raporti vjetor godišnji taj 2009 2009 - bqk-kos.org izvestaj 2009.pdf · realne i nominalne...

Raporti Vjetor2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

Godišnji Izveštaj 2009

| 1

Godišnji Izveštaj 2009 CBK

BANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji Izveštaj 2009

2 |

CBK Godišnji izveštaj 2009

| 3


SADRŽAJ

Uvodno pismo Predsednika Upravnog Odbora ----------------------------------------------------------- 9

Uvodno pismo Guvernera -------------------------------------------------------------------------------------- 11

Upravni Odbor, Menadzment i komitet revizije ---------------------------------------------------------- 13

Organizaciona struktura CBK-a ------------------------------------------------------------------------------ 15

1. Izvršni pregled ----------------------------------------------------------------------------------------------- 17

2. Vanjska ekonomska okolina ----------------------------------------------------------------------------- 19

2.1. Svetska ekonomija --------------------------------------------------------------------------------- 19

2.2. Jugoistočna Evropa -------------------------------------------------------------------------------- 22

3. Ekonomija Kosova ------------------------------------------------------------------------------------------ 24

3.1. Realni sektor ---------------------------------------------------------------------------------------- 24

3.1.1. Bruto unutrašnji proizvod ----------------------------------------------------------------- 24

3.1.2. Cene ------------------------------------------------------------------------------------------- 26

3.1.3. Tržište rada ---------------------------------------------------------------------------------- 27

3.1.4. Privatizacija ---------------------------------------------------------------------------------- 29

3.2. Fiskalni sektor --------------------------------------------------------------------------------------- 30

3.2.1. Budzetski prihodi --------------------------------------------------------------------------- 31

3.2.2. Budzetski rashodi -------------------------------------------------------------------------- 33

3.3. Finansijski sektor ----------------------------------------------------------------------------------- 34

3.3.1. Opšte karakteristike ------------------------------------------------------------------------ 34

3.3.2. Struktura i aktivnosti bankarskog sektora -------------------------------------------- 36

3.3.3. Kompanije osiguranja --------------------------------------------------------------------- 44

3.3.4. Penzioni fondovi ---------------------------------------------------------------------------- 45

3.3.5. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači ----------------------------------- 46

3.4. Spoljni sektor ---------------------------------------------------------------------------------------- 46

3.4.1. Tekući račun --------------------------------------------------------------------------------- 47

3.4.2. Kapitalni i finansijski račun --------------------------------------------------------------- 53

4. Supervizija finansijskih institucija ------------------------------------------------------------------------ 58

4.1. Regulativne aktivnosti finansijskog sektora -------------------------------------------------- 58

4.2. Licenciranje i struktura ---------------------------------------------------------------------------- 59

4.3. Aktivnosti finansijske supervizije --------------------------------------------------------------- 62

4.3.1. Značajne radnje bankarske supervizije tokom 2009 godine -------------------- 62

4.3.2. Supervizija osiguranja i penzija --------------------------------------------------------- 67

4.3.3. Značajne radnje supervizije penzija tokom 2009 godine ------------------------- 69

4.4. Kažljive mere ---------------------------------------------------------------------------------------- 71

4.5. Medjunarodna saradnja u oblasti finansijske supervizije --------------------------------- 72

4.6. Komitet finansijske supervizije ------------------------------------------------------------------ 72

5. Usluge pružene autoritetima, finansijskom društvu i javnosti ------------------------------------- 74

4 |


5.1. Operacije i upravljanje gotovim novcem ------------------------------------------------------ 74

5.2. Održavanje i transakcije računa ---------------------------------------------------------------- 79

5.3. Upravljanje sredstvima ---------------------------------------------------------------------------- 83

5.4. Medjubankarski sistem plaćanja --------------------------------------------------------------- 84

5.5. Registar kredita ------------------------------------------------------------------------------------- 87

5.6. Aktivnosti u oblasti statistika i ekonomskih analiza ---------------------------------------- 88

6. Unutrašnje radnje ------------------------------------------------------------------------------------------- 90

6.1. Upravljanje i unutrašnja kontrola --------------------------------------------------------------- 90

6.1.1 Kontrola, implementacija budzeta i operacione analize --------------------------------- 91

6.2. Kadrovska služba ---------------------------------------------------------------------------------- 92

6.3. Pravne aktivnosti CBK-a ------------------------------------------------------------------------- 93

7. Regionalna i medjunarodna saradnja ------------------------------------------------------------------ 95

7.1. Medjunarodni sporazumi ------------------------------------------------------------------------- 96

8. Finansisjki pregled CBK-a -------------------------------------------------------------------------- 97

9. Statistički dodatak ----------------------------------------------------------------------------------------- 141

Reference --------------------------------------------------------------------------------------------------- 154

| 5


LISTA AKRONIMA

NVS Neto vanjskih sredstava

KAP Kosovska agenzija za privatizaciju

ATM Bankomat (Automated Teller Machine)

EU Evropska unija

BEC Glavne ekonomske kategorije (Broad Economic Categories)

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka za Biznes

CEB Centralna Evropska Banka

CBK Centralna Banka Republike Kosova

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope

DJI Dow Jones Industrial Average

DRiZ Departament rada i zaposlenja

JIE Jugoistočna Evropa

SZK Statistički zavod Kosova

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu zakona

MMF Medjunarodni monetarni fond

FSKP Slovenačko-kosovski penzioni fond

HHI Herfindahl-Hirschman Index

DSI Direktne strane investicije

ICU Indeks cena voza

KEK Elektro-energetska kompanija Kosova

KMB Komercijalna Banka

DDK Druge depozitne korporacije

MEF Ministarstvo Ekonomije i Finansija

MPMS Ministarstvo rada i socijalne zaštite

MTPL Osiguranje auto-odgovornosti

NPL Zakasneli krediti (Non-Performing Loans)

NLB Nova Ljubljanska Banka

RENR Realna efektivna norma razmene

NOPE Neprofitna organizacija za porodicnu ekonomiju

UBP Unutrašnji bruto proizvod

PCB Procredit Bank

POS Tacka prodaje (Point Of Sale)

pp Procenat

PPI Indeks cena proizvodnje (Producer Price Index)

OTS Odgovornosti nad trećom stranom

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

6 |


RKK Registar Kredita Kosova

ROAA Prosecni povratak sredstava (Return on Average Assets)

ROAE Prosecni povratak kapitala (Return on Average Equity)

RZBK Raiffeisen Bank Kosovo

SEKN Elektronski sistem medjubankarskog kliringa

TEB Türk Ekonomi Bankasi

KTPŠ Kosovski Trust penzione štednje

PDV Porez na dodatu vrednost

UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

LISTA FIGURA

1. Realni porast BNP-a ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 25

2. Kontribut glavnih kontributora u godišnjoj inflaciji ---------------------------------------------------------------- 26

3. Indeks cena potrošnje, proizvodnje i globalne cene hrane ---------------------------------------------------- 27

4. Tržište rada ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 28

5. Realne i nominalne promene plata privatnog i javnog sektora ----------------------------------------------- 29

6. Budzetski bilans ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 30

7. Planirani i realizovani budzet ------------------------------------------------------------------------------------------ 31

8. Struktura budzetskih prihoda ------------------------------------------------------------------------------------------ 32

9. Struktura budzetskih rashoda ----------------------------------------------------------------------------------------- 33

10. Struktura sredstava finansijskog sistema po sektorima -------------------------------------------------------- 34

11. Finansijski sektor uporedjenju sa drugim sektorima ------------------------------------------------------------- 35

12. IHH za sredstva, kredite i depozite ---------------------------------------------------------------------------------- 36

13. Struktura kredita po roku prispeća ----------------------------------------------------------------------------------- 39

14. Struktura depozita -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 40

15. Norme interesa ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 41

16. Indeksi performanse ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 42

17. Neizvršeni krediti i provizije -------------------------------------------------------------------------------------------- 44

18. Cene akcija KTPŠ-ë indeksi DJI i FTSE ---------------------------------------------------------------------------- 45

19. Struktura investicija penzionih fondova ----------------------------------------------------------------------------- 46

20. Bilans tekućeg računa --------------------------------------------------------------------------------------------------- 47

21. Uvoz po glavnim ekonomskim kategorijama (BEC) ------------------------------------------------------------- 49

22. Struktura tržišta po tržišnim partnerima ----------------------------------------------------------------------------- 49

23. Indeks NREK na osnovu ICP ------------------------------------------------------------------------------------------ 51

24. Tekući transferi ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 52

25. Nezaposlenost u zemljama EU-a i pošiljke emigranata na Kosovu ----------------------------------------- 53

26. Neto finansijski račun ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 54

27. Direktne strane investicije na Kosovu i ekonomski porast u eurozoni -------------------------------------- 55

28. Struktura DSI-a po vrsti investicija ----------------------------------------------------------------------------------- 55

29. Struktura DSI-a po ekonomskoj aktivnosti ------------------------------------------------------------------------- 56

30. Direktne strane investicije po mestu porekla ---------------------------------------------------------------------- 56

| 7


31. Struktura drugih investicija --------------------------------------------------------------------------------------------- 57

32. Vrednost sredstava u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 65

33. Trend kredita u bankarskom sektoru -------------------------------------------------------------------------------- 65

34. Trend depozita u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------------ 66

35. Trend sredstava KTPŠ od osnivanja -------------------------------------------------------------------------------- 70

36. Cene akcija KTPŠ -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 70

37. Obezbedjivanje gotovog novca --------------------------------------------------------------------------------------- 74

38. Primanje gotovog novca ------------------------------------------------------------------------------------------------ 74

39. Obezbedjivanje euro novčanica po denominaciji (broj komada) --------------------------------------------- 75

40. Obezbedjivanje euro kovanica po denominaciji (broj komada) ----------------------------------------------- 75

41. Primljene euro novčanice po denominaciji (broj komada) ----------------------------------------------------- 76

42. Primljene euro kovanice po denominaciji (broj komada) ------------------------------------------------------- 76

43. Izvoz gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 77

44. Uvoz gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 77

45. Broj starih novčanica koje su povučene iz opticaja -------------------------------------------------------------- 77

46. Proporcija novčanica povučenih iz opticaja sa ukupno primljenim ------------------------------------------ 78

47. Obezbedjivanje novih novčanica ------------------------------------------------------------------------------------- 78

48. Proporcija novih novčanica ubačenih u opticaj od ukupno obezbedjenih ---------------------------------- 79

49. Kapacitet dolazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 80

50. Vrednost dolazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 80

51. kapacitet odlazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 81

52. Vrednost odlazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 81

53. Kapacitet dolazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------ 81

54. Vrednost dolazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------- 81

55. Kapacitet odlazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------ 82

56. Vrednost odlazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------- 82

57. Razvoj depozita glavnih klijenata CBK-a --------------------------------------------------------------------------- 82

58. Godišnji broj transakcija SEKN-a ------------------------------------------------------------------------------------- 85

59. Godišnja vrednost transakcija SEKN-a ----------------------------------------------------------------------------- 85

60. Prosečna dnevna vrednost transakcija SEKN-a ------------------------------------------------------------------ 85

61. Prosečna dnevna vrednost transakcija SEKN-a ------------------------------------------------------------------ 85

62. Godišnji kapacitet transakcija SEKN-a po njihovim vrstama -------------------------------------------------- 86

63. Godišnja vrednost transakcija SEKN-a po njihovim vrstama -------------------------------------------------- 86

64. Broj kreditnih upisa u KRK na kraju godine ------------------------------------------------------------------------ 88

65. Broj pregleda KRK-a tokom godine ---------------------------------------------------------------------------------- 88

8 |


LISTA TABELA

1. Norma povećanja BNP-a ----------------------------------------------------------------------------------------------- 19

2. Bilans tekućeg računa i budzetski bilans u zemljama JIE ------------------------------------------------------ 22

3. Broj finansijskih institucija ---------------------------------------------------------------------------------------------- 35

4. Mreža bankarskog sektora --------------------------------------------------------------------------------------------- 37

5. Struktura sredstava bankarskog sektora --------------------------------------------------------------------------- 37

6. Struktura obaveza bankarskog sektora ----------------------------------------------------------------------------- 39

7. Bilans uspeha ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 43

8. Tržišni bilans Kosova ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 48

9. Aktivnosti licenciranja banaka, 2005-2009 ------------------------------------------------------------------------- 60

10. Aktivnosti licenciranja osiguravajućih kompanija ----------------------------------------------------------------- 61

11. Aktivnosti licencirnja Penzionih fondova ---------------------------------------------------------------------------- 61

12. Aktivnosti registracije mikrofinansijskih institucija i nebankarskih finansijkih ------------------------------ 61

13. Aktivnost licenciranja posrednika osiguranja, 2005-2009 ------------------------------------------------------ 61

14. Aktivnost registracije Agencija za transfer novca, 2005 -------------------------------------------------------- 61

15. Aktivnosti registracija kancelarija za razmenu valuta, 2005-2009 ------------------------------------------- 61

16. Ispitivanja finansijskih institucija tokom 2009 godine ------------------------------------------------------------ 63

17. Uradjena ispitivanja tokom 2009 godine ---------------------------------------------------------------------------- 68

18. Zabeleženi bruto prim 2008-2009 ------------------------------------------------------------------------------------ 68

19. Izveštaj o plaćenim štetama i onim koje su se desile 2009-2008 -------------------------------------------- 69

20. Prosečni povraćaj sredstava (ROA) i prosečni povraćaj ekuiteta (ROE) ----------------------------------- 69

21. Aktive industrije osiguranja 2008-2009 ----------------------------------------------------------------------------- 69

22. Povećanje sredstava KTPŠ od osnivanja -------------------------------------------------------------------------- 70

23. Oscilacije u cenama akcija (jedinica) KTPŠ-a -------------------------------------------------------------------- 70

24. Stanje penzionih sredstava u FSKP-u u 2009 godini ----------------------------------------------------------- 71

25. Suma transaksija po glavnoj vrsti plaćanja 2005-2009 --------------------------------------------------------- 79

26. Kvalifikaciona struktura zaposlenih u CBK-u na kraju 2009 godine ----------------------------------------- 93

LISTA KUTIJA

1. Članstvo Kosova u Medjunarodnom monetarnom Fondu ------------------------------------------------------ 31

2. Nezaposlenost u EU i pošiljke emigranata na Kosovu ---------------------------------------------------------- 53

| 9


Uvodno pismo Predsednika Upravnog Odbora

Čast mi je i posebno zadovoljstvo da vam predstavim Godišnji Izveštaj 2009, jedan izveštaj sveobuhvatni, koji obuhvata najglavnije razvoje u privredi Kosova, obuhvatajući realan sektor, fiskalni, financijski i spoljnji. U poredjenju sa izveštajima prethodnih godina, ovaj izveštaj ima dodatni značaj, jer su ovde obuhvaćene i neke druge značajne aktivnosti Centralne Banke Republike Kosova, u cilju potpunijeg informisanja šire javnosti o svim funkcijama Centralne Banke.

I u toku 2009. nastavljeni su efekti globalne financijske krize, koji se smatra jednom od najvećih svetskih kriza. Svetska ekonomija je označila pad od 0.8 %, kao i privrede Jugoistočne Evrope, sa izuzetkom Kosova i Albanije. Kosovska privreda označila je realni porast bruto domaćeg proizvoda od 3.8 %, uglavnom kao rezultat porasta javnih troškova i pada cena. Ova godina je karakterizovana sa deflacijom od 2.4 % (godinu dana ranije označena je inflacija od 9.3 %).

Globalna financiska kriza nije pogodila direktno Kosovo, ali njena privreda je osetila efekte krize na indirektan način. Glavni donatori Kosova izbegavali su da ponude pomoć za Kosovo, jer su imali unutrašnje probleme. Porast nezaposlenosti kako u Evropi, tako i u Severnoj Americi uticala je na kosovsku diasporu. 2009. godine označen je pad donacija kosovara od 5.6 %.

U toku 2009. godine označen je i pad stranih direktnih investicija od preko 20 %, kao i pad izvoza od 18 % i uvoza od 1.5 %.

Ozbiljan problem za Kosovo ostaje visok nivo nezaposlenosti, koji se smatra oko 45 %, naravno ovde treba uzeti u obzir i činjenicu da odredjen procenat stanovništva radnog kontigenta uopšte ne ulazi u tržište rada. Ovaj problem otežava još više mlada struktura stanovništva Kosova, jer jedan deo mladih tražioca rada svake godine se dodaje Kosovu.

Financijski sektor Kosova nastavio je sa rastom i 2009. godine, označujući porast sredstava od preko 24 %, gde najvećim delom učestvuju banke. Primečuje se usporavanje u kreditiranju od strane komercijalnih banaka, te je to usporavanje uticalo da komercijalne banke orientiraju jedan deo investicija na druge kategorije sredstava, uglavnom u vrednosne papire. U strukturi kredita dominirali su krediti za preduzeća (preko 70 %), dok u okviru preduzeća najveći deo kredita je iskorišćen od strane trgovinskih preduzeća (preko 56 %). U toku 2009. godine imali smo dosta visoko povećanje depozita (oko 21 %), ali ipak sporije nego prethodne godine. U strukturi depozita dominiraju depoziti porodićnih ekonomija sa preko 60 %.

Centralna Banka Kosova bila je proaktivna u preuzimanju mnogobrojnih mera za osiguranje financijske stabilizacije. Kao rezultat krize povećana je učestalost raportiranja on-site i off-site, povećana je saradnja sa supervizijskim autoritetima zemalja odakle dolaze financijske institucije koje deluju na Kosovu, kao i promovirana je aktivnija politika komunikacije sa javnošću.

10 |


Centralna Banka Kosova je u procesu revidiranja regulatornog i supervizijskog okvira, vršeći evoluiranje pristupa supervizije financijskih institucija od supervizije bazirane na pravilima u pravcu supervizije bazirane na rizicima.

Prof. Dr. Gazmend Luboteni

Predsednik Upravnog Odbora

| 11


Uvodna reč Guvernera

Godina koju smo ostavili iza nas je bila godina novih izazova za CBK, kao što je bila i za sve srodne institucije i supervizione autoritete različitih zemalja, kao rezultat suočavanja sa medjunarodnom finansijskom krizom. Uloga CBK-a tokom ovog perioda je bila veoma važna i odlučujuća za očuvanje finansijske stabilnosti zemlje i osiguranja efikasnog sistema plaćanja. Sem što je bila godina izazova za CBK ujedno je bila i godina u kojoj je CBK napunila 10 godina svog uspešnog funkcionisanja u Republici Kosova.

Dogadjaji u svetskoj ekonomiji uopšteno i oni u ekonomijama Zapadnog Balkana posebno, tokom 2009. godine su učinili da ekonomija naše zemlje ne uživa apsolutni imunitet nad efektima ovih dogadjaja što se ogledalo u padu vanjskih investicija, posiljke emigranata i izvoza. I nasuprot negativnom efektu ovih dogadjaja kao posledica globalne finansijske krize, ekonomija zemlje je i u 2009. godini zabeležila pozitivan porast čime se razlikuje od ekonomija regiona i šire. Aktiviteti Centralne Banke nasuprot ovim procesima su bili veoma aktivni i naglašeni kako u okviru preduzimanja konkretnih radnji (osnivanje Kriznog komiteta u okviru CBK-a i veoma efikasna supervizija svih finansijskih institucija u zemlji) tako i u inicijativama za radnje na nivou zemlje preko osnivanja Nacionalnog Komiteta za sprečavanje efekata finansijske krize koji se sastojao od Guvernera, Ministra Ekonomije i Finansija, Predsednika Parlamentarne komisije za budzet i finansije.

U nastavku uspešnog realizovanja svojih odgovornosti, sa preduzetim aktivitetima i inicijativama CBK je uspešno dostigla da spreči ili umanji moguće efekte finansijske krize. Ovo je dostignuto preko povećanja i očuvanja verovanja gradjanstva zemlje u finansijske institucije koje operiraju u Republici Kosova, nastavkom efikasne supervizije finansijskih institucija, pune transparentnosti okrenute ka javnosti i konstantnom povećavanju saradnje sa domaćim institucijama i medjunarodnim mehanizmima radi doprinosa u očuvanju finansijske stabilnosti zemlje.

CBK je značajno doprinela i u: procesu učlanjenja u Medjunarodni Monetarni Fond i Svetsku Banku, prilikom nacrta nacionalne strategije plaćanja, konstantnom razvoju i usavršavanju sistema plaćanja, kvalitetnom unapredjenju monetarnih i finansijskih statistika ( koje su se objavile od MMF-a odmah nakon učlanjenja Republike Kosova), zbližavanju zakonskih propisa sa istima iz EU-a i intenzivnoj medjunarodnoj saradnji sa srodnim institucijama i različitim finansijskim regulatorima u regionu, EU-u i šire.

Poslovni plan 2007-2009 za CBK je bio dokument strateškog karaktera i poslužio je kao uput aktivnosti CBK-a do kraja 2009. godine. Uspešno ispunjavanje ovog plana, na direktna način je predstavilo potrebu za odredjivanjem razvojne strategije CBK-a za budućnost, što je rezultiralo nacrtom Strateškog plana 2010-2015, koji predvidja osnovne objektive CBK-a u skladu sa zakonom i drugim pravnim aktima koji su povezani sa njenom funkcijom.

Strateški plan CBK-a je jedan dokument koji odredjuje stratešku orijentaciju CBK-a za narednih pet godina i ima sledeće strateške ciljeve: 1. Promovisanje i unapredjenje finansijske stabilnosti u Republici Kosova; 2. Podržavanje opštih ekonomskihpolitika radi dostizanja povećanja ekonomske postojanosti u Republici Kosova; 3. osiguranje razvoja modernih medjubankarskih sistema i pružanje efektivnih bankarskih usluga klijentima; 4. Promocija jasnog razvoja finansijskog sektora u Republici Kosova; 5. Doprinos u procesima za integraciju u Evropsku Uniju i druge medjunarodne institucije.

12 |


Realizacija ovih strateških ciljeva se vrši preko plana rada gde su jasno odredjene sve aktivnosti CBK za ispunjavanje Strateškog Plana 2010-2015.

Godina 2009. je bila uspešna godina i u oblasti medjunarodne saradnje. CBK je aktivno učestvovala prilikom ispunjavanja standarda i izazova proisteklih iz Izve.taja o Napretku 2008. Evropske Komisije koji su predvidjeni kao izazovi za 2009. godinu i ovo je učinilo da izveštaj Napretka Evropske Komisije za 2009. godinu visoko ocenjuje posao uradjen od strane naše institucije.

CBK je iskoristila veliki broj programa za tehničku asistenciju od MMF-a i SB pogotovu u oblasti zakonskih propisa (nacrt zakona o CBK-u, zakona o osiguranju, zakona o penzijama, zakona o bankama itd).

CBK je u 2009. godini potpisao memorandume o razumevanju sa srodnim institucijama u zemljama regiona i EU-a (sa Albanijom, Turskom, Slovenijom, Luksemburgom itd).

Izuzev objektiva odredjenih zakonom i drugih pravnih akata CBK je odredila za 2010. godinu najvažnije objektive a koji su u skladu sa strateškim planom 2010-2015, a to su: standardizacija i harmonizacija zakonskih propisa sa istima u EU, pokušaji za učlanjenje u SWIFT (Društvo za Svetsku Medjubankarsku Finansijsku Telekomunikaciju) i u Biro zelenog kartova, profesionalna saradnja sa domaćim i medjunarodnim institucijama, kretanje ka implementaciji Bazel II ( za banke) i Solventnosti II (za osiguranja), unapredjenje šeme osiguranja depozita, implementacije projekta za nacionalnu strategiju plaćanja, sklapanje sporazuma o razumevanju sa srodnim institucijama iz zemalja regiona i EU-a, konstantno poboljšanje kapaciteta i sposobnosti osoblja CBK-a, konstantnost izveštavanja šire javnosti u vezi sa dogadjajima u finansijskom sektoru Republike Kosova.

Svi ovi objektivi su dostignuti zahvaljujući efektivnom radu i konstantnoj podršci Odbora CBK-a, efektivnom radu visokog menadzmenta i motivisanom i veoma profesionalnom osoblje CBK-a.

Hashim Rexhepi

Guverner

| 13


Upravni Odbor, Menadzment i Komitet Revizije

Upravni Odbor

Radi uspešnog ispunjavanja politika i odgovornosti odredjenih u skladu sa zakonskim propisima na snazi tokom 2009 godine održao 15 sastanaka.

Radi ispunjavanja kompetencija i odgovornosti koje Odbor ima za izgradnju jednog efikasnog i postojanog bankarskog i finansijskog sistema i tokom ove godine aktivnosti Upravnog odbora su konstantno bile koncentrisane na: usvajanje politika za ispunjavanje odgovornosti CBK-a nadzirući njihovu implementaciju od strane menadzmenta i osoblja; usvajanje pravila, naloga i uputa uradjenih od CBK-a; usvajanje svih izveštaja i preporuka koje CBK predstavlja kompetentnim autoritetima na Kosovu; usvajanje organizacije CBK-a; usvajanje godišnjeg budzeta CBK-a; usvajanje periodičnih izveštaja zajedno sa finansijskim stanjem CBK-a; usvajanje i odbijanje zahteva za licenciranje ili registraciju finansijskih institucija i anuliranje licenca ili registracije finansijskih institucija; usvajanje svih obaveznih mera koje su pripremljene od osoblja CBK-a pre njihove implementacije, uz izuzeće ovih koje posebno spadaju pod odgovornost Guvernera; i drugih stvari koje spadaju po odgovornost Upravnog Odbora.

31. decembra 2009. Upravni Odbor Centralne Banke republike Kosova se sastojao od sledećih članova:

G. Gazmend Luboteni, Predsednik Upravnog Odbora;

G. Hashim Rexhepi, Guverner i član Upravnog Odbora;

G. Lulzim Ismajli, Direktor Trezora (član Upravnog Odbora);

G. Sejdi Rexhepi, član Upravnog Odbora;

G. Mejdi Bektashi, član Upravnog Odbora.

Organ donošenja odluka Centralne Banke je Upravni Odbor i Guverner. Upravni Odbor formuliše politike za operacije CBK-a i nadzire implementaciju objektiva razvoja i dostizanja stabilnog finansijskog sistema na osnovama sigurnog, postojanog i efikasnog sistema plaćanja koristeći principe ekonomije otvorenog tržišta sa slobodnom konkurencijom. Guverner i menadzment izveštavaju Upravnom odboru o implementaciji politika za realizaciju dužnosti i odgovornosti odredjenih zakonom o CBK-u.

Na osnovu zakona o Centralnoj Banci Republike Kosova, Upravni Odbor CBK-a se sastoji od pet članova. Članovi odbora se imenuju na osnovu člana 18 zakona o CBK-u. Direktor Trezora je jedan od četiri ne-izvršna člana Odbora, dok se tri preostala ne-izvršna člana i Guverner imenuju na način opisan u članu 18.2 ovog zakona.

Menadzment CBK-a

Menadzment CBK-a se sastoji od Guvernera i dva zamenika guvernera: Zamenik guvernera za funkcije centralne banke i zamenik guvernera za superviziju finansijskih institucija, koji se po predlogu Guvernera imenuju od strane Upravnog Odbora.

14 |


Glavni Inspektor

Drugi važan stub u organizacionoj strukturi CBK predstavlja osiguranje dobrog i transparentnog upravljanja što se realizuje preko funkcije Glavnog Inspektora CBK-a, na osnovu člana 30 zakona o CBK-u. Na predlog Guvernera, Glavni inspektor se imenuje od strane Upravnog Odbora.

Komitet revizije

U okviru osiguranja transparentnog upravljanja, o organizacionoj strukturi CBK-a, radi i Komitet revizije sačinjen od, dva ne-izvršna direktora – članova Upravnog Odbora CBK-a. Ovaj komitet ima za objektiv da asistira Upravnom Odboru CBK-a u vezi sa ispunjavanjem odgovornosti u relaciji sa radom unutrašnje revizije, etikom posla i transparentnom upravom kao i sa finansijskim izveštavanjem CBK-a.

| 15


Organizaciona struktura CBK-a: 31. decembar 2009.

16 |


| 17


1. Izvršni pregled

Efekti finansijske krize su nastavili biti ptisutni u svetskoj ekonomiji i tokom 2009. godine prouzrokujuci ekonomski pad od 0.8 procenata. Glavni efekti krize su se manifestovali u padu industrijskog proizvoda, investicijama, kapacitetu svetske trgovine i povećanju nezaposlenosti. Radi ublažavanja posledica krize, mnoge zemlje su reagovale merama u monetarnoj i fiksalnoj politici, mere koje su se pokazale veoma uspešnim. Finansijska kriza, koja je imala poreklo u razvijenim zemljama, se transferovala i na ekonomiju jugoistočne evrope (JIE), zajedno sa ekonomskim padom u većini ovih zemalja (uz izuzeće Kosova i Albanije). Povećanje nezaposlenosti u zemljama Evropske Unije (EU) i smanjenje agregatnog zahteva je direktno uticalo na smanjenje izvoza u EU i pošiljka emigranata prema zemljama JIE. U nekom zemljama JIE je bilo povlačenja depozita, ali mere preduzete od zemlje su uspele za stabiliziju situaciju i da povrate verovanje u bankarski sektor. Bilo kako bilo, pad ekonomske aktivnosti je uticao na to da banke u ovim zemljama koriste čvršće kreditne politike.

Ekonomija Kosova je u 2009. godini zabeležila realni porast BNP (3.8 na osnovu ocene MMF-a i 4.4 procenata na osnovu MEF-a), uglavnom kao rezultat povećanja javnih troškova i pada cena. Godina 2009. je zabeležila deflaciju od 2.4 procenata na šta je uglavnom uticao pad cena uvoza. I dalje izazovno za ekonomiju Kosova ostaje stanje na tržištu rada koje se karakteriše sa visokom stopom nezaposlenosti. Budzetski bilans u 2009. godini se završio sa deficitom od 85.6 miliona eura, u poredjenju sa budzetskim deficitom od 8.1 miliona eura u 2008. godini, uglavnom kao posledica povećanja kapitalnih troškova i transfera. Na kraju 2009. godine odobren je budzetski projekt za 2010. godinu, po kojem je budzet Kosova za 2010. godinu negde oko 1.4 miliardi eura, ili 19.1 procenata veći od 2009. godine.

Beležeći godišnji porast od otprilike 24 procenata, sredstva finansijskog sektora su u 2009. godini dostigla vrednost od 2.8 miliardi eura. Uz dominaciju banaka u stranom vlasništvu, bankarsko tržište nastavlja da ima visoki stepen koncentracije, nasuprot opadajućem trandu tokom poslednjih perioda. Tokom 2009. godine norma povećanja kredita je bila 8.9 procenata dok je norma povećanja depozita bila 20.8 procenata. Kao rezultat lošije performanse realnog sektora ekonomije, bankarski sektor je tokom 2009. godine koristio čvršću politiku kreditiranja. Ove politike su se reflektovale i na performansu bankarskog sektora čineći da realizovani dobitak od kmercijalnih banaka tokom 2009. godine bude za 31 procenat manji u poredjenju sa 2008. godinom. Ipak, bankarski sektor je i tokom 2009. godine pokazao zadovoljavajući nivo postojanosti i nastavio je da podržava ekonomiju preko kreditiranja, iako po jednom usporenijem ritmu.

U bilansu plaćanja Kosova registrovano je povećanje deficita tekućeg računa od 7.2 procenata. Uključujući vanjsku asistenciju, deficit tekućeg računa je 16 procenata BNP-a. Povećanje deficita tekućeg računa je bio rezultat pada pošiljka emigranata i prihoda, dok je tržišni deficit, kao glavna komponenta tekućeg računa, zabeležio blagi porast. Kapitalni i finansijski račun je, nasuprot padu DSI-a, zabeležio povećanje od 15.3 procenata, povećanje koje se pripisuje smanjenju rezervnih sredstava.

Dogadjaj koji je okarakterizovao 2009. godinu je bilo učlanjenje Kosova u Medjunarodni Monetarni Fond i Svetsku Banku, što predstavlja jednu posebnu priliku za perspektivu i nove izazove ekonomskog razvoja na Kosovu. S druge strane, evolucija finansijske krize na medjunarodni nivo je podrazumevala dodatnu angažovanost za CBK u funkciji preduzimanja mera koje su imale za cilj sprečavanje efekata krize u finansijskom sektoru. U ovom kontestu, CBK je pratila jedan konzervativniji pristup prilikom ocenjivanja rizika u

18 |


finansijskom sektoru, pogotovu u bankarskom, i povećala je frekventnost izveštavanja od finansijskih institucija. Takodje, implementirala se jedna aktivna politika komunikacije sa javnošću i jedna aktivna saradnja sa regulativnim institucijama van zemlje. Štaviše, utemeljio se i Nacionalni Komitet za pripremu protiv krize, medjuinsitucionalni komitet koje se sačinjen od CBK-a, MEF-a i Parlamenta Kosova i CBK i MEF su potpisali jedan Sporazum o Saradnji, sporazum koji ima za cilj konstantno praćenje radnji u finansijskom sektoru i preduzimanje mera radi reagovanja na moguća negativna dešavanja u finansijskom sektoru.

Na osnovu zakona o Centralnoj Banci republike Kosova, CBK ima regulativni i nadzorni autoritet za sve finansijski institucijie na Kosovu. Pristup nadzoru finansisjkih institucija je uradjen u skladu sa najboljim medjunarodnim praktikama, počev od pristupa ’na osnovu pravila‘ i krećući se u pravcu pristupa ’na osnovu rizika‘, koji je formulisan na po Osnovnim Principima Basel-a i drugog Stuba Basel-a za banke, i jedan režim plative mogućnosti na osnovu rizika koji je medjunarodno prihvaćen za kompanije osiguranja. Tokom 2009. godine bilo je nekoliko dešavanja u ispunjavnaju politika i procedura finansijske supervizije koje se tiču usvajanja savetodavnih pisama sistema unutrašnje kontrole i menadzmentu rizika likvidnosti. Takodje, tokom 2009. godine, usvojena je politika o proveri istorije osoba i kompanija koje su odredjene kao zainteresovane da udju u bankarski i finansijski sistem. Radi amortizacije potencijalnih efekata krize iz realnog sektora ekonomije, povećana je frekventost posrednog i neposrednog ispitivanja.

CBK osigurava državnim institucijama, finansijskim institucijama i široj javnosti usluge koje se pružaju od jedne centralne banke. Važan dogadjaj u oblasti sistema plaćanja je priprema strategije razvoja nacionalnog sistema plaćanja i početak njene implementacije. Preko elektronskog sistema medjubankarskog kliringa (SEKN) tokom 2009. godine zabeležen je rast u kapacitetu i vrednosti transakcija SEKN-a i izvršen je njegov dalji razvoj, gde se treba napomenuti lansiranje šeme direktnog debita. Takodje, tokom 2009. gosine, CBK je nastavila da ekonomiji obezbedjuje gotov novac, što čini jednu od funkcija u oblasti sistema plaćanja. U sklopu usluga koje CBK osigurava finansijskim institucijama ulazi i registar kredita, što predstavlja jedno sredstvo u kontestu prikupljenih informacija u vezi sa osobama koje uzimaju kredite na Kosovu.

Politika Investicija CBK-a se zasniva na sigurnosti sredstava, likvidnosti i normu povraćaja od investicija. Upravljanje sredstvima se vrši preko mesečnog ocenjivanja banaka sa kojima CBK saradjuje i koje ispunjavanju odredjene kriterijume. Kao takvu, ovo omogućuju CBK-u da blagovremeno ispuni sve pravne zahteve svakog svojeg depozitora. Iako protivu finansijske krize, sve banke sa kojima CBK saradjuje ispunjavaju kriterijume Politike Investicija sa glavnim kategorijama ocenjivanja (Aaa i Aa).

Unutrašnja revizija je tokom 2009. godine radila na osnovu godišnjeg plana predloženog od Glavnog Inspektora uz predhodno odobrenje Revizionog Komiteta i Upravnog Odbora. Unutrašnja revizija u CBK-u je kao i predhodnih godina tako i za 2009. godinu pripremila godišnji plan revizije u skladu sa medjunarodnim standardima. Na osnovu ocenjivanja rizika i reputacija institucije, revizije su radjene na mesežnim, tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim osnovama.

| 19


2. Spoljna Ekonomska okolina1

2.1. Svetska ekonomija

Svetska ekonomija je nastavila da se suočava sa efektima krize i u 2009. godini, beležeći pad od 0.8 procenata (Tabela 1). Ova negativna norma porasta za svetsku ekonomiju uglavnom pokazuje dogadjaje u razvijenim ekonomijama (ekonomski pad od 3.2 procenata) i u zemljama u razvoju(ekonomski porast od 2.1 procenata). Prvi deo godine se okarakterizovao smanjenjem kapaciteta svetske trgovine, padom toka kapitala i nižim nivoom investicija. Većina razvijenih zemalja se suočila sa recesijom manifestovanom padom industrijskog proizvoda, padom cena i povećanjem nezaposlenosti. S druge strane, efekti krize su bili više ograničeni u nekim zemljama u razvoju kao što su Kina i Indija. Na globalnom nivou, ovo predstavlja ekonomsku krizu sa najvećim uticajem u poslednjih 50 godina.

Tabela1. Norma povećanja BNP-a, u procentima

Izvor: IMF (2010) Druga polovina 2009. godine se okarakterisala sa povoljnijim ekonomskim uslovima, kao rezultat preduzetih mera od zemalja koje su zakačene od krize. Kao rezultat, neke zemlje su isvestile izlazak iz recesije. Preduzete mere su bile kombinacija ekspanzionih monetarnih i fiskalnih mera i bile su efikasne za ublažavanje finansijske i ekonomske krize stimulišući opšti ekonomski aktivitet. U većini zemalja smanjile su se bazne norme interesa i povećana je ponuda likvidnih sredstava iz centralnih banaka, dok se fiskalna politika uglavnom okarakterizovala povećanjem kapitalnih troškova i transfera.

Predvidjanja MMF-a za 2010. godinu predlažu jednu pozitivnu normu porasta svetske ekonomije od 3.9 procenata. Nasuprot predvidjanjima o jednom ekonomskom porastu od 2.1 procenta u razvijenim zemljama, nesigurnost će se nastaviti. I nasuprot razmeni, postoji konsensus da će zapošljenje i aktivizacija proizvodnih kapaciteta u prvim nivoima krize potrajati. Predvidjanja se više optismistična za performansu ekonomija u razvoju, za koje se u 2010. godini očekuje da zabeleže jednu prosečnu normu porasta od 6 procenata, gde se očekuje da lider bude ekonomija Kine sa porastom BNP-a od 10 procenata.

Kao odgovor na globalnu finansijsku krizu( zaoštrila se pogotovu u 2008. godini), centralne banke razvijenih zemalja su preduzele koordinisane korake radi smanjenja baznih normi

1

Dogadjaji u svetskoj ekonomiji I jugoistočnoj Evropi su na osnovu objava:,IMF (2009), IMF (2010), World Bank (2009), Business Monitor International (2009), Evropska Komisija (2009), ECB (2009), Eurostat (2009) i Bank of England (2009).

Opis 2008 2009 2010

Svetski BNP 3.0 -0.8 3.9

Razvijene zemlje 0.5 -3.2 2.1

SAD 0.4 -2.5 2.7

Eurozona 0.6 -3.9 1.0

Japan -1.2 -5.3 1.7

Velika Britanija 0.5 -4.8 1.3

Zemlje u razvoju 6.1 2.1 6.0

Rusija 5.6 -9.0 3.6

Kina 9.6 8.7 10.0

Indija 7.3 5.6 7.7

20 |


interesa koje su se smanjile na rekordni nivo (npr. Federalne Rezerve su smanjile norme za finansiranje u intervalu 0.00–0.25 procenata, dok su Banka Engleske i CBE smanjile bazne norme interesa na 0.5 procenata odnosno 1.0 procenata). Smanjenje bazne norme interesa se reflektovalo na norme interesa na medjubankarskom tržištu, gde su EURIBOR i LIBOR (12 meseci) zabeležili konstantno opadanje, umanjujući na 1.25 odnosno 0.99 procenata. Smanjenje baznih normi interesa od centralnih banaka na tako niske nivoe ograničava mogućnosti autoriteta da preduzme dalje mere preko monetarne politike u slučaju pojave novih komplikacija u finansijskom sektoru odnosno u ekonomiji. Bilo kako bilo, prisustvo visokih normi nezaposlenosti i niske norme ekonomskog rasta će naterati centralne banke da drže norme interesa na niskim nivoima, sve dok se ne pojave inflacione presije.

U prvom delu 2009. godine, navedeni pad ekonomske aktivnosti je uticao na smanjenje inflacionih presija u većini razvijenih zemalja (čak se u nekim zemljama zabeležila i deflacija), dok je, u drugom delu 2009. godine, poboljšanje ekonomske klime stimulisalo agregatno potraživanje, što je uticalo na povećanje cene nafte i opšteg nivoa cena. Sem povećanja potraživanja, povećanje cene nafte je bio rezultat i smanjenja proizvodnje nafte iz zemalja OPEC-a. Na osnovu MMF-a, godišnja norma inflacije u razvijenim zemljama tokom 2009. godine je bila 0.1 procenat, dok je u zemljama u razvoju bila 5.2 procenata. Na osnovu projekcija MMF-a, u 2010 godini se očekuje da norma inflacije za razvijene zemlje i zemlje u razvoju dostigne 1.3 odnosno 6.2 procenata.

Izlazak iz recesije u većini zemalja je doneo budzetske probleme kao rezultat povećanja budzetskog deficita i javnog duga. Ovi problemi su se pojavili kao rezultat velikog povećanja vladinih troškova. Na osnovu projekcija MMF-a, do 2014. godine, javni dug u razvijenim zemljama će prestići 110 procenata BNP-a, što predstavlja jedan značajan porast u poredjenju sa periodom pre krize kadaje ova cifra bila 80 procenata. Fiskalna konsolidacija predstavlja jedan od najtežih izazova za razvijene zemlje, pogotovu za zemlje eurozone, gde je u trećem tromesečju 2009. godine javni dug bio 77.6 procenata BNP-a (17.6pp iznad kriterijuma Maastricht-a). Štaviše, na kraju 2009. godine, budzetski deficit u zemljama eurozone je dostigao na 6.3 procenata u poredjenju sa 2.3 procenata koliko je bio u 2008. godini, prelazeći tako prag od 3 procenata koji je odredjen kriterijumima Maastricht-a. Zemlje sa navedenim budzetskim problemima, kao što je na primer Grčka (12.3 procenata) se suočavaju sa poteškoćama da isplate dugove. U zemljama kao što su Grčka, Portugalija, Irska i Španija, visoke norme budzetskog deficita su negativno uticale na kreditno rangiranje ovih zemalja, prouzrokujući tako porast primova za obveznice ovih zemalja. U 2009. godini, u nekim slučajevima prim na obveznice ovih zemalja je dio do 3 procenata veći nego za iste iz Nemačke, za koje se smatra da imaju najveći nivo sigurnosti. Radi smanjenja budzetskog deficita, neke od zemalja eurozone treba da preduzmu drastične fiskalne mere, preko smanjenja javnih troškova, povećanja PDV-a kao i povećanja indirektnih poreza, reforme u sistemu penzija, mere koje nisu popularne a koje su u nekim slučajevima, kao što je primer Grčke, postavili vlade ispred navedenih sindikalnih pritisaka.

Kao posledica krize, smanjenje ekonomskog aktiviteta se reflektovalo na direktan način na smanjenje prihoda i agregatnog potraživanja. Norme nezaposlenosti su zabeležile substancijalni porast. Primera radi, u SAD nivo nezaposlenosti je dostigao 10 procenata, što predstavlja porast od 5pp u poredjenju sa 2008. godinom. Ovo istovremeno predstavlja najveću normu nezaposlenosti registrovanu u poslednjih 26 godina. Približan nivo nezaposlenosti je zabeležilo i Velika Britanija, gde je norma nezaposlenosti dostigla do 7.8 procenata, što predstavlja jedan porast od 2.6pp u poredjenju sa 2008. godinom. Povećanje nivoa nezaposlenosti je zabeleženo i u ekonomijama eurozone, gde je norma nezaposlenosti na kraju 2009. godine dostigla na 9.7 procenata, što predstavlja jedan porast od 2pp u

| 21


poredjenju sa 2008. godinom. Na osnovu podataka iz EUROSTAT-a, sektori koji su najviše pogodjeni u vezi sa smanjenjem radnih mesta su bili sektori industrije i izgradnje. Norma nezaposlenosti u zemljama eurozone je pratila jedan sporiji trend porasta u poredjenju sa zemljama kao što su SAD i Velika Britanija. Ovo je zbog toga što se berze rada u eurozoni karakterizuju sa nižim stepenom fleksibilnosti, bog visoke cene koja prati udaljavanje radnika sa posla i jakih sindikalnih organizacija. U ovom kontestu, mnogo kompanija, pogotvu u Nemačkoj, je koristilo politiku smanjenja radnog vremena, politike koje su se pokazale veoma efikasnim za sprečavanje povećanja nezaposlenosti.

Tokom 2009. godine, kurs razmene eura u poredjenju sa glavnim valutama je bio veoma varijabilan. U izveštaju sa američkim dolarom, euro je ocenjen za 5.4 procenata, dok je u izveštaju sa britanskom funtom zabeležio rekordno vrednovanje od 11.4 procenata. Smanjenje vrednosti dolara i funte u poredjenju sa eurom se može pripisati većim normama interesa u eurozoni kao i povećanju tržišnog deficita u SAD i Velikoj Britaniji. S druge strane, euru je opala vrednost u izveštajima sa švajcarskim frankom i japanskim jenom za 4.9 odnosno 14.9 procenata. U početku 2010. godine, euro je bio pod konstantnim pritiskom smanjenja vrednosti u izveštajima sa glavnim globalnim valutama. Ovi pritisci se manifestuju kao rezultat navedenih fiskalnih problema u nekim zemljama članicama eurozone.

U 2009. godini, medjunarodne berze su dostigle da povrate najveći deo gubitaka nanesenih od finansijske krize. Pomeraji berza su se umanjili, pomagajući tako povratku verovanja investitora u tržišta. takodje, optimistična očekivanja za prihode korporacija su uticali mnogo na ovo poboljšanje. Performansa najvećih berzi je bila veoma pozitivna, tako primera radi DOW Jones (SAD) i FTSE (Velika Britanija) su zabeležili godišnji povraćaj od 18.8 odnosno 24.0 procenata. Od berzi eurozone može se navesti performansa DAX (Nemačka) i CAX (Francuska), koje su zabeležile godišnji povraćaj od 23.8 odonsno 22.3 procenata.

Iako je svetska ekonomija zabeležila pozitivan trend porasta, rizici i dalje nisu prevazidjeni. Dok je monetarna i fiskalna ekspanzija dostigla plafon, i dalje je nejasno koliko će imati dugoročnog uticaja ovaj stimulans na povećanje privatne potrošnje i investicije. Nasuprot ubrizgavanjima fondova u ekonomiju od strane centralnih banaka kao i korišćenja niskih normi interesa, komercijalne banke i dalje nisu spremne da povećaju klreditiranje ekonomije. Najveći problem će se pojaviti ukoliko visoki budzetski deficiti budu propraćeni inflacionim presijama, i kao rezultat centralne banke će trebati da implementiraju restriktivne monetarne politike, npr. Povećanje normi interesa. Povećanje normi interesa će prouzrokovati smanjenje investicijai na direktan način će uticati na usporavanje ekonomskog aktiviteta. Druga stvar na koju se treba obratiti pažnja je regulisanje finansijskih tržišta, gde se očekuje porast nadzornih odgovornosti za regulativne autoritete, oštrija kontrola i ograničavanje korišćenja finansijskih produkata kao derivata i vanbilansni papiri.

