А Kњижевност из читанке

I Увод у проучаванје кнјижевног дела

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Септембар

- реторско питање- лирска песма - дистих- паралелна рима- мисаона- септембар – почетак, врхунац- тема: испреплетеност песника и његовог стваралаштва- приповедање у 1. лицу – лирски субјекат у поезији

Стеван Раичковић (1928)

- истакнути савремени песник дубоког лирског сентиментализма

- добитник многих значајних књижевних награда- дела: Детињство, Песма тишине, Балада о

предвечерју, Касно лето, Камена успаванка, Варке, Кинеска прича....

2) Звезде

- Лирска песма- љубавна- Преплетена рима- Приповеданје у 1. лицу- Тема: инспирација окружењем приликом тренутака проведеним са драганом

Јован Дучић (24)

3) Селице

- лирска песма- мисаона- девојачка молба- селице: птице које носе мисли- приповеданје у 1. лицу у поезији

Десанка Максимовић (31)

4) Виша је гора од горе

- лирска

- мисаона

Народна песма

5) Сунце се девојком жени

- тема: истицанје лепоте- лирска митолошка- ХИПЕРБОЛА, ГРАДАЦИЈА- Мотиви: задиркиванје девојке и сунца, састанак поред воде,

женидба- Лирски десетерац

Народна песма

6) О причи и причанју

- беседа Ива Андрића поводом добијања Нобелове награде- поента је да покаже зашто је књижевност битна како нас повезује са прошлшћу објашњава шта је човек чему служе приповедач и његово дело...

Иво Андрић

- Југословенски Нобеловац 1961- Најзначајнији и највећи јужнословенски писац

двадесетог века.- Најзначајнија дела: Ех Понто, Немири, На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица, Знакови поред пута, Свеске, Проклета авлија...

7) Бановић Страхиња

- Епска песма- Преткосовски циклус- Ликови: Бановић Страхиња, Влах-Алија, Југ Богдан, дервиш, - Композиција:

Испевао старац Милија а записаоВук Караџић 1822

1

1.увод-„Нешто бејаше Страховићу бане“2.припремање за одлазак у тазбину3.Банов боравак у тазбину4.Бан добија писмо од мајке5.издаја Југовића6.Бан одлази на Косово-епизода са пијаним дервишем7.Сусрет Банов са Влах-Алијом8.мегдан Банов са Влах-Алијом9.повратак банов у Крушевцу10.епилог-„помало је такијех јунака ко што беше Страховићу бане“.11.жени прашта неверство

8) Хасанагиница

- епско-лирска балада- словенска антитеза- уочаванње патријархалних односа у песми- трагична смрт Хасанагинице од туге за напуштеном децом

Народна песма-прво издање 1774.

9) Девојка бржа од коња

- хипербола- бајка- читава бајка је хибербола она је недостижна неухватлјива због њене лепоте- таква лепота се не рађа већ се ствара

Народна бајка

10) Златна јабука и девет пауница

- бајка- суштина: идеал је неухватљив за њим се стално трага - има фабулу и фантастичне мотиве – Девет пауница, златна јабука

Народна бајка

11) Први пут с оцем на јутрење

- прати психолошку судбину јунака- главни ликови: Митар и његова жена Марица- приповетка је дата у првом лицу – наратор је и главни лик- основна тема: распад једне угледне породице (на чијем челу је био

Митар са пороком коцкарском)- Митар кад је прокоцкао све желео је да се убије али га је спречила жена Марица - Провлачи се улога религије у животу људи као излаз и спас

Лаза Лазаревић (1851 – 1891)

- зачетник психолошке приповетке у српској реалистичкој књижевности

- приповетке: Први пут с оцем на јутрење, Школска икона, У добри час хајдуци, На бунару, Ветар, Све ће то народ позлатити, Он зна све и Швабица

12) Туга

- психолошка приповетка- тема: доживљавање неразумевања према кочијашу Јону- покушава да исприча тугу о сину који је погинуо али нико није хтео да га саслуша, па почиње да прича са коњем- нема развијену фабулу па се често назива новелом- дата је у првом лицу – кочијаш Јона

Антон Павлович Чехов (1860 – 1904)

- руски новелист, приповедач и један од најбољих драмских писаца- пише прво хумореске сажетог израза и

карактеризације, затим тужним хумором прелази на новеле и приповетке- један од највећих новелиста европског реализма- дела: драме- Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњак; збирке прича: Мелпоменине бајке, Шарене приче, У помрчини

13) Рани јади

- роман- збирка прича које су међусобно повезане- свака прича има свој назив- главни лик је Андрес Сам – он је у улози самог писца- књига говори о раном детињству дечака Анреса Сама и како је проводио тај период свога живота. Био је врло сиромашан и имао је врло тежак живот због чега се књига и зове Рани јади- Присећа се своје куће у улици дивњих кестена- Мотив кестена је доста присутан- Приче: Дечак и пас, Еолска харфа у којој стубове бандера види као

харфу (свира различите песме). Као што су жице на том

Данило Киш (1935 – 1989)

- књижевник и преводилац- рипада интелектуалним тековинама српске

савремене прозе, космополитске орјентације- дела: Мансарада и Псалм 44, Башта и пепео, Рани јади, Пешчаник, Гробница за Бориса Давидонича, Енциклопедија мртвих, По-етика, По-етика дрга књига,Час анатомије- писао је за позориште и телевизију

2

иструменту испреплетане такав је и његов живот.

- Због рата је напустио родни крај 14) Антигона

- грчка трагедија- Тебска легенда- Антигона је кћи цара Едипа, цара Тебе, Едипова жена Јокаста му је и мајка са којом је незнајући да му је мајка и имају два сина Етиокле и Полиник и две ћерке Антигону и Исмену- Драма почиње након Полиниковог опседања Тебе због не предате

братове власти по завршетку године као по договору. У двобоју се браћа међусобно поубијају и стриц Креонит долази на престо одбранивши Тебу. Креонит поштује закон Тебе и забрањује сахрањивање непријатењске војске. Антигона насупрот законима државе жели да испоштује законе богова и савести и сахрањује брата. Тиме осуђује себе на смрт противуречивши законима и цару. Живу је сахрањују. Хемон,Креонитов син, тражи помилованње за њу јер је воли. Креонит га одбија па се син убија а за њим и Еуридика, Креонитова жена. Трагедија се завршава Патњом Креонита, његовом жељом са сопственом смрћу и ишчекивању ње.- Ликови: Антигона, Исмена (ћерке Едипове, Цар Креонит, Царица

Еуридика, Хемон (њихов син), Тиресија (пророк), стражар, први и други гласник, коло стараца тебских, пратња Креонитова и Еуридикина.- Појављује се хор који најављује појаву сваке сцене и свега што се дешава што је карактеристика сваке грчке трагедије.

Софокле (496 – 406 год. Пре нове ере)

- хеленски трагични песник из Атине - уз Есхила и Еуридипида највећи драмски писац у

античкој књижевности- написао 123 драме од којих су сачуване само седам: Антигона, Цар Едип, Ајант, Трахињанке, Електра, Филоктет, Едип на Колону.- Ликови су стварни њуди а не богови и полубогови- Карактеризација ликова, високи етички принципи и дубока хуманост

II Књижевност старог века

Чине три врсте књижевности:

1) Сумерско-вавилонска књижевност- Настала је на простору сумерско вавилонске државе, око река Еуфрата и Тигра- Познати су епови, митови, легенде и споменици. - Најпознатије дело из тог периода је Еп о Гилгамешу

2) Хербејска књижевност- је јеврејска књижевност (народа који је тешко живео и опстајао)- најпознатије дело је Библија (свето писмо)

3) Хеленска књижевност- грчка књижевност- Развила се на тлу Грчке самостално и везана је за народ који је живео на том тлу и у њој се не осећа утицај суседних народа- оно по чему је остала најпознатија јесу: епови, епопеје и спевови- најпознатији писац је Хомер (написао је Илијаду и Одисеју)- тада се развијала и грчка лирика. Есхил и Софокле су утицали на Хомера. Еристофан – комедија.

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Еп о Гилгамешу

- Најдужи еп из сумерско-вавилонске књижевности- Састављен је 1700 год. пре нове ере- Подељен је на плоче (певања) којих има двадесет- Главни лик је Гилгамеш, а остали ликови су његов пријатељ Енкиду и Утнапиштум- Гилгамеш је био 1/3 човек а 2/3 Бог- Основна тема: жели да упозна земљу вечитог живота- Гилгамеш напушта свој град Урук у коме је био краљ и креће на пут да тражи земљу снова. На том путу је упознао Енкидуа који му се придружује. Ситжу у земљу Утнапиштум ком тражи од владара те земље Утнапиштума да му да неку траву или лек за вечни живот. Он им одговара да тако нешто не потоји и они се тужни враћају. На том путу

Народни еп

3

умире Енкиду и то Гилгамешу тешко пада. Он неколико дана и ноћи оплакује свог пријатеља и на крају од туге за својим пријатељем умире.

2) Библија

- најзанчајније дело јеврејске књижевности- потиче од грчке речи Библион-књига- њу јевреји хришћани сматрају својом светом књигом и тумаче је на свој начин као савез између Бога и изабраног народа тј. Јевреја- Библија је споменик историје човечанства- Обухвата период од када настаје небо и земља (стари завет) до када настаје ново небо и земља (нови завет)- Настајале су у различитим временима од осмог века пре нове ере до другог века нове ере- Библија је најчитанија и највише превођена књига- За хришћане католике, православце и протестанте она је света књига- Дели се на:

1) Стари завет- садржи 46 библијских књига- писана је на хербејском и арамејском језику- зборник старојеврејских књижевних текстова сакупљених у раздобљу између четвртог и првог века пре нове ере- на наш језик превео га је Ђура Даничић

2) Нови завет- садржи 27 библијских књига- писана је на грчком језику- садржи хришћанске списе (животопис и учења Исуса Христа) настале у првом и другом веку наше ере- дели се на књиге повесне, поучне и пророчке- повесне су Јеванђела и Дела апостола, поучне посланице апостола а пророчка је књига Откривење- на наш језик превео га је Вук Стефановић Караџић

3) Илијада

- најстарије дело хеленске књижевности (осми век пре нове ер)- Основна тема: Тројански рат- Илијада има само један мотив: срџбу односно гнев Ахилеја, сина

тесалског краља Пелеја и богиње Тетиде, полубога рањивог само у пету, коме је Агамемнон отео вољену робињицу Брисеиду. Расрђен, он напушта рат, али га друга срџба према Хераклиту, највећем тројанском јунаку, који му је убио најдражег пријатеља Патрокола, враћа у борбу. Он убија Хектора, у гневу мрцвари његово тело, али га Пријамов очински бол и гнев гане и он, саосећајући се са њим, Враћа Хекторово тело у Тоју, где се приређује свечаност поводом Хекторове сахране.

Хомер (8 век пре нове ере)

- легендарни хеленски песник- најстарији епски песник - творац епова: Илијада и Одисеја

III Средњевековна (феудална) књижевност

- ова књижевност се везује за почетак масовнијег ширења хришћанства након пада 3. Римског царства у петом веку нове ере, везује се такође и за појаву првог словенског књижевног језика и траје у Европи до четрнаестог и петнаестог века а код нас до осамнаестог- за средњи век црква је средиште свих збивања а хришћанима је све било посвећено (филозофија, право, етика власт...)- морална вредност (без жеље за материјалности) је одржала цркву на власти- јављају се јереси који нису потпуни неверници него су дргачије тумачили веру, Библију и Христа- теме: Бог, Богородица, апостоли, свеци, наглашавање пролазности и ништавности овога света и свега телесног,

испосништво...- стил: патетичан (јер треба да гане и усмери или врати човека и његову мисао ка Богу)- подела по пореклу: преводилачка и оригинална- по облику је била прозног типа- књижевне врсте: 1) преводилачке: хагијографије (аутобиографија светаца), апокрафи (јеретичке књиге), романи и

приповетке (католички митови), молитве (лирска средњовековна књижевна врста у којој се моли Богу, Богородици, апостолима...)

