1. Назив предмета: РУСКИ ЈЕЗИК

2. Број часова по годинама образовања и облицима наставе:

Разред (Т) Теоријска настава (В) Вјежбе Укупно

Први 35 - 35

Други 35 - 35

Укупно 70 - 70

Т - теоријска настава, семинарски, пројектни рад и други облици наставе за све ученике у одјељењу.

В - вјежбе

3. Општи циљеви наставе: - развијање комуникативних способности код ученика, - развијање личности ученика кроз грађење хуманистичког и толерантног односа према друштву у различитим језицима и културама, - стварање радних навика, одговорности и мотивисаности, - развијање духовности, самопоуздања и толерантних облика понашања у култури дијалога, - употребљавање наученог у конкретним ситуацијама, - стварање веће аутономије ученика и технике самосталног учења, - усвајање културе лијепог понашања у школи, породици и на јавном мјесту.

4. Садржаји/Стандарди знања предмета/Оперативни циљеви:

ПРВИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ЗНАКОМСТВО. СЕМЬЯ. ДОМ. ПОКУПКИ. ТРАНСПОРТ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Знакомство. Члены семьи и их обязанности. Дом. Квартира. Комната. Магазин. Рынок. Средства транспорта.

МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Именительный падеж множественного числа на: -а (-я), - ья, -е. Существительные на -ия, -ие, -мя. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Степени сравнения. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Количественные числительные от 1 до 1000 и их употребление. Обозначение времени (по часам) в официальном и разговорном стиле. МЕСТОИМЕНИЕ. Указательные местоимения этот, тот. Отрицательные местоимения. Неопределённые местоимения с частицами -то, -нибудь, -либо. ГЛАГОЛ. Образование видовых пар. Глаголы

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије краће исказе који садрже високофреквентну лексику (информације о личностима, жељама, намјерама, потребама...), -разумије основни садржај кратких, јасних и једноставних обавијештења, -разумије општи смисао кратких стручних текстова послије неколико слушања, -разумије усмене поруке и упутства, реагује на њих на одговарајући начин.

ГОВОР Ученик треба да научи да: -правилно акцентује ријечи и поштује интонацију реченице, -комуницира у свакодневним ситуацијама о стручним темама, -учествује у краћим разговорима, -коректно поставља питања и одговара на слична питања. ЧИТАЊЕ

Код ученика се развија: - толерантност према другим народима и културама, - култура лијепог понашања у школи, породици, на јавном мјесту, - осјећај за значај шире породице, - култура јављања и уважавања саговорника, - култура становања, уредност, брижљивост и економичност, - спремност и способност за сарадњу, - спремност на помоћ, - самопоуздање и сналажљивост, - осјећај пажње и бриге за учеснике у саобраћају.

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - усмено препричавање слушаног и прочитаног текста, - опис неке слике.

движения. Повелительное наклонение 2 л. ед. и мн. числа. НАРЕЧИЕ. Наречия места, времени, образа действия и меры и степени. ПРЕДЛОГ. Предлоги для, из, из-за, из-под, от, у; с, за, под, между. СИНТАКСИС Утвердительные, отрицательные и вопросительные предложения. Нераспространённые, распространённые, сложные предложения. Главные и второстепенные члены предложения. Подлежащее. Сказуемое (глагольное и именное без связки и со связкой). Дополнение (прямое и косвенное). Обстоятельство места, времени, образа действия и причины. Определение. ОРФОГРАФИЯ Слогоделение. Правила переноса слов. Употребление заглавных букв.

Ученик треба да научи да: -течно и с разумијевањем чита краће текстове из струке, -разумије основно значење стручних текстова и релевантне детаље у њима, -открива значење непознатих ријечи из контекста.

ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: - пише једноставнији диктат, -пише кратке текстове једноставним реченицама, - саставља питања уз текст, -биљежи информације, -попуњава једноставне формуларе и анкете.

ДРУГИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ЗДОРОВЬЕ. УСЛУГИ. ПИТАНИЕ. СВОБОДНОЕ ВРЕМЯ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Части тела и органы. Личная гигиена. Предприятия бытового обслуживания. Почта. Телеграф. Ресторан. Столовая. Любимые занятия и развлечения. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Уменьшительно-ласкательные существительные. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Полная и краткая формы. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Порядковые числительные. МЕСТОИМЕНИE. Определительные местоимения. ГЛАГОЛ. Возвратные глаголы (в сравнении с сербским). Безличные глаголы. Повелительное наклонение ( 3 л. ед. ч. и 1 л. мн. ч.). ПРЕДЛОГ. Предлоги около, вокруг. СИНТАКСИС Предложения со сказуемым, выраженным краткой формой прилагательного. Счётные конструкции (точное и

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије општи садржај краћих стручних текстова послије неколико слушања, -проналази тражену иформацију у тексту који слуша, -препознаје упитне и заповједне исказе и на њих адекватно реагује.

ГОВОР Ученик треба да научи да: -напамет говори краће текстове, - преноси садржај кратке поруке, -предлаже и реагује на захтјеве и предлоге. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -чита једноставне текстове у различите сврхе, -даје наслове тексту и поднаслове дјеловима текста, -открива значење непознатих ријечи на основу контекста, -уочава и издваја тражену информацију у стручном тексту. ПИСАЊЕ

Код ученика се развијају: - самосталност, креативност и марљивост, - радне навике и способности, - брижљив однос према властитом тијелу и здрављу, - свијест о здравом стилу живота, - осјећај за уредност и поштовање свакодневних обавеза код куће и у школи, - култура правилне исхране и понашање за столом, - способност да се саслушају, разумију и уваже други.

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - рецитовање, пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - припремљено краће излагање у оквиру одређене теме.

приблизительное количество). Обстоятельство места, времени, причины, образа действия и меры и степени. Односоставные предложения. Безличные предложения. ОРФОГРАФИЯ Пунктуация. Правописание ъ и ь.

Ученик треба да научи да: - пише диктат, поштујући правописна правила, -прави биљешке док слуша или чита, -реконструише усмену или писану поруку на основу биљежака, -препричава и сажима садржај текста у складу с потребама и намјеном.

4.1. СТАНДАРДИ ЗНАЊА Стандарди знања се одређују према скалама и критеријумима које је утврдио

Савјет Европе и који су дати у књизи Заједнички европски оквир референци за језике.

Послије завршеног нижег образовања у двогодишњем трајању с фондом од укупно 70 часова и уз континуитет учења руског језика, као првог страног од четвртог разреда основне школе, ученици треба да постигну ниво А 2.

На крају школовања ученик треба да постигне минималне стандарде у све четири вјештине.

За постизање минималних стандарда знања ученик треба да покаже сљедећа језичка знања и вјештине. СЛУШАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - разумије краће исказе који садрже високофреквентну лексику (информације о личностима, жељама, намјерама, потребама...) - разумије основни садржај кратких, јасних и једноставних обавијештења, -разумије општи смисао кратких стручних текстова послије неколико слушања, - разумије усмене поруке и упутства и реагује на њих на одговарајући начин. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - разумије општи садржај краћих стручних текстова послије неколико слушања, - проналази тражену информацију у тексту који слуша, - препознаје упитне и заповједне исказе и на њих адекватно реагује. ГОВОР Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: -правилно акцентује ријечи и поштује интонацију реченице, -комуницира у свакодневним ситуацијама о стручним текстовима, - учествује у краћим разговорима, - коректно поставља питања и одговара на слична питања. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - напамет говори краће текстове, - преноси садржај кратке поруке, предлаже и реагује на захтјеве и предлоге.

ЧИТАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: -течно и с разумијевањем чита краће текстове из струке, - разумије основно значење стручних текстова и релевантне детаље у њима, - открива значење непознатих ријечи из контекста. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - чита једноставне текстове у различите сврхе, - даје наслове тексту и поднаслове дјеловима текста, - открива значење непознатих ријечи на основу контекста, - уочава и издваја тражену информацију у стручном тексту.

ПИСАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - пише једноставнији диктат, - пише кратке текстове једноставним реченицама, - саставља питања уз текст, - биљежи информације, - попуњава једноставне формуларе и анкете. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - пише диктат, поштујући правописна правила, - прави биљешке, док слуша или чита, - реконструише усмену или писану поруку на основу биљежака, - препричава и сажима садржај текста у складу с потребама и намјеном. 4. 2. ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗНАЊА ПИСЬМО И ОРФОГРАФИЯ Русский алфавит (азбука). Написание русских букв, отсутствующих в сербской кириллице. Деление слов на слоги. Правильное употребление знаков препинания . ФОНЕТИКА Сравнение русской фонетической системы с сербской. Словесное ударение. Произношение твёрдых и мягких согласных. Уподобление согласных по звонкости и глухости. Оглушение звонких согласных в конце слова. Упрощение групп согласных. Интонация предложения. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ Разряды : нарицательные, собственные, отвлечённые, собирательные существительные. Категории: род (биологический, грамматический), число (pluralia tantum i singularia tantum). Падеж: особенности склонения в родительном и предложном падежах. Одушевлённость и неодушевлённость при склонении существительных. Особенности склонения отдельных групп существительных типа, гражданин, телёнок, имя. Несклоняемые существительные. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Разряды: качественные, притяжательные, относительные прилагательные. Категории: род, число, падеж. Степени сравнения (положительная, сравнительная, превосходная). Краткие и полные формы и их функция в предложении. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Разряды: количественные, порядковые числительные.

Категории: род, число, падеж. Согласование с существительными. Написание числительных и их ударение. МЕСТОИМЕНИЕ Разряды: личные, притяжательные, вопросительные, указательные, неопределённые, отрицательные местоимения. Категории: род, число, падеж, особое внимание обратить на третье лицо личного местоимения с предлогом (у нег) о и местоимение сам. ГЛАГОЛ Категории: вид (совершенный, несовершенный); лицо, число, род (в прошедшем времени), время (особенности в образовании прошедшего, простого и сложного будущего времени); наклонение (изъявительное, повелительное. Безличные глаголы. Глаголы движения. Деепричастие. НАРЕЧИЕ Разряды: места, времени, образа действия, цели. ПРЕДЛОГИ Разряды: для обозначения места, времени, причины, цели. Связь предлогов с падежами. СОЮЗЫ И СОЮЗНЫЕ СЛОВА Сочинительные и подчинительные союзы. СИНТАКСИС Разряды предложений: утвердительные, вопросительные, отрицательные, повествовательные, повелительные, восклицательные. Члены предложения: подлежащее, сказуемое, часть сказуемого (он работает врачом), дополнение (во всех падежах), определение, обстоятельство. Сложноподчинённые предложения (придаточные предложения времени, причины, цели, условия).

5. Oквирни списак литературе и других извора: При изради овог наставног програма за руски језик коришћена је сљедећа

литература: 1. David Little i Radka Perclova, Zajednički evropski okvir za žive jezike (prevod), Podgorica, 2003. 2. David Little i Radka Perclova, Evropski jezički portfolio za nastavnike i mentore, Podgorica, 2003. 3 .Основе за обнову наставних програма за средње школе, Подгорица, 2003. 4. Словеначки програм њемачког језика за средње школе, Љубљана, 2003. 5. Нацрт програма Републике Србије, Београд, 2003.

Списак основне литературе из опште методике за наставнике руског језика 1. Димитријевић др Наум, Метод у почетној настави страних језика, Београд,

Завод за издавање уџбеника СРС, 1966, 208 стр. 2. Димитријевић Наум, Заблуде у настави страних језика, Сарајево, ИГКРО

"Свјетлост", ООУР, Завод за уџбенике, 1979, 168 стр. 3. Костић Стојадин, Методика наставе руског језика, Сарајево, Завод за

издавање уџбеника, 1968, 174 стр. 4. Ладо Роберт, Настава страних језика, Сарајево, "Свјетлост", 1968, 282 стр. 5. Митропан Петар, Методика наставе руског језика, Београд, Завод за

издавање уџбеника СР Србије, 1963, 125 стр. 6. Николић Вера, Проблеми у настави руске лексике, Београд, Филолошки

факултет БУ, Монографија, књига XLVIII, 1979, 127 стр.

7. Радошевић Наталија, Процес усвајања сродног (руског) језика у српскохрватској говорној средини, Нови Сад, Штампарија Универзитета, 1973, 204 стр.

8. Радошевић Наталија, Функција школског уџбеника у свјетлости савремене науке, Уџбеник руског језика, Београд, Научна књига, 1970, 204 стр.

9. Скљаров др Михо, Методика наставе руског језика и књижевности, Загреб, Свеучилиште, Филозофски факултет, 1969, 280 стр.

10. Шамић др Мидхат, Методика наставе и техника учења живих језика, Сарајево, Свјетлост, 1959.

11. Шекуларац Божидар, Настава страних језика, Никшић, "Унирекс", 1992, 230 стр.

12. .Кологривова С. В., Ведите урок по-русски, Москва, "Русский язык", 1977, 230 стр.

13. Николић Вера, Методика наставе руског језика с практикумом, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.

14. Щерба Л. В., Преподавание иностранных языков в средней школе, Общие вопросы методики, Москва, Высшая школа. 1974, 112 стр.

15. Костомаров В. Г., Митрофанова О.Д., Методическое руководство для преподавателей русского языка иностранцам, Москва, "Русский язык", 1977, 52 стр.

16. Баранова М. Т. ,Методика русского языка, Москва, "Просвещение", 1990. 17. А. Н. Щукин, Методика преподавания русского языка как иностранного, Москва, 2003. 18. А. А. Акишина, О. Е. Каган, Учимся, учись, Москва, 2004. 19. Н. Соосаар, Н. Замковая, Интерактивные методы преподавания, Санкт-

Петербург, 2004. 20. Требования по русскому языку как иностранному (пороговый уровень,

повседневное обучение)б Москва - Санкт-Петербург, 2002.

Критеријуми за избор уџбеника су аутентичност текста, могућност садржајног повезивања, степен мотивације и интересовања, старосна структура уџбеника.

У стручним школама Црне Горе за руски језик се користе сљедећи уџбеници с касетама и приручницима:

Обавезни уџбеници по подручјима рада: А. Заједнички уџбеници за гимназије и стручне школе: Први разред: М. Межински и А. Терзић: Руски језик за гимназије и стручне

школе. П. Пипер, М. Петковић и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (прва година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Р. Маројевић: Граматика руског језика за средње школе.

Други разред: А. Терзић, М. Межински: Руски језик за гимназије и стручне школе. П. Пипер и В. Раичевић: Руски језик за гимназије и угоститељско-туристичку школу.

Б. Уџбеници по подручјима рада Машинство и обрада метала: М. Зубовић-Хаџистевић: Руски језик, стручни

текстови 1-4. разреда (за машинску и машинско-енергетску школу). Електротехника: М. Спасић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред. Геодезија и грађевинарство: М. Васић: Руски језик, стручни текстови за 1-4.

разред. Хемија, неметали и графичарство: В. Радовић: Руски језик, стручни текстови

за 1-4. разред хемијске школе. Саобраћај: Д.Батовић-Митровић: Руски језик, стручни текстови за 1-4.

разред аутосаобраћајне школе. Пољопривреда, производња и прерада хране: В. Радовић: Руски језик,

стручни текстови за 1-4. разред прехрамбене и пољопривредне школе. Економија, право и администрација: М. Богдановић, Р. Станојевић и М.

Јованић: Руски језик, први и други разред, стручни текстови за 1. и 2. разред економске школе.

М. Пецовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред правне и биротехничке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 4. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Трговина, угоститељство и трговина: Р. Лојпур: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1-4. разред трговинске школе. Г. Наумовић: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1. разред угоститељско-туристичке школе. Г. Наумовић: Руски језик, стручни текстови за 2. разред угоститељско-туристичке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић: Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Здравство, фармација и социјална заштита: С. Вујадиновић: Руски језик, стручни текстови 1-4. разред.

6. Материјални извори за извођење наставе: За реализацију наставног програма разликујемо материјалне услове, стандарде и оквирни списак литературе и других извора: а) Материјални услови Ресурси за реализацију наставног програма су материјални и просторни

услови, опрема и учила, организациони захтјеви и уџбеници. Да би се настава руског језика квалитетно изводила, потребно је да школа

обезбиједи солидне материјалне услове за опремање специјализоване учионице видео-рикордерима, ТВ пријемницима, приручном библиотеком. Настава треба да се одвија у учионици која је опремљена графоскопом, касетофоном и визуелним наставним средствима (постери, плакати итд.).