22 |


2.2. Jugoistočna Evropa

Efekti krize koja se nakupila u razvijenim zemljama su se reflektovali i na ekonomiju Jugoistočne Evrope (JIE). 2 Nakon jednog dugogodišnjeg perioda rasta, performansa ekomonija zemalja JIE je imala negativan uticaj od krize koje je počela da se javlja u četvrtom tromesečju 2008. godine. U 2009. godini, većina zemalja JIE je imala pad BNP-a, što je rezultiralo jednim prosečnim padom od 2.6 procenata za ceo region. Izuzeće su Albanija i Kosovo koje su zabeležile pozitivne norme BNP-a(2.5 odnosno 3.8 procenata,), ali koje su bile niže u poredjenju sa predhodnim godinama (Tabela 2).

Tabela 2. Bilans tekućeg računa i budzetski bilans u zemljama JIE

Izvor: BMI (2010), IMF (2010), European Commission (2010).

Period pre krize je okarakterisan visokim normama ekonomskog porasta, rekordnim nivoom direktnih stranih investicija(DSI) i dvostruke norme povećanja kreditiranja. Prospekti za priključenje u EU su ohrabrili zemlje JIE da preduzmu duboke strukturalne i makroekonomske promene koje su doprinele prilikom dostizanja ekonomske stabilnosti. Tokom ovog perioda, najozbiljniji izazov za ekonomije regiona je bio deficit na tekućem računu i nezaposlenost kao dugoročni problem. Finansijska i ekonomska kriza je postavila zemlje JIE ispred novih izazova, koji su rizikovali porast i dugoročnu postojanost ekonomije. Efekti krize su se uglavnom manifestovali smanjenjem izvoza, nižim nivoom kreditiranja iz bankarskog sektora, padom DSI i pošiljka emigranata.

Smanjenje opšte potražnje u zemljama zahvaćenim krizom, pogotovu u EU kao glavnom trgovinskom partneru zemalja regiona, je prouzrokovalo značajan pad potražnje izvoza ovih zemalja. U nekim zemljama, izvozi su zabeležili godišnji pad do 30 procenata. Usporavanje opšteg ekonomskog aktiviteta je nateralo banke da koriste čvršće kreditne politike. Pooštravanje davanja kredita je bilo uslovljeno i od poteškoća prilikom pristupa vanjskim finansijskim tržišnim fondovima. Sve ovo je uticalo na smanjeni kapacitet kreditiranja za realni sektor ekonomije što je prouzrokovalo dalje smanjenje potrošnje i investicija. Lošija performansa realnog sektora ekonomije je negativno uticala i na samu performansu bankarskog sektora, gde je zabeleženo povećanje zakasnelih kredita i pad dobitka. Kao rezultat povećanja nezaposlenosti u razvijenim zemljama, drugi važan kanal prenosa krize je bio i pad pošiljki emigranata u JIE, koje predstavljaju jedan veoma važan izvor finansiranja za ekonomije ovih zemalja. U sklopu zemalja JIE, najveći pad pošiljki emigranata je zabeležen u Bosni i Hercegovini (11 procenata), Albaniji (6 procenata) i Kosovu (5.5 procenata).

Slično sa razvijenim ekonomijama, nivo cena i u ekonomijama JIE je pratio opadajući trend. Ovo je reultat pada cena nafte ali i rezultat pada unutrašnje potražnje. Dok su

2

Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kosovo, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Rumunija, Srbija i Albanija.

2008 2009 2008 2009 2008 2009

Albanija 8.0 2.5 -6.0 -7.0 -15.5 -15.8

Bosna i Hercegovina 5.5 -3.0 1.4 -4.6 -14.9 -6.9

Bugarska 5.9 -5.3 3.0 -1.5 -26.1 -11.4

Crna Gora 6.9 -5.3 1.2 -2.3 -29.0 -18

Hrvatska 2.4 -5.1 -1.9 -2.4 -9.7 -5.1

Kosovo 5.4 3.8 -0.2 -0.9 -16.0 -17.0

Makedonija 5.0 -1.3 -1.0 -7.4 -13.1 -6.9

Rumunija 7.1 -7.0 -4.9 -6.5 -11.8 -3.6

Srbija 5.4 -3.1 -2.1 -4.8 -18.4 -8.1

OpisRealna norma porasta

BNP-aBudzetski deficit kao %

BNP-a Deficit u tekucem racunu

kao % BNP-a

| 23


visoke norme inflacije bile izazovne za zemlje regiona pre početka krize, tokom 2009. godine inflaciona norma je zabeležila značajan pad i u nekim zemljama je bilo i deflacije kao što je na primer Bosna i Hercegovina (0.4 procenata), Makedonija (1.6 procenata) i Kosovo (2.4 procenata).

Pad unutrašnje potražnje u zemljama JIE je uticao na smanjenje nivoa uvoza, što je imalo udela u smanjenju deficita na tekućim računima ovim zemalja (Tabela 2). Izuzev Albanije i Kosova, sve zemlje su zabeležile pad u deficitu tekućeg računa u poredjenju sa predhodnom godinom. Kao posledica krize, gotovo je u svim zemljama JIE (izuzev Albanije i Crne Gore) zabeležen pad DSI, koje predstavljaju jedan veoma važan izvor finansiranja deficita na tekućim računima. Nastavak opadanja DSI-a će imati negativne uticaje na bilans plaćanja, kao i na realan sektor ekonomije.

Pad ekonomske aktivnosti je imao budzetskih implikacija za zemlje JIE (Tabela 2). Za razliku od razvijenih zemalja, gde se budzetski deficit povećao kao rezultat troškova odredjenih za prevazilaženje krize, povećanje budzetskog deficita u zemljam JIE se više pripisuje slabijoj performansi budzetskih prihoda. U većini zemalja JIE budzetski deficit je bio problematičan i pre početka krize, tako da su mogućnosti da se povećaju budzetski troškovi u ovim zemljama bile veoma ograničene. Tokom ovog perioda, agencije za vrednovanje su umanjile kreditnu klasifikaciju za neke zemlje JIE kao što su Grna Gora, Rumunija i Srbija, čineći tako znatno težim i skupljim finansiranje ovih zemalja na tržištima kapitala.

Tokom 2009. godine, centralne banke regiona su bile veoma aktivne prilikom menadzmenta krize beležeći značajne uspehe u stabilizaciji finansijskog sektora. U nijednoj zemlji regiona nije bankrotirala neka banka od sistemskog značaja. U nekim slučajevima (npr. Srbija, Bosna i Hercegovina) je bilo povlačenja depozita, ali ovo povlačenje je bilo privremeno. Centralne banke su se uglavom koncentrisale na smanjenje obaveznih rezervi radi povećanja likvidnosti i kreditiranja. Takodje, u nekim slučajevima (npr. Srbija i Rumunija) centralne banke su intervenisale na tržištu novca da bi odbranile domaće valute.

Menadzment krize u zemljama JIE je u velikoj meri bio podržan i od medjunarodnih finansijskih institucija. Tokom ovog perioda, neke od zemalja JIE su stupile u sporazume sa MMF-om, gde možemo navesti Rumuniju (13 miliardi eura), Srbiju (3 miliardi eura) i Bosnu i Hercegovinu (1.1 miliardi eura). Takodje, i Svetska banka, Evropska Banka za rekonstrukciju i razvoj i Evropska Unija su umnogome pomogli zemlje JIE da prevazidju posledice krize.

Uz svo opadanje vrednosti glavnih svetskih valuta, nacionalne valute zemalja JIE su bile veoma stabilne tokom godine i nije se zabeležilo nikakvo nekontrolisano gubljenje vrednosti koje bi moglo da destabilizuje valutno tržište ovih zemalja. Vrednost albanskog leka je umanjena za 11 procenata u izveštaju sa eurom, dok je rumunski lev i srpski dinar izgubili 8 odnosno 5 procenata. Zamlje koje koriste politike koje nisu fleksibilne za kurs razmene, kao što je Makedonija, su imale stabilne valute tokom 2009. godine.

Jedan veoma značajan dogadjaj za zemlje JIE tokom 2009. godine je bila dobra performansa finansijskih tržišta, gde je primećen porast aktivnosti berza kao rezultat povratka verovanja investitora. Tokom ovog perioda neke od berzi zemalja JIE su zabeležile slične norme povraćaja sa normama realizovanim na berzama razvijenih zemalja. Od berzi JIE sa najvećom normom povraćaja je bila berza Crne Gore sa 36 procenata dok je berza Makedonije bila sa 31.3 procenata.

24 |


3. Ekonomija Kosova

3.1. Realni sektor

Nasuprot negativnim dogadjajima u svetskoj ekonomiji, ekonomija Kosova se u 2009. godini okarakterizovala pozitivnim ekonoskim porastom, iako sa manjom normom u poredjenju sa 2008. godinom. Za razliku od predhodnih godina, javni saektor je bio glavni nosilac ovog ekonomskog porasta. Ovo je rezultat potrošnje i viših investicija iz ovog sektora. I pad cena od 2.4 procenata se može smatrati kao jedan od faktora za jedan realni ekonomski porast tokom 2009. godine. Raspoloživi bruto nacionalni prihod, koji pored bruto nacionalnog proizvoda (BNP) uključuje i transfere i vanjske prihode, su zabeležili pad od oko 2 procenata, što je imalo negativni uticaj na potrošnju i investicije. Nasuprot padu potrošnje privatnog sektora, bruto unutrašnjih štednji, ili potrošnja minus BNP, su nastavili da budu negativni (-13 procenata BNP-a). 3 Bilo kako bilo, bruto nacionalna štednja je bila pozitivna u vrednosti ekvivalentoj sa 9.9 procenata BNP-a. Ovo pokazuje važnost transfera i prihoda u ekonomiji Kosova.4

Stanje na tržištu rada koje se karakterizuje visokom stopom nezaposlenosti i daljenastavlja biti važan izazov za ekonomiju Kosova. Po statističkom zavodu kosova (SZK), stopa nezaposlenosti na Kosovu prelazi cifru od 45 procenata radne snage, dok se ocenjuje da sa aktuelnim nivoom ekonomskog rasta, ova stopa nezaposlenosti neće biti umanjena u srednjeročnom roku. U sklopu privatizacije, do kraja 2009. godine, ukupna suma prihoda od privatizacije društvenih preduzeća je dostigla 451 miliona eura ili oko 12 procenata BNP-a.

3.1.1 Bruto Nacionalni Proizvod5

Ekonomija Kosova u 2009. godini je zabeležila pozitivnu normu ekonomskog porasta. Ocenjivanja MMF-a za 2009. godinu navode jedan ekonomski porast od 3.8 procenata, dok su ocene Ministarstva Ekonomije i Finansija (MEF) povećaje od 4.4 procenata. U 2009. godini, realna norma povećanja BNP-a je bila veća od nominalne norme koja je navodila pad cena. Nosilac ekonomskog porasta za 2009. godinu je bio javni sektor koji je povećao troškove i investicije. Jedan blagi porast je zabeležen i u investicijama privatnog sektora, dok je potrošnja u ovom sektoru imala manji nivo uporedjenju sa predhodnom godinom.

3

Unutrašnja bruto štednja=Potrošnja –BNP. 4

Bruto Nacionalna štednja= Potrpšnja – dostupni bruto nacionalni prihodi 5

Podaci o BNP-u su projekcije IMF (2009) i MEF (2009) i kao takvi mogu biti u neskladu sa poslednjim podacima u sektorima. Po IMF (2009), nominalni BNP-je 3,792 miliona eura, dok je, po MEF (2009), nominalni BNP 3,838 miliona eura.

| 25


Ukupna potrošnja na Kosovu je zabeležila blagi porast kao rezultat povećanja potrošnje javnog sektora, dok je potrošnja privatnog sektora zabeležila blagi pad uglavnom zbog pada pošiljki emigranata (za 5.5 procenata) i zaoštravanja davanja kredita od komercijalnih banaka (novi krediti za porodične ekonomije su se smanjili za 7.1 procenata). Bilo kako bilo, uticaj ova dva faktora je kompenzovan u neku ruku od povećanja plata u javnom sektoru i povećanju troškova ovog sektora od 13.1 procenata (isključujući vanjsku asistenciju).

Ukupne investicije u 2009. godini su zabeležile pozitivan rast, što je rezultat povećanja investicija javnog sektora za 15.4 procenata. I investicije iz privatnog sektora su tokom ove godine pokazale pozitivan rast. Kao posledica slabije performanse realnog sektora ekonomije, bankarski sektor je imao povećanu pažnju prilikom davanje kredita radi izbegavanja mogućih negativnih efekata u kvalitetu kreditnog portfolia. Ovo je rezultiralo usporavanjem davanja kredita, pogotovu za preduzeća, imajući tako negativan uticaj na investicije u privatnom sektoru. Na investicije u privatnom sektoru je takodje imao negativan uticaj i pad Direktnih stranih investicija (DSI) za oko 20 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom.

Izvoz Kosova je tokom 2009. godine nastavio da stoji na veoma niskomnivou (uglavnom kao posledica nepotpune implementacije sporazuma CEFTA, dok je uvoz zabeležio blagi pad reflektujući tako umanjene cene u svetskoj ekonomiji i pad potražnje. Nasuprot ovim dogadjanjima, uticaj tržišnog bilansa na BNP je i dalje negativan zato što je deficit i dalje na veoma visokom nivou.

Početna predvidjanja MMF-a za 2010 godinu navode realnu normu porasta BNP-a od 4.3 procenata, dok predvidjanja MEF-a navode realnu normu porasta od 6.0 procenata. Na osnovu ovih predvidjanja, ekonomski porast u 2010. godini će se uglavnom steći od investicija u privatnom i javnom sektoru. I potrošnja će biti veoma važna komponenta, nasuprot predvidjanjima da se očekuje da će potrošnja javnog sektora zabeležiti pad.

4.0%

5.0%5.4%

3.8%4.3%4.2%

5.0%5.4%

4.4%

6.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

2006 2007 2008 2009 2010

MMF MEF

Figura 1. Realni porast BNP-a

Izvor: IMF (2009) i MEF (2009)

26 |


3.1.2. Cene

Hod cena na Kosovu u poslednje dve fgodine je okarkterizovan navedenom nestabilnošću. Za razliku od 2008. godine kad je inflacija dostigla normu od 9.3 procenata, godina 2009. se okarakterizovala da jenom prosečnom normom deflacije od 2.4 procenata. Kod Indeksa cena potrošnje (ICP) se vidi da ima sličan trend kao i indeks cena uvoza (koji je zabeležio porast od 4.7 procenata), reflektujući tako siromašnost Kosovske ekonomije u uvozu. Na pad cena uvoza tokom 2009. godine je u najvećoj meri imao uticaj pad cena mineralnih proizvoda (uglavnom nafte), prehrambenih artikala, mašina i alata. S druge strane, cene proizvodnje tokom ovog perioda su uglavnom bile veće u poredjenju sa prošlom godinom za 3.8 procenata (Figura 2). Povećanje cena proizvoda je bio rezultat povećanja cene električne energije sa velikim udelom na indeks cena proizvodnje (preko 50 procenata). Ipak, ostale cene koje čine ovaj indeks su uglavnom zabeležile pad.

Nivo cena potrošnje na Kosovu je zabeležio konstantan pad tokom 2009. godine. Cene prehrambenih proizvoda, sa najvećim udelom u potrošačkoj korpi, su imale najveći uticaj na pad cena potrošnje na Kosovu (Figura 3). Pad cena prehrambenih proizvoda je bio rezultat pada cena ovih proizvoda na medjunarodnom nivou i na nivou zemlje, kao posledica pada ukupne potražnje. Padu ukupnog nivoa cena je doprineo i pad cena transporta, dok je pozitivni uticaj na sveopšti nivo cena imao porast cena vode, grejanja i električne energije.

0

50

100

150

200

250

85.0

90.0

95.0

100.0

105.0

110.0

115.0

T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4

2008 2009

CPI IPI PPI Globalne cene hrane (desni stub)

Izvor: ESK (2010b) i ESK (2010c)

Figura 2. Indeks cena potrosnje, uvoza, proizvodnje i globalne cene hrane

| 27


Tokom 2010. godine predvidja se da cene budu relativno stabilne u poredjenju sa dve predhodne godine kao rezultat ekonomske stabilizacije u većini zemalja. Takodje, stabilizacija potražnje u većini zemalja sa kojima Kosovo ima trgovinske sporazume. Ovo je rezultat visoke uticajnosti sveukupnog nivoa cena na Kosovu prema promenama cena uvoza.

3.1.3. Tržište rada

Statistički zavod Kosova (SZK), preko ankete tržišta rada, ocenjuje da norma nezaposlenosti na Kosovu prelazi cifru od 45 procenata radne snage (za 2008. godinu), dok je zaposlenost negde oko 25 procenata celokupnog stanovništva koje je radno sposobno (16-64 godine). Imajući u obzir da preko 20 procenata ukupno radno sposobnog stanovništva ne udje na tržište rada, jedan značajan deo stanovni.tva je nezaposlen dobrovoljno.

Podaci iz Departamenta za rad i zaposlenje (DRZ) i Ministarstva Rada i socijalne zaštite (MRSZ), govori da je broj onih koji traže posao a koji su registrovani na Kosovu na kraju 2009. godine bio 339 hiljada. Struktura onih koji traže posao po kvalifikaciji je sledeća: nekvalifikovani (64.1 procenata), sa srednjom stručnom spremom (34.4 procenata) i 1.5 procenata sa univerzitetskom kvalifikacijom. Struktura onih koji traže posao po polovima je balansirana sa negde oko 47 procenata od njih koji pripadaju ženskom polu. Preko 90 procenata onih koji traže posao a koji su registrovani su oni koji nisu zaposleni u periodu dužem od 12 meseci, što govori da je nezaposlenost na Kosovu dugoročna.

-0.1

-0.05

0

0.05

0.1

0.15

0.2

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

2008 2009

Drugo Voda, grejanje i eklektricna energija OdecaTransport Hrana i pice Godisnja inflacija (desni stub)

Izvod: SZK (2010a)

Figura 3. Doprinos glavnih komponenti CPI u godisnjoj inflaciji

28 |


DRZ je kao posrednik u zapošljavanju uspeo da svake godine zaposli oko 6400 registrovanih osoba koje traže posao. U poredjenju sa 2008. godinom, zaposlenje preko DRZ se znatno povećalo (od 5842 zapošljenja u 2008, do 7239 zapošljenja u 2009. godini). Kao rezultat mladje strukture stanovništva na Kosovu, jedan veliki broj mladih ljudi ulaze na tržište rada svake godine, dok je broj radnih mesta koja se otvaraju tokom jedne godine veoma nizak. Primera radi, samo u sklopu DRZ-a tokom godina 2004-2009 registrovano je prosečno preko 25 hiljada novih mladih osoba koje traže posao unutar jedne godine, dok je prosečan broj novih gore navedenih radnih mesta u DRZ-u za svaku godinu oko 7,500. Registrovane osobe koje traže posao na Kosovu predstavljaju preko 40 procenata ukupne radne snage, ali treba se uzeti u obzir da ovaj pregled možda ne predstavlja realno stanje pošto može imati nezaposlenih osoba koje nisu registrovane kao osobe koje traže posao i takodje može imati osoba koje su zaposlene u neformalnim sektorima, ali radi dobijanja socijalne pomoći, nastavljaju da figuriraju kao osobe koje traže posao u registrima DRZ-a.

Nominalna prosečna plata u privatnom sektoru Kosova tokom 2009. godine je bila oko 258 eura, dok je u javnom sektoru bila 263 eura. Nivo plata na Kosovu je tokom 2009. godine zabeležio porast kako u nominalnom tako i u realnom obliku. Realne plate u privatnom sektoru su zabeležile porast od oko 6 procenata, dok je realni porast plata u javnom sektoru bio viši od 20 procenata. Kao što se vidi na Figuri 5, najveće povećanje plata se desilo tokom 2009. godine kao rezultat deflacije. Povećanje realnih plata može da negativno utiče na konkurentnost čineći kosovske pproizvode skupljim i umanjujući privlačnost DSI koje imaju za cilj jeftinu radnu snagu.

280,000

290,000

300,000

310,000

320,000

330,000

340,000

350,000

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

2004 2005 2006 2007 2008 2009

Broj zaposlenih Slobodna radna mesta registrovana u DPP Broj osoba koje traze posao (desni stub)

Izvor: MRSZ (2010)

Figura 4. Trziste rada

| 29


3.1.4 Privatizacija

Do kraja 2009. godine, suma prihoda iz procesa privatizacije je dostigla na 451.0 miliona eura, što predstavlja jedan godišnji porast od 11.1 procenata. Tokom 2009. godine, ukupno je 114 novih društvenih preduzeća (DP) objavilo svoju privatizaciju, povećavajući tako na 569 ukupan broj DP koje su objavile privatizaciju do kraja 2009. godine. Od ovih, za 521 preduzeće su potpisani ugovori u prodaji, dok se za 48 drugih očekuje da se potpišu. Od početka ovog procesa, od ukupno 569 DP koja su objavila privatizaciju, 25 njih je privatizovano po spin-off special. Kao rezultat, ukupna suma dobijenih investicija je 196.3 miliona eura, dok se do kraja 2009. godine realizovalo oko 73 procenata dobijenih investicija. U sklopu ugovora za spin-off special, broj radnika koje su dobitne kompanije obećale da će zaposliti je 8114, dok je do kraja 2009. godine zaposleno 6577 radnika. Što se tiče podele dela fonda privatizacije koji pripada radnicima privatizovanih preduzeća (20 procenata vrednosti prodaje preduzeća), do kraja 2009. godine podeljeno je oko 20 miliona odnosno oko 4 procenata od ukupnih prihoda od privatizacije.

Vrednost sredstava prikupljenih preko procesa privatizacije na Kosovu je na kraju 2009. godine bila jednaka sa 11.7 procenata BNP-a. Ovaj odnos se čini manjim u poredjenju sa zemljama u regionu, gde je prosečno učešće prihoda od privatizacije u BNP negde oko 18 procenata. Iz zemalja regiona, Albanija je zemlja koja ima najmanji nivo prihoda od privatizacije kao procenat BNP (oko 13 procenata), dok su, prihodi od privatizacije u Hrvatskoj i Srbiji viši od 20 procenata BNP-a ovih zemalja. Bilo kako bilo, treba se uzeti u obzir da je većina zemalja regiona privatizovala strateške sektore ekonomije kao što su npr. Kompanije telekomunikacije, energetike, itd., i da je većina njih počela sa procesom privatizacije gotovo jednu dekadu pre Kosova.

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

2005 2006 2007 2008 2009

Nominalni porast-privatni sektor Nominalni porast-javni sektor

Realni porast-privatni sektor Realni porast-javni sektor

Izvor: SZK (2010d), MPMS (2009)

Figura 5. Promene u realnim i nominalnim platama javnog i privatnog sektora

30 |


3.2. Fiskalni sektor

U 2009. godini budzet Kosova je zabeležio deficit od 85.6 miliona eura ili oko 2.2 procenata BNP-a (Figura 6). Gledajući uopšteno, fiskalna politika Kosova u posleratnom periodu je bila veoma konzervativna, okarakterizovana uglavnom budzetskim viškom ili niskim nivoima deficita. Ove politike su donekle bile uslovljene ograničenim mogućnostima Vlade Kosova da finansira budzetski deficit, imajući kao jedinu mogućnost budzetski višak prikupljen iz predhodnih godina.

Ova ograničenja su bila posledica nedostatka zakona o javnom dugu kao i nerešenog političkog statusa Kosova do 2008. godine, što je onemogućavalo eventualne pozajmice iz medjunaordnih finansijskih institucija. Na kraju 2009. godine, usvojen je i Zakon o javnom dugu što je omogućilo Vladi Kosova da udje u kreditne obaveze radi finansiranja eventualnog budzetskog deficita kao i što je omogućio emisiju hartija od vrednosti. Na osnovu ovog zakona, javni dug Kosova nemože preći sumu od 40 procenata BNP-a. Ipak, i pre uvajanja ovog zakona, Kosovo je nasledilo od bivše Jugoslavije javni dug u vrednosti od 385.0 miliona eura. U poslednjem tromesečju 2009. godine izvršena je isplata dela javnog duga u vrednosti od 43.8 miliona eura u Svetskoj Banci, za koji nije zatražen nikakav interes. Takodje je u istom periodu godine, Kosovo oslobodjeno plaćanja drugog dela ovog duga u vrednosti od 89.1 miliona eura od kojih su 84.1 miliona eura donacija Sjedinjenih Američkih Država, dok su drugih 5.0 miliona eura donacija od Evropske Komisije. Preostali deo javnog duga je 252.1 miliona eura odnosno 6.4 procenata BNP-a.

Tokom 2009. godine, Kosovo se učlanilo u Medjunarodni Monetarni fond (MMF) i u Svetsku Banku (SB), što predstavlja posebnu priliku za ekonomski razvoj i suočavanje sa makroekonomskim izazovima. Ukoliko Kosovo udje u finansisjke aranžmane sa MMF-om, od ove organizacije se očekuje da podri eventualne budzetske potrebe i u isto vreme ograniči implemenataciju reformi u ekonomiji, kao na primer., reforme u javnoj administraciji, poboljšanje makroekonomskih politika, itd. (Kutija 1).

712.0

903.0 942.5

1,146.7

635.5 661.2

950.5

1,232.3

-200.0

0.0

200.0

400.0

600.0

800.0

1000.0

1200.0

1400.0

2006 2007 2008 2009

Budzetski prihodi Budzetski rashodi Budzetski bilans

Izvor: MEF (2010)

Figura 6. Budzetski bilans, u milionima eura

| 31


Kutija 1. Članstvo Kosova u Medjunarodnom Monetarnom Fondu MMF je medjunarodna organizacija, koja preko finansijskih programa i tehničke asistencije, pomaže ekonomije zemalja članica da dostignu makroekonomske objektive kao što je postojani ekonomski rast, smanjenje problema u bilansu plaćanja, finansijska i stabilnost cena, itd. Kosovo se učlanilo u MMF u junu 2009. godine, kao 189. član ove institucije. Članstvo u MMF predstavlja jednu posebnu priliku za perspektive i nove izazove ekonomskog razvoja Početno, Kosovu je odredjena kvota od 59 miliona SDR (94.6 miliona eura), što mu daje pravo na 840 glasa, odnosno 0.04 procenata ukupnih glasova u MMF. Od tih, 24 procenata kvota je plaćeno u euru, dok su 76 procenata obaveze (obavezni zalog) na računu MMF-a otvorenom u CBK, i po potrebi MMF ih može povući momentalno. Trenutno, Kosovo može uzeti zajam do 100 procenata kvote pogodišnjem osnovu, dok prikupljeni dug nemože preći 300 procenata kvote. Ipak, u posebnim uslovima kreditiranje od strane MMF-a može da bude i znatno veće.

3.2.1. Budzetski prihodi

Budzetski prihodi u 2009. godini su dostigli vrednost od 1,146.7 miliona eura ili oko 30 procenata BNP-a (24.5 procenata BNP-a u 2008. godini). Odnos budzetski prihodi–BNP na Kosovu je ispod prosečnog iz zemalja regiona gde je oko 36 procenata BNP-a. S druge strane, realizacija budzetskih prihoda (sa dividendom PTK-a) je bila veoma blizu planiranog, ali predstavlja niži nivo u poredjenju sa 2008. godinom gde je ovaj odnos bio 106.0 procenata (Figura 7).

U poredjenju sa 2008. godinom, budzetski prihodi su zabeležili godišnji porast od 21.7 procenata (Figura 8). Ovoj normi porasta je doprineo i navedeni porast neporeskih prihoda koji je rezultirao od prenosa dividende PTK-a u vrednosti od 200.0 miliona eura. Samim tim, neporeski prihodi su se utrostručili u poredjenju sa 2008. godinom, dostižući vrednost od 282.7 miliona eura na kraju 2009. godine, gde je njihovo učešće u ukupnim budzetskim prihodima dostiglo 24.7 procenata (10.3 procenata u 2008. godini). Sem dividende, drugi deo neporeskih prihoda su činile takse, licence, kazne (oko 47 miliona eura) i ddrugi prihodi.

Glavni izvor budzetskih prihoda su i dalje prihodi od poreza prikupljenog na granicama. Kao posledica povećanja učešća neporeskih prihoda u ukupnim budzetskim prihodima, učešće prihoda prikupljenih na granicama se umanjilo na 55.3 procenata (od 64.1 procenata u 2008. godini). Porezi prikupljeni na granicama su dostigli vrednost od 634.0 miliona eura, beležeći tako jedan godišnji porast od oko 5 procenata, što je uglavnom rezultat povećanja norme PDV sa 15 na 16 procenata. U 2009. godini, prikupljeni PDV na

108.5%132.2% 106.0%

98.3%

88.3% 86.9%

81.3%94.8%

-1,500

-1,000

-500

0

500

1,000

1,500

2006 2007 2008 2009

Planirani Prihodi Realizovani prihodi Planirani troskovi Realizovani troskovi

Izvor: MEF (2010)

Figura 7. Planirani i realizovani budzet, u milionima eura

32 |


granicama je dostigao vrednost od 314.7 miliona eura, koja je bila za 3.4 procenata veća nego u 2008. godini. Povećanje norme PDV-a je u nekoj meri ublažilo negativan efekat pada uvoza na nivou prikupljenih prihoda na granicama. Jedna druga važna kategorija prihoda koji se skupljaju na granici su i prihodi od akcize, a koji su u 2009. godini zabeležili porast od 7.1 procenata (141.9 miliona eura u 2009), gde je u velikoj meri uticao porast normi akciza za proizvode kao što su alkohol, duvan, kafa, goriva, itd.

Drugi važan izvor budzetskih prihoda su domaći porezi, čije se učešće u ukupnim prihodima smanjilo na 15.8 procenata (21.3 procenata u 2008. godini). Vrednost prihoda prikupljenih preko domaćih poreza u 2009. godini je bila za 9.5 procenata niža nego u 2008. godini. Smanjenje nivoa ovih prihoda reflektuje smanjenu normu sveukupne ekonomske aktivnosti zemlje što je objašnjava i od niske norme ekonomskog porasta za tu godinu. Takodje, prihodi od domaćih poreza su se umanjili kao posledica smanjenja poreskih normi na lične prihode i na dobitke korporacija. Vrednost budzetskih prihoda prikupljenih od poreza na lične prihode u 2009. godini je bila 38.0 miliona eura, što predstavlja godišnji pad od 12.6 procenata. Porez na dobitak korporacija predstavlja najvažniju kategoriju domaćih poreza, čineći 30.2 procenata ovih prihoda.

Bilo kako bilo, vrednost prihoda od poreza na dobitak korporacija u 2009. godini je bila 54.8 miliona eura, što je za 16.3 procenata niže od predhodne godine. Vredi da se navede da, u sklopu privatnog sektora postoji jedan visoki nivo neformalne ekonomijezbog poslova i neregistrovanih zaposlenih osoba. Ovo utiče na smanjenje osnove poreza i takodje, onemogućuje uzimanje kredita od individualaca i poslova iz bankarskog sektora.

Sem lošije performanse ekonomije i smanjenja poreskih normi, smanjenje prihoda od poreza na dobit se može pripisati i padu opšteg nivoa cena. Radi povećanja performanse prilikom inkasacije domaćih poreza, u 2010. godini implementirao se projekat fiskalnih kasa, od kojeg se očekuje da još više poveća važnost ovog izvora prihoda za budzet Kosova. Druga najvažnija kategorija domaćih poreza, u vezi sa kapacitetom prikupljenih prihoda, je prikupljeni PDV unutar zemlje, koji je u 2009. godini prikupio 27.9 procenata ukupnih domaćih poreza. Prihodi prikupljeni od ove kategorije poreza u 2009. godini su zabeležili godišnji porast od 36.6 procenata, što je rezultat povećanja norme PDV-a.

Druga kategorijia domaćih poreza sa relativno niskom bazom je predvidjeni porez i porez na dobitak biznisa. Budzetski prihodi prikupljeni od predvidjenog poreza su bili 2.1 miliona

11.5 %

26.8 %

4.3 %

21.7 %

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

2006 2007 2008 2009

Granicni porez Domaci poreziNeoporezovani prihodi Prihodi opstinskih vladaNorma povecanja prihoda (desni stub)

Izvor: MEF (2010)

Figura 8. Struktura budzetskih prihoda, procenat

| 33


eura (1.3 miliona eura u 2008. godini), dok je porez na prihod biznisa dostigao vrednost od 8.35 miliona eura (4.4 miliona eura u 2008). Prikupljeni prihodi od lokalnih vlada su imali učešće u 2009. godini (4.2 procenata) i kapacitet (42.8 miliona eura) slično kao i u predhodnoj godini.

3.2.2. Budzetski troškovi

U 2009. godini budzetski troškovi su dostigli vrednost od 1,232.3 miliona eura, jedan godišnji porast od 29.7 procenata, dostižući tako na 32 procenata BNP (24.7 procenata BNP-a u 2008. godini). Ovo predstavlja najveće učešće budzetskih troškova u BNP-u u posleratnom periodu. Ipak, Kosovo ima najniži odnos budzetski troškovi–BNP u poredjenju sa prosečnim u regionu koji je oko 38 procenata BNP-a. Uopšteno, u 2009. godini namenjeni budzetski troškovi za potrošnju su bili 11.2 procenata BNP-a, dok su kapitalne investicije bile 10.3 procenata BNP-a.

I u 2009. godini nivo realizovanih budzetskih troškova je bio niži od planiranog, što je uglavnom prouzrokovano od zakašnjenja izrade projekata (Figura 7). Jedna od kategorija troškova koja je svake godine imala nizak nivo realizacije u odnosu sa planiranim nivoom su kapitalni troškovi. Ipak, u 2009. godini, norma realizacije kapitalnih troškova se povećala na 8 procenat planiranog nivoa, u poredjenju sa 68 procenata u 2008. godini.

Slično kao i prošle godine, i u 2009. godini, kapitalni projekti su apsorbovali najveći deo budzetskih troškova. Kapitalni troškovi su u 2009. godini bili 400.4 miliona eura, što predstavlja godišnji porast od 15.4 procenata, dok je njihovo učešće u ukupnim troškovima dostiglo na 32.2 procenata (36.5 procenata u 2008. godini). Najveći deo kapitalnih troškova je odredjen za izgradnju ulične infrastrukture (39.7 procenata kapitalnih troškova). U 2009. godini, Vlada Kosova je potrošila 4.2 procenata budzeta u oblasti obrazovanja, što je slična proporcija sa prosečnom u regionu. Nasuprot tome, investicije u oblasti zdravstva čine 6.0 procenata ukupnog budzeta i manje su za 1pp od prosečnih u regionu. Subvencije i transferi su zabeležili jedan relativno veliki godišnji porast od 17.6 procenata. Najveći deo subvencija i transfera je bio odredjen za javna preduzeća (32.0 procenta subvencija), kao što su KEK, Termokos itd., kao i za bazne penzije (33.5 procenata transfera). U sklopu ovih troškova, KEK-u je odvojen kredit u vrednosti od 78.8 miliona eura. Troškovi za plate i naknade su zabeležili godišnji porast od 16.4 procenata i u 2009. godini su činili 21.5

-8.7 %4.0 %

43.8 %

29.6 %

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

2006 2007 2008 2009

Plate i nadnice Robe i usluge

Transferi i subvencije Kapitalni troskovi

Norma povecanja troskova (desni stub)

Izvor: MEF (2010)

Figura 9. Struktura budzetskih troskova, procenat

34 |


procenata ukupnih budzetskih troškova. S druge strane, troškovi za robe i usluge su se povećali za 8.3 procenata, dok je njihovo učešće u ukupnim troškovima bilo 13.9 procenata. U kategoriji troškova za robe i usluge, u 2009. godini, značajn porast su zabeležili i troškovi za ugovorne usluge za domaće i strane konsultacije, koji su dostigli vrednost od 30.9 miliona eura (19.2 miliona eura u 2008. godini).

Tokom 2009. godine pojavile su se dve druge kategorije budzetskih troškova. U sklopu ovih troškova, u poslednjem tromesečju 2009. godine izvršena je isplata dela javnog duga u vrednosti od 43.8 miliona eura za Svetsku banku, kao i uplata za članstvo u SB i MMF u vrednosti od 17.0 miliona eura.

Krajem meseca novembra 2009. godine, Skupština Kosova je u principu usvojila projekt budzeta za 2010. godinu u iznosu od 1.4 miliarde eura, što predstavlja povećanje od 19.1 procenata u poredjenju sa budzetom 2009. godine. Po ovome projektu budzeta, nivo prihoda za 2010. godinu dostiže vrednost od 1,029.2 miliona eura, dok je vrednost budzetskih troškova 1,156.6 miliona eura. Samim tim, očekuje se da budzet Kosova za 2010 godinu ima deficit od 127.4 miliona eura. U sklopu budzeta predvidjeno je i korišćenje vanjskog finansiranja u vrednosti od 50.0 miliona eura, dok je vrednost od 200.0 miliona eura odredjena za formu rezerve. Takodje, 70.0 miliona eura je odredjeno kao pozajmica za odredjivanje politika, dok je isplata interesa vanjskog duga odredjena u vrednosti od 15.0 miliona eura.

3.3. Finansijski sektor

3.3.1. Opšte karakteristike

Finansijski sektor Kosova je nastavio sa rastom i tokom 2009. godine, dostižući ukupnu vrednost sredstava od 2.8 miliardi eura (uz izuzeće CBK-a), što predstavlja godišnji porast od 24.2 procenata. Bankarski sektor i dalje predstavlja najveći deo sredstava finansijskog sektora (78.6 procenata), iako uz manje učešće u poredjenju sa predhodnom godinom (Figura 10). Penzioni fondovi upravljaju sa 13.6 procenata ukupnih sredstava finansijskog sektora, dok se drugi deo od 7.8 procenata sredstava deli izmedju mikrofinansijskih institucija (4.7 procenata), kompanija osiguranja (2.9 procenata) i finansisjkih pomagača (0.2 procenata).

80.1%

3.4%11.4%

0.2%4.9%

Dec 2008

Komercijalne Banke Kompanije osiguranja

Penzioni fondovi Finansijski pomagaci

Mikrofinansijske Institucije

78.6%

2.9%

13.6% 0.2%4.7%Dec 2009

Komercijalne Banke Kompanije osiguranja

Penzioni fondovi Finansijski pomagaci

Mikrofinansijske Institucije

Figura 10. Struktura sredstava finansijskog sektora po sektorima

Izvor: CBK (2010)

| 35


Što se tiče broja finansijskih institucija koje operiraju na Kosovu, 2009. godina se nije okarakterizovala nekim substancijalnim promenama. Broj komeprcijalnih banaka i penzionih fondova je ostao isti, dok su tokom ove godine počele sa aktivnostima još dve mikrofinansijske institucije (Tabela 3). Tabela 3. Broj finansijskih institucija

Izvor:CBK (2010)

Neto vrednost spoljnih sredstava (NSS) je i dalje veoma visoka i dostiže sumu od 1.7 miliardi eura odnosno 43.6 procenata BNP-a u 2009. godini. Najveći deo sredstava finansijskog sektora (uključujući i CBK) je investiran u formi depozita (44.7 procenata), i u hartijama od vrednosti (35.6 procenata). Ukupna vrednost potraživanja ka spoljnom

sektoru na kraju 2009. godine je bila 2.04 miliarde eura odnosno 18 procenata veća nego predhodne godine. Povećanje potraživanja ka spoljnom sektoru se desilo tokom trećeg tromesečja, dok je u poslednjem tromesečju porast bio značajno slabiji što je u skladu sa povećanjem vladinih troškova tokom ovog perioda.

Sredstva finansijskog sektora na Kosovu a koja su investirana van zemlje uglavnom su sačinjena od sredstava CBK-a koja čine 58.8 procenata ovih sredstava, nakon njih su sredstva komercijalnih banaka (29.2 procenata) i penzionih fondova (oko 12 procenata). Tokom 2009. godine,zabeležen je značajniji porast obaveza ka spoljnom sektoru, koje su se takoreći utrostručile u poredjenju sa 2008. godinom, dostižući sumu od 334.5 miliona eura. Ovo je uglavnom bio rezultat alokacije kvota MMF-a za Kosovo (oko 60 miliona eura), kao i od povećanja vrednosti spoljnih kredita koji se koriste od komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija na Kosovu.

Opis 2006 2007 2008 2009

Komercijalne Banke 6 7 8 8

Kompanije osiguranja 9 10 11 11

Penzioni fondovi 7 2 2 2

Fin. pomagaci i mikrofin. inst. 38 46 45 46

(1,500.0)

(1,000.0)

(500.0)

0.0

500.0

1,000.0

1,500.0

2,000.0

2006 2007 2008 2009

Neto zahtevi nad vanjskim sektorom Neto zahtevi nad fiskalnim sektorom Neto zahtevi nad realnim sektorom

Figura 11. Neto zahtevi finansijskog sektora

Izvor: CBK (2010)

36 |


Finansijski sektor snosi odgovornosti nad fiskalnim sektorom, ali ne i zahteve. Ove obaveze se sastoje od vladinih depozita u finansijskom sektoru (uglavnom u CBK), koji su na kraju 2009. godine dostigli vrednost od 846.3 miliona eura, što predstavlja godišnji pad od 2.9 procenata (Figura 11). Ovaj pad depozita se desio uglavnom tokom zadnjeg tromesečja godine, kao rezultat povećanja budzetskih troškova. Negativni bilans su i dalje imali neto zahtevi finansijskog sektora ka realnom sektoru. Na kraju 2009. godine, zahtevi finansijskog sektora ka realnom sektoru, koje su činili uglavnom krediti izdati od bankarskog sektora, su dostigli sumu od 1.4 miliarde eura, dok su obaveze ka realnom sektoru, koje su uglavnom činili depoziti u komercijalnim bankama, dostigle vrednost od 1.8 miliarde eura (Figura 11).

3.3.2. Struktura i aktivnosti bankarskog sektora

Vlasnička struktura bankarskog sistema Kosova je u 2009. godini bila ista kao i u predhodnoj godini, sažinjena od šest banaka u stranom vlasništvu i dve u domaćem vlasništvu. U sektoru su i dalje dominantne banke u srtanom vlasništvu koje upravljaju sa 91.5 procenata ukupnih stedstava. Karakteristika bankarskog tržišta Kosova je i dalje visok stepen koncentracije, gde 80 procenata sredstava upravljaju tri najveće banke. Ipak, ulazak noviih banaka na tržištu tokom 2008. godine kao i konstantan porast aktivnosti manjih banaka je uticao na to da nivo koncentracije na bankarskom tržištu Kosova ima trend opadanja. Primera radi, stepen koncentracije izražen preko Herfindahl-Hirschman Indeksa (IHH) za sredstva u 2009. godini je opao na 2,482 poena, od 2,745 poena koliko je imao u 2008. godini (Figura 12).

Tokom 2009. godine, bio je evidentno i značajno usporavanje povećanja broja filijala i podfilijala komercijalnih banaka, dok se broj zaposlenih u ovom sektoru umanjio. Ovi dogadjaji uglavnom pokazuju mere preduzete od komercijalnih banaka radi smanjenja njihovih operativnih troškova. U 2009. godini, broj filijala i podfilijala komercijalnih banaka je dostigao broj 292 (5 više nego u 2008. godini), dok je broj zaposlenih u ovom sektoru opao na 3,444 (od 3,607 koliko ih je bilo na kraju 2008. godine). Tokom 2009. godine, nastavljeno je širenje infrastrukture banaka u smislu broja bankomata, POS terminala i elektronskih računa banaka radi olakšanja pristupa klijentima bankarskim uslugama (Tabela 4). Čak je i broj elektronskih računa (e-banking) utrostručen, dostižući broj 40,924.

2,000

2,200

2,400

2,600

2,800

3,000

3,200

3,400

2006 2007 2008 2009

Sredstva Krediti Depoziti

Figura 12. HHI za sredstva, kredite i depozite

Izvor: CBK (2010)

| 37


Tabela 4. Mreža bankarskog sektora

Izvor:CBK (2010)

3.3.2.1. Bilans stanja bankarskog sektora

i. Sredstva

Bankarski sektor Kosova je nastavio sa rastom i tokom 2009. godine. Vrednost sredstava kojima upravljaju komercijalne banke na kraju 2009. godine je dostigla 2.2 miliarde eura, što predstavlja godišnji porast od 21.9 procenata. Vrednost sredstava banakrskog sektora je zabeležio porast u odnosu sa BNP-om, dostižući nivo od 56.5 procenata (u poredjenju sa 47 procenata BNP-a koliko je bio u 2008. godini).

Struktura sredstava bankarskog sektora u 2009. godini je bila slična sa predhodnim periodima, gde su najveći deo predstavljali krediti (58.5 procenata). Ipak, učešće kredite u ukupnoj strukturi sredstava u 2009. godini je bilo za 6.9pp manje nego u 2008. godini. S druge strane, gotovo su sve druge kategorije povećalu svoje učešće u sveopštoj strukturi sredstava bankarskog sektora (Tabela 5).

Tabela 5. Struktura sredstava bankarskog sektora

Izvor: CBK (2010)

Krediti bankarskog sektora tokom 2009. godine su nastavili sa trandom rasta, ali sa normom koja je bila uočljivo manja u poredjenju sa predhodnim periodima. Godišnja norma povećanja kredita bankarskog sektora je bila 8.9 procenata (32.7 procenata u 2008. godini). Zaoštravanje odobravanja kredita se najviše oučilo kod kredita za preduzeća, koji su u 2009. godini zabeležili godišnji porast od samo 4.6 procenata (30.4 procenata u 2008. godini). Krediti za porodične ekonomije su uticali u manjoj meri, beležeći godišnju normu porasta od 22.3 procenata (40.1 procenata u 2008. godini). Primećuje se da je nivo novih

Opis 2006 2007 2008 2009

Broj filijala i kancelarija 220 235 287 292

Broj zaposlenih 2,416 2,715 3,607 3,444

Broj ATM-a 116 155 240 339

Broj POS-a 1,767 2,554 3,426 5,251

Broj racuna e-banking-a 2,872 4,742 13,051 40,924

Milioni eura Ucesce (%) Milioni eura Ucesce (%) Milioni eura Ucesce (%) Milioni eura Ucesce (%)

Gotov novac i bilans sa CBK-om 141.1 12.1% 189.0 13.2% 218.2 12.1% 322.7 14.6%

Bilans sa komercijalnim bankama 243.3 20.9% 208.1 14.5% 283.9 15.7% 405.6 18.4%

hartije od vrednosti 99.4 8.6% 78.9 5.5% 40.5 2.2% 97.0 4.4%

Krediti i lizing (bruto) 636.6 54.8% 892.1 62.2% 1,183.4 65.4% 1,289.0 58.5%

Fiksna sredstva 23.0 2.0% 27.2 1.9% 39.0 2.2% 43.1 2.0%

Druga sredstva 17.9 1.5% 39.7 2.8% 43.1 2.4% 46.7 2.1%

Ukupno 1,161 100% 1,435 100% 1,808 100% 2,204 100%

Opis20092006 2007 2008

38 |


kredita izdatih u 2009. godini manji nego u predhodnoj godini. Tokom 2009. godine prosečna vrednost novih kredita izdatih za jedan mesec je bila 52.5 milioa eura u poredjenju sa 57.8 miliona eura u 2008. godini.

