Solo

Rana DasguptaSOLO

Copyright © 2009, Rana DasguptaAll rights reserved

Knjiga je objavljena uz podršku Evropske komisije.

Ova publikacija odražava isključivo stavove autora i Komisija se ne možesmatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadržanih u njoj.

Rana Dasgupta

SoloPreveo sa engleskogSaša Lalić

MMXII

za moju dragu Moniku

DRUGI STAV„Snovi“

Jednorog

1

Uin du strij skom gra di ću, oko dve sta ki lo me ta ra od bu -gar skog gra da Ru se, ži veo je mla dić po ime nu Pe tar, ko -

ji je tra žio na čin da do ka že svo ju muš kost.Pe tar je bio ma li ra stom i vre te nast, i ni je bio pri vla čan de -

voj ka ma, dok je nje gov otac bio bik od muš kar ca o či jim sepod vi zi ma i sna zi pri ča lo čak i u su sed nom gra du.

Sta ri ji Pe tar ni je ni kad pre sta jao da to po mi nje:„Ni je mi ja sno ka kve li je igre igra la tvo ja sta ra maj ka da

bi do ne la na svet ta kvo ne do noš če kao što si ti.“Pe tar je sma trao da je doš lo vre me da po ka že svi ma šta

mo že. Imao je dva de set jed nu go di nu: na por no je ra dio u fa -bri ci, kao i svi dru gi i, kad bi se za ne ma ri la nje go va vi si na, bioje sa svim zgo dan.

Pri li ka mu se uka za la kad je gra do na čel nik na ja vio pro sla -vu go diš nji ce svog ven ča nja. Sta ri ji Pe tar je bio gra do na čel ni -kov brat i nje mu je oče ki va no pri pa da lo da za ko lje svi nju. Onje bio ču ven po to me: mo gao je da pre re že vrat za tren oka, asvo jom ma som bi pri te gao i naj ve će ži vo ti nje i čvr sto ih dr žaodok su umi ra le.

„Svi nje su ose tlji ve zve ri“, go vo rio je kad za vr ši svoj te žak po -sao, dok mu se go mi la di vi la. „Ne mo že mo ih pu sti ti da pa te.“

Uju tru na dan gra do na čel ni ko ve pro sla ve Pe tar je pri šaoocu i re kao:

„Da nas ću ja da za ko ljem svi nju.“Sta ri ji Pe tar je pr snuo u smeh.„Ti? Ti ne znaš niš ta o to me. Po treb na je veš ti na da bi ubio

svi nju. Da li ti mo žeš da za mi sliš ka kvu zver moj brat ču va zadan kao što je ovaj? – bi će dva pu ta te ža ne go što sam ja! Ka -ko ćeš ti da je sa vla daš?“

199

„Po sma trao sam te be či ta vog ži vo ta i znam ka ko se to ra -di. Što se ti če mo je ve li či ne – na dok na di ću to do vi tlji voš ću.“

Ras pra va je na sta vlje na dok nje gov otac ni je po pu stio.„Ali sve za vi si sa mo od te be. Ja ne ću da imam niš ta s tim.“Oko po dne va, lju di su po če li da se oku plja ju u sa li u ko joj

je gra do na čel nik pri re đi vao pro sla vu. U če lič noj ka di već segre ja la vo da u ko ju će ka sni je po to pi ti svi nju da je oči ste oddla ka.

Do šao je i sta ri ji Pe tar, a sin ga je pra tio u sto pu. Svi suzna li šta pred ska zu je nje gov do la zak; uz bu đe no su ga po zdra -vi li i us hi će na go mi la je poš la za njim ka me stu gde je bi la za -tvo re na svi nja. Sta ri ji Pe tar je otvo rio ka pi ju obo ra, dok su seosta li po pe li na od gra du i se li da gle da ju. Svi nja je spa va la udr ve noj ku ći ci, a gla va joj je po či va la na po lju u bla tu. Iz ne -nad na vre va ju je pro bu di la i ona je po spa no žmir ka la.

Sta ri ji Pe tar je stao na sred obo ra i isu kao nož ko ji mu jebio za de nut za po ja som. Po di gao ga je iz nad gla ve i za ču lo sekli ca nje. Obra tio im se:

„Ja da nas ne ću kla ti svi nju. Moj sin mi sli da on to mo žebo lje. Haj de da vi di mo.“

Svi su bi li za te če ni. Sta ri ji Pe tar je iza šao iz obo ra i pre daonož svom si nu. Za tim je okre nuo le đa go mi li i upu tio se nizuli cu u prav cu svo je ku će.

Pe tar je sko čio sa ogra de u obor. Svi su ga po sma tra li. Gra -do na čel nik i svi nje go vi pri ja te lji. Mla dić ko ji se pod sme vaoPe tru kad su iš li u ško lu. Sve naj lep še de voj ke u gra du su bi letu. Svi su se de li na ogra di oče ku ju ći da vi de ka ko će Pe tar dapro đe sa svi njom.

Gra do na čel nik je bio po ma lo ner vo zan.„Da li si si gu ran u ovo, mla di Pe tre? Ja imam mno go go -

sti ju ko je tre ba da na hra nim da nas i ne bih že leo da neš to po -đe lo še. Ova svi nja je du go če ka la da do đe da naš nji dan. Onaza slu žu je ne kog sa ma lo vi še is ku stva.“

200

Pe tar je do neo tri du ga par če ta ka na pa. Ve zao ih je za čvr -ste stu bo ve na raz li či tim stra na ma obo ra i po lo žio sva tri la -ba va kra ja u sre di nu. Svi su ra do zna lo po sma tra li.

Gra do na čel nik je re kao:„Da li že liš da je ne ko li ko muš ka ra ca dr ži? Ne ma vaj de od

te be sa mog.“Pe tar je pri šao svi nji, ko ja ga je le njo po gle da la. Uzeo ju je

za uvo i po ku šao da je po vu če do svo jih sto pa la. Svi nja se ni -je po me ri la. Uhva tio ju je za oba uva i po vio una zad ko li ko jeimao sna ge. Svi nja je bi la rav no duš na i de voj ke su po če le dase ki ko ću. Pe tar je uzeo oš tar štap i po čeo da boc ka svi nju uvrat. Ona još ni je re a go va la: nje na ko ža je bi la tvr da kao ko -ra. Uvu kao se u pot pu ni mrak svinj ca, šu njao se duž to ple sla -bi ne svi nje i naj zad je že sto ko je mu nuo u zad nji cu. Svi nja jefrk nu la i oši nu la ga re pom po li cu i, dok je Pe tar le žao is pru -žen ko li ko je dug, ona je raz dra že no za njiš ta la i tro mo se po -di gla na no ge. Naj zad je po sr ću ći izaš la iz svinj ca. Pe tar je pu -zio za njom, pre kri ven đu bre tom.