2) оригиналне: молитве, житија (српске средњовековне биографије), похвале, родослови

4

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Мирослављево јеванђеље

- први сачувани споменик српске књижевности- написан је осамдесетих година седамнаестога века за кнеза Мирослава

Преписивач Глигорије дијак

2) Живот св. Методија

- најстарија словенска хагиографија о домаћим свецима са краја деветнаестог века- Живот Ћирила и Методија или Панонске легенде како су раније Назване

Његови ученици Климент или неко други

3) Житије св. Симеона

- описао је последње године владавине Стефана Немање тј. Св. Симеона.- његове задње дане савете, благосиљања и последње речи: - „Хвалите бога међу светим његовим,

хвалите га и на тврђи силе његове,хвалите га и по премногој владавини силе његове“

- прича да му се синови не свађају око престола- захтева од сина да му донесе икону пресвете Богородице да умре са њом – доказ оданости вери и Богу- тражи да се сахрани на рогозну (врста траве) и да се положи камен под његову главу

Св. Сава (1174 – 1352)

- Растко Немањић – први српски књижевник и архиепископ

- У манастирима Хиландар и Студеница развио Центре књижевног и црквеног образовања- Родоначелник писаца на српскословенском језику- Турци су спалили његове мошти 27. 4. 1595 године на Врачару у Београду- Дела: Житије св. Симеона (прва српска биографија 1208) и Служба светом Симеону су истовремено и прва дела српске књижевности

4) Житије св. Саве

- прати живот св. Саве од рођења до смрти са јаснијим излагањем момената када се замонашио отишавши у Свету Гору без знања родитеља који шаљу верне слуге по њега али он не прихвата да се врати и мењање имена из Растка у Саву као монашко (црквено) име

Теодосије

- хиландарски калуђер из друге половине дванаестог века- дело: Живот оца нашег Саве, првога архиепескопа и учитеља српског- прерадио је Доментијанову биографију о Сави- његово дело је средњовековни роман сачуван у преко шездесет примерака- његово причање је живо и лако, описи сликовити и реалистични, излагање природно, добро повезано и често драматично

5) Похвала кнезу Лазару

- песма у прози- има три дела: у првом говори о кнезу Лазару, у другом о Србији и српском народу и у трећем о себи- извезена златном жицом на црвеној свили уоквирена орнаментом

Јефимија (1349 – 1404)

- прва српска књижевница и прва песникиња- дела: четири лирска дела од којих је најпознатије дело Похвала кнезу Лазару, извезена златном жицом на црвеној свили уоквирена орнаментом- после смрти мужа и Угљеше Мрњавчевића у Маричкој бици она живела је на Лазаревом двору иако нису у сродству

6) Слово љубве

- значи реч о љубави – то је песничка посланица- песма у прози чија почетна слова дају акростих (име рекав) – ознака да на том месту треба ставити име коме се песма упућује- посвећена је или брату Вуку који се против њега побунио или сестри

Милеви која је одведена у Бајазитов харем или вереници грчкој принцези од које је одвојен ратом- има доста описа природе по чијем угледу људи треба да схвате значај

љубави у животу- ово је песничко писмо – посланица- има делова из библије којима такође показује значај љубави у животу

Деспот Стефан Лазаревић (1357 – 1427)

- књижевник и владар- основао ресавску школу – центар за преписивање

књига- дела: Речи на стубу, Слово љубве

7) Житије Деспота Стефана Лазаревића

- говори о најзначајнијим догађајима у животу Деспота Стефана

Костантин Филозоф (крај 14. и поак 15. века)

5

Лазаревића као и о Србији у доба владавине Деспота Стефана Лазаревића као и о неким битнијим личностима тога доба у Србији

- занчајни средњовековни писац. На двору Стефана Лазаревића био нека врста професионалног учитеља и дипломате.- У манастиру Манасији основао ресавску школу- Написао Књигу о правопису - Најбитније дело му је Житије Стефана Лазаревића (1431 – 1435) које чини прекратницу у развоју старих српских биографија јер садржи више историског него хагиографског

IV Народна књижевност

- Основна својства: 1) променљивост 2) синкретичност 3) стереотипност (понављања) - У преношењу народних дела са колена на колено односно кроз генерације дела не мењају језгро, основну тему и основне мотиве али се мења реч реда у реченици или се дело продужује или скраћава у зависности од памћења, талента, речношћу и маште преносиоца. Тако настаје варијантност.- Синкретични облик уметности задржан је до сада код најстаријих лирских песама (додолских, коледарских, обредних и обичајних)- Стереотипност представља присуство устаљених мотива или сажеа истих или сличних почетка и крајева што је последица сиромаштва у језику.- Дели се на народну прозу и поезију

6

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Српска дјевојка

- лирска љубавна песма- тема: опис девојке и њене лепоте – опис духовне (тиха, скромна,

једноставна) и телесне лепоте- необична и ретка лепота је издваја од других- Хипербола – дуге трепавице прекрише јој румен лице- Стални елементи: бело лице, румене јагодице, црне очи- Младић који је заљубљен у Милицу смишља начин да јој види лице и зове у коло девојке али не успева да оствари циљ

Народна песма

2) Паун пасе...

- лирска љубавна песма- основни мотиви: мотив љубавног растанка, и развија се мотив мржње према Скендер-бегу због кога не може да се врати муж жени- опис женине чежње и туге у којима говори да без њега не може ни да чује славује ни да бере зумбуле- алитерације и асонанце којима се звук чује

Народна песма

3) Урош и Мрњавчевићи

- епска песма - припада предкосовском циклусу- радња се дешава након смрти цара Душана- сукобљавање Мрњавчевића са Урошом Нејаким сином цара Душана око престола- Недељко је треба да одреди ко ће наследити престо али он шаље слуге Уроша и Мрњавчевића код Марка Краљевића да он из житија и књига каже ко је престолонаследник- Марко је казао да је то Урош по правди бога. Отац Вукашин га због тога јури око цркведа га убије. Неуспева и клаевеће га да умре без порода а Урош га хвали и благосиља да постане незаборавни јунак- н а у ч и т и с т и х о в е – савет мајке Марку

Народна песма

4) Кнежева вечера

- епска песма- косовски циклус- мотив: издајство- место: Крушевац- окупљање српских великана код кнеза Лазара - здравица кнеза лазара и опис атмосфере где ко седи - н а у ч и т и с т и х о в е

Народна песма

5) Марко пије уз рамазан вино

- епска песма- циклус песама о Марку Краљевићу- у време рамазана цар је наредио да се не пије вино али Марко га је пио зато га је цар позвао да дође код њега. Питао га је зашто није послушао наређења а Марко му је мудро и лукаво одговарао. За сабљу коју носи рекао му је да је носи уколико би дошло до неквих проблема како би могао правовремено да одреагује. Цар га се уплашио и дао му новац да иде да настави да пије вино.- н а у ч и т и с т и х о в е

Народна песма

6) Диоба Јакшића

- епска песма- покосовски циклус- једна од најстаријих- тема: неслога браће и помирење- главни ликови: браћа Дмитар и Богдан Јакшић- 1) деле земљу, очевину, без проблема али не могу да поделе коње

Народна песма

7

и соколе- 2) брат би убио брата да би се дочепао тих безначајних ствари- 3) непријатан положај снахе Анђелије, Дмитрове жене, због жеље

свог мужа да отрује његовог брата или да напусти двор – Анђелија ипак успева да помири браћу птици је без крила као брату без брата

7) Ропство Јанковић Стојана

- епска песма- припада ускочком циклусу- говори о животу ускока Јанковић Стојана- Стојан и његов пријатељ Илија су били заробљени десет година у

Стамбулу и успели су да се дограбе кључева и да побегну- Стојан одлази у виноград тамо види своју мајку како сама ради и плаче говорећи није и жао сина већ снахе не ношеног злата која се сада удаје, када је то чуо Стојан отишао је међу сватовима и запевао песму о ластавици кој је градила гнездо десет година и сад га растура. Када је то чула његова жена она га је препознала позвала његову сестру, сватовима је дао по неку ствар на поклон младожењи своју сестру, а њега када је мајка видела на крају песме пала је мртва на земљу од среће

Народна песма

8) Бој на Мишару

- епска песма- циклус ослобођења Србије- испевао Филип Вишњић- централни догађај бој на Мишару – највећа победа српске војске у

првом српском устанку- бој је дат као разговор између два гаврана и каде Кулинове на кули Кулин-капетана у коме када сазнаје за изходе боја од та два гаврана. Сазнаје за пораз смрт Кулин-капетан и војсковођа и она сама од туге умире.

Народна песма

9) Женидба Милића барјактара

- лирско-епска песма- тема: трагична љубав Милетића и Љепосаве- Милетић тражи жену и не налази нигде такву какву жели онда га

пријатељ војвода Милета саветује за Љепосаву кћи Вида Маричића која је чувена по својој лепоти- Милетић скупља сватове и одлази да је проси. Сазнаје да су све њене сестре умреле када су се удале и кренуле мужевљевој кући. - Тако се десило и њој. Мићетић тугује, распушта сватове, одлази кући и каже мајци да му спреми кревет ни дуг ни широк што говори да ће да умре сам и умире а мајка до краја живота пати за несуђеном снајом и мртвим сином.

Народна балада

10) Стојан и Љиљана

- лирска песма- тема: Стојанова заљубљеност и Љиљанина неузвраћена љубав терају стојана преко мајчиних савета да се на разне начине труди око ње и на крају успева да је призове себи

Народна романса

11) Ђаво и његов шегрт

- Проза - бајка- прича о детету из сиромашне породице које је кренуло у свет да учи занат, наилази на ђавола који га подучава три године код једне старице, међутим дете је говорило свакога дана да није ништанаучило и овај му је рекао да иде кући и да никада неће ништа ни да научи ако до сада није. Дете одлази кући и чини чуда на вашарима како би зарађивало.

Народна бајка

8

V Хуманизам и ренесанса

- као покрет јавила се у 14. веку и обухвата најдужи период времена на преласку људксе културе из средњега у нови век- humanus – човек- ренесанса се јавља после хуманизма од 16. века- епоха препорода или обнове- преставници пишу на новолатинском језику а они су: Франческо Петрарка, Данте Алигијери и Ђовани Бокачо- ренесанса се пише на народном језику и базирана је на почетку на основама класичних књижевности (Аристотел,

Хорације...) а у зрелој ренесанси се особађа аристотеловске поетике- развија се теорија књижевности

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Канцонијер

- лирске песме- опис женске лепоте и љубави на први поглед- љубав је описана у телесном и духовном облику- неостварена љубав- у првом делу пише док му је жена коју воли жива а у другом после њене смрти

Франческо Петрарка (1304 – 1374)

- иналијански лирски песник- један од најзначајнијих претеча хуманизма и

ренесансе (песничка школа – патраркизам)- дела: Пастирски спев, Моја тајна, Канцонијер,

Тријумфи

2) Ромео и Јулија

- трагедија- трагична љубав двоје младих чију су се породице посвађале - место одвијања је Верона- они желе да некако живе сами да побегну од родитеља а да их ови не траже, долази до неспоразома Јулија се успављује неким отровом који јој омогућава да изгледа као мртва, међутим то Ромео не зна и он огорчен се бори против њеног рођака и они убијају један другога а она када се пробудила видевши га мртвог и она се убија

Виљем Шекспир (1564 – 1616)

- велики енглески драмски песник- дела: Ричард III, Млетачки трговац, Веселе жене виндзорске, Богојављенска ноћ, Ромео и Јулија, Хамлет, Краљ Лир, Отело.

3) Дон Кихот

- главни ликови: Дон Кихот и Санчо Панса- тема је пустоловина у којој они путују из места у место и наилазе на велики број ситница и препрека- Дон Кихот је начитани човек који умишља да је витез који треба да помаже осталим људима а Санчо Панса је сељак и кочијаш који га прати врло сналажљив и веран пријатељ

Мигел де Сервантес (1547 – 1616)

- највећи шпански приповедач- писао романе, песме и позоришне комаде- најбоље његово дело и уједно и једно од најлепших остварења људског ума је Дон Кихот- дела: Галатеја, Дон Кихот, Узорне приповетке,

Путовање на Парнас

4) Новела од Станца

мотиви: три младића Влахо, Михо и Џиво који приказују слику младих људи тог времена

Марин Држић (1508 – 1567)

- дубровачки комедиограф и драмски песник- дела: Пјесни љувене, Новела од Станца, Тирена, Скуп, Дундо Мароје- дубровачки петраркисти

9

VI Барок и класицизам

- од шпанске речи baruecco – све што је претерано, грубо- означава епоху која следи после ренесансе и која се по много чему разликује од ње и представља јој супротност- јавља се у другој половини 16. века и образује уметничку епоху између 1570 – 1670 године када се долази до епохе класицизма- настао је у доба католичке тротивреформације и зато се под термином барокни стил подразумева продор хришћанске мистике у паганизам ренесансе- главне стилсе одлике: гомилање, кулминација изражајних средстава и претерансоти у изразу и симболична значења- Класицизам – почео је да се формира још у периоду ренесансе а свој процват је доживео након Барока у Француској. Базира се на „истинитом мишљењу“ – „истинитост мора да буде и основни принци књижевног дела јер је истина једина разумна форма лепоте- представници су: Молијер, Иван Гундулић, Гаврил Стефановић, Жан Расин, Гете и Мушицки

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Осман

- Историско-романтичарски еп – по утицајем идеје католичке реакције о пролазности и ништавилу људскога живота у

односу на вечни - пгребни- настао је по узору на Торквато Таса и његовог епа о ослобођењу Јерусалима- описао је судбину младог славољубљивог турског султана Османа- Осман у бици код Хоћима побеђује пољски краљевић Владислав и Омана убијају у Цариграду после пораза- опис битке код Хоћима- ликови: Али-паша, Казлар-ага

Иван Гундулић (1589 – 1638)

- дубровачки песник- представнк барокног стила- дела: Сузе сина разметнога, Дубровачка, Осман

2) Тврдица

- псилолошки роман- тема: опис карактера тврдице у делу лика Харпагон- ликови: Харпагон, Елиза (његова кћи), Клеант (његов син), Валер, Марјама (његова жена), Ла Флеш (његов слуга а касније слуга његовог сина)

Жан Батист Молијер (1662 – 1673)

- француски књижевник, глумац, управник позоришта и један од највећих

комедиографа светске књижевнсоти- дела: Тартиф, Мизантроп, Грађанин племић, Тврдица, Уображени болесник

