Stjepan Gredelj Zoran Gavrilovi} Natalija [oli}

PROFESIJA (I) KORUPCIJAAktiviranje profesionalnih udru`enja u borbi za integritet profesija i protiv korupcije

Centar za monitoring i evaluacijuBeograd, 2005.

Stjepan Gredelj, Zoran Gavrilovi}, Natalija [oli}: Profesija (i) korupcija. Aktiviranje profesionalnih udru`enja u borbi za integritet profesije i protiv korupcije.Izdava~: Centar za monitoring i evaluaciju, Rastka Petrovi}a 31/14, Beograd Biblioteka: Monografije Za izdava~a: Marko Savi} Urednik monografije: Stjepan Gredelj Recenzent: Sre}ko Mihajlovi} Kompjuterska priprema i prelom teksta: Nata{a Vukosavljevi} Likovno-grafi~ko re{enje korice: Predrag Mijatovi} Fotografija na korici: Milena Jano{evi}: "Mi samo ~ekamo..." [tampa: "BIROGRAFIKA", Beograd Tira`: 500 Beograd, 2005.ISBN 86-85509-00-9 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Copyright: Centar za monitoring i evaluaciju

343.352:[331.352:061(497.11) 343.85:343.352 (497.11) 343.9:316.624 (497.11) 174:331.543 (497.11) GREDEQ, Stjepan Profesija (i) korupcija : aktiviranje profesionalih udru`enja u borbi za integritet profesija i protiv korupcije / Stjepan Gredelj, Zoran Gavrilovi}, Natalija [oli} . - Zemun : Centar za monitoring i evaluaciju, 2005 (Beograd : Birografika).- 188 str. ; 24 cm .- (Biblioteka Monografije / [Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd]) Tira` 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst . - Bibliografija : str. 137 .- Summary: Profession (and) corruption .- Registar. ISBN 86-85509-00-9 1. Gavrilovi}, Zoran 2. [oli}, Natalija a) Korupcija - Suzbijawe - Interdisciplinarni pristup - Srbija b) Korupcija - Profisionalna udru`ewa - Istra`ivawe - Srbija c) Profesionalna etika - Srbija COBISS.SR-ID 120432652

Izdanje ove monografije finansijski je omogu}io Fond za otvoreno dru{tvo Srbija. Fond za otvoreno dru{tvo Srbija nije odgovornan za stavove i zaklju~ke iznete u monografiji.

SADRAJ

Re unapred..........................................................................7 UVOD "Ukljuivanje profesionalnih udruenja u borbu protiv korupcije" .................................................................. 13 PRVI DEO Zato o profesionalnim etikim kodeksima i korupciji? ....... 17 Korupcija u Srbiji ................................................................ 27 Profesije i korupcija ............................................................ 34 DRUGI DEO Socioloka analiza kodeksa profesionalne etike................ 49 Diskurs analiza izabranih kodeksa, nacrta kodeksa, pravila slube...................................................................... 52 Sekvencijalni zakljuci desktop analize i preporuke............ 60 TREI DEO Baseline istraivanje - fokus grupe sa predstavnicima izabranih profesija...................................... 63

3

ETVRTI DEO Proirenje projekta ............................................................. 75 Carina................................................................................. 75 pedicija............................................................................. 85 Sudstvo .............................................................................. 92 Zdravstvo i farmacija .......................................................... 99 Stanje na univerzitetima ................................................... 116 Raunovoe ..................................................................... 121 Zakljuci ........................................................................... 123 PETI DEO Antikorupcijske inicijative .................................................. 127 Antikorupcijski kodeks profesija (Nacrt)............................ 134 BIBLIOGRAFIJA................................................................ 137 PRILOZI ............................................................................. 139 Summary...........................................................................183 Index..................................................................................187

4

Biblioteka: Monografije

PROFESIJA (I) KORUPCIJA

5

6

Re unapred Podizanje nivoa integriteta i etinosti u okviru javnih slubi se esto istie kao jedna od strategija antikorupcijske borbe i podrke standardima u javnom i profesionalnom ivotu. Pretpostavka je da unapreivanje profesionalne etike moe znaajno doprineti obuzdavanju korupcije u pojednim profesijama finansiranim iz budeta Republike Srbije, koje su, po optem miljenju, ujedno i najvie obolele od korupcije. Ojaavanje profesionalne etike je neformalan nain regulisanja ponaanja pripadnika profesionalnih grupa. U Srbiji, nizak nivo profesionalne etike, u kombinaciji sa nedostacima pravnog sistema, neposredno doprinosi rairenosti korupcije u pojedinim profesijama. S obzirom da se radi o profesijama koje su od kljunog znaaja za funkcionisanje drave i drutva projektom su obuhvaeni upravo njihovi (eventalni) etiki standardi i stavovi njihovih pripadnika o nivou njihove profesionalne etike. Generalni cilj projekta, iji se rezultati izlau u ovoj monografiji, je bio jaanje profesionalnih udruenja, odnosno izgradnja profesionalnih udruenja profesija (tamo gde ih nema, ili gde su slaba) koje su od interesa za nae drutvo, da bi ona postala subjekti drutvenih deavanja, i da u znaajnoj meri preuzmu inicijativu, to delovanjem u svojoj profesiji, to delovanjem u iroj drutvenoj zajednici. Projekat je realizovao Istraivaki i analitiki centar ARGUMENT iz Beograda u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori. Svrha projekta je bila analiza postojeeg stanja unutar profesionalnih udruenja posmatranih profesija i socioloko-pravna analiza njihovih kodeksa profesionalne etike. Pretpostavka je bila da su, s jedne strane, profesionalna udruenja najvema "dezorganizovana", iznutra rascepkana, posvaana i marginalizovana, dok su, s druge strane, tzv. kodeksi profesionalne etike tek puke proklamacije (na papiru), kojih se malo koji pripadnik profesije pridravao, naravno, ukoliko je uopte s njima bio upoznat. Smisao i namena ovog projekta je bila akciona komponenta, odnosno utvrivanje7

modela i irenje antikorupcijske borbe iznutra, direktnim angamanom profesionalnih udruenja. Na osnovu desktop i baseline istraivanja (sprovedenih tokom druge polovine 2003. godine meu pripadnicima etiri profesije: sudije, carinici, lekari i univerzitetski profesori unutar njihovih profesionalnih udruenja) utvrdili smo da je tada postojao interes da se radi na dopuni i inoviranju kodeksa profesionalnog ponaanja u okviru dve profesije sudija i univerzitetskih profesija, s posebnim naglaskom na borbu protiv korupcije unutar njihovih udruenja. Navedena desktop i baseline istraivanja su utvrdila da postoji kritina masa unutar pripadnika nekih posmatranih profesija da se njihova profesionalna udruenja angauju u borbi protiv korupcije ali, takoe, da mehanizmi te borbe nisu ni normativno niti aplikativno razraeni u postojeim kodeksima, ili njihovim nacrtima, tamo gde ovi postoje. Poseban problem je da pojedine profesije (recimo, carinici) nemaju normativno okruenje unutar kojeg bi bilo mogue formiranje nezavisnog strukovnog udruenja i formulisanje delatnog Kodeksa ponaanja slubenika, poto je ovo strogo hijerarhizovana dravna sluba sa gotovo neogranienim ovlaenjima viih nivoa hijerarhije i, sledstveno, minimalnim pravima niih nivoa. Stoga je oekivani rezultat ovog projekta bio da se interaktivno, saradnjom realizatora projekta i ovlaenih predstavnika strukovnih udruenja, saini aplikativni kodeks ponaanja koji bi, na osnovu autoriteta udruenja, bio obavezujui za sve lanove udruenja i, shodno tome, vrednosnonormativni okvir iza kojeg bi stajala ta udruenja. Drugim reima, konani rezultat projekta ne bi bilo nametanje odreenog modela profesionalnog ponaanja izvana, ve bi to trebalo da bude "proizvod" i "vlasnitvo" legitimne institucije unutar posmatrane profesije, ovlaene da kodeks dalje diseminira pripadnicima profesije. S ovom svrhom organizovane su akciono orijentisane fokus grupne diskusije sa predstavnicima profesionalnih udruenja izabranih profesija (sudije i univerzitetski profesori) na preradi i dopuni postojeih kodeksa profesionalnog ponaanja, sa posebnim akcentom na unoenju antikorupcijskih8