б) Стандарди и нормативи Настава руског језика треба да се изводи у посебној учионици. Било би

добро да уз учионицу постоји и кабинет за наставника, опрему и учила. Ту би требало имати графоскоп, касетофон, телевизор, видео-рикордер, компјутер... Потребно је повремено користити рачунарску радионицу за обучавање на интернету. Препоручујемо да је за учениково успјешно напредовање у настави неопходан рад у мањим групама од 10 до 20 ученика.

в) Оквирни списак литературе и других извора Списак литературе и других извора бира предметни наставник према

слободном избору. Наставнику се даје слобода да поред обавезних уџбеника, које је препоручило и одобрило Министарство просвјете и науке, може користити и друге методе и приручнике за остваривање планираних циљева (види тачку бр. 5).

7. Обавезни начин провјеравања и оцјењивања ученика

Према циљевима и задацима учења страног језика оцјењује се степен оспособљености за разумијевање текста, начин коришћења одговарајућих комуникативних функција и граматичких облика, степен писменог изражавања. Сви ови елементи су наведени у формативним циљевима и оперативним задацима за сваки разред и указују којим битним знањима, умјењима и навикама требају овладати ученици одређених разреда. До коначне оцјене знања и умијења ученика, наставник долази континуираним праћењем и оцјењивањем битних компонената за усмено изражавање и разумијевање, читање и писање и учениково залагање и активности. Оцјена је важан елеменат подстицања и контроле рада ученика, па јој стога наставник поклања велику пажњу, показујући објективност, одговорност и добронамјерност. Најбољи начин да се то постигне јесте јавно давање оцјене. Поред јавности оцјењивања наставник је дужан

оцјену образложити. Образложење треба да садржи критеријуме које је у оцјењивању примијенио ради задовољавања тих критеријума.

8. Услови за напредовање и завршетак предмета

Коначна оцјена се изводи из оцјена добијених на свим класификационим периодима на усменој и писменој провјери знања.

Ученици раде по један задатак у полугодишту.

9. Профил стручне спреме наставника и стручних сарадника У стручним школама Црне Горе наставу руског језика изводе професори

руског језика, који су завршили Филолошки или Филозофски факултет, групу руски језик и руску књижевост (Закон о стручној школи).

Професори руског језика стручно се усавршавају, добијају годишње извјестан број једномјесечних стипендија, користећи их на љетњим школама руског језика у Москви и Санкт-Петербургу. Стипендије додјељује Министарство образовања Руске Федерације у сарадњи с Министарством просвјете и науке Црне Горе, посредством Завода за међународну научну, просвјетно-културну и техничку сарадњу Црне Горе.

10. Начин прилагођавања предмета ученицима с посебним потребама

Ученици са сметњама у развоју могу усвојити само поједине фазе из датог каталога.

Препоруке за реализацију наставних програма Наставни програм руског језика намијењен је стручној школи те

обезбјеђује континуитет учења страног језика који је ученик започео од 4. разреда основне школе. Зато је неопходно да наставник, који предаје руски језик, проучи програм основне школе и детаљно упозна захтјеве и препоручене облике рада на том нивоу наставе, како би остварио прелаз из основне школе у стручну без већих потешкоћа за ученике у усвајању градива. С обзиром на сву комплексност наставе страног језика, као чињеницу да се у програмима експлицитно не појављују сви сегменти који се у реализацији морају обухватити, препоручујемо да се укупан годишњи фонд часова планира према сљедећим сегментима (постојећи образац за планирање годишњег распореда градива и мјесечни планови рада нијесу најбоље ријешени за стране језике, те га треба иновирати према савременим захтјевима): текстови, језичко градиво, писане вјежбе, вјежбе усменог изражавања, школски писани задаци, задаци за контролу знања ученика, пјесме за пјевање, утврђивање знања ученика и пређеног градива, систематизација усвојеног знања, тест задаци и резервни часови. Ово је само једна од могућности и не омета наставника да у складу с конкретном ситуацијом и специфичностима руског језика повећа или смањи број предложених часова у појединим сегментима, те да успостави равнотежу коју сам сматра оптималном. Ова упутства имају за циљ да укажу на евентуално нејасно исказане програмске садржаје, а не да замијене употребу методике наставе страних језика, а још мање да ослободе наставника обавезе да консултује одговарајућу стручно-методичку литературу, прати свакодневну наставну праксу и, користећи властито и туђе искуство, обогаћује наставни процес новим облицима рада и усавршавањем организације часа

1. Назив предмета: РУСКИ ЈЕЗИК 2. Број часова по годинама образовања и облицима наставе:

Разред (Т)Теоријска настава (В) Вјежбе Укупно Први 72 - 72 Други 72 - 72 Трећи 66 - 66 Укупно 210 - 210 Т - теоријска настава, семинарски, пројектни рад и други облици наставе, за све ученике у одјељењу В – вјежбе

3. Општи циљеви наставе: - развија комуникативне способности код ученика, - развија личност ученика кроз грађење хуманистичког и толерантног односа према друштву и различитим језицима и културама, - ствара добре лингвистичке основе за даље изучавање језика, - припрема да прихвате и разумију језик и културу других народа, - ствара радне навике, одговорност и мотивисаност, - подстиче радозналост за коришћење литературе на страном језику и интернет, - развија духовност, самопоуздање и толерантне облике понашања у култури дијалога, - ствара већу аутономију ученика и технику самосталног учења, - подстиче правилан развој ученикове личности у интелектуалном, емоционалном, моралном смислу, његову креативност и осјећај за лијепо, - усваја културу лијепог понашања у школи, породици, на јавном мјесту, - подстиче ученика на активно учешће у настави.

4. Садржаји/Стандарди знања предмета/Оперативни циљеви: ПРВИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ЗНАКОМСТВО. УЧЕБНЫЙ ПРОЦЕСС. СЕМЬЯ. ДОМ. ГОРОД. ТРАНСПОРТ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Знакомство. Учебные предметы. Члены семьи и их обязанности. Дом. Квартира. Комната. Достопримечательности города. Транспорт. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Предложный падеж на -у (-ю). Именительный падеж множественного числа на -а (-я), -ья, -е. Существительные на -ия, -ие, -мя. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Степени сравнения. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Количественные числительные от 1 до 1000 и их употребление. Обозначение времени (по часам) в официальном и разговорном стиле. Четыре арифметических действия (на наблюдение). МЕСТОИМЕНИЕ. Указательные местоимения с частицами -то, -нибудь, -либо. ГЛАГОЛ. Образование видовых пар. Глаголы

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије краће исказе који садрже високофреквентну лексику (информације о личностима, жељама, намјерама, потребама...), -разумије основни садржај кратких, јасних и једноставних обавијештења, - препознаје главне закључке у једноставним текстовима, - разумије смисао поруке. ГОВОР Ученик треба да научи да: -правилно акцентује ријечи и поштује интонацију реченице, -комуницира у свакодневним ситуацијама, -коректно поставља питања и одговара на питања, -описује и упоређује предмете, ствари, радње и навике, -тражи и даје једноставне информације, - рецитује и пјева.

Код ученика се развијају: - самосталност и креативност, - марљивост и уредност, - способност да се слуша, разумије и уважи други, - култура лијепог понашања у школи, породици и на јавном мјесту, - спремност и способност за сарадњу и помоћ, - осјећај за значај уже и шире породице, - култура становања, брижљивост и економичност, - поштовање свакодневних обавеза код куће и у школи, - осјећај пажње и бриге за учеснике у саобраћају.

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - усмјерени разговор у оквиру одређене теме (условная беседа), - усмено препричавање слушаног или прочитаног текста.

движения. Повелительное наклонение (2 л. ед. и мн. числа). Деепричастие (на наблюдение). НАРЕЧИЕ. Наречия места, времени, образа действия и меры и степени. ПРЕДЛОГ. Предлоги для, из, из-за, из-под, от, у; с, за, под, между. СОЮЗ. Сочинительные союзы. СИНТАКСИС Утвердительные, отрицательные и вопросительные предложения. Нераспространённые, распространённые, сложные предложения. Главные и второстепенные члены предложения. Подлежащее. Сказуемое (глагольное и именное без связки и со связкой). Дополнение (прямое и косвенное). Обстоятельство места, времени, образа действия, причины. Определение. ОРФОГРАФИЯ Слогоделение. Правила переноса слов. Правописание приставок. Употребление заглавных букв.

ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -течно и с разумијевањем чита краће текстове из струке, -разумије основно значење стручних текстова и релевантне детаље у њима, -открива значење непознатих ријечи из контекста или помоћу рјечника. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: - пише једноставнији диктат, - правилно структуира текст, јасно повезујући идеје, -пише кратке везане текстове, поштујући правопис, - описује предмете и познате радње, -пише кратке основне извјештаје.

ДРУГИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ЗДОРОВЬЕ. КЛИМАТ. УСЛУГИ. ПОКУПКИ. ПИТАНИЕ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Части тела и органы. Личная гигиена. Болезни. Погода. Времена года. Почта. Телеграф. Предприятия бытового обслуживания. Магазин. Рынок. Ресторан. Столовая. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Окончание -у (-ю) в родительном падеже единственного числа. Нулевое окончание в родительном падеже множественного числа существительных мужского рода. Сложносокращённые существительные (вуз, медсестра). Уменьшительно-ласкательные существительные. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Полная и краткая формы. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Порядковые и собирательные числительные. МЕСТОИМЕНИЕ. Отрицательные местоимения некого, нечего. Определительные местоимения. ГЛАГОЛ. Возвратные глаголы. (в сравнении с сербским). Безличные глаголы. Повелительное наклонение (3 л. ед. и

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије општи садржај краћих стручних текстова послије неколико слушања, -проналази тражену информацију у тексту који слуша, -препознаје упитне и заповједне исказе и на њих адекватно реагује. ГОВОР Ученик треба да научи да: -води разговор, држећи се одређене теме, користећи језичка средства примјерена комуникативној ситуацији, -напамет говори краће текстове, -преноси садржај кратке поруке, - препричава садржај прочитаног текста, - размјењује, провјерава и потврђује информације о познатим темама. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -чита различите врсте текстова у различите сврхе, -чита и даје обавјештења из своје струке,

Код ученика се развијају: - иницијативност и сналажљивост, - прилагодљивост и мотивисаност, - спремност на сарадњу, - комуникативност и култура дијалога, - култура правилне исхране и понашање за столом, - брижљив однос према властитом тијелу и здрављу, - свијест о здравом начину живота, - практичност при куповини.

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима, - рецитовање, пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, -усмјерени разговор у оквиру одређене теме (условная беседа), - препричавање с измјеном ситуације и одговарајућих граматичких облика, - рад "у ланцу" ( један ученик пита другог у оквиру конкретне теме, тај одговара и пита трећег итд.), - прича према сликама.

мн. ч. и 1 л. мн. ч.). Причастие (на наблюдение). НАРЕЧИЕ. Наречия образа действия (тихо, по-русски, практически и др.). ПРЕДЛОГ. Предлоги около, вокруг. СОЮЗ. Подчинительные союзы и союзные слова когда, как только, потому что, как, чтобы. СИНТАКСИС Предложения со сказуемым, выраженным краткой формой прилагательного. Счётные конструкции (точное и приблизительное количество). Дополнение в инфинитиве. Обстоятельство места, времени, причины, образа действия и меры и степени. Односоставные предложения. Определённо-личные предложения. Неопределённо-личные предложения. Обобщённо-личные предложения. Безличные предложения. Сложноподчинённые предложения места, времени, причины, образа действия и цели. ОРФОГРАФИЯ Пунктуация. Правописание слов с ъ и ь.

-даје наслове тексту и поднаслове дјеловима текста, - уочава чињенице и информације у новом контексту, - глобално разумије стручне текстове.

ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -пише кратке текстове, користећи основне форме писане комуникације, -поставља и даје одговоре у писаном облику, придржавајући се граматичких правила, -пише кратке извјештаје, -прави једноставне биљешке у вези с тренутним потребама, -описује ствари и радње, -попуњава формуларе и анкете.

ТРЕЋИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ОТНОШЕНИЯ МЕЖДУ ЛЮДЬМИ. ОХРАНА ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДЫ. СВОБОДНОЕ ВРЕМЯ. ИСКУССТВО. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Гости. Приглашения. Разговоры по интересам. Черногория - экологическое государство.Любимые занятия. Спорт. Кино. Театр. Музей. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Существительные общего рода. Род сложносокращённых слов.Pluralia tantum. Singularia tantum. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Притяжательные прилагательные типа лисий. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Числительные полтора, полтораста. Словосочетание с пол-, полу- .Дробные числительные. Чтение дробей, математических знаков и действий. МЕСТОИМЕНИЕ. Неопределённые местоимения с частицей кое-. ГЛАГОЛ. Приставочные глаголы движения. Переходные и непереходные глаголы. Причастие. Действительный и страдательный залоги.

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије излагање у коме се познати језички садржаји јављају у новом контексту, - у тексту, који слуша, уочава кључне детаље, -прати расправу, јасно уочавајући аргументе за и против, -схвата непознато преко контекста и уз помоћ језичке интуиције, -разумије и реагује на једноставан начин на усмене поруке и упутства. ГОВОР Ученик треба да научи да: -јасно формулише исказе примјерено говорној ситуацији, -користи план за краће саопштење о некој теми, -исказује исти садржај на различите начине (преформулисање), -тражи информације у директној комуникацији, -даје краћа објашњења у оквиру струке, -једноставно описује предмете и радње и упоређује их, - преводи једноставне усмене исказе, -користи форме учтивости у складу с

Код ученика се развијају: - иницијативност и креативност, - самопоуздање и одговорност, - спремност за сарадњу и помоћ, - комуникативност и култура дијалога, - спремност и способност постизања компромиса, - уважавање индивидуалности и поштовање сваког човјека, - осјећај за његовање љубави и пријатељства, - толерантност и уважавање различитих ставова, - критичко разумијевање односа технике, природе и друштва, - подстицање на активности за очување животне средине (еколошка свијест), - способност планирања слободног времена према својим склоностима, - осјећај за љепоту и хармонију.

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - драматизација текста, - игра такмичења (ко ће прије, ко ће више), - препричавање уз трансформацију граматичких облика, - припремљено излагање.

НАРЕЧИE. Наречия места, времени, образа действия. ПРЕДЛОГ. Предлоги ввиду, в зависимости от, в результате, вследствие, по причине, при условии (на наблюдение). Предложно-падежные сочетания для выражения разных отношений (пространственных, временных, причинных). СОЮЗ. Сочинительные союзы и, да, а, но, или, или... или. Подчинительные союзы прежде чем, благодаря тому что, для того чтобы, в то время как, так что, хотя, несмотря на, пусть, если, если бы. СИНТАКСИС Подлежащее типа мы с вами. Составное именное сказуемое с глаголами-связками. Краткая форма страдательного причастия в функции сказуемого. Действительный и страдательный обороты. Трансформация действительного оборота в страдательный. Вопросительные предложения. Отрицательные предложения. Дополнения при отрицании. Преобразование причастных конструкций в придаточные предложения (и наоборот). Сложноподчинённые предложения с придаточными уступительными и условными.

комуникативном ситуацијом, -користи форму обраћања примјерену саговорнику, -пита и даје обавјештења из своје струке. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -течно чита текстове, - чита и разумије различите врсте кратких аутентичних текстова, препознајући основна значења текста, -открива значење непознатих ријечи на основу контекста или помоћу рјечника, -разумије битне информације у једноставним стручним текстовима, -уочава и издваја тражену информацију у стручном тексту. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -пише биљешке док слуша или чита, -реконстриише усмену или писану поруку на основу биљежака, -саставља једноставна питања и одговара на њих, -преноси са страног на матерњи језик и обрнуто писану поруку, -препричава, сажима и резимира садржај текста у складу с потребама и намјеном.