3) Плач Сербији

- Има поетични облик и писан је на српском народном језику и био је за обичног човека који воли да чита- Дат је у монологу преко лирског субјекта- Тема: жаљење на беду која је настала у Србији после велике сеобе народа преко жене која јадикује и тугује за прошлошћу- Персонификација

Захарија Орфелин (1726 – 1785)

- Књижевник и гравер- Преставник барока у српској књижевности- Дела: Горестни плач, Плач Сербији, Сјетованије, Калиграфија

- Штампа „Славеносербски магазин“ – први

часопис у српској књижевности 1768 године

4) Црни биво у срцу

- Лирска песма - Тема: подвојеност у човеку тј. Борба између добра и зла- Има три целине: сазнање (1-2 стиха) – циља крај), питање и одговор- Назив збирке коју је издао назвао је Црни биво у срцу по Песми

Гаврил Стефановић Венцловић (1680 – 1749)

- преводилац, песник, беседник, иконописац,барокни енциклопедист и рационалист

- живот је провео као црквени беседник у Горњем Подунављу- написао је драму на народном језику и оставио је ни поетских текстова- најзначајнији преставник српског барокног

беседништва

10

VII Просветитељство

- све до 70-их година 18. века просвета и књижевност задржавају доминантан утицај цркве, школе се оснивају уз цркве или архијерејске столице, у којима преају претежно свештеници а предавања имају духовни садржај, тако да језик и књижевност бивају подређени црквом а она руским црквеним и културним утицајем- Јозефинизам – Наредба о толеранцији Јосифа II у којој се изједначују све вероисповести у земљи. Преко јозефинизма Срби се укључују у широки покрет европске просвећености- Представник српске просвећености је Доситеј Обрадовић – две основне духовне и стилске тенденције у

књижевности: рационалистичко просветитељство и сентиментализам- Сентиментализам – „слатки стил“ – величање осећања, идеализација народа, култ природе, исповест...- Развој српских романа (Доситеј, Атанасије Стојковић, Милован Видаковић) и драма ( Јоаким Вујић)- Поезија се јавља у класицизму – преставник је Лукијан Мушицки из чије школе произилазе песници попут Његоша и Стерија

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Писмо Харалампију

- писмо - обраћа се пароху цркве у Трсту- у почетку му говори о својој намери да изда књигу „Совјети

здравог разума“, затим тражи да се нађе новац за издавање ове књиге, говори о важности народног језика који може свако да разуме, говори о науци, о просветитељству средине и на крају о сврси свога писања

Доситеј Обрадовић (1739 – 1811)

- световно име Димитрије- књижевник, филозоф, педагог, народни

просветитељ и једна од најзначајнијух и најутицајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века- Спадао је у реднајобразованијих људи свога доба у Европи. Био је полиглота. Једно време је био замонашен и добио име Доситеј али је напустио манастир- Дела: Писмо Харалампију, Живот и

прикљученија, Совјети здравог разума, Басне, Песна о избављенију Сербије, Собраније, Етика и др.

2) Живот и прикљученија

- аутобиографија - објављена је у две књиге 1783 и 1788 године- у првој говори о свом животу, детињству, о покушавању бекства у манастир, о познанству са многим људима и посебно са игуманом Теодором- у другој говори о својим путовањима на Крф, Праг, Црно море, Париз, Лондон, посебно је описао боравак у манастиру Хопово где се и закалуђерио, описује и бекство из манастира из ког одлази у Лајпцигу где је почео да пише књигу Басне

Доситеј Обрадовић (13)

3) Тврдица

- комедија карактера у пет чинова- тема: тврдица Кир Јања- ликови: жена Јуца, ћерка Катица, слуга Петар...- исмева Јањину ману кроз уобичајне догађаје средине и времена у коме је живео

Јован Стерија Поповић (1806 – 1856)

- књижевник – први српски комедиограф- ради на организацији школства и просвете, на оснивању архива и музеја ради заштите културног блага српског народа- дела: Лажа и паралажа, Тврдица или Кир јања, Покондирена тиква, Зла жена, Београд некад и сад, Родољупци, Даворије (збирка песама), Роман без романа)

11

VIII Романтизам

- општекултурни и духовни покрет широких размера у књижевности и осталим уметностима- почиње крајем 18. века и траје у првим деценијама 19. века- романтичари се одричу идеја и стилова предходних епоха и истичу машту и осећања чинећи слободну

уметност стварања чиме добијају неспутаност стваралачког генија (пример је Шекспир који није образован али је оригиналан)

- инспирацију траже у историји, седњовековним витезовима и у народном фоклорном стваралаштву- покрет је повезан са револуцијом којом нестаје феудална и настаје нова грађанска Европа- романтичари се отуђују, враћају се у прошлост, беже од стварности, беже у чудесне и фантастичне

пределе, у природу и у слободне просторе маште и снова.- Романтичарски јунак је горди усамљеник који гаји дубоки презир према грађанском друштву- Пишу се поеме (Бајрон, Пушкин, Љермонтов), уметничке бајке (Хофман) и историјски романи- Основно обележје романтизм а је лиризам- За романтичаре је лепота врхунско начело – песник је виши од стварности јер ствара лепоту- Романтичари трагају за идеалима истичући осећања, машту и песничке привиде- Описивање или сликање ствари и појава из спољашњег света диживљених на субјективан начин

уметника – доживљај природе и сликање пејзажа- Теме су љубав, сета и меланхонија

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Предговор „Кромвелу“

- Кромвел – енглески војсковођа, револуционар- Манифест француског романтизма- Одлике савремене драме које заступа Шекспир и борба против традиционалних књижевних вредности попут тројног јединства у драми- Сматра да уметник треба да се ослободи окова које су намећивали његови предходници да би се показала оригинална иуметност онаква каква треба да буде

Виктор Иго ( 1802 – 1885 )

- највећи фрнцуски песник 19. века- родоначелник француског романтизма- дела: Легенда векова, Богородична црква у

Паризу, Јадници, Посленици мора, Кромвел, Ернани, Лукреција Борџија и др.

- Написао је ватрени чланак За Србију

2) Путовање Чајлда Харолда

- поема- основна тема: путовање Чајлда Харолда- настала као резултат песниковог путовања по Португалији,

Италији, Грчкој и Албанији- два момента: враћање у прошлост и окретање ка будућности- одломак „Лаку Ноћ“ говори песниковом одлазку из домовине при поласку на обилазак света

Џорџ Гордон Бајрон (1788 – 1842)

- велике енглески песник, романтичар и песимист- оличавао бунт против порока- преселио се у Италију- умро од маларије у борби против Турака на

страни Грка- пркосан, неумољив и охол је бајроновски јунакдела: Ходочашће Чајлда Хоролда, Шијонски сужањ, Дон Жуан, Ђаур

3) Цигани

- поема- главни лик: Алек и циганка Замфира- тема: Племић Алек путује степом разочаран животом у граду он је бајроновски јунак. Наилази на цигане и заљубљује се у циганку Замфиру. Она се удаје за другога и он их обоје убија. Није могао да се привикне на начин живота цигана иако је много волео циганку.- Приказ два супротна света: свет цигана и племића

Александар Сергејевич Пушкин ( 1799 - 1837 )

- велики руски песник, приповедач, романсијер и писац драма- Био је прогнан из престонице због песама о

слободи и буни- Погинуо је у двобоју због кивности највишег руског друштва на песника- Дела: Кавкаски Заробљеник, Евгеније Оњегин, Капетанова кћи Борис Годунов, Приповетке И. П. Белкина, Пикова драма

4) Евгеније Оњегин

- Роман у стиху

Александар Сергејевич Пушкин (14)

12

- Гл. ликови: Татјана, Оњегин, песник Ленски и млађа Татјанина сестра Оља- Оњегин је паметан и леп младић из високог друштва који је

путовао Европом и коме су досадили балови и високо друштво и који је постао бајроновски јунак. Одлази у село где упознаје песника Ленског заљубљеног у лепу Ољу, и Татјану која се заљубљује у њега. Она му пише писмо у коме му отвара срце и говори да жуди за њим. Он јој у башти њене куће говори да она није за њега. После бала на коме је Оњегин играо са Ољом цело вече да напркоси Тањи Ленски га изазива на двобој и Оњегин га убија. Оњегин онда путује и не може да прежали убиство које је учинио. Тања се удаје за официра из Москве. Они се срећу у Москви после неколико година и Тања је хладна према Оњегину. Он јој пише писмо у коме јој изјављује љубав. На крају он је затече у соби где плаче за рањеним мужем, она му је рекла да га и даљ воли али да не жели да вара мужа.

5) Слобода света

- лирска песма- тема: писац се плаши смрти од старости и болова сматрајући је недостојном већ жели да умре борећи се за нешто да пређе из човека у леш а не из леша у леш. Жели да умре као јунак и да га тако сахране

Шандор Петефи ( 1823 – 1849 )

- мађарски лирски песник слободе и љубавидела: Крчма, Бисери љубави, Облак, Песма нације, Витез јанош, Апостол, Џелатов конопац

6) Лорелај

- лирска песма- мотив је узео из народног предања о чаробници Лорелај ( прелепој жени) која је живела на стени и песмом наводила морнаре да се разбију о стену која се налазила на обали Рајне- тема: моћ коју има лепота – заслепљује мушкарце који праве онда грешке ( баналне и овако катастрофалне)

Хајнрих Хајне ( 1797 – 1856)

- један од највећих немачких лиричара 19. века- због напреднијих погледа дела су му била

забрањена у Немачкој а и био је Јврејског порекла

- песник „светског бола“- код нас је најпревођенији страни песни- раскида са романтиком- дела: Књига песама, Немачка, једна зимска

бајка, Ата Трол, Слике са путовања

7) Анабел Ли

- лирска песма- љубавна- тема: јачина љубави којој завиде анђели и убијају девојку Анабел Ли. Али песник и она се и даље воле и поред њене смрти јер љубав све побеђује и њихове душе су увек заједно

Едгар Алан По ( 1809 – 1849 )

- амерички песник и приповедач- творац је кратке приповетке ужаса од које је

настала модерна криминалистичка и детективска прича и научнопопуларна литература- први амерички писац који је утицао на европске писцедела: Песме, Гавран и друге песме, Еурека, Приповетке клуба Фолио, Авантуре Гордона Пима, Гротескне приповетке и арабеске, Приповетке – Талес и др.

8) Житије Хајдук-Вељка Петровића

- ицторијска биографија- догађаји из првог српског устанка 1804 – 1813- устанак- описана вештина хајдука као главног јунака а две битне особине су ДОБРОТА И ЈУНАШТВО- физички портрет јунака- душевне особине- изузетна снага и јунаштво

Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864)- српски реформатор, један од најзначајнијих

личности српске књижевности, науке и културе- рођен је у Тршићу- Вуков рад:- 1.Рад на реформи језика и правописа- 2.Сакупљање народних умотворина- 3.Књижевна критика- Важне године:- 1814. – објавио „Малу простонародну

славеносербску песмарицу“; објавио „Писменицу сербскога језика“ - 1815. – критика за роман М. Видаковића

13

под називом „Љубоми у у Јелизијуму“ – негативна критика и „ Народну српску пјеснарицу“- 1818. – Први српски речник и Граматика српског језика; грчки преводи на немачки језик- 1821. – Народне српске приповјетке- 1827. – Први српски Буквар- 1828. – Милош Обреновић- 1836. – Народне српске пословице- 1847. – Вукова победа – превод Новог завјета и исте године излази Горски вјенац (П. П. Његоша) и Песме (Бранка Радичевића) као и Рат за српски језик и правопис (Ђуре Даничића) и Смрт Смаил-аге Ченгића (Ивана Мажуранића)- 1849. – Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона- 1850. – уноси слова: љ (л + ј), њ (н + ј), ћ (из старих књига), џ (из румунског) , ј (из латинице), ђ (преузео од Мушицког), ф и х је унео 1836 - 1852. – Други српски речник- 1823. – 1862. – Српске народне пјесме- Вуковом раду помогли су Јернеј Копитар и Јаков

Грим

9) Горски вијенац

- драма- преставља спој лирског, епског и драмског- тема: исртага потурица- ликови: Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Владика Данило, игуман Стефан...- јунак је коло- три догађаја:- 1) скупљање на Ловћену уочи Тројице- 2) скупљање на Цетињу уочи Госпојине- 3) Бадње вече- У стиху десетерцу - Драмски елементи: доста дијалога и монолога- Лирско: Сан Вука Мандушића, тумачење сна, опис обичаја,

тумачење небеских појава - Коло: Чашу меда јошт нико не попив, што је чашом хучи не

загорчи

Петар Петровић Његош (1813 – 1851)

- Један од највећих песника српског романтизма- Владика и владар Црне Горе- Књижевни рад започео као песник јуначких

песама а завршава као песник космичке и националне поезије глорификујући част и витешки морал црногорског народа

- Дела: Пустињак цетињски, Лијек јарости турске, Луча микрокозма, Свободијада, Огледало српско, Горски вијенац, Лажни цар Шћепан Мали

10) Кад млидија` умрети

- лирска елегија ( тужна песма)- тема: смрт - песник је болестан од туберкулозе предосећа блиску смрт - опрашта се од живота и од поезије

Бранко Радичевић (1824 – 1853)

- романтичарски песник љубавних, родољубивих и елегичних осећања и присталица Вукове реформе- свој песнички таленат развија на европским

узорима и богатој народној поезији- дела: Песме I, Песме II, Песме III.

