sadraj - osnovi nauke o medijima

Novi mediji u obrazovanjuNovi mediji u obrazovanju

OpšteOpšte

Smer: Smer: Prof. Razredne nastaveProf. Razredne nastave Semestar : ( VI ) Semestar : ( VI ) LL Fond časova: 2+1; Fond časova: 2+1;

IshodiIshodi

Upoznavanje studenata sa savremenim Upoznavanje studenata sa savremenim medijima u vaspitanju i obrazovanju i medijima u vaspitanju i obrazovanju i

osposobljavanje za korišćenje alata za osposobljavanje za korišćenje alata za izradu obrazovnog softvera.izradu obrazovnog softvera.

IshodiIshodi

Imperativ naučno-tehnološke revolucije i informatičke Imperativ naučno-tehnološke revolucije i informatičke ere je da savremenim obrazovanjem čoveka osposobiere je da savremenim obrazovanjem čoveka osposobi::

da shvati i usvoji naučna dostignuća, da shvati i usvoji naučna dostignuća, da njima razvija i obogaćuje svoju ličnost,da njima razvija i obogaćuje svoju ličnost, da se njimda se njimaa koristi u procesu kreiranja novih koristi u procesu kreiranja novih

saznanja, saznanja, unapređivanja proizvodnje, unapređivanja proizvodnje, kvaliteta društvenog života i stvaranja uslova za kvaliteta društvenog života i stvaranja uslova za

potvrđivanje vlastite ličnosti, potvrđivanje vlastite ličnosti, da se prilagodi procesu stalnog učenjada se prilagodi procesu stalnog učenja

Sadržaj Sadržaj

Osnovi nauke o medijimaOsnovi nauke o medijima PPojam i suština medijaojam i suština medija MMedij kao fenomenedij kao fenomen DDefinicija i klasifikacija medijaefinicija i klasifikacija medija MMediji u teoriji i praksiediji u teoriji i praksi

SadržajSadržaj

Savremeni mediji u obrazovanjuSavremeni mediji u obrazovanju– Osposobljavanje nastavnika za savremenu epohu. Osposobljavanje nastavnika za savremenu epohu. – Savremena škola. Savremena škola. – Umrežavanje za budućnostUmrežavanje za budućnost – Savremeni mediji u obrazovanju. Savremeni mediji u obrazovanju. – Otpor prema promenama. Otpor prema promenama. – Modeli integrisanja računara u nastavni process. Modeli integrisanja računara u nastavni process. – Savremena obrazovna tehnologija u obrazovanju Savremena obrazovna tehnologija u obrazovanju

nastavnog kadra. nastavnog kadra. – Web education. Web education. – Videokonferencijski sistemi. Videokonferencijski sistemi. – TCR učionice (teleconference room). TCR učionice (teleconference room).

– Učenje na daljinu u nekim razvijenim zemljama.Učenje na daljinu u nekim razvijenim zemljama.

SadržajSadržaj

Uvod u medijatekeUvod u medijateke Uvod u medijateke. Uvod u medijateke. Novi mediji u savremenoj školi.Novi mediji u savremenoj školi. Transformacija školskih biblioteka.Transformacija školskih biblioteka. Tipovi školskih multimedijalno-informacionih Tipovi školskih multimedijalno-informacionih

centara. centara. Struktura fondova školskog MMI centara.Struktura fondova školskog MMI centara. Organizacija i funkcije MMI centara.Organizacija i funkcije MMI centara.

SadržajSadržaj

Rad medijatekeRad medijateke– Stručni radnici za rad u MMI centru škole. Stručni radnici za rad u MMI centru škole.

– Planiranje rada MMI centra.Planiranje rada MMI centra.

SadržajSadržaj

Hardverska platforma MMSHardverska platforma MMS– Opis, delovi i hardverske platforme MMS-a. Opis, delovi i hardverske platforme MMS-a. – Medijumi za multimediju. Medijumi za multimediju. – Multimedijalna grafika. Multimedijalna grafika. – Delovi MMS-a.Delovi MMS-a.

SadržajSadržaj

Uvod u digitalni videoUvod u digitalni video– Uvod u digitalni video (DV) Zašto DV.Uvod u digitalni video (DV) Zašto DV.– Snimanje DV-a. Snimanje DV-a. – Snimanje videa, statične slike i zvuka.Snimanje videa, statične slike i zvuka.– MontaMontažža DV-a.a DV-a.

