GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET NI

RAZVOJ NASELJA U SRBIJI-Seminarski rad-

Tema:

GENEZA ARIJE GRADA NEGOTINA U XIX I XX VEKU

Profesor: Dr Ljiljana Vasilevska Asistent: Ivana Bogdanovi

Studenti: Nikoli Ana RA 1184/06 Kostadinovi Jelena RA 1179/06

Jun 2008.

SADRAJ

1.0. Uvod str.1 2.0. Negotin- opti podaci str.1 3.0. Gradska arija kroz istoriju 3.1. Istorijski razvoj Negotina.............................. 3.2. Staro gradsko jezgro Negotina...................... 3.2.1. Stara arija.......................................... 3.3. Gradska arija- nove ideje........................... 3.4. Geneza gradske arije................................. 4.0. Dananje stanje gradskog centra Negotina...... 5.0. Zakljuak......................................................... 6.0. Literatura........................................................ str.3 str.3 str.4 str.4 str.5 str.8 str.10 str.10 str.11

-2-

1.0. UVOD

Predmet istraivanja seminarskog rada je istraivanje poloaja samog grada Negotina, uticaj poloaja, klime i sastava zemljita na razvoj i mogue promene u domenu razvoja gradskog jezgra, stanovanja i industrije ovog grada. Istraivanje razvoja grada vreno je od osnivanja do dananjih dana, na osnovu okolnosti koje su posredno ili neposredno uticale na razvoj, ali i na nazadovanje grada. Kroz ovo istraivanje, esto se u istorijskim spisima, kao i kod nas javilo pitanje da li je grad mogao dobiti potpuni preobraaj prilikom plana za njegovo iseljenje na obalu Dunava i ta bi se tada desilo sa stanovnitvom. Na podruju grada analiziramo kako se formiralo gradsko jezgro, prvenstveno poloaj u okviru grada, kako se razvijalo kroz dva veka, i da li su problemi koji su nekada postojali prevazieni i reeni, ili je odbijanje novog grada i ivota na Dunavu ipak ostavilo posledice i nezadovoljstvo i danas.

Metodom komparativne analize prouavamo problem centralnog gradskog jezgra kroz vremenski period od dva veka, dok deskripcijom prikazujemo poloaj i razvoj grada, kritiko vienje i izlaganje stvari i problema.

Cilj istraivanja je donoenje zakljuaka kako su, u prolosti, klimatski uslovi uticali na preobraaj grada, zbog ega je dolo do formiranja plana za novi grad, da li je dananji izgled grada posledica pravca u kom je njegov razvoj krenuo od nastanka, ili moda Negotin danas postaje jedinstvena savremena urbana celina. U cilju ovog istraivanja neizostavno je pitanje da li bi realizacija novog grada na Dunavu u pozitivnom smislu promenila izgled grada, njegov razvoj, i da li bi grad zadrao svoj veliki znaaj u istonoj, al i u celoj Srbiji koji je do tada stekao.

-3-

2.0. NEGOTIN - opti podaci

U pisanim dokumentima i materijalnim ostacima gradskog jezga Negotina, iskazana je vremenska i prostorna retrospektiva urbanog i arhitektonskog nastajanja i razvoja, ali i nestajanja i ponovnog rasta grada Negotina. itav jedan vek i neto vie godina prolo je od izrade prvog detaljnog urbanistikog plana za jednu potpuno novu varo u Srbiji, koja bi po zamisli autora, bila najlepa varo na donjem Dunavu; ne samo strategijski vaan punkt na granici Austrije i Turske, ve i spomenik jedinstvene srpske arhitekture i razvijena trgovako industrijska baza tadanje Srbije. Naalost, projekat nije ostvaren i gotovo je potpuno zaboravljen. Negotin je ostao na istom mestu gde je i zapoeo da se razvija kao okruna varo, a problem njegove urbanizacije ostali su i do danas nereeni i jo uvek ahilova peta u planovima daljeg razvoja grada. I upravo slinosti I podudarnosti problema urbanizacije danas I pre sto godina, daju ovoj temi savremenost i aktuelnost.

Za prostor na kome se Krajina prostire koristi se jo i termin Negotinska nizija, koji upravo opisuje konfiguraciju terena ovog dela Srbije. Izmeu Timoka i Dunava nizija se prostire do lune brdovite kose Vidrovac Badnjevo Bratujevac, a dalje iznad njih, nastavlja se ravniarski plato sve do planina Deli Jovan i Stol koje itavo ovo podruje odvajaju od ostalog dela Srbije. Zbog te odvojenosti, kao i zbog najmanje nadmorske visine u celoj Srbiji, a i bivoj Jugoslaviji (45-47 metara), Krajina ima specifinu klimu koja se u mnogome razlikuje u odnosu na ostale krajeve Srbije. U zimskim mesecima iva u termometru sputa se i do 30 stepeni Celzijusa ispod nule , a este su godine kada merenja tokom leta pokau i 40 stepeni u hladu. Zbog najtoplijih leta i najotrijih zima Negotinska Krajina predstavlja najkontinentalniju oblast istone Srbije. Klima je proseno stanje vremena za dui vremenski period nad jednom odreenom teritorijom. Mnogi faktori utiu na klimu jedne odreene teritorije kao: geografska irina, reljef, nadmorska visina, pravac pruanja planina, blizina -4-

mora i drugi metereoloki inioci kao to su temperatura, vazduni pritisak, vlanost vazduha, vrste i koliine padavina. Po geografskom poloaju Negotin se nalazi u umerenom toplom pojasu. Nadmorska visina grada je u proseku oko 42 metara, to znai da se Negotin nalazi na najniem nivou u Srbiji. Upravo ovakva klima, geografski poloaj i karakteristike su uticali na sam razvoj Negotina kroz periode.