lanova. Naime, analiza postojeih kodeksa i/ili njihovih nacrta, je utvrdila da su antikorupcijski elementi u njima dosta uopteni i da ne pruaju dovoljno elemenata za antikorupcijsko delovanje, te da je potrebna njihova operacionalna razrada, tj. mehanizmi utvrivanja i sankcionisanja koruptivnog ponaanja pripadnika ciljanih profesija. Fokus grupe su bile planirane u saradnji pravnih eksperata projekta sa ograncima Drutva sudija Srbije i sa Savetima univerziteta i Sudovima asti u etiri grada u Srbiji: Beograd, Ni, Novi Sad i Kragujevac. Rezultat ovih fokus grupnih diskusija trebalo je da budu inovacije u kodeksima ponaanja, koje bi potekle od samih pripadnika profesija, predstavnika njihovih udruenja i dosad dosta uoptenih sankcijskih institucija (recimo, Sudova asti), koje bi trebalo da rezultiraju obavezujuim dejstvom na pripadnike profesija. Planirani output je i bila "Strategija primene profesionalnih kodeksa ponaanja pripadnika izabranih profesija". Naredni korak u realizaciji projekta je bio zamiljen kao akciona diseminacija predloenih i usvojenih kodeksa ponaanja pripadnika izabranih profesija i navedene "Strategije" na dole, od udruenja ka lanovima, koja je u narednoj fazi pretpostavljala znatno iru geografsku disperziju. Ona bi obuhvatila iru teritoriju od ove predviene pilot-projektom (dakle, izvan inicijalnih centara) i predstavljala bi u potpunosti akcionu komponentu projekta, tj. delovanje na praktinoj implementaciji usvojenih standarda profesionalnog ponaanja. Kao i svaki slian aktuelistiki projekat, i ovaj je nosio rizik da se idealni poetni plan moe suoiti s nepremostivim tekoama, koje su povezane s promenama u drutvenom okruenju. U konkretnom sluaju, radilo se o neoekivanim "situacionim turbulencijama" unutar ciljanih profesija, izazvanih i institucionalnim promenama (unutar struktura uticajnih nosilaca "politike volje").11

Proces normativno-instutucionalne reforme (sudstva, zdravstva, visokog obrazovanja i carine) ima dve faze. Prva faza je faza oktroisanog reformisanja. U ovoj etapi reformisanja inicijatori i kreatori promena su dravni organi koji su neposredno ili posredno vezani za sudstvo, zdravstvo, visoko obrazovanje i carinu. Druga faza nastupa 9

Na osnovu analize, recimo, pravosudnog sistema moglo se zakljuiti da je ovaj segment drutvenog sistema u stanju nepotpune odrivosti. Ovakvo stanje je delimino uzrokovano nemogunou sudstva da zadovolji potrebe, kako zaposlenih u njemu, tako i graana kao klijenata sudstva. S druge strane, sudski sistem nije u mogunosti da ostvari potreban stepen autonomije kako bi ostvario svoju drutvenu funkciju slepog delioca pravde. Na projekat je zapoet upravo u fazi "novih" najavljenih promena u sudstvu, tj. novog revanistikog povratka na staro. Nepredvidivi efekti ovih promena, neizvesnost pa i egzistencijalna nesigurnost velikog broja sudija potisnuli su u drugi plan pitanja sudijske etike, pa i u okviru Drutva sudija Srbije. Neto drugaija, mada u osnovi slina je situacija na univerzitetima. Naime, i na njima geneza neodrivosti ima iste elemente, a to je loa materijalno tehnika opremljenost fakulteta, u proseku niska primanja profesora i (naroito) saradnika, nefunkcionalan sistem evaluacije i kriterijuma za napredovanje u karijeri. Zapoet je mukotrpan proces reforme univerzitat (Bolonjska deklaracija), sa zasad nepredvidivim ishodima, jer postoji nepostojani ekvilibrijum (ravnotea straha) izmeu podravalaca i protivnika reformi. Ono to univerzitete razlikuje od drugih delova drutvenog sistema je tendencija ka upostavljanju sopstvene autonomije na svim nivoima bitnim za ostvarivanje njihove funkcije. Sticajem navedenih, ali i drugih okolnosti, poetni, gotovo "minimalistiki" ciljevi projekta morali su "u hodu" biti proireni, i sadrajno i metodoloki. Praktino, najznaajniji efekat ovog proirenja je bila mogunost da se neke profesijekada inicijativu reformisanja preuzima profesionalna zajednica. Moe se tvrditi da je reformisanje u najveoj meri jo uvek u prvoj fazi, odnosno da samo sudstvo, zdravstvo, visoko obrazovanje ili carina jo nisu u mogunosti da svoju sudbinu preuzmu u svoje ruke. U takvoj konstelaciji teko je oekivati autonomnost pomenutih oblasti drutvenog sistema u odnosu na druge elemente, koji ih svim silama ele kooptirati u uspostavljene strukture moi i vlasti. Pitanje konstituisanja profesionalnih zajednica je kljuno pitanje autonomije i mogunosti da se one izbore za subjektivitet na drutvenoj pozornici. 10

osmotre komplementarno (kao dva Janusova lica istog, koruptivnog ambijenta), ali da se ukljue i neke druge profesije. Jer, na primer, teko je bilo stei celovit uvid u antiprofesionalno delovanje na carini bez uvida u funkcionisanje (i umeanost) pediterskih preduzea; mehanizme korupcije u lekarskoj profesiji bez takvih mehanizama u farmaciji; pozadinu korupcije u sudstvu bez advokatske profesije, itd. Otuda smo, u proirenoj verziji, u projekat ukljuili ukupno osam profesija: sudije, advokate, lekare, farmaceute, carinike, peditere, profesore univerziteta i raunovoe. U metodolokom smislu, projekat je proiren, pored fokus grupnih razgovora, i dubinskim intervjuima sa predstavnicima nekih profesija, te analizom sekundarne grae, dokumenata i pisanja medija. Projekat je u poetnoj verziji sproveden zahvaljujui finansijskoj podrci misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, dok je proirenje projekta i objavljivanje ove monografije rezultat finansijske podrke Fonda za otvoreno drutvo u Beogradu. Projektni tim inili su: 1. Mila Konikovi, rukovodilac na projektu ispred misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori; 2. dr Stjepan Gredelj, rukovodilac projekta ispred Istraivakog i analitikog centra ARGUMENTA, koautor i urednik monografije; 3. Zoran Gavrilovi, autor projekta, autor vodia i moderator fokus grupnih razgovora, koautor monografije; 4. Natalija oli, (advokat Komiteta pravnika za ljudska prava), pravni konsultant na analizi kodeksa, koautorka monografije; 5. Michaela uri, selektiranje uesnika fokus grupa i logistika; 6. Marko Savi, realizator i analitiar dubinskih intervjua; 7. Sneana Franki, Sneana Hristovski i Aleksandra Markov - administracija projekta. Treba naglasiti da stavovi i zakljuci, izneti u ovoj monografiji, ne izraavaju nuno i stavove misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, niti Fonda za otvoreno drutvo. Odgovornost11

za iznete stavove i zakljuke snose iskljuivo (ko)autori monografije. Ova monografija nije u anrovskom smislu mehaniki zbir separatnih, "sektorskih" priloga potpisanih autora, ve je rezultat zajednikog rada na usaglaavanju (sadrinskom i stilskom) konane verzije teksta. Zbog toga (osim izuzetno) pojedini odeljci monografije uglavnom nisu autorski potpisivani, to nije podrazumevalo i ogranienje autorske autonomije u okviru pojedinih priloga. Autori

12

UVOD "Ukljuivanje profesionalnih udruenja u borbi protiv korupcije" Inicijalni impuls za pokretanje projekta "Ukljuivanje profesionalnih udruenja u borbi protiv korupcije" su bili viekratni, za javnost u Srbiji okantni nalazi meunarodne nevladine organizacije Transparency International, prema kojima je Srbija bila izuzetno visoko rangirana na listama najkorumpiranijih zemalja u svetu (koje su varirale od drugog do estog mesta na ovoj neprijatnoj listi). Ma koliko opravdane bile (neke) eventualne sumnje u "objektivnost" kriterijuma formiranja ovih lista, kljuna gorka injenica je opstajala kao izvestan fakat: veina kljunih javnih institucija zemlji je (u eksternim percepcijama, s razlogom) bila proskribovana kao do grla impregnirana i utopljena u koruptivnu praksu, koja se ne moe olako podvesti pod sporadine "ekscese", ve predstavlja osoben, sistematski razvijan drutveno-patoloki "model". Naime, nalaze meunarodnih posmatraa su u dobroj meri podupirali rezultati domaih i regionalnih istraivanja javnog mnjenja (naroito uestalih posle oktobra 2000. godine), u kojima su graani/ispitanici iz Srbije iznosili stavove i miljenja sukladne ovim nalazima. Korupcija, zloupotreba poloaja, zanemarivanje javnog u korist razliitih spletova "privatnih" i "grupnih" interesa, pljaka drutvenih resursa i slino, proele su praktino sve segmente javnog ivota, postajui tako prihvatljivi (tavie, poeljni) obrazac ponaanja i u "privatnoj" sferi. (Cinino reeno, krilatica "Quo dicet Jovi, non dicet bovi" se postepeno jednostavno obrnula: "ako mogu oni, to ne bismo mogli i mi"). Konsekvenca je bila dalekosena: preutni konsenzus (oko krenja svih moguih moralnih i profesionalnih normi) postao je preutna norma: "patoloko" je postalo "normalno", svakodnevno, i obrnuto. I svi zadovoljni, "dobro shvaeni" uzajamni "privatni" interesi na delu. Uz "mali deficit" javnog interesa, odnosno zajednikog dobra. Oba navedena injenika inputa su ukazivala da je (u dijahronijskoj ravni od petnaestak godina) dolo do dramatine13

