Seminarski rad

TEMA:Radna sredina kao sistem

Uvod

Tehničko tehnološki progres uslovio je razvoj tehnologije, materijala, opreme, kao i uslove rada u radnoj sredini gde radnik obavlja svoje radne aktivnosti. Prva oruđa za rad upotrebljavala na otvorenom prostoru,u čovekovoj prirodnoj sredini, nije postojala razlika između radne i životne sredine,tek kasnije sa pojavom zanata doslo je do odvajanja ta dva sistema.

Radnu sredinu čini skup elemenata koji formijaru uslove pod kojima se rad obavlja. Ti elementi su različiti i mnogobrojni, pa je zbog toga i pojam radne sredine jako širok. Radna sredina u najširem smislu prestavlja prostor u kome se ispoljavaju uticaji i dejstva, kao i posledice koje nastaju pri funkcionisanju sistema. Sistemski pristup u izučavanju radne sredine ima za cilj da kompleksnost prisutnih odnosa u oblasti čovekovog stvarlaštva poveže u celinu

1.Automatizacija sistema

Proces automatizacije predstavlja zamenu čoveka mašinama.

Automatizacija sistema se najčešće primenjuje radi povećanja efikasnosti i optimizacije tehnološkog procesa,kao i zbog veće produktivnosti

Od velikog značaja je i usaglašenost psihofizičkih karakteristika čoveka sa tehničkim karakteristikama sistema tako čovek učestvuje u formiranju uslova rada, ali isto tako i trpi uticaje radne sredine…

Postoje elemnti od čijih medjusobnih veza i odnosa zavisi uticaj i delovanje na povređivanje, oboljevanje ili druge negativne posledice koje takođe predstavljaju elemente radne sredine.

Uticaj izlaznih elemenataneposredno se odražava na zdravlje ljudi,materijalna i prirodna dobra

2. Opasnost i štetnost kao elementi sistema radne sredine

Opasnost se može definisati i kao stanje elemnata sistema sa međusobnim vezama koje određuju situaciju ili događaj ,pre nastajanja materijalne ili nematerijalne .

Izraza šteta ili štetnost podrazumeva gubitak nekog ličnog dobra (imovine ) ili trpljenje fizičkog ili duševnog bola.

Elemente opasnosti je moguće grupisati u nekoliko grupa:

Fizički elementi opasnostiHemijski elementi opasnostiPsihofiziološki elementi opasnostiBiološki elementi opasnosti

Tabela 2.1. Elementi opasnosti sa veličinama za identifikaciju i njihovo grupisanje

Grupa elemenata

Podgrupa elemenata

Elementi Veličine za identifikaciju, parametri

2 Hemijski21 Opasne ištetne

materije

211Zapaljivosti

eksplozivnost

211.1 Stepen zapaljivosti211.2. Osetljivost na udar211.3. Donja granica zapaljivosti211.4. Gornja granica zapaljivosti211.5. Interval zapaljivosti211.6. Energija paljenja211.7. Temperatura paljenja211.8. Temperatura samopaljenja

212Toksičnost

iagresivnost

212.1 Koncentracija212.2 Put unošenja u organizam212.3 Osobine u pogledu stepena toksičnosti iagresivnosti

Grupa elemenataPodgrupa elemenata

Elementi Veličine za identifikaciju, parametri

3. Psiho-fiziološki

31Energetskoopterećenje

311 Fizički i dinamičkinapor

311.1 Snaga utrošenog rada sa pretežnimučešćem donjih ekstremiteta i tela

311.2 Masa tereta koji se prenosi i podiže311.3 Kretanje u prostoru uslovljeno

tehnološkim procesom

312 Statički napor312.1 Statički napor pri držanju tereta312.2 Radna poza312.3 Učestani stereotipni pokreti nestaju

313 Napor uslovljennačinom rada

313.1 Rad u smenama313.2 Rad sa sred. ličn. zašt.

32 Informa-ciono psiho-motornoopterećenje

321 Informa-cioni napor321.1 Potrebna koncentracija pažnje321.2 Učestalost prosečnog broja

informacija signala

322 Monotonost322.1 Vreme posmatr. toka proizvodnog

procesa bezaktivnog rada

33 Emocio-nalno iintelektualnoopterećenje

331 Emocio-nalni napor 331.1 Odgovornost za izvršenje zadatka

332 Intelek-tualni napor332.1 Količina informacija i složenost

procesa za rešavanje zadatka

Tabela 2.1. Elementi opasnosti sa veličinama za identifikaciju i njihovo grupisanje

3. Upravljanje sistemima u cilju bezbednog funkcionisanja

Postupci upravljanja sistemom imaju za cilj održavanjae stabilnosti parametara,promena stanja i izlaznih veličina sistema.1) Određivanje funkcije cilja i kriterijuma 2) Utvrđivanje pokazatelja promena stanja sistema,čijom sistematizacijom i obradom dobijamo informacije pogodne za ocenu stanja.3) Upoređivanje dobijene informacije sa informacijama o dozvoljenim vrednostima.

4) Primena odgovarajućih mera zaštite .

Upravljanje radnom sredinom ima za cilj postizanje bezbednog funkcionisanja i moras se posmatrasti hijerarhijski.

Npr: hijerarhija upravljanja otpadom.

4.Analiza tehnoloških sistema

Kada analizu tehnološkog sistema ograničimo na fabričku halu,tada je jednosmernost materjalnih tokova još izraženija. Uključenost čoveka je šematski prikazana..

Zaključak

Radna sredina predstavlja deo životne sredine,pa se i ona sama posmatra kao si Posmatrali smo povezanost čoveka sa sistmom radne sredine, njegove potrebe za radnim aktivnostima,i to da čovek ne može potpuno prekinuti veze sa radnom sredinom.

Obratili smo pažnju na negativne posledice rada i radnih aktivnosti koje se odvijaju u sistemu.

Mentor: Jelena Milenović - Nikolić Student:

Bisenija Antić 14221