11) Ђачки растанак

- лирска поема- 550 стихова- Присећање песниково на ђачке дане, сећање на своје другове, на родно место Сремски Карловци, на Дунав и бербе грожђа- Тугује за прошлошћу- Апострофа – стилска фигура

Бранко Радичевић (16)

14

12) Орао

12) Орао

- мисаона лирска песма- орао – песник- тежња песника да узлети до неба јер се разочарао у људе живећи на земљи, песник је не схваћен и када узлети он болно пада на земљу јер тамо припада међу људе поента је да не трба да се бежи од лошег света него да се тражи начин да се он поправи

Ђура Јакшић (17)

13) На Липару

- елегија- у виду дијалога – песник води разговор са птицама- песимизам – ноко га не разуме па се обраћа птицама- акт – осам стихова

Ђура Јакшић (17)

14) Јелисавета кнегиња црногорска

- трагедија- Националистичко-побуњеничка драма- Описује живот у Србији у тим временима- Усказан је протест због потурчина који управљају турским

провинцијама и њиховом третирању правих родољуба као издајника

- Ликови: Јелисавета, Вујо, Радош, Станиша, Леонардо...- Има пет чинова- Јелисавета Јакшић, млетачка принцеза удата за Ђурђа Црнојевића из владарске породице у Зети, на широком плану развија сукоб хероизма и издаје. Изазива братоубилачки рат у коме се боре Црногорци једни против других. Станиша је помогнут од стране Турака у борби против брата и снахе због чега га називају издајицом. Станиша са потурцима осваја Црну Гору, Ђурђе губи власт а Јелисавета разум

Ђура Јакшић (1832 – 1878)

- песник, приповедач, драмски писац и сликар, изразита појава српског романтизма- дела: Сеоба Србаља, Јелисавета, Станоје Главаш, Песме, Приповетке I - IV

15) Отаџбина

- родољубива лирска песма- везана за ситуацију у Србији у 19. веку- тежња за националним ослобођењем- песник показује Србију као камен – трајно и неуништиво- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА- Прича о прошлости и пожртвовању предака за ослибођењем - Порука – борићемос се док се не ослободимо- „ Отаџбина је ово Србина“ наговештава појаву часописа Отаџбина

Ђура Јакшић (17)

16) Ђулићи- ђул – ружа- његова жена се звала Ружа - има укупно 73 песме (дате су по бројевима)- оназиви по првом стиху- говори о љубави према жени- неке од песама: кажи ми кажи, Тијо ноћи, Љубим ли те... ил` ме санак вара

Јован Јовановић Змај (1833 – 1904)

- песник, преводилац, уредник књижевних листова, академик, по професији лекар,

творац поезије за децу у српској књижевности, - развио се под утицајем народне књижевности Б. Радичевића, немачких романтичара и мађарског песника Петефија али је формирао смој израз и постао један од најпопуларнијих српских песника- дела: Ђулићи, Ђулићи увеоци, Певанија, Певанија 1, Певанија 2, Чика Јова српској деци, Снохватице, Девесиље

17) Ђулић увеоци

- 68 песама- Туга због смрти жене и децембар песник се обраћа небу,

Јован Јовановић Змај (17)

15

- емљи и анђелима за спас драге и говори себи „не сме нам умрети“- Мртво небо и мртва земља

18) Јутутунска народна химна

- иронична песам за бирократски режим кнеза Михаила Обреновића у коме се понашао врло бахато и себично према свом народу

Јован Јовановић Змај (17)

19) Међу јавом и мед сном

- мисаона лирска песам- тема: стваралаштвои- мотив: срце – плетиво

Лаза Костић (1841 – 1910)

- песник и драмски писац, преводилац, академик, зачетник српске авангардне лирике- дела: Песме, Максим Црнојевић, Пера

Сегединац, Гордана, Основа лепоте, Основно начело, О Јовану Јовановићу Змају, - Његова песма Santa Maria della Salute је једна од српских нјапознатијих песама

20) Santa Maria della Salute

- љубавна лирска песам- истинит догађај – заљубљен је био у Ленку Дунђерски- у 1 и 2 строфи обраћа се Богородици и тражи опроштај за своје грехове- у 3 и 4 строфи неуспех у животу због грехова- у 5 и 6 строфи сусрет са женом коју је заволео и њена смрт- 7, 8 и 9 строфи суко између срца и разума – одриче се љубави- 10, 11, 12 и 13 умрла драга му се јавља у сну- 14 и 15 строфа сједињује се са драгом у рају после сопствене Смрти

Лаза Костић (18)

21) Смрт Смаил-аге Ченгића

- спев- Срби и хрвати се сукобљавају против Турака- Ликови: Смаил-ага, Новица Церовић, турчин Дурак, мехмед паша - Има пет певања: - 1) аговање- 2) харач- 3) моћник- 4) чега- 5) коб

Иван Мажуранић (1814 – 1890)

- песник и политичар (хрватски бан)- дела: Хрвати Маџаром, допуна Гондулићевог Османа, Смрт Смаил-аге Ченгића

22) Сонетни венац

- лирсак песма- тема: љубав према жени и према народу и својој земљи- посвећена Јулији Примицови- мотив: бол због неузвраћене љубави- Сонетни венац је књижевна форма коју сачињава 14 сонета и 15-та је Магистрале- Сонети су повезани тако што је завршни стих сваког сонета

(строфе) почетни стих наредног сонета (први првог сонета и задњи стих задњег су исти)- Сонет је песма која садржи 4 строфе (катрени) прве две имају по 4 стиха а друге две по три (терцине)- ( сонет има 14 стиха укупно)

Франце Прешерн (1800 – 1849)

- највећи словеначки песник- писао је баладе, сонете, романсе, терцине и др.- Изражавао љубав према жени и отаџбини- Дела: Сонетни венац, Сонети несреће, Крштење на Савици...

IX Реализам

16

- у ширем значењу реализам подразумева свако књижевно стварање које тежи верном, истинитом, неулепшаном приказивању живота и ту припадају писци различитих књижевних епоха уколико су на тај начин писали- у ужем смислу реализам је књижевна епоха која траје у 19-том веку: између 1830 и 1870 године- преставници: Балзак, Стендал и Флобер у фран. Књиж., Дикенс и Текери у енг., Глогољ, Тургењев, Гончаров,

Толстој и Достојевски у руској књижевности- натурализам се надовезује на реализам и траје од 1879 до 1890 године али га историчари видде као опадање

реализма- реализам је једна од основних књижевних стварања уопште поред тога што је књижевна епоха- код нас је први преставник Вук Караџић у критикама Видаковића где каже да треба да се „преставља човек као што јест, и као што би требало да буде“- реализам 19 века поставио је човека у средиште књижевног интересовања – обичан човек се јавља као главни лик и као главна тема писања по први пут- у Србији траје до 1915 године- номинантан жанр је проза: роман, приповетка и новела- преставници у Србији су: Лаза Лазаревић, Светозар Марковић, Радоје Домановић, Јаков Игњатовић, песник

Војислав Илић...

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Чича Горио

- роман- ликови: Ежен де Растињак, чича Горио, његове ћерке Анастасија и Делфина, власница пансиона госпођа Вокер...- роман о друштву један од књига које чине Балзаков животни рад „људска комедија“- радња се одвија у Паризу где је престављено друштво различитих класних група- студент Растињак жели да напредује до виших слојева тог

друштва оставивши породицу на селу. На крају се разочарава тим друштвом због животне приче станара, његовог суседа из пансиона чича Гориа

Оноре де Балзак (1788 – 1824)

- велики француски романсијер, творац реалистичког романа, објавио више од сто књига са преко две хуиљаде ликова

Балзаково дело улази међу најзначајнија остварења светске књижевности. Дао је широку галерију типова из свих друштвених средина, разних темперамента и каракетра.- Балзакови романи носе заједнички назив

Људска комедија- Дела: Евгенија Гранде, Чича Горио, Изгубљене илузије 1-3, Сељаци, Рођака Бета, Рођак Понс...

2) Два пријатеља

- приповетка – новела- говори о двојици пријатеља које је раздвојио рат- они се договарају као страсни пецароши жељни риболова да

упркос рату и опасности оду на пецање- тема: љубав и пријатељство – пријатељство је најбитније- ликови: Соваж и Морисо

Ги де Мопасан (1850 – 1893)

- француски приповедач и романсијер, уз Емила Золу најзначајнији представник француског натурализма- дела: Дунда, Један живот, Љубимац, Пјер и Жан...

3) Ревизор

- комедија- тема: слика села тог времена, погледи сељака на грађанство,

односи међу сељацима, догађаји условљени доласком ревизора у село из Петрограда. Градо начелник села је Антон Антомович- карактерни роман

Николај Васиљевич Глогољ (1847 – 1908)

- Значајан руски реалистичан писац, приповедач, романсијер и комедиограф- Својим причама из народног живота постаје славан писац али су га комедија Ревизор и роман Мртве душе уврстиле у ред класичних руских писаца- Глогољево дело пресудно је утицало на

развитак руске уметничке прозе- Дела: Ревизор, припветка Шињел, Мртве

душе...

4) Ана Карењина

- роман- спој љубавног, социјалног, психолошког и мисаоног романа- тема: љубавна прича Ане Карењине

Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910)

- Велики руски књижевник и мислилац- Поседовао је огромну и оригиналну стваралачку снагу

17

- ликови: Ана, Алексеј Карењин, Вронски, Љевин, Кити...- опис села, проблема људи тог времена, питања религије, политике и погледа на развој у Русији и Европи, филозофски слој, социјални и историски

- Изнео је својим књигама реалистички верну слику руског друштва показујући изванредан смисао за морално-етичкепроблеме и анализу људских поступака и односа. Створио је велике романе који су по снази епског замаха и данас ненадмашни у руској књижевности.извршио је велики утицај на руску и светску књижевност.- дела: аутобиографска трилогија Детињство, Дечавштво и Младост, Севастопољске приче, Рат и Мир, Ана Карењина, Васкресење, Власт тмине...

5) Певање и мишљење

- манифест реализма у Србији- говори о начину писања већене писаца ранијих епоха као и о

њиховим делима која су небитна човеку и човечанству која приказују тренутке уживања или патње и немају никакав

дубљи смисао и за њих тврди да су некорисни- осуљује и поетику за коју тврди да такође песник мора да зна патње и радости народа у коме живи да би о њима писао и решавао неки проблем или га макар истакао од oпштег значаја за друштво

Светозар Марковић (1846 – 1875)

- први идеалог и пропагатор реализма у српској књижевности. На књижевност се односе два његова члана: Пјевање и мишљење и „Реалност у поезији“ и значајан рад „Србија на истоку“

6) Вечити младожења

- роман- описује породицу чија је глава Софорнија кирић и његову децу од болести му сва деца умиру и остаје мо само један син (вечити младожења) који је заљубљен у комшиницу којој отац није давао да се уда. Када јој је отац умро они су желели да се венчају али је њега смрт спречила

Јаков Игњатовић (1822 – 1889)

- приповедач и романсијер- књижевни рад започео идејама националног романтизма, али је убрзо прихватио поетику реализма и један је од зачетника српског реализма. - Дела: Милан Наранџић, Чудан свет, Трпен спасен, Васа Решпект, Вечити младожења, Стари и нови мајстори, Патница...

7) Ветар

- приповетка- тема: мајка жели да ожени сина иако се плаши растанка са њим уколико се ожени- ликови: Јанко, Јоца (доктор), Јанкова мајка, чича Ђорђе, Ђорђева ћерка- мотив ВЕТАР – јавља се на воше места у приповетци као симбол унутрашњих осећања: 1)ветар дува из очију девојке (промаја удара у главу) –заљубио се; 2) ветар у сну (миришљав, тих, топал) – љубомора; 3) ветар док седи у врту са мајком (јак веетар) – узбуђенсот и нестрпљење; 4) ветар који отвара капију (врућ, јак ветар) - снага и нада

Лаза Лазаревић (2)

8) Данга

- Алегориско-сатирична приповетка- данга – печат, жиг- тема: приказује глупост друштва у Србији : колико људи неког јашу толико га цене и поштују, печат а челу је симбол јунаштва и патриотизма- ликови: Колб, Талб, Клеард, Леар, старац

Радоје Домановић (1873 – 1908)

- Припада хумористичко-сатиричкој традицији српског реализма, чији је зачетник М. Глишић.- Писао је хумористичке приповетке, у којима је често користио анегдоте и елементе фантастике, алегориско-сатиричне приповетке, које је увео као нову врсту у српској књижевности- Дела: Приповетке 1-2, Данга, Вођа, Краљевић Марко по други пут међу Србима, Страдија, Мртво море

9) Вођа

- алегориско-сатирична прича- вођа је слепац који води народ који га прати жељан бољег

Радоје Домановић (20)

18

станишта и услова за живот- народ гине пратећи га. Завршава у провалију- Домановић постава питање да ли је слеп вођа или народ који га прати таквог

10) Зона Замфирова

- роман- тема: љубавна прича хаџи-Замфирове ћерке Зоне (имућна

породица) и занатлије Манче (нижа класа)- приказ социјалног живота даташњице и међуљудских односа- ликови: Зона Замфирова, хаџи-Замфир, Манча (занатлија), Мане (младић из такође имућне породице), Дока (Манчина тетка)...