erozije i "situacionih ponitavanja" profesionalno-etikih standarda u brojnim izuzetno znaajnim institucijama drave i drutva (koje su, ranije na oba nivoa) predstavljale bar privid nekakvog respektabilnog institucionalnog sistema. Ova (erozija) relativizovala je pa i ponitavala ionako tanko poverenje u kljune dravne i drutvene institucije, odnosno spremnost graana da te institucije uvaavaju i potuju. Jer, ako se u aktuelnim percepcijama graana najmanje kredibilnim (dravnim) institucijama smatraju zakonodavna (parlament), izvrna (vlada), upravna (lokalna vlast, policija, carina) i pravosudna (tuilatvo i sudstvo), a meu drutvenim zdravstvo, prosveta i mediji, ta im, graanima, onda preostaju kao oslonci vertikale drutvene sigurnosti i stabilnosti? Dakako, kljuni vrednosni bastioni prolosti: Vojska i Crkva! (Fali jo "monarhija", koja se ovde zasad slabo "prima", kao vrhunjenje jedinstva tradicionalistikog saborovateljstvujueg tripartizma "maa, krsta i krune"!) Logino, "davljenik" u identitetskom haosu se i za ovakvu "slamku hvata". Dok "slamka" ne potone zajedno s "davljenikom"! Drugaiji odgovor na ovako skiciranu krizu identiteta graanina bio je (rizian) pokuaj podsticaja vraanju dostojanstva poljuljanim graanskim profesijama (dravnim i drutvenim), koji je proistekao i iz (utopijskog?) uverenja da je jo uvek sauvano (i opstalo) nekakvo, makar i minimalno kritino jezgro reanimacije latentne, ali prisutne (moda i veinske?) profesionalne svesti da sve u profesionalnom smislu nije propalo, niti da je bespovratno protraeno. To je bio drugi inicijalni motiv pokretanja ovog projekta i njegovo rodno mesto. Pretpostavili smo da, makar latentno, postoje rudimenti nekakve oajnike profesionalne svesti, koja ne pristaje tek tako na sopstveno posvemanje samoponitavanje i nipodatavanje i koja sadri (ma koliko neartikulisan) potencijal samoodranja dostojanstva profesija, uprkos svemu u okruenju. Dakle, raunali smo da postoji spontani refleks (ili seanje) na neku ortopediju uspravnog profesionalnog hoda, ak i u minimalistikom obliku nekakve, makar nominalne profesionalne etike, koja bitno (sankciono) ne obavezuje, ali koja bar eksplicitno kodifikuje elementarne14

profesionalne skrupule, unutar kojih je vlasna da (s)nalazi indulgencije za eventualna "proklizavanja", u sferi idealno-tipski postavljenih standarda. Ovakva zamisao je potencijalno sadravala bar dva rizika, odnosno dubioze. Prvi je bio relativno kalkulisan. Naime, normativno, (p)osmatranim kodeksima profesionalne etike malo ta bi se moglo globalno zameriti. Oni gotovo da izraavaju ideale pravne drave per definitionem. Takorei, oni su idealni, samo da se jo ostvaruju. (Istina, minuciozna pravno-ekspertska analiza, iz pera advokatkinje Natalije oli u ovoj studiji i to u znatnoj meri dovodi u sumnju.) Drugi rizik je bio apsolutno nekalkulabilan, a to je apsolutno deregulisano drutveno polje implementacije profesionalnih kodeksa u Srbiji. (argonski reeno, "Norme su norme, ali nita ne mora da vai". Moe i na drugi nain: "Propisi drumom, a praksa umom"). Nepovoljno delovanje navedenih rizika pokuali smo da relativizujemo omeavanjem ("realistikim pristupom") oekivanih dometa projekta. Tako istraivanje nije planirano kao detaljna analiza dostupnih kodeksa u njihovom normativnom aspektu, ve kao traganje za (eventualnim dubinskim i zapretenim) antikorupcijskim odrednicama u postojeim kodeksima i elementima odranja, ouvanja i unapreivanja integriteta konkretne profesije i njenih pripadnika, dostojanstva, objektivnosti, nepristrasnosti, odgovornosti, kredibiliteta, efikasnosti, transparentnosti (otvorenosti) i delovanja linim primerom u vrenju javne funkcije, podjednako u cilju promocije vlastite profesije kao i ouvanja javnog dobra. Analizom su obuhvaeni kodeksi profesionalne etike samo onih profesija iji pripadnici se najire odreuju kao dravni (javni) slubenici, tj. oni koji su finansirani iz dravnog budeta. Otuda je u prvoj, eksplorativnoj fazi, detaljnije razmotren socioloki aspekt problema: drutvo zakrljale profersionalne etike! Socioloka analiza je trebalo da utvrdi primerenost pojedinih kodeksa ciljevima i drutvenoj ulozi konkretnih15

profesija i da ukae na take u kojima bi se kodeksi profesionalne etike (eventualno) mogli (i morali) nadograditi, posebno u antikorupcijskom aspektu. Ovom zadatku bila je posveena druga dimenzija projekta, koja je trebalo da bude sprovodena u saradnji sa pripadnicima profesionalnih udruenja. Ona je imala bitno akcionu komponentu: "oiveti" profesionalnu etiku, u interakciji sa akterima pojedinih profesija.

16

PRVI DEO Zato o profesionalnim etikim kodeksima i korupciji? Kodeks profesionalne etike predstavlja skup etikih normi koje reguliu ponaanje odreene profesije. On bi trebalo da predstavlja irenje horizonata etike i njene rehabilitacije u zahtevu za posebnim etikim normativima koji pomau linoj odgovornosti i olakavaju odgovornost pred dilemama koje nadilaze individualni moral. Kako postoji jaka meusobna veza profesionalnog poziva i etikog ponaanja i delovanja, nije mogua nijedna profesija bez etike, niti etika bez profesionalnosti. Svaki kodeks profesionalnog ponaanja bi trebalo da odraava pitanja koja utiu na ljude na koje se on odnosi. Meutim, on ne bi trebalo da bude koncipiran suvie usko ili da bude sastavljen kao trajni dokument koji e izdrati probu vremena. Dakle, treba da bude istovremeno dovoljno univerzalan, dovoljno specifian, ali i dovoljno fleksibilan za nove izazove vremena i znakove pored puta. Kodeks nije jednostavan prirunik pragmatikih tehnika poslovnog ponaanja, nego je tek lista teorijsko-praktinih uputstava za onoga koji nastoji da ispravno i uspeno posluje i da profesionalno postupa, uzimajui u obzir potrebu za njegovim/njenim irokim znanjem i obrazovanjem, ali i tako znaajnim iniocima kao to su moralna izgraenost i kreativnost. Kodeks je drutveno-moralni orijentir, pokazatelj kako treba usmeriti praksu, zadovoljavajui neke osnovne realne norme. Kodeksom se ne regulie sama praksa. Re je o aksiolokoj sferi, sa irokom skalom vrednosti: kompetentno znanje, obrazovanje, uspenost, sposobnost, razboritost, jasnost, promiljenost, iskustvo, vetina, estitost, istinoljubivost, pravednost, marljivost, potenje, poverljivost, strpljivost, istrajnost, opreznost i druge. Odredbe kodeksa etike pridonose upoznavanju etikog imperativa, kao principa optosti, koji postaje odrednicom ispravnog profesionalnog delovanja i time pretpostavkom izgradnje sveta na osnovu stepena razvijenosti, znanja i iskustva, prosuivanja, razmatranja pojedinanih sluajeva, prevladavanja tekoa i snalaenja u konfliktnim situacijama i u sukobima.17