4.1. СТАНДАРДИ ЗНАЊА

Стандарди знања се одређују према скалама и критеријумима које је

утврдио Савјет Европе и који су дати у књизи Заједнички европски оквир референци за језике.

Послије завршенјг средњег стручног образовања у трогодишњем трајању с фондом од 210 часова укупно и уз континуитет учења руског језика од четвртог разреда основне школе, ученици треба да постигну ниво А 2+ .

На крају школовања ученик треба да постигне стандарде знања у све четири вјештине.

За постизање минималних стандарда ученик треба да покаже сљедећа језичка знања и вјештине.

СЛУШАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - разумије краће исказе који садрже високофреквентну лексику (информације о личностима, жељама, намјерама, потребама...), - разумије основни садржај кратких, јасних и једноставних обавијештења, - препознаје главне закључке у једноставним текстовима, - разумије смисао поруке. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - разумије општи садржај краћих стручних текстова послије неколико слушања, -проналази тражену информацију у тексту који слуша, - препознаје упитне и заповједне исказе и на њих адекватно реагује. Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - разумије излагање у коме се познати језички садржаји јављају у новом контексту, - у тексту који слуша уочава кључне детаље, - прати расправу, јасно уочавајући аргументе за и против, - схвата непознато преко контекста и уз помоћ језичке интуиције, - разумије и реагује на одговарајући начин на усмене поруке и упутства. ГОВОР Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - правилно акцентује ријечи и поштује интонацију реченице, - комуницира у свакодневним ситуацијама, - коректно поставља питања и одговара на питања, - описује и упоређује предмете, ствари, радње и навике, - тражи и даје једноставне информације, - рецитује и пјева.

Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: -води разговор, држећи се одређене теме и користећи језичка средства примјерена комуникативној ситуацији, - напамет говори краће текстове, - преноси садржај кратке поруке,

- препричава садржај прочитаног текста, - размјењује, провјерава и потврђује информације о познатим темама. Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - јасно формулише исказе примјерено говорној ситуацији, - користи план за краће саопштење о некој теми, - исказује информације у директној комуникацији, - даје краћа објашњења у оквиру струке, - једноставно описује предмете и радње и упоређује их, - преводи једноставне усмене исказе, - користи форме учтивости у складу с комуникативном ситуацијом, - користи форму обраћања, примјерену саговорнику, - пита и даје обавијештења из своје струке. ЧИТАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - течно и с разумијевањем чита текстове из струке, - разумије основно значење стручних текстова и релевантне детаље у њима, - открива значење непознатих ријечи из контекста или помоћу рјечника. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - чита различите врсте текстова у различите сврхе, - чита и даје обавјештења из своје струке, - даје наслове тексту и поднаслове дјеловима текста, -уочава чињенице и информације у новом контексту, -глобално разумије стручне текстове. Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: -течно чита текстове, - чита и разумије различите врсте кратких аутентичних текстова, препознајући основна значења текста, - открива значење непознатих ријечи на основу контекста или помоћу рјечника, - разумије битне информације у једноставним стручним текстовима, - уочава и издваја тражену информацију у стручном тексту.

4.2. ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗНАЊА

ПИСЬМО И ОРФОГРАФИЯ

Русский алфавит (азбука). Написание русских букв, отсутствующих в сербской кириллице.

Деление слов на слоги.

Правильное употребление знаков препинания.

ФОНЕТИКА Сравнение русской фонетической системы с сербской. Словесное ударение.

Произношение твёрдых и мягких согласных. Уподобление согласных по звонкости и глухости. Оглушение звонких согласных в конце слова. Упрощение групп согласных. Интонация предложения.

СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Наиболее употребительные суффиксы и приставки (для образования уменьшительных, увеличительных существительных, наименований людей по профессии, детёнышей животных).

МОРФОЛОГИЯ

ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ Разряды: нарицательные, собственные, отвлечённые, собирательные существительные. Сложносокращённые существительные. Категории: род (биологический, грамматический),число (pluralia tantum и singularia tantum). Падеж (особенности склонения в родительном и предложном падежах). Одушевлённость и неодушевлённость при склонении существительных. Особенности склонения отдельных групп существительных: поезд, брат, гражданин, телёнок, имя. Несклоняемые существительные. Синтаксическая функция имён существительных.

ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Разряды: качественные, притяжательные, относительные, относительно-вопросительные прилагательные. Категории: род, число, падеж. Степени сравнения (положительная, сравнительная, превосходная). Краткие и полные формы и их функция в предложении. Субстантивация.

ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Разряды: количественные и порядковые числительные. Категории: род, число, падеж. Согласование с существительными, прилагательными, притяжательными и указательными местоимениями в именительном падеже и косвенных падежах. Написание числительных и их ударение. Употребление собирательных числительных. Дробные числительные. Употребление числительных в математических действиях: сложение, вычитание, умножение, деление.

МЕСТОИМЕНИЕ Разряды: личные, притяжательные, вопросительные, указательные, неопределённые, определительные, отрицательные местоимения. Категории: род, число, падеж (особое внимание следует обратить на третье лицо личного местоимения с предлогом типа у него и местоимения сам).

ГЛАГОЛ Категории: вид (совершенный и несовершенный); лицо, число; род (в прошедшем времени); время (особенности в образовании прошедшего, простого и сложного будущего времени); наклонение (изъявительное, повелительное, сослагательное); залог (действительный и страдательный); возвратность и невозвратность; переходность и непереходность. Безличные глаголы. Морфологические особенности русского глагола (особое внимание следует уделить глаголам движения).

Причастие.

Разряды: действительное и страдательное причастие настоящего времени; действительное и страдательное причастие прошедшего времени (полная и краткая формы). Причастный оборот. Синтаксическая функция. Деепричастие. Разряды: деепричастие совершенного и несовершенного вида. Деепричастный оборот.

НЕИЗМЕНЯЕМЫЕ ЧАСТИ РЕЧИ НАРЕЧИЕ Разряды: места, времени, образа действия, причины, меры и степени, цели. Категория: степени сравнения у качественных наречий. Синтаксическая функция. ПРЕДЛОГИ Разряды: для обозначения места, времени, причины, цели. Связь предлогов с падежами.

Правописание предлогов о – об, в - во, к – ко. СОЮЗЫ И СОЮЗНЫЕ СЛОВА Сочинительные и подчинительные союзы.

СИНТАКСИС

Разряды предложений: утвердительные, вопросительные, отрицательные, повествовательные, повелительные, восклицательные.

Члены предложения: подлежащее, сказуемое, часть сказуемого (он работает врачом), дополнение (во всех падежах), определение, обстоятельство. Односоставное предложение: безличное, неопределённо-личное; повествовательное, побудительное, восклицательное. Сложносочинённые и сложноподчинённые предложения (придаточные предложения времени, причины, цели, следствия, условия). Причастные и деепричастные обороты. 5. Oквирни списак литературе и других извора: При изради овог наставног програма за руски језик коришћена је сљедећа литература:

1. David Little i Radka Perclova, Zajednički evropski okvir za žive jezike (prevod), Podgorica, 2003. 2. David Little i Radka Perclova, Evropski jezički portfolio za nastavnike i mentore, Podgorica, 2003. 3 .Основе за обнову наставних програма за средње школе, Подгорица, 2003. 4. Словеначки програм њемачког језика за средње школе, Љубљана, 2003.

5. Нацрт програма Републике Србије, Београд, 2003 .

Списак основне литературе из опште методике за наставнике руског језика 1. Димитријевић др Наум, Метод у почетној настави страних језика, Београд, Завод за издавање уџбеника СРС, 1966, 208 стр. 2. Димитријевић Наум, Заблуде у настави страних језика, Сарајево, ИГКРО "Свјетлост", ООУР, Завод за уџбенике, 1979, 168 стр. 3. Костић Стојадин, Методика наставе руског језика, Сарајево, Завод за издавање уџбеника, 1968, 174 стр. 4. Ладо Роберт, Настава страних језика, Сарајево, "Свјетлост", 1968, 282 стр. 5. Митропан Петар, Методика наставе руског језика, Београд, Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1963, 125 стр. 6. Николић Вера, Проблеми у настави руске лексике, Београд, Филолошки факултет БУ, Монографија, књига XLVIII, 1979, 127 стр. 6. Радошевић Наталија, Процес усвајања сродног (руског) језика у

српскохрватској говорној средини, Нови Сад, Штампарија Универзитета, 1973, 204 стр.

7. Радошевић Наталија, Функција школског уџбеника у свјетлости савремене науке, Уџбеник руског језика, Београд, Научна књига, 1970. 204 стр.

8. Скљаров др Михо, Методика наставе руског језика и књижевности, Загреб, Свеучилиште, Филозофски факултет, 1969, 280 стр.

9. Шамић др Мидхат, Методика наставе и техника учења живих језика, Сарајево, Свјетлост, 1959.

10. Шекуларац Божидар, Настава страних језика, Никшић, "Унирекс", 1992, 230 стр.

11. .Кологривова С. В., Ведите урок по-русски, Москва, "Русский язык", 1977, 230 стр.

12. Николић Вера, Методика наставе руског језика с практикумом, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.

13. Щерба Л. В.,Преподавание иностранных языков в средней школе, Общие вопросы методики, Москва, Высшая школа. 1974, 112 стр.

14. Костомаров В. Г. ,Митрофанова О.Д. ,Методическое руководство для преподавателеи русского языка иностранцам, Москва, "Русский язык", 1977, 52 стр.

15. Баранова М. Т. ,Методика русского языка, Москва, "Просвешение", 1990. 16. А. Н. Щукин, Методика преподавания русского языка как иностранного -

Москваб 2003ю 17. А. А. Акишина, О. Е. Каган, Учимся учись, Москва, 2004. 18. Н. Соосаар, Н. Замковая, Интерактивные методы преподавания, Санкт-

Петербург, 2004. 19. Требования по русскому языку как иностранному (пороговой уровень,

повседневное общение), Москва-Санкт-Петербург, 2002.

Критеријуми за избор уџбеника су аутентичност текста, могућност садржајног повезивања, степен мотивације и интересовања, старосна структура уџбеника.

У стручним школама Црне Горе, за руски језик се користе сљедећи уџбеници с касетама и приручницима:

Општи уџбеници по подручјима рада: А. Заједнички уџбеници за гимназије и стручне школе: Први разред: М. Межински и А. Терзић: Руски језик за гимназије и стручне

школе. П. Пипер, М. Петковић и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (прва година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Р. Маројевић: Граматика руског језика за средње школе.

Други разред: А. Терзић, М. Межински: Руски језик за гимназије и стручне школе. П. Пипер и В. Раичевић: Руски језик за гимназије и угоститељско-туристичку школу.

Трећи разред: Б. Станковић, С. Костић: Руски језик за стручне школе, осим економске и угоститељско-туристичке школе. П.Пипер, А. Тарасјев и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (трећа

година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Б. Уџбеници по подручјима рада Машинство и обрада метала: М. Зубовић-Хаџистевић: Руски језик, стручни

текстови 1-4. разреда (за машинску и машинско-енергетску школу). Електротехника: М. Спасић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред. Геодезија и грађевинарство: М. Васић: Руски језик, стручни текстови за 1-4.

разред. Хемија, неметали и графичарство: В. Радовић: Руски језик, стручни текстови

за 1-4. разред хемијске школе. Саобраћај: Д.Батовић-Митровић: Руски језик, стручни текстови за 1-4.

разред аутосаобраћајне школе.8 Пољопривреда, производња и прерада хране: В. Радовић: Руски језик,

стручни текстови за 1-4. разред прехрамбене и пољопривредне школе. Економија, право и администрација: М. Богдановић, Р. Станојевић и М.

Јованић: Руски језик, први и други разред, стручни текстови за 1. и 2. разред економске школе. М. Пецовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред правне и биротехничке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 4. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Трговина, угоститељство и трговина: Р. Лојпур: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1-4. разред трговинске школе. Г. Наумовић: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1. разред угоститељско-туристичке школе. Г. Наумовић: Руски језик, стручни текстови за 2. разред угоститељско-туристичке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић: Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Здравство, фармација и социјална заштита: С. Вујадиновић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред.

6. Материјални извори за извођење наставе: За реализацију наставног програма разликујемо материјалне услове, стандарде и оквирни списак литературе и других извора: а) Материјални услови Ресурси за реализацију наставног програма су материјални и просторни

услови, опрема и учила, организациони захтјеви и уџбеници. Да би се настава руског језика квалитетно изводила, потребно је да школа

обезбиједи солидне материјалне услове за опремање специјализоване учионице видео-рикордерима, ТВ пријемницима, приручном библиотеком. Настава треба да се одвија у учионици која је опремљена графоскопом, касетофоном и визуелним наставним средствима (постери, плакати итд.).

б) Стандарди и нормативи Настава руског језика треба да се изводи у посебној учиониви. Било би

добро да у уз учионицу постоји и кабинет за наставника, опрему и учила. Ту би требало имати графоскоп, касетофон, телевизор, видео рикордер, компјутер. Потребно је повремено користити рачунарску радионицу за обучавање на интернету. Препоручујемо да је учениково успјешно напредовање у настави неопходан рад мањим групама од 10 до 20 ученика (Закон о стручним школама).

в) Оквирни списак литературе и других извора

Списак литературе и других извора бира предметни наставник према слободном избору. Наставнику се даје слобода да поред обавезних уџбеника, које је препоручило и одобрило Министарство просвјете и науке, може користити и друге методе и приручнике за остваривање планираних циљева (види тачку бр. 5). 7.Обавезни начин провјеравања и оцјењивања ученика

Према циљевима и задацима учења страног језика оцјењује се: степен оспособљености за разумијевање текста, начин коришћења одговарајућих комуникативних функција и граматичких облика, степен писменог изражавања. Сви набројани елементи су наведени у формативним циљевима и оперативним задацима за сваки разред и указују којим битним знањима, умјењима и навикама треба да овладају ученици одређених разреда. До коначне оцјене знања и умијења ученика наставник долази континуираним праћењем и оцјењивањем битних компонената за усмено изражавање и разумијевање, читање и учениково залагање и активности. Оцјена је важан елеменат подстицања и контроле рада ученика, па јој стога наставник треба поклањати велику пажњу, показујући објективност, одговорност и добронамјерност. Најбољи начин да се то постигне је јавно давање оцјене, коју је наставник дужан образложити. Образложење треба да садржи критеријуме које је у оцјењивању примијенио ради задовољавања степена тих критеријума.

8. Услови за напредовање и завршетак предмета Коначна оцјена се изводи из оцјена добијених у свим класификационим периодима на усменој и писменој провјери знања.

Ученици раде по један писмени задатак у полугодишту.

9. Профил стручне спреме наставника и стручних сарадника У стручним школама Црне Горе наставу руског језика изводе професори

руског језика, који су завршили Филолошки или Филозофски факултет, групу руски језик и руску књижевост (Закон о стручној школи). Професори руског језика стручно се усавршавају, добијају годишње извјестан број једномјесечних стипендија, користећи их на љетњим школама руског језика у Москви и Санкт-Петербургу. Стипендије додјељује Министарство образовања Руске Федерације у сарадњи с Министарством просвјете и науке Црне Горе, посредством Завода за међународну научну, просвјетно-културну и техничку сарадњу Црне Горе 10. Начин прилагођавања предмете ученицима с посебним потребама Ученици са сметњама у развоју могу усвојити само поједине фазе из датог каталога. Ученицима са изузетним способностима треба дати израду реферата.