Usporavanje odobravanja kredita je nateralo komercijalne banke da preusmere jedan deo njihovih investicija ka drugim kategorijama sredstava. Najveći porast se primećuje kod investicija u hartijama od vrednosti, koje su dostigle 97 miliona eura u 2009. godini od 40.5 miliona eura u 2008. godini (Tabela 5). Povećanje ovih investicija je takodje i rezultat stabilizacije tržišta kapitala u vanjskom sektoru, što je doprinelo u povećanju sigurnosti ovih investicija.

ii. Struktura kredita

Struktura kredita je i tokom 2009. godine bila dominirana od kredita za preduzeća. Ipak, njihovo učešće u ukupnim kreditima je opalo na 73.3 procenata (76.3 procenata u 2008), dok se učešće kredita za porodične ekonomije povećalo na 26.7 procenata ukupnih kredita (23.7 procenata u 2008). Nizak nivo proizvodnje i visoka uslovljenost ekonomije Kosova na uvoz se ogleda i na sektorsku rasprostranjenost kredita za privatna preduzeća. Najveći deo ovih kredita se uzima od preduzeća sektora trgovine (56.4 procenata kredita preduzeća), dok za sektor industrije (uključujući rudnike, proizvodnju, energiju i izgradnju) ostaje 25.0 procenata ukupnih kredita preduzeća. Sektor sa najmanjim učešćem je i dalje sektor poljoprivrede, sa samo 4.0 procenata kredita za preduzeća. U poredjenju sa predhodnom godinom, uočava se povećanje učešća kredita za sektor industrije (7.5pp), dok učešće kredita drugih sektora nije pretrpelo neku substancijalnu promenu. Usporavanje davanja kredita izgleda da nije uticalo na sektor industrije, dostižući vrednost od 236.7 miliona eura u 2009. godini, što predstavlja godišnji porast od 47.8 procenata. Samim tim, usporavanje davanja kredita se najviše primetilo u sektoru trgovine, gde je godišnji porast ovih kredita bio 5.7 procenata, jedan porast koji je znatno manji od onog iz predhodne godine od 21.3 procenata.

Struktura kredita je bila slična kao i predhodne godine i u vezi sa rokom prispeća. Najveći deo kredita su činili krediti sa rokom prispeća od više od dve godine, i predstavljaju 70 procenata ukupnih kredita (Figura 13). Učešće kredita sa dužim periodom prispeća je imalo jedan konstantni trend povećanja, reflektujući povećanje verovanja u bankarski sektor od strane tržišne okoline na Kosovu. Drugi deo kredita su činili krediti sa rokom prispeća izmedju jedne i dve godine, a oni su činili 11.2 procenata ukupnih kredita. Stoga, krediti sa rokom prispeća do jedne godine čine 18.8 procenata ukupnih kredita bankarskog sektora. Najveće usporavanje je uočeno kod kredita sa rokom prispeća iznad jedne a do dve godine, koji predstavljaju jedinu kategoriju kredita, vrednost čijih je zabeležila pad od 11.1 procenata.

| 39


iii. Obaveze

Struktura obaveza bankarskog sektora je i tokom 2009. godine bila dominirana od depozita, koji su predstavljali 79.5 procenata ukuonih obaveza. U 2009. godini, depoziti bankarskog sektora su zabeležili godišnji porast od 20.8 procenata (26.3 procenata u 2008. godini), dostižući vrednost od 1.74 miliardi eura. Ovaj porast je bio rezultat povećanja depozita porodičnih ekonomija, pošto su depoziti preduzeća u komercijalnim bankama zabeležili pad (od 20.7 procenata). U okviru obaveza bankarskog sektora, oučava se konstantni porast zaostalog duga i plasmana iz komercijalnih banaka van zemlje, što govori da bankarski sektor Kosova povećava korišćenje vanjskih izvora finansiranja (vidi Tabelu 6). Bilo kako bilo, učešće ovih kategorija u ukupnim obavezama bankarskog sektora je i dalje veoma nisko (3.8 procenata).

Tabela 6. Struktura obaveza bankarskog sektora

Izvor: CBK (2010)

Jedna veoma važna kategorija obaveza bankarskog sektora se sastoji od posebnih sredstava komercijalnih banaka, koja uglavnom čini akcionarski kapital koji predstavlja 77.9 procenata ukupnih sredstava. U 2009. godini, komercijalne banke su povećale akcionarski kapital za 9.3 procenata, podižući ga na nivo od 159.4 miliona eura. Nepodeljeni profit (kao deo posebnih sredstava) se skoro udvostručio u poredjenju sa 2008. godinom dostižući vrednost od 19.7 miliona eura, dok je realizovani profit tokom 2009. godine bio za 30 procenata niži od profita u 2008. godini.

Milioni eura Ucesce (%) Milioni eura Ucesce (%) Milioni eura Ucesce (%) Milioni eura Ucesce (%)

Bilans iz drugih banaka 30.3 2.6% 25.8 1.8% 34.9 1.9% 58.5 2.7%

Depoziti 924.3 79.6% 1,143.1 79.7% 1,444.1 79.9% 1,744.9 79.2%

Druge pozajmice 4.2 0.4% 2.7 0.2% … …

Druge obaveze 92.1 7.9% 103.7 7.2% 129.8 7.2% 171.7 7.8%

Zaostali dug 7.0 0.6% 7.0 0.5% 7.0 0.4% 24.4 1.1%

Posebna sredstva 103.3 8.9% 152.7 10.6% 192.5 10.6% 204.6 9.3%

Ukupno 1,161 100% 1,435 100% 1,808 100% 2,204 100%

20092006 2007 2008Opis

148.4 198.0 212.5 243.0

152.4 152.2

163.2 145.1

335.8 541.9

807.7 901.0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009

Preko 2 godine Iznad 1 do 2 godine Do 1 godine

Figura 13. Struktura kredita

Izvor: CBK (2010)

40 |


vrednost od 19.7 miliona eura, dok je realizovani profit tokom 2009. godine bio za 30 procenata niži od profita u 2008. godini.

iv. Struktura depozita

Najveći deo depozita bankarskog sektora se sastoji od depozita porodičnih ekonomija uz učešće od oko 60 procenata u ukupnim depozitima, dok depoziti privatnih preduzeća čine 15.3 procenata. Do 2009. godine, jedan substancijelni deo depozita u bankarskom sektoru je pripadao javnim preduzećima, ali uz transfer dividende u vrednosti od 200 miliona eura iz PTK-a u Vladu Kosova, depoziti javnih preduzeća su zabeležili značajni pad. Na kraju 2009. godine, depoziti javnih preduzeća su predstavljali 7.0 procenata ukupnih depozita bankarskog sektora, u poredjenju sa 18.3 procenata u 2008. godini. Samim tim, učešće depozita vlade u komercijalnim bankama u 2009. godini je dostiglo na 9.4 procenata. I deo od 4.1 procenata depozita ostaje za druge finansijske institucije.

Po roku prispeća, 29.5 procenata depozita su depoziti koji se mogu transferisati, dok se drugi deo sastoji od depozita štednje i oročenih depozita. U okviru ovih depozita dominiraju depoziti sa rokom prispećado jedne godine, koji čine 84.1 procenata ukupnih depozita štednje i oročenih depozita.

Depoziti sa rokom prispeća iznad jedne godine a do dve godine čine 7.7 procenata depozita štednje i oročenih depozita, dok 8.2 procenata ovih depozita imaju rok prispeća duži od dve godine (Figura 14). Kao rezultat povećanja verovanja javnosti u bankarski sistem kao i konstantnom povećanju normi interesa na depozite, uočava se konstantni pomak depozita od onih koje se mogu transferovati ka depozitima štednje i oročenim depozitima. Štaviše, u 2009. godini je primećen jedan značajan porast depozita sa rokom prispeća iznad dve godine, koji su dostigli vrednost od 101.3 miliona eura, beležeći tako godišnji porast od 34.2 procenata. Najveći deo depozita bankarskog sektora Kosova je u euro valuti (93.6 procenata ukupnih depozita).

3.3.2.2. Norme interesa

503.7 531.9 851.5 1,038.7

69.6 104.2 89.1 95.5

42.0 54.1 75.4 101.2

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009

Do 1 godine Iznad 1 do 2 godine Preko 2 godine

Figura 14. Struktura depozita

Izvor: CBK (2010)

| 41


Razlika izmedju normi interesa na depozite i kredite je na kraju 2009 godine bila 10.1 pp, što predstavlja porast od samo 0.7pp u poredjenju sa 2008. godinom kad je ova razlika imala naglašeniji pad.6 Ovaj porast je došao kao rezultat blagog porasta normi interesa na kredite (0.3pp) i pada normi interesa na depozite (0.4pp). Jedan od faktora koji je uticao na povećanje pažnje banaka u vezi sa pruženim normama interesa, je bio slabljenje davanja kredita tokom 2009. godine (Figura 15).

Tokom 2009. godine, norme interesa na kredite za preduzeća su i dalje bile veće od onih za porodične ekonomije, dok je situacija suprotna za norme interesa na depozite gde preduzeća dobijaju veće norme interesa. Drugi pokazatelj norme interesa je rok prispeća. Primera radi, za kredite preduzeća razilka izmedju norme interesa za kredit do jedne godine i za one iznad jedne godine je 5.19pp. dok je pružena norma interesa za depozite porodičnih ekonomija sa rokom prispeća do jedne godine 1.21pp manja od onih sa rokom prispeća preko dve godine.

3.3.2.3. Performanse bankarskog sektora

Bankarski sektor Kosova je zatvorio 2009. godinu sa neto profitom od 29.6 miliona eura. Realizovani profit je bio za 30.5 procenata manji u poredjenju sa 2008. godinom, što govori o slabijoj performansi bankarskog sektora. Smanjenje profita je rezultat smanjenja povećanja prihoda komercijalnih banaka, uglavnomkao posledica smanjenja aktivnosti davanja kredita, dok su troškovi pratili jedan brži trend povećanja u poredjenju sa prihodima. Smanjenje neto profita je prouzrokovalo pad pokazatelja profitabilnosti bankarskog sektora, kao što su Prosečni povraćaj sredstava (eng. Return on Average Asset, ROAA) i Prosečni povraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity, ROAE), (Figura 16). ROAA banakrskog sektora je u 2009. godini opala na nivo od 1.5 procenata, od 2.9 procenata koliko je bilo u 2008. godini. Isto takav značajn pad je zabeležio i ROAE, dostižući na nivo od 14.1 procenata u 2009. godini (24.7 procenata u 2008).

6

Norme interesa na kredite i depozite su prosečne dobijene iz specifičnih proizvoda.

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

2005 2006 2007 2008 2009

Kreditne norme interesa Depozitne norme interesa Margina interesa

Figura 15. Norme interesa, procenat

Izvor: CBK (2010)Napomena: metodoloska promena od 2008 godine

42 |


Prihodi bankarskog sektora su tokom 2009. godine pratili jedan uočljivo sporiji trand porasta u poredjenju sa predhodnim godinama. U 2009. godini, bankarski sektor je realizovao prihode u vrednosti od 201.5 miliona eura, što je samo 3.3 procenata više od prihoda u 2008. godini (godišnji porast je u 2008. godini bio 24.0 procenata). Glavni fakotr koji je uticao na usporavanje povećanja prihoda bankarskog sektora je bilo usporavanje davanje kredita od ovog sektora što je prouzrokovalo usporavanje povećanja prihoda od interesa na kredit. Prihodi od interesa na kredit su u 2009. godini zabeležili godišnji porast od 13.9 procenata, što je značajno manje od godišnjeg porasta od 36.3 procenata koliko je realizovano u 2008. godini. Drugi važan faktor koji je uticao na usporavanje povećanja prihoda bankarskog sektora je pad norme interesa EURIBOR na medjubankarskom evropskom tržištu, što je prouzrokovalo značajan pad prihoda od plasmana u komercijalnim bankama van zemlje. Ovi prihodi su u 2009. godini bili samo 2.8 miliona eura u oporedjenju sa 12.0 miliona eura u 2008. godini. Struktura prihoda bankraskog sektora nastavlja da bude slična predhodnim godinama, gde prihodi od interesa predstavljaju glavni izvor prihoda bankarskog sektora, predstavljajući 81 procenat ukupnih prihoda.

Nivo troškova bankarskog sektora je u 2009. godini bio za 17.7 procenata viši u poredjenju sa 2008. godinom, dostižući vrednost od 171.2 miliona eura. I kod troškova se uočava jedna manja norma u poredjenju sa 2008. godinom, gde su se troškovi povećali sa godišnjom normom od 26.3 procenata. Ovo usporavanje se uglavnom pripisuje ukupnim i administrativnim troškovima, koji su u 2009. godini zabeležili godišnji porast od samo 1.2 procenata, u poredjenju sa porastom od 23.4 procenata u 2008. godini. Ovo je rezultat preduzetih mera od strane komercijalnih banaka za smanjenje operativnih troškova. Ukupni i administrativni troškovi i dalje predstavljaju najveći deo troškova bankarskog sektora, čineći 50.6 procenata ukupnih troškova, ali njihovo učešće u 2009. godini je bilo za 8.3pp niže nego u predhodnoj godini. Jedan važniji porast se primećuje kod troškova za provizije kredita koji su deo oblasti troškova bez interesa, a koji su u 2009. godini dostigli vrednost od 25.7 miliona eura, ili godišnji porast pd 51.3 procenata.

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

2006 2007 2008 2009

ROAE ROAA (desni stub)

Figura 16. Pokazatelji performanse

Izvor: CBK (2010)

| 43


Tabela 7. Bilans uspeha, u milionima eura

Izvor: CBK (2010) Povećanje provizija za kredite se desilo zbog povećanja nekvalitetnih kredita (eng. Non-performing loans: NPL) tokom 2009. godine, čije je učešće u ukupnim kreditima dostiglo na 4.3 procenata (3.3 procenata u 2008. godini). Povećanje NPL-a se desilo uglavnom tokom prve polovine godine, dok se tokom druge polovine godine stanje u kvalitetu kreditnog portfolia bankarskog sektora uglavnom stabiliziralo. Ipak, trenutni nivo nekvalitetnih kredita bankarskog sektora je dobro pokriven provizijama, koje pokrivaju oko 140 procenata vrednosti nekvlaitetnih kredita (Figura 17). Štaviše, rezultati ‘stress testa’ (sa podacima iz septembra 2009) govore da je bankarski sektor u stanju da održi Pokazatelje dovoljnosti kapitaka (eng. Capital Adequacy Ratio: CAR) iznad nivoa od 12 procenata i ukoliko bi se NPL povećali za 150 procenata. Bankarski sektor Kosova je veoma dobro kapitalizovan, uz CAR od 17.6 procenata, koji prelazi minimalni nivo od 12 procenata odredjen od strane Centralne Banke, što govori o zadovoljavajućem nivou održivosti sektora.

Brži porast depozita u poredjenju sa porastom kredita tokom 2009. godine je uticao na porast likvidnosti banaka. Odnos izmedju kredita i depozita je u 2009. godini bio 74 procenata, nivo koji je niži od 80 procenata koliko je predložila Centralna Banka. Kao rezultat usporavanja rasta kredita, učešće likvidnih sredstava u ukupnim sredstvima bankarskog sektora je dostiglo na 37 procenata, od 30 procenata koliko je bilo u 2008. godini. Dobar nivo likvidnosti bankarskog sektora se potvrdjuje i od rezultata ‘stress-testa’ (sa podacima iz septembra 2009). Na osnovu tih rezulteta može se zaključiti da je bankarski sistem u stanju da se suoči sa različitim normama povlačenja depozita bez ikakvih potreba za dodatnim likvidnim fondovima.

opis 2006 2007 2008 2009

Prihodi

Prihodi od interesa 88.8 117.9 155.7 163.2

Prihodi koji nisu od interesa 25.2 39.5 39.3 38.2

Ukupno prihoda 114.0 157.3 195.0 201.5

Troskovi

Troskovi interesa 19.9 26.0 37.3 51.6

Drugi tros. izuzev int.. 19.6 19.9 21.9 32.6

Ukupni i adm. tros. 54.8 69.7 86.0 87.0

Ukupno troskova 94 115.6 145 171.3

Neto prihodi

Operativni neto prihodi 25.5 41.7 49.0 29.6

Neto prihodi pre poreza 26.6 41.3 47.6 28.9

Provizije za porez 6.4 7.9 11.2 3.6 Neto dobitak / gubitak unutar perioda 20.2 33.5 36.4 25.3

44 |


Dogadjaji koji su okarakterizovali bankarski sektor tokom 2009. godine su imali uticaja i na nivo efikasnosti ovog sektora. U ovom kontestu, odnos izmedju realizovanih prihoda iz bankarskog sektora i ukupnih sredstava je u 2009. godini opao na 9.1 procenat, od 10.8 procenata u 2008. godini. Ovo govori da su komercijalne banke bile manje efikasne za prikupljanje prihoda od korišćenja svojih sredstava. S druge strane, banke su se pokazale efikasnijim prilikom korišćenja ljudskih resursa, gde je prosečna vrednost sredstava kojima je upravljao jedan radnik u 2009. godini bila 637 hiljada eura, u poredjenju sa 501 haljada eura u 2008. godini. Ovoj razlici je doprinelo i smanjenje radnih mesta u komercijalnim bankama tokom četvrtog tromesečja 2009. godine.

3.3.3 Kompanije osiguranja

Sektor osiguravajućih kompanija nastavlja sa stabilnošću beležeći umereniji porast u poredjenju sa prošlom godinom. Na kraju 2009. godine, broj osiguravajućih kompanija koje rade na Kosovu je bio 11, gde su 10 njih izvršavale radnje ne-životnog osiguranja dok je jedna kompanijaizvršavala radnje samo za životno osiguranje. Što se tiče strukture vlasništva, 8 od njih su u stranom vlasništvu dok su 3 u domaćem vlasništvu. Sredstva osiguravajućeg sektora su dosteigla na 81.1 miliona eura, porast od 4.8 procenata u poredjenju sa 2008. godinom. Strukturom sredstava dominiraju depoziti koji čine 63.7 procenata ukupnih sredstava, dok na strani obaveza, akcionarski kapital predstavlja kategoriju sa najvećom važnošću (45.5 procenata totala obaveza).

Tokom 2009. godine, broj prodatih polisa je dostigao 511 hiljada, što predstavlja porast od 7.4 procenata u poredjenju sa 2008. godinom. Takodje, primljeni primovi su zabeležili porast, i njihova vrednost je u 2009. godini dostigla na 67.7 miliona eura, što je za 20.2 procenata više nego u 2008. godini. Radnja osiguravajućih kompanija je uglavnom bazirana na pružanje tri polise, od kojih prodaja polisa Odgovornosti nad trećom stranom (TPL) predstavlja najveći deo prikupljenih primova (53.7 procenata ukupnih primova). Tokom 2009. godine, vrednost primova iz ove kategorije je dostigla 36 miliona eura, što predstavlja povećanje od 2.2 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Primovi od prodaje polisa za dobrovoljno osiguranje su i dalje nastavili sa rastom u učešću u ukupno prikupljenim primovima (27.6 procenata ukupnih primova). Vrednost prikupljenih primova od ove kategorije je dospeo na 18.7 miliona eura, što predstavlja povećanje od 90 procenata u

4.1 4.13.3

4.3

119.5 113.2

135.9 139.9

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

140.0

160.0

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

5.0

2006 2007 2008 2009

NPL/Ukupno krediti Provizije/NPL (desni stub)

Figura 17. Neodgovarajuci krediti i njihova pokrivenost provizijama (procenat)

Izvor: CBK (2010)

| 45


poredjenju sa 2008. godinom, dok je kategorija graničnih polisa zabeležila godišnji porast od 15.9 procenata dostižući vrednost od 10.9 miliona eura (18.7 procenata svih primova).

U 2009. godini, suma isplaćenih šteta je bila 18.8 miliona eura, što predstavlja godišnji porast od 6.5 procenata, ali, iako je suma isplaćenih šteta zabeležila porast, odnos izmedju plaćenih šteta i primljenih primova je zabeležio pad od 31.3 procenata koliko je bilo u 2008. godini na 27.8 procenata na kraju 2009. godine kao rezultat bržeg povećanja vrednosti primljenih prinova. Oko 73 procenata vrednosti plaćenih šteta čini kompenzacija za nosioce polisa (TPL), dok je povećanje je zabeleženo kod zahteva za isplatu štete nosiocima drugih polisa (ne TPL), koji čine 21 procenat ukupno isplaćenih šteta (11 procenata u 2008. godini).

3.3.4 Penzioni fondovi

Penzioni sistem na Kosovu se bazira na tri stuba, osnovna penzija predstavlja prvi stub i njom upravlja Vlada i dobitnici ove penzije su sve osobe iznad navršenih 65 godina starosti. Obavezni doprinosi kojima upravlja Kosovski Trust Penzione Štednje (KTPŠ) su drugi stub. Trećim stubom penzija koji je na dobrovoljnim osnovama upravljaju KTPŠ i Kosovsko-slovenački Penzioni Fond (KSPF). Penzioni sistem na Kosovu ima učešće od oko 10 procenata BNP-a. Sredstva kojima upravlja KTPŠ dostižu vrednost od 376 miliona eura, dok KSPF ima oko 4.7 miliona eura pod upravom. Sredstva KSPF su investirana uglavnom u obveznice (84.0 procenata) i u bankarske depozite (15.0 procenata), dok je preostali deo od 1.0 procenata zadržan kao gotov novac.

Performansa KTPŠ-a tokom 2009. godine je bila relativno dobra u poredjenju sa 2008. godinom kada je pad akcija KTPŠ bio 29.3 procenata, od 1.22 eura na 0.86 eura po akciji (bazna cena tokom doprinosa se računa 1.0 euro po akciji). Tokom 2009. godine povraćaj u investirana sredstva je bio 14.1 procenata (decembar 2008-decembar 2009). Ovi dogadjaji sa vrednošću akcija KTPŠ su u liniji sa dogadjajima na medjunarodnim tržištima (Figura 18). Nakon što su u drugoj polovini 2009. godine, tržišta kapitala na medjunarodnom nivou zabeležila značajna poboljšanja, ovo se odrazilo i na pozitivni povratak investicija KTPŠ.

Vrednost akcije KTPŠ na kraju 2009. godine je bila oko 1.0 eura.

0.500.60

0.70

0.80

0.90

1.001.10

1.20

1.30

1200

3200

5200

7200

9200

11200

Jan

Shku Mar Pr

i

Maj

Qer

Kor

r

Gus

h

Shta Tet

Nën

Dhj

et

Jan

Shku Mar Pr

i

Maj

Qer

Kor

r

Gus

h

Shta Tet

Nën

Dhj

et

2008 2009

DJI FTSE 100 Cena akcije trusta (desni stub)

Izvor: Trust (2010), DJI i FTSE (2010)

Figura 18. Cena akcije KTPS-a i indeksi DJI i FTSE

46 |


Kao što se može primetiti iz Figure 19, investicije KTPŠ-a su više koncentrisane na zajedničke fondove (mutual funds) koji čine 38.0 procenata ukupnih investicija, dok je 23.7 procenata svih sredstava KTPŠ-e investirano u depozite i gotov novac. U obveznice je investirano 14.2 procenata sresdtava, dok preostali deo investicija pripada drugim kategorijama. KTPŠ održava strukturu investicija koja je uglavnom slična sa nekim zemljama EU-a (Figura 19).

3.3.5 Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači

Na kraju 2009. godine broj mikrofinansijskih institucija (MFI) koje operiraju na Kosovu je bio 19, ili 3 više u poredjenju sa 2008. godinom. Aktivitet MFI je i dalje koncentrisan na finansiranje manjih biznisa i porodičnih ekonomija. Broj kredita izdatih od ovih institucija je dostigao na 57,500, što predstavlja godišnji porast od 14.6 procenata. Na kraju 2009. godine, vrednost portfolia kredita MFI-a je dostigla 109 miliona eura, što predstavlja godišnji porast od 16 procenata. Učešće kredita MFI-a u totalu kredita finansijskog sektora se povećalo sa 7.4 procenata koliko je bilo u 2008. godini na 7.9 procenata u 2009. godini.

Finansijski pomagači na Kosovu se sastoje od Biroa za razmenu i Agencija za transfer novca (ATP). Tokom 2009. godine, preko finansijskih pomagača transferisano je 226.5 miliona eura što čini 4.4 totala medjunarodnih transfera. U 2009, suma transfera poslatih preko ATP-a na Kosovu je bila 226.5 miliona eura, odnosno 2.7 procenata manje nego na kraju 2008. godine. Od ove sume 90 procenata je bilo ulaznih transfera na Kosovu. Tranferi preko ATP-a čine 4.4 procenata totala medjunarodnih transfera, dok se većina mejdunarodnih transfera i dalje izvršava preko komercijalnih banaka, oko 70 procenata ukupnih transfera.

3.4. Spoljni sektor

Tokom 2009. godine, u bilans plaćanja Kosova zabeležen je godišnji porast deficita tekućeg računa od 7.2 procenata, dostižući tako skoro na 16 procenata BNP-a (uključujući i vanjsku asistenciju), što predstavlja porast od 1pp u poredjenju sa 2008. godinom. Isključujući vanjsku asistenciju, deficit tekućeg računa je blizu 24 procenata BNP-a. Povećanje deficita

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

AustrijaBelgija

Republika CeskaFinska

NemackaGrcka

MadjarskaIrskaItalija

HolandijaPoljska

PortugalijaSpanija

SvedskaKosovo

Akcije Obveznice Zajednicki fondovi Depoziti i gotov novac Drugo

Izvor: OECD (2010) i Trust (2010)

Figura 19. Struktura investicija penzionih fondova

| 47


tekućeg računa je rezultat pada pošiljki emigranata i prihoda, dok je tržišni deficit, kao glavna komponenta tekućeg računa, zabeležio skroman rast. Kapitalni i finansijski račun, nasuprot padu DSI-a, je zabeležio porast od 15.3 procenata, porast koji se pripisuje sman jenju rezervnih sredstava. Tokom 2009. godine, Kosovo je platilo sumu od 132 miliona eura vanjskog duga gde jedan deo uključuje opraštanje duga od Vlade SAD-a u vrednosti od 90 miliona eura.

3.4.1 Tekući račun

Tekući račun se tokom 2009. godine okarakterizovao deficitom od 646.0 miliona eura. Deficit tekućeg računa je i dalje rezultat negativnog tržišnog rezultata u robama, dok je bilans usluga i prihoda bio na pozitivnom nivou. Uz to smanjenje, pozitivni bilans tekućih transfera i dalje ima uticaj na smanjenje deficita tekućeg računa (Figura 20).

3.4.1.1 Robe i usluge

Velika uslovljenost ekonomije na uvoz roba s jedne strane ,i veoma nizak nivo uvoza sa druge strane, je učinio da Kosovo konstantno ima veliki trgovinski deficit. Kao posledica uticaja globalne krize u 2009. godini, izvozi i uvozi se zabeležili padove, dok je trgovinski deficit zabeležio blagi porast (Tabela 8). Trgovinski deficit kao procenat BNP-a je dostigao na 44.5 procenata (45.0 procenata u 2008. godini) što predstavlja blagi pad u poredjenju sa predhodnom godinom kao rezultat blagog pada uvoza.

Eksporti Kosova su u 2009. godini dostigli sumu od 162.6 miliona eura, što predstavlja nominalni pad od 18.1 procenata, a što je bilo rezultat smanjenja potražnje i nivoa cena na medjunarodnom nivou i problema u sprovodjenju sporazuma CEFTA sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom.

-2,000.0

-1,500.0

-1,000.0

-500.0

0.0

500.0

1,000.0

Tekuci racun Robe Usluge Prihodi Tekuci transferi

2004 2005 2006 2007 2008 2009

Figura 20. Bilans tekuceg racuna

Izvor : CBK (2010)

48 |


Tabela 8. Trgovinski bilans Kosova, u milionima eura

Izvor: CBK (2010)

Uvozi su tokom 2009. dostigli vrednost od 1,898.7 miliona eura, što predstavlja godišnji nominalni pad od 1.6 procenata, dok su, u realnim uslovima, uvozi zabeležili godišnji porast od 3.0 procenata, što govori o efektu pada cena tokom 2009. godine. Bilo kako bilo, ova j porast predstavlja jedno značajno usporavanje povećanja uvoza u poredjenju sa predhodnom godinom gde je realna norma porasta bila 17.3 procenata. Usporavanje povećanja uvoza govori o padu unutrašnjih potraživanja kao posledica uticaja efekata globalne krize. Pokrivenost izvoza uvozom je i dalje na jednom veoma niskom nivou. U 2009. godini, ovaj pokazatelj je zabeležio pad od 1.7pp u poredjenju sa predhodnom godinom, dostižući nivo od 8.6 procenata (Tabela 8). Ovo je posledica naglašenijeg smanjenja izvoza u poredjenju sa uvozima tokom 2009. godine.

Strukturom izvoza su u 2009. godini dominirali bazni metali koji su imali učešće od 58.5 procenata u ukupnom izvozu. Ipak, vrednost izvoza baznih metala je zabeležila godišnji pad od 33.8 procenata umanjujući učešće u ukupnom izvozu za 12.0pp. Ovo se desilo zbog pada potražnje i cene metala na medjunarodnim berzama. Izvozi mineralnih proizvoda su u 2009. godini dostigli na 24.1 miliona eura, sa učešćem od 14.8 procenata u ukupnom izvozu. Kategorija koja je udvostručila učešće u ukupnom izvozu su plastični i proizvodi od gume dostižući na 6.4 procenata ukupnog izvoza odnosno 10.3 miliona eura. Preharmbeni i proizvodi za piće su imali slično učešće kao i u predhodnom periodu (5.3 procenata), dok je vrednost ovog izvoza zabeležila godišnji pad od 18.2 procenata.

Struktura uvoza je tokom 2009. godine bila relativno slična sa predhodnom godinom, uz izuzeće značajnog pada uvoza mineralnih proizvoda, pogotovu goriva, koji su zabeležili godišnji pad od 17.8 procenata. Samim tim, učešće ovih proizvoda u ukupnom uvozu za 2009. godinu se umanjilo na 16.4, od 19.6 procenata u 2008. godini. U 2009. godini, mašine i alati su bili druga najveća kategorija što se tiče učešća u strukturi uvoza, predstavljeni sa 13.7 procenata. Uvoz prehrambenih proizvoda je tokom 2009. godine zabeležio pad za 13.0 procenata u poredjkenju sa 2008. godinom, dostižući sumu od 227.9 miliona eura ili 12.0 procenata ukupnog uvoza. Dve druge kategorije sa manjim udelom u strukturi uvoza u 2009. godini su transportna sredstva i bazni metali sa učešćem od 8.9 odnosno 7.8 procenata.

Figura 21 predstavlja klasifikaciju proizvoda uveženih u skladu sa njihovom upotrebom ili po Glavnim ekonomskim kategorijama (Broad Economic Categories: BEC).

Opis 2006 2007 2008 2009

Izvoz 110.8 165.1 198.5 162.6

Uvoz 1305.9 1576.2 1928.2 1898.7

Trgovinski bilans -1,195.1 -1,411.1 -1,729.8 -1,736.1

Trgovinski bilans (% BNP-a) -38.3 -41.4 -45 -44.5

Pokrivenost uvoza 8.5 10.5 10.3 8.6

| 49


Najvažnija kategorija po ovoj klasifikaciji se sastoji od raznovrsnih proizvoda koji imaju učešće od 40.7 procenata u ukupnom uvozu. Samim tim, kao rezultat rastućeg trenda kapitalnih roba, učešće raznovrsnih roba je konstantno beležilo pad. Druga kategorija po važnosti, na osnovu BEC klasifikacije, se sastoji od potrošačkih roba sa učešćem od 31.8 procenata u ukupnom uvozu, odnos koji je sličan onom iz predhodne godine. Povećanje u učešću su zabeležile kapitalne robe, koje su u 2009. godini predstavljale 12.4 procenata ukupnom uvoza (10.1 procenata u 2008. godini). Rastući trend uvoza kapitalnih roba tokom poslednjih godina je ohrabrujući za domaću ekonomiju, pošto je uvoz ovihi roba indikacija povećanja proizvodnje u zemlji. Povećanje uvoza kapitalnih roba, u jednoj meri, može da bude i rezultat značajnog porasta kapitalnih investicija od strane vlade u 2009. godini.

32.3 32.2 31.7 31.8

37.6 41.9 41.1 40.7

7.49.2 10.1 12.4

22.716.6 17.1 15.1

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009Neklasifikovana roba Kapitalna roba Prosecna roba Potrosna roba

Figura 21. Uvoz na osnovu BEC

Izvor: CBK (2010)

38.2% 42.0% 47.4% 43.5%34.8% 36.3% 36.4% 38.7%

46.7% 39.4% 31.0%32.0%

41.1% 36.8% 37.2% 36.0%

15.1% 18.6% 21.6% 24.4% 24.1% 26.9% 26.4% 25.3%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009 2006 2007 2008 2009

Izvoz Uvoz

BE CEFTA Drugi

Figura 22. Struktura trzista po trzisnim partnerima, procenate

Izvor: CBK (2010)

50 |


Glavni trgovinski partneri Kosova su i dalje zemlje Evropske Unije (BE) i zemlje članice CEFTA, sa kojima je Kosovo u 2009. godini realizovalo 74.4 prpcenata trgovine. Izvoz Kosova u zemlje EU-a je tokom 2009. godine zabeležio pad od 24.7 procenata, koji je bio viši od pada izvoza u zemlje CEFTA, štopokazuje veći uticaj ekonomske krize na zemlje EU-a. Bilo kako bilo, učešće izvoza ka ovim zemljama u unupnom izvozu Kosova je dostiglo na 41.5 procenata, što predstavlja porast od 2.8 pp u poredjenju sa 2008. godinom. U okviru zemalja Eu-a, Italija predstavlja glavno odredište izvoza sa Kosova. Izvoz u ovu zemlju predstavlja 28.3 procenata ukupnog izvoza Kosova i uglavnom je sačinjen od baznih metala. U junu 2009. godine, Evropska Komisija se složila da produži za još pet godina status favorizovanih zemalja u trgovini sa EU-om za sedam država Zemalja jugoistočne evrope, medju kojima je i Kosovo. Ovo doprinosi u velikoj meri daljem razvoju trgovinskih sporazuma izmedju Kosova i zemalja EU-a, i samim tim kreira mogućnosti za proizvodjače Kosova da udju na Evropska tržišta.

Izvoz odredjen za zemlje CEFTA je imao slično učešće kao i 2008. godine (32.0 procenata), dok je njegova vrednost zabeležila godišnji pad od 15.3 procenata. U okviru ovih zemalja, Kosovo je najviše izvozilo u Albaniju i Makedoniju (15.3 odnosno 10.6 procenata ukupnog izvoza). Tokom 2009. godine, izvoz u Albaniju se povećao za 18.0 procenata, dok se izvoz u Makedoniju umanjio za 13.7 procenata. Kao posledica embarga kojeg Srbija i Bosna i Hercegovina koriste na Kosovske proizvode, izvoz ka ove dve zemlje beleži opadajući trend. U 2009. godini, Kosova je izvezlo u Srbiju robu u vrednosti od 3.5 miliona eura (9.9 miliona eura u 2008 i 19.3 miliona eura u 2007), dok je izvoz u Bosnu i Hercegovinu bio 1.2 miliona eura (5.9 miliona eura u 2008 i 4.8 miliona eura u 2008).

Zemlje EU i CEFTA su bili glavni trgovinski partneri Kosova i u vezi sa uvozom, sa učešćem od 38.7 odnosno 36.0 procenata u ukupnom uvozu. Najveće učešće uvoza iz zemalja EU imaju robe iz Nemačke dostižući vrednost od 235.4 miliona eura odnosno 12.4 procenata ukupnog uvoza tokom 2009. godine. Iz zemalja CEFTA, Kosovo je majviše uvozilo iz Makedonije sa vrednošću od 290.7 miliona eura (15.3 procenata ukupnog uvoza) i Srbije sa vrednošću od 209.1 miliona eura (11.0 procenata ukupnog uvoza), dok su iz Albanije i Crne Gore uvozi dostigli na 58.8 odnosno 13.1 miliona eura.

Nasuprot opadanju vrednosti realne efektivne norme razmene (NREK) od prosečno 4.2 procenata u poredjenju sa 2008. godinom (Figura 23), izvoz Kosova nije pokazao neku bolju učinkovitost i nije zabeležio veću konkurentnost protiv trgovinskih partnera. NREK je opao kako kod zemalja eurozone (3.4 procenata) tako i kod zemalja CEFTA (4.1 procenata), ali je izvoz Kosova u ove zemlje zabeležio pad kao rezultat pada globalnog potraživanja i neimplementacije sporazuma. Opadanje vrednosti NREK-a tokom 2009. godine je uglavnom ubrzano većim padom cena na Kosovu nego u drugim zemljama dok je kurs razmene valuta trgovinskih partnera imao minimalni učinak.

| 51


Jedna važna kategorija u tekućem računu bilansa plaćanja su i usluge, koje su se od 2006. do 2009. godine okarakterizovale pozitivnim bilansom. Za 2009. godinu, prihodi od usluga su dostigli sumu od 135.3 miliona eura (72.1 miliona eura u 2008.). u 2009. godini, trend povećanja prihoda od usluga se značajno ubrzao, beležeći godišnji porast od 21.8 procenata i dostigao je sumu od 434.5 miliona, dok su se plaćanja za usluge povećala za 5.1 procenata dostižući vrednost 299.2 miliona eura. Pozitivan uticaj na prihose od usluga su najviše imale usluge putovanja (uz dominaciju perslonalnih putovanja) sa 56.5pp, čiji se bilans u 2009. godini takoreći udvostručio i dostigao je vrednost od 126.4 miliona eura. Pozitivni bilans su takodje imale vladine usluge (usluge pružene ambasadama i vojnom prisustvu NATO-a), koje su u 2009. godini zabeležile godišnji porast od 12.9 procenata i dostigle su na 107.4 miliona eura.

Prihodi od usluga komunikacije su tokom 2009. godine zabeležili pad za 14.8 procenata dok je njihova vrednost u 2009. godini dostigla na 49.7 miliona eura. Plaćanja za usluge komunikacije su dostigla 13.9 miliona eura rezultirajući bilansom od 35.9 miliona eura. Kategorije usluga koje su u 2009. godini imale negativan bilans su druge poslovne usluge (-79.3 miliona eura), usluge transporta (-59.6 miliona eura) i usluge osiguravanja (-5.8 miliona eura). Kategorija koja je zabeležila značajan porast u sklopu usluga su bili prihodi od usluga u izgradnji koji su dostigli na 15.7 miliona eura (od 6.6 miliona eura u 2008). Plaćanja za ove usluge su dostigla 5.0 miliona eura što predstavlja pad u odnosu na predhodnu godinu (5.7 miliona eura u 2008. godini).

3.4.1.2 Prihodi i tekući transferi

Kategoriju prihoda čine kompenzacija radnika i prihodi od realizovanih investicija van ekonomije. U 2009. godini kategorija prihoda je imala pozitivan bilans od 75.1 miliona eura, kao rezultat prihoda (prihvatanja) u vrednosti od 159.9 miliona eura i plaćanja u vrednosti od 84.9 miliona eura. Bilo kako bilo, bilans prihoda je u 2009. godini zabeležio pad od 51.7 procenata, u poredjenju sa predhodnom godinom, što je bio rezultat smanjenja prihoda ove kategorije za 28.8 procenata i povećanja plaćanja za 22.7 procenata. Smanjenje ukupnih prihoda je bila posledica zmanjenja prihoda od vladinih depozita i investicija KTPŠ-a van zemlje. Prihodi od ovih investicija su tokom 2009. godine zabeležili vrednost od 12.5 miliona

70

80

90

100

110

120

130Ja

nFe

bM

ar Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec Jan

Feb

Mar Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec Jan

Feb

Mar Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec Jan

Feb

Mar Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

2006 2007 2008 2009

REER-CEFTA REER-BE REER-Ukupno

Procena

Devalvacija

Figura 23. Indeksi REER osnovan na CPI

Izvor: CBK (2010)

52 |


eura, dok je u predhodnoj godini vrednost prihoda od ovih investicija bila 57.3 miliona eura. S druge strane, isplate u okviru prihoda od investicija su dostigle na 83.9 miliona eura, beležeći godišnji porast od 22.7 procenata, što je uglavnom bilo na ime plaćanja dividende od stranih kompanija koje operiraju na Kosovu. Prihodi od drugih investicija su bili 10.3 miliona eura, što takodje predstavlja jedan značajan pad u poredjenju sa predhodnom godinom kada su ove investicije prikupile prihode u vrednosti od 54.8 miliona eura. Od njih, 2.2 miliona su prihodi od investiranih depozita CBK-a u hartijama od vrednosti.

Kompenzacije radnika imaju najvažnije učešće u računu prihoda. Od njih, najveći deo čine prihodi realizovani od lokalnog osoblja zaposlenog u KFOR-u, kompenzacija Kosovskih radnika u Afganistanu i Iraku kao i transferi iz Srbije koji finansiraju paralelne strukture na Kosovu. U 2009. godini, ukupni prihodi od kompenzacije radnika su zabeležili jedan godišnji pad od 12.1 procenata, pad koji se uglavnom pripisuje smanjenju lokalnog osoblja u KFOR-u.

Jedna veoma važna komponenta tekućeg računa u bilansu plaćanja Kosova su i tekući transferi, koji su se konstantno karakterizovali pozitivnim bilansom, doprinoseći tako na smanjenje deficita tekućeg računa. U 2009. godini, tekući transferi su dostigli na 833.5 miliona eura, što predstavlja pad od 0.6 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom (Figura 24). Ovaj pad se uglavnom pripisuje smanjenju ulaznih transfera drugih sektora (uglavnom pošiljki emigranata) koji čine 56.9 procenata ukupnih tekućih transfera. Neto vrednost tekućih transfera drugih sektora u 2009. godini je bila 473.9 miliona eura, što predstavlja pad za 11.5 procenata. Najveći doprinos je imao pad od 5.5 procenata pošiljki emigranata Kosova kao i povećanje od 16.7 procenata pošiljki od medjunarodnog osoblja na Kosovu. Pad pošiljki emigranata je tokom 2009. godine bio ogledalo efekta ekonomske krize u razvijenim zemljama, koja je prouzrokovala povećanje nivoa nezaposlenosti uključujući i emigrante sa Kosova (vidi Kutija 1).

Druga najvažnija kategorija tekućih transfera su transferi vladinog sektora (donatori, EULEX i UNMIK), koja je u 2009. godini zabeležila neto vrednost od 359.6 miliona eura. Nasuprot opadajućem trendu ovih transfera u predhodnim godinama (2004-2008), u 2009. godini ova kategorija je zabeležila godišnji porast od 18.8 procenata.

759.2 799.7 838.2 833.5

319.9 300.7 302.6 359.6

439.3 499.0

535.6 473.9

-

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

700.0

800.0

900.0

2006 2007 2008 2009

Tekuci transferi Centralna Vlada Drugi sektori

Figura 24. Tekuci transferi, u milionima eura

Izvor: CBK (2010)

| 53


Kutija 2. Nezaposlenost u EU i pošiljke emigranata na Kosovu Od završetka rata na Kosovu, 2009. godina predstavlja jedini period kad su pošiljke kosovskih emigranata zabeležile pad. Pad pošiljki emigranata je bio rezultat globalne ekonomske krize, koja je u značajnoj meri udarila razvijene zemlje gde je koncentrisan veliki broj emigranata sa Kosova. Efekti krize su se manifestovali značajnim smanjenjem radnih mesta, što je imalo uticaja i na emigrante sa Kosova. Samim tim, kapacitet pošiljki emigranata u 2009. godini se umanjio za 5.5 procenata beležeći pad na 505.6 miliona eura od 535.4 miliona eura koliko je bio u 2008. godini. Pad pošiljki emigranata je imao negativan uticaj za ekonomiju Kosova, pošto je finansirao potrošnju jednog velikog dela porodica na Kosovu.

U slučajevima kada ima povećanja nezaposlenosti u razvijenim zemljama, emigranti su uvek najizloženiji prilikom smanjenja radnih mesta. Primera radi, na tržištu rada u Švajcarskoj, norma nezaposlenosti emigranata je bila oko 7.2 procenata, što je više po ukupne norme nezaposlenosti od 4.1 procenata u 2009. godini. Slična je bila i srtruktura na tržištu rada u Nemačkoj, gde je nivo nezaposlenosti kod emigranata bio duplo veći od ukupne norme nezaposlenosti koja je za 2009. godinu bila 7.6 procenata. Kao što je i predstavljeno u figuri 25, pošiljke emigranata na Kosovu negativno odstupaju za nezaposlenošću u EU (koeficient korelacije je -0.76).

3.4.2 Kapitalni i finansijski račun

Kapitalni i finansijski račun je tokom 2009. godine bio okarakterizovan niskim nivoom DSI-a, portfolio investicija i drugih investicija. Bilo kako bilo, bilans kapitalnog i finansijskog računa je tokom ove godine zabeležio porast kao rezultat smanjenja rezervnih sredstava za 154.0 miliona eura. Neto DSI-a, kao glavne komponente kapitalnog i finansijskog računa, su zabeležile pad od 17.6 procenata tokom 2009. godine (Figura 26).

418.0

467.1

515.6535.4

505.6

9.0%

8.5%

7.5% 7.6%

9.4%

5.0%

5.5%

6.0%

6.5%

7.0%

7.5%

8.0%

8.5%

9.0%

9.5%

10.0%

200.0

250.0

300.0

350.0

400.0

450.0

500.0

550.0

600.0

2005 2006 2007 2008 2009

Posiljke emigranata na Kosovu Nezaposlenost u EU

Izvor: Eurostat (2010) i CBK (2010)

Figura 25. Nezaposlenost u zemljama EU-a i posiljke emigranata na Kosovu

54 |


Investicije iz komercijalnih banaka u tržišne finansijske instrumente su uticale da portfolio investicije van zemlje zabeleže porast. Bilo kako bilo, u 2009. godini je zabeležen značajan porast ulaska kapitala u drugim formama kao rezultat konstantnog povećanja trgopvinskih kredita i kreditnih linija finansisjkih instituciija koje operiraju na Kosovu.

3.4.2.1. Direktne strane investicije

U 2009. godini DSI su zabeležile godišnji pad od 20.4 procenata. Vrednost DSI u ekonomiji Kosova je tokom 2009. godine bila 291.5 miliona (Figura 27), dok su DSI kosovskih rezidenta u drugim zemljama dostigle vrednost od 10.6 miliona eura (uglavnom za kupovinu nektretnina u Albaniji). Samim tim, neto vrednost DSI-a je u 2009. godini bila 280.9 miliona eura.

Pad DSI-a tokom 2009. godine je uglavnom bio posledica globalne ekonomske krize, koja je uticala na planove i investicione kapacitete stranih investitora. Zemlje EU-a, koje su jedan veoma važan izvor DSI-a za Kosovo, su bile medju zemljama na koje je ekonomska kriza uglavnom imala najviše uticaja. Izuzev efekata globalne krize, nekompletno sprovodjenje sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA je takodje moglo imati jedan negativan efekat na strane investitore. Razlog ovome je to što većina investitora koji investiraju u nekoj zemlje Balkana imaju za cilj pokrivanje celg regionalnog tržišta, imajući u obzir da je veličina ekonomije individualnih zemalja regiona relativno mala. U ovom kontestu, prepreke predstavljene od Srbije i Bosne i Hercegovine za kosovski izvoz stvaraju poteškoće za pristup celom regionalnom tržištu.

Strukturom DSI-a i dalje dominiraju kapitalne investicije, koje predstavljaju 72.6 procenata ukupnih DSI-a (Figura 28). Kapitalne investicije su zabeležile pad za 4.8 procenata i za 2009. godinu su bile 211.6 miliona eura. Nerasporedjeni dobitci predstavljaju drugu najvažniju kategoriju DSI-a (20.1 procenata ukupnih DSI-a), iako su u predhodnim godinama ove forme investicija imale najmanje učešće u strukturi DSI-a na Kosovu.