Pojam korupcije Sam pojam i ostali, iz njega izvedeni, imaju latinski koren.2 Korupcija (lat. corruptio) = pokvarenost, kvarnost, izopaenost, razvrat, potkupljivanje, podmiivanje, potkupljenje, podmienje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; krivotvorenje (spisa, mere, tega i sl.). Korumpirati (lat. corrumpere) = kvariti, pokvariti, izopaiti; podmititi, podmiivati, potplatiti, potplaivati, potkupiti, potkupljivati. Koruptivan (lat. corruptus) = pokvaren, potplaen, podmien; naopak, nastran, posuvraen. Koruptela (lat. corruptela) = kvarenje, izopaavanje; podmiivanje, potplaivanje, zavoenje, beaenje. Koruptibilitet (lat. corruptibilitatis) = pokvarljivost, podlonost truljenju, podmitljivost, potkupljivost. Korupcionist(a) (lat. corruptio) = pokvarenjak, pokvaren ovek; naroito onaj koji prima mito. Iako je pojava najpreciznije definisana u latinskom jeziku, to ne znai da su je Rimljani prvi uoili, njeni koreni seu daleko dublje u prolost.3 U trojanskom mitu sadrana su sva2

Vujaklija, Milan, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1986. 3 U tom smislu je zanimljiva jedna interpretacija (pra)uzroka Trojanskog rata. Besna to nije pozvana na jednu boansku svadbu, boginja srdbe Erida se pojavila nepozvana i bacila meu olimpske dame zlatnu jabuku na kojoj je pisalo najlepoj. Problem je bio to su ak tri mone gracije (Hera, Atena Palada i Afrodita) pretendovale na jabuku, odnosno na laskavu titulu. Zevs se mudro izvukao od arbitrae odredivi da predsednik i jedini lan irija bude smrtnik, pastir boanskog porekla po imenu Paris. Tokom njegove vizuelne ekspertize, svaka od pretendentkinja je pokuavala da ga podmiti. Hera mu je ponudila bogatstvo i vlast. Atena Palada mudrost (pamet) i mo, a Afrodita lepu, ali udatu enu, Jelenu, tj. ostvarenje udnje i strasti. U Parisovoj odluci o dodeli zlatne jabuke prevagnula je marketinki najbolja ponuda: udnja nad pameu i vlau, strast nad bogatstvom i moi. (Iako, smeano, najlake se prima!) (Ovu lucidnu interpretaciju dugujemo sociologu mr Sreku Mihailoviu, citirano 18

(ne)savrenstva ljudske prirode kojima su bogovi obdarili ljude: i vrline i mane. Zloba sujeta izazov dvosmislene ponude nezajaljivi lini interes manipulacija (ne)sloboda izbora nezasluena naknada kazna. Otuda ljudskim ponaanjem upravljaju razliito smeane kombinacije iskuenja boanskog pastira Parisa: udnja za vlau, strast prema bogatstvu, manjak pameti i zloupotreba moi naroito varanjem.4 Da li bi ovo trebalo da znai da pria o korupciji poinje na Olimpu? Ne nuno i ne u potpunosti, naravno. Ova pria, ipak, poinje sa dvosmislenom institucijom dravom, koju su ljudi nadredili sebi upravo u svrhu ureenja i kontrole nad nesavrenstvima svoje prirode.5 Ali, i dravu ine ljudi, esto nepregledna i izukrtana mrea njihovih odnosa povezanosti, meuzavisnosti, (dis)balansa moi, od (re)distribucije (uvek oskudnih) materijalnih i drugih resursa, pa do vlasti, kao mehanizma upravljanja tim resursima. Drava, tj. njeni instituti, posebno vlast, su, otuda, izvorno "rodno mesto" korupcije.prema: Grupa autora, Uputstvo za upotrebu korupcije, Argument, Beograd, 2002). 4 Lord Fransis Bejkon, osim to je bio poznati filozof, bio je i visoki dravni slubenik Krune Lord Kancelar. Bio je poznat jo po neem: imao je lepljive prste i nije bio gadljiv prema primanju mita, i to na osoben nain: uzimao je mito od obe zainteresovane strane. Kada je napokon preterao, branio se argumentacijom da je to inio kako bi prljav novac bio u sigurnim, tj. u njegovim rukama. Nije mu mnogo pomoglo zavrio je u Taueru, ne zbog svoje teorijske, ve zbog praktine filozofije! 5 "Korupcija ne bi bila ni toliko stara, ni tako teko iskorenjiva da nije tesno povezana s ljudskom prirodom. Ne uputajui se u antropologiju i definisanje ljudske prirode i raspravu da li je ovek po prirodi dobar ili lo, usudio bih se da kaem da je ljudska priroda u jednom smislu podlona korupciji i slaba u prevladavanju egoizma. Da budemo sebini i agresivni dovoljno je da sledimo svoje instinkte. Ali, da bismo bili dobri i moralni treba nam vei ili manji napor u savlaivanju instinkata. ivei u drutvu, ovek je izloen mnogim iskuenjima i malo je onih koji e priznati kao Oskar Vajld: svemu mogu da se oduprem, izuzev iskuenjima." (Dragoljub Miunovi, predgovor za knjigu Korupcija u Srbiji, Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2001, str. 7). 19

Stari cinik Makijaveli, inspirisan Polibijem, je (us)tvrdio da je korupcija "merilo kvaliteta kvarenja vlasti". Lord Ekton je tvorac uvene formule: vlast kvari, neograniena vlast kvari neogranieno. Da bi se ova formula relativizovala, Monteskije je "lek" (ili bar preventivu) video u (samo)ograniavanju vlasti, tj. u razdvojenosti i relativnoj nezavisnosti, te time u uzajamnoj kontroli zakonodavne, sudske i izvrne vlasti, osobito ove druge (to je bila proto-ideja "vladavine prava"). Na istom tragu, Dejvid Hjum deli zabrinutost da se zbog prekomerne moi drave izbori ne svedu na podmiivanje i korupciju. Izneta stanovita iz istorije drutvene misli upuuju na zakljuak da tamo gde postoji politika mo i uticaj postoji i, u veoj ili manjoj meri, korupcija. Kako je institucionalizovana mo (vlast) "uvezana" u korupciju? Formula je, idealnotipski, jednostavna: Korupcija = monopol (vlasti) + diskreciono pravo odluivanja organa vlasti odgovornost tog organa (odnosno, neodgovornost). Koja su osnovna polja korupcionaenja? (Ima ih, dakako, vie!) Ipak: 1) Pristup oskudnim resursima i benefitima i izbegavanje trokova; 2) Ostvarivanje koristi za koje su potrebne dozvole; 3) Ostvarivanje ekstradobiti (profita, rente), koja inae ne bi bila ostvarena u regularnim uslovima; 4) Dobijanje usluga bre i kvalitetnije; 5) Pristup poverljivim informacijama; 6) Zatita od konkurencije ili stvaranje trokova konkurenciji, itd.

20

Teorijski pristup6 U literaturi koja se bavi fenomenom korupcije, postoji razne definicije korupcije kojima se ovde, iz razumljivih razloga, ne moemo baviti. Za potrebe projekta, odnosno izradu predloga Antikorupcijskog kodeksa profesija, kao sistema monitoriga i evaluacije korupcije na nivou profesije formulisali smo definiciju korupcije, ije je teorijsko utemeljenje nalazi u delima Emila Dirkema i teorijama drutvene dezorganizacije. Emil Dirkem smatra da se drutveni progres postie uspostavljanjem sklada izmeu prirodnih dispozicija ljudi i drutvenih funkcija koje proizilaze iz podele rada. Na taj nain se postie jaanje drutvene solidarnosti i socijalne kohezije. U sluajevima nepostojanja pomenutog sklada nastaje negativna solidarnost, odnosno nastaju iskrivljeni oblici drutvene podele rada, to za posledicu ima ugroavanje ugovorne solidarnosti meu pripadnicima drutva. Da bi se nadomestio nedostatak ugovorne solidarnosti pribegava se gomilanju propisa, to je znak da je socijalna organizacija drutva ugroena, tanije da ona vie ne odgovara potrebama pojedinaca i grupa. Slom regulatorne moi drutva dovodi do porasta drutvenih devijacija, devalvacije moralnih vrednosti, moralne dezintegracije linosti i neefikasnosti do tada vaeih pravila. Relativno slian ugao posmatranja imaju zagovornici teorije drutvene dezorganizacije, koji polaze od pretpostavke da je sa nauno-heuristikog aspekta svrsishodnije koncepta drutvene patologije i pojma "bolesno drutvo" zameniti konceptom u kojem se drutvo posmatra kao dinamika kategorija koja ima svoj razvoj, tako da je drutvena struktura podlona promenama te da sve promene nisu apriori dobre ili loe. I pored postojanja znaajnog broja teorijskih i empirijskih opravdanja ovakvog pristupa devijacimama, jo uvek je prisutniji socijalno-patoloki pristup devijacijama, koji je najstariji u ovoj grani sociologije. Zagovornici ovog pristupa devijacije objanjavaju pojmovnim aparatom biologije ili medicine, tako da6