Legende o postanku NegotinaU dananjem Malom Selu naselio se neki Negotna sa enom Tinom, porodicom i stadima ovaca, jer je okolina bila bogata bujnom paom, a okolo doline su se nalazile ume i umarci. Oko njihovog stana za ovce stvaralo se postepeno naselje i od njihovih imena Nego i Tina, nastalo je ime Negotin. Pomenuti Negota je imao stan (obor) za ovce, pa je po nazivu "negotin stan" kasnije ostalo samo Negotin. Pria se da su nekog pitali ta je video kad je bio u naselju, a ovaj je odgovorio: "Nita nego tinje" i od toga je postalo ime Negotin. Po Prof. Dr. Ranki Kui ime Negotin vodi poreklo od Keltskih rei Neges i Tin to u prevodu znai "ratna tvrava", to je podrao i uveni arheolog Prof. Dr. D. Sreji. U staro vreme dva velikaa su zidala gradove, jedan gde je Negotin, drugi na brdu blizu sela Vidrovca (dananje razvaline Vidrov grada). Kada su zavrili radove, tada je onaj s brda rekao onom u dolini: "Ja sam bolji grad nainio nego ti". Od "nego ti" nastalo je ime Negotin. Verzija koja ima naunu osnovu kae, da ime Negotin dolazi od imena jednog slovenskog plemena Negoti koji su meu prvima naselili Timoku krajinu i osnovali svoju upaniju. Stojan Mladenovi (svojevremeno direktor negotinskog muzeja) pretpostavlja da je Negotin bio trite za manastire koji su ga okruivali a kako ime dolazi od latinske rei "negotinum" to znai trite, to je i naselje nazvano trite pijac negocijum. Ovakvo miljenje on potkrepljuje ostacima puteva i mostova koji su povezivali Negotin i Blitski manastir jo u rimsko doba: to je rimski most u Bratujevcu, te rimski put na putu Negotin Mokranje, Romanov most vie Blatskog manastira itd. Po toj rei mogue je da su nastala imena Negotin i na drugim mestima.

-5-

3.0. Gradska arija kroz istoriju

3.1. Istorijski razvoj NegotinaPoetkom druge polovine tercijera Panonska nizija, Vlaka nizija i severna Bugarska nalazile su se pod morem, a negotinska nizija je bila pod zalivom tog mora. Taj zaliv je jedno vreme potapao Krajinu sve do obronaka Deli Jovana i Miroa. Talozi ovoga zaliva i danas se nalaze na podruju Malajnice, tubika, Trnjana i na drugim mestima. Izdvajanjem Panonskog (Sarmatskog) mora u zasebno more, posle izdizanja Alpa i veliki tektonski pokreti zemljine kore istone Srbije, od biveg velikog mora stvorili su izolovana jezera. Oticanjem vode iz viih u nia jezera, voda se postepeno povlaila i oticala u novoformirano korito Timoka, koji se probio kroz klisuru izmeu Vraogrnca i Brusnika i koji je postepeno suio jezerska dna. Poslednja osuena jezera (negotinsko i zajearsko) konano su u kvartaru dobila svoj reljefni oblik, kada se javio i prvi ovek sa kamenim oruima. Negotinska nizija, donji Klju i donji Timok predstavljaju blago izdignutu ravan prema Dunavu. U stvari, ova ravan je sastavljena iz vie aluvijalnih ravni pokrivenih renim nanosima (muljem). Zemljite je razliitog sastava; dok je sa zapadne i severozapadne strane uglavnom ritska crnica, sa istone strane pored obale Dunava mogu se nai peane dine pored crnice i peskue (Prahovo, Radujevac). Inae, aluvijalna povr pored Timoka je veoma povoljna za privreivanje jer na njoj podjednako uspeno uspevaju: kukuruz, pamuk, krmno bilje, duvan povre i dr. Na dananjem istoku Srbije je kroz minule vekove ivelo mnogo naroda. Negotinska krajina kao nepoosredno zalee erdapa bila je vazda u prolosti most, a sam erdap kapija tog mosta izmeu Vlake nizije na istoku I Timoke doline odnosno Balkana. Krajina negotinska: jedan komad zemlje izmeu Timoka, Dunava, Kljua i Poreke planine (Vuk Karadi, 1813.god.).

-6-

Tragovi ljudi na ovim prostorima svedoe da je teritorija dananje Negotinske krajine bila naseljena jo u kameno doba. Mnogo je naroda kroz minule vekove ivelo na dananjem istoku Srbije beleei napredak, razvoj, nestajanje svojih civilizacija. Na teritoriji dananje Negotinske krajine i du Timoka prvi od Slovena naseljavaju se plemena Negoci i Timaci, ime zapoinje slovenska istorija ovih krajeva. Najstariji pisani istorijski izvori o Negotinu i Krajini potiu iz XVI veka i na osnovu njih poznato je da je Negotin bio malo seosko naselje sa 55 kua, koje se nije razlikovalo od ostalih sela ovoga kraja. Sva obeleja tipinog sela, Negotin ima do prve polovine XVIII veka, kada dolazi do znaajnih promena u privredi, funkciji i statusu Negotina. 1736. Negotin dobija status utvrene varoi i tako je od seoskog naselja postao trgovaki i kulturni centar Istone Srbije, pa samim tim u prvoj polovini XIX veka spada u razvijenije gradove ondanje Srbije.