Препоруке за реализацију програма Наставни програм руског језика намијењен је стручној школи те обезбјеђује

континуитет учења страног језика, који је ученик започео од 4. разреда основне школе. Зато је неопходно да наставник, који предаје руски језик, проучи програм основне школе и детаљно упозна захтјеве и препоручене облике рада на том нивоу наставе, како би остварио прелаз из основне школе у стручну без већих потешкоћа за ученике у усвајању градива. С обзиром на сву комплексност наставе страног језика, као чињеницу да се у програмима експлицитно не појављују сви сегменти који се у реализацији морају обухватити, препоручујемо да се укупан годишњи фонд часова планира

према сљедећим сегментима (постојећи образац за планирање годишњег распореда градива и мјесечни планови рада нијесу добро ријешени за стране језике, те га треба иновирати према савременим захтјевима): текстови, језичко градиво, писане вјежбе, вјежбе усменог изражавања, школски писани задаци, задаци за контролу знања ученика, пјесме за пјевање, утврђивање знања ученика и пређеног градива, систематизација усвојеног знања, тест задаци и резервни часови. Ово је само једна од могућности и не омета наставника да у складу с конкретном ситуацијом и специфичностима руског језика повећа или смањи број предложених часова у појединим сегментима, те да успостави равнотежу коју сам сматра оптималном. Ова упутства имају за циљ да укажу на евентуално нејасно исказане програмске садржаје, а не да замијене употребу методике наставе страних језика, а још мање да ослободе наставника обавезе да консултује одговарајућу стручно-методичку литературу, прати свакодневну наставну праксу, и користећи властито и туђе искуство, обогаћује наставни процес новим облицима рада и усавршавањем организације часа.

1. Назив предмета: РУСКИ ЈЕЗИК 2. Број часова по годинама образовања и облицима наставе: Разред (Т) Теоријска

настава (В) Вјежбе Укупно

Први 72 - 72 Други 72 - 72 Трећи 72 - 72 Четврти 66 - 66 Укупно 282 - 282 Т- теоријска настава, семинарски, пројектни рад и други облици наставе за све ученике у одјељењу В - вјежбе 3. Општи циљеви наставе:

- развија комуникативне способности код ученика, - развија личност ученика кроз грађење хуманистичког и толерантног односа према друштву и различитим језицима и културама, - ствара добру лингвистичку основу за даље изучавање језика, - припрема да прихвате и разумију језик и културу других народа, - ствара радне навике, одговорност и мотивисаност, - подстиче радозналост и коришћење литературе на страном језику и интернет, - развија духовност, самопоуздање и толерантне облике понашања у култури дијалога, - ствара већу аутономију ученика и технику самосталног учења, - подстиче правилан развој ученикове личности у интелектуалном, емоционалном и моралном смислу, његову креативност и осјећај за лијепо, - усваја културу лијепог понашања у школи, породици и на јавном мјесту, - подстиче ученика на активно учешће у настави.

4. Садржаји/Стандарди знања предмета /Оперативни циљеви: ПРВИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ЗНАКОМСТВО. СЕМЬЯ. ШКОЛА. НАШ ГОРОД И НАША СТРАНА. СПОРТ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Знакомство. Немного о себе. На уроке русского языка. Предметы и оценки. Свободное время. Мои родственники, их внешность, возраст и одежда. Достопримечательности нашего города. Черногория (история, культура, государственное устройство). Виды спорта. Мой любимый вид спорта.

МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Беглые гласные при склонении существительных. Предложный падеж на – у (-ю) . Именительный падеж мн. ч. на –а (-я), -ья, -е. Существительные на –ия, -ие, -мя. Несклоняемые существительные. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Степени сравнения. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Количественные числительные от 1 до 1000 и их употребление. Обозначение времени (по часам) в официальном и разговорном стиле. Четыре арифметических действия (на

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -коректно но одговара, -разумије основни садржај разговора којем присуствује, -схвата основни смисао неког краћег и једноставног огласа или поруке, -разумије и издваја основне информације из краћих снимљених текстова, -разумије битне детаље у тексту који слуша, -препознаје околности споразумијевања и расположења говорника. ГОВОР Ученик треба да научи да: -представља и описује себе и друге, захваљује се и извињава, -препознаје тему неког разговора уколико се прича полако и разговијетно, -укратко описује и упоређује предмете и ствари, -даје кратак опис свакодневних радњи и догађаја,

Код ученика се развијају: - самосталност и креативност, - марљивост и уредност, - способност да се слуша, разумије и уважи други, - култура лијепог понашања у школи, породици и на јавном мјесту, - способност за сарадњу и помоћ, - осјећај за значај уже и шире породице, - осјећај важности мјеста у коме се живи, - истицање значаја и његовање властитог поријекла, - толерантност према другим народима и културама, - брижљив однос према властитом тијелу и здрављу, - свијест о здравом стилу живота.

- комбинована фронтална настава и рад у паровима и групама, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - усмјерени разговор у оквиру одређене теме (условная беседа), - препричавање слушаног и прочитаног текста, - концизно препричавање (у двије реченице).

наблюдение). МЕСТОИМЕНИЕ. Указательные местоимения этот, тот. Отрицательные местоимения. Неопределённые местоимения с частицами –то, -нибудь, -либо. ГЛАГОЛ. Чередование согласных в настоящем и простом будущем времени. Образование видовых пар. Глаголы движения. Повелительное наклонение (2 л. ед. и мн. числа). Деепричастие (на наблюдение). НАРЕЧИЕ. Наречия места, времени, образа действия и меры и степени. Степени сравнения наречий. ПРЕДЛОГ. Предлоги для, из, из-за, из-под, от, у; к, по; с, за, под, между. СОЮЗ. Сочинительные союзы. СИНТАКСИС Классификация предложений по модальности (утвердительные, отрицательные, вопросительные). Классификация предложений по структуре (нераспространённые, распространённые, сложные). Главные и второстепенные члены предложения. Подлежащее. Сказуемое (глагольное и именное без связки и со связкой). Дополнение (прямое и косвенное). Обстоятельство места, времени, образа действия, причины. Определение.

-изражава не/допадање, не/слагање, изненађење, -тражи и даје савјете и информације, упутства за сналажење у времену и простору, -тражи, даје или одбија дозволу, -кратко образлаже и објашњава своје ставове у вези са садржајима из свакодневног живота, -учествује у кратким разговорима о општим темама у уобичајеним ситуацијама. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -препознаје врсте текстова (писма, проспекти, новински чланци, реклама, упутства из одговарајуће стручне области), -разумије краће текстове о уобичајеним темама, -уочава и издваја тражене информације из текста, -препознаје вантекстуалне околности и коментарише их (говорници, ситуација, намјена текста). ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -саставља кратке текстове, користећи једноставне изразе и реченице, -описује људе, догађаје, мјеста и осјећања, -попуњава формуларе и анкете.

ОРФОГРАФИЯ Слогоделение.Правила переноса слов. Правописание приставок. Употребление заглавных букв. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Двуязычные словари и пользование ими.

ДРУГИ РАЗРЕД ТЕМЕ: КВАРТИРА. ПОЧТА. ТЕЛЕГРАФ. ТЕЛЕФОН. ТРАНСПОРТ. РОССИЯ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ Дом и квартира. Семья и домашние дела. Приём гостей. Почта, телеграф, телефон. Отправление посылки, письма и телеграммы. Разговор по телефону. Электронная почта.Средства транспорта. Справочное бюро. Покупка билетов. Краткий обзор истории России. Географическое положение РФ (население и климат). МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Окончание – у (-ю) в род. пад. ед. числа. Нулевое окончание в родительном падеже множественного числа существительных мужского рода. Сложносокращённые существительные (вуз, медсестра). Уменьшительно-

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије основно значење одслушаног текста о садржајима из свакодневног живота, -уочава и издваја главне дјелове слушаног текста, -разумије појединости из краћег излагања о познатим темама на стандардном језику, -разумије једноставна упутства, -препознаје околности споразумијевања говорника. ГОВОР Ученик треба да научи да: -објашњава значење ријечи, -прича неку причу, -описује неки стварни или измишљени догађај,

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ Код ученика се развијају: - култура становања, уредност, брижљивост и економичност, - спремност и способност за сарадњу, - поштовање свакодневних обавеза код куће и у школи, - осјећај пажње и бриге за учеснике у саобраћају, - способност стварања погодне друштвене климе, - способност постизања компромиса, - култура дијалога и комуникативност, - аргументован став према догађајима у властитој земљи и у Русији,

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА - комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - усмјерени разговор у оквиру теме (условная беседа), - препричавање с измјеном ситуације и одговарајућих граматичких облика, - рад "у ланцу", (један ученик пита другог у оквиру конкретне теме и тај пита трећег итд.),

ласкательные существительные. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Полная и краткая формы. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Порядковые и собирательные числительные. МЕСТОИМЕНИЕ. Определительные местоимения. ГЛАГОЛ. Повелительное наклонение (3 л.. ед. и мн. ч. и 1 л. мн. ч.). Особенности образования прошедшего времени (нести-нёс). Наиболее употребительные глагольные приставки. Супплетивное образование видовых пар. Причастие (на наблюдение). НАРЕЧИЕ. Наречия образа действия (тихо, по-русски, практически и др.). ПРЕДЛОГ. Предлоги около, вокруг. СОЮЗ. Подчинительные союзы и союзные слова когда ,как только, потому что, как, чтобы. СИНТАКСИС Предложение со сказуемым, выраженным краткой формой прилагательного. Дополнение в инфинитиве. Обстоятельство места, времени, причины, образа действия и меры и степени. Сложноподчинённые предложения места, времени, причины, образа действия и цели.

- размјењује информације, -изражава узрок и посљедицу, . . . - предлаже и договара се о нечему, -изражава обавезу, дозволу, забрану, -образлаже своја увјерења, ставове, мишљење. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије главне информације из текста на познату тему, -прати заплет неке приче и издваја најважније догађаје, -брзо (по дијагонали) прегледа текст и проналази тражене информације, -разумије појединости, везе међу дјеловима текста, -разумије значење непознатих ријечи из контекста, -разумије чињенице и мишљења. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -примјењује правила интерпункције и правописа, - примјењује граматичка правила у новом лексичком окружењу, -пише кратке текстове једноставним реченицама, -попуњава формуларе, -пише поруку, писмо, разгледницу на познате теме, -описује људе, догађаје, мјеста и осјећања.

- жеље за повезивањем са младима Русије и за упознавањем са њиховим начином живота.

- израда заједничког текста (ученици самостално раде прве верзије текста, а затим се та верзија анализира у групи), - прича према сликама.

ОРФОГРАФИЯ Пунктуация. Правописание слов с ь и ъ. ТРЕЋИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ПИТАНИЕ. ЗДОРОВЬЕ. ОТДЫХ. ПОКУПКИ. ИСКУССТВО. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Национальная кухня. Ресторан. Части тела и органы. Личная гигиена. Болезни. У врача. Сборы в дорогу, багаж, путешествие. Универмаг. Разные виды магазинов. Продукты и товары. Одежда. Кино. Театр. Музей. Живопись. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Род сложносокращённых слов. Географические наименования. Pluralia tantum, singularia tantum. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Притяжательные прилагательные типа лисий. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Дробные числительные. МЕСТОИМЕНИЕ. Неопределённые местоимения с частицей кое-. ГЛАГОЛ. Глаголы движения в переносном значении. Приставочные глаголы движения. Переходные и

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије излагање у коме се познате језичке појаве јављају у новом контексту, -прати главне дјелове неког дужег разговора, -у контексту одређује значење непознатих ријечи, -разумије суштину садржаја и форме неког сложенијег текста, -препознаје ставове, емоције и расположење саговорника. ГОВОР Ученик треба да научи да: -остварује комуникацију правилним коришћењем одговарајућих језичких средстава, -преноси туђе ријечи, -размјењује, провјерава и потврђује информације, -води разговор о блиским темама

Код ученика се развијају: - иницијативност и сналажљивост, - прилагодљивост и мотивисаност, - спремност на сарадњу, - практичност при куповини, - култура правилне исхране и понашања за столом, - брижљив однос према властитом тијелу и здрављу, - свијест о здравом начину живота, - способност планирања слободног времена према својим склоностима, - истицање позитивних примјера у организовању слободног времена, - осјећај за љепоту и хармонију.

- комбиновање фронталне наставе у паровима и групама, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - драматизација текста (трансформација монолошког текста у дијалошки), - игра такмичења (ко ће прије, ко ће више), - препричавање уз трансформацију граматичких облика, - - припремљено излагање, - разговор о одређеној ситуацији, - игра лопте (ученици, додајући лопту један другом, раде одређени задатак, на

непереходные глаголы. Причастие. Действительный и страдательный залог. НАРЕЧИЕ. Наречия места, времени, образа действия. ПРЕДЛОГ. Предлоги ввиду, в результате, в зависимости от, в качестве, вследствие, по причине, при условии (на наблюдение). СОЮЗ. Сочинительные союзы и, да, а, но,или, или...или.. Подчинительные союзы прежде чем, для того чтобы, благодаря тому что, для, в то время как. .. СИНТАКСИС Подлежащее типа мы с вами. Составное именное сказуемое с глаголами - связками. Краткая форма страдательного причастия в функции сказуемого. Счётные конструкции (точное и приблизительное количество). Действительный и страдательный обороты. Трансформация действительного оборота в страдательный. Односоставные предложения. Определённо-личные предложения. Неопределённо-личные предложения. Обобщённо-личные предложения. Безличные предложения. ОРФОГРАФИЯ Написание двойных согласных.

без припреме, -преузима иницијативу у току неког разговора, -дефинише карактеристике неког конкретног предмета који не може да именује, -описује карактеристичне детаље неког догађаја, -савјетује и препоручује, -изражава намјеру, честитку, жељу, забрану, кајање, -излаже и брани своје мишљење, износећи аргументе и објашњења. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије кључне информације у стручним текстовима, -закључује о значењу ријечи из контекста, -препознаје ставове и емоције, -разумије текстове из свакодневног живота (обавјештења, јеловници, натписи, упозорења, ред вожње, путокази). ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -пише различите врсте текстова, укључујући и стручне, -користи одговарајуће језичке структуре, фонд ријечи уз правилну интерпункцију и правопис, -пише и уобличава текст, јасно повезујући идеје.

примјер, изговарају тематски везане ријечи), - препричавање уз истовремено превођење.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ТЕМЕ: МЕЖЧЕЛОВЕЧЕСКИЕ ОТНОШЕНИЯ. НАУКА И ТЕХНИКА. ОХРАНА ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДЫ. ЖИЗНЬ МОЛОДЁЖИ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Семья. Друзья. Брак. Любовь. Комьпютеры. Изобретения и изобретатели. Черногория – экологическое государство. Охрана окружающей среды. Молодёжная мода. Увлечения молодёжи. Болезни зависимости (наркомания и табакокурение). Выбор будущей профессии. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Существительные общего рода. Субстантивация. Суффиксальное образование существительных. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Суффиксальное образование прилагательных. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Числительные полтора, полтораста. Словосочетания с пол-, полу- . Чтение дробей, математических знаков и действий. МЕСТОИМЕНИЕ. Отрицательные местоимения некого, нечего. ГЛАГОЛ. Возвратные глаголы (в сравнении с

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије излагање у коме се познате језичке појаве јављају у новом контексту, -разумије суштину садржаја и сложенијег текста, укључујући стручне текстове, -разумије већину информација снимљених о теми која га занима, -прати дјелове или ток неког дужег разговора коме присуствује, -уочава карактеристичне детаље у стручном тексту. ГОВОР Ученик треба да научи да: -остварује комуникацију правилним коришћењем језичких средстава, -у току неког разговора преузима иницијативу и покреће нову тему, -даје и тражи мишљења и ставове у току неформалног разговора, -кратко коментарише туђе мишљење, -упоређује и супротставља алтернативе, -даје детаљна упутства,

Код ученика се развијају: - иницијативност и креативност, - самопоуздање и одговорност, - спремност на сарадњу и помоћ, - комуникативност и култура дијалога, - способност постизања компромиса, - толерантност и уважавање различитих ставова, мишљења и идеја, - осјећај за његовање љубави и пријатељства, - уважавање индивидуалности и поштовање сваког човјека, - критичан однос према технолошком развитку, - критичко разумијевање односа технике, природе и друштва, - подстицање на активности за очување животне средине (еколошка свијест),

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - драматизација текста (трансформација монолошког текста у дијалошки) - игра такмичења, - препричавање уз трансформацију граматичких облика, - препричавање садржаја слике, - припремљено излагање, - разговор у одређеној ситуацији, - препричавање

сербским). Безличные глаголы. Словообразование глаголов. ПРЕДЛОГ. Предложно-падежные сочетания для выражения разных отношений (пространственных, временных, причинных, целевых, объектных). СОЮЗ. Подчинительные союзы (так что, хотя, несмотря на, пусть, если, если бы ...). МЕЖДОМЕТИЕ (о !, ах !, ох !, алло !, караул !...). СИНТАКСИС Конструкции с глаголами быть, иметь, принадлежать. Согласованное и несогласованное определение. Вопросительные предложения. Односоставные предложения. Дополнение при отрицании. Преобразование причастных конструкций в придаточные предложения (и наоборот). Сложноподчинённые предложения с придаточными уступительными и условными. ОРФОГРАФИЯ Правила постановки запятой. Передача русских слов латинским шрифтом.