Autor Zoran Gavrilovi 21

je svaka devijacija po definiciji bolest. Kada je u pitanju korupcija i kod strune i kod laike javnosti dominira ovaj pristup. Razloge ovome treba traiti u injenici da korupcija kao pojava nije dobila odgovarajui tretman u sociolokoj nauci, te da su u prvom redu politikolozi, pravnici, ekonomisti i antikorupcijski tribuni gradili pojmovni aparat kojim se korupcija jednai sa zlom, alom ili bolestima kao to je kancer, gangrana, ir i odumrlo tkivo. Ne sporei negativne posledice korupcije, o emu e kasnije biti rei, ovakav pristup korupciji u znaajnoj meri sputava mogunost njenog multidisiciplinarnog istraivanja. Upravo drugi ponueni koncept, po kojem su devijacije rezidue drutvenog razvoja, te da one apriori ne moraju biti negativne, ve mogu biti i izvor za neto novo, daju mogunost sveobuhvatnijeg i heuristiki adekvatnijeg istraivanja korupcije. Robert Merton na Dirkemovom tragu gradi teoriju devijantnog ponaanja. On smatra da devijacije nastaju kao posledica neusklaenosti kulture i drutvene strukture, konkretnije neusklaenosti izmeu potreba i mogunosti. U situaciji kada ne postoji sklad izmeu kulturno dozvoljenih sredstava i mogunosti da se njima zadovolje pojedinani ili grupni interesi neki od pojedinaca ili grupa koriste kulturno nedozvoljena sredstva za ostvarenje svojih potreba. Ovakvo stanje Merton naziva anomijom, kojoj prethodi dezorganizacija, stanje kada institucije nisu u mogunosti da zadovolje potrebe pojedinaca i grupa. Posledice anomije su neusklaenost vrednosti, ciljeva, nepostojanje ili dvosmislenost pravila i neslaganja u tumaenju pravila. Merton ide korak dalje, pokuavajui da otkrije latentne (skrivene) funkcije drutvenih elemenata i procesa koju su disfunkcionalni u odnosu na postojei normativno-institucionalni okvir. Na taj nain devijacijama se u istraivanjima ne pristupa kao apriori negativnim pojavama, ve se kroz dubinsku analizu njenog determinizma pokuava uoiti njena geneza i (dis)funkcionalnost. Zaokruivi ovu kratku prezentaciju teorijskog pristupa naveemo Talkota Parsonsa, koji drutvenu dezorganizaciju opisuje kao stanje nesklada izmeu uloga, statusa, nagrada i oekivanja na nivou institucija, to za posledicu ima poveanje22

mobilnosti pojedinaca, njihove frustriranosti i poremeenost drutvenih odnosa. Slino njemu, Rajt Mils definie dezorganizaciju kao promenu velikog broja statusa i uloga u kratkom vremenskom intervalu. To za posledicu ima sukob "starog" i "novog". O sukobu starog i novog vrednosnog sistema kao izvoru dezorganizacije pisali su ameriki sociolozi poljskog porekla Tomas i Znanjecki, istraujui ponaanje svojih sunarodnika poreklom sa sela nakon dolaska u SAD. Na putu ka generikoj definiciji, objasniemo znaenja glavnih pojmova. Institucije su elementi drutvene strukture koje drutveni ivot ine vidljivim. One imaju funkciju regulacije i stabilizacije drutvenog sistema i u zavisnosti od ostvarivanja ove funkcije zavisi njihov legitimitet. Svaka institucija ima vrednosti i norme ijim se prihvatanjem postaje njen deo. Jedna od sekundarnih funkcija institucija je pruanje sigurnosti, jer procedure koja regulie njeno funkcionisanje istovremeno rastereuje oveka na taj nain to se odluke donose po automatizmu na osnovu ustaljene procedure. U naem analitikom okviru institucije smo tretirali kao drutvene entitete kroz koje pojedinci, grupe i organizacije ostvaruju i reguliu svoja prava, obaveze i interese. Svaka institucija ima svoje komponente: materijalno-tehniku (tehnika opremljenosti, materijalna sredstva), personalnu (znanja, vetine, interese, vrednosti...), organizacionu (koordinacija, komunikacija) i normativno-vrednosnu komponentu (statuti, pravilnici, kodeksi...). Funkcionalno-strukturalna analiza institucije ima dva aspekta. Prvi aspekt analize odnosi se na utvrivanje u kojoj meri, i na koji nain se ostvaruju interesi, potrebe i prava pripadnika institucije, klijenata i drutva kao sistema. S druge strane, strukturalnom analizom institucije se utvruje karakter formalne strukture institucije, koju ine: vrednosni sistem (vrednosne orijentacije), normativni sistem (norme), organizacijski sistem (status i uloge), kadrovski sistem (kadrovi-akeri) i komunikacijsku sistem (informacija). Odnos funkcija i struktura definie "odrivost" institucije. Odrivost institucije se meri usklaenou struktura i funkcija. Neodrivost dovodi do nastanka alternativnh struktura funkcija. Institucija je odriva ukoliko postoji sklad:23

Interesa, potreba i prava pripadnika institucije sa njenom strukturom interna odrivost; Interesa, potreba i prava klijenata institucije sa njenom strukturom - eksterna odrivost; Interesa, potreba i prava drutvenog sistema s njenom strukturom sistemska odrivost Stanje neodrivosti za direktnu posledicu ima naruenost principa "legitimiteta" i "legaliteta", to je uvod u dezorganizaciju i anomije. Nepostojanje, odnosno naruenost legaliteta ili legitimiteta institucije ima dva nivoa. Prvi nivo je interni, a drugi je eksterni. Shema 1. Naruavanje principa odrivosti institucija Eksterni Interni

Legalitet

nepostojanje ili nepotovanje normativnog sistema koji regulie prava i obaveze institucije i lanova institucije prema pravnom sistemu, klijentima

nepostojanje ili naruenost normativnog sistema koji regulie prava i obaveze prema instituciji i klijentima

Legitimitet

neostvarivanje drutvene funkcije

nemogunost pripadnika institucije da ostvare svoja prava i interese koje kao takva prua institucija u skladu sa svojom svrhom

Ovako nastala neodrivost institucije se prevazilazi graenjem nove interesne povezanosti pripadnika institucije,24

klijenata i sistema. Usled poveanja neodrivosti dolazi do porasta devijantnosti, odnosno stvara se alternativni model odrivosti institucije. Upravo stanje neodrivosti i nastanak alternativnih struktura i fukcija na nivou institucija emo definisati kao korupciju. Mera korupcije, je definisana vertikalom na ijem jednom kraju se nalazi javni interes/javno dobro, u sredini funkcija koju ima institucija u drutvenom sistemu, a na drugom kraju graanin sa svojim pravima, potrebama i interesima. Odstupanje alternativne strukture od ove vertikale predstavlja kvantitet i kvalitet korumpiranja institucije. (Shema 2 u Prilogu) Tako dolazimo do tri indikatora korupcije: anomija, dezorganizacija i zarobljena drava. Alternativne strukture i fukcije su reakcije u formi devijacija na dezorganizaciju institucije. One mogu biti personalnog (kognitivnog, konativnog i afektivnog), grupnog (organizacija, vrednosti, komunikacija..) ili institucionalnog karaktera (struktura i funkcija). Novi model odrivosti gradi se uspostavljanjem interesne simbioze klijenata, pripadnika institucija i drutvenog sistema. Nakon uspostavljene interesne simbioze definie se funkcija, organizacija i resursi institucije. Nastanak alterantivnih struktura ima tri ishoda. Prvi je deinstitucionalizacija (nestanak institucije), drugi je reinstitucionalizacija (delimina promena institucija na nivou strukture ili funkcije) i trei nova institucionalizacija (nastanak nove institucije, s novom strukturom i funkcijom). Novonastale devijacije se dele na inovativne i koruptivne. Inovativne devijacije su u funkciji reinstitucionalizacije ili opstanka instutucije sa neznatnim izmenama u okviru fukcije i/ili strukture. Koruptivna devijantnost vodi ka deinstitucionalizaciji, to jest nestanku institucije. Devijacije koruptivnog karaktera predstavljaju anomijsku razmenu dobara, prava i interesa izmeu dve ili vie osoba. "Anomijska razmena" je razmena materijalnih dobara, prava i interesa izmeu dve ili vie strana, pri kojoj se zbiva krenje etikih i pravnih normi. Korupcija na delatnom aspektu ima tri nivoa. Prvi nivo je latentna korupcija korupcija ugleda i obiaja. Motivacija oba aktera je najee nematerijalne ali25