Стеван Сремац (1855 – 1906)

- један од најпопуларнијих српских писаца, сликар српске стварности, који се у свом књижевном раду ослања на

ранију традицију српске прозе- дела: Ивкова слава, „Лимунација“ на селу,

Поп Ћира и поп Спира, Вукадин, Зона Замфирова, Ибиш-ага, Чича Јордан, Из књига староставних, Кир-Герас

11) Народни посланик

- драма- комедија- ликови: Јеврем и Срета- тема: жеља сељака Јеврема да постане народни посланик како би помогао своме народу- у одломку у читанци из делова другог чина приказана је

Сретенова импровизација скупштине

Бранислав Нушић (1864 – 1938)

- најпознатији српски комедиограф, веома плодан и разноврстан писац- дела: Два раба, Протекција, Свет, Пут око света, Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Покојник, Власт, Приповетке једног каплара, Хајдуци, Деветсто петнаеста, Аутобиографија...

19

X Модерна

- Крај деветнаестог и почетак двадесетог века врло је тешко одредити као време владавине једног књижевног метода.Раздобље између осамдесетих и деведесетих година деветнаестог века па све до Првог светског рата обележава у уметности а посебно у књижевности пуно струја и праваца који су смењивали једни друге или су упоредно трајали. Заједнички назив за све те правце и струје тог периода као и назив те једне књижевне епохе је модерна.- Модерна настаје због незадовољства: стварношћу (велике класне разлике, сиромаштво...) и реалистичком

књижевношћу (она се сматра једноличном, монотоном, баналном, лишеном било какве лепоте и изненађења). - Настаје и због утицаја филозофије, метафизике, спиритуала и рационализма – задире у сфере несвесног и посвесног- Најбитнији преставници: Артур Шопенхаурер и Фриндрих Ниче- Родоначелник симболистичке струје модерне је Шарл Бодлер (једина његова збирка песама – „Цвеће Зла“)- У дело улази властито „Ја“ чиме се формира култ субјекта- Незадовољство стварношћу које води некад потпуном песимизму, духовном клонућу и безнађу- Најважнији је култ лепоте и ефекат који она постиже- Основно начело зове се ЛАРПУРЛАТИЗАМ (l’art pour l’art) – уметност ради уметности- Проза уступа место поезији- У науци о књижевности се овај правац због радикализације идеја романтизма зове нео романтизам- Парнасизам – оснива група писаца од 1871 до 1876 године издавајући заједничке збирке у савременом часопису „Парнас“. Сам назив потиче од грчке митологије наиме Парнас је митолошки брег муза и седиште бога Аполона (асоцијација За лепоту и уметност). Готје Теодофил (француски књижевник) је у предговору романа „Госпођица Мопен“ у првој половини деветнаестог века основао Ларпурлартизамизносећи став да уметност не треба да буде средство већ циљ сама себи.- Симболизам – осамдесетих год. у Паризу формира се струја на темељима које је ударио Шарл Бодлер. Симбол је знак и

израз оно што човек види и доживљава у природисхвата се шире и опширније тј. Увек на нешто асоцира и упућује. Жан Мореас 1886. год. створио је манифест симболизма у коме Бодлера и званично представља као зачетника овог правца.

Остали представници симболизма су Артур Рембо, Стефан Маларме и Пол Берлен као и Александар Блок и Андрија из рускеструје симболизма. 1) За симболисте „дубља и виша стварност налазе се иза појавног света – она се заправо слути а изражава се визијама и симболима. 2) бежање од стварности иде ка потпуном повлачењу у свој свет а то чине живећи у сновиђењима, подсвесном и мистичном. Врло чести мотиви су смрт, песимизам и самоћа. 3) певање карактерише нејасност и магловитост ато се постиже гомилањем симбола и метафора што некада доводи до потпуне затворености песме. 4) Велика пажња посвећује се музици песме тако да настаје слободан стих. 5) често сликање пејзажа заправо је слика стања душе је душа је заправо та која осећа и слути. Природа је шума симбола у којој се мешају , повезују, усаглашавају сви чулни надражаји. 6) поред лирске песме пишу се и песме у прози као и симболистичке драме.- Импресионизам – Импресионистима није посебно блиска метафизичка апстракција и свет подсвесног већ они пажњу

посвећују чулним квалитетима чије је тежиште непосредни чулни утисак. У песмама се преко утиска уноси емотивно

Стањекоје је изазвано одабраним тренутком. Естетска норма је високо постављена. Језик је ослобођен симболистичких елемената али је зато присутно мноштво других стилских поступака и фигура. Главне карактеристике су: 1) одсуство праве радње, 2) не базире се на неком крупном догађају како би постојао заплет, 3) оно што писац жели да представи је атмосфера живљења, 4) нема правих јунака, сви ликови су јунаци (јунаци су најчешће интелектуалци који су склони уметности),5) присутан је хедонизам, 6) психологија ликова је развијена

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Везе

- тема: представљање симболизма у виду манифеста- лирска мисаона песма- синестезија – сједињавање мириса, куса и боје- мотив: све ствари и све појаве у природи, материјалне или духовне, кореспондирају једна са другом, одговарају једна другој, усаглашавају се- везе – узајамности, сагласности, сугласја- човек преко симбола изражава шта мисли или осећа

Шарл Бодлер (1821 – 1867)

- родоначелник француског и европског модерног песништва, есејиста, критичар и теоретичар симболизма.- Чувено његово дело је збирка песама Цвеће Зла(1857) којим је начинио прекратницу у сведској Поезији. Подигнут је судски процес против Цвећа Зла и из збирке је избачено шест „неморалних“ Песама 1861 проширио је збирку са још 35 песама, треће издање је објављено 1868. Сплин Париза је

20

песма у прози издата 1864.

2) Албатрос

- албатрос – симбол за песника- тема: приказивање песниковог живота; односа осталих људи према

њему - лирска мисаона песма

Шарл Бодлер (22)

3) Офелија

- лирска песма- Офелија – лик из Шекспировог Хамлета који је инспирисао

песника- песник је погођен смрћу невине и младе јунакиње Шекспировог дела и она му постаје симбол доброте.

Артур Рембо (1854 – 1891)

- француски књижевник, поред Бодлера признати утемељивач целокупне модерне поезије.

- Дела: Пијани брод (1871), Сезона у Таклу, Илуминације

4) Лабуд

- лабуд је симбол и лик каквим се види сам песник- лабуд не проналази слободу и заробљен је у залеђеном језеру- у последњем стиху треће строфе каже да тло спутава крила да полети што се може протумачити као да га друштво спутава у успуху- лирска мисаона песма

Стефан Маларме (1842 – 1898)

- француски песник један од оснивача симболизма- Он је најпотпуније изразио тежње симболизма да новим песничким језиком стварају чисту поезију која „није у томе да изрази смисао него да га створи“- дела: Песме (1887), Књига, Песме и Проза

5) Месечина

- тема: лирска мисаона песма- песник приказује људе као неспособне да буду срећни али који носе шминке и маске како би изгледали срећни- у другом стиху песник говори о погледу људи на песму као на утеху и тренутак среће али каже да та срећа није дуга јер они у њу немају вере

Пол Верлен (1844 – 1896)

- значајан француски лиричар и писац манифеста симболизма. У почетку је био парнасовац а касније симболиста.- Делом Art poetique и тезом „музика пре свега“

развио је теориске поставке о песничком стваралаштву и

Дао вредан допринос модерној поетици- дела: Сатурнијске поеме (1866), Галантне светковине (1869), Добра песма (1870), Романсе без речи (1874), Разборитост (1881)

6) Ујка Вања

- психолошка драма- ликови: Серебјанов (Глава куће), Јелена Андрејевна (друга жена С.), Соња (ћерка С. из првог брака), Војницки (ујка Сањин – ујка Вања), Астров, Телегин....- јунаци су обични људи разних професија и друштвених слојева али је пажња посвећена интелектуалцима чија је пажња посвећена уметности- тематика је „мали човек“ у различитим животним ситуацијама

са акцентом на гротесно (спој супротности нпр смешно – страшно...)

- унутрашњи човеков свет је најбитнији- Чехово дело пропагира рад као савремен спас за човека- Врло развијем емотиван слој

Антон Павлович Чехов (2)

21

7) Предговор Антологији новије српске лирике

- Антологија је збирка песама састављена по мерима чисто естетичким – збирка цвећа новије српске лирике – која би претстављаланарод у свету - Баладе, сатиричне, хумористичне, политичке и пригодне песме нису ушле у збирку јер су често описне, дидактичке и приповедачке- мерила су:

1) песма мора имати емоције: осећање пева лирске песме2) мора бити јасна: са јасном основном мишљу и јасна у свим својим деловима3) мора бити цела лепа: не сме имати грешке, сваки стих мора

Да буде добар да би песма била добра

Богдан Поповић (1863 – 1944)

- књижевник, естетичар, књижевни и уметнички критичар

- професор Велике школе од 1893 до 1905 а од 1905 до 1929 професор Београдског универзитета. Један од оснивача „Српског књижевног гласника“- академски творац „београдског стила“- дела: Антологија новије српске поезије (1911)есеји – Бомарше, О васпитању укуса, Теорија „ред по ред“, Огледи из књижевности и уметности

8) Претпразничко вече

- лирска мисаона песма - песник приказује самоћу у претпразничкој ноћи и жаљење за мртвом породицом са којом је увек проводио сутрашњи празник- симбол кандила се јавља – за импровизовану прошлост тај симбол је имао други значај од овог који има сада када је сам- песник се присећа предходних Божића- теше га његове песме да су оне његова породица да ће бити увек са њим, да ће оне плакати за њим када умре а његова реакција се исказује у последњој строфи у којој казује да од среће плаче

Алекса Шантић (1868 – 1924)

- најпопуларнији песник свог времена, стекао назив народног песника- Повезао је својим радом идејне и песничке тежње књижевне традиције и нове епохе модернизма- Дела: Песме, На старим огиштима, Пјесме, Песме, драма у стиху - Под маглом, Хасанагиница, Анђелија...

9) Моја отаџбина

- лирска родољубива песма- лирски субјекат- присвојним заменицама наглашава своју патриоталност а општим заменицама се поистовећује са свим житељима своје земље

Алекса Шантић (24)

10) Залазак сунца

- лирска мисаона или љубавна песма- залазак сунца – симбол краја живота- непозната жена – идеал савршене лепоте за песника – престављен као нешто недостижно за чим он чезне и шта за њим чезне и шта постоји иако физички није ту

Јован Дучић (1874 – 1943)

- највећи песник у српској симболистичкој књижевности почетком двадесетог века- студирао у Женеви - емигрирао у Другом светском рату а његови остаци су по његовој жељи враћени у Требиње 2000. године- Дела: Пјесме, Песме, Песме, Сабрана дела, Лирика, Благо цара Радована, есеји Јутра са Леутара

11) Сунцокрети

- лирска мисаона песма- сунцокрети – симбол очију или душе човека који ужива у лепоти као смислу живљења за којом се увек окреће и непрекидно је гледа јербез ње не може да постоји - артистички став према лепоти као смислу живљења и постојања- пантеистички став – Бог и природа су једно- светлост је сунце и оно симболише леоту која се гаси као што и сунце после неког времена залази – одатле песимистичко расположење у песми

Јован Дучић (24)

22

12) Јабланови

- лирска мисаона песма- чулом слуха песник доживљава природу - мирна вода симболише песников осећај да је време стало- песник се боји своје сенке која је симбол његовог зла

Јован Дучић (24)

13) Искрена песма

- лирска љубавна песма- приказује пролазност живота, љубави након смртивиталних моћи и гашења чула- лирски субјекат- Речима „ћути“, „склопи усне“ песник жели да сачува „бедну жену“од истине да је не воли и да је све прошло као и живот

Милан Ракић (1876 – 1938)

- један од најзначајнијих песника српског модернизма, представник београдске симболистичке школе, интелектуалац и артист.- Дела: Песме, Нове песме, Песме, Постхумно Песме

14) Наслеђе

- лирска родољубива песма- песникова осећајност и увиђајност урођених способности наслеђених од својих предака (нпр. наследио је борбене способности)

Милан Ракић (24)

15) Јасика

- лирска мисаона песма- песма коју је Ракић написао пре смрти- мотив: љубав према животу- тема: завиди јасики на дужи животни век и жели јој да трепери да живи весело, да се креће док је он гледа „са чежњом и са тугом“

Милан Ракић (24)

16) Тамница

- лирска мисаона песма- тамница – симбол за живот у који долазиш без свог знања и воље- снага симбол воље за животом и непрекидне борбе против препрека на које се наилази у животу

Владислав Петровић Дис (1880 - 1917)

- најфасцинантнија песничка личност свога доба, трагични јунак модерне српске поезије

- Дис је песник немира, љутњи и снова- Припадао је славној београтској боемији- За време Првог светског рата кренуо је из