-400.0

-300.0

-200.0

-100.0

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

Kapitalni i finansijski racunDirektne strane investicije Portfolio investicija Druge investicije Rezervna sredstva

2004 2005 2006 2007 2008 2009

Figura 26. Finansijski racun, neto

Izvor: CBK (2010)

| 55


Nerasporedjeni dobitci su u 2009. godini zabeležili porast od 4.5 procenata u poredjenju sa 2008. godinom i dostigle su na 58.7 miliona eura. U okviru DSI-a, značajan pad tokom 2009. godine su zabeležile DSI u formi ‘drugih investicija’ koje uglavnom čine krediti izmedju preduzeća. Ovaj pad može da govori o problemima kompanija van zemlje kao rezultat krize. Ova kategorija investicija se umanjila sa 88.0 miliona eura u 2008. godini na 21.2 miliona eura u 2009. godini, predstavljajući samo 7.3 procenata ukupnih DSI-a.

Po ekonomskom aktivitetu, u DSI nastavljaju da dominiraju investicije u finansijske usluge, iako je učešće ove katogorije investicija u ukupnom DSI zabeležilo pad od 10pp što je uglavnom posledica smanjenja profita bankarskog sektora tokom ovog perioda. Sektor nekretnina takodje predstavlja jednu važnu destinaciju za strane investitore. DSI u nekretnine su predstavljale 15.0 procenata ukupnih DSI-a primljenih na Kosovu tokom 2009. godine. Značajan porast u učešću su zabeležile DSI u sektoru proizvodnje i izgradnje.

42.9107.6

294.8

440.7

366.5

291.5

2.2%

1.7%

3.0%2.7%

0.6%

-4.1%

-5.0%

-4.0%

-3.0%

-2.0%

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

300.0

350.0

400.0

450.0

500.0

2004 2005 2006 2007 2008 2009

DSI na Kosovu Realni porast BNP-a u eurozoni

Izvor: Eurostat (2010) i CBK (2010)

Figura 27. Direktne strane investicije na Kosovu i ekonomski porast u eurozoni

64.9% 60.7% 72.6%

9.4% 15.3%

20.1%25.6% 24.0%

7.3%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2008 2009

Druge direktne investicije Nepodeljena dobit Kapitalne investicije

Figura 28. Struktura DSU po vrsti investicija

Izvor: CBK (2010)

56 |


DSI u sektoru transporta i telekomunikacije i dalje nastavljaju sa značajnim učešćem u strukturi DSI-a na Kosovo, nasuprot naznačenog pada tokom 2009. godine (Figura 29).

Najveći deo DSI-a na Kosovu ima poreklo iz zemalja EU-a. Kao što se vidi na Figuri 30, Nemačka predstavlja najznačajniji izvor DSI-a na Kosovu, a nakon nje sledi Slovenija. U 2009. godini, uočljiv je značajniji pad investicija čije je poreklo iz Austrije, koje su u 2008. godini predstavljale najveći deo stranih investicija na Kosovu. Vrednost DSI-a iz Austrije je u 2009. godini bio 15.5 miliona eura što predstavlja 5 procenata ukupnih DSI-a.

3.4.2.2 Portfolio investicija, druge investicije i rezervna sredstva

Portfolio investicija je tokom 2009. godine zabeležio bilans od 56.6 miliona eura (vidi figuru 26). Ove investicije se uglavnom sastoje od investicija komercijalnih banaka u instrumente finansijskih tržišta van zemlje. Kao posledica turbulencija koje su se pojavile na medjunarodnim finansijskim tržištima, tokom prve polovine 2009. godine, banke su povukle jedan deo ovih investicija (27.2 miliona eura), ali sa početkom rekuperacije ovih

25%17%

15%

7%

3% 2% 12% 2%15%

Finansijske Usluge ProizvodnjaNekretnine Transport i telekomunikacijaEnergetika IndustrijaIzgradnja Preradjivacka industrijaDrugo

35%6%

17%

14%5% 5%

4% 9%

7%

Finansijske Usluge ProizvodnjaNekretnine Transport i telekomunikacijaEnergetika IndustrijaIzgradnja Preradjivacka industrijaDrugo

Figura 29. Struktura DSI oi ekonomskoj aktivnosti

Izvor: CBK (2010)

- 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00

Austrija

Nemacka

Slovenija

Velika Britanija

Kina

Turska

Holandija

Albanija

Luksemburg

SAD

Francuska

Druge

2009 2008

Figura 30. Direktne strane investicije po zemlji porekla

Izvor: CBK (2010)

| 57


tržišta, banke su ponovo investirale jedan deo svojih sredstava (83.7 miliona eura) u ova tržišta.

Što se tiče drugih investicija, njihov bilans je bio pozitivan sa vrednosšću od 53.6 miliona eura što u potpunosti pokazuje stranu obaveza. U sklopu obaveza iz drugih investicija, ovaj bilans uglavnom potiče iz trgovinskih kredita koji su dostigli vrednost od 103.0 miliona eura koju domaće kompanije duguju kompanijama koje nisu rezidenti. Ipak, kreditiranje banaka na Kosovu iz banaka koje nisu rezidenti preko kreditnih linija kao i kreditiranje drugih sektora i isplata sa Kosova jednog dela javnog duga nasledjenog iz bivše Jugoslavije su uticali da ovaj bilans drugih investicija dostigne do 53.6 miliona eura.

Iz figure 31 uočava se da su se u 2009. godini povećali trgovniski krediti koje su primile domaće kompanije od kompanija koje nisu rezidenti. Ovo, u jednoj meri, govori o lošijoj performansi kompanija tokom 2009. godine, što je u skladu sa sveukupnim dogadjajima u ekonomiji zemlje. Rezervna sredstva Kosova su se u 2009. godini umanjila za 154.0 miliona eura, uglavnom kao rezultat smanjenja vladinih depozita sa CBK-om. Deo rezervnih sredstava Kosova je i rezervna pozicija Kosova u MMF-u u sumi od oko 15 miliona eura.

31.5

67.7 53.5

103.0

7.7 9.4

47.1

(72.0)

(220.8)

(106.5)

16.6 22.6

(250.0)

(200.0)

(150.0)

(100.0)

(50.0)

-

50.0

100.0

150.0

2006 2007 2008 2009

Trgovinski krediti Krediti Valuta i depoziti

Figura 31. Struktura drugiih investicija

Izvor: CBK (2010)

58 |


4. Supervizija Finansijskih institucija

CBK ima regulativni i izvršni autoritet za sve finansisjke institucije na Kosovu, isto tako učestvuje u razvoju i modernizaciji finansisjkog sektora, koji trenutno pokriva bankarsku indistriju, industriju osiguranja, penzione fondove i druge finansijske institucije (mikro finansisjke institucije, nebankarske finansijske institucije, kancelarije menjačnica i institucije za transfer novca).

Namera CBK-a je da ima jedan finansijski nadzor i jedan regulativni proces koji je efikasan, fleksibilan i koji promoviše jedan konkurentni finansijski sektor baziran na tržištu, koristeći najbolja pravila medjunarodnih standarda u razvoju finansijskog sektora.

Pristup superviziji finansijskih institucija se razvija u skladu sa najboljim medjunarodnim praktikama za supervizore, počev od pristupa “na osnovu pravila” u pravcu kretanja ka “na osnovu rizika”, formulisano po Osnovnim Principima Basel-a i Drugog Stuba, Basel-a II za banke, i jednog režima platne sposobnosti na osnovu rizika koji se medjunarodno koristi za kompanije osiguranja.

Pristup na osnovu rizika ima za cilj da omogući CBK-u da na pogodan način koristi svoje izvore supervizije u onim oblastima sa velikim rizikom, unutar individualnih finansisjkih institucija i celokupnog finansijskog sektora. Bankarska supervizija na osnovu rizika se uglavnom koncentriše na sposobnost upravljanja radi identifikacije, merenja, nadziranja i kontrolisanja rizika, dok se supervizija osiguranja na bazi rizika koncentriše na zahteve platnih sposobnosti i formira ustanovljeni okvir koji predstavlja na tačan način preduzete rizike od osiguranika. Svrha je kreiranje jedne efikasnije i dobro izbalansirane supervizije sektora osiguranja koja će osigurati perspektivu platne sposobnosti kao i durge stvari od važnosti za superviziju osiguranja koje mogu voditi ka libralizaciji tarifa.

U skladu sa zakonskim propisima koji upravljaju njenom funkcijom predvidjenom zakonskim okvirom, CBK je postavila jasne standarde i supervizione zahteve na način na koji će uspostaviti jedan dobro regulisan finansijski sektor. Takodje, Zakon o Centralnoj Banci i gore navedeni Pravilnici daju Upravnom Odboru CBK-a autoritet da usvaja promišljena pravila supervizije, koja odredjuju limite, operativne direktive, procedure i zahteve izveštavanja za finansijske institucije, kao i disciplinske mere u slučaju nesaglasnosti sa pravnim zahtevima ili zbog nesigurnih i nepromišljenih praktika .

Promišljeni pravni okvir se konstantno pregledava i osvežava, radi osiguranja da je i dalje u liniji sa najboljim medjunarodnim praktikama. Ovaj okvir se takodje pregledava radi osiguranja potrebnog ekuilibra prilikom kreiranja jednog dobro organizovanog okoliša, bez odredjivanja nepotrebnih zahteva za korisnike finansijskih usluga.

4.1. Regulativni rad Finansijskog Sektora

Kao regulator, CBK učestvuje u izvršavanju pravnog okvira usvojenog od Skupštine Kosova i odredjenih pravilnika UNMIK-a. Pravni okvir za upravljanje ovim radnjama u skladu sa standardima EU je obradjen na trenutnom nivou razvoja finansijskih institucija na Kosovu i takodje je dopunjen pravilima i odlukama CBK-a.

Okvir pravilnika finansijske supervizije je stvoren na početku osnivanja CBK-a, i od tada se finansijski sektor promenio, ali takodje se promenio i pristup CBK-a prema superviziji finansijskih institucija. Na osnovu gore navedenih faktora i preporuka tehničke asistencije, finansijska supervizija CBK-a je radila na aktivan način što se tiče pregleda i dopune okvira pravila, i utemeljenja politika i procedura. Izuzev ovog, da bi uputili finansijsku

| 59


industriju ka implementaciji “najboljih praktika”, CBK je objavila “Savetodavna Pisma” kao dodatnu i referencu podrške.

Tokom 2009. godine radjeni su aktiviteti za ispunjavanje politika i procedura finansijske supervizije. Komitet Finansijske Supervizije CBK je tokom 2009. godine usvojio savetodavna pisma unutrašnje kontrole i menadzmenta rizika likvidnosti, kao i politiku licenciranja o ispitivanju istorije osoba i kompanija koje su odredjene kao zainteresovane da udju u bankarski i finansijski sistem.

1. Savetodavno pismo o sistemu unutrašnje kontrole – odredjuje upute za dodatnu pomoć bankama i filijalama stranih banaka, mikrofinansijskim institucijama i drugim nebankarskim finansijskim institucijama o sistemu unutrašnjekontrole, baziranom na najboljim medjunarodnim praktikama, u implementaciji odredjenih aspekata sistema unutrašnje kontrole a na osnovu zahteva Regulative 1999/21 o unutrašnjoj kontroli i reviziji kao i Pravila XXX CBK-a o sistemu unutrašnje kontrole. Jedan efikasan sistem unutrašnjekontrole je glavna komponenta menadzmenta institucija i osnov za pravilne operacije pokrivenih institucija.

2. Savetodavno pismo o menadzmentu rizika likvidnosti – odredjuje upute uključujući osnovne principe menadzmenta rizika likvidnosti koje supervizija CBK-a smatra esencijalnim. Takodje predstavlja standarde koje će CBK koristiti prilikom posrednih inspekcija radi uvidjanja i ocenjivanja koliko dobro banke upravljaju rizikom likvidnosti. Ovim, CBK očekuje da banke, i na nezavistan način, razviju ili pregledaju politike, procedure i njihove sisteme za upravljanje rizika likvidnosti na način koji će do srži biti u skladu sa ovim standardima.

3. Ispitivanje istorije-principi pogodnosti i pravilnosti- Po pravnom okviru za aplikacije odredjenih korporacija, CBK izvršava ispitivanje istorija osoba koje su predložene kao akcionari, visokih izvršnih službenika, direktora, i glavnih akcionara banaka i finansijskih institucija, ili kao menadzere filijala banaka ili predstavničkih kancelarija, ili bilo kod drugog službenika za koga CBK smatra da je to potrebno. I tokom 2009. godine su izvršena ispitivanja radi odredjivanja da predložene osobe imaju iskustvo, kompetentnost, integritet, karakter, finansisjke sposobnosti i volju da upravljaju i/ili vode poslove finansijskih institucija na siguran, dobar i zakonodavan način. CBK može razmeniti bilo koju primljenu informaciju sa drugim regulatorima finansijskih institucija, kao rezultat svojih ispitivanja.

Takodje uz tehničku asistenciju Svetske Banke pripremljeni su Nacrti zakona za Obavezno osiguranje autoodgovornosti i Nacrt zakona za izmenu zakona o penzijama na Kosovu. Oba zakona su u procesu pregleda od strane svih zainteresovanih strana i uključena su u pravni okvir za usvajanje u 2010. godini.

4.2. Licenciranje i struktura

U skladu sa zakonskim propisima koji upravljuju njenu statutornu funkciju, CBK ima autoritet da odredjuje standarde za licenciranje finansijskih institucija i da odbija one koje nisu ispunili ove standarde.

Vizija CBK-a za finansijski sektor je da on bude stabilan i upravljan od snaga tržišta, ali koji radi unutarr pažljivih regulativa i okvira politike harmonizovane supervizije na bazi direktiva EU/ES-a.

Strategija CBK-a u polju licenciranja finansijskih institucija se koncentriše na privlačenje investitora koji imaju dobro finansijsko stanje, ispunjavaju etičke i profesionalne

60 |


kriterijume i pogodni su za akcionare i menadzment, sposobni su da upravljaju odredjenim razvojem posla radi odbrane interesa klijenata, pomažući na ovaj način jačanju finansijskog sistema kao i povećanju verovanja u njega.

Direkcija za licenciranje i regulisanje ima za dužnost da kompletira pravni okvir za finansijsku superviziju u skladu sa Direktivama Evropske Unije i najboljim mesjunarodnim praktikama kao što su predstavljena u “Osnovni principi efikasne bankarske supervizije” objavljene od Banke za medjunarodno regulisanje (Bank for International Settlements- BIS), kao i Osnovni Principi efikasne supervizije osiguranja objavljeni od Medjunarodne Asocijacije supervizora osiguranja ( International Association of Insurance Supervisors- IAIS). U izvršavanju ove misije Direkcija je odgovorna za licenciranje i regulisanje komercijalnih banaka, kompanija osiguranja, preduzetnika, suplementarnih penzionih fondova i sve druge nebankarske finansijske institucije.

Aktivitet licenciranja banaka od strane CBK-a je tokom 2009. godine uglavnom bio otvaranje novih filijala i kancelarija. Tokom 2009. godine Upravni Odbor CBK-a je po zahtevu Fima Validus iz Hrvatske, u nemogućnosti da finansira aktivnosti na Kosovu povukao preliminarnu licencu FIMA banke na Kosovu. Tokom 2009. godine bankarski sistem se proširio sa mrežom od osam banaka i 296 filijala i kancelarija.

Kompanije osiguranja. Tokom 2009. godine su nastavile da izvršavaju svoje aktivnosti na tržištu osiguranja jedanaest (11) kompanija osiguranja, 10 kompanija neživotnog osiguranja i jedna kompanija životnog osiguranja. CBK je tokom godine odobrio promenu vlasništva kompaniji neživotnog osiguranja Dukagjini i osiguranje života Dukagjini Life. Sada su obe kompanije u 100% vlasništvu slovenačke kompanije Sava RE, iz Ljubljane. Takodje, tokom 2009. godine Upravni Odbor CBK-a je odobrio licencu preduzetnika osiguranja ËVP, ENB GmbH za preduzimanje osiguranja, kao i ANSIIA za tretman i regulisanje šteta.

Mikrofinansijske Institucije. Na kraju 2009. godine na Kosovu je operiralo četrnaest (14) mikro finansijskih institucija i osam (8) nebankarskih finansijskih institucija. Tokom 2009. godine, na zahtev institucija, povučena je registracija ABU ( Agro Business Unit) i Efikasnost i Sigurnost nebankarskih finansisjkih institucija.

Kancelarije za razmenu novca i kancelarije za transfer novca. Tokom 2009. godine Upravni Odbor CBK je odobrio registraciju dve Kancelarije za aktivnosti razmene valuta Edona u Peći i Sara u Prištini. Na kraju 2009. godine , na Kosovu je operiralo 23 kancelarije razmene valuta i tri agencije transfera novca.

Tabela 9. Aktiviteti Licenciranja Banaka, 2005 – 2009

Izvor: CBK (2010)

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Prethodno licencirane 7 7 8 8 9

Preliminarno odobrenje* 0 2 1 1 0

Oduzimanje licence 0 (1) 0 0 (1)

Ukupno 7 8 9 9 8

| 61


Tabela 10. Aktiviteti Licenciranja osiguravajućih kompanija , 2005 – 2009

Izvor: CBK (2010) Tabela 11. Aktivitet Liceciranja Penzionih fondova, 2005 – 2009

Izvor: CBK (2010) Tabela 12. Aktivitet registracija mikrofinansijkih institucija i nebankarskih finansijskih, 2005 – 2009

Izvor: CBK (2010) Tabela 13. Aktivitet licenciranja preduzetnika osiguranja, 2005-2009

Izvor: CBK (2010) Tabela 14. Aktivitet registracije agencija za transfer novca, 2005 – 2009

Izvor: CBK (2010) Tabela 15. Aktivitet registracije kancelarija za razmenu valuta, 2005 – 2009

Izvor: CBK (2010)

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Prethodno licencirana 8 8 9 9 11

Licencirana 1 1 0 2 0

Odbijanje (1) 0 0 0 0

Ukupno 8 9 9 11 11

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Obavezan penzion fond 1 1 1 1 1

Dodatni penzioni fond 6 6 1 0 0

Individualni penzioni fond 0 1 2 1 1

Ukupno 7 8 4 2 2

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Prethodno registrovana/Licencirana 18 19 18 19 22

Registrovana/Licencirana 1 1 1 4 0

Oduzimanje registracije 0 (2) 0 (1) (2)

Ukupno 19 18 19 22 20

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Agenti 658 784 347 479 528

Brokeri osiguranja 2 2 2 2 4

Tretiranje šteta 2 2 2 3 4

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Prethodno registrovana 1 2 3 3 3

Licencirane 1 1 0 0 0

Ukupno 2 3 3 3 3

Opis 2005 2006 2007 2008 2009

Ranije licencirane 3 6 16 23 21

Licencirane 4 10 7 0 2

Povucena registracija (1) 0 0 (2) 0

Ukupno 6 16 23 21 23

62 |


4.3 Rad Finansijske supervizije

Jedna od glavnih funkcija CBK-a je da osigura superviziju i regulisanje finansijskih institucija, radi kreiranja jednog zdravog finansisjkog sistema, dostižnog i konkurentnog, sistem koji je poverljiv i koji pruža jednu široku sferu u finansijskim uslugama. Prilikom izvršavanja ove misije, Direkcija Licenciranja i Regulisanja, Supervizije Banaka, Osiguranja i Penzija je odgovorna za licenciranje, regulisanje i kontrolu finansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija koje operiraju na Kosovu.

4.3.1 Značajni dogadjaji supervizije banaka tokom 2009. godine

Bankarski sistem je nastavio sa porastom tokom cele 2009. godine, iako je ritam porasta bio manji u poredjenju sa predhodnim godinama. Zbog samih specifikacija izgradnje i razvoja bankarskog sistema, efekti medjunarodne finansijske krize su bili uglavnom indirektni. Bankarska industrija je ostala finansijski dobra, likvidna i solventna.

Fokus aktiviteta supervizije tokom 2009. godine je bio artikulisan kao odgovor na potrebu za bližom supervizijom bankarskog sistema radi amortizacije potencijalnih efekata iz realnog sektora ekonomije. Povećanje učestalosti posrednih i neposrednih ispitivanja preko jedinice za finansijsku analizu, zajednička ispitivanja sa regulativnim i autoritetima supervizije, ispitivanja fokusirana po profilu institucije kao i održavanje stalnih kontakata sa upravnim strukurama banaka kao i sa drugim autoritetima supervizije su bili integralni deo ove dimenzije.

Bankarskom industrijom su i dalje domionirale banke sa stranim kapitalom, od kojih tri, sistematske banke (ProCredit Bank, Raiffeisen Bank i NLB) čine 81% totala sredstava industrije, dok su domaće banke i banke koje su se kasnije uključile na tržište konsolidovale svoje pozicije. Aktivitet supervizije se tokom 2009. godine fokusirao na povećanje svesnosti banaka o potencijalnim efektima medjunarodne finansijske da bi se obezbedila veća pažnja prilikom upravljanja bankarskim rizicima. Referentne tačka supervizije je bilo ocenjivanje upravljajućih kapaciteta bankarskih rizika u okvirima nestabilne ekonomske klime.

Centralna Banka republike Kosova (CBK) i KfW – Nemačka banaka za razvoj su, nakon odobrenja od Odbora CBK, razmatranju fizibiliteta u 2007-08 godini i nakon Bazel ocenjivanja za finansijsku superviziju, koje je bilo pozivitno, nastavili sa naporima za utemeljivanje Fonda za osiguranje depozita, takodje zapošljenjem menadzera ovog projekta.

Konstantno konsultovane zainteresovane strane koje su uključene u procesu su: Društvo banaka Kosova, Komercijalne Banke, Društvo mikrofinansijskih institucija i Mikrofinansijske institucije, Ministarstvo Ekonomije i Finansija, Svetska Banka, USAID, Medjunarodni Monetarni fond, Evropska Komisija, Društvo revizora i sertifikovanih računovodja – SCAAK, Advokatska Komora Kosova, Evropska Banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), itd. Tokom 2009. godine, CBK je uložio napore na način da se utemelji sistemi kao što su: zahtevi za dodatnim fondovima od donatora, gde je osigurana podrška od Vlade Kosova, promene u zakonu po zahtevu MFF-a, bliska saradnja sa MEF-om i zainteresovanim stranama a posebno sa Društvom Banaka Kosova.

Promene u projekt zakonima su se nastavile i tokom 2009. godine, uz komente iz MEF-a i Mejdunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji su unešeni u nacrt. Projekt zakona je dobio pozivitan odgovor preko deklaracije zatražene u skladu sa procedurama za usvajanje uz skladnost sa evropskim zakonskim propisima, koja se izdaje od Nacionalne agencije za razvoj i evropsku integraciju pri Kancelariji premijera, i očekuje se od NEF-a da ga prosledi u Parlament Kosova tokom 2010. godine. Projekt zakona je na osnovu Evropske Direktive

| 63


za garanciju depozita 2009/14/EC7, medjunarodnih i regionalnih praktika i projekt zakona je finaliziran po zakonima koji su na snazi na Kosovu.

Osiguranje depozita se u mnogim zemljama pokazalo kao preko potrebno, pogotovu u slučaju finansijske krize, gde je poslužilo kao sredstvo za povećanje verovanja depozitora u svoje banke, i ovim je sprečeno povlačenje depozita iz banaka. Fondovi za osiguranje depozita su povećali nivo garnacija depozita8 (vidi tabelu nivoa garancija depozita) dok se na kosovu počinje od nivoa od 2,000 € i razmišlja se da se ovaj nivo postepeno povećava u slučaju akumulacije fondova.

Neposredna ispitivanja-finansijska analiza

Radi praćenja tendendcija pokazatelja sa visokom frekvencijom, bankarska supervizija je povećala zahteve o izveštavanju – učestalost i sadržaj pokazatelja koji se trebaju izvestiti. Monitoring pokazatelja sa visokom frekvencijom se stavio za uslugu obogaćenja ‘sistema ranog upozorenja’, da se na vreme identifikuje nivo postojanosti individualnih banaka kao i bankarskog suistema u celini. Na ovoj osnovi se osigurao dnevni monitoring kretanja kreditnih izloženosti van zemlje, likvidnosti, performanse kredite i depozita (struktura depozita i kretanja norme interesa). Finansijska analiza ovih pokazatelja je evidentirala slučajne ritmoce kretanja, kojima je uglavnom diktirala konsolidovanija konkurencija tržišta.

Posredna ispitivanja

Tokom 2009. godine uradjeno je 18 punih ispitivanja 17 fokusiranih u finansijskim institucijama. Praćeni pristup supervizije baziran na riziku 9 je omogućio efikasnija ispitivanja preko profilisanja banaka i racionalnijeg pristupa supervizionim aktivnostima. Preko supervizije na osnovu rizika češće su nadgledani nivoi kreidtnog rizika, likvidnosti, tržišta, operativnog rizika i dovoljnost upravljanja ovim rizicima. Ovaj pristup je omogućio preduzimanje blagovremenih mera radi osiguranja dobrog i sigurnosg funkcionisanja banaka. Tabela 16. Ispitivanja finansijskih institucija tokom 2009. godine

Izvor: CBK (2010)

7

Videti http://eur-lex.europa.eu/JOHtml.do?uri=OJ:L:2009:068:SOM:EN:HTML 8

U Evropi se desilo povećanje garancija sa 25,000 € na 50,000 €, u nekim zemljama ima i bezgraničnih garancija; u SAD od 150,000 $ do 250,000 $).

9 Obuka održana u Prištini “ Supervizija bazirana na riziku” organizovana od Centralne Banke Republike Kosova i Sistema federalnih rezervi – Sjedinjenih Američkih država je bila još jedna mogućnost da se nauči od najboljih praktika supervizije bazirana na riziku. Upravno osoblje banke je učestvovalo i na sličnim obukama van zemlje, kao što su Sjedninjene Američke Države, Nemačka i Francuska.

puno fokusirano

Banka 7 17Mikrofinansijske institucije 4Nebankarske finansijske institucije 7

Ukupno 18 17

Finansijske institucije (puna i fokusirana ispitivanja)

Opis

64 |


Finansijski parametri dobijeni tokom 2009. godine u bankarskom sektoru

Bankarski sistem je nastavio sa porastom i tokom 2009. godine. Dobra iskorištenost finansijskih izvora je uticala da bankarski sistem zabeleži pozivitnu performansu pokazatelja profitabilnosti. Glavni pokazatelji profitabiliteta, pogotovu povraćaj od prosečne aktive (ROA) i povraćaj od prosečnog kapitala (ROE), su i tokom 2009. godine nastavili da pokazuju jedan relativno visok nivo. To je ipak bilo sa jednim blagim padom u poredjenju sa predhodnom godinom kao rezultat bržeg povećanja prosečne aktive i prosečnog kapitala od neto dobitka, povraćaj od prosečne aktive (ROA) je na kraju 2009. godine zabeležio nivo od 1.4%, dok je u preošloj godini bio 2.4%, dok ROE od 20.2% koliko je bio u prošloj godini, u ovoj godini je zabeležio nivo od 12.8%.

Stabilan trend pokazatelja kapitalizacije (dovoljnosti kapitala) bankarskog sektora je nastavio i tokom cele 2009. godine. Pokazatelji likvidnosti i kapitalizacije su bili pozitivni i u skladu sa zahtevima regulativnog okvira. Kapitalizacija bankarskog sektora je na kraju perioda odredjenog po pokazateljima dovoljnosti kapitala bila 17.9%, rezultirajući porastom od 1.4 procenata10 u poredjenju sa krajom 2008. godine.

Likvidna aktiva bankarskog sektora predstavlja 37.31% totala aktive kao i 44.59% totala depozita. Zabeležen je porast ili poboljšanje o odnosu livkidne aktive sa totalom aktive i depozita za 9.3 procenata odnosno 11.1 procenata, u poredjenju sa predhodnom godinom. Nivo likvidnih sredstava u okviru bankarskog sistema je uopšteno bio zadovoljavajući. Iako je bankarski sistem nastavio da i dalje bude kapitalizovan i likvidan, Bankarska supervizija je bila veoma aktivna povećavajući učestalost nadziranja finansijske performanse bankarske industrije.

Kreditne aktivnosti imaju učešće od 60.4% u totalu aktive bankarskog sistema, dok je u predhodnoj godini ovaj pokazatelj bio 67.17%. Pokazatelji kvaliteta sredstava evidentiraju stanje koje je malo pogoršano u poredjenju sa predhodnom godinom. Stoga, učešće zakašnjelih kredita i onih neizvršenih u totalu kredita je evidentirano kao 10.2% i 4.3%, za razliku od predhodne godine gde je učešće istih bilo 6.7% i 3.3%.

Razvoj aktive i pasive bankarskog sistema

Total aktive bankarskog sistema je u 2009. godini zabeležio porast od oko 371 miliona eura odnosno za 21.4% u poredjenju sa 2008. godinom. Grafički prikaz trenda trenda totala aktive (izražen u hiljadama eura) u periodu decembar 2008 – decembar 2009.

10

Decimalnom stopom je odredjena aritmetička razlika izmedju dva procenata.

| 65


Glavni pokazatelji aktive bankarskog sistema pokazjuju dole navedene promene:

“Gotov novac i stanje sa CBK-om” je zabeležilo porast od oko 104.6 miliona eura ili za 48% u poredjenju sa predhodnom godinom. Kao rezultat navedenih promena, težina ove pozicije u okviru totala aktive je zabeležila porast od 13% koliko je bilo u predhodnoj godini na 15% u trenutnoj godini.

“Profitabilne Aktive” 11 i tokom 2009. godine su nastavile da imaju najveći udeo u totalu aktive beležeći porast u apsolutnoj vrednosti za 260 hiljada eura odnosno 18.22% u poredjenju sa predhodnom godinom. Ipak, kao rezultat bržeg povećanja pozicije “Gotov novac i stanje sa CBK-om” težina “Profitabilne aktive” u okviru totala aktive je zabeležila blagi pad od 82.91% koliko je bila u predhodnoj godini na 80.65% na kraju tekuće godine. Druge aktive koje ne pripadaju profitabilnim aktivama i poziciji “Gotov novac i stanje sa CBK-om” i dalje imaju udeo od samo 4.34% totala aktive na kraju tekuće godine u odnosu na 4.08% u predhodnoj godini. U strukturi profitabilnih sredstava i dalje nastavlja sa dominacijom pozicija kredita (neto) sa 70%, dok druge pozicije imaju učešće sa: 24% od zahteva prema bankama (plasmani), 2.69 % tržišna sredstva , i 3.05% hartije od vrednosti. U predhodnoj godini struktura profitabilnih sredstava je bila sačinjena na sledeći način: 77.31% od kredita (neto), 19.86% od zahteva prema bankama (plasmani), 1.57% tržišna sredstva i 1.26% hartije od vrednosti. Iz navedenog opisa vidi se da je pozicija kredita zabeležila pad od 7.31 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom dok je na drugoj strani pozicija plasmana zabeležila porast za 4.14 procenata. Na pad težine kredita u strukturi profitabilnih sredstava je uticao brži porast pozicije plasmana od kredita kao i od efekta povećanja rezervi za kredite od 4.6% totala bruto kredita u predhodnoj godini na 6.1% u tekućoj godini. Gore navedeni dogadjaji u profitabilnoj aktivi su direktno uticali na dobitak bankarskog sektora beležeći umanjeni pokazatelj profitabilnosti u poredjenju sa predhodnom godinom.

Izvori finansiranja –Depoziti bankarskog sistema evidentiraju sledeće promene tokom 2009. godine. Ukupni depoziti su zabeležili porast od oko 309.5 miliona eura odnosno 21.4% u poredjenju sa predhodnom godinom. U ovom porastu: depoziti bez interesa su se povećali za oko 39.4 miliona eura ili 11.6%, dok su se depoziti sa interesom povećali za 269.9 miliona eura ili za 24.5% u poredjenju sa predhodnom godinom. U okviru sktrukture

11

Struktura profitabilnih aktiva uključuju sledeće pozicije: Krediti , zahtevi prema bankama (Plasmani), tržišna sredstva i hartije od vrednosti.

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

39783.00 Mar 2009 39965.00 Sep 2009 40148.00

Figura 32. Vrednost sredstava u bankarskom sektoru - ukupna aktiva, u hiljadama eura

Izvor: CBK (2010)

1,100,000

1,120,000

1,140,000

1,160,000

1,180,000

1,200,000

1,220,000

1,240,000

1,260,000

1,280,000

Dec 2008 Mar 2009 39965.00 Sep 2009 40148.00

Figura 33. Trend kredita u bankarskom sektoru - ukupno kredita, u hiljadama eura

Izvor: CBK (2010)

66 |


depozita bez interesa su zabeležene sledeće promene : depoziti iz banaka su se umanjili za 294 hiljade eura odnosno 3.8%, depoziti individualaca su se povećali za 41.6 miliona eura ili 22.1% i depoziti od preduzeća su se umanjili za 1.8 miliona eura odnosno za 1.3%. S drueg strane, u okviru strukture depozita sa interesom su zabeležene sledeće promene: depoziti iz banaka koji su u decembru 2008. imali vrednost od 6.7 miliona eura su u decembru 2009. imali vrednost 3.1 miliona eura, depoziti individualaca su se povećali za 172.5 miliona eura odnosno 26.1% i depoziti od preduzeća (izuzumajući samo bankarske institucije i porodičnu ekonomiju) su se povećali za 101.1 miliona eura odnosno za 23.2%.

Nasuprot trendu opadanja izvora sredstava – depozita na globalnom tržištu, pod uticajem finansijske krize na globalnom tržištu i ekonomskih recesija u najrazvijenijim zemljama sveta, depoziti u bankarskoj industriji zemlje su nastavili da rastu. Ovaj porast depozita je očuvao visoki stepen koji pozicija depozita ima u okviru pasive kod dela za obaveze 92.7%. Kao što se vidi iz dole navedenog grafikona, trend depozita od decembra 2008 do decembra 2009. je konstantno beležio stabilnu postojanost rasta.

Finansijski parametri dobijeni tokom 2009. godine 2009 – mikrofinansijska industrija Mikrofinansijske institucije (MFI), su tokom 2009. godine u poredjenju sa predhodnom godinom zabeležile ove promene: Total Aktive je zabeležio porast od 25.2 miliona eura ili 25.7% u poredjenju sa predhodnom godinom beležeći vrednost od 123 miliona eura. Neto krediti su s epovećali za 18.5 miliona eura odnosno 21%. Pokazatelj kvaliteta kredita odnosno izveštaj problematičnih kredita sa totalom kredita je zabeležio poboljšanje u poredjenju sa predhodnom godinom. Učešće problematičnih kredita u totalu kredita na kraju decembra 2009. je bilo oko 3.04%. U predhodnoj godini ovi pokazatelji su bile mnogo viši beležeći nivoe od oko 6.30% . Ipak, ovo je najviše kao posledica povlačenja licence ABU 12 koja je imala kreditni portfolio u vrednosti od 5 miliona eura od kojih je 4.7 miliona eura bilo problematični krediti. Kreditne aktivnosti sektora MMF su i dalje glavna aktiva u okviru totala aktiva beležeći nivo od 88.4% I tokom 2009. godine sektor MMF-a je zabeležio pozitivan pokazatelj profitabilnosti. Povraćaj prosečnih sredstava (ROA) i povraćaj prosečnog kapitala (ROE) su zabeležili nivoe 1.53% odnosno 4.59%. Ovi pokazatelji su zabeležili značajan pad u poredjenju sa nivoima od 6.19% odnosno 14.92% u predhodnoj

12

Na osnovu sporazuma potpisanog izmedju Evropske Agencije za Rekonstrukciju (EAR) i Kosovske fondacije za civilno društvo (FKSHC) kao i zahteva FKSHC od 13. oktobra 2009, Centralna Banka republike Kosova je povukla registraciju Agro Business Unit kao nebankarske finansijske institucije

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2,000,000

Dhjet 2008 Mar 2009 Qer 2009 Shtat 2009 Dhjet 2009

Figura 34. Trend depozita u bankarskom sektoru - ukupno depozita, u hiljadama eura

Izvor: CBK (2010)

| 67


godini zbog uticaja koji je imalo povećanje troškova provizije za kredite za oko 3 miliona eura . Sektor MMF-a je i dalje dobro kapitalizovan. Total aktiva je podržan kapitalom sa 30.4%.

4.3.2 Supervizija osiguranja i Penzija

Tokom 2009. godine u industriji osiguranja je radilo ukupno 11 Kompanija osiguranja, od kojih deset kompanija neživotnog osiguranja i jedna kompanija za životno osiguravanje.

Što se tiče strukture vlasništva neživotnoih kompanija tokom ovog perioda promenu je pretrpela kompanija KS Dukagjini gde nakon kupoprodaje akcija izmedju akcionara, ova kompanija je u 100% vlasništvu od Sava Re, gde je jedna kompanija u potpunom stranom vlaništvu, šest sa pomešanim vlasništvom (domaćim i stranim), dok su tri kompanije u kompletnom domaćem vlasništvu.

Takodje, promenu u strukturi vlasništva tokom 2009. godine je pretrpela i kompanija životnog osiguranja “Dukagjini Life”, gde kao rezultat kupoprodaje akcija, momentalno jeova kompanija u 100% vlasništvu SAVA Re, dakle kompletno u stranom vlasništvu.

U poredjenju sa 2008. godinom povećanje aktivnosti osiguranja se argumentuje povećanjem broja polisa tokom 2009. godine. Na kraju 2009. godine ukupan broj prodatihi polisa osiguranja je imao vrednost od 629,444 što je rezultiralo porastom od 32.11% u poredjenju sa 2008. godinom.

Strukturu portfolia osiguranja za 2009. godinu su karakterizovali 40.11 % obavezujućih polisa, 29% polisa graničnog osiguranja, 12.24% polisa drugih osiguranja (dobrovoljnih) i 18.45 polisa zdravstvenog osiguranja na granici. Tržište životnog osiguranja je i dalje ostalo nisko tokom 2009. godine u totalu portfolia osiguranja je imalo učešće od 0.39% polisa.

Tokom 2009. godine prikupljeno je prima u vrednosti od 68,3 miliona eura odnosno 21.3% više nego u 2008. godini. Vrednost isplaćenih šteta je u 2009. godini bila 18,5 miliona eura, ili 6.4 % više nego u 2008. godini.

4.3.1. Značajni dogadjaji supervizije osiguranja tokom 2009. godine

Imajući u obzir ulogu i objektive Direkcije supervizije osiguranja i penzija, ka odbrani interesa nosioca polisa (klijenata) i uopšteno na očuvanje i postojanost stabilnosti finansijskog sistema, i ove godine je direkcija preko svojih nadzornih instrumenata bilo preko posrednih ispitivanja (on-site) i monitoringa izvana (off-site) uradila superviziju na osnovu rizika.

Izuzev izvršavanja posrednih ispitivanja, monitoring aktivnosti kompanija je uradjen i preko monitoringa izvana (off-site) primajući izveštaje iz kompanija bilo na mesečnim, kvartalnim ili godišnjim osnovama. Na osnovu ovih izveštaja izračunati su različiti finansijski indikatori (pokazatelji) koji govore o sprovodjenju aktivnosti kompanije osiguranja kao što su: minimalna kargina Solventnosti, finansijska moć –likvidnost, kalkulacija tehničkih rezervi, izloženost riziku, maksimum održavanja rizika iz kompanija osiguranja, kvalitet reosiguranja kao i druge relevantne finansisjke pokazatelje. Tabela 17. Ispitivanja izvršena tokom 2009. godine

bbojaj

Text Box

| 68


Tabela 17. Ispitivanja izvršena tokom 2009. godine

Izvor: BQK (2010)

Tokom 2009. godine, promenu je pretrpelo i Pravilo 8 CBK-a o “Depozitu sredstava kao garanciju, dovoljnosti kapitala, finansijskom izveštavanju, menadzmentu rizika, investicijama i likvidnosti” odnosno član 3 ovog pravila koji se tiče sa investicija osnovnog kapitala neživotnih osiguravajućih kompanija. Imajući u obzir da su ranije kompanije osiguranja bile obavezne da 60 % osnovnog kapitala drže u CBK i 40% da investiraju u komercijalne banke Kosova, CBK je odlučila da kompanije osiguranja 10% osnovnog kapitala drže u CBK a da 90 % investiraju u komercijalne banke Kosova, ali ne više od 30% sredstava jedne banke radi diversifikacije rizika.

Izuzev aktivnosti koje su proizašle iz operativnog plana supervizije osiguranja, tokom 2009. godine CBK je izdala u dva administrativna uputa; jedan je bio u vezi sa regulisanjem i načinom investicija sredstava garantnog fonda (osnovnog kapitala) za kompanije životnog osiguranja. Drugi administrativni uput se ticao certifikacijom tehničkih rezervi za kompanije neživotnog osiguranja na kvartalnim bazamam na osnovu uputa metodologije izračunavanja tehničkih rezervi.

Na osnovu ovog uputa kompanije neživotnog osiguranja su obavezne da na kvartalnim i godišnjim osnovama predaju u CBK tehničke rezerve overene od sertifikovanog aktuara kompanije ili aktuara agnažovanog spolja i na osnovu ovoga CBK će oceniti i osigurati adekvatnost rezervi.

Na osnovu sporazuma o razumevanju izmedju CBK-a i Autoriteta finansijske supervizije Albanije i Slovenije u oblasti supervizije osiguranja, ove godine su se ekipi inspektora direkcije supervizije osiguranja i penzija tokom procesa ispitivanja pridružili i inspektori gore navedenih autoriteta, gde je saradnja diprinela prilikom razmena i unapredjenja profesionalnih iskustava u oblasti osiguranja.

Finansijska performansa industrijeosiguranja tokom 2009. godine

I tokom 2009. godine industrija osiguranja je radila sa postojanim porastom. Tabela 18. Bruto zaveden Prim 2009 – 2008

Izvor: CBK (2010)

Opis

Kompanije osiguranja, puna inspekcija 10

Kompanije osiguranja, fokusirana inspekcija 23

Kompanije osiguranja- kancelarije operatera i agenata 82

Granicno osiguranje (IAK), Garantni Fond (GFK) 2

Broj ispitivanja 2009

Indeks Indeks

2008 2009

TPL 35,394,753 35,008,412 1.10 56% 67%

Granicno osiguranje 11,992,789 9,800,771 22.37 19% 19%

Ne TPL 17,133,899 9,117,255 87.93 27% 17%

Povracaj (1,365,724) (1,477,866) (7.59) (0.02) (0.03)

BPSH 63,155,717 52,448,552 20.41 100% 100%

Prim 2009 2008 Promena u %

| 69


Najveći porast su zabeležila dobrovoljna osiguranja, čiji je porast u 2009. godini rezultirao sa 88% u poredjenju sa 2008. godinom, gde je dobrovoljno osiguranje zabeležilo porast za 22.4%, drugi deo čini osiguranje autoodgovornosti (obavezno).

Vredi da se napomene učešće dobrovoljnog osiguranja u ukupnom portfoliu osiguranja od 27% u 2009. dok je u 2008. bio 17%. Orijentisanje prema dobrovoljnom osiguranju pokazuje jedan razvojni indikator za industriju osiguranja na Kosovu.

Tabela 19. Izveštaj plaćenih i šteta koje su se dogodile 2009-2008

Izvor: CBK (2010) Tabela 20. Prosečni povraćaj sredstava (ROA) i Prosečni povraćaj ekviteta (ROE)

Izvor: CBK (2010) Tabela 21. Aktiva industrije osiguranja 2009-2008

Izvor: CBK (2010)

Uopšteno aktiva je u industriji osiguranja zabeležila porast za 8,91%, u 2009. godini uporedjenju sa 2008. godinom. U 2009. godini likvidna aktiva je činila 22% ukupnih sredstava dok je u 2008. godini činila 16%. Takodje, fiksna sredstva su u 2009. godini zabeležila porast za 31% u poredjenju sa 2008. godinom gde su bila 12% totala sredstava.

4.3.3 Značajni dogadjaji supervizije penzija tokom 2009. godine

Penzioni sistem na Kosovu je sistem koji je organizovan na tri osnovna stuba.

Prvi stub Osnovna panzija

Drugi stub Individualne penzije štednje koje osigurava KTPŠ

Treći stub Dodatni penzioni fondovi poslodavaca, dobrovoljne

individualne.

Osnovne penzije osigurava Ministarstvo rada i socijalne zaštite. Individualne penzije štednje osigurava Kosovski trust penzione štednje iz obaveznih doprinosa poslodavaca i zaposlenih, dok su pruženi i Dodatni penzioni fondovi poslodavaca i dobrovoljne individualne.

Opis

Izvestaj isplacenih steta

Izvestaj steta koje su se dogodile

Izvestaj troskova

Kombinovani izvestaj

2009 2008

32.60%

42.20%

101.52%

27.35%

37.72%

51.12%

78.84%

59.32%

Opis Standard 2009

ROA 9% 3.60%

ROE 15% 8.86%

2008

5.54%

11.44%

Sredstva 2009 2008 Prom. u % Indeks 2009 Indeks 2008

Gotov novac 56,605,434 56,977,603 (0.65) 66% 73%

Trenutna sredstva 18,407,987 12,756,152 44.31 22% 16%

Fiksna sredstva 10,149,660 7,735,167 31.21 12% 10%

Nedodirljiva sredstva 62,806 782,765 (91.98) 0% 1%

Ukupno sredstva 85,225,888 78,251,687 8.91 100% 100%

70 |


Kosovski Trust penzione štednje (KTPŠ) radi na osnovu definisanih doprinosa. Doprinosi se prikupljaju od poslodavaca koji plaćaju sumu od 5% ukupnih plata svih zaposlenih i svaki zaposleni plaća sumu od 5% od svoje ukupne plate. Nakon jednog drastičnog pada vrednosti sredstava (doprinosa) Trusta u 2008. godini kao rezultat globalne finansijske krize, u 2009. godini vrednost doprinosa KTPŠ-a investiranih van Kosova je rezultirala pozitivnim povraćajem u poredjenju sa gubitkom vrednosti investiranih sredstava van Kosova.

Ukupno stanje penzionih sredstava u KTPŠ-e na kraju 2009. godine je bilo u vrednosti od 375,967,679.65 €, izdate akcije u broju 382,643,494.67, vrednost akcije je bila 0.9818, dok je broj doprinosioca bio 301,710.

Tabela 22. Predstavlja povećanje sredstava KTPŠ od osnivanja

Izvor: Trust (2010)

Tabela 23. Cena po akciji od osnivanja KTPS-a

Izvor: Trust (2010)

Takodje, treći stub koji se predstavlja od Slovenačko-Kosovskog penzionog fonda je tokom 2009. godine vršio sledeće aktivnosti:

- Prikupljanje doprinosa odnosno sredstava na individualnim računima,

- Održavanje i administracija individualnih računa,

- Upravljanje prikupljenim sredstvima,

- Isplata suplementarnih penzija.

Ukupno stanje penzionih sredstava u SKPF u 2009. godini je predstavljeno u dole navedenoj tabeli:

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

8,620,010 37,856,290 82,933,196 143,724,854213,385,342 278,047,877 253,842,714 375,967,680

1

50,000,001

100,000,001

150,000,001

200,000,001

250,000,001

300,000,001

350,000,001

400,000,001

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Figura 35. Trend sredstava u KTPS od osnivanja

Izvor: CBK (2010)

0.00

1.00

2.00

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Figura 36. Cena akcije KTPS od osnivanja

Izvor: Trust (2010)

Godina 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Cena 1.0002 1.0081 1.0209 1.1093 1.1983 1.2184 0.8605 0.9818

| 71


Tabela 24. Stanje penzionih sredstava u SKPF u 2009. godini Fond 1 3,155,289.54

Fond 2 1,598,650.68

Menadzer sredstava 4.004,543.00

Izvor: Slovenačko-Kosovski fond

Fond 1 predstavlja stanje penzionih doprinosa dobrovoljnih doprinosioca, dok Fond 2 predstavlja stanje penzionih sredstava Fondova poslodavaca PTK i KEK transferovanih u KSPF, nakon zatvaranja ovih fondova na zahtev Odbora Fondova.