-7-

3.2. Staro gradsko jezgro NegotinaStaro gradsko jezgro Negotina je prostorno-istorijska celina koja obuhvata prostor arija, stare i nove, ali i zgrade, spomenike, esme i park u neposrednom okruenju arije.

3.2.1. Stara arija

Stara arija nastala je u XVIII veku, kada je Negotin prerastao granice sela i poprimio obeleja varoi jer su se nastanile zanatlije i trgovci koje je privlaila blizina Dunava, proizvodnja vina, gajenje stoke i intenzivan razvoj. Razvoj arije bio je prekinut novim austrijsko-turskim ratom, krajem XVIII veka, kojom prilikom je deo arije stradao. U periodu poslednje turske vlasti, od 18131833.godine arija se nalazila u najteem poloaju od nastanka. Konanim osloboenjem Negotina od Turaka, 1833. godine nastaje najznaajniji period razvoja negotinske arije. Negotin postaje razvijena varo i spada u est najveih u Srbiji. U novim teritorijalno-upravnim podelama Srbije, Negotin zauzima znaajno mesto. Znaaj Negotina, kao vojnog i administrativnog centra istone Srbije od etvrte do sedme decenije XIX veka sve vie se ispoljavao. Polovinom XIX veka, Negotin ima preko 600 kua i 2700 stanovnika. Bez obzira na njegovu nezdravu lokaciju, broj stanovnika stalno pokazuje tendenciju rasta. Pored njegove vodee vojno-politike uloge u istonoj Srbiji, razvojem zanatstva i trgovine, grad dobija niz znaajnih i kulturnih ustanova. Naroito su znaajne promene u oblasti kolstva i prosvete. Zaostajanje privrednog razvoja grada, postepeno smanjivanje politikog i vojnog znaaja vidno je ispoljeno u sedmoj deceniji XIX veka. Uzroke opteg -8-

zaostajanja Negotina krajem XIX veka treba traiti pre svega u privrednim i politiim promenama Kneevine Srbije i Turskog Carstva, u geografskom poloaju grada, njegovom udaljenou od glavnih saobraajnica, u samom poloaju grada i njegovom okruenou blatom i ritom.

Stara arija grada Negotina obuhvaena je centralnim gradskim trgom zajedno sa gradskim parkom, starom trgovakom i trgovako-zanatskom ulicom, kao i manjim, uglavnom stambenim celinama u sklopu, odnosno delovima ulica, sve u preniku irine od oko 600m. Svojim poloajem, funkcijom, spomenikim i ambijentalnim vrednostima unutar gradskog jezgra, stara arija je zanatskotrgovaki deo grada koji je poinjao od centra prema istoku i to ulicom Knjaza Mihajla, a u nastavku Voskresenskom. U prvom delu arije bile su prizemne kue sa duanima, zanatskim radnjama i kafanama, du obe strane ulice. Duani i radnje su graeni od drvene grae, oblepljene blatom, a spratne kue sa lokalima u prizemlju i stanovima na spratu, graene su od vrstog materijala. U periodu izmedju 1840. i 1870. godine, dolo je do velikog uspona arije. Broj stanovnika Negotina za dve decenije (1846-1866.) poveao se dva puta. Negotin je 1866. zakonom proglaen za varo i sedite okrune vlasti.

3.3. Gradska arija - nove ideje Poloaj Negotina je specifian, jer se nalazi na dodiru timokog i dunavskog pojasa. Slabija strana poloaja centara u dunavskom pojasu jeste jo izraenija perifernost ne samo prema centralnim delovima republike, ve za razliku od timokog pojasa, i prema Timokoj Krajini. Centralni problem poloaja grada Negotina predstavlja negotinski rit, nastao tokom XVIII veka, koji je esto u prolee i jesen plavio velike obradive povrine i time u mnogome umanjio uslove za poljoprivredu. Prostiranje negotinskog rita odreeno je sa zapadne strane Badnjevskim putem, prema jugu, breuljcima Bukovske kose, pa dalje na istok i sever do pruge. Pored veih i manjih potoka koji su rit snabdevali vodom najvea je bila Jesenika reka koja se sa zapadne strane na periferiji grada ulivala u rit. Visoke prolene i jesenje temperature u ritu esto su u XIX i XX veku izazivale letnje ege koje za grad nisu bile manje zlo. Tada je dolazilo do velikih isparenja rita, vazduh postaje vlagom -9-