Svi nja se us pra vi la na vre lom sun cu, tro ma i zbu nje na. Bioje to gra do na čel ni kov naj bo lji ne rast, i naj ve ći ko ga je Pe tarika da vi deo. Nje go va gla va je bi la ve ća od Pe tro vog tor za. Nje -go vo te lo je bi lo du gač ka ru ži ča sta pla ni na od mi ši ća i sla ni -ne, a no ge su mu bi le de be le kao stu bo vi. Oči su mu bi le vla -žne i ljud ske, sa sla mom kru tih zlat nih tre pa vi ca.

Pe tar je usme rio svi nju u sre di nu obo ra. Gla dio ju je da biosta la mir na i ne žno je gu rao is pred se be. Svi nja ni je bi la ras -po lo že na za sva đu. Kad je Pe tar do veo gde je že leo, po čeo jeda joj gla di njuš ku i bla go go vo ri u uvo, dok svi nja ni je sa vi lapred nje no ge i is pru ži la se na tlo. Pe tar je za te gao ko nop ce ičvr sto ih sve zao oko čla na ka svi nje.

Svi su bi li mir ni. Gra do na čel nik je ti ho upi tao:„Je si li si gu ran da je sve u re du, deč ko?“Pe tar je klim nuo.

201

Uzeo je nož ko ji mu je dao otac i dr žao ga sprem nog. Pa -žlji vo je le gao na ši ro ku po vr ši nu nje nih le đa i ša pu ću ći u uvosvi nje oba vio je ru ke sa obe stra ne nje ne gla ve. Ne na da no, ita ko že sto ko da je to čak i na pe ta pu bli ka pri mi la sa iz ne na -đe njem, Pe tar je za bio nož u vrat svi nje.

Svi nja je is pu sti la krik ko ji im je za pa rao uši kao ci ka elek -trič ne bu ši li ce; po sr ta la je po di žu ći se na no ge, ši rom is ko la -če nih oči ju. Pe tar ju je šče pao za gla vu i po ku ša vao da du bljeza ri je nož, ali svi nja je po če la da tr či. Dva stu ba na da ljemkra ju ogra de su po pu sti la i bi la sa svim iz vu če na iz ze mlje, apo sma tra či su pa li u bla to kad se ogra da sru ši la. Svi nja je spu -sti la gla vu i pro bi la pre pre ku na dru gom kra ju; go mi la se raz -be ža la u svim prav ci ma, dok se Pe tar ko le ni ma dr žao za le đasvi nje naj bo lje što je mo gao i te ste ri sao njen duš nik, otva ra -ju ći ru pu iz ko je je krv ši klja la u ve tar. Tre ći ko no pac se za te -gao, i po no vo je stub iš ču pan – i sad su tri stu ba ogra de po -ska ki va la na kra je vi ma ko no pa ca dok je svi nja ur la ju ći tr ča laniz br do, oči su joj se ko tr lja le u du plja ma, a Pe tar se očaj nič -ki dr žao za nju.

Za nji ma su tr ča li go sti pro sla ve, do zi va ju ći i vriš te ći i po -ku ša va ju ći da se do če pa ju le te ćih ko no pa ca, ali ni ko od njihni je mo gao da za u sta vi po be sne lu svi nju.

Pe tar je vi deo ka ko se pred nji ma pri bli ža va glav ni put,ko jim su ju ri li auto mo bi li na pu tu za Ru se ili Cr no mo re, isvi nja je le te la ne za dr ži vo, pap ci su klo pa ra li po as fal tu, a no -ge me ha nič ki ubr za va le na pa di ni; i baš kad se put ši rio u ra-s kr sni cu, još uvek po ska ku ju ći i tr za ju ći se, Pe tar je us peo dapre re že svi nji duš nik. Njen krik je za peo u gr lu i on je ose tioka ko ona gu bi sna gu. Nje na ogrom na plu ća su se tr za la, ne -moć na da usi sa ju va zduh.

Svi nja se za u sta vi la. Go mi la ko ja je tr ča la je sti gla i po sma -tra li su ka ko ve li ke oči po sta ju be le, plju vač ka li je sa svinj skihusa na, no ge se kri ve – i ogrom na ži vo ti nja se pre vr nu la, dok

202

su nje ne no zdr ve još zvi žda le. Pe tar ni je ola ba vio sti sak već sepri pio kao da je u sop stve nom sa mrt nom rop cu. Lju di su na -pra vi li krug oko umi ru će svi nje. Bi la je ozno je na i krv je jošuvek za plju ski va la uli cu. Oči su joj bi le ši rom otvo re ne i nje -ne zad nje no ge su se tr za le šu ti ra ju ći u va zdu hu, jed nom,dva put, tri pu ta. Tre ba lo joj je du go vre me na da umre. Ni koni je pro go vo rio.

Gra do na čel nik je mar ši rao za nji ma. Bio je cr ven od be sa.„Le pa zbr ka, mla di Pe tre. Ka kav na čin da se ubi je svi nja.

Či tav ru čak će ima ti ukus ovo ga. A sad mo ra mo da no si mozver teš ku če tvr ti nu to ne na zad na br do. Ve li ka je be na zbr ka.Tre ba lo je da joj pro sto opa lim me tak u če lo.“

Pe tar se odvo jio od svi nje. Bio je kr vav od gla ve do pe te.Ne ko je do ve zao trak tor i svi su po mo gli da se mr tva svi njauto va ri na pri ko li cu. Ho da li su iza nje uz br do.

Pe tar je oti šao ku ći. Nje gov otac je se kao dr va.„Je si li je ubio?“„Da.“Otac se pod sme vao.„Iz gle da kao da je vo di la pra vu bit ku. Bo lje idi i oku paj

se.“Pe tar se is tu ši rao. Ko sa mu je bi la za mr še na i ule plje na od

kr vi i svinj skih go va na. Bio je po tiš ten. Gle dao je ka ko sme đavo da oti če i iz ne na da po vra tio su zdr ža va ju ći bu ku.

Uve če je obu kao no vu ko šu lju i po šao sa ocem na pro sla -vu.

Lju di su se oku pi li oko njih kad su sti gli.„Ni kad ni sam vi deo da je ne ko ta ko ubio svi nju, sta ri ji Pe -

tre! Tvoj sin je to ura dio bez se dla! Da je us peo da za dr ži pa -žnju, us peo je.“

Sta ri ji Pe tar se ki se lo osmeh nuo. Je dan muš ka rac im jeutr pao ra ki ju u ru ke.

„Tre ba će ti pi će po sle sve ga, deč ko.“

203

Svi nja se sa ti ma pe kla na ra žnju i njen mi ris je is ti snuo svedru go. Že ne su još uvek ljuš ti le po vr će i či sti le luk i sa la tu. Bi -la je le pa je se nja noć i lju di su le njo sta ja li u gru pi ca ma, pu ši lii pi li.