Drugi i treći stub se kontrolišu od CBK-a preko vanjskih analiza (Off‐Site) prikupljanjum podatak i izveštaja koji se u skladu sa pravnih okvirom šalju na mesečnim, kvartalnim i godišnjim osnovama. Ovi podaci se ocenjuju i koriste se da bi se izračunali različiti finansijski indikatori (pokazatelji) koji govore o stanju aktivnosti Trusta i SKPF-a. Takodje, posredno ispitivanje (sveukupno i fokusirano) koje se izvršava najmanje jednom godišnje za Trust i KSPF je izbliza pratilo finansijsko stanje ovih institucija i preduzeti rizik.

4.4. Kaznene radnje

Rasprostranjenost i frekvencija aktivnostui unutrašnje i spoljašnje supervizije se povećavaju u slučajevima kada se pogorša profil rizika jedne institucije . Što je lošiji profil rizika, to će biti veći stepen intervencija supervizije, i biće veće šanse za preduzimanje popravnih mera i kazni kao sredstvo za ojačavanje skladnosti odnosno sigurnosti u povratak u sigurno i dobro stanje.

Bez obzira na pokušaje supervizora, tokom 2009. godine desile su se situacije kad finansijske institucije nisu bile u stanju sa dostignu zatražene zahteve supervizije ili kada su se koristile nesigurne i loše bankarske i osiguravajuće praktike. Posebna supervizija, mere poboljšanja i kazne su nametnute na tajnačin da budu transparentne i nepristrasne;što je pokazalo zabrinjavajuću superviziju CBK-a, imajući u obzir saradnju i prihvatanje odgovornosti menadzmenta institucije.

Kao rezultat kršenja pravilnika ili nesigurnih ili loših bankarskih praktika, CBK je nastavila da održava pod memorandumima o razumevanju dve banke tokom 2009. godine , dok je supervizija osiguranja otpočela sa 18 obavezujućih radnji protiv kompanija osiguranja. Razlozi kaznenih mera su se ticali nepo.tovanja tarifa(primova) proizvoda dobrovoljnog osiguranja tokom procesa ponude na tenderima javnih organizacija, prodaje proizvoda zelenog kartona, angažovanje nelicenciranih osoba u aktivnosti osiguranja kao i njohov rad u nelicenciranim kancelarijama. Ukupna vrednost novčanih kazni protiv kompanija osiguranja je u 2009. godini bila 50,000 eura što je bilo dodatan prihod za konsolidovani budzet Kosova. Kao rezultat teškog finansijskog stanja KS “Dardania”, u maju 2009. godine Odbor CBK-a je postavio pod privremenom administracijom kompaniju radi saniranja finansijskog stanja i čuvanja sredstava kompanije što će za rezultat imati čuvanje interesa nosioca polisa.

Obavezujuće radnje u 2009. godini preduzete na osnovu Pravilnika Br. 1999/21 i 2001/25, se prostiru počev od pismenih upozorenja , administrativnih naredbi i bile su bazirane na težinu prekršaja, izloženosti riziku, ponovne prekršaje, itd. Vrste obavezujućih radnji preduzetih od CBK-a čine usmena i pismena komunikacija, ograničavanje odredjenih aktivnosti, formalni sporazumi izmedju CBK-a i finansijskih institucija, i zahtevi za povećanje akcionarskog kapitala, povećanje tehničkih rezervi, isplatu šteta i monetarne kazne. Obavezujuće radnje protiv finansijskih institucija su rezultirale boljim pozicijama finansijskih institucija i umanjile su rizik.

72 |


4.5. Medjunarodna saradnja u oblasti finansijske supervizije

Medjunarodnoj saradnji sa medjunarodnim autoritetima bankarske supervizije je posvećena posebna pažnja tokom 2009. godine .

Saradnja sa Centralnom Bankom Albanije, Slovenije, i Regulativnim Autoritetom Suoervizije u Turskoj i Austriji se još više proširila tokom 2009. godine, prilikom susreta, seminara i durgih sastanaka organizovanih od Autoriteta Supervizije u Albaniji, Sloveniji, Turskoj i Austriji i suprotno. Svi ovi dogadjaji su doprineli još više na širenje saranje i razmenu informacija supervizije izmedju dve zemlje.

Takodje, saradnja sa Autoritetima supervizije osiguranja Albanije, Slovenije, Makedonije, Hrvatske i Austrije je još više proširena u pogledu razmena regulativnih i informacija supervizije. Posebno, razmenile su se informacije sa Autoritetom supervizije Slovenije prilikom kupovine akcija do 100% vlasništva KS Dukagjini i Dukagjini Life od strane Sava RE, u Sloveniji.

Jedna veoma važna komponenta koja je okarakterizovala Direkciju tokom 2009. godine je bila pružanje tehničke asistencije od strane Svetske Banke.

Tehnička asistencija je pružena u nekoliko oblasti osiguranja: uključujući pripremu nacrta zakona o obaveznom osiguranju, nacrt koji je uključen u pravni okvir za usvajanje u 2010. godini. Vredi da se napomene tehnička asistencija pružena u polju životnog osiguranja, preko koje je pregledana postojeća pravna regulativa i predložile su se odgovarajuće preporuke, a nakon toga su pripremljeni priručnici za posredna ispitivanja i spoljni monitoring preko kojih se omogućuje supervizija bazirana na riziku.

Takodje je tehnička asistencija pružena i u vezi sa liberalizacijom tarifa obaveznog osiguranja, gde je od strane eksperta svetske banke uradjeno ocenjivanje procesa kontrolisane liberalizacije, i date su preporuke u vezi sa daljim procesom ka punoj liberalizaciji. Istovremeno je pripremljen i priručnik o politikama i procedurama supervizije osiguranja koji će poslužiti kao uput u procesu supervizije osiguranja kako u teoretskom tako i u praktičnom aspetku.

Na osnovu ‘osnovnih principa za efektivnu bankarsku superviziju13’, memorandumima o razumevanju, višestrano potpisanim sporazumima kao i dogadjajima na finansijskim tržištima, tokom 2009. godine posebna pažnja je posvećena poboljšanju komunikacije i odredjivanju aktiviteta supervizije sa regulativnim i autoritetima supervizije zemalja koje imaju u vlasništvu banke koje operiraju na Kosovu kao što su Slovenija, Austrija, Turska Nemačka. U ovoj sferi bankarska supervizija je realizovala dva zajednička ispitivanja i učestvovala je na supervizionim sastancima organizovanim od “matičnih” regulativnih i autoriteta supervizije. Ovaj pristup je takodje osigurao relevantne informacije za preduzete radnje od regulativnih i autoriteta supervizije protiv efekata finansijske krize kao i praktike supervizije bazirane na riziku.

4.6. Komiteti finansijske supervizije

Tokom 2009. godine u okviru finansijske supervizije radila su tri savetodavna komiteta:

Komiteti Finansijske supervizije

Upravni komitet Kreditne banke pod stečajom

Upravni komitet za KS Dradania u Admistraciji

13

“Osnovni Principi za efektivnu bankarsku superviziju” – Komitet Bazela za bankarsku superviziju

| 73


Komitet finansijske supervizije funkcioniše počev od 2006. godine. Primarni objektiv je da služi kao savetodavno telo prilikom pružanja preporuka Guverneru u procesu donošenja odluka. U sklopu regularnih sastanaka komiteta finansijske supervizije tokom 2009. godine održano je ukupno 8 sesija gde su razmatrane stvari koje se tiču supervizije svih finansijskih institucija koje operiraju u zemlji počev od licenciranja, supervizije i regulisanja ovih institucija.

Upravni komitet Kreditne banke pod stečajom je utemeljen na početku procesa likvidacije, Likvidator sa Menadzmentom CBK-a radi nadziranja proseca likvidacije i odredjivanja potrebnih aktivnosti za izvršenje procesa. Komitet se sastaje po mesečnim bazama, radi razmatranja i koordinacije stvari od zajedničkog interesa. Razmatrane stvari su povratak depozita, Troškovi likvidacije, Inkasiranja , itd.

Upravni komitet o KS Dardania je počeo sa radom nakon odluke Upravnog Odbora CBK-a da postavi pod merama Privremene Administracije KS Drdania na osnovu člana 77 tačka j Pravilnika UNMIK-a 2001/25. Tokom ovog perioda ekipa Upravnog komiteta u saradnjisa privremenim administratorom je održala redovne sastanke preko kojih je praćena situacija sa postavljanjem privremene administracije.

74 |


5. Usluge osigurana za autoritete, finansijski komunitet i javnost

Cantralna Banka Republike Kosova (CBK) osigurava državnim institucijama, finansijskim institucijama i široj javnosti opšte usluge koje pružaju centralne banke. Uopšteno ove usluge se tiču cirkulacije gotovog novca, transakcija računa, upravljanja finansijskih sredstava, medjubankarskih sistema plaćanja, registra kredita i statistika i ekonomskih analiza.

5.1. Operacije i menadzment gotovog novca

CBK je kompetentna za osiguranje dovoljne nabavke domaćoj ekonomiji novčanica i kovanicama radi izvršenja transakcija gotovim novcem. Pošto je euro valuta koja se zvanično koristi na Kosovu, odgovornosti CBK-a u vezi sa operacijama i menadzmentom gotovog novca se uglavnom tiču eura.

Što se tiče ukupne vrednosti, obezbedjeni gotov novac tokom 2009. godine je imao porast od 37 procenata u poredjenju sa 2008. godinom, dok struktura obezbedjenog gotovog novca po apoenima, što se u prvom redu odlučuje od zahteva bankarskog sektora, nije imala neku značajnju promenu od 2008. godine u 2009. godinu. Kod euro novčanica nastavilo se sa dominacijom malih apoena – 5, 10, 20 i 50 euro, dok su kapaciteti apoena od 200 i 500 eura u poredjenju ostali dosta nisko. Kod euro kovanica nabavkom dominiraju uglavnom kovanice sa srednjom vrednošću od 5 eurocenti do 50 eurocenti, dok je kapacitet manjih vrednosti ne samo očigledno mali nego je i imao značajan pad u poredjenju sa predhodnom godinom.

449 441

533 524

601

-

100

200

300

400

500

600

700

2005 2006 2007 2008 2009

Figura 38. Prijem gotovog novca (vrednost), u milionima eura

Izvor: CBK(2010)

206

146162

139

190

-

50

100

150

200

250

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 37. Obezbedjivanje gotovog novca (vrednost), u milionima eura

| 75


Kao što je predstavljeno u gore navedenim figurama, tokom 2009. godine, CBK je obezbedio komercijalnim bankama i drugim institucijama blizu 6.8 miliona komada euro novčanica (u sumi od oko 190 miliona eura) i preko 0.92 miliona komada euro kovanica (u sumi od oko 0.4 miliona eura). U 2009. godini, ukupna vrednost gotovog novca primljenog kao depozit je zabeležila značajan porast od 15 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. CBK je primio oko 12 miliona komada novčanica (prosečno oko 48,000 komada novčanica dnevno) i oko 2.9 miliona koamda euro kovanica (prosečno oko 12,000 komada kovanica dnevno) kao depozite gotovog novca od komercijalnih banaka i drugih institucija. Izraženo u vrednostima, ovi depoziti su dostigli približno sume od 599 miliona eura odnosno 2.1 miliona eura. Struktura primljenih euro novčanica i euro kovanica se ne razlikuje mnogo od predhodne godine.

37,8

30

12,8

86

319,

799

894,

432 1,19

0,53

8

1,26

0,57

4

845,

433

30,2

00

500

299,

100

1,66

2,50

0

1,90

1,40

0

1,82

2,40

0

1,05

9,00

0

500 eura 200 eura 100 eura 50 eura 20 eura 10 eura 5 eura2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 39. Nabavka novcanica po apoenima (broj komada)

100,

397 15

5,60

2 220,

802 29

2,81

0

336,

079

218,

058

121,

038

74,0

00

66,5

00 108,

500 16

4,40

0

284,

000

292,

000

3,00

0

2,00

0

0

2 eura 1 eura 0.5 eura 0.2 eura 0.1 eura 0.05 eura 0.02 eura 0.01 eura2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 40. Nabavka kovanica po apoenima (broj komada)

76 |


Slično sa predhodnim godinama, u 2009. godini, gotov novac u depozitima je imao veću vrednost od nabavljenog gotovog novca. Činjenično, dostižući na oko 601 miliona eura, promena u depozitu gotovog novca je u jednoj značajnoj meri bila veća nego u predhodnoj godini gde je bila oko 524 miliona eura.

261,

200

143,

400

1,22

4,80

1

3,53

1,10

0

1,91

4,20

0

1,84

8,80

1

1,06

5,02

5

317,

200

158,

100

1,33

4,40

0

3,87

5,10

0

2,55

3,70

0

2,44

7,80

0

1,24

6,00

0

500 eura 200 eura 100 eura 50 eura 20 eura 10 eura 5 eura2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 41. Primljene euro novcanice po apoenima (broj komada)

449,

501

668,

010

460,

800

718,

400

297,

600

555,

000

600,

500

420,

400

818,

000

492,

800

2 eura 1 euro 0.5 eura 0.2 eura 0.1 eura2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 42. Primljene kovanice euro po apoenima (broj komada)

| 77


Pošto CBK održava samo minimalni potrebni nivo gotovog novca šaljući višak u eurozonu, gde se vraća u sredstva koja donose interes, godišnji porast gotovog depozitnog novca u poredjenju sa govotim obezbedjenim novcem je rezultirao takodje na povećanje neto pošiljki gotovog novca van zemlje. Neto pošiljke gotovog novca van zemlje je u 2009. godini dostiglo sumu od 429 miliona eura i samim tim su veće od predhodne godine kad su bile 409 miliona eura. Hos izvoza i uvoza gotovog novca tokom proteklih godina je predstavljen u dve sledeće figure.

Operacije sa gotovim novcem su se počele vršiti preko modernih aparata procesiranja i u skladu sa standardnim pravilima. Sav gotov novac primljen od komercijalnih banaka i srugih institucija se procesuira i klasifikuje po stepenu starenja. Tokom godine, oko 3.8 miliona komada euro novčanica (32 procenata broja euro novčanica koje su depozit) se klasifikovalo kao starim i skinute su iz opticaja slanjem u centralne banke eurozone. Jedan takav kapacitet euro novčanica koje su preterano stare i skunute iz opticaja je doprineo na vidljiv način u poboljšanju kvaliteta novca koji je u opticaju u Republici Kosova. Novčanice koje su se najviše oklasifikovale kao suviše starim i koje su skinute iz opticaja su bile u apoenima od 20, 10 i 5 eura, zbog velike cirkulacije istih apoena u ekonomiji.

12,7

00

11,6

00 135,

900

261,

600

875,

700

895,

400

915,

100

14,1

00

11,2

00 101,

000

187,

800

1,16

0,00

0

1,19

6,00

0

1,10

8,10

0

500 euro 200 euro 100 euro 50 euro 20 euro 10 euro 5 euro2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 45. Broj zastarelih novanica koje su povuene iz opticaja (broj komada)

302338

380

425453

-

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 43. Izvoz gotovog novca (vrednost), u milionima eura

65

30

61

16

24

-

10

20

30

40

50

60

70

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 44. Uvoz gotovog novca (vrednost), u milionima eura

78 |


Kvalitet gotovog novca u opticaju se poboljšao takodje preko obezbedjivanja potpuno novih euro novčanica, koje su donete iz eurozone. Tokom 2009. godine, CBK je obezbedila bankarskom sektoru preko 2.1 miliona komada novih euro novčanica (31 procenat ukupnog broja obezbedjenih euro novčanica). Većina novih obezbedjenih novčanica su bile novčanice u malim apoenima (20, 10 i 5 eura), kojima su se snabdevale komercijalne banke radi obezbedjivanja svojih bankomata. Štaviše, i sve druge korišćene euro novčanice koje su se obezbedile su imale visok standard (adekvatan kvalitet za bankomate).

4.86

%

8.09

%

11.1

0%

7.41

%

45.7

5%

48.4

3%

85.9

2%

4.45

%

7.08

%

7.57

%

4.85

%

45.4

2%

48.8

6%

88.9

3%


Izvor: CBK (2010)

Figura 46. Proporcija novanica koje su povueneiz opticaja od ukupno primljenih

0 7,00

0

214,

000

121,

000

443,

000

605,

000

792,

600

0 0 4,00

0

4,00

0

567,

000 70

8,00

0 829,

000


Figura 47. Obezbedjivanje novih novcanica (broj komada)

Izvor: CBK (2010)

| 79


Što se tiče mera protiv falsifikacije, CBK je nastavila da prati slučajeve falsifokovanog novca tokom 2009. godine. Posebno, nastavila je sa saradnjom sa autoritetom za unapredjenje izveštavanja o gotovom novcu za koji se sumnjiči da je falsifikovan i organizacijom relevantnih obuka za osoblje finansijskih institucija. Vredi da se napomene finalizacija pojmova referenci zajedničkog komiteta i policije radi analize falsifikovanog novca.

5.2. Održavanje i transakcija računa

CBK pruža bankarske usluge za Trezor i druge institucije Vlade Republike Kosova, Kosovsku Agenziju za Privatizaciju (KAP), javna preduzeća, finansijske institucije i medjunarodne organizacije. U 2009. godini, kao i predhodnih godina, ove usluge su se uglavnom sastojale od održavanja računa i izvršavanja plaćanja, isključujućo bilo kakvu vrstu kreditiranja. Tokom 2009. godine, CBK je nastavila da podržava poboljšanje procesa izvršavanja transakcija i poravnanja Trezora i KAP-a. Forme plaćanja i načini komunikacije su se uklopili sa njihovim zahtevima. Vredi da se napomene elektronizacija platnih naloga u ime KAP-a. Tabela 25. Suma transakcija po glavnoj vrsti plaćanja (u hiljadama euro)

Izv or: CBK (2010)

0.00

%

54.3

2%

66.9

2%

13.5

3%

37.2

1% 47.9

9%

93.7

5%

0.00

%

0.00

%

1.34

%

0.24

%

29.8

2% 38.8

5%

78.2

8%


Izvor: CBK (2010)

Figura 48. Proporcija novih novcanica stavljenih u opticaj od ukupno obezbedjenih

2005 2006 2007 2008 2009

Transakcije gotovim novcem

Depoziti u gotovom novcu 456,279 440,975 533,178 524,346 601,207

Povlacenja u gotovom novcu 206,375 145,875 161,433 139,233 190,152

Domaci transferi

Ulazni domaci transferi 828,633 998,128 1,055,472 1,076,145 1,225,527

Izlazni domaci transferi 698,779 769,460 697,290 998,067 1,184,358

Medjunarodni transferi

Ulazni medjunarodni transferi 100,592 260,267 335,613 203,113 202,755

Izlazni medjunarodni transferi 321,600 325,810 322,489 567,908 666,571

80 |


Dok se najveći deo operacija sa gotovim novcem CBK-a povezuje sa komercijalnim bankama, najveći deo domaćih plaćanja CBK-a se vrši u ime i za račun Trezora i drugih vladinih indtitucija. CBK učestvuje u odredjivanju domaćih naloga plaćanja u ime i za račune svojih nosioca računa kao direktni učesnik u Elektronskom Sistemu medjunabakrskog kliringa (SEKN). Tokom 2009. godine, preko SEKN-a CBK je poslala u ime svojih klijenata preko 145.8 hiljada odlazećih naloga plaćanja (porast od 8 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom), i primio je za njihove račune blizu 81.6 hiljada dolazećih naloga plaćanja (smanjenje od 7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom). Izraženo u vrednostima, odlazeći naloze plaćanja su u 2009. godini dostigli iznad 1.1 miliarde eura (porast od 19 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom) i dolazeći nalozi plaćanja su dostigli preko 1.2 miliarde eura (porast od 14 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom). CBK je ostala bilo što se tiče vrednosti tako i što se tiče kapaciteta transakcija najveći učesnik u SEKN-u.

Kada se govori o transakcijama domaćih plaćanja, treba se napomenuti da ih sve komercijalne banke same generišu kao učesnici SEKN-a, dok su institucije osiguranja najveći deo svojih plaćanja izvršile preko komercijalnih banaka. Uistinu, svi drugi nosioci računa CBK-a koriste usluge plaćanja pružene od CBK-a na ograničen način, pošto svi oni imaju račune u komercijalnim bankama.

829

998 1,055 1,076

1,226

-

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 50. Vrednost domacih ulaznih transkacija, u milionima eura

50,555

66,731

89,805 87,997 81,600

-

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

80,000

90,000

100,000

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 49. Kapacitet domacih ulaznih transakcija, broj

| 81


Što se tiče medjunarodnih transakcija, u 2009. godini najveći broj njih se izvršio od strane CBK-a po nalogu Trezora. S druge strane, uzimajući kao osnov njihovu vrednost, najveći deo medjunarodnih transakcija izvršenih od CBK-a se tiče transfera fondova komercijalnih banaka. Godišnji podaci za poslednje pet godine o medjunarodnim transakcijama su predstavljeni u sledeće četiri figure.

90,225

122,527

130,439 135,541 145,850

-

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

160,000

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 51. Kapacitet domacih izlaznih transakcija, broj

699 769

697

998

1,184

-

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 52. Vrednost domacih izlaznih transakcija, u milionima eura

101

260

336

203 203

-

50

100

150

200

250

300

350

400

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 54. Vrednost medjunarodnih ulaznih transakcija, u milionima eura

173

366 356

409 404

-

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 53. Kapacitet medjunarodnih ulaznih transakcija, broj

82 |


Depoziti vladinih institucija zajedno sa depozitima KAP-a čine najveći deo sveukupnih depozita držanih u CBK-u na kraju 2009. godine (61 procenata). Na dan 31. decembar 2009, depoziti Trezora i drugih institucija Vladr Republike Kosova su dostigli sumu od 213.8 miliona eura, dok su depoziti KAP-a dostigli vrednost od 451 miliona eura.

U okviru drugih nosioca računa, komercijalne banke i institucije osiguranja su najvažnije što se tiče nivoa depozita koji se drže na računima CBK-a. Depoziti komercijalnih banaka i institucija osiguranja koji se drže u CBK se uglavnom za njihove regulativne obaveze. Oni čine 22 procenata ukupnih depozita koji su se držali u CBK tokom 2009. godine. Dana 31. decembra 2009, depoziti komercijalnih banaka i institucija osiguranja su bili u sumi od 240.9 miliona eura.

Zbog globalne finansijske krize nivo depozita Kosovskog Trusta penzione štednje (KTPŠ) koji je držan u CBK-u se povećao tokom 2009. godine i dostigao je sumu od 122 miliona eura

322 326 322

568

667

-

100

200

300

400

500

600

700

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 56. Vrednost izlaznih medjunarodnih transakcija, u milionima eura

415 390

726

1,326

1,760

-

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

2,000

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 55. Kapacitet izlaznih medjunarodnih transakcija, broj

-

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

12-0

302

-04

04-0

406

-04

08-0

410

-04

12-0

402

-05

04-0

506

-05

08-0

510

-05

12-0

502

-06

04-0

606

-06

08-0

610

-06

12-0

602

-07

04-0

706

-07

08-0

710

-07

12-0

702

-08

04-0

806

-08

08-0

810

-08

12-0

802

-09

04-0

906

-09

08-0

910

-09

12-0

9

Ukupno stanje Institucije VladeKosovska Agencija za Privatizaciju Komercijalne BankeKompanije Osiguranj

Figura 57. Razvoj depozita glavnih klijenata CBK-a, miliarde euroa

Izvor: CBK (2010)

| 83


na kraju 2009. godine odnosno 11 procenata ukupnih depozita koji su se držali u CBK tokom 2009. godine.

5.3. Menadzment sredstava

Na osnovu zakona o CBK-u (član 6) Centralna Banka republike Kosova (CBK), je autorizovana da radi kao fiskalni agent Ministarstva Ekonomike i Finansija i da pruža finansijske savete na zahtev ovog Ministarstva, istovremeno na osnovu Zakona o Upravljanju javnim finansijama i odgovornosti Br.03/L-048, Član 7, Centralna Banka Republike Kosova (CBK) je autorizovana da investira sredstva Vlade.Ova vrsta finansijskih investicija omogućuje povratak investicija, koji se u formi interesa prebacuju u Kosovski konsolidovani budzet.

Deponovani fondovi u CBK uglavnom pripadaju vladinim institucijama. Stoga, Ministarstvo Ekonomije i Finansija (budzetske rezerve) i Kosovska Agencija za Privatizaciju (KAP) su jedni od glavnih doprinosioca CBK-a. Drugi deo fondova se uglavnom tiče sa obaveznom rezervom koju komercijalne banke održavaju u CBK. Takodje, CBK je povereno upravljanje deponovanim fondovima od javnih agencija, finansijskih institucija i donatorskih organizacija. Direkcija za menadzment sredstava upravlja portfoliom Trezora kao posebnim portfoliom, na osnovu Sporazuma sa trezorom, preko komiteta likvidnosti, koji održava regularno sastanke svakog meseca. Drugi deo portfolia sadrži sva druga sredstva u CBK-u. Ipak, svim sredstvima se upravlja u skladu sa Politikom investicija odobrenom od Upravnog Odbora CBK dajući poseban naglasak na sigurnost, likvidnost i na kraju povraćaju investicija.

Menadzment rizika se vrši preko mesečnog ocenjivanja banaka sa kojima CBK saradjuje. Sve aktivnosti investicija se vrše sa bankama koje ispunjavaju predvidjene kriterijume Politike investicija. I nasuprot finansijskoj krizi, iz konstantnih ocenjivanja za finansijsku postojanost od strane Medjunarodnih finansijkih agencija sve banke sa kojima CBK saradjuju ispunjavaju kriterijume Politike investicija sa glavnim kategorijama ocenjivanja (Aaa i Aa).

CBK investira sredstva u instrumente novčanog tržišta. Tokom 2009. godine, posebna pažnja je posvećena podeli rizika. Sva sredstva su investirana u centralne i komercijalne banke koje su u zemljama EU-a. Tri Centralne Banke ovih zemalja sa kojima CBK saradjuje su: Centralna banka Nemačke (Deutsche Bundesbank), Banka Francuske (Banque de France) i Centralna Banka Luksemburga (Banque Centrale du Luxemburg) koje imaju jedan minimalni kreditni rizik i četiri komercijalne banke zemalja članica EU-a koje imaju kreditnu klasifikaciju Aa ili Aaa na osnovu ocenjivanja od strane medjunarodnih finansijskih agencija, Moody’s, Fitch i Standard & Poor’s.

Direkcija menadzmenta sredstava, preko izveštaja menadzmenta rizika, osigurava kreditne podatke za svaku banku sa kojom saradjuje, koju će imati u svom izveštaju medjunarodne finansijske agencije (Moody's) i/ili (Standard & Poor's), i ukoliko postoji mogućnost i preglede ocenjivanja. Svaka banka sa kojom CBK saradjuje se pregledava po mesečnim osnovama. Podeljeni pregledi ocenjivanja koji su fokusirani na aktuelna dogadjanja, kao i izveštavanje o svakom poboljšanju neregularnosti u opštem finansijkom stanju jedne banke sa kojom CBK saradjuje se priprema na mesečnim osnovama, radi osiguranja da su se ispunili kriterijumi odredjeni u Politici investicija. Ukoliko je klasifikacija kratkoročnih obaveza banke sa kojom CBK saradjuje opala P1 (Moody's) ili A-1 (Standard & Poor's) pregledaće se od menadzera rizika i takav pregled će se odmah predstaviti Komitetu investicija.

84 |


U slučaju hartija od vrednosti, Komitet Investicija će odlučiti da li će se iste prodati ili će se dozvoliti da stignu do prispeća. Kada se jednom otkrije da je banka sa kojom CBK saradjuje pala ispod zatraženih klasifikacija, skinuće se sa liste odobrenih. Iz uradjenih ocenjivanja o bankama sa kojima CBK saradjuje, banke koje ne ispunjavaju kriterijume kreditne klasifikacije se skidaju sa liste odobrenih. Nijedna investicija nije uradjena sa bankama sa kojima CBK saradjuje, pre ispitivanja, ocenjivanja i odobrenja od Komiteta investicija koji se regularno ordžava svakog meseca radi ponovnog vraćanja na listu odobrenih od CBK-a.

Investicija sredstava predstavljenih u valuti euro, do kraja 2009. godine je uradjena u finansijskim instrumentima, u bankarskim depozitima (50%) i u hartijama od vrednosti (50%) zagarantovanim od zemalja Evropske Unije . Odredjivanje granica investicija za svaku banku sa kojom CBK saradjuje i za zemlje gde se investira je strogo ograničeno. Skladnost sa pravilima unutrašnjih investicija se radi po dnevnim osnovama, gde su sve aktivnosti odvojene od “back office-i” i izveštene Guverneru. Analize rizika kao i revizije menadzmenta sredstava se rade regularno. Analize rizika, kao i revizije funkcija menadzmenta sredstava se rade regularno.

Depoziti uzeti od CBK-a su plaćeni na osnovu kamatne norme Centralne Banke Evrope , i trenutne vrednosti u kojoj se nalazi globalni finansijski sistem na osnovu Politike o kamatnoj normi CBK-a. Dostignuti povraćaj investicija od CBK-a u proseku je minimum ponudjene kamatne norme, gde CBK zaustavlja malu razliku koja doprinosi povraćaju od svojih investicija

Na osnovu izveštaja od dana 31. decembra 2009. vrednost investirane sume Trezora sa CBK-om iznosi 213 miliona Eura. Ove investicije su uradjene u skladu sa Politikom investicija i politikom kamatne norme i odobrene su od Upravnog Odbora CBK-a. Ovaj potrfilio se investira u hartijama od vrednosti kojima su garant zemlje Evropske unije i oročeni bankarski depoziti.

Na osnovu izveštaja od dana 31. decembra 2009, total sredstava kojima se upravljalo je iznosio 1,084 milijardi, od ovog depoziti iz Trezora su bili 213 miliona eura (20%), KAP 451 miliona eura (42%), KTPŠ 122 miliona eura (11%) i drugi depozitori učestvuju sa oko 298 miliona eura (27%).

5.4. Medjubankarski sistem plaćanja

Razvoj jednog efikasnog i sigurnog sistema za domaće isplate kao ključnog stuba finansijske infrastrukture je osnovna funkcija CBK-a. Elektronski sistem medjubankarskog kliringa (SEKN) kojim upravlja CBK ke jedini medjubankarski sistem plaćanja u Republici Kosova. Tokom 2009. godine zabeležen je porast u kapacitetu i vrednosti transakcija SEKN-a i uradjeno je njegovo dalje unapredjenje, gde se treba posebno napomenuti puštanje šeme direktnog debita. Kao drugi važan dogadjaj u oblasti sistema plaćanja je bila priprema Strategije razvoja nacionalnog sistema i početak njene implementacije.

| 85


Konstantno, kapacitet i vrednost transakcija uradjenih preko SEKN-aë se povećavao, naglašavajući relativni porast plaćanja bez gotovog novca i povećanje verovanja u bankarski sistem. Kao i predhodnih godina, u 2009. godini, godišnji porast kako kapiaciteta tako i vrednosti transakcija SEKN-a je bio očit. Oko 3.8 miliona transakcija uz ukupnu vrednost od 3,98 miliarde eura je prošlo preko SEKN-a. U poredjenju sa transakcijama SEKN-a u predhodnoj godini, kapacitet transakcija se povećao za 38 procenata a vrednost transakcija se povećala za 26 procenata. Značajan porast transakcija SEKN-a semože videti i od prosečnih dnevnih podataka. Dnevna vrednost transakcija SEKN-a u 2009. godini je bila oko 15.9 miliona eura, u poredjenju sa oko 12.7 miliona eura u 2008. godini. Nakon toga, dnevni kapacitet transakcija SEKN-a u 2009. godini je bio blizu 15.1 hiljada, u poredjenju sa oko 10.9 hiljada u 2008. godini.

Postoje neke posebne vrste transakcija SEKN-a: prioritarne - individualne i masivne, Kos-Giro - masivne, i regularne – individualne i masivne. Nivoi poredjenja njihovih kapaciteta i vrednosti za 2009. i 2008. godinu su predsetavljeni u doel navedenim figurama.

1,919,156,425

2,325,049,961

2,460,258,416

3,166,222,722.73

3,975,558,921.27

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 59. Vrednost transakcija u SEKN-u

627,702

990,887 1,314,710

2,725,175

3,763,106

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 58. Broj transakcija u SEKN-u

7,676,6269,300,200 9,841,034

12,664,891

15,902,236

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 61. Prosecna dnevna vrednost transakcija u SEKN-u

2,511

3,964

5,259

10,901

15,052

2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 60. Dnevni prosek broja transakcija u SEKN-u

86 |


Regularlna plaćanja čine oko 90 procenata kapaciteta i oko 70 procenata vrednosti transakcija SEKN-a. One se proseuiraju preko SEKN-a ili kao individualne transakcije (jedna-do-jedne) ili kao masivne transakcije (jedna – do više ili više-do jedne). One se procesuiraju preko regularnih sesija kliringa i poravnjavaju se na neto osnovama.

Transakcije Kos-Giro predstavljaju jednu posebnu vrstu regularnih transakcija koje se takodje procesuiraju preko sesija kliringa i koje se poravnjavaju na neto osnovama. One se procesuiraju preko SEKN-a kao masivne tranakcije (više-do jedne). Dok su regularne individuane transakcije odredjene za uopštena plaćanja i regularna masivna plaćanja su odredjena za plaćanja i kasiranje preduzeća i različitih institucija, transakcije Kos-giro su odredjene za standardizovana i automatizovana kasiranja velikih računskih entiteta.

Prioritarne transakcije se procesuiraju i poravnavaju istovremeno po bruto osnovama. Slično kao i regularne transakcije, prioritarne transakcije se mogu procesuirati preko

456,864

2,915,590

377,460

11,156

2,036

374,539

2,084,356

246,501

6,207

13,572

Regularne (individualne)

Regularne (masivne)

Kos-Giro (masivne)

Prioritarne (individualne)

Prioritarne (masivne)

2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 62. Godinjikapacitet transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti

2,383,904,008

361,385,534

671,649,729

557,378,556

1,241,095

1,849,465,064

335,205,391

610,887,745

365,274,657

5,389,865

Regularne (individualne)

Regularne (masivne)

Kos-Giro (masivne)

Prioritarne (individualne)

Prioritarne (masivne)

2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 63. Godisnja vrednost transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti

| 87


SEKN-a ili kao individualne transakcije ili kao masivne transakcije. One i dalje predstavljaju jedan mali deo sveukupnih transakcija SEKN-a. U 2009. godini, što se tiče kapaciteta, one su predstavljale manje od 1 procenta transakcija SEKN-a, dok što se tiče vrednosti, one su dostigle da predstavljaju preko 14 procenata transakcija SEKN-a. Ova vrsta se i dalje koristi uglavnom za izvršavanje veoma hitnih isplata i onih koje imaju veliku vrednost.

Tokom 2009. godine, u SEKN-u su uradjena neka tehnološka i proceduralna dogadjanja. Najveće dostignuće SEKN u godini je bilo lansiranje šeme direktnog debita. Preko šeme direktnog debita pruža se jedna unapredjena mogućnost izvršavanja periodičnih isplata gotovim novcem. Šema se kompletno karakterizuje visokom standardizacijom i automatizacijom. Periodične isplate koje se mogu izvršiti preko ove šeme se u prvom redu tiču regularnih usluga koje supovezane sa objektima stanovanja ili posla kao obezbedjivanje električne energije, nabavka vode, telefonija, grejanje, održavnje, itd. Ovakve usluge preko Šeme direktnog debita se mogu platiti na jedan veoma lak način od strane potrpšača. Uz jedan predhodni ugovor sa odgovorajućom kompanijom koja pruža date usluge, gradjanin ili organizacija može realizovati, svakog meseca na odredjeni datum, automatsko plaćanje sa svog bankarskog računa bez autorizacije ili bez dodatnih radnji.

U 2009. godini pripremljena je Strategija razvoja nacionalnog sistema plaćanja uz podršku Svetske banke. Ovu strategiju čini vizija i odgovarajući plan radnje i uradjena je na osnovu devet stuba: i) pravni okvir, ii) plaćanja velikih vrednosti i urgentna plaćanja, iii) plaćanja malih vrednosti, iv) vladine transakcije, v) hartije od vrednosti, vi) monetarno tržište, vii) vanjske pošiljke, viii) supervizije sistema plaánja, i ix) saradnja. Kao takva, ova strategija je sveobuhvatna i predvidjena je da se implementira u srednjeročnom roku.

5.5. Regjistar kredita

Regjistar kredita predstavlja jedan poseban stub nacionalne finansijske infrastrukture. Kreditni Registar Kosova (KRK), kojim upravlja CBK, ima jednu veoma posebnu ulogu u razvoju bankarskog sektora, unapredjenje tržišta kredita kao i uopšteno promovisanje finansijske stabilnosti u Republici Kosova. On u prvom redu služi za razmenu personalnih kreditnih informacija izmedju institucija koje daju kredite. Sem banaka i drugih institucija koje daju kredite i same osobe koje uzimaju kredite i aplikanti za kredit kao kreditni subjekti mogu da osiguraju odgovarajuću personalnu informaciju uz pomoć KRK-a u izvanrednim slučajevima. Radi izvršenja službenih dužnosti, KRK-u mogupristupiti i supervizori institucija koje daju kredite.

N akraju 2009. godine, u Krk-u je bilo blizu 900 hiljada kreditnih zapisa u vezi sa aktivnim i otpisanim kreditima, odnosno 25 procenata više u poredjenju sa predhodnom godinom. Iako je broj institucija koje daju kredite ostao isti, broj njihovih individualnih korisnika je dostigao iznad 1 hiljade odnosno povećao se za jednu četvrtinu u poredjenju sa predhodnom godinom.

88 |


I broj pretraga od strane institucija koje daju kredite za korisnike kredita ili individualne aplikacije za kredit se povećao za jednu trećinu u poredjenju sa predhodnom godinom i dostigao je oko 600 hiljada. Takodje je i broj pretraga od strane subjekta korisnika kredita značajno porastao u relativnom pojmu, dok u apsolutnom pojmu ostaje ispod 1 hiljade.

Kao i predhodnih godina počev od njegovog puštanja u 2006. godini, tako i u prošloj godini uloga KRK-a je značajno napredovala. Kancelarija registra kredita sem upravljanja sistemom, je takodje koordinirala dalji razvoj i nadgledala je rad na osnovu tehničkih zahteva odgovornog osoblja institucija koje daju kredite i osoblja Direkcije bankarske supervizije. Jedna serija sastanaka je održana sa institucijama koje daju kredite i sa drugim relevantnim akterima.

Komunikaciji i saradnji sa relevantnim institucijama evropskih zemalja je pružena posebna pažnja tokom godine. Sem kontakata sa kreditnim registrima u regionu a i šire, uradjene su pripreme za učlanjenje u poznato evropsko društvo kreditnih registra - ACCIS (Association of Consumer Credit Information Suppliers). Učlanjenje će se desiti početkom 2010 godine i doprineće prilikom formalnih i funkcionalnih unapredjenja KRK-a i posebno u angažovanju ka evropskoj integraciji.

5.6. Aktiviteti u oblasti statistika i ekonomskih analiza

Godina 2009. se okarakterizovala sa višedimenzijalnim dostignućima u oblasti statistika kao i u oblasti ekonomskih analiza. Avgust 2009. godine je bio poseban za statističku funkciju CBK-a, jer odmah nakon učlanjenja Republike Kosova u MMF, objavljene su monetarne i finansijske statistike države Kosova u prestižnim objavama MMF-a: International Financial Statistics (IFS). Integralni deo ovog uspeha, pored profesionalnog i posvećenog osoblja, je bila i tehnička asistencija i relevantna obuka dobijena od strane medjunarodnih institucija, posebno od Medjunarodnog Monetarnog Fonda.

2009. godina predstavlja period ubrzanog razvoja i u oblasti statistika vanjskog sektora. Statistike bilansa plaćanja su se po prvi put sastavile i objavljene su na kvartalnim osnovama. Ovo je bila preteča objave i ovih statistika u IFS u 2010. godini, što ujedno zaokružuje statističku funkciju CBK u skladu sa medjunarodnim standardima.

100

200

300

400

500

600

700

800

900

2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 65. Broj pretraga u KRK tokom godine, hiljade eura

100

200

300

400

500

600

700

800

900

2008 2009

Izvor: CBK (2010)

Figura 64. Broj kreditnih zapisana kraju godine, hiljade eura

| 89


U skladu sa dogadjajima u bankarskom sektoru na Kosovu i medjunarodnim statistički standardima, i radi konstantnog napredovanja u kvalitetu monetarne, finansijske i statistike bilansa plaćanja, tokom 2009. godine su pripremljene nove verzije Statističkog Bankarskog Izveštaja, Izveštaja o kamatnoj normi, i sistema izveštavanja o medjunarodnim transakcijama. Sprovodjenje ovih statističkih projekata je počelo od januara 2010. godine.

Iz aspekta ekonomskih analiza, 2009. godina se okarakterizovala sastavljanjem izveštaja Brzgo Ekonomskog Pokazatelja. Ovo je jedan unutrašnji izveštaj koji se sastavlja na mesečnim osnovama radi informisanja Upravnog Odbora i Menadzmenta CBK-a o novim ekonomskim dogadjajima u zemlji.

2009. godina beleži i početak rada u sastavljanju ‘Makroekonomskog Modela’. Preko ovog modela se žli kreirati jedan okvir kojim će se omogućiti analiziranje i predvidjanje makroekonomskih dogadjaja u zemlji. 2009. godina se okarakterizovala i sa daljim unapredjenjem analize ‘Stres-Test’ bankarskog sektora, kao i sastavljanjem različitih unutrašnjih izveštaja i analiza, a sve ovo u funkciji finansijske stabilnosti i podrške sveukupne ekonomske politike u zemlji.

U okviru objava treba se napomenuti jubilarno izdavanje Broj 100 Mesečnog statističkog biltena. Ovo beleži dalje unapredjenje biltena u pogledu volumena i kvaliteta statistike i analitičkog dela objavljenog u ovom biltenu. Štaviše, izuzev monetarnihi finansijskih statistika, i statistika bilansa plaćanja, povećano je uključivanje statistika fiskalnog sektora i statistika realnog sektora. Počev od ove objave, Mesečni statistički bilten, zajedno sa drugim objavama CBK se štampa u novom dizajnu.

U okviru drugih periodičnih objava, tokom 2009. godine su objavljeni i Bilten bilansa plaćanja i Bilten finansijskog sektora. Za razliku od predhodnih izdanja, poslednje izdanje Biltena bilansa plaćanja je imalo poboljšanje kvaliteta i objavljeno je sa tromesečnim podacima bilansa plaćanja. Sem ovoga, bilten je obogaćen sa sveukupnim analizama dogadjaj u bilansu plaćanja. Poboljšanje kvaliteta je pretrpeo i Bilten finansijkog sektora u pogledu kvalitetnijih i sveukupnijih analiza. Ovo izdanje u 2010. godini će se prerasti u Izveštaj o finansijskoj stabilnosti.

U 2009. godini je zabeležen napredak i u istražnoj funkciji i tim povodom objavljene su dva naučna rada, i to: (i) Odredjivanje pošiljki emigranata: Slučaj Kosova i (ii) Efikasnost Banaka u Jugoistočnoj Evropi: sa posebnim osvrtom na Kosovo. 2009. godina se okarakterizovala isto i učešćem i predstavljanjem osoblja na različitim konferncijama i seminarima, unutar i van Kosova. Treba se napomenuti učestvovanje i prezentacija osoblja sa naučnim radovima na medjunarodnim konferncijama u Velikoj Britaniji i Hrvatskoj. Štaviše, CBK je organizovala konfernciju prilikom 10-godišnjice osnivanja i četiri seminara o ekonomskim politikama, gde su razmatrane teme od strane medjunarodnih i domaćih eksperata.

90 |


6. Unutrašnji dogadjaji

6.1. Unutrašnja kontrola

Na osnovu dužnosti i odgovornosti odredjenih zakonom CBK-a (član 30), Glavni Inspektor podnosi sažetak svih njegovih nalaza i preporuka u izveštajima predstavljenim svakih šest meseci ispred komiteta revizije Upravnog Odbora CBK-a.

Kancelarija Glavnog Inspektora uključuje unutrašnju reviziju, kontrolu i implementaciju budzeta i operativne analize.

Unutrašnja revizija

Unutrašnja revizija je kao i predhodnih godina tako i u 2009. godini radila na osnovu godišnjeg plana predloženog od generalnog inspektora uz predhodno odobrenje od strane Komiteta revizije kao nezavisnog organa i konačnog odobrenja od strane upravnog odbora.

Unutrašnja revizija u CBK-u je kao i predhodnih godina tako i za 2009. godinupripremila godišnjiplan revizije u skladu sa Medjunarodnim standardima profedionalne praktike unutrašnje revizije instituta unutrašnjih revizora-IIA (Institute of Internal Auditors, Altamonte Springs, Florida, SHBA) Konkretno godišnji plan je pripremljen oslanjajuće se na sledeće standarde:

Standard 1110.A1; Standard 2010; Standard 2010.A1; Standard 2010.C1 i standarda 2020 Ovaj godišnji plan je uradjen na bazi Ocenjivanja godišnjeg rizika, ocenjivanje koje identifikuje rizike i kategorizuje ih po stepenu rizičnosti . Plan na osnovu rizika odredjuje prioritete aktiviteta Unutrašnje revizije i u skladu je sa ciljevima i objektivima CBK-a.

Stepen rizika se odredjuje na osnovu ključnih faktora rizika kao što su mogućnost i uticaj . Od ovih faktora se odredjuje koliko često se treba izvršiti aktivnost revizije u aktivnostima ili u odredjenim radnjama CBK-a, što znači da tamo gde je materijalni gubitak i gubitak reputacije veći tamo se treba češće koncentrirati revizija . Dakle, kao sažetak ovog, možemo konstatovati da rizik u centralnoj banci služi kao početna tačka revizora.

Na osnovu ocenjivanja rizika i imajući u obzir moguće materijalne gubitke i gubitke reputacije institucije, revizije su radjene na mesečnim, tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim bazama. Dole navedena polja su se smatrala da imaju naglašeniji rizik:

• Menadzment sredstava (strane investicije) • Operacije gotovog novca • Informativna i tehnologija sistema • Sistem plaćanja • Nabavka , i tako dalje. Izuzev planiranih revizija, na zahtev Guvernera i Glavnog inspektora uradjene su i neke revizije ad hoc.

Svrha unutrašnje revizije je da ispita, oceni i izvesti o skladnosti sistema unutrašnje kontrole davajući predloge za poboljšanje. Na osnovu ispitivanja i ocenjivanja sistema unutrašnje kontrole, ocenjivanja transakcija, i verifikacije skladnosti sa zakonima, pravilima i pravilnicima na snazi, unutrašnja revizija priprema pismene izveštaje, koji sadrže odgovore menadzmentu o nalazima i preporukama. Izveštaji unutrašnje revizije nakon odobrenja od Generalnog inspektora se predaju menadzmentu i Guverneru.

| 91


Da bi se pratila implementacija preporuka, unutrašnja revizija konstantno ažurira tabelarnu formu praćenja implementacija preporuka na hronološki način sa svim relevantnim informacijama. Takvi izveštaji se koriste kao transparentna sredstva i komunikacije radi emitovanja preko komiteta revizije upravnom bordu status o implementaciji preporuka.