prezasien, tekim misrisima blata i trulei. Najvee zlo u svemu bili su oblaci nesnosnih komaraca i drugih insekata, pa su malarina oboljenja bila esta pojava a zbog nedostatka zdrave pijae vode, i stomana oboljenja. Kada sam letos u Negotinu bio video sam da je poloaj istoga mesta veoma nezgodan ritovima i blatom okruen i nezdrav, a svakoj narodnoj vladi je dunost da se stara da glavne varoi na zdravom i lepom mestu budu postavljene. Zato sam za nuno naao da se varo Negotina od onog mesta gde se nalazi premesti u drugo i zdravo koje bi se po vremenu i velika i trgovaka varo mogla podii. ( Knez Milo, 1840.god.) Urbanizacija Negotina zapoinje po zamisli kneza Miloa ve etrdesetih godina XIX veka, neposredno posle sticanja autonomije. Poetkom XIX veka u varoima Srbije bio je izraen problem nedostatka prostora za irenje varoi. Mnogi stanovnici Srbije eleli su da se nasele u Negotin, ali Negotin je bio ogranien movarama-nezdravim zemljitem koje je spreavalo irenje varoi. Upravo zbog ovih razloga, razvoj negotinske arije je naglo zaustavljen 1868. godine. Optina zabranjuje doseljavanje, stambenu izgradnju i otvaranje novih duana. Trebalo je reiti dilemu izmetanja Negotina pokraj Dunava. Ranko Alimpi, okruni naelnik, 1868. godine ponovo pokee ideju o izgradnji novog Negotina. Gradograditeljski plan za novu varo izmedju Kusijaka i Prahova, tj. plan za Novi Negotin, izradio je arhitekta i inenjer Dragutin S.Milutinovi. Urbanistiki plan je sadrao obavezna uputstva i titio je interese zajednice putem usmeravanja izgradnje. Osnovni razlozi za izradu plana Novi Negotin su: - naputanje nezdravih podruja grada, usled tla nepovoljnog za nastanjivanje iz zdravstvenih razloga - potreba za uveanjem broja stanovnika - problem naseljavanja stanovnika iz susednih naselja (i zemalja) - potreba za zdravom ivotnom sredinom (zdravim terenom, a ne movarom) - potreba za zdravom pijaom vodom - potreba za kanalisanje otpadnih voda - tenja ka kulturnom i prosvetnom napretku - tenja ka razvoju saobraaja - potreba za pristupanost naselja - tenja ka dobrim stratekim poloajem Nova varo na Dunavu imala je zadatak da zameni Negotin, tj. da postane okruna varo krajinskog okruga. Mesto izmeu Prahova I Kusjaka izabrano je kako iz stratekih, tako i iz ekonomskih i zdravstvenih razloga. Najjai je razlog Dunav kao saobraajnica koja omoguuje novom naselju trgovinu iz itave jugoistone Srbije prema srednjoj i istonoj Evropi. Projektant je mislio na osnovno pitanje egzistencije buduih graana nove varoi. Budui razvoj se ne moze garantovat trgovunom sirovina iz susednih krajeva, ako se ne obezbedi proizvodnja dobara u samoj varoi, koja bi uz trgovinu sirovina tek dala rezultate. Raunajui na Majdanpek, a eventualno i na Miro, projektant vidi realnu mogunost za razvoj metalne industrije u novoj varoi, i budui da je Krajina zemljoradniko-stoarsko podruje, i mogunost razvoja preraivake industrije - 10 -

poljoprivrednih proizvoda. Te dve materijalne baze, uz unapreenje poljoprivrede i razvoj trgovine, mogla bi da obezbede uslove za brzo napredovanje itavog ovog kraja i za dalje irenje varoi, kako prema Kusjaku, tako i prema Prahovu i Duanovcu. S druge strane, razvoj industrije i unapreenje poljoprivredne proizvodnje ne mogu se zamisliti bez nunog tehnikog i opteg obrazovanja, pa je zato nova varo bila predodreena da bude i kulturni centar istone Srbije sa potrebnim tehnikim, niim i srdnjim kolama. To je bio interes cele ondanje Srbije, da takvo razvijeno industrijsko i prosvetno sedite ima ba u ovom mestu kao svojoj predstrai. Sve javne graevine u novoj varoi trebalo je da budu izgraene u stilu stare srpske arhitekture, tako da ona bude spomenik kulture doba u kome je nastala. Polazei od navedenih opredeljenja, autor projekta predvideo je u Novom Negotinu dva gradska centra pored obale Dunava, koje deli poprilino velika jaruga. Jedan sa leve strane jaruge, prema Kusjaku, autor je nazvao "trgovako sredite", a drugi sa desne strane prema Prahovu "kulturno-politiko" sredite. Trgovako sredite bi imalo glavnu pijacu na glavnom drumu koji vodi za Negotin, i objekte za magacine za uvoznu robu, zatim jednu manju crkvu i mesto za Hajduk Veljkov spomenik. S druge strane jaruge, drugi centar bi imao berzu, pozorite, trgovaki sud, sabornu crkvu, zanatsku i trgovaku kolu, mesto za osnovnu ensku i muku kolu, vladiin konak, gimnaziju, muzej i biblioteku, zatim zgradu okrunog suda, zgradu okrunog naelstva, mestu za potu i telegraf, mesto za poarni zavod, gradsku kuu, mesto za kasarnu, civilnu i vojnu bolnicu i druge prosvetno-kulturne institucije. Pored samog Dunava, izmedju ova dva trga bili bi izgraeni objekti za umruk, agenciju, magacine uvozne i izvozne robe, putniko pristanite, kej i elezniku stanicu. Ova dva trga trebalo je da predstavljaju jedni od glavnih poenti u gradu. Njihova funkcija je pored saobraajne i ta da na ovim prostorima omogui slobodan promet peaka i masovnih gradskih skupova, ne remetivi pri tome postojei saobraaj. Planom je predvien pristup varoi iz etiri suvozemna pravca. U saobraajnoj mrei izvreno je klasifikovanje ulica po njihovom znaaju ime je odreena i njihova veliina. ivotna sredina nove varoi je sklopljena objektivno, na osnovu humanih principa zdravlja, pogodnosti, ugodnosti i privatnosti. Analizirajui stambenu zonu, moemo zapaziti da je autor hteo da omogui ravnomernost u pogledu gustine izgraenosti, odnosno ravnoteu u pogledu gustine naseljenosti u svim stambenim zonama. Parcele su pravilno dimenzionisane, pravilnog su geometrijskog oblika i svaka ima pristup sa ulice. Prave ulice irine 11i 9sa drvoredima, parkovi za muku i ensku decu i odrasle, svenjaci na trgovima, uz veliki rasadnik za odgajivanje voaka, kanalizacija i vodovod sa javim esmama, sveina dunavskog vazduha bili su deo autorove vizije "varoi sunca i vazduha" bez premca u Srbiji. Jaruga koja je duboko zadirala u varo i delila je na dva dela mogla je da se iskoristi na vie naina, bilo kao kej malog zaliva ili kao mogunost za gradsku kanalizaciju. Ovakav raspored mesta delatnosti i odgovarajuih objekata stvarao je impozantnu sliku varoi, naroito sa dunavske strane, na emu je projektant posebno insistirao. Ipak, trebalo je reiti pitanje otkupa privatnog zemljita gde e se nova varo podii, zatim je trebalo reiti brojne molbe graana Negotina i ostalih iz Knjaevca, Majdanpeka, Zajeara, Velikog Izvora, Tekije, Kladova i drugih mesta - 11 -