Gra do na čel nik im je pri šao sa još ra ki je.„Da li ti je sin pri čao ka ko je upro pa stio mo ju svi nju. Ve -

li ka zbr ka. Ve li ka je be na zbr ka. Du go sam ču vao tog ne ra sta.“Sta ri ji Pe tar kao da ga ni je čuo. Iz unu traš njo sti sa le je do -

pi ra la mu zi ka, ko ja je bi la su vi še gla sna za nje ga da bi mo gaoja sno da mi sli, i re kao je:

„Moj brat je iz naj mio ja pan ski ste reo od Ci ga na, sa zvuč -ni ci ma vi so kim ko li ko i ja. On mi sli da će to lju de po put nje -ga uči ni ti mla đim. A mi ne mo že mo čak ni da ču je mo šta pri -ča mo.“

Zve zde su po sta le sjaj ne i gra do na čel nik je na ja vio ve če ru.Uš li su da za u zmu svo ja me sta. Fo to gra fi ja gra do na čel ni ka inje go ve su pru ge na dan nji ho vog ven ča nja, u pri rod noj ve li -či ni, bi la je na le plje na na je dan zid. Sa ste reo ure đa ja je treš -ta la pop mu zi ka i is ku sni je de voj ke su pe va le. Na sto lo vi masu bi le go mi le hra ne i lju di su glad no po če li da je du. Gra do -na čel nik je se deo u če lu sto la sa svo jom po ro di com, sve vre -me lju ti to gle da ju ći u svog bra ta. Po vi kao je kroz mu zi ku:

„Ose ćaš li taj ukus, Pet ko? Da li mo žeš da oku siš ne vo ljuko ju je na pra vio tvoj sin? Me so je upro paš će no.“

Sta ri ji Pe tar je po lo žio ru ku pre ko ramenâ svog si na i re -kao:

„Me ni ovaj ukus ne sme ta. Bar je imao hra bro sti da po ku -ša. Tre ba lo je da sâm do hva tiš svi nju. Ta ko bi mo gli da se po-š te no na sme je mo.“

De voj ke su usta ja le da igra ju iz me đu sto lo va. To je bi lagru ba mu zi ka, ko ja Pe tru ni je bi la po zna ta. Ne ko li ko de voj či -ca je po če lo da vriš ti u isto vre me. Gra do na čel nik je na sta vioda ja di ku je zbog svi nje.

204

Ne ko je do šao i leb deo iz nad Pe tra.Pe tar je uvek vo leo Iri nu, ali sa mo iz da le ka. U nje go vim

in tim nim mi sli ma, ona je bi la bez bri žan uvo jak sme ha, gip kai vit ka de voj ka, bla žen stvo da mask ne ru že. Po sma trao ju jeka ko ra ste, a da ona ni kad ni je ba ci la po gled u nje go vomprav cu. Po ne kad je od la zio u pe ka ru u ko joj je ra di la i ona gaje uslu ži va la žu stro i ću te ći. Vi đao ju je na svad ba ma ka ko pe -va pe sme dok star ci ne poč nu da pla ču, i bi la je sa vr še na i ne -u stra ši va, i pred o dre đe na za iz van red ne stva ri.

„Zaš to ni kad ne igraš?“ pi ta la je.„Ni sam baš do bar u to me. Vi še vo lim da gle dam.“„Zaš to ne po ku šaš?“Pri hva tio je ru ku ko ju mu je pru ži la. Kad je stao po red nje,

vi de lo se da je ni ži za po lo vi nu gla ve. Po ve la ga je na sre di nupro sto ri je i pre da la se ener gič noj igri ko ja je bi la sa vr še nopre vo đe nje di vljih zvu ko va u te lo. Ne spret no je po ku šao da jepra ti. Ona mu se na sme ši la.

„To je bi lo naj go re kla nje ko je sam ikad vi de la!“Sme ja la se gla sno.„To je bi la ve li ka svi nja“, re kao je, ne si gu ran šta je hte la da

ka že.Ni su uspe va li da za i gra ju. Re kla je:„Haj de mo.“Izaš li su na po lje i bes cilj no še ta li.„Ne vo liš mu zi ku?“„Ne znam mno go o mu zi ci.“„Ne znaš šta pro puš taš. Mu zi ka je raz log da bu deš mlad!“A za tim je re kla:„Ci ga ni su do ne li mu zi ku iz En gle ske i Ne mač ke. Ja mo gu

da te na u čim sve. U En gle skoj po sto ji stil ko ji se na zi va pank,i po sto ji još jed na vr sta ko ja se na zi va he vi me tal. Motörhead,Iron Ma i den – da li si čuo za njih? Ja imam slu ša li ce kod ku će:

205

sta viš te ja stu či će na uši i ču ješ gi ta re ka ko cvi le iza tvo jih oč -nih ka pa ka, tvoj mo zak se to pi, i to je lu do i fan ta stič no.

Pe tar je gle dao u ze mlju dok su še ta li, mi sle ći Ona je ču de -sna.

„Su o či mo se sa isti nom“, re kla je, „svet je sra nje, i pun jela ži. Po treb na ti je mu zi ka. Ta da ćeš raz u me ti da niš ta od ovo -ga ni je va žno – ova ka zna, ova glu pa Bu gar ska.“

Fa bri ka je tog da na bi la za tvo re na i va zduh je bio čist. „Jed nog da na ću se pri dru ži ti ne kom ben du. Oti ći iz ovog

gra da.“„Ti ćeš bi ti ve li ka pe va či ca“, si gur no je re kao Pe tar.„Šta ti znaš? Šta si ti slu šao, iz u zev stva ri ko je puš ta ju na

Ra dio So fi ji? Pe sme ko je ja pi šem bi te be upla ši le.“Pe tar se osmeh nuo.„Ja te be po zna jem do volj no do bro. Ja znam da će mo jed -

nog da na uklju či ti te le vi zor i vi de ti te be na jed nom od onihve li kih kon ce ra ta u Mo skvi. A mi će mo i da lje bi ti ov de i ži -ve će mo isto ova ko. Re ći će mo Ne ka da smo je po zna va li: onaje od ra sla ov de!“

Bio je se tan. Re kao je:„To će me uči ni ti sreć nim. Da znam da si po sti gla ono o

če mu si sa nja la.“Raz miš lja la je o to me.„Na tim do sad nim kon cer ti ma ni ka da ne će svi ra ti mo ju

mu zi ku.“Doš li su do nje ne ku će.„Uđi. Svi su na pro sla vi. Mi mo že mo da pi je mo sa mi.“Uš li su u ku ću. Seo je za ku hinj ski sto. Ona je uze la bo cu

vot ke sa po li ce i si pa la je u dve ča še.