Kao dodatna atkivnost, sada već nezaobilazna, a radi konstantnog monitoringa portfolia investicija CBK-a zatražena od Glavnog Inspektora je revizija na nedeljnim osnovama operacija investicija u hartijama od vrednosti i oročenim depozitima . Za ovu svrhu je tokom 2009. godine sastavljeno 52 posebnaizveštaja za praćenje svih investicija kako na tržištu novca tako i u hartijama od vrednosti. Ovoj oblasti je data posebna pažnja pogotovu od prošle godine zbog globalne finansijske krize.

Tokom 2009. godine, unutrašnja revizija je nastavila sa monitoringom procesa rinumeracije novca za pošiljke van zemlje, nakon toga nastavila je sa praćenjem implementacija navedenih preporuka od strane Revizije, Direkciji IT u vezi sa sistemom vanjske podrške (čuvanje podataka ).

Kao nastavak profesionalnog razvoja osoblja posvećena je pažnja nastavku profesionalnog uzdizanja svog osoblja Unutrašnje revizije, preko praćenja obuka, medjunarodnih i nacionalnih seminara, post diplomskih studija kao i produbljivanje saradnje sa Centralnim Bankama u regionu i profesionalnim institucijama kao što su: Institut “IBFI” – u sklopu Banke Francuske, CEF u Sloveniji, itd., nakon toga učlanjenje u različita medjunarodna društva za Unutrašnju reviziju kao što su : Institut unutrašnjih revizora IIA ( Institute of Internal Audit) i samim tim učlanjenje u Društvo revizije informativnih sistema i Kontrole-ISACA (Information Systems Audit and Control Association).

6.1.1. Kontrola i implementacija budzeta i operacione analize

I tokokm 2009. godine, kontrola i implementacija budzeta je doprinela radom na način da se što racionalnije i efikasnije iskoriste distupni izvori i u skladu sa odobrenim budzetom od strane Upravnog Odbora, pošto prilikom implementacije budzeta CBK treba da ima za svrhu racionalnije i efikasnije korišćenje dostupnih izvora i u skladu sa odobrenim budzetskim linijama.

Kontrola implementacije budzeta zajedno sa operacionalnim analizama predstavlja nastavak i nepodeljenu celinu procesa i poslova koji su počeli ranijih godina, koji se rade danas i koji će nastaviti da se rade i u budućnosti u CBK-u kao “karika” od velikog značaja u lancu instaliranih unutrašnjih kontrola koje rade u sklopu Kancelarije glavnog Inspektora držeći se realizacije objektiva iz poslovnog plana za godine 2007/09 kao i;

- Uradjena je supervizija i odobrenje operativnih i kapitalnih troškova u skladu sa odobrenim i odredjenim budzetskim linijama.

- Pregledani su i propraćeni istovremeno realizovani prihodi CBK-a, pogotovo prihodi od Interesa na oročene depozite i hartije od vrtednosti .

- Monitoring i celokupno održavanje troškova CBK-.

Izveštaji kontrole i implementacije budzeta i operativne analize su pripremljeni i uradjeni su za svaki mesec i po periodima na osnovu akrualnog* principa što govori o performansi budzeta na akruelnim osnovama

Kvalitetni rezultati su postignuti što se tiče prihoda CBK-a:

- Kontrola / verifikacije i supervizija prihoda a popgotovo prihoda koji se realizuju od interesa plasmana oročenih u stranim bankama i od hartija od vrednosti kao i

92 |


mesečno održavanje i evidencija depozita klijenata kao i Plasmana CBK-a u stranim bankama /prihodi i rashodi interesa /

Tokom 2009. godine, nastavljeno je sa izvršavanjem odredjenih objektiva koji su planirani u kontroli i implementaciji budzeta za period 2007/09 i u ovom pravcu je su uradjeni sledeći poslovi :

- Poboljšanje i ubacivanje informacija podataka o prihodima i rashodima u nedeljnim, mesečnim i godišnjim izveštajima.

- Praćenje, evidencija troškova službenih putovanja u zemlji i van zemlje za svaku jedinicu, posebno za svaki de departament i direkciju i ukupno kao i poredjenja sa nedeljnim periodima za naknade unutar zemlje, kao i

- Posebno praćenje kontrole i realizacije linija budzeta za profesionalnu afirmaciju osoblja, obuke u zemlji i van nje.

6.2. Kadrovska služba

Kadrovska služba je nastavila sa razvojem u skladu sa objektivama Centralne Banke Kosova i relevantnim politikama kao što su politika obuke , zaposlenja i etičkog koda i lepog ponašanja, blagovremeno osiguravanje kadrovske službe , ocenjivanja performansi, plata i beneficija. Sve ovo je uradjeno uz blisku saradnju sa visokim menadzmentom i sa radnim grupama .

Da bi dostigli veću efikasnost posla kadrovska služba je tokom 2009. godine obezbedila sofisticiran softver kadrovske službe sa funkcionalnom bazom podataka koja je omogućila povećanje kvantiteta i kvaliteta informacija kod višeg menadzmenta i radnika a koja se konstantno preuredjuje od Kadrovske službe .

Kao nastavak podrške od Svetske Banke izvršava se projekt:,, Pomoć CBK-u pri funkcionalnom ocenjivanju i srednjeročnom razvoju plana za zaposlenje i pregled stimulacije osoblja’’. Prilikom izvršenja ovog Projekta uradjena je identifikacija objektiva obuke i razvoj osoblja u skladu sa strateškim objektivima za 2010-2015 .

Tokom 2008. godine objavljeno je 17 konkursa u odgovarajućoj štampi na Kosovu, kao i na elektronskoj stranici CBK-a, (na tri jezika; albanski, srpski i engleski). Na osnovu ovih konkursa zaposleno je 16 novih radnika , od kojih troje imaju završeni master Univerzitet priznat van zemlje , 16 osoba za diplomom univerziteta i jedan sa srednjom školom i sertifikate koji su medjunarodno poznati u oblasti informativne tehnologije. Ipak , tokom ove godine jedan radnik je dobrovoljno dao ostavku.

Tokom 2008. godine prosečni broj zaposlenih je bio 161 od kojih je 46% ženskog pola i 54% muškog, uz prosečnu starost od 39 godina. Učešće žena u upravnim pozicijama u totalu ima 37%, dok je muškaraca 63 % .

CBK je nastavila biti poslodavac sa jednakim mogućnostima služeći se korektnim, jednakim i nediskriminatornim pristupom tokom zaposlenja bez obzira na pol, godine, rasu, političko shvatanje i druge statuse koji su pod zaštitom zakona. Dakle , banka se bazira na koncept jednakog pristupa svima onima koji su zainteresovani za CBK

Gledajući po strukturi kvalifikacija radnika na kraju 2009. godine, imamo rezultat koji je naveden u podacima ispod:

| 93


Tabela 26. Kvalifikaciona struktura zaposlenih u CBK na kraju 2009 godine

Izvor: CBK (2010)

Centralna Banka Republike Kosova, konstantno pruža mogućnosti studentima sa univerziteta /koledza kako domaćim tako i onim van zemlje da drže praktični deo “Students Internship Program” na način na koji će im osigurati jedinstvenu mogućnost za dobiju iskustvo rada u različitim oblastima funkcija i operacija CBK-a kao i jedan pomak iznad univerziteta iz teorije u praksu. I tokom 2009. godine u CBK je uspešno završilo praktiku 17 studenata .

Takodje, CBK je konstantno angažovana da osigura svojim radnicima dovoljno znanja, spremnosti i relevantne ekspertize da bi ispunili svoje zadatke i odgovornosti u skladu sa najvišim standardima za dostizanje svojeg punog potencijala preko obuka, kurseva, seminara, akademskog i postakademskog školovanja gde CBK podržava na finansijski način razvoj osoblja. Sem podrške od sopstvenih sredstava CBK je za ovu svrhui uživala i značajnu podršku iz Svetske Banke.

Tokom 2009. godine osoblje CBK-a je bilo na obukama van zemlje ukupno 367 radnih dana uz ukupno 62 pohadjane obuke i 76 člana osoblja je bilo na obukama uglavnom u FMN-Joint Vienna Institute , Centralnu Banku Evrope, Deutsche Bundesbank, Banku Francuske, Nacionalnu Banku Austrije, Federal Reserve Banka u NJujorku, Banku Engleske, Banku Holandije, Banku Češće, Toronto Centar itd.

Jedan od glavnih ciljeva poslovnog plana 2007-2009 je bila obuka osoblja u sledećim oblastima:

Uglavnom pohadjane obuke od strane osoblja su bile u oblastima: Macroeconomic Modeling and Forecasting II Balance of Payments Statistics, Risk Focused Supervision and Risk Assessment. Fight against financial delinquency and Money Laundering, Banking Leadership program, Payment Systems, Financial Derivatives and Reserve Management, Legal Aspects of International Financial Institutions, Banking Supervision under Basel II, Financial Stability in Central European Economics, Instruments of Financial Markets, Internal Audit and risks management in a Central Bank, Risk Based IT Audit, CISA, The Basel Capital Accord for Banks itd.

6.3. Pravni aktiviteti CBK-a

Tokom 2009. godine, pravni aktiviteti CBK su bili posvećeni razvoju i unapredjenju pravno-regulativnog okvira u funkciji ispunjenja objektiva i odgovornosti CBK-a u skladu sa zakonskim propisima na snazi. Tokom ove godine desili su se značajni pomaci u pravcu unapredjenja pravnog okvira CBK-a i njegove harmonizacije sa medjunarodnim standardima i praktikama i pravnom okviru Evropske Unije. Tako, uz tehničku asistenciju koja je konstantno pružana od Medjunarodnog Monetarnog Fonda kao i Svetske Banke

PhD 1 1

Master 24 9 15

Diploma Univerziteta 66 28 38

Bachelor 26 13 13

Visa skola 1 1

Srednja skola 45 23 22

Osnovna skola 4 3 1

Ukupan broj radnika 167 77 90

Vrsta kvalifikacije Broj kvalifikovanih StrukturaBroj kvalifikovanih zenskog

polaBroj kvalifikovanih muskog

pola

94 |


tokom ove godine su uradjene sve potrebne pripreme u pravcu usvajanja zakona koji su predvidjeni u pravnoj strategiji CBK-a. U saradnji sa MMF-om je uradjen nacrt novog zakona za Centralnu Banku gde su uključeni svi potrebni elementi modernih zakonskih propisa centralnih banaka što se smatra jednim korakom napred ka evropskoj integraciji. Očekuje se da će se ovaj zakon usvojiti tokom sledeće godine. Takodje, uradjene su potrebne pripreme za ispunjavanje pravnog okvira i u pravcu usvajanja drugih zakona iz oblasti finansijskog sistema koji će kompletirati pravni okvir za izgradnju i razvoj finansijskog sistema na Kosovu.

Štaviše, radi radi funkcionisanja na efikasniji način finansijskog sistema, pravni aktivitet CBK-a je nastavio i sa usvajanjem i harmonizacijom podzakonskih akata, sporazuma o saradnji sa domaćim i stranim institucijama i sa drugim aktivnostima utičući tako na razvoj i postojanost finansijskog sistema na Kosovu.

Pravna aktivnost i harmonizacija sa medjunarodnim standardima i pravom EU-a je bila svo vreme orijentisana ne samo na modernizaciju pravne infrastrukture CBK ukoraku sa novim dogadjanjima, nego takodje i na adekvatnoj implementaciji istih u praktici u skladu sa visokim standardima odgovornosti i transparentnosti. Sve ovo je uticalo na razvoj i očuvanje jednog stabilnog, sigurnog i konkurentnog finansijskog sektora.

| 95


7. Regionalana i medjunarodna saradnja

Regionalna i medjunarodna saradnja konstantno predstavljaju jednu važnu komponentu Centralne Banke Republike Kosova. Zbog uticaja globalne finansijske krize 2009. godina se okarakterizovala dodatnim aktivnostima medju akterima u finanisijskom sektoru. I Centralna Banka Republike Kosova nije bila otcepljena od ovih aktivnosti, iako je kriza imala mali uticaj, banka je preduzela potrebne preventivne mere za sprečavanje uticaja krize. Tokom 2009. godine mnogo medjunarodnih eksperata je posetilo CBK ali je i puno eksperata i menadzera CBK bilo na putovanjima van zemlje radi poboljšanja procesa CBK-a na način na koji bi bila efikasnija i radi poboljšanja finansijskog sistema na Kosovu.

Godinu 2009. je okarakterizovalo i beleženje 10-godišnjice osnivanja CBK i dvodnevna konferencija je održana za ovu godišnjicu, gde je veliki broj delegacija iz različitih zemalja regiona ali i evrope bio prisutan. U ovom kontestu, treba se posebno napomenuti prisustvo četiri bivša medjunarodna direktora. Izuzev generalnih direktora CBK-a, koji su bili značajan deo razvoja finansijskog sistema na Kosovu, na ovoj godišnjici su bili prisutne i druge veoma važne domaće i medjunarodne osobe uključujući; Predsednika Kosova, Predsednika Skupštine, Premijera, ministra MEF-a, članove komiteta za ekonomiju i finansije, ambasadore, diplomatski predstavnici različitih domaćih i medjunarodnih finansijskih institucija. U ovom kontestu vredi da se napomene i učešće guvernera Banke Albanije kao i Predsednika Agencije za Regulisanje i Bankarsku Superviziju Turske. Takodje, da bi obelezili ovaj dogadjaj prisutni su bili i ambasadori razlicitih zemalja, medju kojima i Abmasador Sjedinjenih Americkih Drzava.

Tokom 2009. godine CBK su posetile mnoge različite medjunarodne delegacije kao što su predstavnici Autoriteta finansijskog tržišta (Financial Market Authority – FMA) i Nacionalne Banke Austrije (Österreichische Nationalbank OeNB), gde se razmatralo o saradnji sektora finansijske supervizije kao i pružanja obostranih informacija.

Nakon toga u centralnom predstavništvu Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, u Londonu, je odrzana godišnja radna konferencija ove banke, gde su izuzev predstavnika 62 zemlje sveta, kao specijalan gost učestvovao i Guverner Centralne Banke Kosova. Sem različitih sastanaka na kojima je Guverner CBK-a učestvovao on je bio prisutan i na sastanku Odbora guvernera ove banke.

Na prolećnom sastanku MMF-a je učestvovao i Guverner CBK-a sa delegacijom gde je realizovano nekoliko službenih sastanaka sa visokim zvaničnicima Medjunarodnog Monetarnog Fonda, kao što je zamenik upravnog direktora MMF-a, izvršni direktori mnogih zemalja članica MMF-a, i sa službenicima Svetske Banke. Drugi sastanci su uradjeni i sa zamenikom predsednika Svetske Banke za Euroaziju, službenikom Departementa Države i službenicima USAID-a, itd. Nakon toga, Guverner CBK je takodje učestvovao i na 6. Ekonomskom forumu u Beču odnosno na trećem sastanku – sastanku guvernera i bankara, kao i na konferenciji pod nazivom “20 godina nakon kolapsa socijalističke ekonomije, ekononskog razvoja i konvergencije u Poljskoj i drugim zemljama Istočne i Centralne Evrope”, gde je Guverner imao odvojen sastanak i sa z. Trichet, predsednikom Centralne Banke Evrope. Takodje Centralna Banka Republike Kosova je u saradnji sa Bankom za razvoj iz Nemačke KfW, Društvom mikrofinansijskih institucija Kosova -AMIK- , Frankfurtskoj školi za finansije i menadzment EFSE i uz učešće predstavnika iz komercijalnih banaka Kosova održala jednodnevnu konferecniju sa temom : “Odgovorno finansiranje na Kosovu “.

Tokom 2009. godine Guverner Centralne Banke Luksemburga je bio u poseti CBK-u gde je potpisan sporazum o saradnji i pojačanju recipročnih relacija. Takodje, CBK je posetio i austrijski ambasador na Kosovu.

Centralna Banka Republike Kosova je tokom 2009. godine radila u pravcu učlanjenja u medjunarodne organizacije, institucije i različita društva. U ovom kontestu mora se

96 |


napomenuti aktivni doprinos CBK u ubrzanju učlanjenja Republike Kosova u Medjunarodni Monetarni Fond i Svetsku Banku (juni 2009).

7.1. Medjunarodni sporazumi

Centralna Banka Republike Kosova radi olakšavanja relacija sa različitim finansijskim institucijama je preduzela inicijative za potpisivanje sporazuma sa razlitim zemljama u regionu a i šire. U 2009. godini CBK je potpisala sporazume razumevanja sasledećim institucijama:

Autoritetom finanisjke supervizije Albanije (AMF) sa kojim je potpisana dopuna Memorandum o postojećem razumevanju a koji se tiče saradnje i razmene iskustava i informacija u dfinansijskoj oblasti, osiguranju, penzijama i drugim relevantnim poljima koja su uključena u ovaj MoU.

Centralnom Bankom Luksemburga- Sporazum o rezumevanju u oblasti menadzmenta sredstava, pružanja obuka kao i tehničke pomoći.

98 |


8. Finansijski pregled CBK-a

-

Centralna Banka Republike Kosova

Finansijski izveštaji

31 Decembar 2009 godine i

Izveštaj nezavisnog revizora


Sadržaj Strana

Izveštaj nezavisnog revizora i - ii Izveštaj o finananiskom stanju 1 Izveštaj o sveobuhvatni dobitak 2 Izveštaj o promenama na kapitalu 3 Izveštaj o tokovima gotovine 4 Napomene uz finansijske izveštaje 5 - 38

Strana 1 od 38

Strana 2 od 38


Izveštaj o sveobuhvatni dobitak

Za godinu završenu 31. Decembra

U hiljadama EUR Napomene 2009 2008

Prihodi od kamata 6,629 42,841Rashodi od kamata (2,500) (34,063)Dobitak po osnovu kamata 22 4,129 8,778 Prihodi od naknada i provizija 2,462 884Rashodi od naknada i provizija (269) (215)Dobitak po osnovu naknada i provizija 23 2,193 669 Prihodi iz subvencija 24 24 85Ostali poslovni prihodi 25 1,340 1,087Poslovni prihod 7,686 10,619 Troškovi zaposlenih 26 (2,160) (1,771)Troškovi amortizacije 12,13 (505) (458)Generalni i administrativni troškovi 27 (998) (923)Poslovni rashodi (3,663) (3,152) Dobitak za godinu 4,023 7,467 Ostali sveobuhvatni dobitak / (gubitak) (303) - Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda 3,720 7,467

Napomene na stranama od 5 do 38 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Strana 3 od 38


Izveštaj od promenama na kapitalu za godinu završenu 31. Decembra

U hiljadama EUR Napomene

Zakonski fond

Rezervni fond

Neraspoređeni

dobitak Ukupno Stanje na dan 1. Januara 2008 20,000 4,590 9,146 33,736 Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda

Dobitak ili gubitak - - 7,467 7,467Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda

- - 7,467 7,467

Transakcije po zakonu, priznati direktno u kapitalu

Transfer u rezervni fond 10,000 (854) (9,146) -Ukupan transfer u zakonski fond 10,000 (854) (9,146) -Stanje na dan 31. Decembra 2008 30,000 3,736 7,467 41,203

Stanje na dan 1. Januara 2009 30,000 3,736 7,467 41,203Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda

Dobitak ili gubitak - - 3,720 3,720Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda

- - 3,720 3,720

Transakcije po zakonu, priznati direktno u kapitalu

Transfer u rezervni fond - 7,467 (7,467) -Ukupan transfer u zakonski fond - 7,467 (7,467) -Stanje na dan 31. Decembra 2009 30,000 11,203 3,720 44,923


Strana 4 od 38


Izveštaj o tokovima gotovine

Za godinu završenu 31. Decembra

U hiljadama EUR Napomene 2009 2008 Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Dobitak perioda 3,720 7,467 Korekcije za: - Troškovi amortizacije nekretnine i opremu 12 444 378 Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 13 61 80 Prihodi iz subvencija 24 (24) (85) Dobit od prodaje opreme (11) (5) Prihodi od kamata 22 (6,629) (42,841) Rashodi od kamata 22 (2,500) 34,063 61 (943) Promene blagajničkih zapisa (15,959) (145,749) Promene tekućih računa sa nerezidentnim bankama (61,824) (197,908) Premenu u sredstava u IFM (124,458) - Promene ostalih sredstava 31 (111) Promene obaveza prema domaćim bankama 96,088 23,604 Promene obaveza prema IMF računima 124,761 - Promene obaveza prema vladinim institucijama (243,129) 51,482 Promene obaveza prema javnim i komercijalnim preduzećima (106,648) (23,835)

Promene ostalih domaćih obaveza 32 (5,717) (117,749) 96,639 Prilivi od kamata 9,160 47,329 Odlivi po osnovu kamata (2,574) (34,209) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (111,163) 109,759 Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja Prilivi od prodaje opreme 11 5 Odlivi za kupovinu opreme 12 (472) (357) Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja 13 (149) (44) Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (610) (396) Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja Prilivi po osnovu subvencija 24 33 36 Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 33 36 Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata (111,740) 109,399 Uticaj deviznog kursa (303) - Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 1 januara 730,878 621,479 Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 31. decembra 28 618,835 730,878


Strana 5 od 38


Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno) 1. Osnovne informacije

Centralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK"), nasljednik Centralne Banakrse Uprave Kosova, je nezavisni pravni entitet sa punim kapacitetom kao pravno lice po zakonom primenljivim u Republici Kosova. CBK je posebni pravni entitet sa ovlašćenjem da izdaje dozvolu, da vrši superviziju i da regulira finansijske institucije u Republici Kosova. Početni prethodnji entitet CBKa, Bankarska i Naplatna Uprava Kosova osnivan je u saglasnosti sa odredbama Administrativne Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu (u daljem tekstu “UNMIK”), Regulacija broj 1999-20 izdata 15. novembra 1999, dopunjena 1. oktobra 2001 (UNMIK Regulacija 2001/24). Na dan 24. avgusta 2006, nova regulacija (UNMIK Regulacija broj 2006/47) ušla je u snazi transformirajući Bankarsku i Naplatnu Upravu Kosova u Centralnu Banku Republike Kosova. Na 5. juna 2008, Zakon broj. 03/L-074 za Centralnu Banku Republike Kosova je usvojen u Skupštini Republici Kosova. Po ovom zakonu, osnovni ciljevi CBKa su:

• gajanje čvrstoću, solventnost i efikasno funkcioniranje stabilnog tržišno-zasnovanog finansijskog sistema, podsticati tržišno pojavljivanje sigurnih finansijskih instrumenata; i

• bez predrasude ovome, dati podršku generalne ekonomske politike Kosova sa pogledom za doprinos efikasnom alocrianju resursa u saglasnosti sa principima otvorene tržišne ekonomije.

CBK ima, između ostalom, vlast:

• da preporuči široke političke direktive skupštini i vladi u poljima njene odgovornosti;

• da formulira i implementira mere za, i da nadgleda i regulira, sistema plaćanja i podmiravanja transakcija u domaćim i stranim valutima u Kosovu;

• da poseduje i rukuje jednom ili više sistama plaćanja;

• da deluje kao bankar Ministarstvu Finansija i Ekonomije i da obezbeđuje finansijske savete na njegove zahteve;

• da deluje kao fiskalni agent Ministarstva Finansija i Ekonomije;

• da drži depozite u stranim valutima banaka, Ministarstva Finansija i Ekonomije i ostala javna preduzeća;

• da osigura adekvatnu ponudu bankarskih nota i kovani novac za podmiravanje gotovinskih transakcija;

• da održava depozitar za bezbednog čuvanja valuta i hartija od vrednosti;

• da izdaje dozvole, da vrši superviziju i da reguliše finansijske institucije;

• da vrši regularnu ekonomsku i monternu analizu ekonomije Kosova, javno publikuje rezultate, i podnosi predloge i mere skupštini i vladi na bazi takvih analiza;

• da vrši superviziju i da reguliše dilere u menjačnicama, brokere-dilere, i zajedničje fondove;

• da odobrava spoljašne revizore finansijskih instirucija; i

• da postavi računovodstvene standarde za finansijske institucije Kosova u liniji sa međunarodne standarde finansijskog izveštavanja.


Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 6 od 38

1. Osnovne informacije (nastavak)

CBK deluje iz kancelarije u Prištini. Adresa registrirane kancelarije CBKa je:

Ul. Garibaldi 33,

Priština, Kosovo.

Upravni Odbor

Upravni Odbor formulira politike delovanja CBKa i vrši superviziju njihovih implementiranju. Rukovdstvo CBKa je dužno izvestavati, ne manje od deset puta godišnje, Upravnom Odboru na vođenje njegovih operacija i politika, na čvrstoću finansijskog sistema, i na stanje para, kapitala i stranih berza, uključujući sva događaja i uslova koji imaju ili očekuje se da imaju značajan uticaj na administraciju ili delovanja CBKa ili vođenje njenih politika ili na finansiski sistem ili na spomenuta tržišta i na bilo koje ostale činjenice koje utiču ili bi mogle uticate na politike CBKa.

Upravni Odbor određuje politike delovanja CBKa i vrši superviziju njihovih implementiranju. Po Zakonu broj 03-L/074, Upravni Odbor sastoji se od pet člana. Upravni Odbor ima sledeća ovlašćenja:

• da odobrava politike za izvršenje vlasti CBKa i da vrši superviziju njihovih implementacija od strane rukovodstva i osoblja;

• da usvojava sva pravila, naređenja i direktiva izdati od strane CBKa;

• da odobrava sve izveštaje i preporuke što CBK daje skupštini i vladi;

• da imenuje, po rezoluciji, najmanje dva neizvršna direktora koji bi ustanovili Revizorski Komitet;

• da odobrava organizaciju CBKa;

• da naznačava dva zamenika Guvernera na predlog Guvernera na period do pet godina;

• da odobrava naznačivanje Generalnog Inspektora CBKa na period do pet godina;

• da odobrava budžet CBKa;

• da odobrava računovodstvene politike CBKa i da odobrava periodične izveštaje i finansijske izveštajje CBKa;

• da odlučava po nastanku materijalnog duga CBKa i uslova takvog duga;

• da odobrava kategorije sredstava koja odgovaraju investicija finansijskih resursa CBKa;

• da odobrava ili odbija aplikacije za licence i registracije finansijskih institucija i da opoziva licence i registracije finansijskih institucija;

• da usvaja interne strukture, politike i procedure za izdavanja licenci, registriranja, vršenja superviziju i reguliranja finansijskih institucija, uključujući poverene vlasti osoblja CBKa da preduzme korektivne akcije; i

• Da ratifikuje, pre implementacije, sve primenjene mere pripremljene od strani osoblja CBKa, sa isključkom onih koji su po zakonu specifično ispod nadležnosti Guvernera.



Strana 7 od 38

1. Osnovne informacije (nastavak)

Upravni Odbor (nastavak)

Na dan 31. decembra 2009, Upravni Odbor sastajao se od sledećih članova:

• Gazmend Luboteni – Predsednik • Hashim Rexhepi – Guverner • Lulzim Ismajli – Član, Direktor Državne Blagajne Ministarstva Finansija i Ekonomije • Sejdi Rexhepi – Član • Mejdi Bektashi – Član

2. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja a) Izveštaj za usaglasenost

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI).

b) Osnova za odmeravanje

Finansijski izveštaji sastavljeni su na bazi istorijskih troškova. c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Finansijski izveštaji prikazani su u eurima (“EUR”), koja je funkcionalna valuta CBKa. Osim ako nije navedeno, finansijske informacije prikazane su u hiljadama eurima. d) Upotreba procena i rasuđivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva koriščenje rasuđivanja, procene i pretpostavke koje utiču na primenu politika i prezentirane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda. Realna stanja može se razlikovati od ovih procena.

Procena i osnovne pretpostavke se tekovno pregleđuju. Promene računovodstvenim procenama priznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima na kojima promena utiče. U osnovu, informacije u vezi značajnim oblastima o neizvesnim procenama i kritičnim rasuđivanjima u primeni računovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske izveštaje prikazani su u napomeni 5.

Računovodstvene politike prikazane dole su konzinstentno primenjene u svim periodima prezentirani u ovim finansijskim izveštajima. 3. Pregled značajnih računovodstvenih politika a) Devizne poslovne promene

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u fukncionalnoj valutu po srednjem kursu koji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na datum bilansa stanja, preračunata su u funkcionalnu valutu po srednjem kursu koji je važio na taj dan. Dobici i gubici na monetarna sredstva i obaveza predstavljaju razliku između amortizovanu vrednost u funkcionalnoj valuti na početak perioda, koregovana za efektivnu kamatu i plaćanja u toku perioda, i amortizovanu vrednost u stranoj valuti iskazanoj u funkcionalnoj valuti po srednjem kursu koji je važio na datum bilansa stanja.



Strana 8 od 38

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika a) Devizne poslovne promene (nastavak)

Nemonetarna sredstva i obaveza u stranoj valuti koja se odmeravaju po fer vrednosti su preračunate u funkcionalnu valutu po srednjem kursu koje je važio na dan na kojem je fer vrednost bila određena. Kursne razlike nastale prilikom preračuna priznaju se u dobitci ili gubitci.

CBK deluje pretežno u EUR, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno Specijalna prava vučenja (“SPV”) i američki dolari (USD). Kursevi upotrebljeni za preračun 31. decembra 2009 i 2008 su:

2009 2008 EUR EUR 1 USD 0.694 0.7181 SDR 0.918 n/a b) Kamate

Prihodi i rashodi od kamata se priznaju u bilansu uspeha korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplate kroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili tamo gde je kraći period), bilansne vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrđuje pri prvičnom priznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregleđuje se posle toga.

Obračun efektivne kamatne stope uključuje provizije i naknade isplaćene ili uplaćene transakcione troškove, i popusti ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.

Transakcioni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanja, emitovanju ili otuđenju finansiskog sredstva ili finansijske obaveze.

Prihodi i rashodi od kamate prezentirane u dobitci ili gubitci uključuju kamate na finansijska sredstva i obaveze po amortizovanoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.

c) Naknade i provizije

Prihodi i rashodi od naknada i provizija koji su integralni deo efektivne kamatne stope finansiskog sredstva ili obaveze uključeni su u obračunu efektivne kamatne stope.

Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune, transfer sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga izvršena.

Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje se rashoduju kada je usluga primljena.



Strana 9 od 38

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) d) Beneficija zaposlenih i. Plan definisanih primanja

CBK uplaćuje doprinose u obaveznom socijalnom osigranju koji omogućuje penzijske beneficije zaposlenima po penzioniranja. Ovi doprinosi su svrstane pod planove za definisanim doprinosima na osnovu kosovskih zakona. Doprinosi CBKa priznaju se u dobicti ili gubitci kada nastanu.

Naknadno, CBK priznaje obaveze za fiksne doprinose u spoljašnjem penziskom fondu. Stopa dopunskog doprinosa iznosi 10% bruto plate. Ovi iznosi se priznaju kao trošak kada dospeju. CBK nema zakonskih ili izvedenih obaveza plaćanja daljih doprinosa.

ii. Kratkoročne naknade

Kratkoročne obaveze za naknade zaposlenima odmeravaju se na nediskontovanoj bazi i priznaju se kao rashod kada je usluga dobijena.

e) Porezi i podela profita

CBK je oslobođen poreza na dobitak po Zakonu broj 03/L-074 izdat 5 juna 2008 koji zahteva da CBK uplati svaki iznos neto prihoda direktno Ministarstvu Finansija i Ekonomije, posle alokacije neto prihoda da pokrije nivo rezervnih fondova (vidi nota 4 f).

f) Finansijska sredstva i obaveze

i. Priznavanje

CBK prvično priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostaka finansijska sredstva i obaveza prvično se priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama instrumenata.

ii. Prestanak priznavanja

CBK prestaje da priznaje finansisko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanja tokova gotovine od finansijskog sredstva u transakciju u kojoj prenosi u značajoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom. Svaki udeo u prenesena finansijska sredstva koja su stvorena ili zadržana od strane CBKa, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza.

CBK prestaje da priznaje finansisku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ili kada prestanu da važe.

iii. Prebijanje na neto osnovi

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u bilansu stanja kada, i samo kada, CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto osnovi i namerava da podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu istovremeno.

Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenim standardima, ili za dobitce i gubitce koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.



Strana 10 od 38

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

f) Finansijska sredstva i obaveze

iv. Odmeravanje po amortizovanoj vrednosti

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnica, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja po osnovu umanjenja vrednosti.

v. Odmeravanje po fer vrednost

Određivanje fer vrednosti finansijskih sredstva ili finansijskih obaveza se određuje upotrebom tehnike procena. Tehnike procena uključuju tehniku neto sadašnje vrednosti, metodu diskontiranih gotovinskih tekova, upoređenje sa sličnim instrumentima za kojih postoji primetna tržišna vrednost, i modeli procena. CBK koristi široko priznate modele za procenu za određivanje fer vrednost sličnih i jednostavnijih finansiskih instrumenata. Za ove finansijske instrumetne, inputi u modele su tržišno primetne.

vi. Identifikacija i odmeravanje umanjenja

Na datum svakog bilansa stanja CBK procenjuje dali postoji neki objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo što nije po fer vrednosti kroz bilans uspeha umanjene vrednosti. Finansijska sredstva su umanjene vrednosti kada postoji objektivan dokaz da događaj nastao posle datuma početog priznavanja koji ima negativan efekt na iduće tokove gotovina koji se mogu odmeriti pouzdano.

Objektivan dokaz da finansijska sredstva su umanjene vrednosti može uključiti neizvršenje gotovinskih obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restruktuiranje plasmana ili avansi CBK po uslovima koje inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati, gubitak tržišta za hartije od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana sa grupom sredstvima kao što su negativne promene u statusu plaćanja zajmoprimca ili izdavača u CBK, ili ekonomski uslovi koji su u korelativnom odnosu sa neizvršavanja gotovinskih obaveza u CBK.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava odmerena po amortizovanoj vrednosti odmerava se kao razlika knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budićih gotovinskih tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva. Gubitci se priznaju u bilansu uspeha i prikazaju se u račun ispravke vrednosti za kredite i avanse. Kamata na umanjena sredstva produžava da se iskazuje kroz ispravljanje (izednačenje) diskonta.

Kada događaj posle datuma bilansa stanja uzrukuje smanjenje ispravke vrednosti, gubitak umanjenje vrednosti se anulira kroz bilans uspeha.

g) Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti čine gotovina, sredstva na računima kod banaka i visoko likvidna finansijski sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koje su podložne neznačajnom riziku promene fer vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanjem kratkoročnim preuzetim obavezama.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti u izveštaju finansiskog stanja.



Strana 11 od 38


h) Ulaganja u hartije od vrednosti

Ulaganja u hartije od vrednosti se početno odmeravaju po fer vrednosti uz dodavanje inkrementalnih direktnih troškova transakcije i naknadno odmeravaju se kao investicije koje se drže do dospeća.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivativna sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja CBK ima pozitivnu namjeru i mogučnost da drži do dospeća, i koja nisu određena po fer vrednost kroz dobitci ili gubitci. Investicije koje se drže do dospeća uključuju blagajničke zapise.

Investicije koje se drže do dospeća odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti koristeće metodu efektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili reklasifikacija značajnog iznosa investicije koje se drže do dospeća koje nisu blizu njihovog dospeća rezultirati će u reklasifikaciji svim investicijama koje se drže do dospeća u sredstva raspoloživa za prodaju, i sprečiti CBK klasificirati ulaganja u hartije od vrednosti kao investicije koje se drže do dospeća u tekućoj i sledeće dve finanisjke godine.

i) Osnovna sredstva

i. Priznavanje i odmeravanje

Osnovna sredstva su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i ispravku vrednosti.

Nabavna vrednost obuhvata troškove koje se mogu direktno pripisati kupovini sredtva. Nabavna vrednost sredstava koje su izgrađene u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i primanja zaposlenih, sve ostale tročkove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva u stanju koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koj to očekuje menadžment, i troškovi demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kojem je sredstvo locirano. Nabavljeni softver koji je integralni deo funkcioniranja opreme kapitalizira se kao deo te opreme.

Kada delovi stavke nekretnine i opremu imaju različite korisne vekove trajanja, evidentiraju se kao zasebne stavke (glavne komponente) nekretnine i opremu.

ii. Naknadni troškovi

Naknadni troškovi zamene dela osnovnih sredstava priznaju se kao knigovodstvena vrednost te stavke ukoliko je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u CBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnog održavanja priznaju se u okviru dobitci ili gubitci kada nastanu.

iii. Amortizacija

Amortizacija priznaje se u bilansu uspeha na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenog korisnog veka trajanja svakog dela osnovnih sredstva.

Procenjeni korisni vek trajanja za tekući i komparativni period su:

2009 2008• Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu 20 godine 20 godine• Oprema 5 godine 5 godine• Kompjuterska oprema 3 godine 3 godine• Motorna vozila 5 godine 5 godine



Strana 12 od 38


i) Osnovna sredstva (nastavak)

iii. Amortizacija (nastavak)

Metodi amortizacije, koristan vek trajanja i rezidualne vrednosti se preocenjuju na datum izveštavanja.

j) Nematerijalna ulaganja

Sofver nabavljen od strane CBK iskazan je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od umanjenje vrednosti.

Naknadni izdaci na softver slovom samo kada se povećava buduće ekonomske koristi sadržane u konkretne imovine na koju se odnosi

Naknadni troškovi softveru kapitaliziraju se samo ukoliko uvećava buduće ekonomske koristi ugrađene u određeno sredstvo na koje se odnose. Ostali troškovi priznaju se onda kada nastanu.

Amortizacija priznaje se u dobitci ili gubitci na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenog korisnog veka trajanja softvera, počivši od datuma kada je softver raspoloživ za korišćenje. Procenjeni korisni vek trajanja softvera je tri godine (2008: 3 godine).

k) Umanjenje vrednosti

(i) Finansisjki sredstva

Finansijsko sredstvo se procenjuje na svaki datum izveštavanja da se utvrdi dali postoji bilo kakav objektivan dokaz za umanjenje vrednosti. Finansijsko sredstvo se smatra umanjen ako objektivni dokazi ukazuju da jedan ili više događaja imaju negativan efekat na procenjenih budućih tokova gotovinu tog sredstva.

Gubitak od umanjenja vrednosti u odnosu na finansijsko sredstvo odmeravan po amortizovanoj vrednosti se obračunava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovinu na originalnu efektivnu kamatnu stopu.

Pojedinačno značajna finansijska sredstva su testirani za oštećenja na individualnoj osnovi. Preostalih finansijska sredstva se procjenjavaju kolektivno u grupe koje dele slične karakteristike kreditnog rizika.

Sve gubitke zbog umanjenja vrednosti se priznaju u dobitku ili gubitku. Gubitak od umanjenja vrednosti je anuliran, ako anuliranje može vezano objektivno za događaj koji je nastao nakon što umanjenja vrednosti je priznata. Za finansijska sredstva iskazuju po amortizovanoj vrednosti anuliranje je priznan u dobitke ili gubitke.

(ii) Ne-finansijskih sredstava

Knjigovodstvena vrednost ne-finansijskih sredstava u vlasništvu CBK, proveravaju se svakog datuma izveštavanja, da se utvrdi dali postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da bude obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva.

Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje kada knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je veća od naknadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu je najmanja prepoznatljiva grupa sredstva koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri nezavisni od ostalih sredstva i grupa.



Strana 13 od 38

k) Umanjenje vrednosti (nastavak)

(ii) Ne-finansijskih sredstava (nastavak)

Gubitak po osnovu obezvređenja priznaje se u bilansu uspeha. Gubitak po osnovu obezvređenja u odnosu jedinice koje generišu gotovinu se raspoređuju da bi umanjile knigovodstvenu vrednost drugih sredstva u jedinici (grupi jedinica) na proporcionalnoj osnovi.

Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer vrednost, umanjena za tročkove prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. U ocenjivanju upotrebne vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontiraju do sadašnje vrednosti koristeći kamatnu stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene vremenskih vrednosti gotovine i rizik specifičan sredstvu.

Prethodno priznat gubitak po osnovu obezređenja se revidira svakog datuma izveštavanja ukoliko postoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovu obezvređenja se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za otvrđivanje nadoknadivog iznosa. Gubitak po osnovi obezvređenja se anulira samo do iznosa do kojeg knigovodstvena vrednost sredstva ne nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila određena, neto od amortizacije, kada gubitak po osnovi obezvređenja sredstva ne bi bio iskazan prethodnjih godina.

l) Finansijske obaveze

CBK izvori finansiranja su iz međunarodnih, državnih, javnih, bankarskih i drugih finansijskih institucija. Depoziti se početno odmeravaju po troškove transakcija, i naknadno se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti koristeći metodu efektvine kamatne stope.

m) Prihodi iz subvencija

Vladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da će oni biti primljeni i da će CBK biti u skladu sa uslovima subvencije. Subvencije koje kompenziraju CBK za nastale troškove, priznaju se u dobitci ili gubitci na sistematskoj osnovi u istim periodima u kojima su troškovi priznaju. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vredsnost sredstva priznaju se u dobitci ili gubitci na sistamatskoj osnovi tokom korisnog veka trajanja sredstva.

n) Plate finansirane od strane donora

Određene osobe zaposlene u CBK su međunardoni eksperti postavljeni i kratkoročno finansirani sa strane međunardonih organizacija. Finansijska pomoć ovih organizacija uključuje ali nije ograničeno na plaćanja plate ovih međunardonih eksperta. Kako što se ova pomoć plaća sa strane međunarodnih organizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih plaćanja nije poznat i nije uključen u ovim finansijskim izveštajima.

o) Rezervisanja

Rezervisanja će biti priznata ako CBK ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao posledicu prošlog događaja, koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odliv resursa koji pretstavljaju ekonomski koristi biti zahtevan da se obaveza izmiri. Rezervisanja su utvrđena diskontiranjem očekivanim idućim tokovima gotovine po kamatnu stopu pre oporezivanja koja reflektuje tekuće tržišne procene vremenskoj vrednosti gotovine i, gde je moguće, specifične rizike povezani obavezom.



Strana 14 od 38

o) Rezervisanja (nastavak)

Rezervisanje za nepovoljne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK iz ugovora su niže od neizbežne troškove nastale za ispunjavanje obvrske sa ugovora. Rezervisanje se odmerava po sadašnju vrednost nižeg od očekivane troškove za ukidanje ugovora i očekivane neto troškove od produživanje ugovora. Pre priznavanje rezervisanja, CBK priznaje gubitak za umanjena vrednosti sredstva povezana sa ugovorom.

p) Standardi i tumačenja postojećih standarda koji nisu usvojeni

Određeni broj novih standarda, dopuna standarda i interpretacija standarda još uvek nisu efektivne za period koji se završava 31. decembra 2008, i nisu bili primenjeni u pripremi ovih finansijskih izveštaji:

• Poboljšani MSFI 2 - Plaćanja na bazi akcija (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). Poboljšani standard razjasniče definiciji o uslovima sticanje i ne sticanje. Bazirajući poboljšanog standarda, neuspeh ispunjivanje ne-sticajnih uslova rezultiraće u poništenje. Poboljšani MSFI 2 nije relevantan u poslovanju Banke, buduči da CBKnema planove za nadoknade bazirani akcijama.

• Poboljšan MSFI 3 - Poslovne kombinacije (stupa na snagu za godišnji period koji počinje na ili kasnije od 1. jula 2009. godine). Delokrug poboljšanog standarda je dopunjen i definicija o poslovanju je proširena. Poboljšani standard takođe uključuje brojnih drugih potencijalnih značajnih promena, uključujući:

- Svi pozicije koji se uzimaju u obziru, preneti sa strane kupaca su priznati i odmereni po fer vrednost na datum sticanja, uključujuči potencijalnih naknada.

- Nadoknadnih promena u potencilanih naknada biće priznata u bilans uspeha

- Transakcioni troškove, osim troškove izdavanja akcija i dugova, biće rashodovani pri njihovog nastanka.

- Kupac moše izabrati merenje nekontrolirajuće učešće po fer vrednost na datum sticanja (celosni gudvil) ili u njegovo proporcionalno učešće u fer vrednosti sredstava i obaveze koji se mogu identifikovati onoga koji je kupljen, na bazi transakcii po transakcii.

CBK ne očekuje da će ovoj poboljšani standard biti relevantan u njenom poslovanju.

• MSFI 9 Finansijskih instrumenata (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2013, rano usvajanje je dozvoljeno). Ovaj Standard zamenjuje smernice u MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje, o klasifikaciji i merenja finansijskih sredstava. Standardni eliminiše postojeće MRS 39 kategorije koje se drže do dospeća, raspolozljivi za prodaji i kredite i potraživanja.

Finansijska sredstva će se svrstati u jednu od dve kategorije prilikom početnog priznavanja:

• Finansijska sredstva koji se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti ili

• finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti.

Finansijska sredstva se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, ako su sledeća dva uslova ispunjeni: sredstava se održavaju u okviru poslovnog modela, čiji je cilj da se održi sredstava u cilju prikupljanja ugovornih tokova gotovine, i njegove uslove ugovora dovesti na odredeni datumi za gotovinu tokova koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmirene glavnice.



Strana 15 od 38

p) Standardi i tumačenja postojećih standarda koji nisu usvojeni (nastavak)

Dobici i gubici po osnovu ponovnog odmeravanja finansijskih sredstava po fer vrednosti se priznaju u dobitku ili gubitku, osim za ulaganje u sopstvenjičkih instrumenta koji se ne drže za trgovanje, MSFI 9 pruža, prilikom početnog priznavanja, neopozivan izbor da prikaze sve promene fer vrednost od ulaganja u ostali seobuhvatan dobitak (OSD). Izbora je dostupan na pojedinačne osnovu, akcija-po-akcija. Nijedan iznos koji je priznat u OSD se ne reklasifikuje u dobitak ili gubitak na neki kasniji datum. CBK je u procesu određivanja uticaja ovog standarda na svoje poslovanje.

• Revidirani MRS 24 Obelodanjivanje povezanih strana (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2011). Dopunjenje izuzima vladine povezane entitete iz obelodanjivanja u odnosu na transakcije povezanih entiteta i neizmirenih salda, uključujući i obaveze, sa (a) vlada koja ima kontrolu, zajedničku kontrolu ili značajan uticaj nad izveštajnog entiteta, i (b) drug entitet koj je povezana strana, jer ista vlada ima kontrolu, zajedničku kontrolu ili značajan uticaj nad oba izveštaja entiteta i nad drugog entiteta. Revidirani standard zahteva specifične obelodanjivanja da se obezbedi da izveštajnog entiteta koristi prednosti ove izuzeće.

Revidirani standard takođe menja definicija povezanih strana što je rezultiralo novim odnosima budu uključeni u definiciji, kao što su, pridruzeni entiteti kontrolng akcionar i entiteta pod kontrolom, ili zajednički kontrolisani entiteti, od strane ključnog rukovodećeg osoblja. CBK je u procesu određivanja uticaja ovog amandmana na svoje poslovanje.

• Poboljšan MRS 27 - Konsolidovani i pojedinačnih finansijskih izveštaji (stupa na snagu za godišnje periode koje počinju na ili kasnije od 1. jula 2009. godine). U poboljšani standard izraz ‘‘manjinsko učešće’’ je zamenjen sa neupravljajuće učešće, i je definisan kao ‘‘kapital u podružnici koji nije pripisan, direktno ili indirektno, matici’’. Poboljšani standard takođe dopunjuje računovodstvo za nekontrolirajuće učesće, gubitak kontrole podružnici, i raspoređenje dobit ili gubitak i drugi prihodi između kontrolirajući i nekontrolirajući učešće. MRS 27 nije relevantan o poslovanje CBKa, budući da CBK nema učešće u podružnice koji bi bio pogođen sa revizije ovog standarda.