definitivno instrumentalne prirode ili, kako bi se to veberovskim jezikom reklo, to je korupcija iza koje stoji tradicionalno ili emocionalno delanje. U osnovi ove forme korupcije nalazi se antropoloki model darivanja, jer se koruptivni medijum se doivljava kao poklon, odnosno dar. Darivanje je u funkciji potovanje obiaja (mada i "zaduivanja" za ubudue, moderno reeno, "kreditiranja" i "investicije"). Inicijator u latentnoj korupciji je najee koruptor. Primetno je da ne postoji uvek saglasnost/volja oba aktera, koruptora i korumpiranog da se stupi u korupciju. (Korumpirani moe, ali i ne mora da pristupi "transakcionom dogovoru"). Drugi nivo je manifestna korupcija - korupcija interesa i moi. U ovoj vrsti korupcije motivacija obe strane je ciljno racionalna, uz jasno izraenu saglasnost aktera da se na anomijski nain razmene materijalna sredstva, prava i interesi. Koruptivni medijum se doivljava kao naknada/cena za uinjeno delo. Pojavna forma manifestne korupcije je transakcija jedan na jedan aktivno/reaktivna korupcija. Korupcija u formi klike je trei nivo (transakcija vie aktera - sistemska korupcija). Kao i kod svake devijacije koja poprimi formalni ali i ili neformalni oblik organizovanja, razvija se potkulturni model sa prepoznatljivim elementima. Upravo su klike i njihova koruptivna potkultura kljuni izvor nastajanja alternativnih struktura. Svojim neformalnim karakterom, klika posreduje izmeu neodrive institucije i pojedinca, bivajui nekada reenje i za instituciju i za pojedinca. Pomeranje fokusa definicije od pojavnog (manifestnog) ka uzronom (generikom) nivou nije samo formalne prirode, ve ima nekoliko ciljeva: Razvijanje multidiscipliniranog pristupa, kako istraivanju tako i prevenciji korupcije. Dosadanja iskustva govore da u oblasti istraivanja i eksplanacije korupcije vlada pravno-ekonomsko-etiki redukcionizam, odnosno da su zanemarena postojea saznanja u antrologiji, socijalnoj psihologiji, psihologiji i sociologiji organizacije i sociologiji devijacija Fokusiranje na institucije i njihovo stanje prilikom monitoringa i prevencije korupcije, jer in korupcije nije26

hiroviti in pojedinca, ve je njegov izbor i reakcija na stanje u institucijama. Ostvarivanje ideala naunog profetizma i poveanja predvialake moi definicije korupcije. Operacionalizacijom ovakve definicije monitoring korupcije ukljuuje vie dimenzija i indikatora, to za pozitivnu posledicu ima dobijanje informacija koje su u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu bolje. Korupcija u Srbiji U veini zemalja biveg socijalistikog poretka korupcija je imala korene u prethodnim reimima. to je kriza ovih drutava bila dua, obim korupcije je postajao sve vei. Kada korupcija dobije enormne dimenzije, kada prodre u sve slube, institucije i ustanove, kada ue u sve pore drutva, nastaje ubrzano truljenje svega. Policija prvo sarauje s kriminalcima, a zatim ih sama organizuje; carinici sarauju s vercerima,a zatim sami organizuju verc. Sudstvo, zdravstvo, prosveta, a posebno privreda potpadaju pod uticaj organizovane korupcije. Nastaje simbioza normalnih i patolokih pojava, nema borbe protiv udruenih snaga korupcije, svi sarauju na istom poslu. To je stanje koje se uslovno moe nazvati kleptokratijom. Svi uticajni faktori drutva udruuju se u krai javnog dobra, ine jednu lopovsku oligarhiju.7 Ovaj fenomen nije bio istorijski novum: u principu se vezuje za "jaku", ali neureenu dravu (u smislu slabih institucija, ali jake koncentracije moi i nepodeljenosti njenih sektora), najee "partijsku" ili oligarhijsku para-dravu, koja centralizuje korupcijsku dobit i "distribuira" je voluntaristiki, po principu sinekura, lena i dikrecije. Negde do 2000. godine, korupcija je bila zanemarljivo uoena pojava u Srbiji, kako u javnom mnjenju, tako i u strunim (istraivakim i ekspertskim) krugovima. Prioriteti su, oito, bili neki drugi. Paradoksalno je da je najvea "povika" protiv rairene korupcije i organizovanog kriminala dolazila odDragoljub Miunovi, citirani predgovor za knjigu Korupcija u Srbiji, str. 7. 277

glavnih "organizatora", "promotera" i "korisnika" ovih pojava na meta-dravno/partijskom nivou (po modelu "Dr'te lopova! ", ili, "Na vukove povika, a lisice meso jedu! "), dakle, profitera centralizovane korupcije. "Velovi neznanja" bili su delimino razgrnuti frapantnim izvetajem Transparency International 1996 godine, u kojem je Srbija svrstana na (visoko ili nisko, kako se gleda) drugo mesto najkorumpiranijih drava u svetu (posle Nigerije)! Ipak, jo je izvesno vreme proteklo dok je korupcija postala tema, tj. dok je ula u iu panje javnosti (najpre, u istraivanjima javnog mnjenja, kao "usputna" tema, a potom i u aktivnostima nevladinih organizacija). A onda "se otvorilo". Mogu se uoiti tri etape u razvoju "diskursa o pojavi". Prva etapa je bila kognitivna prepoznavanje pojave i stavova prema njoj, naroito kroz istraivanja javnog mnjenja.8 Zajednika karakteristika ovih istraivanja je bila da ona nisu imala ambiciju da se bave empirijskom rairenou pojave (niti su to mogla), ve su merila odnos graana (ispitanika) prema njoj. Nalazi su bili, u osnovi, slini i ukazivali su na ambivalentan odnos ispitanika prema korupciji. U veini istraivanja bila je uoljiva diskrepancija izmeu "generalno negativnog" stava prema korupciji na optem (principijelnom) nivou9 i znatno skromnijeg linog iskustva, pa time i iskristalisanog stava o (eventualnom, sopstvenom, svojevoljnom ili "iznuenom") ueu. Reju, na irem drutvenom planu, ispitanici su "prepoznavali" korupciju kao drutveno zlo, esto uBilo bi teko, ako ne i nemogue, pobrojati sve istraivake institucije koje su se bavile prouavanjem svesti o ovoj pojavi na stavovoskom nivou (o tome, uostalom, postoji relevantna literatura). Izdvojili smo istraivanja Centra za prouavanje alternativa, Analitikog i istraivakog centra ARGUMENT, Transparency Serbia i i Centra za liberalno-demokratske studije. 9 Na ovom nivou, praktino nema neslaganja oko stavova da je korupcija: Krivino delo za koje se ide u zatvor, pljaka dravne kase, moralno nedopustiv in, uskraivanje linih prava (lino, i porodici, tj. potomcima), trenutna, lana korist ali trajna i dugorona teta, siromaenje drave, a time i veine graana, pokvarenost, izopaenost, prevara... 288

neverovatnim srazmerama u okviru pojedinih proskribovanih javnih slubi (ponegde, u preko 70% sluajeva). Kada bi zaista bilo tako, teko da bi kakva-takva drava uopte mogla funkcionisati. Na "linom" planu, planu linog iskustva, ovi procenti procena zla su padali i do deset puta! O emu je re? Na linom planu se reflektovala vea "benevolentnost", takorei "autoindulgencija" za koruptivno ponaanje! Kada nam neko zatrai mito, on/ona ini krivino delo. Kada mi to uradimo (naravno, pritisnuti nekom nudom!), to je OK, jer se isplati. Pogotovo, jer to i nije korumpiranje - evo dodatnog, ne-latinskog priloga definiciji korupcije u srpskom jeziku - to je samo baki, poklon, aavanje, panja, zahvalnost; nadalje, "ljudi smo, nai smo, pamti pa vrati" (nepotizam, kronizam, zaviajni lobiji i druge, tako rei, tradicionalne lojalnosti), podmazivanje (da se tokovi lake kotrljaju). U najmanju ruku dvojni moral: duodrama s dva aktera korupcija uvek mora da ima dva aktera, sa dobro shvaenim interesima.10 U narednom koraku spontano/situaciono novousvojeni "nain ivota", odnosno posuvraena normalnost, trenirana i implementirana deceniju i vie, smiljenom erozijom i pervertiranjem vrednosnog sistema veine. Kvintesencija ovakvog stvaranja konsenzusa ine, recimo, i ovakvi stavovi prosenih, "malih" ljudi u empirijskim istraivanjima: 1) Sa stavom da je davanje mita je opravdano "Ako je to jedini nain da ovek ostvari svoj interes" sloilo se dve petine (40%) ispitanika, polovina (51%) se usprotivila, a 9% se nije moglo opredeliti;