De vet me se ci ka sni je Iri na je ro di la de ča ka. Ona i njen su -prug Pe tar da li su mu ime Bo ris.

Preš li su u ma li stan u jed nom sta rom so li te ru, ali Pe tar je

206

pra vio pla no ve da se pre se le u So fi ju ka ko bi Iri na mo gla daostva ri svo je mu zič ke sno ve.

No vo ro đe na be ba je bi la sit na i sla bač ka. Bo ris je teš ko di -sao i iz gle da lo je da je ne pre sta no u ne vo lji. Dok tor je upo zo -rio da mo žda ne će pre ži ve ti. Sa ve to vao je da be ba spa va s ma -skom za ki se o nik za to što su nje na plu ća još ne raz vi je na.

Za bri nu ti ro di te lji su sta vlja li be bu iz me đu se be sva ke no -ći i osta ja li bud ni sa ti ma po sma tra ju ći sva ki dah ko ji bi ula -zio u nje na plu ća i sva ki iz dah ko ji bi za ma glio ma sku. Naj -zad bi, is cr plje ni zeb njom, za spa li. Du go na kon što bi oniuto nu li u san, bo ca ki se o ni ka je sta ja la kao stra žar po red kre -ve ta, nje no gu me no cre vo se uvi ja lo pre ko jed nog ro di te lja ine žno du va lo u usta i nos be be Bo ri sa.

I ta ko se de si lo da je, jed ne hlad ne no vem bar ske no ći, kadje je dan zlo ban na let ve tra do veo do ga še nja pla me na na ga -snom špo re tu mla de po ro di ce, kad je gas po čeo da is pu nja vaspa va ću so bu (či ji su pro zo ri bi li za tvo re ni zbog pro ma je),kad je sav ki se o nik is ti snut iz va zdu ha i sa mrt na te ži na po če -la da se spuš ta – sa mo ma li Bo ris, od sve svo je po ro di ce, pre -ži veo.

2

Po sle smr ti Pe tra i Iri ne, sta ri ji Pe tar je zanemoćao i po vu -kao se iz ži vo ta gra da. Si ro če Bo ri sa je pri hva ti la Iri ni na

maj ka Sto ja na, ko ja je bi la ra ču no vo đa u lo kal noj poš ti.Sto ja na je sma tra la da je pre ži vlja va nje nje nog unu ka niš -

ta ma nje do ču do. Vo le la ga je do lu di la i nje go vo de či je pre -ne ma ga nje je bi lo nje na naj ve ća ra dost.

Kad je Bo ris imao dve go di ne ču la ga je ka ko sam za se be

207

pe va ne ku me lo di ju. Pre po zna la je me lo di ju, ali ni je mo gla dase se ti gde je to ču la. Bo ris je na sta vio da pe va istu me lo di jusva ke ve če ri, dok se Sto ja na ni je se ti la da je to uspa van ka ko -ju je Iri na is pe va la za svog ne ro đe nog si na i pe va la mu je dokje bio u ma te ri ci.

Grad je pamtio bo lja vre me na. No vac vi še ni je pred sta vljaoono što je ne ka da bio i lju di su po če li da pa te. Sta re stam be nezgra de su bi le vla žne i troš ne, a si ja li ce su po sta le ta kva ret -kost da su ih kra duc ka li iz sva kog hod ni ka i lif ta. Po lo vi na fa -brič kih auto bu sa je pre sta la da ra di. Po lo mlje ni pro zo ri i bal -kon ska vra ta su kr plje ni ta la sa stim me tal nim plo ča ma, a upro dav ni ca ma ni je bi lo ni če ga. U bli zi ni fa bri ke u re ku se sru -ši la pla ni na mu lja i lju di su taj slu čaj kri vi li za svo je kan ce re.Sva kog ju tra je oko nad streš ni ce na auto bu skoj sta ni ci bi loraz ba ca nih špri ce va.

Ci ga ni su za ra đi va li no vac, što je sa mo uve ća va lo ne pri li -ku. Ni ko ni kad ni je vo leo Ci ga ne, ali je sve bi lo la ko dok suoni bi li si ro maš ni, a nji ho va de ca si gur no sklo nje na u ško luza ma lo um ne. Sa da su oni za go spo da ri li oko lo sa po lov nimZIL se da ni ma, ile gal nim sa te lit skim an te na ma i dre ča vim fa -sa da ma svo jih bed nih ku ća – i či ni lo se kao da nji ho ve go di -ne pro go na do no se na kna de. So ci ja li stič ka eko no mi ja ko ja jeupoš lja va la sve Bu ga re je za ri ba la i je di ni pre o sta li no vac jebio u šver cu.

Još jed na oso ba za ko ju se či ni lo da joj ide do bro bio jegra do na čel nik. On je bio na dah nu ta lič nost, bio je poš to vanko li ko zbog svog igra nja i svo jih erot skih ro ma na, to li ko izbog svo jih po li tič kih uve re nja, i bio je vo lje na po sto ja nostto kom mno gih go di na. Ali iza svo je ve se le fa sa de on je oči -gled no imao po slo ve o ko ji ma ni ko ni je na ga đao, jer je čak iu to mrač no do ba us peo da ku pi se bi no vu vi lu po red Cr nogmo ra. Ta ko su se, kad je nje go voj ćer ci doš lo vre me za uda ju,

208

svi ra do va li eks tra va gant noj svet ko vi ni na ko joj će da pi ju da -le ko od svo je ne maš ti ne.

Bo ris je imao se dam go di na. Uju tru na dan ven ča nja Sto -ja na ga je od ve la u gra do na čel ni ko vu ku ću da če ka ju sa ne ve -sti nim sva to vi ma, gde je ne u dob no se deo u svom no vomode lu i po sma trao šta se de ša va. Dve de voj či ce, je dva sta ri jeod nje ga, tr ča le su oko lo s ne kom neo pi si vom ra doš ću. Gra -do na čel nik je, do te ran kao boj ni brod ko ji ula zi u lu ku, lu paosva ki čas na vra ta svo je ćer ke, Pet na est mi nu ta! De set mi nu ta!,dok je nje go va že na pa ko va la bo ce ra ki je u ku ti ju za pred sto -je ću pro sla vu, sve vre me pla ču ći i bri šu ći nos.

Ne ve sti na vra ta su se odškri nu la i pro vi ri la je de ve ru ši nagla va, ša pu ću ći ne ku taj nu po tre bu dru goj že ni na po lju; izanjih je na krat ko uočio mla du u ogle da lu, ne pot pu no ob u če -nu.