• Amandman na MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija - Klasifikacija izdadenih prava (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1. februara 2010). Amandman zahteva da prava, opcije ili garancije stekne fiksni broj sopstvenih akcija entiteta, za fiksni iznos u bilo kojoj valuti su sopstvenički instrumenta, ako entitet nudi prava, opcije ili garancije srazmerno na sve svoje postojeće vlasnike iste klase sopstveničkih nederivatina instrumenata. MRS 32 nije relevantan za poslovanje CBK.

• Dopuna MRS 39 – Finansijski instrumenti׃ priznavanje i odmeravanje (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na ili kasnije od 1. jula 2009. godine). Dopuna standarda razjašnjava primena postojećih principa, koji određuju dali specifični riyici ili delove gotovinskih tokova su kvalifikovani za određivanje heđing povezanosti. U određivanje heđing povezanost, riskovi ili delovi moraju biti pojedinačno identifikovani i pouzdano merljivi; međutim inflacija ne može biti određena, osim u određenih okolnostima. Dopuna MRS 39 nije relavantna za operacije CBKa, budući da CBK ne primenjuje hedžing računovodstvo.



Strana 16 od 38

p) Standardi i tumačenja postojećih standarda koji nisu usvojeni (nastavak)

• MRS 17, Lizing (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2010.) MRS 17 je izmenjen tako da se brise stav 14, koji kaze da zakup zemljišta sa neograničenom ekonomski vjek obično se klasifikuje kao operativnog lizinga, osim ako na kraju lizinga pravo očekuje se da će proći na primaoca lizinga. Pod amandmana, zemlju zakupu sa lizinga od nekoliko decenija ili više može biti klasifikovana kao finansijski lizing, čak i ako na kraju lizinga pravo neće proći na primaoca lizinga, jer u takvim aranžmanima suštinski svi rizici i koristi se prenose na primaoca lizinga i sadašnje vrednosti rezidualne vrednosti predmeta lizinga smatra zanemarljiva. Amandman se ne očekuje da bude relevantan za poslovanje CBK.

• Amandman na IFRIC 14 MRS 19 – Ograničenje sredstava definisanim planovima koriste, minimalni uslovi finansiranja i njihove interakcije (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2011). Dopune IFRIC 14 odnose se na računovodstveni tretman avansne isplate koi su izvršeni kada postoji minimalni zahtevi finansiranja. Pod amandmana, entitet treba da prizna određene anansne isplate kao sredstvo na osnovu toga da entitet ima buduću ekonomsku korist od plaćanja unapred u vidu smanjenja odlivi gotovine u narednim godinama, u kojem će minimalni zahtevi finansiranja inače bilo potrebno. Amandman se ne očekuje da bude relevantan za poslovanje CBK.

• IFRIC 17 – Raspodela nemonetarnih sredstava vlasnicima (stupa na snagu za godišnje periode koje počinju na ili posle 15. jula 2009. godine). Interpretacija je primenljiva za nerecipročnu raspodela nemonetarnih sredstava vlasnicima, u svojstvu vlasnicima. U saglanosču sa Interpretacije, obaveza o plaćanje dividenda biće priznata kada dividenda je prikladno autorizirana i nije u diskreciji entiteta i biće vrednovan po fer vrednosti sredstava koji će biti raspodeleni. Neotpisana vrednost obaveza o dividendi biće ponovo odmerivana svaku datu izveštavanja, tako što svaka promena u neotpisnoj vrednosti priznaje se u kapitalu kao korekcija u sumi raspodela. Kada obaveza o dividendi je zatvorena razlika, ako ima, među neotpisanoj vrednosti distribuiranih sredstava i neotpisanoj vrednosti obaveza o dividendi, biće priznata u bilansa uspeha. Budući da interpretacija je primenljiva samo od dati primenjivanja, neće uticati na finansijske izveštaje za periode pre datum usvajanje interpretacije. Budući da CBK ne distribujira dividendu, CBK ne očekuje da će Interpretacija imati uticaj na finansijske izveštaje.

• IFRIC 19 Gašenje finansijske obaveze sopstvenickih instrumenta (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1. jula 2010). Interpretacija pojašnjava da sopstvenickih instrumenta izdati poveriocu ugasiti sve ili deo finansijske obaveze u “svop dug kapitala” je plaćeni nadomest u skladu sa MRS 39.41. Početno merenje sopstvenickih instrumenta izdate za gašenje finansijskih obaveza je po fer vrednosti ovih sopstvenickih instrumenta, osim ako se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, u kom slučaju bi trebalo da se sopstvenickih instrumenta mere za da reflektiraju fer vrednost izgašenih finansijskih obaveza. Razlika između knjigovodstvene vrednosti ugašene finansijske obaveze (ili deo finansijske obaveze) i početno merenje količine izdatih sopstevnickih instrumenta treba da se priznaju u dobitku ili gubitku. Amandman se ne očekuje da bude relevantan za poslovanje CBK



Strana 17 od 38

q) Komparativne informacije

Komparativne informacije su konzinstento prezentirane primenjujići računovodstvene politike CBKa.. 4. Upravljanje finansijskim rizicima

a) Pregled

Rizici kojima se CBK izlaže u uptrebi finansijskih instrumenata su:

• kreditni rizik • operativni rizik • rizik likvidnosti • tržišni rizik

Ova napomena daje informaciju izloženosti CBKa svakom od pomenutih rizika, ciljeve CBKa, politike i procedure odmeravanja i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom CBKa. Naknadne kvantitativne prezentacije su uključene u ovim izveštajima.

Okvir za upravljanje rizikom

Upravni Odbor im obuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor okvira za upravljanje rizikom CBKa. Rukovdstvo CBK reodvno izveštava Upravnom Odboru na postupke upravljanja rizikom. Izvršni Komitet i Investicioni Komitet imaju obavezu za razvijanje i monitoring politike upravljanja rizikom. Ove politike su implementirane od organizacione jedinice.

CBK politike za upravljanjem rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike kojima se CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridrživanje granica. Politike upravljanje rizikom i sistemi se redovno pregleđuju kako bi reflektirale promene u tržišnim uslovima, proizvoda i ponuđenih usluga. CBK, kroz standarde i procedure treninga i upravljanja, cilji razviti disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi zaposleni razumu svoje uloge i obaveze.

Revizorski Komitet CBKa je odgovoran za nadgledanje usaglasenosti politika i procedura upravljanja rizikom uspostavljena od strani CBK, i za proverku adekvatnosti okvira za upravljanje rizikom u odnosu sa rizicima kojima se suočava CBK. Revizorski Komitet CBK je pomognut u ovim funkcijama od strane Oddelenja za Itnernu Reviziju. Interna revizija preduzima regularne i ad-hoc preglede kontrola i proceduri upravljanjem rizika, rezultati od kojih se izveštavaju preko Generalnog Inspektora do Revizorskog Komiteta.

b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovrne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz investicije u hartije od vrednsoti i depozitima u drugim bankama od strane CBKa.

Upravljanje kreditnom rizikom

i. Investicije i izloženost drugim bankama

CBK ogranjičuje izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartije od vrednosti emitovane od vlade zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije kratkoročne obaveze su rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane međunarodno priznatim agencijama. Uzimajući u predvid kreditnog rejtinga, rukovodstvo ne očekuje da strane neće izvršiti svoje obaveze.



Strana 18 od 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

b) Kreditni rizik

ii. Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 31. decembra 2009 i 31. decembra 2008 godine predstvalja knjigovodstvena vrednost gotovine, tekući računi u nerezidentim bankama, blagajnički zapisi i depoziti u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene 7, 8, 9 i 10. Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili je umanjenoj vrednosti. Nema promene u politici upravljanjem rizikom od prethodnjih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno povećanje protiv izloženosti kreditnog rizika.

c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Prilaz CBKa u upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati dovoljno likvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze kada dospeju, pod normalnim i stresnim uslovima, bez nastanka neprihvatljive gubitke ili rizikovati reputaciju CBKa.

Politike za nadgledanje i adresiranje rizika likvidnosti su uspostavljanje od strane Upravnog Odbora. CBK upravlja svom riziku likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite u nerezidentim bankama i držeći adekvatnu količinu gotovine u svom trezoru. Politike upravljanja likvidnsoti su uspostavljene da osigure da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da ispuni svoje obaveze.

Dnevna likvidnosna pozicija je nadgleđivana i redovni stres testovi likvidnosti su sproveđivani u svetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidnosne politike i procedure podležu pregleda i odobravanju rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji se odnose na likvidnosnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog Komiteta od strane Oddeljenja za Upravljanjem Sredstvima.



Strana 19 od 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

c) Rizik likvidnosti (nastavak) Izloženost rizika likvidnosti

Rezidualna dogovorna dospeća finansiskih obaveze

Napomene

Bilansna vrednost

Manje od 1 mesec

1-3 meseci

3 meseci do 1 godina

31. Decembra 2009 Nederivativne obaveze Obaveze prema domaćim bankama 15 233,246 233,246 - -Obaveze prema IMF racunima 16 124,786 124,786 - -aveze prema vladinim institucijama 17 665,187 540,084 50,024 75,079aveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 130,847 130,847 - -Ostale domaće obaveze 19 2,019 2,019 - - 1,156,085 1,030,982 50,024 75,079 31. Decembra 2008 Nederivativne obaveze Obaveze prema domaćim bankama 15 137,158 137,158 - -aveze prema vladinim institucijama 17 908,212 640,642 109,715 157,855aveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 24,400 22,554 1,846 -Ostale domaće obaveze 19 1,978 1,978 - - 1,071,748 802,332 111,560 157,855

Tabela prikazuje diskontirane tokove gotovine finansiskih obaveze CBKa na osnovu njihovu raniju moguću dogovornu dospeču. Bruto nominalni priliv/(odliv) prikazan u prethodnju tabelu je dogovoran, nediskontiran tok gotovine finansiske obaveze ili preuzete obaveze. Za upravljanje rizikom likvidnosti po osnovu oblik finansijske obaveze, CBK čuva likvidnih sredstava koji obuhvataju gotovinu i gotovinski ekvivalent i ulaganja u hartije od vrednosti za koje ne postoji aktivno i likvidno tržište.

Nestabilnost globalna i Kosovska finaniska tržišta

Globalna finansiska i ekonomska kriza rezultira, između ostalog, sa niskom stopom kapitalnog tržišnog finasisranja, niskim nivoima likvidnosti u bankarskom sektoru, centralne banke smanjuje kamatnu stopu da bi pomogla zajmoprimaca, injekcije državnog kapitala, visoke međubankarskim štednje stope i nestabilnost berze. Dalji negativni razvoji su rezultat krize koje može dovesti do negativne implikacije na finansisku i likvidnosnu poziciju CBK.

d) Tržišni rizici

Tržišni rizik je rizik koji promena u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala, devizni kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantna za promene u dužničko/povereničko kreditno stanje) uticaće na dobit CBKa ili na vrednost posedovanih finansiskih instrumenata. Cilj upravljanja tržišnim rizikom je rukovoditi i kontrolirati izloženost na tržišni rizik u prihvatljivim parametrima, optimizirajući povrat.



Strana 20 od 38

4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)

d) Tržišni rizici (nastavak)

Upravljanje tržišnim rizikom

Poslovne aktivnosti CBKa su predmet rizika fluktuacije kamatne stope do nivo gde sredstva koja se zarađuje na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili biti ponovo vrednova u različno vreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstva i obaveza sa promenljivim kamatnim stopama, postoji izloženost na osnovni rizik, koji je razlika "repricing" karakteristika različitim indikacijama promenljivih kamatnih stopa.

Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom na nivoe tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBKa.

Izloženost CBKa na tržišni rizik je povezan samo za netrgovskim portfelijima.

Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio

Osnovni rizik na koji netrgovski portfolio je izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućim tokovima gotovine ili fer vrednost finansiskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnim kamatnim stopama. Rizik kamatne stope je upravljen uglavnom preko posmatranja praznine u kamatnim stopama i imati unapred odobrene limite za "repricing" opseg. Investicioni Komitet je posmatrajuće telo za pridržavanje tim granicama. Pregled pozicija praznine u kamatnim stopama CBKa za netrgovskim portfolijom je kao što sledi:



Strana 21 od 38



Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio (nastavak)

Napomene

Bilansna vrednost

Manje od 3 meseci

3-6 meseci

6-12 meseci

31. Decembra 2009 Gotovina 7 21,806 21,806 - -Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 34,899 34,899 - -Blagajnički zapisi 9 529,652 149,940 379,712 -Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 487,529 412,270 50,208 25,051Sredstva u IMF 11 124,482 124,482 - -Ukupno 1,198,368 743,397 429,920 25,051 Obaveze prema domaćim bankama 15 (233,246) (233,246) - -Obaveze prema IMF računima 16 (124,786) (124,786) - -Obaveze prema vladinim institucijama 17 (665,187) (590,108) (50,028) (25,051)Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 (130,847) (130,847) - -Ostale domaće obaveze 19 (2,019) (2,019) - -Ukupno (1,156,085) (1,081,006) (50,028) (25,051)Gap 42,283 (337,610) 379,892 - 31. Decembra 2008 Gotovina 7 39,674 39,674 - -Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 10,403 10,403 - -Blagajnički zapisi 9 541,019 175,559 335,881 29,579Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 519,276 505,242 1,829 12,205Ukupno 1,110,372 730,878 337,710 41,784 Obaveze prema domaćim bankama 15 (137,158) (137,158) - -Obaveze prema vladinim institucijama 17 (908,212) (750,357) (157,855) -Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 (24,400) (24,400) - -Ostale domaće obaveze 19 (1,978) (1,978) - -Ukupno (1,071,748) (913,893) (157,855) -Gap 38,624 (183,015) 179,855 41,784



Strana 22 od 38



Globalne pozicije rizika od netrgovske kamatne stope upravljene su od strane Oddeljenja za Upravljanje Sredstvima, koji koristi ulaganja u vrednosne papire i plasmane u bankama da upravlja sa globalnom pozicijom koi nastaje iz netrgovskim aktivnostima CBKa.

Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granice praznine kamatne stope je dopunjeno sa posmatranje senzitivnosti Bankarskoj finansiskoj aktivi i pasivi na različite standardne i nestandardne scenarije kamatne stope. Standardne scenarije koji se koristi redovno uključuje 100 baznih poena (bp) paralelni pad ili uspon u krivama dobiti. Analiza bankarske senzitivnosti na povećanje ili smanjenje tržišnim kamatnim stopama (pretpostavljeno neasimetričko kretanje u krivama dobiti i konstantno stanje bilansa stanja) je kao što sledi: Scenario do 1 godinu Scenario preko 1 godinu 2009 100bp 100bp 100bp 100bp povećanje smanjenje povećanje smanjenje Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 124 (124) - -

2008 Scenario do 1 godinu Scenario preko 1 godinu 100 bp 100 bp 100 bp 100 bp povećanje smanjenje povećanje smanjenje Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 95 (95) - -

Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – netrgovski pportfolio

CBK se izlaže deviznom riziku kroz transakcije u stranoj valuti. CBK osigurava da neto izloženost održava na prihvatljinom nivou kupujući i prodavajući devize kad je neophodno odgovoriti kratkoročnim neravnotežama. Izloženost CBKa na valutni rizik je kao što sledi: EUR USD Ukupno31. Decembra 2009 Aktiva Gotovina 21,806 - 21,806Tekući računi sa nerezidualnim bankama 34,899 - 34,899Blagajnički zapisi 529,652 - 529,652Depoziti sa nerezidualnim bankama 487,529 - 487,529Sredtva u IFM - 124,482 124,482Ostala sredstva 351 - 351Ukupno 1,074,237 124,482 1,198,719Pasiva Obaveze prema domaćim bankama 233,246 - 233,246Obaveye prema IMF računima 49,099 75,687 124,786Obaveze prema vladinim institucijama 665,187 - 665,187Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 130,847 - 130,847Ostale domaće obaveze 2,019 - 2,019Ukupno 1,080,398 75,687 1,156,085Neto devizna pozicija (6,161) 48,795 42,634



Strana 23 od 38



Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – netrgovski portfolio (nastavak)

EUR SDR Ukupno 31. Decembra 2008 Aktiva Gotovina 39,674 - 39,674Tekući računi sa nerezidualnim bankama 10,403 - 10,403Blagajnički zapisi 541,019 - 541,019Depoziti sa nerezidualnim bankama 519,276 - 519,276Ostala sredstva 406 - 406Ukupno 1,110,778 - 1,110,778Pasiva Obaveze prema domaćim bankama 137,158 - 137,158Obaveze prema vladinim institucijama 908,212 - 908,212Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 24,400 - 24,400Ostale domaće obaveze 1,978 - 1,978Ukupno 1,071,748 - 1,071,748Neto devizna pozicija 39,030 - 39,030

(e) Operativni rizici

Operativni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanim nizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBKa, kao i po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su one koje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za kororativno ponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBKa i suočeni su sa svih organizacionih delova.

Cilj CBKa je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i šteta u vezi sa reputacijom CBKa sa efektivnošću u smislu troškova nastalih u vezi sa upravljanjem operativnim rizicima.

Primarnu odgovornost za razvoj i implementaciju kontrole operativnog rizika je dodeljena rukovodećeg kadra u okviru svaka organizaciska jedinica. Ova odgovornost je podržana razvojom generalnim CBKa standardima za upravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima: • uspostavljanje odgovarajuće podele posla, uključujući nezavisne autorizacije, • kontrole usaglašavanja i monitoring, • usaglašavanje sa relevantnom i drugom pravnom regulativom, • dokumentovanje obavljenih kontrola i procesa, • periodične provere nastalih operativnih rizika i preispitivanje uspostavljenih kontrola sa tim u

vezi, • redovno izveštavanje rukovodstva Banke u vezi sa nastalim gubicima, štetama sa predlogom

razrešavanja, • razvoj planova u slučaju štete, • redovna obuka i profesionalno usavršavanje zaposlenih, • uspostavljanje poslovnih i etičkih standarda, i • rizik olakšanja, uključujući osiguravanje gde je efektivno.



Strana 24 od 38


e) Operativni rizik (nastavak)

Saglasnost sa standardima CBKa je podržano programom za periodične preglede sa strane Interne Revizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacione jedinice kome se ove rezultati odnose, rezime čega se šalje Revizorskom Komitetu i rukovodstva CBKa.

f) Uprravljanje kapitalom

Regulatorni kapital

Zakon broj 03/L-074 za Centralnu Banku Republici Kosova, odobren 5. juna 2008 od strane Skupštine Republike Kosova, postavlja zahteve kapitala CBKa. Po ovom zakonu, odobreni kapital CBKa iznosi EUR 30 miliona. Po pravnim odredbama, kapitalni i generalni rezervni račun trebaju biti ekvivalentni na minimum pet procenata od ukupnog iznosa kreditnog stanja svih računa u knjigama CBKa od strane vlasnika računa prikazanim u izveštaju finansijskog stanja CBKa za svaku finansisku godinu. Kapital se može povećati u iznosima određeni od strane Upravnog Odbora CBKa i odobreni od strane Vlade. CBK kapital nije predmet zadržavanja.

Smanjenje kapitala nemože biti ostvareno osim od objava legislative prihvaćene od strani Skupštine. Uvek kada: • na mesečnom pro forma izveštajom finansiskog stanja CBKa vrednost njenih sredstava

padne ispod iznosa njenih obaveza i njenog neumanjenog potpisanog kapitala, • neto dobit CBKa za bilo koju finansijsku godinu je nedovoljan za povećanje računa kapitala

i generalnih rezervi CBKa na nivo od pet procenata od ukupnog iznosa kreditnog stanja svih računa u knjigama CBKa od strane vlasnika računa prikazanim u izveštaju finansijskog stanja CBKa na kraju te finansijske godine. Ministarstvo Finansija i Ekonomije će, u roku od jednog meseca od izdavanja te finansiske izveštaje, dati doprinos u kapital CBKa u iznos ili iznose neophodni da se ovaj deficit nadomesti.



Strana 25 od 38


f) Upravljanje kapitalom (nastavak)

Regulatorni kapital (nastavak)

Pozicija regulatornog kapitala CBKa na dan 31. decembra je kao što sledi:

Napomene 2009 2008

Kapital i rezerve Zakonska rezerva 20 30,000 30,000Rezervni fond 21 11,203 3,736Neraspoređeni dobitak 3,720 7,467Ukupno 44,923 41,203

Računi u knjigama CBKa na dan 31. decembra Obaveze prema domaćim bankama 15 233,246 137,158Obaveze prema IMF računima 16 124,786 -Obaveze prema vladinim institucijama 17 665,187 908,212Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 130,847 24,400Ostale domaće obaveze 19 1,745 1,695Ukupno 1,155,811 1,071,465

Kapital/ Računi u knjigama CBKa na dan 31. decembra 3.89% 3.85%Proporcija prema zakonu 5% 5%

Ostale domaće obaveze prikazane u prethodnoj tabeli ne uključuju stanja koji su povezani sa ‘Odloženi prihodi iz subvencija, i ‘Razna potraživanja i unapred preračunati troškovi’.

Saglasno Zakona br. 03/L-074, neto dobitak ili neto gubitak CBKa je preračunat u suglasnosti sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI).

Neto dobitak za svaku godinu je raspoređen na račun generalne reserve sve dok se kapital i računi generalne reserve nisu jednaki na pet procenata ukupnog iznosa kreditnog stanja svih računa koji se održavaju u knjigama CBKa sa strane vlasnika računa prikazani u izveštaju finansijskog stanja CBKa na kraju svake finansiske godine.

Svako stanje neto realizirane dobiti zahteva da se prenese u Ministarstvo ekonomije i finansije. Ukoliko postoji neto realizirani gubitak, zahteva se da se naplati sa računa generalne reserve ili kapitala, u tom redu.

5. Upotreba procena i pretpostavke

Rukovodstvo Banke i Upravni Odbor raspravljali su o razvoju, izboru i obelodenivanju kritične računodovstvene standarde i procene CBKa i o primenu ovih politika i procena. Procene i pretpostavke neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijskim iskustvom i ostalim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja koji će biti razumni u skladu ovih uslova.

Ova obelodenivanja su osnovni deo upravljanja finansiskom rizikom (vidi napomenu 4).



Strana 26 od 38

5. Upotreba procena i pretpostavke (nastavak)

Ključni izvori nesigurnosti procena

Revervisanja za gubicima oštećenja kredita i avansa

Sredstva koja se prikazuju po amortizovanu vrednost ocenjivaju se za oštećenja na osnovi objašnjeno u napomenu 3(f)(vi).

Ove specifične komponente od ukupnu rezervu za oštećenja primenjuju se za potražnju procenjenu pojedinačno za oštećenja i bazirani su na osnovi najbolje procene rukovodstva za sadašnju vrednost tokova gotovine koji se očekuju da se prime. Pri procenu ovih tokova gotovine, rukovodstvo rasuđuje za finansisku situaciju strana. U slučaju da se sredstvo ošteti, procenjuje se na osnovi njegovih zasluga i radnu strategiju i porcenu tokova gotovina koja se računa za nadoknadiva nezavisno su odobreni sa strane rukovodstva.

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih polikita CBKa

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika CBKa uključuje:

Klasifikacija finansiskih sredstva i obaveza

Računovodstvena politika CBKa obezbeđuje prostor da se sredstva i obaveza odrede na početku različite računovodstvene kategorije u određenim uslovima.

U klasifikaciju finansiski sredstva i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je odredela da ima i pozitivnu nameru i sposobnost da začuva sredstva do njihovog dospeća kao što zahteva napomena 3(h).

Centralna Bankarska Uprava Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 27 od 38

6. Finansijska sredstva i obaveze

Računovodstvena vrednost i fer vrednost

Naredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansiskih sredstva i obaveza CBKa i njihovu fer vrednost.

U hiljadama evra Napomene

Zajmovi i potraživanja Čuvani-do-dospeća

Ostali po amortizovanu

vrednost

Ukupna knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost 31. Decembra 2009 Gotovina 7 21,806 - - 21,806 21,806 Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 34,899 - - 34,899 34,899 Blagajnički zapisi 9 - 529,652 - 529,652 529,275 Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 487,529 - - 487,529 487,529 Sredstva u IMF 11 124,482 - - 124,482 124,482 668,716 529,652 - 1,198,368 1,197,991 Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 233,246 233,246 233,246 Obaveze prema IMF računima 16 - - 124,786 124,786 124,786 Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 665,187 665,187 665,187 Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima 18 - -

130,847 130,847 130,847 Ostale domaće obaveze 19 - - 1,745 1,745 1,745 - - 1,155,811 1,155,811 1,155,811 31. Decembra 2008 Gotovina 7 39,674 - - 39,674 39,674 Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 10,403 - - 10,403 10,403 Blagajnički zapisi 9 - 541,019 - 541,019 541,759 Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 519,276 - - 519,276 519,276 569,353 541,019 - 1,110,372 1,111,112 Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 137,158 137,158 137,158 Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 908,212 908,212 908,212 Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima 18 - - 24,400 24,400 24,400 Ostale domaće obaveze 19 - - 1,695 1,695 1,695 - - 1,071,465 1,071,465 1,071,465

Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 28 od 38

7. Gotovina

Sva gotovina je denominirana u EUR.

8. Tekući računi sa nerezidentnim bankama

Ovi računi su sa sledećim bankama:

2009 2008Deutsche Bundesbank 34,369 9,436 Raiffeisen Zentralbank 145 161Svenska Handelsbanken - 130Commerzbank 381 676Banque de France 4 -Ukupno 34,899 10,403

Sve tekuče račune imaju kreditni rejting po rangiranjem u 2009 od i nad A-1/P-1 (Standard & Poors/Moody rejting) na dan 29.decembar.

9. Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi su dužničke hartije od vrednosti emitovane od strane vlade zemalja Evropske Unije. Sve hartije su sa rok dospeća do 12 meseci i oni se čuvaju sve do njihovog dospeća. Sve hartije su denominirani u EUR i imaju efektivne kamatne stope od 0.199% do 1.490% (2008: 1.83% do 4.37%).

Blagajnički zapisi se emituju sa strane vlada zemalja Evropske Unije kao što sledi:

2009 2008Nemačka 99,924 69,537 Francuska 164,952 84,929 Holandija 99,929 54,904 Italija - 67,128 Portugal - 43,836 Belgija 164,847 220,685 Ukupno 529,652 541,019

Banka investira u hartije od vrednosti sa minimalnim kreditnim rejtingom od AA (Standard & Poor rejting).

Blagajnički zapisi na dan 31. decembra 2009 uključuje iznos od EUR 0 (2008: EUR 267,893 hiljada) koje pretstavljaju blagajnički zapisi kupljeni od strane CBK za Ministarstvo Finansija i Ekonomije. Na osnovi Memoranduma za Sporazumevanje sa Ministarstvom, CBK će delovati kao Investicioni Upravitelj fondova Ministarstva. U januaru 2010 strane su izmenenili Memoranduma o razumevanju, članu III – Raspoređenje rizika. Na osnovu ove izmene za investicija, napravljeni na osnovi Memoranduma, koji su u skladu sa odredbama upravljanje rizika iz CBK politici investiranja, odnosni kreditni rizik snosi CBK i ove investicije će biti knjizenja u CBK račune. Na osnovu Memoranduma o razumevanju, CBK takođe preuzima odgovornost za pravilno funkcionisanje Direkcije za upravljanje sredstava, sektor u CBK, kako i


Strana 29 od 38

za vremeno kupovanje, poramnenje, plaćanje i knjiženje svih uloženih iznosa Kosovskog Konsolidovanog Budžeta. 10. Depoziti sa nerezidentnim bankama Depoziti sa nerezidentnim bankama sastoje se od: 2009 2008

Oročeni depoziti Raiffeisen Zentralbank 56,500 29,700Svenska Handelsbanken - 166,200ING Bank - 21,735Deutche Bundesbank - 50,300KBC 48,835 41,571Rabobank 10,003 96,579Danske Bank 87,097 46,813Commerzbank 4,100 65,700Banque De France 150,824 -Banque Centrale du Luxembourg 130,057 - 487,416 518,598

Preračunata kamata za oročene depozite Raiffeisen Zentralbank - 153 Svenska Handelsbanken - 92 ING Bank - 2 Deutche Bundesbank - 95 KBC 52 5 Rabobank - 319 Danske Bank 2 6 Commerzbank - 6 Banque De France 31 -Banque Centrale du Luxembourg 28 - 113 678

Ukupno 487,529 519,276

Depoziti plasirani u nerezientnim bankama denominiraju se u EUR i zarađuju kamatu prema efektivnim kamatnim stopama od 0.05% do 2.05% (2008: 1.41% do 5.00%) i imaju originalan rok dospeća od 1 do 186 dana (2008: od 1 do 355 dana). Svi depoziti imaju kreditni rejting po rangiranjem u 2009 od A-1/P-1 (Standard & Poors/Moody rejting) na dan 29.decembar.

11. Sredstva u IMF 2009 2008

IMF kvota 64,205 -SDR 60,253 -Nedospela kamata 24 -

Ukupno 124,482 -

Sredstva navedene u prethodnoj tabeli odnose na prijem Kosova u IMF-u junu 2009. U odnosu na članstvo Kosova u IMF-u, CBK deluje kao depozitaran i fiskalni agent. To je u skladu sa Zakonom br 03/L-074 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br.03-L-152 o članstvu Republike Kosova u Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka Group Organisations.


Strana 30 od 38

11. Sredstva u IMF (nastavak)

Kvota IMF-a predstavlja jednokratnu kvotu za pretplatu određena u vreme prijema. SDR predstavljaju sredstva odobrena od strane IMF-a Upravni odbor po alokacije SDRs u IMF zemalja članica na dan 28. avgusta i 9. septembra 2009.

IMF kvote - rezerve tranša položaj i SDR nose godišnju kamatnu stopu od 0,22% - 0,31%.

12. Nekretnine i opremu Nekretnine i opremu obuhvataju kako što sljedi:

Ulaganja u osnovna

sredstva u zakupu Oprema

Kompjuterska oprema

Motorna vozila Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 1. Januara 2008 1,279 1,271 445 119 3,114Povećanja - 188 169 - 357Otuđenja - - (1) (12) (13)Stanje na dan 31. Decembra 2008 1,279 1,459 613 107 3,458 Stanje na dan 1. Januara 2009 1,279 1,459 613 107 3,458Povećanja - 84 166 222 472Otuđenja - - - (43) (43)Stanje na dan 31. Decembra 2009 1,279 1,543 779 286 3,887 Amortizacija Stanje na dan 1. Januara 2008 64 572 303 67 1,006Amortizacija 64 203 94 17 378Otuđenja - - (1) (12) (13)Stanje na dan 31. Decembra 2008 128 775 396 72 1,371 Stanje na dan 1. Januara 2009 128 775 396 72 1,371Amortizacija 64 217 127 36 444Otuđenja - - - (43) (43)Stanje na dan 31. Decembra 2009 192 992 523 65 1,772Neotpisana vrednost Stanje na dan 1. Januara 2008 1,215 699 142 52 2,108Stanje na dan 31. Decembra 2008 1,151 684 217 35 2,087Stanje na dan 31. Decembra 2009 1,087 551 256 221 2,115

Sredstva u toku izgradnje povezana sa ulaganjima u poboljšanjem sigurnosti sa CBKa poslovna zgrada. Saglasno člana 3 Zakona br. 03/L-074, CBK, za svoje poslovne ciljeve, koristi i upravlja imovinom i kapacitetima, uključujući kretnine i nekretnine locirane na ulici Garibaldi br. 33, Priština, Kosovo.


Strana 31 od 38

Na dan 31. decembra 2009 ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (2008: nema).

13. Nematerijalna sredstva Nematerijalna sredstva obuhvataju:

Softver u razvoju Softver Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 1. Januara 2008 - 1,017 1,017Povećanja 25 19 44Stanje na dan 31. Decembra 2008 25 1,036 1,061 Stanje na dan 1. Januara 2009 25 1,036 1,061Povećanja - 149 149Stanje na dan 31. Decembra 2009 25 1,185 1,210 Amortizacija Stanje na dan 1. Januara 2008 - 895 895Amortizacija - 80 80Stanje na dan 31. Decembra 2008 975 975 Stanje na dan 1. Januara 2009 - 975 975Amortizacija - 61 61Stanje na dan 31. Decembra 2009 - 1,036 1,036 Knjigovodstvena vrednost Stanje na dan 1. Januara 2008 - 122 122Stanje na dan 31. Decembra 2008 25 61 86Stanje na dan 31. Decembra 2009 25 174 174 14. Ostala sredstva Ostala sredstva obuhvataju: 2009 2008Preračunati prihodi od nadoknada 333 357 Potraživanja i unapred plaćeni troškovi 18 49

Ukupno 351 406 Preračunati prihodi od nadoknada pretstavljaju proceneta nadoknada za obnovu dozvole za četvrti kvartal od lokalne finansiske institucije.


Strana 32 od 38

15. Obaveze prema domaćim bankama

Prema XVII Bankarsko pravilo za superviziju CBKa, komercijalne banke koje posluju na Kosovu moraju održavati likvidnu rezervu u iznosu od 10% njihovog depozita kvalifikovanog potrošača. Najmanje pola ovih rezerva moraju biti čuvani na računima CBKa.

CBK platiće kamatu za bilanse čuvane u CBK do iznosa od minimalne rezerve od 10%. Godišna kamatna stopa na dan 31. decembra 2009 je 0.10% (31. decembra 2008: 1.25%).

2009 2008ProCredit Bank Kosovo 54,138 25,117 Raiffeisen Bank Kosovo 53,005 23,875NLB Priština 18,697 7,699 Komercijalna Banka Bg Podruznica

Mitrovica 2,396 1,132Banka Ekonomike e Prishtinës 5,913 2,191 Banka për Biznes 5,578 2,025 Banka Kombëtare Tregtare e Shqipërisë 3,354 352 Turk Ekonomi Bankasi Sh.A 9,226 1,381 Ukupno potrebna likvidna rezerva 152,307 63,772 Povečanje tekučih računa ProCredit Bank Kosovo 42,777 34,242 Raiffeisen Bank Kosovo 2,568 12,438 NLB Priština 1,838 7,023 Banka Ekonomike e Prishtinës 8,096 1,520 Banka për Biznes 16,868 10,164 Banka Kreditore e Prishtinës u stečaj 59 226 Banka Kombëtare Tregtare Podruznica

Prishtina 2,518 4,852Komercijalna Banka - Podruznica Mitrovica 130 1,179 Turk Ekonomi Bankasi Sh.A 6,085 1,742 Ukupno povečanje tekućih račina 80,939 73,386 Ukupno 233,246 137,158 16. Obaveze prema IMF računima 2009 2008IMF Bezbednosni račun 49,099 -Rezerva pozicija 15,409 -IMF SDR alokacija 60,253 -Nedospela kamata 25 - Ukupno 124,786 -

Gore navedene iznose se odnose na prijem Kosova u MMF-u junu 2009. IMF bezbednosni račun predstavlja menica koja se plaća od strane Vlade Kosova na zahtev IMF-a.


Strana 33 od 38

16. Obaveze prema IMF računima (nastavak) Rezervna pozicija odgovara na deo rezervi sredstava IMF-a kvota pretplate (vidi Napomenu 11), koji je uplaćen od strane Vlade Kosova. Alokaciju SDR-a predstavlja raspodelu SDRs u IMF-a zemljama članicama odobrena od strane IMF-a Upravni odbor, na dan 28. avgust 2009 i 9. septembra 2009. Alokaciju SDR-a su kamatonosne sa godišnjim kamatnim stopama od 0,22% - 0,31%. 17. Obaveze prema i vladinim institucijama

Obaveze prema i vladinim institucijama uključuju tekovni računi sa sledećim bankama:

Tekući računi

2009 2008Ministarstvo Finansija i Ekonomije 88,245 403,610Agencija za privatizaciju Kosova 451,041 498,425Ostale vladine institucije 797 6,177Ukupno tekuči računi 540,083 908,212

Oročeni depoziti 2009 2008 Ministarstvo Finansija i Ekonomije 125,104 -Ukupno oročeni depoziti 125,104 -

Ukupno 665,187 908,212

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2009 je 0.10% (31. decembra 2008: 1.25%).

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima uključuju tekuće račune i oročene depozite su kako što sljedi:

2009 2008Tekući računi Osiguravajuća društva 7,664 15,394Javno komunalna preduzeća 506 1,535Penziski fondovi 122,676 67Ostali 2 2 130,847 16,998

Oročeni depoziti

Osiguravajuća društva - 7,402


Strana 34 od 38

- 7,402Ukupno 130,847 24,400

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima (nastavak)

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2009 je 0.10% (31. decembra 2008: 1.25%) i za oročenih depozita nije primenljiva (31. decembra 2008: 3.95% i 4.45%).

19. Ostale domaće obaveze

2009 2008Obaveze prema Vladi Kosova 1,210 1,162 Odloženi prihodi iz subvencija 9 - Obaveze prema bivšoj Nacionalnoj Banci Kosova 496

495

Razni dobavljači i unapred preračunati troškovi 265 283 Ostale domaće obaveze 39 38 Ukupno 2,019 1,978

Obaveze prema Kosovskoj Vladi pretstavlja kazne za zakup i superviziju koje su naplaćene sa strane CBK.

Obaveze prema bivšoj Nacionalnoj Banci Kosova potiču sa sledećeg. Na početku, CBK nasledila je od bivšu Nacionalnu Banku Kosova određeni iznos gotovine, u različitim valutama. U ovom bilansu je takođe uključena i kamata akumulirana od 5. januara 2004. Gotovina je na početku konvertirana u DEM 872 hiljada na dan 22. decembra 2000. Stanje na računu na dan 1. januara 2002 je konvertiran u EUR 446 hiljada i stanje koje je nastalo na dan 31. decembra 2009 i 31. decembra 2008 uključuje ovo stanje i kamata zarađena do ovih dana.

Kretanje u odloženi prihod iz subvencija je kao što sledi:

Ministarstvo Ekonomija i

Finansije

Svetska Banka Ukupno

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. Januara 2008 - 49 49

Subvencije dobijene u toku godine 36 - 36Prihodi iz subvencija (36) (49) (85)Odloženi prihod iz subvencija na dan 31. Decembra 2008 - - -

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. Januara 2009 - - -

Subvencije dobijene u toku godine 33 - 33Prihodi iz subvencija (24) - (24)Odloženi prihod iz subvencija na dan 31. Decembra 2009 9 - 9


Strana 35 od 38

20. Zakonske rezerve

Na bazi odredba UNMIK Regulacije broj 2006/47, početne zakonske rezerve CBK, ukupno u iznosu od DEM 5,000 hiljada (EUR 2,566 hiljada), su priložene od strane Centralne Fiskalne Vlasti 31. marta 2000. Na dan 8. juna 2004, na osnovi odluke ZSPGS (Zamenik Specijalnog Pretstavnika Generalnog Sekretarijata) stub IV, zakonske rezerve uvećane su od EUR 2,566 hiljada na EUR 10,000 hiljada.

Na dan 15. juna 2007, u produžetku UNMIK Regulacije 2006/47, EUR 10,000 je preneseno od rezervnog fonda u zakonsim rezervama po odobrenje Upravnog Odbora. 29. juna 2008, u produžetku Zakona 03/L-074 Upravni Odbor odobrio prenos od dopunskih EUR 10,000 hiljada od rezervog fodna.

CBK Izveptava direktno Skupštini Kosova. CBK kapital nije predmet zadržavanja.

21. Rezervni fond

Rezervni fond je osnivan u saglasnost UNMIK Regulacije broj 1999/20. Zatim, isto je adresirano u zamenjene UNMIK regulacije.

U momentu, nivo rezervnog fonda je reguliran Zakonom broj 03/L-074, o Centralnoj Banci Republike Kosovo. Neto dobit svake finansijske godine, u saglasnosti sa ovim zakonom i sa odobrenjem Upravnog Odbora, je prenesen u rezervni fond ili na račun Ministarstvu Ekomonije i Finansija.

22. Dobitak po osnovu kamata

Dobitak po osnovu kamata obuhvata sledeće:

2009 2008 Prihodi od kamata Od plasmana sa fiksnim uslovima 2,414 33,290Od Blagajničke zapise 4,010 9,467Od plasmane tekućih računa (stanje) 205 84 6,629 42,841Rashodi od kamata Na depozitima tekućih računa u nebankarske institucije 1,780

22,011

Na kvalifikovane depozite bankarskih tekućih računa 360

3,066

Na fiksno oročenim depozitima 360 8,986 2,500 34,063

Neto dobitak po osnovu kamata 4,129 8,778


Strana 36 od 38

23. Dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak po osnovu naknada i provizija obuhvata sledeće:

2009 2008 Prihodi od nadoknada Od gotovinskim depozitima 220 124 Od stranim dolazećim transferima 75 96 Od stranim odlazećim transferima 344 356 Od međubankarskog kliring sistema 196 145 Od kreditnog registra 93 67 Od trezora za upravljanje fondom 1,500 77 Ostala nadoknada 34 19 2,462 884 Rashodi od nadoknada Za transport gotovina 203 182 Za bankarske transakcije 66 33 269 215 Dobitak po osnovu naknada i provizija 2,193 669

24. Prihodi iz subvencija

Prihodi iz subvencija obuhvataju sledeće:

2009 2008 Svetska Banka - 49 Ministarstvo Ekonomija i Finansije 24 36 Ukupno 24 85

25. Ostali poslovni prihodi

Ostali poslovni prihodi obuhvataju u glavnoj meri naknade naplaćene od finansijskih institucija u Kosovu kao deo izdavanja ili obnovi licenci kao i ostale zakonske naknade koje se odnese na njihove aktivnosti.

26. Troškovi zaposlenih

Troškovi zaposlenih obuhvataju sledeće: 2009 2008

Neto plata 1,495 1,219Socijalna i zdravstvena osiguranja 380 326Obuka personala 147 132Upravni Odbor 108 58Ostalo 30 36Ukupno 2,160 1,771

Broj zaposlenih u CBKa na dan 31. decembra 2009 je 167 (31. decembra 2008: 158).


Strana 37 od 38

27. Generalni i administrativni troškovi

Generalni i administrativni tročkovi obuhvataju sledeće: 2009 2008

Osiguranja 240 234Porpavke i održavanja 48 69Održavanje softvera 111 108Komunikacijski troškovi (telefon, teleks i internet) 85

79

Komunalije 80 70Troškovi revizije i konsultacije 24 23Osiguravanje i transport gotovine (obezbeđenje) 44 44Putovanja i prevoz 95 68Poslovni troškovi motornih vozila 28 25Nekretnine 28 22Troškove za hranu 16 12Kompjuter i ostala pomagala 41 58Publikacije i literature 38 51Oficijalno predstavljanje 93 27Ostalo 27 33Ukupno 998 923

28. Ostali sveobuhvatni dobitak / (gubitak)

Ostale sveobuhvatan gubitak od EUR 303 hiljada za godinu završenu 31. decembra 2009 (2008: nula) se sastoji od nerealizovanih kursni dobici i gubici proistekle iz kursne razlike na rezultat prevod SDR sredstava i obaveza na CBK knjige.

29. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju sledeće:

Napomena

2009 2008

Gotovina 7 21,806 39,674Tekući računi u nerezidentnim bankama 8 34,899 10,403Blagajnički zapisi sa rok dospeća do 3 meseca 149,893 175,559Depozitni računi u nerezidentnim bankama sa rok dospeća do 3 meseca 412,237 505,242Ukupno 618,835 730,878 30. Preuzete i potencijalne obaveze Pravne

CBK je ukjlučen u rutinskim pravnim parnicama od svojeg redovnog poslovanja. Mišljenje rukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati na finansijske izveštaje CBKa na i za godinu završenu na 31. decembra 2009.


Strana 38 od 38

30. Preuzete i potencijalne obaveze (nastavak)

Ostale preuzete obaveze

Ostale preuzete obaveze obuhvataju sledeće:

31. decembar 2009 31. decembar 2008Kupovina kompjuterskih aplikacija 10 50Nadogradnja jezgro računovodstvenog sistema 765 -Kupovina vozila - 144Popravka – Insalacija glasnog sistema - 42Total 775 236

U 2009, Kosovo postalo član Grupe Organizacija Svetske Banke, Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) i Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA). U odnosu na ovo članstvo, CBK deluje kao depozitna. To je u skladu sa Zakonom br 03/L-074 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br.03-L-152 o članstvu Republike Kosovo u Međunarodni Monetarni Fond i Grupe Organizacija Svetske Banke.

U junu 2009, Vlada Kosova izdala menice za uplate u vezi sa članarina na gore navedenim organizacijama, na njihov zahtev i instrukcijama za plaćanje. Ukupno stanje na dan 31. decembra 2009 ove menice iznosi 4.007 hiljada.

31. Transakcije povezanim stranama

Povezane strane obuhvataju rukovodstvo i Upravni Odbor. Njihove plate su sledeće:

2009 2008 Plate Upravnog Odbora 98 58 Plate rukovodstva 133 100Ukupno 231 158

32. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nakon datuma bilansa stanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunsko obelodanjivanje u finansijskim izveštajima.