SadržajSadržaj

MultimedijaMultimedija– Pojam i suština Pojam i suština – PrimenaPrimena– Multimedijski paketi Multimedijski paketi – Multimedija i obrazovanjeMultimedija i obrazovanje– Alati za razvoj multimedijalnih aplikacijaAlati za razvoj multimedijalnih aplikacija

SadržajSadržaj

Inteligentni sistemi za on-line obučavanjeInteligentni sistemi za on-line obučavanje– Sokratenon kao alat za rad u grupama Sokratenon kao alat za rad u grupama

(GroupWare)(GroupWare)– Arhitektura SokratenonaArhitektura Sokratenona

SadržajSadržaj

World Wide WebWorld Wide Web– WWW – concept i primena. WWW – concept i primena. – Arhitektura WWW-a. Arhitektura WWW-a. – Pristup i pretraživanje baza Web Pristup i pretraživanje baza Web

dokumenata.dokumenata.

– Mobilni agenti.Mobilni agenti.

SadržajSadržaj

Kablovski internetKablovski internet– Kablovski Internet kod nasKablovski Internet kod nas– Bežične tehnologijeBežične tehnologije– Osnove radaOsnove rada

SadržajSadržaj

Očenje na daljinuOčenje na daljinu – Učenje na daljinu korišćenjem MM okruUčenje na daljinu korišćenjem MM okružženja.enja.– Redefinisanje učenja na daljinu.Redefinisanje učenja na daljinu.– Tradicionalni i hibridni model izvoTradicionalni i hibridni model izvođđenja nastave. enja nastave. – Web, video i on-line resursi. Web, video i on-line resursi. – Vizija obrazovanja na daljinu putem Interneta.Vizija obrazovanja na daljinu putem Interneta.– Vizija univerzitetske nastave na daljinu.Vizija univerzitetske nastave na daljinu.– Sinhroni kursevi preko Interneta.Sinhroni kursevi preko Interneta.

SadržajSadržaj

Tehnike učenja na daljinuTehnike učenja na daljinu– Tehnike učenja na daljinu. Tehnike učenja na daljinu. – O tehnologijama za učenje na daljinu. O tehnologijama za učenje na daljinu.

– Obrazovanje za učenje na daljinu.Obrazovanje za učenje na daljinu.

SadržajSadržaj

Sinhrono obrazovanje na daljinu Sinhrono obrazovanje na daljinu putem internetaputem interneta– Vizija sinhronog obrazovanjaVizija sinhronog obrazovanja– Vizije univerzitetske nastaveVizije univerzitetske nastave

LiteraturaLiteratura

Udžbenik: Udžbenik: Prof. dr Ðorde Nadrljanski:Prof. dr Ðorde Nadrljanski: Obrazovni softver hipermedijalni sistemi Obrazovni softver hipermedijalni sistemi Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.

NačinNačin polaganjapolaganja

Polaganje ispitaPolaganje ispita: Pismeno - test: Pismeno - test Elementi za formiranje oceneElementi za formiranje ocene::

– Na ocenu utičeNa ocenu utiče:: Izrada seminarskog rada, Izrada seminarskog rada, rezultat testa, kao i rezultat testa, kao i redovnost na pradavanjima i vežbamaredovnost na pradavanjima i vežbama

Osnovi nauke o medijimaOsnovi nauke o medijima

O medijimaO medijima– Novi model društvaNovi model društva

Sistemi obrazovanjaSistemi obrazovanja pojam i suština medija,pojam i suština medija, medij kao fenomen,medij kao fenomen, definicija i klasifikacija medija,definicija i klasifikacija medija, mediji u teoriji i praksimediji u teoriji i praksi Elektronički medijiElektronički mediji Mediji u obrazovanjuMediji u obrazovanju

Mediji u obrazovanjuMediji u obrazovanju

Primena medija u obrazovanju je determinisana Primena medija u obrazovanju je determinisana obrazovnom tehnologijom koja se primenjuje u obrazovnom tehnologijom koja se primenjuje u institucijama obrazovanja.institucijama obrazovanja.

Mada, obrazovna tehnologija je i sama diktirana vrstom Mada, obrazovna tehnologija je i sama diktirana vrstom pristupa obrazovanju, što se objektivno manifestuje u pristupa obrazovanju, što se objektivno manifestuje u efektima obrazovnog sistema.efektima obrazovnog sistema.