koje su podneli za dodeljivanje plaeva u novoj varoi i niz drugih pitanja u vezi sa poetkom radova u prolee 1870. godine. Svakim danom javljali su se novi interesenti za plaeve u buduoj novoj varoi. Preko 220 Negotinaca elelo je da sebi na vreme obezbedi prostor u novoj varoi, prihvatajui sve uslove koji su predvieni za izgradnju ulica, naselja, trgova i stila graevina.

Analizom predloenog arhitektonsko-urbanistikog reenja, konstatujemo sledee pozitivne karakteristike: 1. 2. 3. 4. arhitektonsko-urbanistika atraktivnost prostora privlanost varoi programskim sadrajima povoljan poloaj (lokacija) varoi primena urbanistikih parametara (funkcije saobraaja, stanovanja, trgovine...) 5. povoljno lociranje monumentalnih objekata 6. efikasnost prostornog reenja 7. visok kvalitet ivotne sredine (povoljna lokacija, uvoenje javnih zelenih povrina).

- 12 -

I bez obzira na veliki broj predosti plana Novog Negotina na Dunavu, ova ideja je naila na veliki otpor kod jednog dela graana varoi. Kada je odluka o izgradnji nove varoi bila objavljena javnosti, zapoela je prava dramatina borba izmedju protivnika i pristalica izgradnje Novog Negotina. Nabrajaju se razlozi koji pogaaju Negotince: ako bi se varo preselila, pogotovu na predloeno mesto, bunari i esme tamo ne bi imali svoju svrhu; veliko blato, kada kie padaju, spreava prolazak kolima; a zemlja je neplodna i rava. Jedan deo pobunjinih Negotinaca je, koristei se autoritetom crkve, pokualo da ubrza izgradnju nove crkve u starom Negotinu (angaujui i samog episkopa) , a kada im to nije polo za rukom, koristili su se anonimnim pismima, pretnjama i klevetama. - 13 -

3.4. Geneza gradske arijeMeutim do premetaja Negotina nije dolo. Posle 1870. razvoj Negotina je znatno usporen, to se odrazilo i na ariju. Negotin je izgubio raniji znaaj, a Zajear postaje novi vojni i duhovni centar Krajine. Teak poreski sistem doprineo je osiromaenju arije, zatvaraju se duani i iseljavaju zanatlije. arija posle 1890. godine gubi stare zanate, a javljaju se novi sa prostranijim radionicama i duanima. U ariji su otvarani duani gotove robe u kojima su prodavani proizvodi uglavnom dopremljeni iz drugih gradova i inostranstva. Na prelazu iz 1896. u 1897. godinu nastaje nova arija na pravcu pruanja stare arije, na prostoru glavne saobraajnice od juga, od mokranjskog i reanskog puta, prema centru, a zatim ka severu, gde se odvajaju: levo putevi za selo Vidrovac, Miloevo i dalje, a desno za selo Samarinovac, Prahovo i dalje prema Kladovu, Radujevcu i Dunavu, na prostoru dananjih trgova: Stevana Mokranjca i ora Stanojevia i Ulice Vojvode Miia. Svojim poloajem, funkcijom, spomenikim i ambijentalnim vrednostima, unutar gradskog jezgra, izdvajaju se sledee prostorne grupacije, pa i pojedini objekti kao reperi u pogledu odreenog prostornog znaaja:

I - Ulica Vojvode Miia (raniije Ulica Kraljice Natalije)

Ulica Vojvode Miia u odnosu na staro gradsko jezgro, predstavlja produetak stare trgovake arije. Za razliku od ostalih spratnih zgrada koje pripadaju ve uobiajenoj arhitekturi renesanse, koje neposredno u prostoru sobom naglaavaju poetke svih okolnih gradskih saobraajnica, polazei od trga, izdvaja se prizemna zgrada sa trgovakim lokalima i bogatom fasadnom kompozicijom, razuena u pogledu svoje prvostepene plastike.