Izuzetak je, naravno, korupcija u zdravstvu. ta dodatno kroz koruptivno davanje plaamo lekaru? Pravo na zdravlje i ivot, svoje ili nekog sebi bliskog? Kod ostalih vrsta plaenih (ili post-plaenih) usluga, situacija je jedan na jedan: moemo da biramo, hoemo li ili neemo (radi se o ravnopravnoj trgovini: prljavi novac za nelegalno beneficiranu uslugu). U post-plaanju zdravstvenih usluga, mi smo, ustvari, egzistencijalno ucenjeni. Korupcija u zdravstvu, otuda, i nije ista korupcija, ve mnogo vie od toga: to je najnemoralnija iznuda od strane ljudi koji su se zavetovali da tite zdravlje i ivot. Ako je in korupcije krivino delo, iznuivanje novca potencijalnom pretnjom zdravlju ili ivotu je zloin. 29

10

2) Sa stavom da je davanje mita je opravdano "Ako je to jedini nain da ovek ostvari interes svoje porodice" sloilo se tri petine (58%), treina (33%) se usprotivila, dok se ponovo 9% nije moglo opredeliti. U oba sluaja se navodna "neopredeljenost" moe vie pribrojati slaganju nego neslaganju sa stavom. Znai, na mikro-nivou, korupcija se polovino smatra "korisnom" (funkcionalnom) za pojedinca, vie nego dvotreinski korisnom za ue okruenje, odnosno osnovnu eliju drutvene organizacije (porodicu). Drugaije reeno, radi se o ostvarenoj nadmoi partikularnih nad optim, javnim interesom, odnosno o relativizaciji percepcije korupcije kao drutvene opasnosti. O tome dovoljno jasno govore i rezultati komparativnog regionalnog istraivanja stavova graana prema korupciji, tj. njenoj drutvenoj opasnosti, sprovedenog 2001. godine u sedam zemalja "Zapadnog Balkana": Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji/SRJ. (Gore navedeni stavovi su iz tog istraivanja na teritoriji Srbije/SRJ.) U tri posmatrane zemlje, korupcija je ocenjena kao prvorangirana drutvena opasnost (Albanija 60% ispitanika, Rumunija 59% i BiH 47%). U Hrvatskoj je ona drugorangirana (41% ispitanika), u Makedoniji je rangirana na tree mesto (35%, na prvom mestu je problem nezaposlenosti), u Bugarskoj na etvrtom mestu (37%, na prvom mestu je problem nezaposlenosti), dok je u Srbiji i Crnoj Gori rangirana na peto mesto (37%, na prvom mestu je politika nestabilnost). Dakle, Srbija ponovo lider na Balkanu u negativnom smislu! Nakon "prepoznavanja" pojave (i odnosa prema njoj), usledila je druga etapa moralistiko-motivaciona, koja je vremenski koincidirala s promenom na vrhu vlasti u Srbiji, nakon zavrzlama s izbornim rezultatima u septembru/ oktobru/ decembru 2000. godine. Najednom je tema korupcije postala "konjunkturna mantra" (i vlasti i opozicije), oko koje su se grupisale podjednako nevladine organizacije (s nesumnjivom prethodnom komparativnom prednou inicijatora)11 odnosnoDobar primer konjunkturne NVO tematizacije predstavlja serija okruglih stolova Otvoreno o korupciji, u organizaciji nevladinih 3011

"vladini servisi" (s nesumnjivom prednou korisnika prethodnih saznanja i implementatora moi).12 Vlada Republike Srbije (naroito resor Ministarstva finansija i ekonomije) je preduzela niz konkretnih mera u cilju suzbijanja korupcije, pre svega na promeni institucionalnog okvira. Srbija je pristupila Antikorupcijskoj inicijativi Pakta za stabilnost jugoistone Evrope (SPAI), ratifikovane su konvencije Saveta Evrope o borbi protiv korupcije, potpisana je Konvencija UN protiv korupcije (Meksiko, 2003). Na domaem terenu, osnovan je 21 antikorupcijski tim sainjen od predstavnika policije i javnog tuilatva u veim gradovima Srbije; pri Ministrarstvu finansija i ekonomije formirana je kancelarija za koordinaciju antikorupcijskih aktivnosti Vlade Republike Srbije; Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog zakona Rapublike Srbije uvedena je posebna nova glava koja se odnosi na krivina dela korupcije i utvrene stroije kazne za ranije postojea dela koja u sebi sadre elemente korupcije13; Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala omogueno je efikasnije otkrivanje i gonjenje uinilaca krivinih dela davanja i primanja mita sa elementima organizovanog kriminala; usvojeni su Zakon o budetskomorganizacija Friedrich Ebert Stiftung, Evropskog pokreta u Srbiji, Transparency International Serbia, odnosno vladino-budetskog Instituta drutvenih nauka tokom 2001. i 2002. godine. Serija je bila organizovana u okviru est sesija: Korupcija u carini (29. 09. 2001), Korupcija u zdravstvu (27. 10. 2001), Korupcija u kolstvu (24. 11. 2001), Korupcija u policiji (26. 01. 2002), Korupcija u pravosuu (02. 03. 2002) i Korupcija u poreskim slubama (26. 04. 2002). Ovo je bio prvi (hm!) pokuaj u Srbiji da se problem korupcije analizira na konkretnim primerima i da se u razgovoru sa ljudima u ijim slubama izvesno postoji korupcija, potrae reenja da se suzbije korupcije. (Autor projekta Radojka Nikoli, Uvod, Otvoreno o korupciji: Poreske slube, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002.) 12 Na ovom delu spektra pojavila se, iznenadno, Vlada Republike Srbije, kao novonastali prvoborac u borbi protiv korupcije, tanije njeno Ministarstvo za finansije, koje je (s pravom, u liku ministra Boidara elia) preuzelo autorstvo na inauguraciju vladinog/nevladinog Saveta za borbu protiv korupcije. 13 Videti detaljnu analizu promena u legislativi Vesne Krsti u publikaciji ARGUMENTA Uputstvo za upotrebu korupcije. 31

sistemu, Zakon o privatizaciji, Zakon o finansiranju politikih stranaka i Zakon o javnim nabavkama; sprovedena je obimna kontrola raspolaganja budetskim sredstvima u protekloj deceniji; izvrena je sveobuhvatna reforma poreske politike i ukinuta su brojna diskreciona ovlaenja (kvote, dozvole, kontingenti i sl.). Zakon o duvanu, Zakon o igrama na sreu, Zakon o donacijama, Zakon o udruenjima i Zakon o narodnom advokatu (ombudsmanu) upueni su Narodnoj skuptini radi usvajanja; pripremljeni su i brojni drugi propisi koji predstavljaju sastavne delove institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije.14Navedeno prema: Vlada Republike Srbije, "Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije (akcioni plan") Uvod, interni tekst, 2002. Na prvi pogled, impresivno, s obzirom na prethodno stanje. U tekstu je dat i pregled "ostvarenih poetnih rezultata": antikorupcijskim timovima Ministarstva unutranjih poslova za prvih osam meseci 2002. godine javilo se 1.575 graana; podnete su 84 krivine prijave protiv 157 lica, od kojih je 117 lieno slobode; Ministarstvo finansija i ekonomije podnelo je krivine i prekrajne prijave protiv vie od 200 odgovornih lica (od kojih 16 bivih ministara) zbog nezakonitog i nenamenskog troenja budetskih sredstava; Srbija je zauzela visoko tree mesto u komparativnom pregledu antikorupcijskih stubova u 21 zemlji sveta koji je uradila Transparency International; na neformalnoj listi "Indeksa percepcije korupcije" ove organizacije Srbija je u toku prole godine prela sa 126. na 91. mesto. Ovo potonje govori da je, ipak, percepcija korupcije u naem drutvu i dalje visoka: graani i dalje smatraju da ne mogu svoja prava da ostvare na pravi nain, a da korupcija i dalje koi razvoj. Zato? Zato to navedeni "impresivni" institucionalni rezultati, uglavnom, nisu bili praeni i praktinim pokazateljima uspenosti borbe protiv korupcije, vidljivim za "obine" graane. Konkretno, "Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije" jo nije doneta a i ne zna se kada e doi na red. Nijedan prekrilac nije procesuiran zbog nezakonitog i nenamenskog troenja budetskih sredstava, iako su svi oni poznati imenom i prezimenom, svi "sluajevi" su se zaustavili na nivou javnih tuilatava, koja nisu podnela nijednu krivinu prijavu. Tuilatvo je, oigledno, usko grlo efektivne borbe protiv korupcije. Krivine prijave koje su podnete (prema ovom izvetaju Ministrarstva) uglavnom su se odnosile na "sitnu korupciju" (u rasponu od pakovanja kafe, pia ili bombonjera, pa do 100-200 evra). Nadalje, kompozicija optinskih antikorupcijskih timova sadravala je jo jednu komponentu, koja nije mogla da 3214

