nenovanih obaveza; sudskim putem sprovodi se izvrenje kad se radi o ispunjavanju novanih obaveza.

KONANO protiv koga se ne moe upotrebiti redovno pravno sredstvo (alba); to su:

Prvostepeno reenje protiv koga nije doputena alba ili je stranka propustila rok za podnoenje albe; Prvostepeno reenje samostalnog organa uprave saveta ministara i republikog organa uprave, izuzev ako je propisom izriito doputena alba.

Organ koji moe proglasiti reenje nitavim:

Organ koji je doneo reenje koje se oglaava nitavim; Drugostepeni organ; Ako nema drugostepenog organa organ koji vri nadzor nad radom organa koji je doneo reenje koje se oglaava nitavim;

Protiv ovakovog reenja doputena je alba. Ako nema organa koji reava po albi, protiv takvog reenja moe se samo pokrenuti upravni spor.