U razmatranju kompleksne problematike obrazovanja za U razmatranju kompleksne problematike obrazovanja za informatičko i društvo znanja, nezaobilazno je informatičko i društvo znanja, nezaobilazno je razmatranje i metodološkog pristupa obrazovanju.razmatranje i metodološkog pristupa obrazovanju.

Mediji u obrazovanjuMediji u obrazovanju

Sa razlogom se postavlja pitanje šta je to što se u Sa razlogom se postavlja pitanje šta je to što se u obrazovanju, mora uzeti kao nezaobilazni faktor obrazovanju, mora uzeti kao nezaobilazni faktor efikasnosti?efikasnosti?

Temelj za sprovođenje reformi u obrazovanju se Temelj za sprovođenje reformi u obrazovanju se bazira na medijima i tehnologiji.bazira na medijima i tehnologiji.

Novi model društvaNovi model društva

Nove tehnologije – promene u obrazovnim modelimaNove tehnologije – promene u obrazovnim modelima Svrha: modeliranje čoveka sa odgovarajućim znanjima Svrha: modeliranje čoveka sa odgovarajućim znanjima

i veštinamai veštinama Drugačiji sistem obrazovanja – “društvo znanja”Drugačiji sistem obrazovanja – “društvo znanja” Tehnologija komuniciranja menja način na koji vidimo Tehnologija komuniciranja menja način na koji vidimo

svet !!svet !! informacitičko društvoinformacitičko društvo – povećana količina dostupnih – povećana količina dostupnih

informacija i broj ljudi s pristupom njima.informacija i broj ljudi s pristupom njima. Obrada podatakaObrada podataka – kritički obraditi, sortirati, ugraditi – kritički obraditi, sortirati, ugraditi

u baze znanjau baze znanja InformacijaInformacija ≠≠ podatak podatak


Društvo znanja – novi Društvo znanja – novi sistem obrazovanjasistem obrazovanja

SamoobrazovanjSamoobrazovanjee

KritičnostKritičnost KreativnostKreativnost

InvestiratiInvestirati ljudeljude vremevreme idejeideje novacnovac

društvo znanja

društvo informacija


Primarno:Primarno: roditelji i predavači roditelji i predavači Sekundarno:Sekundarno: mediji i tehnologija mediji i tehnologija

kompjuterska pismenostkompjuterska pismenost civilizacija temeljena na komunikaciji i civilizacija temeljena na komunikaciji i

znanju, inteligenciji i mudrostiznanju, inteligenciji i mudrosti

Svako dete mora ...Svako dete mora ...

Svaki predavač mora biti...Svaki predavač mora biti...

Mediji i obrazovanjeMediji i obrazovanje

Mediji, obeležavaju našu, Mediji, obeležavaju našu, informatičku informatičku civilizacijucivilizaciju, pa se sa razlogom oni stavljaju u , pa se sa razlogom oni stavljaju u prvi plan.prvi plan.

Uz reč medij, u literaturi se često navode Uz reč medij, u literaturi se često navode različiti atributi, kao različiti atributi, kao «stari» i «novi» mediji«stari» i «novi» mediji, , ili, pak neki dugi epiteti koji im određuju ili, pak neki dugi epiteti koji im određuju neku specifičnost.neku specifičnost.


Reč medijReč medij (medius, media, medium) je latinskog (medius, media, medium) je latinskog porekla i tumači se kao sredstvo (posrednik) u porekla i tumači se kao sredstvo (posrednik) u prikazu i prenosu poruka.prikazu i prenosu poruka.

Reč medij označava i različita sredstva Reč medij označava i različita sredstva komunikacija.komunikacija.

Medij podrazumevaMedij podrazumeva materijalizaciju znaka i materijalizaciju znaka i podlogu prenosnika materijalizacije.podlogu prenosnika materijalizacije.


Pod Pod medijima u obrazovanjumedijima u obrazovanju se podrazumevaju se podrazumevaju posrednici školskih sadržaja koji proističu iz posrednici školskih sadržaja koji proističu iz ciljeva obrazovanja.ciljeva obrazovanja.

Mediji omogućuju: Mediji omogućuju: odvijanje nastave, a odvijanje nastave, a učenicima proces učenja, učenicima proces učenja,

pa se karakterišu kao pa se karakterišu kao «moć (snaga) učenja»«moć (snaga) učenja» , , odnosno, obeležavaju odnosno, obeležavaju proces obrazovanjaproces obrazovanja i i vasptanja.vasptanja.