- 14 -

II centralni deo: Trg Stevana Mokranjca (ranije Marala Tita, a pre toga Kralja Petra)

Trg Marala Tita sa gradskim parkom ima znaaj kao najui centralni prostor javnog karaktera, u ijem sastavu, kao objekat koji dominira itavim gradskim jezgrom, vidno mesto zauzima crkva Svete Trojice, a na odreen nain manifestuje se i grupacija ugaonih spratnih graevina priblino jednakih volumena sa karakteristikama pod uticajem pravaca i stilova koji su vladali u arhitekturi poetkom XX veka, prema ulicama Ace Patlidanovia, Kraljevia Marka, Momila Rankovia, Stanka Paunovia i Vojvode Miia. Neposredno na trg nadovezuje se gradski park sa spomenikom palim oslobodiocima iz ratova od 1912-1918.god. podignut godine 1930. masivnih razmera, tako da zauzima sredinji deo parkovskog prostora. Osim njega, vidno mesto u samom parku zauzimaju jo i bista kompozitora Stevana Mokranjca, kao i biste narodnih heroja. III Trg ora Stanojevia (ranije Ulica Ace Patlidanovia, a pre toga Kralja Milana)

- 15 -

Ulica Ace Patlidanovia se neposredno nadovezuje na gradski trg tako da se izdvaja kao posebna celina u sastavu trgovake arije. U sklopu te ulice, na samom poetku, kao spratni objekat odnosno prostorni reper u odnosu na gradski trg, vidno mesto pripada zgradama koje svojom spoljanjou odaje obeleja zgrada iz vremena na prelazu iz poluvaroke profane arhitekture s polovine XIX veka, ka uticajima u kojima preovlauju vei stilski oblici (venci, pilastri i dr.), tako da spoljnim efektima doprinosi jo i krov pokriven eramidom. Na njih se nadovezuju spratni objekti jednostavne fasadne plastike vetakom kamenu, sa uskim fasadnim frontom ija irina ne prelazi 8 metara. Ove zgrade u prostoru veoma slikovito deluju u odnosu na itav niz zgrada na samom poetku ulice.

Ovako formirana arija, mada kao celina datira sa kraja XIX veka, svoj puni razvoj doivljava prvih decenija XX veka. U novoj ariji su pored svih vidova trgovine i zanatstva bile zastupljene i ostale vrste delatnosti u okviru bankarstva, ugostiteljstva, kolstva i dr. Kako su se poveavale ulice naseljavanjem, tako se trgovina i zanatstvo razvijalo, pa su oko arija nastajala naselja i male, a varo se irila. Neposredno, u produetku starog jezgra, sa severne strane u sastavu trga Moe Pijade, nadovezuje se prostorni kompleks sa savremenim urbanistikim reenjima, u ijem su sastavu arhitektonski blokovi kao elementi novih funkcija stanovanja (ptt usluge, ugostiteljstvo i dr.). U sastavu ovoga prostire se i novoformirani gradski park. Prema tome, i deo trga Moe Pijade kao savremen urbani prostor u neposrednom produetku starog jezgra, poseduje ve odreen vid spomenikog prostora, to e jo vie doi do izraaja po planiranoj realizaciji projekta za budui spomen park, koji e zajedno sa starim gradskim jezgrom Negotina predstavljati nerazdvojivu spomeniku prostornu celinu. Negotin je, do I Svetskog rata, po broju stanovnika bio najseljeniji 1900.godine. Pad broja stanovnika izazvan je Balkanskim i I Svetskim ratom od 1912-1918.godine (u tom periodu je arija stradala, paljena je i pljakana).

- 16 -

Negotin je izmeu dva Svetska rata bio kulturni, prosvetni, zdravstveni i trgovaki centar i sedite Krajine. Imao je dve velike arije, staru i novu, i pijace. 1922.godine sedite Krajinskog okruga preseljeno je iz Negotina u Zajear. Meutim, razvoj Negotina nije stagnirao iako je izgubio primat u Krajini. U centru je 1930. godine ureen veliki park, a izmeu 1930. i 1932. godine isuen je negotinski rit, glavni uzrok celovitog stagniranja razvoja Negotina u proteklom periodu. Nakon ovih dogaaja, intenzivnija je izgradnja nove arije. Ruene su stare radnje i stambene zgrade u glavnoj ulici i graene nove spratne zgrade. Nova arija intenzivno je graena do pred Drugi svetski rat. Ova arija ostala je i do dananjih dana nenaruena osim jednog dela zgrada na Trgu ora Stanojevia, koje su osamdesetih godina XX veka uklonjene, kako bi se na tom prostoru izgradio poslovno-kulturni centar, koji nije prostorno uklopljen u staro gradsko jezgro.

Isuivanjem negotinskog rita reen je jedan problem razvoja Negotina, ali je on i dalje ostao u senci nekadanjih uspeha u razvoju. Iako nikada nije dobio mogunost da se razvije u potpuno novom svetlu na obali Dunava, nastavio je svoj razvoj otvaranjem fabrike za hemijske proizvode, izgradnjom hodroelektrane erdap, kao i manjim zanatskim, trgovakim i ugostiteljskim objektima. Negotinski rit je sada korien kao obradivo zemljite, pa je njegovom sanacijom omoguen napredak poljoprivrede.

- 17 -

4.0. Dananje stanje gradskog jezgra NegotinaNegotinci su nastavili ivot u novo-starom gradu i pokuali da glavne mane poloaja i klime grada preusmere i iskoriste za sopstveni razvoj. Pridaje se panja reavanju savremenih problema urbanizacije, pa se zadnjih godina vri potpuna rekonstrukcija uline mree, kanalizacije i vodovodne mree, elektro i ptt, tako da optina vraa svoj ugled u ureenju koji je nekada imala.