Pe tao je če pr kao u gaj bi u uglu. Bo ris je klek nuo kraj pe -tla, je di nog nje go vog sa ve zni ka. Kri la su mu bi la sve za na i iz -gle dao je be san. Bo ris je pri ma kao gla vu bli že. Oči pe tla su bi -le tu pe, s jed nom je di nom tač kom pri su stva. Uzeo je kljunpti ce iz me đu zu ba i čvr sto ga ste gao, oko u ne mir no na ran -dža sto oko, dok ga pe tao bo re ći se za va zduh ni je iz vu kao na -po lje.

Jed na sta ra da ma je re kla:„Ja ću do ne ti ru že za sve go ste!“Is ce ri la se u prav cu ta va ni ce.„Cve će je sprem no, maj ko. Već smo raz go va ra li o to me.“Bo ris se pi tao ka ko li će do ne ti to li ke ru že. U ko li ci ma? A

mo žda će im bi ti po tre ban či tav ka mion? Ali ako ih bu de to -li ko mno go, one na dnu––

„Do la ze! Ov de su!“De voj či ce su po tr ča le da otvo re pro zor i uš la je mu zi ka

ko ja je do la zi la niz drum. Bo ris je to čuo i ta ko đe je po tr čao.Ka kvi zvu ci! Ne ko je svi rao kla ri net po put obo je ne či gre ko ja

209

se vr ti i po ska ku je na ne rav nom tlu uda ra ju ćeg ta pa na, sa ka -va lom i vi o li nom ko ji ju re iz nad njih. Do ve li su Pet ka Spa so -va da svi ra na svad bi! Po čeo je da igra kraj pro zo ra kad su semu zi ča ri po ja vi li iza ugla i zvu ci po sta li gla sni ji: mo gao je davi di sva to ve ka ko se pri bli ža va ju, mla do že nja je iz gle dao čakna tmu re ni ji ne go obič no za to što mu je gla va bi la obri ja na, asam Pet ko Spa sov je sa cr nom du gom ko som vi so ko dr žaosvoj kla ri net dok je ho dao.

Gra do na čel nik je po no vo za lu pao na vra ta.„Već su ov de! Šta se do ga đa?“Vra ta su se po la ko otvo ri la. Izaš la je nje go va ćer ka, po gnu -

ta, li ca po kri ve nog ve lom. Na pe tost je ne sta la.„Oh, mo ja dra ga de voj či ca!“Gra do na čel nik ju je po sma trao u su za ma, užur ba nost je

bi la za bo ra vlje na. Po lju bio ju je u gla vu kroz ga zu.„Ka kav dan, ka kav dan!“ re kao je.Nje go va že na je iz le te la iz ku hi nje otre sa ju ći mo kre ša ke i

su ze su joj po no vo po te kle pred pri zo rom nje ne ćer ke u be -lom. Dve de voj či ce su raz bi le ne ku sta kle nu stvar tr če ći ukrug po ku ći.

Mla do že nji ni sva to vi su pri sti gli u pod nož je zgra de. Na -po lju se već bi la oku pi la go mi la ko ja je slu ša la i sme ja la se, imu zi ka je na sta vlja la, gla sna i pri gu še na, uz ste pe ni ce, ta panje još uvek tu kao, ma da za nje ga ni je bi lo mno go pro sto ra uza vo ji ma. Gra do na čel nik i nje go va po ro di ca su mo gli da ču -ju ka ko lju di otva ra ju vra ta i tap šu na ni žim spra to vi ma, doksu oni za ću ta li i sta ja li pa ra li sa ni kraj svo jih ula znih vra ta,čvr sto za tvo re nih u svom okvi ru. Mu zi ka je spo ro na pre do va -la: us pon uz ste pe ni ce je bio dug i oni ko ji su svi ra li du vač kein stru men te su du va li sla bi je. Za tim su mo gli da ču ju go mi luoku plje nu na ste pe niš tu, a mu zi ka je pre sta la i ne ko je tri putja ko za ku cao na vra ta. Gra do na čel nik je za po čeo ras pra vu sasva to vi ma ko ji su sta ja li is pred vra ta, na mi gu ju ći svo joj po ro -

210

di ci kod sva ke do set ke: Či sti se! Ako ni si mi li o ner! Ona ne ćeoti ći za ma nje!, uz mno go sme ha, i Bo ris je po že leo da ni je za -tvo ren u toj gu žvi.

„On ni je sa mo bo gat, on je i lep. Otvo ri vra ta i vi de ćeš isam!“

Gra do na čel nik je odškri nuo vra ta i Bo ris se pro bi jao svo -jim li cem i ra me ni ma, kroz no ge, kroz vra ta i na po lje na pre -tr pa no ste pe niš te.

Mu zi ča ri su če ka li ne ko li ko ste pe ni ka ni že, ve li ki Pet koSpa sov se zno jio i dah tao od pe nja nja, a čo vek sa ta pa nom jepu šio ci ga re tu.

Vi o li na je bi la od tam nog dr ve ta i mu zi čar ju je dr žao la -ko kao što bi džin dr žao že nu, već svo jim iz gle dom je pod se -ća la na mu zi ku. Bo ris je zu rio u nju sa če žnjom.

„Mo gu li da je dr žim?“ upi tao je.Mu zi čar se na mrš tio.„Ne bih re kao sin ko. Ako iko tre ba da je po lo mi, to ću bi ti

ja.“Bo ris je pre kr stio ša ke na le đi ma i želj no zu rio. Ži ce su bi -

le po put sre br nih elek trič nih vo do va ko ji se pro te žu iz me đustu bo va s ne bom u po za di ni.

„Iz gle da sta ra.“„Sto ti nu go di na. Po gle daj. Mihály Reményi, Bu da pest,

1909. Ta mo su pra vi li naj bo lje vi o li ne.“„Ka ko se zo veš?“„Ja sam Sla vo.“ Na sme jao se. „Ovo je Pet ko Spa sov, slav ni

kla ri ne ti sta.“„Znam! Znao sam ko si čim sam te čuo sa pro zo ra!“Bo ris je po čeo da pe va br zu de o ni cu kla ri ne ta sa ka se te

ko ju je ne ko sni mio na kon cer tu Pet ka Spa so va. Nje go va ba -ba je vo le la mu zi ku i kod ku će je sve vre me puš ta la ta kvestva ri. Mu zi ča ri su se sme ja li, a Sla vo se la ko pri dru žio, nje -go vo gu da lo je ska ku ta lo po ži ca ma, Pet ko je taš pao i igrao

211

kao meč ka u me stu – ali ti ho, da ne bi re me ti li ve se lost sva to -va: nji ho vo ru ga nje, nji ho ve po vi ke, nji ho vo pre pi ra nje. Pe taoje ku ku ri kao usred sve ga. Bo ris je za vr šio, Sla vo je re kao:

„Le po pe vaš. Ka ko ti je ime, sin ko?“„Bo ris.“Svi rač ta pa na je ba cio opu šak ci ga re te na be ton.„Haj de. Ide mo do le.“Poš li su niz ste pe ni ce, a Bo ris ih je pra tio, do ba civ ši:„Mo gu da ot pe vam či tav kon cert ako ho će te!“Bi lo je sun ča no pre pod ne. Gra do na čel ni ko va la da je bi la

uglan ca na i ukra še na ru ža ma. Ne ko li ko lju di je če ka lo da si -đu sva to vi. Bo ris je ot pe vao još ne ko li ko me lo di ja da bi osta -vio uti sak na ve li ke mu zi ča re.