Novi medijiNovi mediji su uopšte svi mediji na kojima se su uopšte svi mediji na kojima se zasniva aktuelna informaciono-zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona tehnika.komunikaciona tehnika.

To su mediji koji baziraju na: To su mediji koji baziraju na: osnovama digitalne tehnike, a osnovama digitalne tehnike, a sadrže multimedijalne elemente i sadrže multimedijalne elemente i omogućuju interakciju korisnika i omogućuju interakciju korisnika i

medija.medija. Tu spadaju mediji koji omogućuju veze Tu spadaju mediji koji omogućuju veze

offline i online tipaoffline i online tipa

Klasifikacija medijaKlasifikacija medija

Pored razvrstavanja medija na. Pored razvrstavanja medija na. «stare»- tradicionalne i «stare»- tradicionalne i «nove»«nove» - savremene- savremene

postoje i druge klasifikacije sa drugim postoje i druge klasifikacije sa drugim kriterijumima za taksonomiju.kriterijumima za taksonomiju.


Tako se mediji klasifikuju na sledeći način:Tako se mediji klasifikuju na sledeći način:

klasifikacija prema tehničkim klasifikacija prema tehničkim kriterijumima,kriterijumima,

klasifikacija prema ulozi koju imaju u klasifikacija prema ulozi koju imaju u komunikacionim procesima,komunikacionim procesima,

klasifikacija prema stepenu javnosti iklasifikacija prema stepenu javnosti i klasifikacija prema strukturi i broju klasifikacija prema strukturi i broju

medijskih elemenata.medijskih elemenata.

Klasifikacija medija premaKlasifikacija medija prematehničkim kriterijimatehničkim kriterijima

Svaka od navedenih grupa se dalje razvrstava po Svaka od navedenih grupa se dalje razvrstava po raznim osnovama, pa se isti mediji mogu naći u više raznim osnovama, pa se isti mediji mogu naći u više klasifikacijskih grupa.klasifikacijskih grupa.

Klasifikacija medija prema tehničkim kriterijumima, Klasifikacija medija prema tehničkim kriterijumima, razvrstava ih na tri grupe:razvrstava ih na tri grupe:

primarni mediji,primarni mediji, sekundarni mediji isekundarni mediji i tercijalni mediji,tercijalni mediji,

Klasifikacija prema uloziKlasifikacija prema ulozi

Prema ulozi koju imaju u procesu Prema ulozi koju imaju u procesu komuniciranja, mediji se dele na:komuniciranja, mediji se dele na:

prenosne – transportne iprenosne – transportne i medije za čuvanje (skladištenje).medije za čuvanje (skladištenje).

Klasifikacija prema stepenu javnostiKlasifikacija prema stepenu javnosti

Stepen javnostiStepen javnosti, kao kriterij za klasifikaciju medija , kao kriterij za klasifikaciju medija omogućuje njihovo razvrstavanje na:omogućuje njihovo razvrstavanje na:

interpersonalno komuniciranje,interpersonalno komuniciranje, komuniciranje u malim grupama,komuniciranje u malim grupama, organizaciono komuniciranja iorganizaciono komuniciranja i masovno informiranje.masovno informiranje.

Klasifikacija prema strukturi i brojuKlasifikacija prema strukturi i brojumedijskih elemenatamedijskih elemenata

Tri tipa medija se nalaze kao podgrupa u Tri tipa medija se nalaze kao podgrupa u klasifikaciji medija prema strukturi i broju klasifikaciji medija prema strukturi i broju medijskih elemenata, a to su:medijskih elemenata, a to su:

monomediji,monomediji, dualni mediji idualni mediji i multimediji.multimediji.

ZaključakZaključak

Novi medijiNovi mediji moraju pridonositi održavanju, moraju pridonositi održavanju, povećanju i širenju znanja.povećanju i širenju znanja.

Rad s novim medijimaRad s novim medijima u školama mora biti u u školama mora biti u osnovi deo obrazovne politike društva.osnovi deo obrazovne politike društva.

Novi tip obrazovanjaNovi tip obrazovanja sa svrhom mladog sa svrhom mladog čoveka opremiti znanjem i veštinama kako bi čoveka opremiti znanjem i veštinama kako bi bio spreman i sposoban aktivno sudelovati u bio spreman i sposoban aktivno sudelovati u modernom društvu u kojem živi.modernom društvu u kojem živi.

sadraj - osnovi nauke o medijima

Documents