-набраја, резимира, доноси закључке, -критикује, савјетује, улаже жалбу и даје примједбе, -говори о сопственом искуству и стварима које познаје, -сналази се у непредвиђеној говорној ситуацији. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије разне врсте текстова о блиским темама, писаним сложенијим језиком, -препознаје аргументацију неког проблема, -схвата основне закључке у тексту с прегледно изложеном аргументацијом, -проналази у дужем тексту тражене информације и обједињује их како би испунио задатак, -прилагођава начин, брзину читања врсти и природи текста, -препознаје ставове и емоције у тексту. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -користи одговарајуће језичке структуре, фонд ријечи, уз одговарајућу интерпункцију и правопис, -врши синтезу аргумената прикупљених из различитих извора, - - пише извјештај, реферат , резиме иизноси своје мишљење.

- жеља за повезивањем са младима Русије и за упознавањем са њиховим начином живота.

текста од стране различитих лица, - припреме и израда плаката, - усмено излагање уз истовремено превођење, - интервју.

4.1. СТАНДАРДИ ЗНАЊА

Стандарди знања се одређују према скалама и критеријумима које је

утврдио Савјет Европе и који су дати у књизи Заједнички европски оквир референци за језике.

Послије завршене средње стручне школе у четворогодишњем трајању с фондом од 282 часа укупно и уз континуитет учења руског језика од четвртог разреда основне школе, ученици треба да постигну ниво Б 1.

На крају школовања ученик треба да постигне минималне стандарде знања у све четири вјештине.

За постизање минималних стандарда ученик треба да покаже сљедећа језичка знања и вјештине. СЛУШАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - разумије општи садржај у различитим врстама слушаног текста, - схвата значење непознатих ријечи из контекста, - разумије аутентични текст (глобално и селективно), издваја одређену информацију из слушаног текста. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - разумије суштину појединости из слушаног текста, - уочава стручне информације у излагању на стандардном језику, - разумије једноставна упутства, обавјештења, огласе и дијалоге, - у слушаном тексту одређује значење непознатих ријечи с познатим садржајем, - слуша краћу причу и наслућује шта ће се десити.

Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - препознаје главне закључке и прати аргументе у једноставним текстовима, - прати ток догађаја приликом једноставног излагања, - запажа специфичне информације у стручном исказу, - прати разговор у реалним говорним ситуацијама. Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - разумије сложенија стручна упутства и обавјештења у новом контексту, - разумије опште идеје и стручне информације у различитим врстама слушаних текстова, - резимира главне идеје и ставове слушаног текста. ГОВОР Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - има коректан изговор, правилно акцентује ријечи и користи одговарајућу интонацију, - поставља питања, тражи и даје једноставне информације, - се споразумијева у свакодневним ситуацијама, - рецитује и пјева, - описује људе, ствари, мјеста, догађаје и емоције. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - остварује комуникацију правилним коришћењем језичких средстава, - размјењује, провјерава и потврђује информације о познатим темама, - препричава садржај прочитаног текста, - без припрема учествује у разговору на познату тему.

Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - започиње и одржава разговор о познатим темама, - детаљно описује личности, предмете, мјеста и ситуације, - излаже о одређеној теми, истичући битне детаље, - изражава ставове и мишљења уз одговарајуће образложење.

Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - започиње, одржава разговор и мијења тему, - изражава своје мишљење о предметима и догађајима, - припрема излагање и илуструје га одговарајућим примјерима, - у излагању на одређену тему резимира и доноси закључке. ЧИТАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - препознаје различите врсте текстова, - разумије главне информације из текста на познату тему, - разумије значење непознатих ријечи из контекста, - проналази стручну информацију у тексту на стандардном језику. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - разумије суштину и поједине детаље информација у тексту, који укључује познату лексику и граматику, - проналази одређену информацију у упутствима из одговарајуће струке, - наслућује значење непознатих ријечи из контекста. Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - уочава чињенице и информације у новом контексту, - разумије краће аутентичне текстове, - препознаје емоције и ставове у тексту, - глобално разумије уско стручне текстове и детаљнија упутства. Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - разумије аутентичне текстове у облику дијалога и монолога, - коректно и брзо чита дужи и сложенији текст, уочавајући најбитније чињенице, - разумије основне информације из стручних текстова уз коришћење рјечника, - чита текстове, интерпретира, аргументује и резимира њихов садржај.

ПИСАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - пише различите врсте текстова, примјењујући правила интерпункције и правописа, - пише једноставнији диктат, - пише кратке текстове једноставним реченицама, јасно повезујући идеје, - описује догађаје, предмете, мјеста. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - пише једноставне текстове, користећи одговарајуће језичке структуре, - пише о познатим темама и износи своје мишљење, - пише једноставне извјештаје.

Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - користи одговарајући стил у писању различитих врста текстова, - правилно структуира текст, јасно повезујући идеје, - пише кратке есеје на познату тему.

Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - писмено обликује разне врсте текстова, - пише састав према унапријед припремљеном плану, - прави биљешке, - пише реферате или есеје, износећи предности и мане различитих ставова.

4.2. ИСПИТНИ КАТАЛОГ

ОРФОГРАФИЯ Русский алфавит (азбука). Написание русских букв, отсутствующих в русской кириллице. Правильное употребление знаков препинания. Слогоделение. Правила переноса слов. Правописание приставок. Употребление заглавных букв. Пунктуация. Правописание слов с ь и ъ. Написание двойных согласных. Передача русских слов латинским шрифтом.

ФОНЕТИКА Сравнение русской фонетической системы с сербской. Произношение твёрдых и мягких согласных. Ударные и безударные гласные. Уподобление согласных по звонкости и глухости. Оглушение звонких согласных в конце слова. Упрощение сочетаний групп согласных. Словесное ударение. Интонация предложения.

МОРФОЛОГИЯ

ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ Разряды: нарицательные и собственные, конкретные и отвлечённые, собирательные и вещественные (одушевлённые и неодушевлённые) существительные. Категории: род, число, падеж. Основные типы склонения существительных. Первое склонение. Второе склонение. Третье склонение. Синтаксическая функция имён существительных. Беглые гласные при склонении существительных. Окончание -у (-ю) в предложном падеже единственного числа имён существительных мужского рода. Окончание -у (-ю) в родительном падеже единственного числа имён существительных мужского рода на согласный. Имена существительные среднего рода на – ие, - мя. Имена существительные женского рода на – ия, -ья. Именительный падеж множественного числа на – а (-я), -ья, -е.

Нулевое окончание в родительном падеже множественного числа имён существительных мужского рода. Singularia tantum и pluralia tantum. Географические наименования. Имена существительные общего рода. Несклоняемые существительные. Переход прилагательных и причастий в существительные (субстантивация). Уменьшительно-ласкательные существительные. Сложносокращённые существительные. Суффиксальное образование имён существительных.

ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Разряды: качественные, относительные, притяжательные прилагательные. Категории: род, число, падеж. Склонение притяжательных прилагательных типа лисий. Полная и краткая формы прилагательных. Степени сравнения прилагательных. Управление прилагательных. Адъективация. Суффиксальное образование имён прилагательных.

ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Написание числительных и их ударение. Количественные числительные от 1 до 1000 и их употребление. Обозначение времени (по часам) в официальном и разговорном стиле. Порядковые числительные. Собирательные числительные. Дробные числительные. Числительные полтора, полтораста. Сочетания с пол-, полу-. Чтение дробей, математических знаков и их действий. Употребление числительных в математических действиях: сложение, вычитание, умножение, деление.

МЕСТОИМЕНИЕ Разряды: личные местоимения: я, ты, он, она, оно, мы, вы, они. Притяжательные местоимения мой, наш, твой, ваш, его, её, их. Указательные местоимения этот, тот, такой. Определительные местоимения. Отрицательные местоимения. Неопределённые местоимения. ГЛАГОЛ Неопределённая форма глагола. Спряжение глаголов. Изъявительное наклонение (настоящее время, прошедшее время, будущее время). Чередование согласных в настоящем и простом будущем времени. Образование видовых пар с помощью приставок и суффиксов. Супплетивное образование видовых пар. Двувидовые глаголы. Особенности образования прошедшего времени. Сослагательное наклонение. Повелительное наклонение. Возвратные глаголы (в сравнении с сербским). Глаголы движения. Приставочные глаголы движения. Глаголы движения в переносном значении. Безличные глаголы. Переходные и непереходные глаголы.

Причастие. Деепричастие. Действительный и страдательный залог. Управление глаголов. НАРЕЧИЕ Определительные и обстоятельственные наречия. Степени сравнения наречий. ПРЕДЛОГ Предложно-падежные сочетания для выражения разных отношений (пространственных, временных, причинных, целевых, объектных). СОЮЗ Сочинительные и подчинительные союзы. Союзные слова.

СИНТАКСИС

Классификация предложений по модальности (утвердительные, отрицательные, вопросительные). Классификация предложений по структуре (нераспространённые, распространённые, сложные). Члены предложения. Главные и второстепенные члены предложения. Подлежащее. Сказуемое. Глагольное и именное сказуемое без связки и со связкой. Дополнение (прямое и косвенное). Обстоятельство места, времени, меры и степени, образа действия, причины, цели и условия. Счётные конструкции. Определение (согласованное и несогласованное). Действительный и страдательный обороты. Трансформация действительного оборота в страдательный ( и наоборот). Утвердительные и отрицательные предложения. Вопросительные предложения. Односоставные предложения (определённо-личные, неопределённо-личные, безличные). Сложносочинённые предложения (соединительные, противительные, разделительные). Сложноподчинённые предложения с придаточными определительными, места, времени, цели, образа действия, уступительными и условными. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Двуязычные словари и пользование ими. Энциклопедические словари. 5. Oквирни списак литературе и других извора:

При изради овог наставног програма за руски језик коришћена је сљедећа

литература: 1. David Little i Radka Perclova, Zajednički evropski okvir za žive jezike (prevod), Podgorica, 2003. 2. David Little i Radka Perclova, Evropski jezički portfolio za nastavnike i mentore, Podgorica, 2003. 3 .Основе за обнову наставних програма за средње школе, Подгорица, 2003. 4 .Словеначки програм њемачког језика за средње школе, Љубљана, 2003. 5.Нацрт програма Републике Србије, Београд, 2003.

Списак основне литературе из опште методике за наставнике руског језика 1. Димитријевић др Наум, Метод у почетној настави страних језика, Београд,

Завод за издавање уџбеника СРС, 1966, 208 стр.

2. Димитријевић Наум, Заблуде у настави страних језика, Сарајево, ИГКРО "Свјетлост", ООУР, Завод за уџбенике, 197., 168 стр.

3. Костић Стојадин, Методика наставе руског језика, Сарајево, Завод за издавање уџбеника, 1968, 174 стр.

4. Ладо Роберт, Настава страних језика, Сарајево, "Свјетлост", 1968, 282 стр. 5. Митропан Петар, Методика наставе руског језика, Београд, Завод за

издавање уџбеника СР Србије, 1963, 125 стр. 6. Николић Вера, Проблеми у настави руске лексике, Београд, Филолошки

факултет БУ, Монографија, књига XLVIII, 1979, 127 стр. 7. Радошевић Наталија, Процес усвајања сродног (руског) језика у

српскохрватској говорној средини, Нови Сад, Штампарија Универзитета, 1973, 204 стр.

8. Радошевић Наталија, Функција школског уџбеника у свјетлости савремене науке, Уџбеник руског језика, Београд, Научна књига, 1970. 204 стр.

9. Скљаров др Михо, Методика наставе руског језика и књижевности, Загреб, Свеучилиште, Филозофски факултет, 1969, 280 стр.

10. Шамић др Мидхат, Методика наставе и техника учења живих језика, Сарајево, Свјетлост, 1959.

11. Шекуларац Божидар, Настава страних језика, Никшић, "Унирекс", 1992, 230 стр.

12. .Кологривова С. В.,Ведите урок по-русски, Москва, "Русский язык", 1977, 230 стр.

13. Николић Вера, Методика наставе руског језика с практикумом, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.

14. А. Н. Щукин, Методика преподавания русского языка как иностранного - Москва, 2003.

15. А. А. Акишина, О. Е. Каган, Учимся учись, Москва 2004. 16. Н. Соосаар, Н. Замковая, Интерактивные методы преподавания, Санкт-

Петербург, 2004. 17. Требования по русскому языку как иностранному (пороговой уровень,

повседневное общение), Москва-Санкт-Петербург, 2002.

Критеријуми за избор уџбеника су аутентичност текста, могућност садржајног повезивања, степен мотивације и интересовања, старосна структура уџбеника.

У стручним школама Црне Горе, за руски језик се користе сљедећи уџбеници с касетама и приручницима:

Уџбеници по подручјима рада: А. Заједнички уџбеници за гимназије и стручне школе: Први разред: М. Межински и А. Терзић: Руски језик за гимназије и стручне

школе. П. Пипер, М. Петковић и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (прва година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Р. Маројевић: Граматика руског језика за средње школе.

Други разред: А. Терзић, М. Межински: Руски језик за гимназије и стручне школе. П. Пипер и В. Раичевић: Руски језик за гимназије и угоститељско-туристичку школу.

Трећи разред: Б. Станковић, С. Костић: Руски језик за стручне школе, осим економске и угоститељско-туристичке школе. П.Пипер, А. Тарасјев и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (трећа година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу.

Четврти разред:А. Терзић и М. Межински: Руски језик за стручне школе, осим економске и угоститељско-туристичке школе. П. Пипер, А. Тарасјев и В. Раичевић,: Руски језик, други страни језик (четврта година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу.

Б. Уџбеници по подручјима рада Машинство и обрада метала: М. Зубовић-Хаџистевић: Руски језик, стручни

текстови за 1-4. разред (за машинску и машинско-енергетску школу). Електротехника: М. Спасић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред.

Геодезија и грађевинарство: М. Васић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред.

Хемија, неметали и графичарство: В. Радовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред хемијске школе.

Саобраћај: Д.Батовић-Митровић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред аутосаобраћајне школе.

Пољопривреда, производња и прерада хране: В. Радовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред прехрамбене и пољопривредне школе.

Економија, право и администрација: М. Богдановић, Р. Станојевић и М. Јованић: Руски језик, први и други разред, стручни текстови за 1. и 2. разред економске школе. М. Пецовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред правне и биротехничке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 4. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Трговина, угоститељство и трговина: Р. Лојпур: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1-4. разред трговинске школе. Г. Наумовић: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1. разред угоститељско-туристичке школе. Г. Наумовић: Руски језик, стручни текстови за 2. разред угоститељско-туристичке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић: Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Здравство, фармација и социјална заштита: С. Вујадиновић: Руски језик, стручни текстови 1-4. разред. 18. Щерба Л. В. Преподавание иностранных языков в средней шноле, Общие

вопросы методики, Москва, Высшая школа. 1974, 112 стр. 19. Костомаров В. Г. Митрофанова О.Д. Методическое руководство для

преподавателей рксского языка иностранцам, Москва, "Русский язык", 1977, 52 стр.

20. Баранова М. Т. Методика русского языка, Москва, "Просвешение", 1990. 6. Материјални извори за извођење наставе:

За реализацију наставног програма разликујемо материјалне услове, стандарде и оквирни списак литературе и других извора: а) Материјални услови Ресурси за реализацију наставног програма су материјални и просторни

услови, опрема и учила, организациони захтјеви и уџбеници. Да би се настава руског језика квалитетно изводила, потребно је да школа

обезбиједи солидне материјалне услове за опремање специјализоване учионице видео-рикордерима, ТВ пријемницима, приручном библиотеком. Настава треба да се одвија у учионици која је опремљена графоскопом, касетофоном и визуелним наставним средствима (постери, плакати итд.).