„Zar ti ne bi tre ba lo da bu deš go re sa sva to vi ma?“„Ja že lim da bu dem sa va ma.“„On je je dan od nas“, re kao je vi o li ni sta Sla vo.Ko la su se pe la uz br do, vi so ko na to va re na se nom, i Bo ris

je pro či tao Yama ha na ce vi Pet ko vog kla ri ne ta. Pti ce su uz le -te le vi so ko. Žu ti oblak se uz di zao iz he mij ske fa bri ke kao ne -zgra pan zao duh.

Sva to vi su po če li da iz la ze iz zgra de. Svi rač ta pa na je uda -rio ri tam ko ji je is pa lio Pet kov in stru ment u va zduh, a sle dioga je ka val ko ji je uz le tao. Sla vo se pri dru žio.

Go sti su se oku plja li u pri ze mlju uz zvi ždu ke i ve se lje. Bo -ris se krio dok su svi ula zi li u auto mo bi le. Gra do na čel nik jeupra vljao, šest ili osam ka jed nom vo zi lu; vra ta su se s tre -skom za tva ra la, su se di su ba ca li cve će, pro lo mio se ve li kiapla uz kad se po kre nu la ne ve sti na la da, i je dan po je dan au-to mo bi li su se upu ti li ka grad skoj sa li. Pre o sta li su se di su sevra ti li u svo je sta no ve.

Pet ko je pre stao da svi ra usred fra ze i obri sao usta, i opetse čuo sa mo zvuk uli ce i pti ca. Sla vo je sta vio svoj in stru mentu ku ti ju. Uze li su sen dvi če i pi vo. Bo ris je krot ko seo sa nji ma.

212

„Još si ov de, ko li ko vi dim“, re kao mu je Sla vo. „Ho ćeš lisen dvič?“

Bo ris je za tre sao gla vom. Po sma trao ih je ka ko je du. Pro -u ča vao je nji ho ve bra de i na čin na ko ji raz go va ra ju.

„Da li ne ko zna da si sa na ma?“ pi tao je Pet ko.„Ne.“Bo ris je pe vu šio sop stve nu im pro vi za ci ju ne ke sta re pe -

sme, kao da ni je sve stan to ga.Za vr ši li su je lo i spa ko va li sve u kom bi.„Haj de.“Bo ris se po peo i od ve zli su se do sa le, u ko joj se spre ma la

ve čer nja pro sla va. U zad njem de lu kom bi ja su bi li zvuč ni ci,ko je su uno si li u sa lu, i Bo ris ih je sle dio sa Sla vo vom vi o li -nom ko ju je dr žao kao da je pti či je mla dun če pa lo iz gne zda.Ne ki muš kar ci su po sta vlja li hra nu na sto lo ve, a ta va ni ca jebi la ukra še na. Mu zi ča ri su po sta vi li po ja ča la i stal ke i uta klika blo ve, što je iza zva lo elek tron sko škri pa nje. Pet ko se za gre -vao na svom kla ri ne tu. Bo ris je se deo na bi ni kla te ći sto pa la.Po nu di li su mu sen dvič. Vo zi li su ga u svo jim ko li ma.

Svi rač ka va la je sta jao na su prot nom kra ju sig na li zi ra ju ćidok su po de ša va li ja či nu. Mno go je vre me na bi lo pred svi mako ji su doš li iz sva to va.

Jed na že na je sta vlja la cve će na sto lo ve. Pet ko je ko tr ljaosvo ju pe smu me de nim to nom i flu o re scent na sve tla su seupa li la. Ta pan kao da je tre sao ze mlju kroz zvuč ni ke, to je bi -lo uda ra nje i ži vot! a duž či ta vog jed nog zi da su bi li po sta vlje -ni sto lo vi is pod ko jih se pro te zao ve li ki hod nik, gde je de čakmo gao da se sa kri je od sve ga, is pod stolj nja ka, is pod su do vai ko la ča ko je će go sti da je du; za tim je svi rač ka va la uzeo svo -ju svi ra lu i po čeo da svi ra i svi su se pri dru ži li me lo di ji, či tavbend je svi rao u toj pra znoj sa li, ara besk no pu to va nje, raz me -tlji vost doš lja ka – a on, Bo ris, u ne pra vil nom rit mu, u rit musr ca. Kla ri net je pe vao nar-vol nar-vol sa svo jim ugla stim vo -

213

ka li ma po put dra go ce nih mi ri sa, a iz nad to ga sre br na re šet kavi o li ne. I Bo ris je po mi slio: On je je dan od nas.

Bo ri so va ba ba je u po čet ku bi la po pu stlji va pre ma nje go vojiz ne nad noj fa sci na ci ji ci gan skim mu zi ča ri ma. Mlad je i to ćepro ći, mi sli la je; i ni je ga spre ča va la da sva kog da na od la zi utaj deo gra da. Ni je se pro ti vi la sta roj vi o li ni ko ju je Ci ga nindao nje nom unu ku i str plji vo je slu ša la nje go ve pri če o mu zi -ci i uče nju. Čak je go vo ri la dru gi ma o upa dlji voj sklo no sti ko -ju je po ka zi vao za svoj in stru ment.

Ali Bo ri so vo odu še vlje nje Ci ga ni ma je po če lo da se ši risu vi še da le ko. On je po čeo da ko ri sti sleng i ma ni re ko ji sunju pla ši li. Ni je svi rao niš ta osim ci gan ske mu zi ke. Re kla muje:

„Ne bi tre ba lo da pro vo diš to li ko vre me na sa Sla vom. Mu -zi ka ko ju svi raš je pot pu no ile gal na – gde će te to od ve sti?“

Ali Bo ris je vo leo svog no vog uči te lja i niš ta ni je mo glo daga dr ži po da lje.

Sla vo je re kao:„Sad će mo da svi ra mo je dan sat na šeg ži vo ta.“Po di gao je svo ju vi o li nu i svi rao stva ri ko je tra ju še zde set

mi nu ta. Bo je, mi sao. Ne pod re za ni nok ti, oval na lo kva vi zi je.Vre me, po tre ba, i zvu ci ko ji pro di ru spo lja. Knji ga na stu buogra de. Dru ga oso ba ko ja se pri bli ža va. Obič ne emo ci je, stva -ri ko je su pri ru ci, usi sa va nje i pum pa nje te la.