140 |


9. Statisticki dodatak

| 141


142 |


1.1. Pregled finansijkih korporacija – neto vanjskih sredstava i domaći zahtevi (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Depozit i Druge nef inansij

ske korporaci

Domacinstva

2004 December 722.8 772.0 __ 384.0 236.7 __ 83.3 49.2 202.5 -216.8 __ 216.8 216.8 419.3 413.5 329.8 83.7

2005 December 827.3 890.9 __ 422.6 242.4 __ 145.3 63.6 348.9 -225.7 __ 225.7 225.7 574.6 565.6 439.6 126.0

2006 December 1,173.6 1,245.7 __ 660.0 341.3 __ 170.8 72.1 231.7 -475.0 __ 475.0 475.0 706.6 694.3 548.2 146.1

2007 December 1,622.4 1,704.6 __ 955.0 408.9 __ 175.4 82.3 124.5 -853.3 __ 853.3 853.3 977.8 965.9 765.1 200.6

2008 December 1,593.1 1,726.7 __ 795.1 661.6 __ 128.2 133.6 419.6 -871.8 __ 871.8 871.8 1,291.5 1,276.8 995.7 281.0

2009 December 1,700.6 2,036.0 60.3 910.1 724.3 64.3 144.3 335.4 573.7 -846.3 __ 846.3 846.3 1,420.0 1,398.4 1,052.3 343.5

Akcije i drugi

ekvitetOp is

N et o st ranih sred st ava D omaca p ot raz ivanja

Depozit i Obveznice koje nisu

akcije

Potrazivanja

nerezidenata

M onetarno zlato i

SDR

IM F Kvota

od kojih: M anje: odgovornost i ka

nerezidentima

Neto potrazivanja ka centralnoj vladi Potrazivanja ka

drugim sektorima

od kojih:M anje: Odgovornost i ka

t l j l di

od kojih:

Potrazivanja ka

centralnoj vladi

Kredit i

1.2. Pregled finansijskih korporacija - obaveze (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

2.1. Pregled depozitnih korporacija - neto vanjska sredstva i unutrašnja potražnja (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

2004 December 670.7 273.7 34.6 81.3 145.5 396.9 149.3 24.4 222.5 2.3 106.5 88.7 17.9 145.1 0.7

2005 December 830.6 315.0 67.6 76.8 155.5 515.6 181.3 33.7 298.9 3.0 174.5 152.4 22.1 165.8 2.2

2006 December 886.4 300.5 34.8 96.4 156.2 586.0 193.3 27.6 359.5 3.4 251.4 223.9 27.5 209.3 54.7

2007 December 1,110.9 386.1 49.6 133.5 187.5 724.8 188.4 43.8 489.3 … 316.1 286.2 29.9 273.8 46.0

2008 December 1,351.9 390.9 15.4 176.0 186.2 961.0 250.1 51.4 656.7 … 288.6 256.3 32.3 311.1 61.1

2009 December 1,444.3 483.2 50.1 184.0 237.7 961.0 73.9 82.9 801.9 … 418.7 380.8 37.9 328.7 82.7

Opis

Depozit i Kredit i Osiguranje tehnickih rezervi

Javne nefinansij

ske korporaci

je

Druge nef inansij

ske korporaci

je

Domacinstva

Drugi depozit i

od kojih:

Neto ekvitet

domacinstava u

penzionim

fondovima

Akvije i drugi

ekvitet

Druge stavke (neto)Transfern

i depozit iod kojih:

Ranije isplacene premije i rezerve prot iv

zakasnelih obaveza

Javne nefinansij

ske korporaci

je

Druge nef inansij

ske korporaci

je

Domacinstva

Depozit i Druge nef inansij

ske korporaci

Domacinstva

2004 December 648.7 687.9 __ 55.3 384.0 236.7 __ 39.2 156.9 -216.8 __ 216.8 373.8 373.7 … 289.9 83.7

2005 December 695.1 744.5 __ 74.6 422.6 242.4 __ 49.3 289.0 -225.7 __ 225.7 514.6 513.9 … 387.9 126.0

2006 December 975.4 1,035.6 __ 63.4 660.0 303.1 __ 60.2 162.2 -475.0 __ 475.0 637.1 636.6 … 490.5 146.1

2007 December 1,377.5 1,426.1 __ 145.3 955.0 308.2 __ 48.6 39.1 -853.3 __ 853.3 892.4 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 December 1,436.1 1,512.0 __ 121.1 794.9 581.8 __ 75.9 311.9 -871.8 __ 871.8 1,183.8 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 December 1,531.6 1,782.2 60.3 111.4 910.0 626.4 64.3 250.6 442.9 -846.3 __ -846.3 846.3 1,289.2 0.3 942.9 343.5

M anje: Odgovornost i ka

Kredit i M onetarno zlato i

SDR

Potrazivanja ka

centralnoj vladi

Op is

N et o st ranih sred st ava D omaca po t raz ivanja

Depozit i Obveznice koje nisu

akcije

IM F Kvota

M anje: odgovornost i ka

nerezident ima

Potrazivanja

nerezidenata

od kojih:

od kojih: Neto potrazivanja ka centralnoj vladi Potrazivanja ka

drugim sektorima

od kojih:

Akcije i drugi

ekvitet

| 143


Tabela 2.2. Pregled depozitnih korporacija - obaveze (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 3.1. Pregled CBK-a - neto vanjska sredstva i unutrašnja potražnja (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 3.1. Pregled CBK-a - obaveze ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

2004 December 719.5 303.5 29.8 34.6 81.3 145.5 416.0 19.1 149.3 24.4 222.5 __ 87.1 -1.0

2005 December 865.4 345.6 30.5 67.6 76.8 155.5 519.9 24.3 181.3 33.1 279.6 19.9 94.4 4.3

2006 December 912.8 336.4 35.9 34.8 96.4 156.2 576.3 30.5 193.3 24.6 322.4 40.6 128.8 55.4

2007 December 1,126.6 413.7 27.7 49.6 133.5 187.5 712.8 40.3 188.4 41.8 439.0 53.7 186.5 49.8

2008 December 1,393.0 454.6 63.7 15.4 176.0 186.2 938.3 47.6 250.1 44.2 593.8 74.9 233.8 46.4

2009 December 1,548.5 621.4 138.2 50.1 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 249.0 79.0

Domacinstva

Druge f inansijsk

e korporaci

je

Op is

D ep ozit i ukljuceni u siro k no vac

Transferni depozit i

od kojihi: Drugi depozit i

Javne nefinansij

ske korporaci

je

Druge nef inansij

ske korporaci

je

Domacinstva

od kojih:

D ruge st avke ( net o )

A kcije i d rug i

ekvit et

Druge f inansijsk

e korporaci

je

Javne nef inansij

ske korporaci

je

Druge nef inansij

ske korporaci

je

D ep ozit i

iskl juceni iz

sirokog

no vca

2004 December 344.7 349.9 __ 12.1 213.2 124.4 __ 0.2 5.2 5.2 __ -216.8 __ 216.8 0.1 72.9

2005 December 394.4 397.5 __ 24.5 213.4 159.5 __ 0.1 3.1 3.1 __ -225.7 __ 225.7 0.8 82.5

2006 December 641.1 641.2 __ 11.1 424.9 203.6 __ 1.5 0.1 0.1 __ -472.9 __ 472.9 0.5 94.5

2007 December 1,057.6 1,057.6 __ 63.8 759.0 229.3 __ 5.5 … … __ -849.4 __ 849.4 0.3 113.6

2008 December 1,110.7 1,110.7 __ 39.7 529.0 541.3 __ 0.7 … … __ -870.5 __ 870.5 0.3 137.2

2009 December 1,088.0 1,198.3 60.3 21.8 522.3 529.4 64.3 0.1 110.2 60.3 49.1 -681.4 __ 681.4 0.2 233.2

Op is

N et o p o t raz ivanja ka sent ralno j vlad i

Pot raz ivanja

ka d rug im sekt o r i

maObveznic

e koje nisu

akcije

DrugoIM F Kvota

SDR alokacije

M M F Racun

Ob aveze za OD CPotrazivanja nerezidenata Potrazivanja ka

centralnoj vladi

N et o st ranih sredst ava

M onetarno zlato i

SDR

M anje: obaveze

ka centralnoj

vladi

M anje: odgovornost i ka

nerezident ima

Valuta Depozit i

2004 December 37.7 32.6 20.7 1.9 9.9 … 5.1 5.1 __ __ __ 18.0 10.0 3.0 -0.6

2005 December 66.6 62.5 23.3 1.6 37.6 … 4.1 4.1 __ __ __ 20.4 10.0 3.0 …

2006 December 49.9 41.9 31.0 0.4 10.5 … 8.0 8.0 __ __ __ 25.5 10.0 6.4 -1.2

2007 December 57.2 46.7 22.4 3.2 21.1 … 10.6 10.6 __ __ __ 33.8 20.0 9.2 3.9

2008 December 63.9 56.7 49.9 5.3 1.5 … 7.2 7.2 __ __ __ 41.4 30.0 7.5 -2.0

2009 December 130.8 130.8 129.7 … 1.1 … … … … __ __ 44.8 30.0 3.6 -2.1

D rug e st avke(

net o )

A kcije i d rug i

ekvit et

od kojih:

Druge f inansijsk

e korporaci

je

Lokalna vlada

Javne nef inansij

ske korporaci

je

Lokalna vlada

Fundovi dat i od vlasnika

Profit /gobitak u godini

D epoz it i iskljuceni iz sirokog novca

Op is

D ep oz it i ukljuceni u sirok no vac

Druge nef inansij

ske korporaci

je

Druge f inansijsk

e korporaci

je

Transferni depozit i Drugi depozit i Druge f inansijsk

e korporaci

je

144 |


Tabela 4.1. Pregled KTD-a – neto vanjska sredstva i unutrašnja potražnja (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 4.2. Pregled KTD-a- obaveze (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 5.1. Bilans stanja KTD-a - sredstva (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Valuta Depozit i Obveznice koje nisu

akcije

Depozit i Kredit i Javne nef inansijske korp.

Druge nefinansijske korp.

Domacinstva

2000 December 81.2 84.1 12.7 71.4 __ 2.9 __ 2.9 12.7 __ 3.3 3.3 __ 3.3 __

2004 December 304.0 338.0 43.2 170.8 112.3 34.0 12.7 21.3 73.2 __ 373.7 373.7 __ 289.9 83.7

2005 December 300.7 346.9 50.1 209.2 82.9 46.2 18.4 27.9 81.6 __ 513.9 513.9 __ 387.9 126.0

2006 December 334.4 394.5 52.3 235.1 99.4 60.1 21.4 38.7 88.8 -2.1 636.6 636.6 __ 490.5 146.1

2007 December 319.9 368.5 81.5 196.0 78.9 48.6 17.9 30.7 107.5 -3.9 892.1 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 December 325.4 401.3 81.4 265.9 40.5 75.9 42.0 33.7 136.8 -1.3 1,183.4 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 December 443.6 583.9 89.6 387.7 97.0 140.3 65.5 74.5 233.1 -164.9 1,289.0 1,289.0 0.3 942.9 343.5

Pot razivanja ka d rug im sekt o rima

Potrazivanja

nerezidenata

ofd kojih: Kredit i od kojih:M anje: obaveze ka nerezident ima

Po t raz ivanja

ka C B K

Opis

N et o st ranih sred st ava N et o p o t raz i

vanja ka

cent ralno j

vlad i

Druge f inan.

Korporacije

Javne nefinansijske korp.

Druge nef inansijske korp.

Domacinstva

Druge f inan.

Korporacije

Javne nef inansijske korp.


Domacinstva

2000 December 93.0 93.0 . . 93.0 . . . . . . . . . -2.0

2004 December 681.9 270.9 9.0 24.7 81.3 145.5 410.9 14.0 149.3 24.4 222.5 0.0 0.0 0.0 -0.1

2005 December 798.8 283.0 7.2 30.0 76.8 155.5 515.8 20.2 181.3 33.1 279.6 19.9 0.7 19.3 3.4

2006 December 862.9 294.5 4.9 24.3 96.4 156.2 568.4 22.5 193.3 24.6 322.4 40.6 3.0 37.1 50.9

2007 December 1,069.3 367.1 5.3 28.5 133.5 187.5 702.3 29.8 188.4 41.8 439.0 53.7 2.0 50.3 39.8

2008 December 1,329.0 397.9 13.8 13.8 176.0 186.2 931.1 40.4 250.1 44.2 593.8 74.9 7.3 63.0 48.1

2009 December 1,417.8 490.6 8.5 48.9 48.9 237.7 927.2 60.8 73.9 71.7 718.5 97.9 11.2 83.5 81.0


DomacinstvaOpis

D ep oz it i ukljuceni u sirok no vac D rug e st avke ( net o )Transfern

i depozit iod kojih: `Drugi

depozit iod kojih:

D ep osii

iskl juceni iz

siro kog

novca

Obveznice

2000 December 103.1 25.4 71.4 71.4 . __ 3.3 __ __ 3.3 __ 0.4 2.6

2004 December 816.5 116.5 186.0 169.2 16.8 112.3 373.7 __ … 289.9 83.7 15.9 12.2

2005 December 984.4 131.7 221.9 201.0 21.0 82.9 513.9 __ … 387.9 126.0 16.9 17.0

2006 December 1,161.2 141.1 243.3 218.8 24.5 99.4 636.6 __ … 490.5 146.1 23.0 17.9

2007 December 1,435.0 189.0 208.1 173.4 34.7 78.9 892.1 __ 0.2 691.3 200.6 27.2 39.7

2008 December 1,808.2 218.2 283.9 236.3 47.6 40.5 1,183.4 0.6 0.1 901.7 281.0 39.0 43.1

2009 December 2,204.1 322.7 405.6 326.7 78.8 97.0 1,289.0 2.3 2.3 942.9 343.5 43.1 46.7

Kes i bilansi sa

CBK U ne-euro valutama

Op is

To t al sred st ava

Bilans sa komercijalnim bankama Finansiranje bruto kredit i i lizinga Fiksna sredstva

Druga sredstva

Druge f inan.

Korporacije

U evro valut i

Domacinstva



| 145


Tabela 5.2. Bilans stanja KTD-a - obaveze (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 6.1. Depoziti KTD-a – depoziti u eurima (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 6.2. Depoziti KTD-a – ne-euro depoziti (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

2000 December 103.1 . 93.0 93.0 93.0 … . … … … 2.9 1.1 __ 6.2 4.6 1.6

2004 December 816.5 14.3 694.5 281.0 81.3 145.5 413.5 149.3 24.4 222.5 1.4 27.9 9.3 69.1 57.7 11.0

2005 December 984.4 23.0 836.7 296.6 76.8 155.5 540.1 181.3 33.7 298.9 6.4 37.3 7.0 74.0 62.4 13.5

2006 December 1,161.2 30.3 924.3 308.9 96.4 156.2 615.4 193.3 27.6 359.5 4.2 92.1 7.0 103.3 78.4 20.2

2007 December 1,435.0 25.8 1,143.1 380.7 133.5 187.5 762.4 188.4 43.8 489.3 2.7 103.7 7.0 152.7 114.9 34.0

2008 December 1,808.2 34.9 1,444.1 429.8 176.0 186.2 1,014.2 250.1 51.4 656.7 … 129.8 7.0 192.5 145.9 36.3

2009 December 2,204.1 58.5 1,744.9 517.8 184.0 237.7 1,229.5 73.9 82.9 801.9 … 171.7 24.4 204.6 159.4 25.3

Druge obaveze

of which



Domacinstva

Drugi depozit i

Bilansi iz drugih banaka

Domacinstva

Op is

Total obaveza

Depozit i

Druge nef inan. korp.

Akcioni kapital

od kojihSvoji izvori


od kojih Prof it /gubt iak u godini

Druge pozajmice (uklju. ne raz. CD)

Predodredjen debit

2004 December 674.9 1.3 25.6 3.7 3.5 15.5 . 2.9 275.3 173.5 101.8 360.3 350.7 9.6 12.3

2005 December 815.3 2.9 35.4 8.1 5.8 18.8 . 2.8 319.0 211.3 107.7 440.7 428.7 12.0 17.3

2006 December 890.4 7.0 28.1 0.1 2.4 24.7 0.4 0.5 337.8 217.4 120.5 499.2 486.1 13.1 18.2

2007 December 1,092.0 4.1 39.1 3.1 5.6 28.3 0.4 1.7 386.2 215.5 170.7 647.0 631.9 15.2 15.6

2008 December 1,366.9 1.4 62.9 5.0 6.5 31.5 19.4 0.4 479.7 263.8 215.9 785.0 774.5 10.5 37.9

2009 December 1,640.1 165.0 78.2 6.1 5.9 43.1 22.6 0.4 371.5 121.6 249.9 10.9 962.2 13.4 63.2

Opis Finansijski

pomagaci


Vlada Finansijske korporacije Ne f inansijske korporacije Drugi domaci sektori

Total depozita u euro

Druge depozitn

e korporaci

je

Drugi f inansijski preduzet

nici

Kompanije

osiguranja

Penzioni fondovi

Domacinstva

NPISH

Nerezident i

Druge nefinansijske korp.

CBK NPISH

2004 December 23.4 1.1 __ … … 1.1 4.4 0.5 4.0 17.5 17.3 8.7 8.7 0.1 0.3

2005 December 29.4 … __ … … … 2.8 __ 2.8 26.0 25.7 10.8 14.9 0.3 0.5

2006 December 34.3 … __ … … … 3.7 0.3 3.5 29.8 29.6 12.4 17.2 0.2 0.5

2007 December 53.3 0.5 __ … 0.1 0.4 8.1 1.5 6.6 44.3 44.2 16.2 28.0 0.1 0.4

2008 December 81.9 0.9 __ … … 0.9 11.6 0.1 11.5 68.4 68.2 22.9 45.2 0.3 1.0

2009 December 112.1 2.1 __ 1.2 … 0.9 18.3 1.3 17.0 91.1 90.9 29.7 61.1 0.2 0.7

Opis

Ne-euro depozit i

Nerezident i

Domacinstva

Nef inansijske korporacije


Finansijske korporacije Drugi domaci sektori

Drugi depozit i


Druge depozitn

e korporaci

je


nici

Kompanije

osiguranja

Javne nefinansijske korp.

146 |


Tabela 6.3. Krediti KTD-a – glavni sektori ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 6.4. Krediti KTD-a – novi krediti ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 6.5. Krediti KTD-a – glavni ekonomski sektori (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Druge domace korporacije

Do 1 godine

Preko 1 godine do 2

godine

Preko 2 godine

Do 1 godine

Preko 1 godine do 2

godine

Preko 2 godine

2004 December 373.7 __ __ __ 289.9 … 289.9 111.5 111.3 67.2 83.7 83.7 15.9 15.2 52.6

2005 December 513.9 __ __ __ 387.9 … 387.9 117.9 125.2 144.7 126.0 126.0 19.5 21.0 85.4

2006 December 636.6 __ __ __ 490.5 … 490.5 128.7 127.7 234.1 146.1 146.1 19.7 24.7 101.7

2007 December 892.1 __ __ __ 691.5 0.2 691.3 174.0 122.6 394.6 200.6 200.6 24.0 29.6 147.1

2008 December 1,183.4 0.6 __ 0.6 901.8 0.1 901.7 191.0 132.3 578.4 281.0 281.0 20.9 30.9 229.2

2009 December 1,289.0 2.3 1.2 1.1 943.2 0.3 942.9 215.7 113.0 614.2 343.5 343.5 27.0 32.1 284.5

Kompanije

osiguranja


Total

OpisDruge nef inansijske korporacije Domacinstva

Finansijske

korporacije

Nef inansijske korporacije


nici

do 1 godine

Iznad 1 godine do 3 godine

Iznad 3 godine

do 1 godine

Iznad 1 meseca

do 3 mesec

Iznad 3 meseca

do 1 godine

Iznad 1 godine

do 5 godina

Iznad 5 godina do 10 godina

Iznad 10 godina

2004 1.8 9.0 0.2 5.7 2.6 4.2 11.2 6.2 4.1 1.7 - - - 0.2

2005 0.7 8.6 4.9 2.1 0.6 2.2 13.4 7.5 4.8 1.0 0.4 … … 0.1

2006 0.5 7.2 10.6 1.2 0.4 3.5 12.8 8.2 4.7 2.0 0.6 … … 0.2

2007 3.6 4.2 12.1 0.4 1.9 1.8 16.6 10.2 6.6 2.7 0.6 … - 0.4

2008 1.1 7.1 7.1 1.1 0.3 4.1 19.1 135.5 13.6 … 2.3 0.8 0.6 5.7

2009 0.9 7.0 10.0 0.8 0.3 3.7 23.9 140.8 12.2 … 1.6 1.1 0.8 6.2

Jhipotekarni kredit i

Op is

Nefinansijske korporacije Domacinstva

Poslovni invest icioni kredit i Drugi poslovni kredit i Kreditne linije/OVD

Kreditne linije/OVD

Potrosack

i kredit i

Drugi kredit i

PoljoprivredaAgriculture

Usluge

Do 1 godine Iznad 1 godine Do 1 godine Iznad 1 godine Do 1 godine Iznad 1 godine

2004 December 289.9 7.9 3.9 4.1 47.8 22.5 25.3 234.2 89.5 144.8

2005 December 387.9 12.5 4.1 8.4 74.2 24.5 49.7 301.1 92.4 208.8

2006 December 490.5 16.4 3.4 13.0 97.7 28.0 69.7 376.4 120.6 255.8

2007 December 691.5 29.0 4.1 24.9 144.5 32.8 111.7 518.0 149.5 368.5

2008 December 902.4 37.4 4.1 33.3 160.2 28.9 131.2 704.8 126.4 578.4

2009 December 945.5 38.2 3.8 34.4 236.7 54.8 181.9 670.5 113.2 557.3

Total

Industrija, energija i izgradnja Opis

| 147


Tabela 6.6. Efektivne norme interesa KTD-a – norme depozita (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 6.7. Efektivne norme interesa KTD-a – kreditne norme (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 7.1. Bilans placanja – glavne komponente (u milionima eura)

Do 1 meseca

Do 1 meseca

Preko 1 meseca

do 3 meseca

Preko 3 meseca

do 1 godine

Do 1 meseca

Preko 1 meseca

do 3 meseca

Preko 3 meseca

do 1 godine

2004 December 2.8 0.1 1.8 2.3 3.0 3.3 * * 2.0 … 1.7 2.9 3.8 * 1.6

2005 December 3.1 0.3 2.1 2.4 3.4 2.9 * 3.5 1.7 … 1.8 3.3 3.9 4.0 1.7

2006 December 3.1 0.4 2.1 2.9 4.3 3.1 * 3.8 1.5 … 1.9 3.4 4.2 4.5 1.7

2007 December 4.0 0.5 2.7 2.9 4.4 4.3 4.1 * 2.4 … 2.6 3.6 4.7 5.3 2.3

2008 December 4.4 0.5 3.1 4.0 5.3 3.6 4.9 5.7 2.9 0.1 3.2 4.5 5.0 3.9 2.7

2009 December 4.0 0.7 3.4 3.4 5.0 3.9 4.9 5.2 2.6 0.3 3.1 4.4 5.0 5.5 2.5

Norme depozita

M anje od 250.000 eura Jednako ili vise od 250.000 eura

Preko 3 meseca

do 1 godine

Opis

Nefinansijske korporacije Domacinstva

Depozit i stednje

Preko 1 godine do 2

godine

Preko 2 godine


Drugi depozit i Depozit i stednje


Drugi depozit i

2004 December 15.7 15.16 14.47 15.04 15.32 15.06 12.53 * * *

2005 December 14.5 17.34 13.29 15.18 14.38 15.11 11.51 * * *

2006 December 14.7 * 14.50 13.60 15.18 15.72 12.36 * 13.36 *

2007 December 14.1 * 13.76 * 14.64 15.09 13.72 12.92 12.36 *

2008 December 13.8 * 13.92 14.20 13.45 15.03 13.50 9.81 10.82 8.13

2009 December 14.1 14.24 14.34 * 13.99 12.76 13.31 * 10.67 *

Hipotekarni kredit i

Preko 10 godina

Op is

Nefinansijske korporacije (Kredit i)

Kredit i poslovnih invest icija

Drugi poslovni kredit i

do 5 godina Preko 5 godina do 10 godina

Norme interesa

Households (Loans)

Do 1 godine Iznad 1 godine

Do 1 godine Iznad 1 godine

Kreditne linije

/overdraft

Potrosacki kredit i

Prihod Kapitalni racun Finansijski racun

RobeGoods Usluge

2004 -208.9 -1,002.1 -983.1 -19.0 138.3 654.9 76.9 19.3 57.6 132.0

2005 -247.6 -1,087.0 -1,078.5 -8.5 139.1 700.3 69.6 15.8 53.8 178.1

2006 -226.1 -1,144.1 -1,173.1 29.0 158.8 759.2 -14.9 20.8 -35.7 240.9

2007 -331.3 -1,316.7 -1,368.0 51.4 185.7 799.7 91.3 16.5 74.8 240.0

2008 -602.4 -1,596.1 -1,668.2 72.1 155.5 838.2 462.8 10.4 452.4 139.6

2009Q1 -94.0 -296.9 -328.3 31.4 26.7 176.2 66.0 1.8 64.2 28.0

2009Q2 -185.9 -403.5 -434.7 31.2 23.6 194.0 179.0 5.3 173.7 6.9

2009Q3 -152.2 -409.3 -451.6 42.3 15.4 241.6 121.1 3.9 117.2 31.2

2009Q4 -213.8 -444.8 -475.3 30.4 9.4 221.7 167.4 90.6 76.8 46.4

Opis

Tekuci racun KAPITALNI I FINANSIJSKI RACUN NETO GRESKE I PROPUSTIRobe i uslugeGoods and services Tekuci t ransferi

148 |


Tabela 7.2. Usluge - neto (u milionima eura)

Tabela 7.3. Prihodi (u milionima eura)

Tabela 7.4. Tekući transferi (u milionima eura)

Transport Putovanja Usluge Komunikacij

e

Usluge izgradnje

Usluge osiguranja

Finansijske usluge

Usluge kompjutera

i informacija

Naknade za licenciranje

Druge poslovne

usluge

Licne, kulturne i

usluge rekreacije

Vladine usluge,

n.i.e.

2004 -19.0 -28.1 27.0 12.0 0.4 -7.3 -1.6 -2.9 -1.7 -99.0 -0.3 82.4

2005 -8.5 -29.4 36.9 7.4 0.6 -7.5 -1.8 -4.1 -1.3 -91.1 -1.1 83.1

2006 29.0 -26.8 56.7 28.9 -0.8 -5.6 -2.4 0.2 0.2 -103.7 -0.2 82.4

2007 51.4 -36.3 54.9 42.1 -17.3 -8.7 -4.4 -2.8 -1.7 -58.1 -0.1 83.8

2008 72.1 -61.7 85.6 42.1 0.8 -12.1 0.1 -5.2 -3.2 -69.8 0.1 95.1

2009Q1 31.4 -15.8 28.6 7.7 0.8 -2.6 4.2 -0.3 0.4 -22.9 0.2 31.1

2009Q2 31.2 -11.4 28.7 6.3 3.7 -3.0 0.0 -0.5 -2.6 -21.5 0.0 31.7

2009Q3 42.3 -14.5 32.0 12.5 4.0 1.7 -0.5 -0.7 -0.3 -17.0 0.3 24.7

2009Q4 30.4 -17.9 37.1 9.4 2.3 -2.0 -0.2 0.0 -0.4 -18.0 0.3 19.8

Op is

B ilans

Kompenzacija zaposlenih

Prihod od invest icija Kompenzacija zaposlenih

Prihod od invest icija

2004 138.3 155.5 143.0 12.5 -17.2 -0.7 -16.5

2005 139.1 164.7 145.9 18.8 -25.6 -0.7 -24.9

2006 158.8 187.7 147.3 40.5 -28.9 -0.7 -28.2

2007 185.7 233.6 155.0 78.6 -47.9 -0.8 -47.2

2008 155.5 224.7 167.4 57.3 -69.2 -0.8 -68.4

2009Q1 26.7 44.8 40.4 4.4 -18.1 -0.2 -17.9

2009Q2 23.6 45.0 39.8 5.2 -21.4 -0.2 -21.2

2009Q3 15.4 36.4 35.6 0.9 -21.0 -0.2 -20.8

2009Q4 9.4 33.7 31.8 2.0 -24.4 -0.3 -24.1

Opis

B ilans Kred it D eb it

Centralna Vlada Drugi t ransferi Centralna Vlada Drugi t ransferi

2004 654.9 823.8 379.5 444.2 -168.8 -7.6 -161.2

2005 700.3 859.0 354.1 504.8 -158.7 -6.2 -152.4

2006 759.2 885.1 327.4 557.7 -125.9 -7.5 -118.4

2007 799.7 917.8 307.0 610.8 -118.1 -6.3 -111.9

2008 838.2 945.1 307.8 637.3 -106.9 -5.2 -101.7

2009Q1 176.2 198.9 75.2 123.7 -22.8 -1.3 -21.5

2009Q2 194.0 216.5 75.2 141.3 -22.5 -1.3 -21.2

2009Q3 241.6 278.9 107.1 171.8 -37.3 -1.3 -36.0

2009Q4 221.7 258.6 107.1 151.5 -36.9 -1.3 -35.6

Op is

B ilans Kred it D eb it

| 149


Tabela 7.5. Finansijski račun - neto (u milionima eura)

Tabela 7.6. Finansijski račun – investicije u ekonomiju izveštavanja (u milionima eura)

Tabela 7.7. Finansijske račun – investicijevan zemlje (u milionima eura)

Portfolio invest icije

2004 57.6 42.9 30.4 9.1 3.5 -32.1 -66.0 63.4 3.7 -133.1 0.0 112.7

2005 53.8 107.6 65.6 16.8 25.2 -17.5 -68.7 64.1 24.1 -156.9 0.0 32.4

2006 -35.7 289.2 185.6 24.8 78.8 -65.4 -181.6 31.5 7.7 -220.8 0.0 -77.9

2007 74.8 431.0 276.4 41.6 113.0 -36.6 -29.4 67.7 9.4 -106.5 0.0 -290.3

2008 452.5 341.5 197.4 56.2 88.0 16.8 117.3 53.5 47.1 16.6 0.1 -23.1

2009 Q1 64.2 65.9 43.9 15.1 6.9 3.8 38.2 22.6 16.7 -1.1 0.0 -43.7

2009 Q2 173.6 63.6 41.3 16.5 5.7 23.4 58.8 64.3 20.1 -25.6 -0.1 27.9

2009 Q3 117.2 69.6 50.4 17.9 1.2 -27.1 95.4 29.4 10.1 55.9 0.0 -20.7

2009 Q4 76.8 81.9 65.3 9.1 7.4 -56.6 -138.9 -13.3 -118.9 -6.7 0.0 190.5

Trgovinski kredit

Pozajmice Valuta i depozit i

Druga sredstva

Op is

B ilans

Direktne invest icije Druge invest icije Rezervna sredstva

Kapital ekviteta

Reinvestirana zarada

Druge transakcije

kapitala

Port folio invest icije Na

2004 80.8 18.6 9.6 9.1 0.0 0.0 62.1 49.2 15.3 -2.4

2005 152.4 80.0 63.2 16.8 0.0 0.0 72.4 51.9 17.2 3.4

2006 318.7 248.7 210.4 24.8 13.5 0.0 70.0 62.8 7.4 -0.2

2007 482.8 421.2 308.0 41.6 71.6 0.0 61.7 65.5 0.0 -3.9

2008 465.5 359.6 229.2 53.5 77.0 0.0 105.9 38.9 48.5 18.4

2009Q1 114.9 69.0 47.0 15.1 6.9 0.0 45.9 23.7 26.7 -4.5

2009Q2 159.8 66.2 43.9 16.5 5.7 0.0 93.6 65.6 8.5 19.4

2009Q3 109.1 71.9 52.8 17.9 1.2 0.0 37.2 28.9 7.4 0.9

2009Q4 -38.7 84.5 67.9 9.1 7.4 0.0 -123.2 -12.3 -118.5 7.6

Druge investicije

Opis

Invest ici je u ekono miju izvest avanja

Loans Valuta i depozit i

Kapital ekviteta

Reinvest irana zarada

Druge transakcije

kapitala

Trgovinski kredit

Direktne invest icije

Portfolio invest icije

2004 -47.4 0.0 0.0 0.0 0.0 -32.1 -128.0 14.2 -11.7 -130.6 0.0 112.7

2005 -126.5 0.0 0.0 0.0 0.0 -17.5 -141.3 12.2 6.9 -160.5 0.0 32.4

2006 -367.5 -5.6 -5.6 0.0 0.0 -65.4 -218.7 5.2 -2.9 -220.9 0.0 -77.9

2007 -444.9 -9.7 -9.7 0.0 0.0 -36.6 -108.3 -0.9 -4.5 -102.9 0.0 -290.3

2008 -51.1 -25.0 -25.0 0.0 0.0 16.8 -19.8 -10.8 -1.4 -7.7 0.0 -23.1

2009 Q1 -50.7 -3.1 -3.1 0.0 0.0 3.8 -7.7 -1.2 -10.0 3.5 0.0 -43.7

2009 Q2 13.9 -2.6 -2.6 0.0 0.0 23.4 -34.7 -1.3 11.6 -45.0 0.0 27.9

2009 Q3 8.1 -2.3 -2.3 0.0 0.0 -27.1 58.2 0.5 2.7 55.0 0.0 -20.7

2009 Q4 115.5 -2.6 -2.6 0.0 0.0 -56.6 -15.7 -1.0 -0.5 -14.3 0.0 190.5

Op is

Invest icije van

Direktne invest icije

Druga sredstva

Kapital ekviteta

Reinvestirana zarada

Druge transakcije

kapitala

Pozajmice Valuta i depozit i

Druge invest icije Rezervna sredstva

Trgovinski kredit

150 |


Tabela 8.1. Pošiljke emigranata – po kanalima slanja (u milionima eura)

Tabela 8.2. Pošiljke emigranata – po državama (po procentima)

Tabela 9.1. Direktne strane investicije – po aktivnosti (po procentima)

Tabela 9.2. Direktne strane investicije – po državama (u milionima eura)

Komercijalne Banke M TC drugo

2004 357.0 - - -

2005 418.0 - - -

2006 467.1 135.1 184.7 147.3

2007 515.6 137.1 198.7 179.8

2008 535.4 126.3 213.1 196.0

2009Q1 101.2 22.3 45.8 33.1

2009Q2 121.6 26.1 51.6 43.8

2009Q3 150.4 27.6 50.7 72.1

2009Q4 132.4 24.0 58.7 49.7

Op isTotal

Nemacka Svajcarska

It lija Austrija Belgija SAD Svedska Francusk NorveskaKanada Vel. Brit Danska Finska Holand. Slovenija Druge

2008 535.4 38% 16% 13% 6% 3% 3% 4% 4% 2% 2% 1% 2% 1% 1% 1% 3%

2009Q1 101.2 35% 21% 11% 5% 4% 3% 3% 3% 3% 2% 2% 1% 1% 1% 1% 4%

2009Q2 121.6 39% 20% 11% 6% 3% 3% 3% 4% 2% 2% 1% 1% 1% 1% 1% 1%

2009Q3 150.4 37% 21% 10% 6% 3% 3% 4% 4% 3% 2% 1% 1% 1% 1% 2% 2%

2009Q4 132.4 38% 22% 10% 5% 3% 2% 3% 4% 3% 2% 1% 1% 1% 1% 1% 2%

o p isTo t al

Finansijske usluge

Proizvodnja

Nekretnine Transport &

Telekomunikacija

Elektricna energija

Rudarstvo Izgradnja Proizvodna industrija

Poljprivreda

Usluge trgovine, ciscenja,

skupljanja

Drugo

2007 440.7 23.1% 9.0% 7.0% 29.3% 0.6% 9.4% 1.2% 8.0% 1.8% 2.9% 7.7%

2008 366.5 34.9% 6.0% 16.8% 13.8% 4.5% 4.7% 3.7% 8.5% 2.3% 2.7% 2.0%

2009 291.5 25.5% 17.1% 14.9% 7.4% 2.9% 2.4% 12.0% 2.4% 4.4% 5.5% 5.5%

To t al

o p is

Total

Slovenija Nemacka Austrija Svajcarska Velika Britanija

Turska Holandija Albanija SAD Francuska

2007 440.74 56.56 48.14 35.39 9.74 116.16 5.44 41.24 3.44 8.81 8.56

2008 366.45 46.32 43.97 51.30 32.09 36.65 23.78 22.47 21.85 4.79 3.48

2009 291.53 52.31 75.15 15.50 22.71 6.16 14.49 15.07 23.32 11.85 6.03

Op is

od kojih:

| 151


Tabela 10.1. Uvoz po trgovinskim partnerima (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 10.2. Izvoz po robnim grupama ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 10.3. Uvoz po robnim grupama ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Total uvoza

Evropa Ne-evropske zemlje

Evropska Unija(EU)

CEFTA Druge Evropske

EU 15 EU 10 EU 2

2004 December 1,063.3 947.1 424.7 284.0 93.4 47.3 368.7 153.6 116.2

2005 December 1,157.5 1,017.5 439.7 296.3 98.5 44.9 440.4 137.5 139.9

2006 December 1,305.9 1,153.6 454.3 286.5 104.9 62.9 536.3 163.0 152.3

2007 December 1,576.2 1,350.4 572.9 382.7 118.0 72.3 579.6 197.9 225.8

2008 December 1,928.2 1,654.8 702.0 490.4 150.9 60.6 717.8 235.0 273.4

2009 December 1,898.7 1,627.5 734.4 543.0 137.8 53.5 684.5 208.7 271.1

Opis

I. Zive zivot inje i zivot injsk

i proizvodi

II. Povrce III. Zuivotinjs

ke ili biljne masti i

ulja.

IV. Gotova

jela, pica i duvan.

V. M ineralni proizvodi

VI. Proizvodi hemijske ili slicne

industrije

VII. Plast ika, guma ili

art ikli od ist ih

VIII. Drvo i

proizvodi od drva

IX. Celulozni materijal, papir i art ikli

VIII. Tekstil i tekstilni art ikli

IX. Art ikli od

kamenja, keramike,

stakla

XII. Bazni metali i

art ikli od baznog metala

XIII. M asinerija, aparat i, elektricni,

itd.

XIV. Transpor

t

2004 December 56.5 … 2.6 3.8 2.4 1.0 3.7 5.9 0.4 0.4 1.4 1.8 19.7 9.2 2.0

2005 December 56.3 0.5 2.9 4.6 3.2 1.2 1.0 6.1 0.4 0.4 0.6 0.4 24.8 6.5 2.3

2006 December 110.8 0.3 5.1 6.2 18.8 1.2 3.2 7.2 0.8 0.7 0.7 0.7 53.1 7.7 1.4

2007 December 165.1 0.6 9.1 8.4 27.3 0.9 6.5 6.5 1.7 1.0 1.2 1.2 74.1 21.3 1.5

2008 December 198.5 1.2 9.0 10.6 18.7 1.8 6.5 4.9 1.7 1.1 2.5 1.5 124.8 8.8 2.3

2009 December 162.6 1.1 8.9 0.5 8.7 24.1 1.4 10.3 0.9 1.0 4.8 1.4 82.7 7.3 1.5

Op is

Total izvoza

I. Zive zivot inje i zivot injsk

i proizvodi

II. Povrce III. Zuivotinjs

ke ili biljne masti i

ulja.

IV. Gotova

jela, pica i duvan.



industrije


art ikli od ist ih

VIII. Drvo i

proizvodi od drva

IX. Celulozni materijal, papir i art ikli

VIII. Tekstil i tekstilni art ikli

IX. Art ikli od

kamenja, keramike,

stakla

XII. Bazni metali i

art ikli od baznog metala

XIII. M asinerija, aparat i, elektricni,

itd.

XIV. Transpor

t

2004 December 1,063.2 52.4 68.1 7.3 165.4 173.1 98.0 42.5 29.9 33.4 31.2 54.9 77.5 116.8 50.2

2005 December 1,157.5 54.0 57.2 11.0 163.3 207.3 91.1 51.0 30.5 23.5 35.9 51.5 90.3 129.2 104.2

2006 December 1,305.9 50.5 73.0 15.3 180.6 241.7 107.7 60.7 30.3 27.6 45.1 57.0 122.6 153.3 79.3

2007 December 1,576.2 61.2 83.4 17.3 222.2 295.3 119.9 72.8 35.4 31.9 53.0 63.0 144.3 203.4 95.9

2008 December 1,928.2 85.4 103.6 22.7 261.9 378.6 138.8 86.1 41.7 39.0 64.0 67.2 179.6 239.9 131.1

2009 December 1,898.7 84.7 84.9 20.7 227.9 311.3 130.3 99.7 55.0 38.9 65.3 71.9 147.6 259.7 168.2

Op is

Total uvoz od kojeg

152 |


Tabela 10.4. Uvoz po tržišnim partenrima i glavnim robnim grupama ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

T ot alI. Zive

zivotinje i zivotinjsk

i proizvodi

II. Povrce III. Zuivot injs

ke ili biljne mast i i

ulja.

IV. Gotova

jela, pica i duvan.



industrije


art ikli od ist ih

VIII. Tekst il i tekstilni art ikli

IX. Art ikli od

kamenja, keramike,

stakla

X. M asinerija, aparat i, elektricni,

itd.

XI. Transpor

t

XII. Opt icki,

medicinski i muzicki instrumen

t i

Total 1,898.8 84.7 88.8 18.2 240.6 330.8 141.1 93.7 69.2 73.2 262.2 156.6 21.9

Evropa 1,576.3 50.1 70.4 17.8 218.5 271.4 132.3 80.0 46.1 62.0 202.0 141.1 16.6

Evropska Unija (EU) 734.3 40.4 17.1 8.0 87.7 69.3 71.9 45.3 9.1 22.6 123.1 135.8 14.1

EU 15 543.0 15.3 13.6 0.8 61.2 52.5 46.2 34.2 7.1 17.0 99.5 133.4 11.2

Austrija 37.0 0.6 0.5 0.1 14.4 0.6 6.6 1.3 0.2 0.5 6.4 0.4 0.7

Francuska 25.5 0.1 0.3 0.0 0.9 0.1 4.8 2.3 0.1 0.3 5.0 9.8 0.6

Nemacka 235.4 5.5 0.3 0.1 15.7 4.1 11.5 20.6 1.6 1.6 43.7 106.3 6.2

Grcka 78.9 0.2 4.8 0.1 6.0 44.7 6.5 4.0 0.4 1.7 3.5 0.1 0.3

Italija 86.4 1.0 4.3 0.5 7.6 2.4 9.6 3.0 1.4 7.8 24.9 7.1 2.2

Holandija 30.8 7.2 2.6 0.0 13.8 0.3 0.7 1.1 1.1 0.0 1.5 0.6 0.3

Spanija 11.5 0.0 0.7 0.0 0.2 0.0 0.8 0.1 0.6 4.9 2.0 1.0 0.0

Svedska 9.2 0.0 0.0 0.0 0.2 0.0 0.4 0.4 0.1 0.0 3.6 3.8 0.1

Velika Britanija 13.9 0.0 0.0 0.0 1.4 0.0 2.2 0.3 0.1 0.0 4.1 4.0 0.5

EU 10, od kojih: 137.8 23.7 2.3 0.2 21.1 0.8 21.4 8.3 0.9 2.2 21.1 2.2 2.7

Republika Ceska 16.0 0.9 0.0 0.0 0.3 0.4 2.4 1.4 0.1 0.6 3.3 1.5 0.2

Poljska 23.9 4.0 0.1 0.0 4.3 0.0 2.0 1.7 0.0 0.3 2.9 0.3 0.2

M adjarska 26.4 10.2 1.5 0.2 3.6 0.1 1.6 1.3 0.1 0.5 2.8 0.1 0.7

Slovenija 65.1 8.7 0.7 0.0 11.6 0.3 14.1 3.3 0.5 0.8 10.6 0.3 1.6

EU 2 53.5 1.4 1.2 7.0 5.4 16.0 4.4 2.7 1.2 3.4 2.5 0.2 0.2

Bugarska 44.1 1.3 1.0 6.7 4.3 14.3 2.0 2.2 1.1 2.6 1.6 0.1 0.1

Rumunija 9.5 0.0 0.1 0.3 1.0 1.7 2.4 0.5 0.1 0.8 0.9 0.1 0.0

Druge Evropske zemlje 172.5 0.8 9.7 0.6 21.5 3.1 13.2 11.0 33.2 3.7 28.2 3.8 1.8

od kojih:

Turska 139.9 0.4 9.5 0.6 20.3 1.6 7.5 8.8 32.6 2.7 19.7 2.8 0.6

Svajcarska 20.4 0.4 0.1 0.0 0.9 0.7 3.5 1.8 0.6 0.1 6.9 0.9 1.2

CEFTA 669.4 8.9 43.7 9.2 109.3 199.0 47.2 23.7 3.8 35.8 50.7 1.5 0.7

Albanija 43.7 0.3 1.8 0.3 0.8 8.8 0.2 1.1 0.0 0.2 0.1 0.0 0.0

Bosna i Hercegovina 58.8 2.7 0.2 0.2 7.8 15.1 3.6 0.5 0.0 0.6 3.4 0.0 0.0

Hrvatska 54.3 1.0 1.4 0.2 12.8 6.1 8.3 1.7 0.1 1.6 14.9 0.5 0.3

Crna Gora 13.0 0.0 0.1 0.0 2.5 1.0 0.0 0.1 0.0 0.0 0.5 0.0 0.0

M akedonija 290.6 2.1 10.3 0.5 40.0 155.4 16.2 9.1 1.6 5.2 14.0 0.1 0.0

Srbija 209.0 2.8 29.9 8.1 45.6 12.6 18.8 11.3 2.0 28.1 17.8 0.9 0.3

Druge ne-evropske zemlje: 232.1 34.1 5.7 0.3 21.1 3.3 8.6 10.6 20.0 10.8 52.6 12.7 4.8

od kojih:

SAD 25.5 10.9 0.1 0.0 0.8 0.5 3.2 0.2 0.1 0.1 5.2 2.6 1.2

Kina 126.6 0.1 1.8 0.0 1.0 0.1 3.4 7.5 17.7 10.4 35.8 2.4 2.2

Brazil 37.9 18.9 1.7 0.0 16.2 0.0 0.5 0.1 0.0 0.0 0.3 0.0 0.0

Japan 14.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.5 0.5 0.0 0.0 5.8 6.8 1.0

Drugo 90.4 0.5 12.8 0.0 1.0 56.0 0.3 3.1 3.1 0.3 7.6 2.8 0.5

Opis

od kojih:

| 153


Tabela 10.5. Uvoz po glavnim ekonomskim karakteristikama (BEC) ( kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Tabela 11. Efektivna nominalna i realna norma razmene (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima eura)

Oprema transport

a, industrijs

ka

2005 December 1,157.5 91.2 74.3 16.9 397.9 11.4 25.3 279.4 382.8 44.0 165.6 41.1 94.9 285.5

2006 December 1,305.9 96.3 80.1 16.2 491.2 22.4 35.1 336.4 421.9 46.8 169.1 51.6 114.3 296.5

2007 December 1,576.2 145.4 127.6 17.8 660.6 25.0 44.0 426.7 508.1 52.4 199.7 63.6 131.5 262.0

2008 December 1,928.3 195.1 164.0 31.0 792.0 42.1 42.2 520.6 611.2 60.7 250.7 73.0 158.0 329.9

2009 December 1,898.8 235.1 189.9 45.1 772.1 24.7 34.1 26.9 604.7 60.8 254.5 75.4 144.6 286.9

Op is

Tot al uvoza

Kapitalne robe Prosecne robe

od kojih: Potrosne robe

od kojih:

Kapitalne robe (izuzev opreme

transporta)

Hrana i pice,

primarno

Hrana i pice,

procesirano, za

industriju

Potrosacke robe

navedene drugde,

kratkotrajne

Zanemarene robe

Industriske zalihe

koje nisu drugde

navedene, primarne

Hrana i pice,

primarno, uglavnom

za domacins

tva

Hrana i pice,

procesirano,

uglavnom za

domacinstva

Potrosacke robe

navedene drugde, polutrajn

e

NEER REER (Total) REER (CEFTA) REER (EU)

2006 December 100.1 99.1 99.1 98.8

2007 December 100.2 105.4 103.8 105.8

2008 December 102.2 105.1 106.1 103.9

2009 December 101.6 102.2 101.3 102.6

OpisIndex

154 |


Reference

Bank of England (2009): Financial Stability Report No. 26; Bank of England, London.

Business Monitor International (2010): Emerging Europe Monitor, South East Europe; Business Monitor International, London.

ECB (2009): Monthly Bulletin, European Central Bank, Frankfurt.

ECB (2010): Monthly Bulletin, European Central Bank, Frankfurt.

ESK (2010a): Indeksi i çmimit të konsumit, Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2010b): Indeksi i çmimit të importit Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2010c) Indeksi i çmimit të prodhimit; Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2010d): Buletini Tremujor, Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

European Commission (2009): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; European Commission, Brussels.

European Commission (2010): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; European Commission, Brussels.

Eurostat (2010): Economy, Finance, Population and Social Conditions Statistics; European Commission Brussels.

IMF (2009): IMF Concluding Statements, International Monetary Fund, Prishtina.

IMF (2010): World Economic Outlook Database, International Monetary Fund, Washington DC.

MEF (2010): Statistika të buxhetit për muajin janar dhe shkurt; Ministria e Ekonomisë dhe Financave, Prishtinë.

MPMS (2009): Puna dhe punësimi; Ministria e Punës dhe Mirëqenies Sociale, Prishtinë.

MPMS (2010): Informatat e Tregut të Punës në Kosovë; Ministria e Punës dhe Mirëqenies Sociale, Prishtinë.

OECD (2009): Pensions at a Glance 2009: Retirement-Income Systems in OECD Countries; Organisation for Economic Cooperation and Development, Paris.

TRUSTI (2010): Trustorja; Trusti i Kursimeve Pensionale të Kosovës, Prishtinë.

World Bank (2009): Global Monitoring Report; World Bank, Washington DC.

Ulica Garibaldi, Br.33, Priština, Kosovo

Tel: +381 38 222 055; Fax: +381 38 243 763

web:www.bqk-kos.org

raporti vjetor godišnji taj 2009 2009 - bqk-kos.org izvestaj 2009.pdf · realne i nominalne...

Documents