б) Стандарди и нормативи Настава руског језика треба да се изводи у посебној учиониви. Било би

добро да у уз учионицу постоји и кабинет за наставника, опрему и учила. Ту би требало имати графоскоп, касетофон, телевизор, видео рикордер, компјутер. Потребно је повремено користити рачунарску радионицу за обучавање на интернету. Препоручујемо да је учениково успјешно напредовање у настави неопходан рад мањим групама од 10 до 20 ученика (Закон о стручним школама).

в) Оквирни списак литературе и других извора Списак литературе и других извора бира предметни наставник према

слободном избору. Наставнику се даје слобода да поред обавезних уџбеника, које је препоручило и одобрило Министарство просвјете и науке, може користити и друге методе и приручнике за остваривање планираних циљева (види тачку бр. 5).

7. Обавезни начин провјеравања и оцјењивања ученика

Према циљевима и задацима учења страног језика оцјењује се: степен оспособљености за разумијевање текста, начин коришћења одговарајућих комуникативних функција и граматичких облика, степен писменог изражавања. Сви набројани елементи су наведени у формативним циљевима и оперативним задацима за сваки разред и указују којим битним знањима знањима, умјењима и навикама треба овладати ученици одређених разреда. До коначне оцјене знања у умијења ученика наставник долази континуираним праћењем и оцјењивањем битних компонената за усмено изражавање и разумијевање, читање и писање и учениково залагање и активности. Оцјена је важан елеменат подстицања и контроле рада ученика, па јој стога наставник треба поклањати велику пажњу, показујући објективност, одговорност и добронамјерност. Најбољи начин да се то постигне јесте јавно давање оцјене, коју је наставник дужан образложити. Образложење треба да садржи критеријуме које је у оцјењивању примијенио ради задоавољавања степена тих критеријума. Обавезни начин провјеравања и оцјењивања ученика се обавља усмено,

најмање једном у сваком класификационом периоду и писмено по један писмени задатак у полугодишту. 8. Услови за напредовање и завршетак предмета

Коначна позитивна оцјена се изводи из оцјена добијених у свим класификационим периодима на усменој и писменој провјери знања.

9. Профил стручне спреме наставника и стручних сарадника У стручним школама Црне Горе наставу руског језика изводе професори

руског језика, који су завршили Филолошки или Филозофски факултет, групу руски језик и руску књижевост (Закон о стручној школи). Професори руског језика стручно се усавршавају, добијају годишње извјестан број једномјесечних стипендија, користећи их на љетњим школама руског језика у Москви и Санкт-Петербургу. Стипендије додјељује Министарство образовања Руске Федерације у сарадњи с Министарством просвјете и науке Црне Горе, посредством Завода за међународну научну, просвјетно-културну и техничку сарадњу Црне Горе 10. Начин прилагођавања предмета ученицима с посебним потребама предмета Ученици са сметњама у развоју могу усвојити само поједине фазе из датог каталога. Ученицима са изузетним способностима уз вјежбе дати израду реферата.

Препоруке за реализацију програма

Наставни програм руског језика намијењен је стручној школи те обезбјеђује континуитет учења страног језика, који је ученик започео од 4. разреда основне школе. Зато је неопходно да наставник, који предаје руски језик, проучи програм основне школе и детаљно упозна захтјеве и препоручене облике рада на том нивоу наставе, како би остварио прелаз из основне школе у стручну без већих потешкоћа за ученике у усвајању градива. С обзиром на сву комплексност наставе страног језика, као чињеницу да се у програмима експлицитно не појављују сви сегменти који се у реализацији морају обухватити, препоручујемо да се укупан годишњи фонд часова планира према сљедећим сегментима (постојећи образац за планирање годишњег распореда градива и мјесечни планови рада нијесу добро ријешени за стране

језике, те га треба иновирати према савременим захтјевима): текстови, језичко градиво, писане вјежбе, вјежбе усменог изражавања, школски писани задаци, задаци за контролу знања ученика, пјесме за пјевање, утврђивање знања ученика и пређеног градива, систематизација усвојеног знања, тест задаци и резервни часови. Ово је само једна од могућности и не омета наставника да у складу с конкретном ситуацијом и специфичностима руског језика повећа или смањи број предложених часова у појединим сегментима, те да успостави равнотежу коју сам сматра оптималном. Ова упутства имају за циљ да укажу на евентуално, нејасно исказане програмске садржаје, а не да замијене употребу методике наставе страних језика, а још мање да ослободе наставника обавезе да консултује одговарајућу стручно-методичку литературу, прати свакодневну наставну праксу, и користећи властито и туђе искуство, обогаћује наставни процес новим облицима рада и усавршавањем организације часа.

1. Назив предмета: РУСКИ ЈЕЗИК 2. Број часова по годинама образовања и облицима наставе: Разред (Т) Теоријска настава (В) Вјежбе Укупно Први 108 - 108 Други 108 - 108 Трећи 108 - 108 Четврти 96 - 96 Укупно 420 - 420 Т - теоријска настава, семинарски, пројектни рад и други облици наставе за све ученике у одјељењу В - вјежбе и други облици наставе 3. Општи циљеви наставе: - развија комуникативне способности код ученика, - развија личност ученика кроз грађење хуманистичког и толерантног односа према друштву и различитим језицима и културама, - ствара добре лингвистичке основе за даље изучавање језика, - припрема да прихвате и разумију језик и културу других народа, - ствара радне навике, одговорност и мотивисаност,

- подстиче радозналост и коришћење литературе на страном језику, као и интернет, - развија духовност, самопоуздање и толерантне облике понашања у култури дијалога, - разумије научене чињенице и утврђује односе међу њима, - употребљава научено у конкретним ситуацијама, - ствара већу аутономију ученика и технику самосталног учења, - подстиче правилан развој ученикове личности у интелектуалном, емоционалном и моралном смислу, те његову креативност и осјећај за лијепо, - усваја културу лијепог понашања у школи, породици и на јавном мјесту,

- стиче позитиван однос према простору и култури становања; подстиче ученика на активно учешће у настави.

4. Садржаји/Стандарди знања предмета/ Оперативни циљеви: ПРВИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ЗНАКОМСТВО. СЕМЬЯ. ГОРОД. СТРАНА. СПОРТ. НАУКА И ТЕХНИКА. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Знакомство. Немного о себе.На уроке русского языка. Предметы и оценки. Подготовка ученика к уроку. Мои родственники и их внешность, возраст и одежда. Черногория (история, культура, государственное устройство). Олимпийские игры. Физическое здоровье, части тела и органы. Освоение космоса. Компьютеры. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Предложный падеж на –у (-ю). Именительный падеж на –а (-я), -ья, - е. Существительные на – ия, -ие, -мя. Несклоняемые существительные. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Сравнительная степень имён прилагательных типа старший, младший. Простая превосходная степень ближайший, простейший, худший. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ.

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: - разумије основно значење слушаног текста о садржајима из свакодневног живота, - издваја одређене податке из слушаног текста, - разумије појединости из краћег излагања о познатим темама на стандардном језику, -разумије једноставна упутства, -у контексту одређује значење непознатих ријечи с познатим садржајима, -препознаје околности споразумијевања и расположење говорника. ГОВОР Ученик треба да научи да уз прихватљив изговор и интонацију: Учествује у разговору: -зна да се поздрави, опрости, представи себе и другог, захвали,

Код ученика се развијају: - толерантност према другим народима и културама, - способност да се слуша, разумије и уважи други, - самосталност, креативност, марљивост, - осјећај важности мјеста у коме се живи, - осјећај за припадање колективу, - самопоуздање и сналажљивост, - критичко разумијевање односа технике, природе и друштва, - значај планирања различитих активности, везаних за школу и слободно вријеме, - свијест о здравом стилу живота, - истицање значаја и његовање властитог поријекла, - култура лијепог понашања у

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - самостални рад с рјечницима и приручницима, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - усмјерени разговор у оквиру одређене теме (условная беседа), - препричавање слушаног или прочитаног текста, - детаљно препричавање ("по цепочке"), - концизно препричавање (у двије реченице).

Количественные числительные от 1 до 1000 и их употребление в количественных и временных конструкциях. Обозначение времени (часов и минут) в разговорном стиле. МЕСТОИМЕНИЕ. Отрицательные местоимения никто, ничто, никакой, ничей. Неопределённые местоимения кто-то, что-то; кто-нибудь, что-нибудь; некоторый, несколько. ГЛАГОЛЫ. Чередование согласных в настоящем и простом будущем времени. Образование видовых пар при помощи приставок и суффиксов. Глаголы движения. Деепричастие. Глагольное управление. НАРЕЧИЕ. Наречия обстоятельства места, времени, причины, образа действия, меры и степени. Степени сравнения наречий. ПРЕДЛОГ. Предлоги, употребляющиеся с одним и двумя падежами. СОЮЗ. Сочинительные союзы. СИНТАКСИС Предложения : утвердительные, повествовательные, отрицательные, вопросительные, побудительные. Классификация предложений по структуре: нераспространённые, распространённые, сложные.Члены

извини се, укратко (о)правда, -поставља питања, тражи и даје једноставне информације, уговара састанак, -потврђује или оспорава нечије мишљење, прихвата, одбија (позив, предлог), -изрази наредбу, упозорење, забрану или једноставно упутство, -разговара у продавници, наручи јело у ресторану, -предлаже или планира активности, -тражи појашњење, савјетује. Повезано говори: -- описује властити изглед и износи карактеристике особа, предмета, мјеста или даје опис једноставне ситуације, -пореди, -исприча, изрази временске и просторне односе, -изражава допадање/недопадање, симпатију/антипатију, тугу/радост, -објашњава или изражава мишљење или став, образлажући на једноставан, али смислен начин, -учтиво формулише неки захтјев, изражава претпоставку, -изрази потребу за нечим, -опише и пореди интересовање младих у Црној Гори и Русији. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -препознаје врсту текста (писма, проспекти, новински чланци, огласи,

школи, породици и на јавном мјесту, - осјећај за значај уже и шире породице, - култура јављања и уважавања саговорника, - спремност и способност за сарадњу, - спремност на помоћ.

предложения. Главные и второстепенные члены предложения. Подлежащее. Сказуемое (глагольное и именное). Простое и сложное глагольное сказуемое. Именное сказуемое без связки или с глагольной связкой быть, стать, являться. Дополнение (прямое и косвенное). Обстоятельство. Прямая и косвенная речь. ОРФОГРАФИЯ Правила переноса слов. Правописание прописных букв. Правописание приставок. СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Продуктивные приставки и суффиксы. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Структура двуязычных словарей.

натписи, рекламе), -разумије главне информације из текста на познату тему, -пронађе посебну информацију у тексту писаном на стандардном језику, -разумије појединости, везе међу дјеловима текста, закључи о значењу ријечи из контекста. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -познаје правила интерпункције и правописа, -примјењује граматичка правила и рјечник у новом контексту, -јасно повезује идеје, -пише кратке текстове једноставним реченицама, -испуњава формулар, анкету, -пише аутобиографију, -описује догађаје и мјеста.

ДРУГИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ШКОЛА. КВАРТИРА. ТЕЛЕГРАФ. ТЕЛЕФОН. ТРАНСПОРТ. СТРАНА. КЛИМАТ. СРЕДСТВА МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Отношения между учениками и преподавателями. Семья и домашние дела. Электронная почта. Мобильный

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије суштину излагања о

Код ученика се развијају: - култура становања, уредност, брижљивост и економичност,

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима, - самостални рад с

телефон. Средства транспорта, справочное бюро, покупка билетов. История России, культура, искусство, государственное устройство. Климат. Времена года, погода, прогноз погоды. Средства массовой информации. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Окончание –у (-ю) в родительном падеже единственного числа существительных мужского рода на согласный. Уменьшительные и увеличительные существительные. Родительный падеж множественного числа имён существительных мужского рода с нулевым окончанием. Аббревиатуры и сложносокращённые слова типа вуз, МГУ, медсестра. Синонимы, антонимы, омонимы. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Образование и употребление полных и кратких форм имени прилагательного и их функция в предложении. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Порядковые и собирательные числительные и их употребление. МЕСТОИМЕНИЕ. Определительные местоимения сам, самый, любой, каждый. ГЛАГОЛ. Переходные и непереходные глаголы. Повелительное наклонение. Наиболее употребительные глагольные

непознатим темама у новом контексту, -разумије главне информације у изјавама, вијестима, -уочава стручне информације у излагању на стандардном језику, -разумије техничка упутства. ГОВОР Ученик треба да научи да: Учествује у разговору: -остварује комуникацију правилним коришћењем језичких средстава уз мање оклијевање, -без припреме учествује у разговору на познату тему, -размјењује, провјерава и потврђује информације о темама које га интересују, -савјетује, препоручује, предлаже, -изрази жељу, намјеру, жаљење, обавезу, забрану, осјећање и расположење. . Повезано говори: -говори о стварима које познаје, повезујући их логички и хронолошки, -пренесе нечије мишљење, -изложи и одбрани своје мишљење, износећи аргументе и објашњења. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -уочава битне чињенице и информације у сложенијем тексту, који укључује познату лексику и

- осјећај пажње и бриге за учеснике у саобраћају, - истицање важности успостављања пријатељства са младима из других земаља, - аргументован став према догађајима у властитој земљи и Русији, - способност стварања погодне друштвене климе, - способност постизања компромиса, - осјећај за уредност и поштовање свакодневних обавеза код куће и у школи, - толеранција и уважавање различитих ставова, мишљења, идеја, - спремност и способност за сарадњу, - култура дијалога и комуникативност.

рјечницима и приручницима, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - усмјерени разговор у оквиру одређене теме (условная беседа), - препричавање с измјеном ситуације и одговарајућих граматичких облика, - рад у "ланцу" ( један ученик пита другог, тај одговара у оквиру конкретне теме и пита трећег итд.), - израда заједничког текста (ученици самостално раде прве верзије текста, а затим се та верзија анализира у групи, - усмена прича према унапријед припремљеном плану, - прича према сликама.

приставки. Глаголы движения с приставками. Прошедшее время глаголов с инфинитивной основой на согласный. Причастие. Действительное причастие настоящего и прошедшего времени. Страдательное причастие прошедшего времени (краткая форма). НАРЕЧИЕ. Наречия типа тихо, по-русски, практически. ПРЕДЛОГ. Предлоги, употребляющиеся с тремя падежами. СОЮЗ. Самые употребительные подчинительные союзы и союзные слова так как, если, чтобы, который, где, куда, прежде чем. СИНТАКСИС Сложноподчинённые предложения с субъектно-предикатной частью, (Случилось то, чего никто не ожидал.) с объектно-изъявительной частью (Мне сказали,что погода хорошая/чтобы я пришёл домой.), с определительной придаточной частью. Сложноподчинённые предложения с придаточным предложением места, времени, причины, цели, образа действия. ОРФОГРАФИЯ

граматику, -разумије тему, тон, језички регистар неког документа, наслућује скривено значење исказа у тексту, -пронађе посебну информацију у упутствима из одговарајуће струке. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -користи одговарајући регистар у писању различитих врста стручних текстова, -користи одговарајуће језичке структуре, уз правилну интерпункцију и правопис, - правилно структуира текст, јасно повезујући идеје.

Правописание ь и ъ. Написание –нн- в суффиксах прилагательных. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Структура двуязычных словарей и пользование ими. ТРЕЋИ РАЗРЕД ТЕМЕ: ГОРОД. ПИТАНИЕ. ЧЕЛОВЕЧЕСКОЕ ТЕЛО. ОТДЫХ. ПОКУПКИ. ФИЛЬМ. ИСКУССТВО. ЖИВОПИСЬ. РАЗВЛЕЧЕНИЯ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Достопримечательности. Движение по городу. Бытовое обслуживание. Русская кухня, меню, праздничный стол. Здоровье, болезни, личная гигиена, в поликлинике. Сборы в дорогу, багаж, путешествие. Универмаг, магазины, отделы, цены.Кинофильм. Картинная галерея.

МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Существительные общего рода. Pluralia tantum. Singularia tantum. Субстантивация. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Притяжательные прилагательные типа медвежий, лисий. Употребление сравнительной и превосходной

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије излагање у коме се познати језик јавља у новом контексту, -разумије суштину сложенијег говорног исказа (огласи, поруке, упутства, рекламе)у којима доминира стандардни језик, -уочи специфичне информације у сложенијем стручном говорном исказу, -прати ток догађаја приликом дужег излагања, -прати сложенију расправу, јасно рашчлањујући аргументе за и против, -препознаје и разликује језичке

Код ученика се развијају: - иницијативност и сналажљивост, - прилагодљивост и мотивисаност, - спремност на сарадњу, - способност да се слуша, разумије и уважи други, - осјећај пажње и бриге за учеснике у саобраћају, - практичност при куповини, - култура правилне исхране и понашање за столом, - брижљив однос према властитом тијелу и здрављу, - свијест о здравом стилу живота, - способност планирања

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - самостални рад с рјечницима и приручницима, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - драматизација текста (трансформација монолошког текста у дијалошки), - игра такмичења (ко ће прије, ко ће више), - препричавање уз трансформацију

степени. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Числительные полтора, полтораста. Сложные слова с числительными пол- (полу-). МЕСТОИМЕНИЕ. Отрицательные местоимения некого нечего. Возвратное местоимение себя. Притяжательное местоимение свой. Неопределённые местоимения с частицей кое-. Вопросительно-относительные местоимения кто, что, какой, который. ГЛАГОЛ. Возвратные глаголы. Двувидовые глаголы. Глаголы движения с приставками. Страдательное причастие прошедшего времени (краткая и полная формы). НАРЕЧИЯ. Образование наречий от других частей речи. СОЮЗЫ. МЕЖДОМЕТИЕ. Самые употребительные междометия и их функция в предложении. СИНТАКСИС Утвердительные и отрицательные

стилове. ГОВОР Ученик треба да научи да: Учествује у разговору: -оствари комуникацију правилним коришћењем језичких средстава (лексика, граматика, стил), -започне, одржава разговор и мијења тему, -јасно изрази емоције различитог интензитета, -предлаже план одмора и путовања, -критикује, савјетује, износи претпоставке, - активно учествује у разговору, преузима иницијативу, -изложи и брани своје мишљење, износећи аргументе и објашњења. Повезано говори: - говори о сопственом искуству и стварима које познаје, -детаљно описује личност, предмет, мјесто, ситуацију, догађај, - у краћем излагању на одређену тему набраја, наглашава важне елементе, даје дефиниције, резимира, доноси закључке, -на методичан и јасан начин излаже о одређеној теми, наглашавајући битне елементе, -изражава сопствено мишљење и даје свој суд о догађајима и предметима. ЧИТАЊЕ

слободног времена према својим склоностима, - осјећај важности мјеста у коме се живи, - значај правилног коришћења времена у развоју ученика, - истицање позитивних примјера у организовању слободног времена, - осјећај за љепоту и хармонију.

граматичких облика, - препричавање садржаја слика, - припремљено излагање, - разговор у одређеној ситуацији, - "пазл" (од неколико листића с одломцима текста формира се текст на одређену тему: од питања и одговора исписаних на листићима саставља се дијалог или интервју), - игра лопте (ученици, дајући лопту један другом, раде одређени задатак, на примјер, изговарају тематски везане ријечи), - препричавање уз истовремено превођење.

предложения. Вопросительные предложения. Действительный и страдательный залог. Безличные предложения. Неопределённо-личные предложения. Обобщённо-личные предложения. Сложноподчинённое предложения с условным и уступительным придаточным предложением. Причастный оборот.

СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Продуктивные суффиксы имён существительных.

ОРФОГРАФИЯ

Правописание двойных согласных. Правописание слов иностранного

происхождения. ЛЕКСИКОЛОГИЯ Фразеологизмы. ЛЕКСИКОГРАФИЯ Орфографические словари.

Ученик треба да научи да: -у нешто дужим и комплекснијим текстовима издвоји битне информације, -углавном разумије аутентичне текстове (новинске и стручне чланке, писма, рекламе), -схвата скривено значење реченице или израза, -разумије чланке и извјештаје у којима аутори износе лични став или посебно гледиште. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -користи одговарајући стил у писању различитих врста текстова (формално и неформално писмо, молба, потврда, извјештај, коментар), -користи одговарајуће језичке структуре, рјечник, уз правилну интерпункцију и правопис, -правилно структуира текст, јасно повезујући идеје, -пише реферат или извјештај, износећи предности и мане различитих ставова на увјерљив начин.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ТЕМЕ: МЕЖЧЕЛОВЕЧЕСКИЕ ОТНОШЕНИЯ. СВОБОДНОЕ ВРЕМЯ. НАУКА И ТЕХНИКА. ПРОФЕССИИ. ОХРАНА ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДЫ. ИНОСТРАННЫЕ ЯЗЫКИ. ИНФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ФОРМАТИВНИ ЦИЉЕВИ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈСКИ ЦИЉЕВИ

СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА

Семья. Друзья. Брак. Любовь. Развлечения. Спорт. Классическая и современная музыка. Космические корабли. Изобретатели. Компьютерная грамота. Кем быть? Планы на будущее. Поступление в вуз. Черногория – экологическое государство. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ. Субстантивация. Двоякие окончания в именительном падеже множественного числа. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ. Отпричастные прилагательные. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ. Неопределённо- количественные числительные (мало, много, немного, несколько). Основные единицы измерения и их сокращения. ГЛАГОЛ. Страдательное причастие настоящего времени. НАРЕЧИЕ.

СЛУШАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије информативну емисију на радију и телевизији, -прати разговор о познатим темама у разним говорним ситуацијама, чак уз евентуалне звучне сметње, -резимира главне идеје текста, конкретног или апстрактног, -уочава важне елементе теме, ставове, идеје, мишљења и емоције, -разумије и оно што се подразумијева. ГОВОР Ученик треба да научи да: -користи ритам и брзину природног говора, бирајући одговарајуће структуре и лексички фонд, -започиње, одржава и завршава разговор о уобичајеној теми или о садржајима личне природе, -у разговору изражава своје ставове и мишљења о конкретним и апстрактним темама, -логички и досљедно образлаже

Код ученика се развијају: - самосталност и креативност, - самопоуздање и марљивост, - спремност на сарадњу, - комуникативност и култура дијалога, - прецизност и одговорност, - способност постизања компромиса, - тражење консензуса, - осјећај за припадање колективу, - осјећај за његовање љубави и пријатељства, - уважажавање индивидуалности и поштовање сваког човјека, - критичан однос према технолошком развитку, - критичко разумијевање односа технике, природе и друштва, - осјећај бриге за околину и њено чување, - осјећај љубави и бриге за животиње,

- комбиновање фронталне наставе и рада у паровима и групама, - самостални рад на рјечницима и приручницима, - рецитовање и пјевање пјесама, - питања и одговори, - игра улога, - драматизација текста (трансформација монолошког текста у дијалошки), - игра такмичења, - препричавање уз трансформацију граматичких облика, - препричавање садржаја слике, - припремљено излагање, - разговор у одређеној ситуацији, "пазл"(од неколико листића с одломцима

Количественные наречия очень, весьма, почти. ЧАСТИЦЫ. СИНТАКСИС Односоставные предложения.Инфинитивные предложения. Номинативные предложения. Сложносочинённые предложения: соединительные, противительные, разделительные. Дополнение при глаголах с отрицанием. СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Суффиксальное образование прилагательных со значением степени качества.Продуктивные суффиксы качественных имён прилагательных.Продуктивные суффиксы относительных имён прилагательных. Суффиксальное образование имён прилагательных со значением субъективной оценки. ОРФОГРАФИЯ Правописание прилагательных, образованных от страдательных причастий. Передача русских слов латинским шрифтом. Употребление запятой в сложносочинённых и сложноподчинённых предложениях, при вводных и вставных словах и предложениях, в составных союзах. ЛЕКСИКОЛОГИЯ Энциклопедии и пользование ими.

своје мишљење, -пита за осјећања и одговара на слична питања, -изражава своје расположење, -одређује расположење саговорника, -договара се и реагује на договор, прихвата га или одбија, -изражава своје моралне ставове (оправдање, жаљење, одобравање/неодобравање), -показује не/знање, не/сигурност, -описује, -упоређује, -савјетује, -препоручује, -претпоставља. ЧИТАЊЕ Ученик треба да научи да: -разумије аутентичне текстове у облику монолога и дијалога, -брзо чита сложен и дужи текст, уочавајући најважније детаље, -у дужем тексту проналази тражене информације, -разумије и интерпретира дуже и сложеније текстове, уочавајући нијансе, -разумије главне информације из стручних текстова. ПИСАЊЕ Ученик треба да научи да: -користи одговарајуће језичке структуре, лексички фонд уз

- подстицање на активности за очување животне средине (еколошка свијест).

текста формира се текст на одређену тему: од питања и одговора исписаних на листићима саставља се дијалог или интервју), - дебата, - препричавање текста од стране различитих лица, - припреме и израда плаката, - излагање уз истовремено превођење, - интервју, - сусрет с изворним говорником,

правилну интонацију и правопис, -правилно структуира текст, јасно повезујући идеје, -обликује разне врсте текстова (писмо, разгледница, телеграм, порука, чланак, реферат, записник, извјештај, уговор), -износи аргументовано предности и недостатке различитих ставова.

4. 1. СТАНДАРДИ ЗНАЊA Стандарди знања се одређују према скалама и критеријумима које је утврдио Савјет Европе и који су дати у књизи Заједнички европски оквир референци за језике. Послије завршене средње стручне школе у четворогодишњем трајању с фондом од 411 часова укупно и уз континуитет учења руског језика, као првог страног, од четвртог разреда основне школе, ученици треба да постигну ниво Б 1 +. На крају школовања ученик треба да постигне минималне стандарде знања у све четири вјештине. За постизање минималних стандарда знања ученик треба да покаже сљедећа језичка знања и вјештине. СЛУШАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - разумије суштину појединости из слушаног текста са садржајима из свакодневног живота, - издваја одређену информацију из слушаног текста, - разумије једноставна упутства, обавјештења, огласе и дијалоге, - у контексту одређује значење непознатих ријечи с познатим садржајима.

Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да:

- разумије суштину о познатим темама у новом контексту, разумије сложенија излагања о познатим темама у новом контексту, - разумије сложенија стручна упутства и обавјештења, - уочава стручне информације у излагању на стандардном језику, - прати ток догађаја приликом дужег излагања.

Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - разумије глобално излагање о непознатим темама у новом контексту, - разумије суштину и појединости сложенијег говорног исказа (огласи, поруке, упутства, обавјештења) у којима доминира стандардни језик, - уочава специфичне информације у сложенијем стручном исказу, - прати сложенију расправу, рашчлањујући аргументе за и против. Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - разумије говорни стандардни језик о познатим и мање познатим темама, - разумије разговор о познатим темама у разним говорним ситуацијама, - разумије аутентични текст (глобално и селективно), - резимира главне идеје слушаног текста. ГОВОР Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - прихватљиво изговара, правилно наглашава ријечи и користи одговарајућу интонацију, - се споразумијева у свакодневним ситуацијама,

поставља питања, тражи и даје једноставне информације, - описује особе, предмете, мјесто или даје опис једноставне ситуације, - изражава мишљење или став, образлажући их на једноставан, али смислен начин.

Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - остварује комуникацију правилним коришћењем језичких средстава уз мање оклијевање, - размјењује, провјерава и потврђује информације о познатим темама, - без припрема учествује у разговору на познату тему, - говори о стварима које познаје, повезујући их логички и хронолошки.

Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - започиње и одржава разговор, уз правилно коришћење језичких средстава, - говори о сопственом искуству и стварима које познаје, - детаљно описује личности, предмете, мјеста и ситуације, - излаже о одређеној теми, наглашавајући битне елементе.

Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - започиње, одржава разговор и мијења тему, - излаже и брани своје мишљење, износећи аргументе и објашњења, - плански припрема краће излагање и илуструје га одговарајућим примјерима, - у краћем излагању на одређену тему резимира и доноси закључке, - изражава своје мишљење и доноси свој суд о предметима и догађајима. ЧИТАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - препознаје различите врсте текстова, - разумије главне информације из текста на познату тему, - проналази посебну информацију у тексту писаном на стандардном језику, - закључује о значењу непознате ријечи из контекста.

Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - уочава битне чињенице и информације у сложенијем тексту, који укључује познату лексику и граматику, - проналази посебну информацију у упутствима из одговарајуће струке, - наслућује скривено значење реченице или израза. Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - у нешто дужим и конкретнијим текстовима издваја битне информације, - углавном, разумије аутентичне текстове (огласи, обавјештења, упутства, писма, новински и стручни чланци), - разумије текстове у којима аутори износе лични став или посебно гледиште, - препознаје имплицитне исказе у тексту.

Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - разумије аутентичне текстове у облику монолога и дијалога, - брзо чита сложен и дужи текст, уочавајући најважније детаље, - разумије главне информације из одговарајућих стручних текстова уз коришћење рјечника,

- интерпретира и резимира дуже и сложеније текстове.

ПИСАЊЕ Први разред Послије завршеног првог разреда ученик је у стању да: - пише једноставан диктат, - користи правила интерпункције и правописа, - примјењује граматичка правила и рјечник у новом контексту, - пише кратке текстове једноставним реченицама, јасно повезујући идеје, - описује догађаје, мјеста, осјећања и износи сопствено мишљење о блиским темама. Други разред Послије завршеног другог разреда ученик је у стању да: - пише текстове, користећи одговарајуће језичке структуре, поштујући правила интерпункције и правописа, - користи одговарајући стил у писању различитих врста текстова, - правилно структуира текст, јасно повезујући идеје, - пише кратки есеј на познату тему. Трећи разред Послије завршеног трећег разреда ученик је у стању да: - користи одговарајући стил у писању различитих врста текстова (разгледница, формално и неформално писмо, молба, коментар), - пише о познатим темама и наводи одговарајуће примјере, - пише једноставне реферате или извјештаје. Четврти разред Послије завршеног четвртог разреда ученик је у стању да: - пише диктат, - користи одговарајуће језичке структуре и лексички фонд уз правилну интерпункцију и правопис, - писмено обликује разне врсте текстова (телеграм, порука, чланак, записник, извјештај, уговор, реферат), - пише реферат или есеј, износећи предности и мане различитих ставова на увјерљив начин. 4.2. ИСПИТНИ КАТАЛОГ Језички садржаји ОРФОГРАФИЯ Русский алфавит (азбука). Написание русских букв, отсутствующих в русской кириллице. Правильное употребление знаков препинания. ФОНЕТИКА Сравнение русской фонетической системы с сербской. Произношение твёрдых и мягких согласных. Ударные и безударные гласные.

Уподобление согласных по звонкости и глухости. Оглушение звонких согласных в конце слова. Упрощение сочетаний групп согласных. Словесное ударение. Интонация предложения. МОРФОЛОГИЯ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ Разряды: нарицательные и собственные, конкретные и отвлечённые, собирательные и вещественные (одушевлённые и неодушевлённые) существительные. Категории: род, число, падеж. Основные типы склонения существительных. Первое склонение. Второе склонение. Третье склонение. Синтаксическая функция имён существительных. Окончание – у (-ю) в предложном падеже единственного числа имён существительных мужского рода. Окончание –у (-ю) в родительном падеже единственного числа имён существительных мужского рода. Именительный падеж множественного числа на –а (-я), –ья, -е имён существительных мужского и среднего рода. Имена существительные на –онок (-ёнок). Родительный падеж множественного числа с нулевым окончанием имён существительных мужского рода.. Имена существительные среднего рода на –ие, -мя. Имена существительные женского рода на –ия, -ья. Русские фамилии на –ов, -ев, -ын, -ин. Несклоняемые существительные. Аббревиатуры. Сложносокращённые слова (род и склонение). Singularia tantum и рluralia tantum. Имена существительные общего рода. Переход прилагательных и причастий в существительные (субстантивация) Двоякие окончания в именительном падеже множественного числа у существительных с разным значением. ИМЯ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ Разряды: качественные, относительные, притяжательные прилагательные. Категории: род, число, падеж. Склонение имён прилагательных. Степени сравнения имён прилагательных. Полная и краткая формы прилагательных. Образование, употребление и функция в предложении. Сравнительная и превосходная степени (употребление). Притяжательные прилагательные типа медвежий, лисий. ИМЯ ЧИСЛИТЕЛЬНОЕ Написание числительных и их ударение. Количественные числительные от 1 до 1000. Сочетание числительных с существительными. Обозначение времени (часов и минут) в разговорном стиле. Порядковые числительные. Собирательные числительные. Дробные числительные. Сложные слова с числительными пол- (полу-) со значением «половина» и «вторая часть». Числительные полтора, полтораста. Неопределённо-количественные числительные (много, немного, мало, несколько).