Uči nio je to u par tre nu ta ka, što je bio do dat ni deo pod vi -ga.

Po ku šao je i Bo ris. Da svi ra je dan sat svog ži vo ta na sop -stve noj vi o li ni. Ali ni je znao ka ko i nje gov zvuk ni je go vo riobaš niš ta.

Bo ri sa je pla šio Sla vo, ko ji je bio muš ka rac, dok je Bo risbio sa mo de čak. U ras ce pu Sla vo ve otvo re ne ko šu lje su bi ladla ka va pr sa na ko ji ma su vi si li lan ci i mu či le su ga muš ke

214

bri ge zbog ko jih je po ne kad bio ću tljiv i za miš ljen mi nu ti mabez pre stan ka. Po red nje ga, Bo ris je ose ćao da sâm ne za u zi -ma pro stor ade kvat no ili do volj no. Dok je Sla vo ra dio neš todru go – dok je raz go va rao te le fo nom, pri čao o po slu sa svo -jim bra tom, ili jed no stav no za miš lje no gle dao van na uli cu –Bo ris ni je bio si gu ran ka kav je nje gov po lo žaj. Bio je si gu ranu se be je di no kad je svi rao.

Sla vo je re kao:„Haj de da svi ra mo oso bu ko ja po sma tra lju ti tu go mi lu. Ja

ću da svi ram go mi lu. Ti ćeš da svi raš oso bu ko ja gle da u svete oči is pu nje ne gne vom.“

U ta kvim tre nu ci ma, obo ji ca su bi li pot pu no uklju če ni, isreć ni.

Jed nog da na he mij ska fa bri ka je za tvo re na. Go to vo svi su ra -di li u njoj. Bo ri sov otac je bio ta mo fi zič ki rad nik, kao i ve ći -na lju di ko je je po zna vao. Fa bri ka je odre đi va la ri tam: auto -bu si su do la zi li uju tru da po ku pe lju de i is kr ca ju one ko ji sura di li to kom no ći. I iz ne na da je za tvo re na: na ka pi je je sta -vljen ka ta nac, žu ti oblak je iš če zao, a sa njim i onaj sve pri su -tan, re zak mi ris.

Gra dić se pri met no br zo pra znio. Ne sta lo je ne ma ra u na -či nu ži vo ta, jer pla te ni su sti za le me se ci ma. Zbog ne stan ka fa -bri ke, eko no mi ja je od mah za ri ba la: u rad nja ma ni su mo glida ku pe za li he, ni je bi lo ben zi na, ni je bi lo pi va, ni je bi lo hle -ba. Za to su lju di za klju ča va li svo je ku će, tr pa li se za jed no uras kli ma ta ne auto mo bi le i od la zi li u gra do ve. Sva ke ve če ri ukrč mi se u po la gla sa raz go va ra lo o oni ma ko ji su otiš li i oni -ma ko ji će tek da odu.

U svo joj fru stra ci ji, oni su obo ri li kip Le nji na ko ji je od u -vek sta jao na grad skom tr gu. Bo ris je bio za pa njen, jer je sta -rac uvek po ka zi vao u bu duć nost, a svo jom dru gom ša kom sene pre kid no dr žao za re ver. Sa da je nje go va is pru že na ru ka bi la

215

od lo mlje na, i bi la je šu plja iz nu tra, a on je za bo ra vljen le žaona tlu. Bo ris se pi tao či ji je po sao da uklo ni pa le ki po ve.

Gra do na čel nik je oti šao me đu po sled nji ma. Svi pre o sta lista nov ni ci su doš li da po mog nu da se uto va re ka mi o ni, i sli -ke i pti ce ko je su kreš ta le u auto mo bil. Pr va je izaš la gra do na -čel ni ko va že na vo de ći nje go vog po vu če nog bra ta, sta ri jeg Pe -tra. Svi su bi li uža snu ti kad su ga vi de li, čo ve ka ko ga su svipam ti li po iz u zet noj fi zič koj sna zi, ko ji je od su tan po put idi -o ta je dva ho dao osla nja ju ći se na že nu svog bra ta.

Sme sti la ga je na zad nje se diš te auto mo bi la me đu ka pu te ifo to gra fi je. Gra do na čel nik je no sio svo je naj bo lje ode lo i ža -lo sno ma hao.

„Zbo gom svi ma!“ za va pio je. „Zbo gom na šem vo lje nomgra du! Zbo gom ovim uli ca ma!“

Osvr tao se oko se be s na po rom.„Sud bi na je ka za la i ni je nam bi lo dru ge ne go da se po ko -

ri mo. Vo leo sam vas sve! Na dam se da će te pro na ći me sto uovoj pro kle toj bu duć no sti! Praš taj te mi! Zbo gom svi ma!“

Ušao je u auto mo bil bri šu ći oči ma ra mi com. Mo tor je na -glo oži veo i nje go vo pre tr pa no vo zi lo se po la ko po kre nu lo.Svi su ma ha li. Još uvek vo ze ći, gra do na čel nik se us pra viokroz otvo ren pro zor, i gra be ći va zduh po vi kao: „Do vi đe nja!Mo žda će mo se po no vo vi de ti!“

U Bo ri so voj ško li su oku pi li osam pre o sta lih đa ka na danzva nič nog za tva ra nja, uz mo li tve za bu duć nost. Ben zin skapum pa je za tvo re na, apo te ka, svi re sto ra ni. Po sled nji nje go vipri ja te lji su otiš li, i sva li ca ko ja su pred sta vlja la nje go vo de -tinj stvo.

Bo ris je oti šao do Sla vo ve ku će i za te kao je pra znu. Či tavci gan ski kvart je bio is pra žnjen, za pra vo, a da ih ni ko ni je vi -deo da od la ze. Bo ris je po lo mio pro zor na ku ći i po peo seunu tra; se deo je u Sla vo voj so bi i je cao. Čo vek je oti šao bezpo zdra va ili na go veš ta ja. Ku ća je pru ža la pri zor užur ba nog

216

od la ska: neo pra ni ta nji ri ko ji su još uvek le ža li na sto lu, ne po -treb na ode ća osta vlje na na po du spa va će so be, pre vr nu ta sto -li ca, i po ste ri strg nu ti sa osta ta ka nji ho vih pri ka če nih uglo va.Sla vo je osta vio ne ko li ko gra mo fon skih plo ča na ko je je Bo rispo la gao pra vo i od neo ih je.