Француске где је побегао од рата ка Крфу и Немци су потопили брод на коме је био у Јонско море- дела: Утопљене душе, Ми чекамо цара, Сакупљене песме, Песме, Сабрана дела

17) Можда спава

- лирска љубавна песма- песник жуди за драганом и усамљен је- у сну види очи које му недостају као симбол љубави жене за чијомљубављу чезне- можда спава – можда је мртва или „можда спава изван сваког зла“

Владислав Петровић Дис (25)

18) Нирвана

- лирска мисаона песма- песник филозофски говори о смрти - песимизам и бесмисао људског постојања- песник сматра живот после смрти и овог пролазног живота у комесмо „боје пролазности ствари“ без емоција и награде за живот у коме се види бесмисао свега што смо радили на земљи док смо били живи

Владислав Петровић Дис (25)

19) Светковина

- лирска љубавна песма- песник преставља себе и своју драгу као лудаке јер људи не умеју Да уживају у љубави као једином смислу живота и на њега гледају као на лудака. Песимизам у песми се јавља због неразумевања песника и онсе поноси „лудачком кошуљом“ у каквој га виде људи јер он живи онако како најлепше уме и може

Сима Пандуровић (1883 – 1960)

- песник изразитог песимизма, припадник београдсог круга српске модерне- студент филозофије; формирао лист „Покрет“ а

заједно са Дисом „Књижевну недељу“- дела: Посмртне почасти, Дани и ноћи, Оковани слогови, Стубови, Дела, Песме, уређивао је „Мисао“ и друге књижевне часописе

23

20) Родна груда

- лирска родољубива песама- непролазност једне земље као константе коју свака генерација волина исти начин и због истих разлога а сваки човек је воли што је више старији

Сима Пандуровић (25)

21) Нечиста крв

- роман- друштвено-социолошки, психолошки и симболичко поетски роман- Нечиста крв – последица склапања бракова између чланова породице, у делу свих хаџи-Трифунових потомака- роман прати Софку ћерку Ефендин-Мите која због материјалне кризе у породици се удаје за земљопосредника уговореном свадбом међу њиховим родитељима – у нову породицу у којој одлази такође има „нечисте крви“.- трагична судбина Софке

Борисав Станковић (1876 – 1927)

- приповедач, романсијер, драмски писац, најизразитији регионалиста међу српским реалистима по психологији личности; по

поступку и стилу један је од зачетника српске модерне прозе- дела: Из старог јеванђеља, Стари дани, Коштана, Нечиста крв, Газда Младен.

22) Коштана

- драма- Коштана је лепа циганка- Ликови: Коштана, Митка, Арса, Гркљан, Курта, Кмет, Стојан, Салче...

Борисав Станковић (25)

23) Јазавац пред судом

- драма- ликови: Давид (Босански сељак), Суадац, Писарчић и Доктор.- Тема: приказивање живота босанских Срба под Турцима (суровост

турске власти)- Кочић исмејава строгоћу турске власти преко лика Давида сељака који живи веома тешко због сиромаштва.

Петар Кочић (1877 – 1916)

- даровити приповедач, велики борац против аустро-угарске окупације, народни трибун и револуционар- дела: Са планине и испод планине, Јауци са Змијања, Суданија

24) Јесење вече

- лирска мисаона песма- јаблан је сам песник- опис монотоне природе вечери која почиње у којој је песник сам

Антун Густав Матош (1873 – 1914)

- песник, приповедач, есејиста, песник широке културе, истанчаног укуса и борбеног

темперамента, унео је нов дух у хрватску књижевност- за време боравка у Србији показао је свој таленат у критикама књижевних дела- дела: Иверје, Ново иверје, Уморне приче, есеји Видици и путеви, Огледи, Пјесме...

24

XI Књижевност између два рата

- од почетка Првог светског рата па све до Другог светског рата траје епоха позната као међуратни модернизам- као и у време модерне овај период не представља време јединственог покрета јер нема јединствене програмске захтеве- на развој књижевних епоха доста утичу друштвено – историјски догађаји; када је реч о овој епохи на њен настанак утицао је Први светски рат, Октобарска револуција и општа развијеност у Европи- овакве друштвене промене доводе до стварања нове уметности, новог књижевног израза- нове уметничке струје у Европи су: Футуризам, кубизам, надреализам, експресионизам, фовизам, додаизам и социална

литература- Претставници: Берголд Брехет, Ернест Хемингвеј, Вирџинија Волф, Херман Хесе, Томас Ман, Гијом Аполинер,

Михаил Шолохов, Борис Пастернак, Владимир Мајаковски, Федерико Гарсија Лорка, Сергеј Јесењин.- На нашим просторима ова књижевност се јавља прво у Загребу још за време рата- тамо се окупљају књижевници из разних крајева које су биле под влашћу Аустро-угарске. Најбитнији преставници били су Андрић и Црњански. Ту је покренут значајан часопис југословенске орјентације „Књижевни југ“. Након рата књижевно жариште постаје Београд. Основни циљ ових стваралаца био је одбацивање онога што су Богдан Поповић и Јован Скелић сматрали књижевно вредним - Покрети ове епохе код нас су: експресионизам, надреализам, футуризам, дадаизам, суматраизам, зенитизам,

хипнизам...- Представници се деле на старије (Станислав Винавер, Црњански, Андрић) и млађе (Растко Петровић и Раде

Драјинац).- Футуризам – постојбина му је Италија а оснивач Филипо Томазо Маринети. У Париском листу „Фигаро“ оснује први

футуристички манифест 1909 године а касније 1912 и други. Обележја футуристичког манифеста су: окретање будућности у смислу негирања свега прошлог (мисли се на традиционално), култ брзине као нове лепоте света, побуна против рата, побуна против малограђанског, употреба неологизма (новостворене речи), рушење старих форми стиха и коришћење такозваних неопоетских речи и облика као што су вулгаризми, коришћење онаматопејски речи и обика (крик, шум, хук, бука мотора и друго) да би се пре свега дочарала атмосфера радионице тј. Фабрике. Јавља се и у Русији појавом манифеста“ шамар друштвеном укусу“. Насупрот агресивности, бруталности и антиинтелектуалности италианског футуризма руски другачије тумачи прогрес у будућност: социјални пунт и величање снаге пролетеријата (слављење револуције и борба против буржоазије). Негирају књижевност Пушкина, Толстоја и Достојевског. Карактеристична је употреба неологизма, израз је политички обојен и имају нове форме стиха. - Експресионизам – јавља се ка реакција и супротност на импресионизам. Експресионисти сматрају да уметник

експресионизма сликајући своје утиске о природи у њих не уноси своју прву рмоцију односно своје унутрашње преживљавање. „Експресионизам је крик беде“ рекао је немачки експресиониста Херман. Јавља се у немачкој 1910

Године. Одлике: побуна против урбаног живота велеграда (отуђење, деформација психе, неморал, пороци, незапосленост), осећање безизлаза и изгубљености, нуклопљивост у срединиу и бежање од ње 8најчешће у сан или у фантазију), истицање унутрашњег човековог света, љубав према човеку (алтруизам), динамичан и силовит израз реченице, слободан стих, персонификација и парабола. Први манифест експресионизма код нас је објавио Станислав Вијанер 1920 године („узнимо стварност за дејство свога стварања“). Преставници: Црњански, Рстко Петровић и Иво Андрић (са своја прва два дела).Одлике: стварање култа експресије (доживљаја), рушење традиционалног, пишу о меланхонији, екстази, сну као другој јави а карактеристичан је слободан стих.- Надреализам – постојбина надреализма је Париз и он представља највећи покрет бунта и негације а настао је из Дадаизма, Фројдове синхроанализе и заоштравања друштвених противречности у Француској. Оснивачи покрета су француски интелектуалци и књижевни ствараоци окупљени око часописа „Литература“ (1919 -1924). Од свих струја овога доба надреализам највише наглашава социјалну и револтивну ноту. Тежње надреализма истиче Андре Бретон у манифесту из 1924 године. Карактеристике су: одсуство политике, разума и редоследу стварања; укидање граница између свесног и несвесног, физичког и психичког; унутрашњег и спољашњег; неочекиване немотивисане слике из човекове потсвести (кошмари и исповеди лудака)- Дадаизам – први пут се појављује у Цириху и траје као књижевна струја само годину дана. Њгов мото је „све што је

бесмисленије утолико боље“- Социјална литература – је пролетерска књижевност представља реалистички поступак усмерен на свакодневни

животсромашних слојева. Настаје из незадовољства грађанством.услови за рађање су јачање комунистичке партије и убрзано

25

ширење марсистичког учења. Корени соц-реализма налазе се у тзв. петском реализму Максима Горког. Након Октобарске револуције пролетерска књижевност добија и званичну поетику тридесетих година двадесетог века. Задаци писцима су били строго постављени о чему и како да пишу, па се може рећи да је књижевност потпуно идеолошки обојена а у служби револуције и равијања социјализма- Зенитизам и Суматраизам су југословенске варијанте експресионизма. Зенитизам добија назив по часопису „Зенит“ а

уматраизам по песми Милоша Црњанског „Суматра“. Представници су: Љубомир Мицић, Милош Црњански, Растко Петровић, Станислав Винавер и Драган Алексић.

1) Процес

- роман- тема: апсурдан живот- радња се одвија у Прагу- Јозеф К. – главни лик који је симболичан преставник јединке у друштву- Процес – слика света (нечега што се одвија без наше воље и сазнања)

Франц Кафка (1883 – 1924)

- аустријски књижевник чешко-јеврејског порекла.- За живота објавио мањи број дела, док је Главнину, и против изречите жеље писца да се целокупна књижевна заоставштвина спали, издаоњегов пријатељ Макс Брод. - Дело је обимом навелико, сугестивно и загонетно.- Дела: Америка, Процес, Замак, приповетке:

Преображај, У кажњеничкој колонији, Уметник у гладовању, Дневници...

2) Тихи Дон

- историски роман- тема: Шолахова мисао „Човек у рату и рат у човеку“- главни лик: Григорије Мелехов- психолошке последице рата на човека

Михаил Шолохов Александрович (1905 – 1984)

- један од најзначајнијих руских писаца. Његову прозу одликује богато приповедање, сложена уметничка структура, изванредни описи

пејзажа, психолошка понирања у судбине јунака, изворност карактера и хуманизам.- Добио је нобелову награду за књижевност 1965

године.- Дела: Приче са Дона, Плава степа, Тихи Дон,

Узорна Ледина, Они су се борили за отаџбину,- Човекова судбина...

3) Облак у панталонама

- поема- првобитни назив био је Тринаести Апостол – како би своје дело

нагласио као претказање будућности али назив је промењен у Пролог чиме поред онога што је желео да првобитно нагласи наглашаваи нови друштвени поредак- Мотив: приказивање снаге љубави- Хипербола, метафора, метономија;

Владимир Владимирович Мајаковски (1893 – 1930)

- руски авангардни песник и драмски писац- творац руског футуризма- утицао на своје следбенике све до данас- Створио је нови песнички систем са новим патосом, новим језиком, новим метафорамама и темама из свакодневног живота.- Дела: Облак у панталонама, Флаута –кичма,

Владимир Иљић Лењин, Добро; драмска дела: Стеница, Хладан туш...

4) Романса месечарка

- балада- тема: смрт циганина и патња његове драге за њим- недужног циганинан је убила сурова полиција

Федерико Гарсија Лорка (1898 – 1936)

- најзначајнији песник и драмски писац двадесетог века, трагично страдао од франкиста.- Широко образован свестрани стваралац, песник, драмски писац, драматург, глумац, рецитатор, сликар и музичпар.- Био је под утицајем дадаизма и надреализма.- Чувен је као песник завичаја Андалузије.- Снажно је утицао на своје савременике.- Дела: Књига песама, песме, Циганске романсе,

Песник о Њујорку; драме: Марија Пинеда, Крвава свадба, Дом Бернанде Албе...

5) Градинар

- збирка песама- градинар – мушкарац као баштован у башти цвећа за жену коју воли

Рабиндрант Тагоре (1861 – 1941)

- индиски књижевник и филозоф- написао је више од хиљаду поема, 24 драме, 8

романа, најмање осам томова приповедака,

26

- љубавна поезија- 41. песма – Градација (по јачини бола коју осећа због неузвраћене

љубави тј. недостатка храбрости да је он покаже како би желео)

више од две хиљаде песама, велики број есеја и друге врсте прозе. Поред тога био је педагог велике оригиналности и маште. - Његова поезија се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу.- Главни циљ био му је повезивање културе Истока и Запада- Добио је Нобелову награду за књижевност 1913. године- Дела: Градинар, Гитанџали, збирка приповедака, лирске песме, публицистички радови...

6) Земља олује

- родољубива песма- тема: песникова очараност својим народом који је и поред тога што су га много веће силе покоравале опстајао и опстао

- Земља олује – земља вечитих ратова и немира- Ветар кости развејава – народ пати ни крив ни дужан због своје судбине и циљева моћних држава

Милутин Бојић (1892 – 1917)

- песник ретког талента- писао је песме, приповетке, историске драме са националном тематиком и велики број књижевних и позоришних критика- познат је по родољубивим песмама а пре њих је писао и љубавне- писао је и поеме- дела: Песме, Каин, Песме бола и поноса, драма –

Краљева јесен, постхумно – Песме и драме.