G AVNI ARHI TEKTONSKO - G L RA\ EVI NSKI PROJEKAT ZA I ZVO\ EWE RADOVA NA URE\ EWU PE[ A^ KE ZONE SA PARKOM U NEG OTI NUKOMPOZI CI ONI PLAN R=1:5005.

9. 1. 11. 10. 12. 16. L EG ENDA:-G RADSKI SAT - REKL AMNI STUB (BETONSKI ) - PUTOKAZ - REKL AMNI STUB (OBA VE[ TEWE)

13. 2. 8. 15.

- PE[ A^ KA ZONA (SAOBRA ] A JNI ZNA K) - KLUPA - KANDEL ABR - PARTERNO OSVETQEWE - REF LEKTOR - JARBOL - EKOLO[ KI SABI RNI K SEKUNDARNI H SI ROVI NA - QUQA[ KA - KLA CKAL I CA

4. 3.

14.

- KOMBI NOVANA PEWAL I CA SA TOBOG ANOM

6.

7.

- BEHATON PL O^ E - [ TAMPANI BETON - ULI ^ NI I VI ^ WA K - P ARKOVSKI I VI ^ WAK - POSTOJE] E LI [ ] ARSKO DRVE] E - POSTOJE] E ^ ETI NARSKO DRVE] E - PL ANI RA NO LI [ ] ARSKO DRVE] E - PL ANI RA NO ^ ETI NARSKO DRVE] E - PLA NI RANO L I [ ] ARSKO [ I BQ E - P LA NI RANO ^ ETI NA RSKO [ I BQE - PL ANI RANO ZI MZELENO [ I BQE - @I VA OGRADA - CVETWA CI - RU@I ^ WACI - TRAVA 1 SPOMENI K OSLOBODI OCI MA U RA TOVI MA 1912-1918 G OD. 2 SPOMEN BI STA STEVANU MOKRAWCU 3 STARA ^ ESMA I ZL I VENA U METAL U 4 SPOMENI K HAJDUK VEQKU 5 SPOMEN BI STA VUKU KA RAXI ] U 6 SPOMENI K \ OR\ U STANOJEVI ] U 7 SPOMENI K PAL I M SKOJEVCI MA 8 RA WENI JEL EN - SKULPTURA 9 I GRANKA U BERBI - SKULPTURA 10 UMORNI BORAC - SKUL PTURA 11 @ENSKI AKT - SKULP TURA 12 KOMPOZI CI JA - SKULPTURA 13 @ENSKI AKT - SKULP TURA 14 L OKA CI JA ZA SPOMENI K KNEZU MI LO[ U 15 HL AD 16. @ENSKI AKT

- 18 -

Ulica Kneza Mihajla (stara arija) je glavna trgovaka ulica grada Negotina. Ona je potpuno rekonstruisana na taj nain to je uveden novi vodovod, kanalizacija, elektrine instalacije,telefoni. Trotoari su u celosti rekonstruisani i ugraene su estetski vrlo lepe kamene kocke, a celom svojom duinom ulica je iznova asfaltirana. Pored ove ulice, preobraaj su dobile i Hajduk Veljkova, Dobropoljska ulica, ulice Stanka Paunovia i Generala Gambete, kao i ulice u naseljima Veljko Vlahovi, Cveara, Jazvina, Gradite i putevi ka vikend naselju Badnjevo. Radovi na ureenju ivotne sredine, pored ureenja zelenih povrina, podrazumevaju i investicije u pogledu rasvete u naseljenim mestima, ali i na putevima. U toku su radovi i na ureenju park-ume Cveara, ime e ova javna povrina postati sredite mnogih kulturnih, rekreativnih, sportskih i drugih dogaaja, te e samim tim biti uklonjena jo jedna divlja deponija u gradu. Na teritorijama Mesnih zajednica realizovani su mnogi projekti koji za cilj imaju poboljanje ivotne sredine metana tih zajednica u pogledu odravanja i rekonstrukcije ve postojeih objekata.

Radovi se izvode po projektu koji uva istorijsko i kulturno naslee, a ujedno omoguava da Negotin dobije savremeni izgled.