Ho dao je na trag ku ći pra znim uli ca ma, i otr čao uz ste pe -ni ce. Iza šao je kroz pro zor svo je spa va će so be i po peo se uzoluk na ko si krov od cr ve nog cre pa. Osla nja ju ći se na dim -njak, va dio je gra mo fon ske plo če iz omo ta i be sno ih ba caoda le ko. Le te le su jed na po jed na, sve tlu ca ju ći cr ni kru go vispram ne ba, vr te le su se pre br zo za mu zi ku, i uda ra le, naj zad,u svinj ska ko ri ta, stu bo ve sve tilj ki, nad streš ni ce na auto bu -skim sta ni ca ma i ula zna vra ta, a sve je to bi lo iz gu bi lo sop -stve ne gla so ve, i ni je bi lo ni ka kvog pro te sta.

Bo ri so va ba ba je od lu či la da ne od la zi. „Šta ja da ra dim u tu -đem gra du?“ pi ta la je ona dok je ko ra ča la po ku ći. „To je u re -du za one ko ji ima ju si no ve i ćer ke ko je tre ba da iz ve du naput. Ali mo ja ćer ka je mr tva. Ov de ba rem znam ka ko da pre -ži vim. Od ra sla sam na ono me što sam sa ma sa di la i ga ji la imo gu i da umrem ta ko.“

Ne ko li ko me se ci je bi lo do volj no da me sto ko nač no na pu -ste svi dru gi, i Bo ris je ra stao sa svo jom ba bom u pra znomgra di ću. Za jed no su uz ga ja li ti kve i be lu re pu, i pa sulj i za čin -ske tra ve.

Bo ris je sam bri nuo o svi nja ma, jer je uži vao u nji ho vomdruš tvu. Kr ma če su bi le ne žne i lu ka ve, i bi la je ne po mu će nara dost de li ti sa nji ma nji ho vu trud no ću sva ke se zo ne. Klao jemla de ne ra ste kad do stig nu go di nu da na; su šio je me so i pra -vio ci pe le od nji ho ve ko že. Od sla ni ne je pra vio sve će i sa pun.

Sto ja na je po sta la ću tlji va. Raz miš lja la je o smr ti: po obi -ča ju, či tu lje su po sta vlja ne u nad streš ni ci na auto bu skoj sta ni -ci na go diš nji cu sva ke smr ti; i, u pra znom gra di ću, ona je pre -

217

u ze la na se be ovu od go vor nost za sve nje go ve umr le. Uju trubi is pi si va la ma li sa že tak jed nog proš log ži vo ta ili dru gog, ioka či la bi ga – iako vi še ni je bi lo ni ka kvih auto bu sa, ni ti lju -di ko ji če ka ju na njih, i nje ne su po sve te od la zi le a da ih ljud -ske oči ne vi de.

Vo le la je Bo ri sa kao i ra ni je, ali je njen go vor po stao unu -traš nji, i kad pot kraj da na za vr še sa ra dom, se de li su za jed nona ze mlji ne go vo re ći niš ta i gle da ju ći go re u br da.

Bo ris je švr ljao čud nim mu ze jom u ko ji se nje gov gra dićbio pre tvo rio. Ula zio je u sva ku ku ću i pre tra ži vao ono što jeu nji ma osta lo bez ose ća nja da se ogre šio, jer se ži vot ko ji jene ka da da vao tim stva ri ma nji ho vu taj nu zlo vo lju po vu kao, isad su one le ža le bez oč ne i pro za ič ne. Pre tu rao je po la di ca -ma sa sta rim ko va ni ca ma i uve re nji ma. Či tao je dnev ni ke ipi sma sa be za zle nom ra do zna loš ću, pri vu čen je di no ra zno li -koš ću ži vo ta. Le žao je na dvo stru kim kre ve ti ma od sut nih pa -ro va da bi vi deo šta su oni vi de li kad su se uju tru bu di li.

Sta ra knji ža ra je po sta la nje go va bi bli o te ka, i ma da su go -di ne iz u vi ja le stra ni ce to mo va i osu di le či nje ni ce i miš lje nja unji ma na za sta re lost, na sta vio je da se vra ća ta mo, tra že ći punna de za do volj stva u knji ga ma ko je je ra ni je sma trao bes ko ri -snim.

Zda nja su pro pa da la i naš la se na ve tro me ti ni. Dr ve će i ži -vo ti nje su ih pri la go đa va li se bi. Dva vo za su sta ja la na že le -znič koj sta ni ci: bi li su na to va re ni me tal nim ba čva ma iša ra -nim lo ba njom i ukrš te nim ko sti ma, ko je su go di na mapro pa da le i bi le ob ra sle ma ho vi nom.

Bo ris je po stao mlad muš ka rac. Ma stur bi rao je u za ra slimvr to vi ma ili zar đa lim ka da ma gle da ju ći u stra ni ce is trg nu te izisto ri ja umet no sti i me di cin skih pri ruč ni ka.

Ni je na pu stio svo ju mu zi ku.He mij ska fa bri ka je po sta la nje gov stu dio. Go li zi do vi i

me tal no od bi ja nje da va li su nje go vom in stru men tu pro stra ni

218

zvuk, i sva kog da na on je ta mo no sio svo ju vi o li nu da po ku -ša no ve im pro vi za ci je. Pr vih da na je ta mo ta ko đe puš tao ka -se te, slu ša ju ći zbog in spi ra ci je dok je le žao na be ton skom po -du, gle da ju ći na vi še u ni zo ve ce vi – ali na kon ne kog vre me nau gra di ću ni je vi še bi lo ba te ri ja i od re kao se sve mu zi ke osimsop stve ne. Ta ko je Bo ris smiš ljao sop stve ne me lo di je i sti lo ve,na kri vlju ju ći svoj um ka sve tu ka ko ga je po u ča vao nje govuči telj Ci ga nin.

Go di nu za go di nom, se deo je u fa bri ci svi ra ju ći. Naogrom nom be ton skom po du su bi le mr lje ta mo gde je Bo risosta vio svoj obris u pra ši ni – i u ta mi je gu da lo nje go ve vi o li -ne se va lo kao ši va ća ma ši na, po ste pe no pro ši va ju ći nje go vumla dost.

219

Rana DasguptaSOLO

izdavačZavetBeograd, Braće Baruh 16

za izdavačaMilivoje Lalić

urednikMilivoje Lalić

ISBN 978-86-7034-088-6

štampaKarganović

marketingZavet( (011) 292 06 13E-mail: office@zavet.co.rs

www.zavet.co.rs

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.111-31

ДАСГУПТА, Рана, 1971-

Solo / Rana Dasgupta ; preveo sa

engleskog Saša Lalić. - Beograd : Завет,

2012 (Beograd : Karganović). - 404 str. ;

20 cm. - (#Biblioteka #Z)

ISBN 978-86-7034-088-6

COBISS.SR-ID 191761932