7) Плава гробница

- родољубива песма - тема: песник изказује поштовање и дивљење према својим земљацима који су се приликом повлачења на Крф бацали у море и захтева да то место поштују сви народи као што га и природа поштује „стојте галије царске“

Милутин Бојић (28)

8) Човек пева после рата

- мисаона песма- мотив: психолошке последице рата на човека- Човек: симбол слободе и мира- Симбол зрака, млека и беле јутарње росе – нови мирнији и лепши живот

Душан Васиљев (1900 – 1924)

- талентовани лиричар- као песник постаје познат после рата, нарочито

после песме Човек пева после рата у којој је изразио духовно расположење читаве генерације младих писаца која се вратила из рата са последицама покушавајући да створи нови живот- дело: Збирка песама (1932)

9) Плач матере човекове

- песма- мотив: туга мајке за убијеним сином у рату- тема: мајка криви поредак, Бога и свет за губитак Сина и Човека

Душан Васиљев (29)

10) Суматра

- мисаона песма- мотив: песникова експресија глобалног психолошког стања људи тог времена- манифест нашег експресионизма – суматраизам- Суматра – острво у Мелезијском архипелагу (пренесено – острво

даљине и мира; експресивно: с-ума-тра...)

Милош Црњански (1893 – 1977)

- песник, романсијер, драмски писац, есејиста, критичар и теоретичар.- Творац суматраизма- Дела: Лирика Итаке, романи – Дневник

Чарнојевићу, Сеобе, Друга књига Сеобе, Роман о Лондону, Код Хиперборејаца, приповетке – Приче о мушком, драма – тесла; мемоари – Ембахаде...

11) Сеобе

- песма у прози- тема: психолошко стање људи за време великих сеоба праћено кроз породицу Исакович- ликови: браћа Вук (војни официр који се бори за Аустрију) и Аранђел (трговац) и Вукова жена Дафина- описи природе постоје због њиховог психолошког дејства на људе

Милош Црњански (29)

27

12) Ex Ponto

- Поезија у прози- Мотив: песникови дани у тамници за време Првог сведског рата, његове мисли и сећања на раније дане- Ex Ponto – назив је преузео од римског песника Овидија „Писма из

Понта“.- Казује да је живот леп и поред свих тешкоћа и препрека до среће

Иво Андрић (1)

13) На Дрини ћуприја

- роман- историјски, социјални и психолошки- тема: описивање једног места тј. моста на Дрини од његовог настанка до рушења и свега онога што се ту дешавало под утицајем спољашњих и унутрашњих фактора

Иво Андрић (1)

14) Туга у камену

- мисаона песма- мотив: изказивање туге- лирски субјекат- туга у камену – камен је празно срце које је такво због болова којеје претрпело

Момчило Настасијевић (1894 – 1938)

- песник, приповедач, драмски писац, есејиста,

писац особеног и самониклог талента.- Неосимболиста- Дела: Из тамног Вилајета, драма – Међулушко Благо, збирка песама: Пет лирских кругова, Целокупна дела, Сабрана дела...

15) Свакидашња јадиковања

- лирска песма- мотив: Самоћа - свакидашња јадиковања – Живети сам без љубави и ближњих- лирски субјекат

Тин Ујевић (1891 – 1955)

- Најизразитији хрватски песник међуратне књижевности, есејиста, критичар, полемичар и публициста

- Дела: збирка песама: Лелек себра, Колајна, Ауто на корзу, Ојађено звоно, Жедан камен на Студеницу...

16) Рафина авлија

- приповетка- тема: страх од смрти - социјална и психолошка приповетка- главни лик је Рафо старац који сазнаје да га је кафански олош

„осигурао“, тј. кладио се у његову скору смрт што је приликом његове болести изазивало патолошки страх од смрти

Исак Самоковлија (1889 – 1955)

- приповедач који је стварао између два рата - дела: Од прољећа до прољећа, Носач Самуел,Соломоново слово

17) Салашар

- одломак из романа- социолошки и психолошки роман- лик Бабијана Липоженчића је у средишту овог одломка (он је салашар), кога његови, од земље отуђени земљаци, излажу порузи.

Вељко Петровић (1884 – 1967)

- плодан и разноврстан писац:песник, приповедач, публициста, књижевни и ликовни критичар, историчар уметности и академи- У пчетку се прославио песмама а био је касније

високи чиновник и управник Народног музеја у Београду

- Дела: збирке песама: Родољубиве песме, На прагу, Невидљиви извор; приповетке: Буња и други у Раванграду, Варљиво пролеће, Померене савести, Изданци из опаљеног грма, Сабрана дела, Препелица у руци, Дах живота...

18) Људи говоре

- лирска проза- тема: упознавање људи преко разговора са њима- из разговора изводи закључке о љубави према отаџбини, човеку, свету и животу- „живот може бити јединствена ствар“- може увек да се догоди

Растко Петровић (1889 – 1949)

- песник, приповедач, романсијер, есејиста, критичар и теоретичар модерне уметности- Брат Надежде Петровић- Дела: роман: Бурлеска господина Перуна бог Грома, збирка песмама: Откровење; путопис:

28

нешто што може да промени начин додаташњег живота, да га улепша и да нас усрећи неки догађај

Африка, Дан шести...

19) Госпа Нола

- приповетка (из збирке приповетка „Кроника паланачког гробља“)- испретурана композиција- приказивање карактера госпа-Ноле- ликови: госпа-Нола, Станојла Перчинова, гос-Тоше Лазарић- ироничан став према људским судбинама

Исидора Секулић (1877 -1958)

- књижевница и преводилац, академик широког образовања и високе културе, одличан стилист, зналац многих језика и изврстан преводилац са енглеског

- дела: медитативно-лирски записи – Сапутници и путописни есеј Писма из Норвешке; проза:

Ђакон богородичне цркве; приповетке: Изпрошлости, Кроника паланачког гробља, Запис о мом народу...

20) Господа Глембајеви

- драма у ужем смислу- тема: Леоне Гламбај, син банкара Игњата Глембаја, сензибилни

интелектуалац и уметник, долази после једанаест година на јубилеј очеве фирме и долази до сукоба између њега и чланова породице

(у другом чину раправља се са оцем са којим није причао од мајчине смрти)- ликови: Леоне Гламбај и Игњат Глембај

Мирослав Крлежа (1893 – 1981)

- песник, новелиста, романсијер, драмски писац, есејиста и академик

- Хрватски књижевник модерне- Између два рата издавао је низ часописа:“Пламен“, „Књижевну републику“, „Данас“, „Печат“- Дела: драме: Голгота, Вучјак, Господа Глембајеви, У агонији; збирка новела: Хрватски бог Марс; романи: Повратак Филипа Латиновића, Банкет у Блитви, На рубу помети, Заставе...

21) Хана

- Лирска љубавна песма- Мотив: заљубљеност сиромашног лирског субјекта у Хану, ћерку

богатог јеврејског трговца- Метафора, хипербола, градација- Лирски субјекат

Оскар Давичо (1909 -1989)

- књижевник, значајна личност савременог стваралаштва у српској књижевности, песник, романсијер, есејиста и публициста

- У почетку надреалиста па се усмерава револуционарној акцији а на крају преставник послератног модернизма

- Дела: Трагови, Анатомија, Хана, Зрењанин, Вишња са зидом, Флора, Каирос, Тропи, Суноврати И др. Романи: Песма, Бетон и свици; есеји Поезија и отпори.

22) Облак

- лирска мисаона песма- симбол облак – песник- ветар висине – судбина песника која је другачија од класичне судбине људи (исти тај ветар једном и спусти песника на земљу) - мотив: песникова судбина - контраст: људи иду својим путем а облак својим небомтреће лице

Добриша Цесерић (1902 – 1980)

- песник, модерни класик- лирика му се одликује дубином осећања,

једноставношћу и музикалношћу израза- преводио је поезију са немачког и руског- дела: Лирика, Спасена свјетла, Изабрани стихови, Пјесме, Освијетљени пут, Голи часови, Изабране песме, Слап

23) Пролећна песма

- лирска мисаона песма- мотив пролећа: потреба за љубављу- описи природе у пролеће и њихово дејство на лирског субјекта- лирски субјекат

Десанка Максимовић (1898 – 1993)

- најпознатија наша песникиња, пипе приповетке и романе

- добитник многих награда за књижевност: Звајеве, Авнојеву, Вукову, Његошеву....- дела: Песме, Врт детињства, Зелени витез, Песник и завичај, Мирис земље, Ничија земља, Михољско лето, Памтићу све, Озон завичаја, Сабране песме у осам књига.

24) Јама

- поема- тема: описивање погубљења Срба у мукама тако што су им окупатори вадили очи и бацали их у јаму - мотив: ужас и туга коју песник приказује у првом лицу како би читалачки утисак био јачи и како би се на најбољи начин разумела

Иван Горан Ковачић (1913 – 1943)

- књижевник и преводилац- писао је песме, приповетке и књижевне расправе- убијен је за време битке на Сутјесци- Дела: Дани гњева и Јама

29

патња и јад коју је песник желео да пренесе- епски елементи су препричавање догађаја а лирски субјективан

доживљај тих догађаја

XII Проучавање књижевног дела 1) Научите пјесан

- Мисаона песма- Песма о песми- Мотив: песма представљена као симбол за отпор насиљу и злу- Синтагма научите песму поручује бављење уметношћу уместо насиљем и злом

Миодраг Павловић (1928)

- песник мисаоне и емотивне поезије оригиналнеи богате несвакидашњим метафорама- Својим стваралаштвом је знатно утицао на модерна струјења у српској поезији- Есејиста и антологичар, писац драма и преводилац- Књиге су му преведене на око петнаест језика- Добитник је многих књижевних награда и носилац је француског ордена „Официр реда уметности и књижевности“ од 1985. године- Дела: 87 песама, Стуб сећања, Октаве, Млеко

искони, Велика Скитија, Нова Скитија, Хододарје, Светли и тамни празници, Заветине, Карике, Певање на Виру, Бекство по Србији, Златна звезда, Изабране песме, Дивно чудо, Следство...

2) О култури

- есеј- тема: култура и књижевнсот- култура је атрибут живота и оплемењивање човека- књижевна култура то је читање – књига у џепу стално- књижевна култура се темељи на богатству речника

Исидора Секулић (30)

3) Читајући добре писце

- запис из медитативно-лирске прозе Знакови поред пута- тема: значајност дела добрих писаца за читаоце

Иво Андрић (1)

4) Разговор са Гојом

- одломак из Андрићевог Разговора са Гојом- написан је у облику есеја у коме Андрић прилази неким субјективним схватањима уметности и уметника кроз научно-објективан стил.

Иво Андрић (1)

5) Шта ли те спречи

- лирска мисаона песма- мотив: стваралачки и продуктивни процес- реторско питање: „Шта ли те спречи да постанеш песма?“

Десанка Максимовић (31)

6) Свест о песми Бранко Миљковић (1934 – 1961)

30

- лирска мисаона песма- мотив: песников теоријски став према поезији- апострофиране речи: ватра, крв, жудња, смрт

- књижевник, лиричар снажног погледа на свет, чија је основна преокупација драма егзистенције и њен филозофски аспект- дела: Узалуд је будим, Порекло наде, Ватра и ништа, Крв која светли, Смрћу против смрти...

7) Лијепи Иве

- песма- мотив: приказивање лепоте младића Ива- унутрашња рима- леонински стих

Народна песма

8) Коса

- одломак из приповетке Коса- еуфонија и експресивност- Интонационо таласање реченица и пасуса- Тема: тезгарење сељака у касаби (у одломку куповина косе)

Иво Андрић (1)

9) Каленић

- лирска песма- мотив: инспирација делом непознатог зографа (средњовековни назив за сликара фреска и икона) - Каленић – манастир кога је подигао Богдан, пехарник деспота Стефана Лазаревића у коме се налази фреска анђела (светог ратника) са исуканим пламеним мачем која је инспирисала песника- Песник се служи библијским редом речи („у углу усана мојих“)

Васко Попа (1922 – 1991)

- један од највећих наших песника модерног лирског израза- Бавио се превођењем са француског језика- Дела: Кора, Непочин-поље, Споредно небо,

Успавана земља, Вучја со, Кућа насред друма, Живо месо, Рез и песничке фантастике Поноћно сунце и Сабране песме

10) Манасија

- лирска песма- из збирке Успавана земља у циклусу под називом Ходочашће- мотив: дивљење зографима ресавске школе која је радила на очувању српске културе у манастиру Манасија у време турске најезде на српски народ- апострофа „зограф“; анафора „последњи“; епифора „коњица ноћи“,рефрен „Алах ил илалах“.- Манастир Манасија (старо име Ресава) је задужбина Стефана

Лазаревића

Васко Попа (33)

11) Почетак песме

- лирска љубавна песма- мотив: љубав, њен настанак који је идентичан настанку песме и живота

Миодраг Павловић (32)

12) Читајући један од великих класичнихромана европских

- есеј- тема: процес читања, доживљавања дела и награда прочитано дело

Иво Андрић (1)

13) Уметност коју волим до заноса

- есеј- тема: описивање уметности коју писац вили и цени у којој уметници „свет стављају под питање“

Исидора Секулић (30)

31

14) Очију твојих да није

- лирска љубавна песма- мотив: љубав лирског субјекта према драгани- лирски субјекат говори о љубави које да није не би било среће и

радости за њега

Васко Попа (33)

XIII Примена методолошких поступака1) За несхваћене

- лирска песма из циклуса песама „Тражим помиловање“- мотив: лирски субјекат тражи помиловање за несхваћене који су

туђинци у свету у којима види и себе

Десанка Максимовић (31)

2) За нероткиње

- лирска песма из циклуса песама „Тражим помиловање“- мотив: лирски субјекат тражи помиловање за нероткиње. И она је једна од њих и наводи велие женске личности које су нису имале деце зарад испуњења виших циљева и сам тај чин представља као велику жртву жене за тим циљевима.