- 19 -

5.0. ZAKLJUAKKrajina ima specifinu klimu i geografski poloaj, pa upravo ove karakteristike utiu na sam razvoj Negotina kroz vremenske periode. Do znaajnog napretka i razvoja grada dolazi u XVIII veku, kada nastaje i stara arija, koja belei napredak sve do austrijsko-turskog rata. Tadanjim razvojem arije, pa i samog grada, poveava se i broj stanovnika, te Negotin 1866.godine zvanino postaje varo i sedite okrune vlasti. Ipak, centralni problem grada bilo je nezdravo prirodno okruenje i negotinski rit, koji je esto u prolee i jesen plavio velike obradive povrine i time umanjivao uslove za poljoprivredu. Slabija strana poloaja grada bila je i perifernost, ne samo prema Timokoj Krajini, ve i prema centralnim delovima republike. Podstaknuti tim problemom, stanovnitvo dolazi do ideje o premetanju Negotina na Dunav. Mesto izmeu Prahova i Kusjaka na Dunavu izabrano je iz ekonomskih, zdravstvenih i stratekih razloga. Do realizacije ove ideje nije dolo jer je naila na veliki otpor kod pojedinih graana. Gradska arija nastavlja dalje da se razvija , ali ne tako uspeno; arija poinje da se osiromauje a stanovnitvo naputa grad. Ipak, nakon desetak godina nastaje nova arija na pravcu pruanja stare. Ruene su stare radnje i stambene zgrade i graene nove spratne zgrade. Negotin danas nije vie u ritovima i movari, sa nezdravom pijaom vodom i ranim oboljenjima kao to je nekada bio. Iako nije izaao na Dunav, sunce i vazduh su u njegovim ulicama i parkovima, u domovima i radnikim halama. Kopneni putevi i eleznica povezuju ga sa ostalim svetom, ali mnogi problemi moderne urbanizacije jo uvek ekaju na reenje. Kakav bi Negotin danas bio da je izaao na Dunav pre 150 godina? To pitanje zanimae i generacije posle nas. Jedno je sasvim sigurno - taj predvieni Negotin na Dunavu ne bi imao samo 12000 stanovnika sa najmanjim procentom poveanja stanovnika u Srbiji. Na osnovu analize geneze i transformacija fizikih struktura na teritoriji Negotina, smatramo da bi ovaj grad trebao vie da se osloni na prirodne okolne resurse i upravo njih iskoristi za dalje uznapredovanje i razvoj grada. Koristei svoje kvalitete na pravi nain, Negotin bi danas bio jedan od najposeenijih turistikih destinacija u Srbiji pa i u Evropi, jer u svojoj bliskoj okolini ima Dunav, najplovniju reku Evrope, arheoloka nalazita kao to je arkamen, mnotvo manastira i crkava koji datiraju jos iz XIV veka, Rajake pivnice na kome se pije dobro rajako vino, Vratnjanske kapije koje su nastale prirodnim putem usecanjem reke u stene ...Pored tiga, mogu se posetiti spomenici a i uti mnotvo zanimljivih pria i legendi o mnogim znamenitim linostima Srbije, kao to su Stevan Stojanovi Mokranjac, Hajduk Veljko, ore Stanojevi, i naravno posetiti mnoge tradicionalne manifestacije meu kojima se izdvajaju ''Mokranjevi dani''. Na osnovu naeg miljenja budui razvoj ovog grada mora se osloniti na postojee raspoloive prirodne resurse koji nisu dovoljno iskorieni, (umsko, poljoprivredno zemljite, reni tokovi, prirodne lepote i kulturno istorijski spomenici) kako bi imao osnova za odravanjem i razvojem. Gradsko naselje bilo je suoeno sa velikim problemima vodosnabdevanja, isporuke toplotne energije, dotrajalom putnom mreom, starom kanalizacijom, preiavanjem otpadnih voda. Ovim je uoen problem sa infrastrukturom i komunalijama. Nedostatak finansijskih sredstava i dobre organizacije su glavni uzroci neiskorienosti resursa i kapaciteta, kao i loeg odravanja infrastrukturne osnove. - 20 -

FOTODOKUMENTACIJA-Nekad i sad-

Hajduk Veljko- portret, spomenik, barutana

- 21 -

Stevan S.Mokranjac- portret, spomenik, rodna kua nekad i sad

- 22 -

ore Stanojevi- portret, spomenik

Manastir Kologr-smatra se da je upravo na tom mestu pogunuo Marko Kraljevi

- 23 -

Centar grada- kolskopeaka zona nekad i sad

- 24 -

Centralna peaka zona nekad i sad

Centralna peaka zona-zgrada optine

- 25 -

Knez Mihajlova ulica nekad i sad

- 26 -

Gradski hotel nekad i sad

Negotinska gimnazija nekad i sad

- 27 -

Saborna crkva

Stara crkva

- 28 -

Spomenik palim ratnicima

Todoretov konak

Gradski muzej

- 29 -

Manastir Vratna nekad i sad

Manastir Bukovo

- 30 -

Izletite Badnjevo

Izletite Mokranjske stene

Izletite Kusjak na Dunavu

Izletite Deli Jovan

Rajake pivnice

Izletite Vratnjnske kapije

- 31 -

Literatura -Knjige~ Negotin i Krajina - od prvih tragova do 1858. godine Tihomir Stanojevi Negotin, 1972.~ Negotin i Krajina radniki pokret od 1871. do 1941. godine Milan Peri Negotin, 1973. ~ Negotin i Krajina 1941-1944. Boidar Blagojevi Negotin, 1988. ~ Negotinski sokaci ore St. Boinovi Negotin, 1987. ~ Negotin i njegovi velikani Stanoje Dinki Negotin, 2001. ~ Negotin i Negotinska krajina Bratislav Petrovi, 2002. ~ Negotin i Krajina Vladimir urii Negotin, 2004.

-lanci~ Staro gradsko jezgro kao urbana celina spomenikog karaktera Mlorad Vojinovi Razvitak - Negotin, 1982. ~ Grad sunca i vazduha na Dunavu Tihomir Stanojevi Razvitak Negotin, 1982. ~ 130 godina urbanistike vizije Novog Negotina arhitekte Dragutina S. Milutinovia Bratislav Petrovi Negotin, 1998. ~ Optina Negotin Investicije u Optini Negotin 2005-2008 Optina Negotin Negotin, 2008.

-Internet sajtovi~www.optina-negotin.org.yu ~www.negotin.co.yu ~www.negotin-portal.com ~www.wikipedija.com - 32 -