Употребление числительных в математических действиях: сложение, вычитание, умножение, деление. МЕСТОИМЕНИЕ Разряды: личные местоимения я, мы; ты, вы; он (она, оно), они. Отрицательные местоимения: никто, ничто, никакой, ничей, некого, нечего. Неопределённые местоимения: кто-то, что-то, кто-нибудь, что-нибудь, кто-либо, что-либо, кое-кто, кое-что. Определительные местоимения: сам, самый, весь, любой, каждый. Вопросительно-относительные местоимения: кто, что, какой, который, чей, сколько. Притяжательные местоимения :мой, наш, твой, ваш, его, её, их. Притяжательное местоимение: свой. Указательные местоимения: этот, тот, такой. Возвратное местоимение: себя. ГЛАГОЛ Неопределённая форма глагола. Спряжение глаголов. Изъявительное наклонение (настоящее время, прошедшее время, будущее время). Категория вида. Образование видовых пар при помощи приставок и суффиксов. Супплетивное образование видовых пар. Неправильные глаголы. Переходные и непереходные глаголы. Возвратные глаголы. Чередование гласных и согласных при спряжении. Прошедшее время глаголов с инфинитивной основой на согласный. Глаголы движения. Глаголы движения с приставками. Повелительное наклонение. Сослагательное наклонение. Причастие. Действительное причастие настоящего времени. Действительное причастие прошедшего времени. Страдательное причастие настоящего времени. Страдательное причастие прошедшего времени (краткие и полные формы). Действительный залог. Страдательный залог. Деепричастие. Двувидовые глаголы. Глагольное управление. НАРЕЧИЕ Определительные и обстоятельственные наречия. Наречия образа действия, времени, места, причины, меры и степени. Наречия типа тихо, по-русски, практически, по-новому. Неопределённые наречия. Образование наречий от других частей речи. Сравнительная степень наречий. ПРЕДЛОГ Предлоги, употребляющиеся с одним, двумя и тремя падежами. СОЮЗ Самые употребительные сочинительные и подчинительные союзы и союзные слова (прежде чем, чтобы, что, который, где и т.п.). ЧАСТИЦЫ

Частицы и их роль в предложении. МЕЖДОМЕТИЕ Самые употребительные междометия и их роль в предложении. СИНТАКСИС Классификация предложений по модальности (утвердительные, вопросительные, отрицательные). Классификация предложений по структуре (нераспространённые, распространённые, сложные). Члены предложения. Главные и второстепенные члены предложения. Подлежащее. Сказуемое (глагольное и именное). Дополнение (прямое и косвенное). Определение (согласованное и несогласованное). Обстоятельство (места, времени, образа действия, причины, меры и степени). Структура вопросительного и отрицательного предложения. Сложносочинённые предложения: соединительные, противительные, разделительные. Сложноподчинённые предложения с субъектно-предикатной частью типа Случилось то, чего никто не ожидал; с объектно-изъяснительной частью. Сложноподчинённые предложения с придаточным предложением времени, места, причины, цели, уступительным, условным, определительным. Односоставные предложения. Безличные предложения. Неопределённо-личные предложения. Обобщённо-личные предложения. Инфинитивные предложения. Номинативные предложения. Действительный и страдательный обороты. Причастный оборот. Деепричастный оборот. ПИСЬМО И ОРФОГРАФИЯ Правила переноса слов. Правописание прописных букв. Употребление букв ъ и ь. Правописание приставок, окончаний и суффиксов. Написание –нн- в суффиксах прилагательных. Правописание двойных согласных. Правописание прилагательных, образованных от страдательных причастий. Передача русских слов латинским шрифтом. Употребление запятой в сложносочинённых и сложноподчинённых предложениях, вставных и вводных словах и предложениях, в составных союзах. СЛОВООБРАЗОВАНИЕ Продуктивные приставки и суффиксы. Продуктивные суффиксы имён существительных. Суффиксальное образование прилагательных со значением степени качества. Суффиксальное образование существительных и прилагательных со значением субъективной оценки. Словообразование глаголов. Суффиксация и префиксация. ЛЕКСИКОГРАФИЯ

Структура двуязычных словарей и пользование ими. Энциклопедии и пользование ими. ЛЕКСИКОЛОГИЯ Синонимы, антонимы, омонимы. Фразеологические обороты.

5. Oквирни списак литературе и других извора:

При изради овог наставног програма за руски језик коришћена је сљедећа литература: 1. David Little i Radka Perclova, Zajednički evropski okvir za žive jezike (prevod), Podgorica, 2003.

2. David Little i Radka Perclova, Evropski jezički portfolio za nastavnike i mentore, Podgorica, 2003.

3 .Основе за обнову наставних програма за средње школе, Подгорица, 2003.

4.Словеначки програм њемачког језика за средње школе, Љубљана, 2003. 5.Нацрт програма Републике Србије, Београд, 2003. Списак основне литературе из опште методике за наставнике руског језика 1. Димитријевић др Наум, Метод у почетној настави страних језика, Београд, Завод за издавање уџбеника СРС, 1966, 208 стр. 2. Димитријевић Наум, Заблуде у настави страних језика, Сарајево, ИГКРО "Свјетлост", ООУР, Завод за уџбенике, 1979, 168 стр.

3. Костић Стојадин, Методика наставе руског језика, Сарајево, Завод за издавање уџбеника, 1968, 174 стр.

4. Ладо Роберт, Настава страних језика, Сарајево, "Свјетлост", 1968, 282 стр.

5. Митропан Петар, Методика наставе руског језика, Београд, Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1963, 125 стр.

6. Николић Вера, Проблеми у настави руске лексике, Београд, Филолошки факултет БУ, Монографија, књига XLVIII, 1979, 127 стр.

8. Радошевић Наталија, Процес усвајања сродног (руског) језика у српскохрватској говорној средини, Нови Сад, Штампарија Универзитета, 1973, 204 стр.

9. Радошевић Наталија, Функција школског уџбеника у свјетлости савремене науке, Уџбеник руског језика, Београд, Научна књига, 1970. 204 стр.

10. Скљаров др Михо, Методика наставе руског језика и књижевности, Загреб, Свеучилиште, Филозофски факултет, 1969, 280 стр.

11. Шамић др Мидхат, Методика наставе и техника учења живих језика, Сарајево, Свјетлост, 1959.

12. Шекуларац Божидар, Настава страних језика, Никшић, "Унирекс", 1992, 230 стр.

13. Кологривова С. В., Ведите урок по-русски, Москва, "Русский язык", 1977, 230 стр.

14. Николић Вера, Методика наставе руског језика с практикумом, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.

15. Щерба Л. В., Преподавание иностранных языков в средней школе, Общие вопросы методики, Москва, Высшая школа. 1974, 112 стр.

16. Костомаров В. Г., Митрофанова О.Д., Методическое руководство для преподавателей русского языка иностранцам, Москва, "Русский язык", 1977, 52 стр.

17. Баранова М. Т. ,Методика русского языка, Москва, "Просвешение", 1990.

18. А. Н. Щукин, Методика преподавания русского языка как иностранного - Москва, 2003.

19. А. А. Акишина, О. Е. Каган, Учимся учить, Москва, 2004. 20. Н. Соосаар, Н. Замковая, Интерактивные методы преподавания, Санкт-

Петербург, 2004. 21. Требования по русскому языку как иностранному (пороговый уровень,

повседневное общение), Москва-Санкт-Петербург, 2002.

Критеријуми за избор уџбеника су аутентичност текста, могућност садржајног повезивања, степен мотивације и интересовања, старосна структура уџбеника. У стручним школама Црне Горе, за руски језик се користе сљедећи

уџбеници с касетама и приручницима: Уџбеници по подручјима рада: А. Заједнички уџбеници за гимназије и стручне школе: Први разред: М. Межински и А. Терзић: Руски језик за гимназије и стручне

школе. П. Пипер, М. Петковић и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (прва година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Р. Маројевић: Граматика руског језика за средње школе. Други разред: А. Терзић, М. Межински: Руски језик за гимназије и стручне

школе. П. Пипер и В. Раичевић: Руски језик за гимназије и угоститељско-

туристичку школу. Трећи разред: Б. Станковић, С. Костић: Руски језик за стручне школе, осим

економске и угоститељско-туристичке школе. П.Пипер, А. Тарасјев и В. Раичевић: Руски језик, други страни језик (трећа година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Четврти разред:А. Терзић и М. Межински: Руски језик за стручне школе, осим економске и угоститељско-туристичке школе. П. Пипер, А. Тарасјев и В. Раичевић,: Руски језик, други страни језик (четврта година учења) за гимназије и угоститељско-туристичку школу. Б. Уџбеници по подручјима рада Машинство и обрада метала: М. Зубовић-Хаџистевић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред (за машинску и машинско-енергетску школу). Електротехника: М. Спасић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред. Геодезија и грађевинарство: М. Васић: Руски језик, стручни текстови за 1-4.

разред. Хемија, неметали и графичарство: В. Радовић: Руски језик, стручни текстови

за 1-4. разред хемијске школе. Саобраћај: Д.Батовић-Митровић: Руски језик, стручни текстови за 1-4.

разред аутосаобраћајне школе. Пољопривреда, производња и прерада хране: В. Радовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред прехрамбене и пољопривредне школе. Економија, право и администрација: М. Богдановић, Р. Станојевић и М. Јованић: Руски језик, први и други разред, стручни текстови за 1. и 2. разред економске школе. М. Пецовић: Руски језик, стручни текстови за 1-4. разред правне и биротехничке школе. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу. Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић, Руски језик, 4. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу. Трговина, угоститељство и трговина: Р. Лојпур: Руски језик, 1. разред,

стручни текстови за 1-4. разред трговинске школе. Г. Наумовић: Руски језик, 1. разред, стручни текстови за 1. разред

угоститељско-туристичке школе. Г. Наумовић: Руски језик, стручни текстови за 2. разред угоститељско-

туристичке школ.е Б. Алексић, М. Богдановић и Б. Станковић: Руски језик, 3. разред, први страни језик за економску и угоститељско-туристичку школу.

Здравство, фармација и социјална заштита: С. Вујадиновић: Руски језик, стручни текстови 1-4. разред. 6. Материјални извори за извођење наставе:

За реализацију наставног програма разликујемо материјалне услове, стандарде и оквирни списак литературе и других извора: а) Материјални услови Ресурси за реализацију наставног програма су материјални и просторни услови, опрема и учила, организациони захтјеви и уџбеници. Да би се настава руског језика квалитетно изводила, потребно је да школа обезбиједи солидне материјалне услове за опремање специјализоване учионице видео-рикордерима, ТВ пријемницима, приручном библиотеком. Настава треба да се одвија у учионици која је опремљена графоскопом, касетофоном и визуелним наставним средствима (постери, плакати итд.). б) Стандарди и нормативи Настава руског језика треба да се изводи у посебној учиониви. Било би добро да у уз учионицу постоји и кабинет за наставника, опрему и учила. Ту би требало имати графоскоп, касетофон, телевизор, видео рикордер, компјутер. Потребно је повремено користити рачунарску радионицу за обучавање на интернету. Препоручујемо да је учениково успјешно напредовање у настави неопходан рад мањим групама од 10 до 20 ученика (Закон о стручним школама). в) Оквирни списак литературе и других извора Списак литературе и других извора бира предметни наставник према слободном избору. Наставнику се даје слобода да поред обавезних уџбеника, које је препоручило и одобрило Министарство просвјете и науке, може користити и друге методе и приручнике за остваривање планираних циљева (види тачку бр. 5).

7. Обавезни начин провјеравања и оцјењивања ученика Према циљевима и задацима учења страног језика оцјењује се: степен

оспособљености за разумијевање текста, начин коришћења одговарајућих комуникативних функција и граматичких облика, степен писменог изражавања.

Сви ови елементи су наведени у формативним циљевима и у оперативним задацима за сваки разред и указују којим битним знањима, умјењима и навикама треба да овладају ученици одређених разреда.

До коначне оцјене исхода знања и умјења ученика наставник долази континуираним праћењем и оцјењивањем компонената од значаја за усмено изражавање и разумијевање, за читање и писање, као и учениковог залагања и активности.

Школски писмени задаци не могу имати превагу у оцјењивању. Оцјену из писменог задатка може чинити само једна четвртина укупне оцјене знања страног језика.

Оцјена је важан елеменат подстицања и контроле рада ученика, па стога наставник треба да јој поклања велику пажњу, показујући објективност, одговорност и добронамјерност. Најбољи начин да се ово постигне јесте јавно давање оцјене. Поред јавности оцјењивања, наставник је дужан да оцјену образложи. Образложење треба да садржи критеријуме које је у оцјењивању примијенио ради задовољавања степена тих критеријума.

8. Услови за напредовање и завршетак предмета Коначна позитивна оцјена се изводи из оцјена добијених у свим

класификационим периодима на усменој и писменој провјери знања, чији се захтјеви постављају у школским писменим задацима који представљају

рекапитулацију онога што се усмено или писмено вјежбало у претходном периоду. Ученици раде по два писмена задатка у полугдишту.

9. Профил стручне спреме наставника и стручних сарадника У стручним школама Црне Горе наставу руског језика изводе професори руског језика, који су завршили Филолошки или Филозофски факултет, групу руски језик и руску књижевост (Закон о стручној школи). Професори руског језика стручно се усавршавају, добијају годишње извјестан број једномјесечних стипендија, користећи их на љетњим школама руског језика у Москви и Санкт-Петербургу. Стипендије додјељује Министарство образовања Руске Федерације у сарадњи с Министарством просвјете и науке Црне Горе, посредством Завода за међународну научну, просвјетно-културну и техничку сарадњу Црне Горе

. 10. Начин прилагођавања предмета ученицима са посебним потребама

Ученици са посебним сметњама у развоју могу усвојити само поједине фазе из датог каталога. Ученицима с изузетним способностима уз вјежбе давати израду реферата.

Препоруке за реализацију програма Наставни програм руског језика намијењен је стручној школи, те обезбјеђује континуитет учења страног језика, који је ученик започео од 4. разреда основне школе. Зато је неопходно да наставник који предаје руски језик, проучи програм основне школе и детаљно упозна захтјеве и прпоручене облике рада на том нивоу наставе, како би остварио прелаз из основне школе у стручну без већих потешкоћа за ученике у усвајању градива. С обзиром на сву комплексност наставе страног језика, као чињеницу да се у програмима експлицитно не појављују сви сегменти који се у реализацији морају обухватити, препоручујемо да се укупан годишњи фонд часова планира према сљедећим сегментима (постојећи образац за планирање годишњег распореда градива и мјесечни планови рада нијесу добро ријешени за стране језике, те га треба иновирати према савременим захтјевима): текстови, језичко градиво, писане вјежбе, вјежбе усменог изражавања, школски писани задаци, задаци за контролу знања ученика, пјесме за пјевање, утврђивање знања ученика и пређеног градива, систематизација усвојеног знања, тест задаци и резервни часови. Ово је само једна од могућности и не омета наставника да у складу с конкретном ситуацијом, и спеецифичностима руског језика повећа или смањи број предложених часова у појединим сегментима, те да успостави равнотежу коју сам сматра оптималном. Ова упутства имају за циљ да укажу на евентуално, нејасно исказане програмске садржаје, а не да замијене употребу методике наставе страних језика, а још мање да ослободе наставника обавезе да консултује одговарајућу стручно-методичку литературу, прати свакодневну наставну праксу, и користећи властито и туђе искуство, обогаћују наставни процес новим облицима рада и усавршавањем организације часа.