Десанка Максимовић (31)

3) Коњ

- лирска песма из циклуса песама „Кора“- мотив: песник приказује потешкоће животиње коју човек користи као превозно средство и на тај начин излаже мукама и патњама

Васко Попа (33)

4) Маслачак

- лирска песма из циклуса песама „Кора“- мотив: песник приказује маслачак као лепоту коју људи не примећују не придавши јој већи значај и мањи део људи који уме да ужива у цвету

Васко Попа (33)

5) Балада о охридским трубадурима

- лирска мисаона песма из збирке песама „Ватра и ништа“- мотив: песников став према поезији, песницима, речима и туги коју сваки песник носи са собом изражену кроз рефрен „Исто је певати и умрети“

Бранко Миљковић (32)

6) Поезију ће сви писати

- лирска мисаона песма из збирке песама „Ватра и ништа“- мотив: песникова визија будућих песника који ће бити исти као и

Бранко Миљковић (32)

32

датадашњи али песник поставља реторичко питање „хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој“ верујући у бољавремена за песнике и поезију

7) Башта сљезове боје

- збирка приповедака којом је Ћопић постигао највећи успех- посвећена је његовом пријатељу Зију Диздаревићу кога су усташе убиле- постоје два циклуса: Јутро плавога сљеза и Дани црвеног сљеза- тема: сећање на младост и људе из младости- лиризам и хуманизам- Заточеник – Стеван Батић (бивши војник митрољезац)

Бранко Ћопић (1915 – 1984)

- савремени књижевник, хумориста и сатиричар- писац за децу- писао је поезију, прозу и драме- дела: Огњено рађање домовине, Ратниково пролеће, Под Грмечом, Борци и бјегунци, Љубав и смрт, Доживљаји Николетине Бурсаћа, Горки мед, Хумористичке приче, Пролом, Глуви барут, Осма офанзива, Делије на Бихаћу...

8) Прољећа Ивана Галеба

- Роман - есеј- тема: судбина остарелог уметника – виолинисте, који због повредеруке лежи у једној провинциској болници- уметник испуњава дане сећањима, запажањима и размишљањимапрожетим тананим лиризмом, филозофским медитацијама и дубоким хуманисзмом- приповедање у првом лицу

Владан Десница (1905 – 1967)

- књижевник, есејиста и преводилац- писао је песме, драме, приповетке и романе- дела: Зимско љетовање, Прољећа Ивана Галеба, Ту,

одмах поред нас, Слијепац на жалу...

9) Крик и бес

- роман- мотив: приказивање тока свести јунака- тема: трагично пропадање аристократске породице Компсонових- Наслов је преузео од Шекспировог Магбета: „Живот је прича коју

идиот прича пуна крика и беса, а не значи ништа“- Први део романа под називом Седми април 1928 Фокнер приказује

преко најмлађегсина Бенџија који је тридесеттрогодишњи идијот кроз његов унутрашњи монолог - Ликови: Бенџи, најстарији брат Квентин и средњи брат Џејсон, Ластер (слуга који се брине о Бенџију), Мами (дадиља), Роскас (дадиљин муж)...

Виљем Фокнер (1897 – 1962)

- амерички романсијер и приповедач- хроничар пропадања, порочности, изопачености и свирепости- добио је Нобелову награду за књижевност 1949.године- дела: Војникова плата, Крик и бес, Светлост у августу, Медвед, Уљез у прашину...

10) Чекајући Годоа

- антидрама – дело без драмске радње у класичном смислу- ликови: Естрагон, Владимир, Поцо, Лики, дечак;- тема: ишчекивање Годоа ( тајанственог лица које треба да их ослободи егзистенцијалне апсурдности и животног бесмисла

Самјуел Бекет (1906 – 1989)

- драмски писац и романсијер- француски књижевник ирског порекла- Заокупљен проблемом људске егзистенције и

отуђености модерног живота, Бекет у својим делима даје крајње песимистичку слику света.- Делом Чекајући Годоа започиње драмски период „драме апсурда“. Добио Нобелову награду 1969 године за ово дело.- Дела: Марфи, Молоа, Малоне умире, Неименљиви, Чекајући Годоа, Крај игре, Игре без речи, Последња трка, Игра, Не ја...

33

XIV Савремена светска књижевност

- Светска књижевност, и поред многих спорних одређења, означава углавном књижевност читавог света, за разлику од појединих књижевности неких земаља или народа.

- Савремена светска књижевност означава основне оквире књижевности у времену и простору: тим би се називом могла означити књижевност читавог света после Другог светског рата.

- Савремена књиженост је „жива“ и „неухватљива“ јер се из дана у дан мења.- Појава нових књижевних техника, разарање фабуле, непоузданост и ишчезавање приповедача, склоност према мњењу

приповедачевих перспектива, уођење научне грађе и научних поступака у организацију текста, склоност према фрагменту, нихилистички однос према традицији и често напуштање традиционалних хуманистичких вредности у знатној мери су карактеристике савремене књижевности.

- Савремена књижевна појава траје од двадесетих година двадесетог века до данас- У њој је запажена појава егзистенцијализма, социјалистичког реализма, али и експресионизма и надреализма- Појам савремености изводи се из целокупне структуре савремене стварности, тј. из односа савремене књижевности према друштвеном животу, науци и уметности, па и „свакодневном животу“.- Авангарда представља извориште савремене поезије, савременог романа, развој нових техника и карактеристика

егзистенцијалне прозе, продужавање традиције реализма, путева драме, савремене драме и савременог позоришта, позоришта апсурда, теорије епског позоришта, успон есеја, улогу књижевне критике и сл.- Приликом разматрања савремене књижевности треба имати у виду и сложенији контекст: не занемарити ни појаву

раслојавања књижевности ни утицај медија.

ДЕЛО ИЗ ЧИТАНКЕ ПИСАЦ1) Странац

- роман о људској егзистенцији- мотив: човекова усамљеност, отуђеност, бесмисао и апсурдност живота- антироман- Мерсо – главни јунак романа - Тема: необичан начин живота једног човека, његов непредвидљив

поступак убијања човека, његова осуда на смрт због неемотивности и хладнокрвности

Албер Ками (1913-1960)

- француски књижевник и филозоф- Учествовао у покрету отпора- Развија идеју апсурда- Добитник Нобелове награде за књижевност 1957- Дела: Побуњени човек, Мит о Сизифу, Лето, Писма немачком пријатељу, Странац, Куга, Пад, Неспоразум. Праведници, Срећна смрт, Први човек...

2) Чекање

- приповетка- мотив: апсурдност живота и страх од смрти- Виљари – главни лик

Хорхе Луис Борхес (1899 – 1986)

- аргентински песник, приповедач и есејиста, познат по новелама у којимавиртуозно преплиће једноставност приповедања с мешовитим заплетима и необичношћу перспектива приповедача- дела: Општа историја бешчашћа, Врт с путељцима који се рачвају, Маштарије, књига есеја – Друга испитивања

3) Камена успаванка

- лирска мисаона песма из збирке сонета „Камена успаванка“

Стеван Раичковић (1)

34

- мотив: пролазност и смрт- паралелна епифорична рима

4) Опрости камену што ћути - лирска мисаона песма из збирке сонета „Камена успаванка“- мотив: самоћа и бесмисао живота

Стеван Раичковић (1)

5) Пробудим се

- лирска мисаона песма из циклуса „Шума проклетства“ из збирке 87 песама“мотив: песников доживљај времена у коме живи приказан као мрачан и погрешан

Миодраг Павловић (32)

6) Марији

- лирска љубавна песма из циклуса „Љубав“ из збирке 87 песама“- мотив: захвалност песникова према жени Марији са којом доживљава прва сензуална искуства

Миодраг Павловић (32)

7) Кроз грање небо

- приповетка- тема: рат- ликови: болничарка Бранка и рањеник Радош- одвија се у пећини у којој су рањеници са једном болничарком а око пећине су немци који их траже- мотиви страха, жеље за животом, глади, тишине, смрти и љубави

Антоније Исаковић (1923 – 2002)

- књижевник- члан САНУ и добитник великих награда за

књижевност- дела: Велика деца, Папрат и ватра, Празни брегови, Образ, Нестајање, Трен, Трен 2, Миран злочин (Трен 3), Господар и слуге...

8) Проклета авлија

- роман- тема: догађаји о којима је причао фра Петар док је био жив за време његовог несрећног и недужног боравка у цариградској тамници званој проклета авлија- мотив: приказивање односа власти и појединца које је свевремено као и приказивање различитих врста приповедача- ликови: фра Петар и Ћамил представљају језгро романа као главне

личности , Карађоз (управник затвора), Хаим и Заим...

Иво Андрић (1)

9) Дервиш и смрт

- Психолошки роман- тема: догађаји који мењају живот једног двадесетогодишњег дервиша као што мењају и њега самог после неправедног убиства његовог брата од стране власит- ликови: Ахмед Нурудин (дервиш), Синанудин, Кадија, Кадијина жена, Муфтија, Муселим, Хасан... - мотив: психолошке и моралне промене дервиша - дервиш – муслимански редовник

Меша Селимовић (1910 – 1982)

- приповедач и романсијер- његов разноврстан књижевни рад карактеришу

дубока рефлексија и оригиналност- Бави се човеком у трагичним околностима и

рефлексијом о човековој егзистенцији и судбини, са изузетним даром приповедања- Дела: Прва чета, Туђа земља, Тишине, Тврђава,

Магла и мјесечина, Дервиш и смрт, Острво, Сјећања, Сабрана дела, Есеји и огледи...

10) Корени

- роман- тема: историја раслојавања богате сеоске породице са краја XIXвека, сукоб синова са оцем, грчевито настојање да се добије наследник и да се лоза Катића продужи- ликови: Аћим (глава породице и радикал), Ђорђе (старији син – трговац), Симка (Ђорђева жена), Милунка (Симкина мајка), Тола (слугау кући Катића), Вукашин (млађи Аћимов син)...

Добрица Ћосић (1921)

- модерни савремени романсијер, члан САНУ- добитник је многих значајних награда- дела: Далеко је сунце, Корени, Деобе, Бајка, Време смрти (1 - 2, 3, 4), Грешник, Отпадник, Верник, Време власти...

11) Време смрти

- роман – епопеја- тема: судбина српског народа у Првом српском рату

Добрица Ћосић (37)

35

- мотив: народни опстанак- ликови: две породице Катићи и Дачићи (Аћим, Ђорђе, Вукашин, Олга, Адам, Иван и Милена, генерал Живојин Мишић...

Књижевне епохе

1. Књижевност старог века (А) (2 ст.)

2. Срењовековна феудална књижевност (А) (4 ст.)

3. Хуманизам и ренесанса (А) (11 ст.)

4. Барок (А) (12 ст.)

5. Класицизам (А) (12 ст.)

6. Просвећеност (А) (13 ст.)

7. Рококо – отмени стил племићке декаденције у доба Луја XV који је предузет из ликовних

уметности.одликује се љупкошћу и грациозношћу али и површним приказивањима живота. Представници су: Волтер, Мариво, Прево, Кристоф Мартин Виланд а код нас Јован Пачић и Брансилав Радичевић.

8. Сентиментализам (А) (13 ст.)

9. Предромантизам – је књижевни покрет који је претходио романтизму, а уствари је француски назив за орјентацију какву је у Енглеској има сентиментализам. Траје крајем XVIII и почетком XIX века. Карактеристике су му крајњи субјективизам, болна несагласност између усамљене песничке јединке и света и потпуно предавање себе својим поетским сновима; љубавни немир и дубока сета налазе уточиште у природи. Предсавници су: Жан Жак Русо, Јохан Волфганг фон Гете, Фридрих Шилер, Јован Стерија Поповић код нас...

10. Романтизам (А) (14 ст.)

11. Бидермајер – стилска епоха аустријског и немачког грађанства после наполеонских ратова. Има елемената и романтизма и реализма који после њега следи. Пише се о особењацима и раздвојености између идеала и стварности . представници су: Хајнрих Хајне, Едуард Мерике, Келер, Грилпарцер....

12. Парнасовци (А) (22 ст.)

13. Реализам (А) (19 ст.)

14. Натурализам (А) (19 ст.)

15. Симболизам (А) (22 ст.)

16. Импресионизам (А) (22 ст.)

17. Експресионизам (А) (27 ст.)

18. Футуризам (А) (27 ст.)

19. Дадаизам (А) (27 ст.)

20. Зенитизам (А) (27 ст.)

21. Надреализам (А) (27 ст.)

36