Sve u svemu, prevladala je "nova nepreglednost", moda s dobrim namerama, ali "i put u pakao je bio poploan... "15znaajno povea poverenje graana u njihovu nepristrasnost. U principu je trei lan tima bio pripadnik Slube dravne bezbednosti, to se, posebno u manjim sredinama, vie prepoznavalo kao potencijalna pretnja eventualnim podnosiocima prijava, jer je upravo ova sluba u prethodnom periodu bila osnovni nosilac "centralizovane korupcije"! Napokon, iako ne i na poslednjem mestu, koordinacija napora Vlade Srbije i nevladinih organizacija u borbi protiv korupcije bila je, u najmanju ruku, traljava: NVO sektor je, izgleda, vie bio shvatan kao konkurent nego kao saradnik na istom poslu. Ilustrovau to samo jednim primerom. Istraivaki i analitiki centar ARGUMENT je u saradnji sa meunarodnim vladinim organizacijama Catholic Relief Services i Freedom House realizovao estomeseni akcioni projekat "Kako suzbiti korupciju u Srbiji". Cilj projekta je bio osposobljavanje nevladinih organizacija u borbi protiv korupcije na lokalnom nivou. Rezultat projekta je, pored ostalog, bila publikacija Uputstvo za upotrebu korupcije, koja je tampana u 11.000 primeraka na srpskom i engleskom jeziku, s ciljem da se distribuira besplatno NVO sektoru u Srbiji. Trideset posto tiraa je ustupljeno Ministarstvu finansija i ekonomije. Veoma mali deo tiraa ove publikacije je distribuiran! 15 Da li se radilo o putu u pakao sa dobrim namerama, ili o virtuelnoj borbi protiv korupcije, moe da pokae sluaj vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Osnovan kao savetodavno telo, istina, bez neophodnih ingerencija ("mandata") da se ovim fenomenom u potpunosti meritorno (i autorizovano) bavi, osim kao "savet mudrih ljudi, sa istim rukama", Savet je, uoivi da korupcija opstaje kao sistem, te da je demokratska transformacija drutva pod znakom pitanja, krenuo u prezentovanje izvetaja o sluajevima korupcije. Reakcije su bile razliite. Graani su Savet prepoznali kao mesto koje im moe pomoi da ostvare svoja uskraena prava. Za neto vie od prethodnih godinu dana, Savetu je upueno oko 900 vapaja za pomo odnosno umesnih i utemeljenih predstavki. Najvie je bilo onih iz oblasti dubiozne privatizacije i bespravne izgradnje, u kojima su pepoznavani elementi korupcije. (Videti: www.antikorupcijasavet.sr.gov.yu). Vlada, koja je osnovala ovo telo, se u prvo vreme kitila Savetom, kako pred domaom tako i pred inostranom javnou, kao dokazom svoje ozbiljne namere da se "bori protiv korupcije". Skladna kohabitacija je trajala sve do trenutka kada su se izvetaji o sluajevima korupcije poeli baviti Vladinim agencijama (ne)posredno. Tada se prelazilo na "birokratsko-ekspertski nivo" i Savetu je 33

Profesije i korupcija Konjunkturna mantra je izbacila u iu negativnog javnog publiciteta (dakle, "najosumnjienijih", takorei koruptivno najozloglaenijih profesija) jednu gotovo standardizovanu "crnu" listu: carinici, policija, tuioci, sudije, zdravstveni radnici, prosvetari, slubenici javne uprave...Nema razloga da se previe sumnja da je ovakav vox popoli utemeljen na nekakvom iskustvenom saznanju, no to je tek potreban ali ne i dovoljan uslov da se u to potpuno pouzdamo kao u gotovu istinu, a ne cum grano salis prema bilo kojoj (navodno konanoj) istini. Pogotovo, jer se sloeni drutveni problemi ovih (i drugih) profesija ne povinuju tek tako short-cut opisima i definicijama, koji se (kao takvi) obino pokazuju kao palijativna, dakle, oneissue "vienja" za aktuelnu upotrebu.16 Recimo, ta ona govore o dvosmislenosti korupcije, kao disproporciji izmeu "zamamnih reenja", na jednoj, odnosno "vapijuih nepravdi", na drugoj strani? Koliko se ove druge, u sveoptim checks and ballances,zamerana nestrunost i "prekoraivanje mandata" koji mu je bio namenjen. Kada ni to nije bilo dovoljno, prelazilo se u medijsku satanizaciju, uskraivanje finansiranja i podizanje krivinih prijava (!) protiv pojedinih lanova Saveta. Mada je druga postmiloevievska (?) Vlada u svom koalicionom sporazumu istakla podrku Savetu, ona primenjuje, uz prethodne dve navedene, i strategiju ignorisanja. Policija i tuilatvo su ostajali nemi pred validnim dokaznim materijalom o postojanju korupcije u sluaju izvoza eera, privatizaciji (Jugoremedija, Veterinarski zavod, C market, Putnik, Robne kue, ..) prodaji Sartida, Nacionalnoj tedionici, bespravnoj gradnji... to se tie medija, oni su se prema Savetu odnosili u zavisnosti od interesa koje su imali njihovi finansijeri ili zakupci reklamnog prostora, a neretko i samog (ignorantskog i nipodatavajueg) odnosa novinara prema Savetu. 16 Neto od ovakvih aktuelistikih mantri moe se ilustrovati i sledeim katalogom, nesumnjivo tanih, ali ipak optih moralistikih mesta i slogana: Korupcija je nemoral i nepotenje; Mito i korupcija su rak rana naeg drutva; Korupcija najvie teti najsiromanijima, drutvu u celini i javnom moralu; Korupcija i mito raslojavaju drutvo na a) pojedince koji zloupotrebljavaju politiku i strunu mo radi line koristi; b) na one koji jo mogu da plate za svoja prava i c) na graane koji, usled nedostatka novca, ostaju potpuno obespravljeni. 34

u krajnjoj liniji kompenzuju, i na koji nain, utedama, prednostima, dobitima onih prvih? Ko, doista gubi, a ko dobija u toj ambivalentnoj "razmeni"? Konkretnije: koje se eksplicitno prozvane profesije mogu "odbraniti" od ovakvog (opteprihvaenog) odijuma javnosti, koje ga mogu tek relativizovati, a koje ga moraju prihvatiti kao "injenicu"? Ovako diferenciran pristup bio je mogu tek u treoj etapi, ukljuivanjem aktivistike komponente, odnosno mobilizacije pripadnika profesija za borbu protiv korupcije unutar sopstvenih profesija. Pokazalo se, naime, iz svih prethodno navedenih razloga, da se uspena borba protiv korupcije ne moe voditi samo kroz uspostavljene, vrste, institucionalne okvire i aranmane, a protiv profesija. U ovako shvaenoj borbi drutveno vane profesije (mada ne postoje nevane!) mogu da izgube dignitet i kredibilitet. Naprotiv, treba raditi na niihovom re-uspostavljanju iznutra, tako da, recimo, na skali ugleda profesor univerziteta, sudija, lekar, apotekar, zato ne, i carinik, itd. ponovo budu na vrhu eljenih profesija, suprotno inverznoj skali vrednosti, uspostavljenoj tokom devedesetih godina prolog veka, kada su istraivanja meu mladima pokazivala da se na njihovoj listi poeljnih buduih zanimanja na vrhu nalazi policijac! Recimo, ta to govori o dvosmislenosti korupcije, kao disproporciji izmeu "zamamnih reenja", na jednoj, odnosno "vapijuih nepravdi", na drugoj strani? Koliko se ove druge, u sveoptim checks and ballances, u krajnjoj liniji kompenzuju, i na koji nain, utedama, prednostima, dobitima onih prvih? Ko, doista gubi, a ko dobija u toj ambivalentnoj "razmeni"? Konkretnije: koje se eksplicitno prozvane profesije mogu "odbraniti" od ovakvog (opteprihvaenog) odijuma javnosti, koje ga mogu tek relativizovati, a koje ga moraju prihvatiti kao "injenicu"?

35

Profesije (i korupcija)17 Profesija ima dugu istoriju definisanja pojma, koja je zapoeta shvatanjem profesije u kontekstu eshatolokog pojma poziva (nem. Beruf) tokom XVI veka. Nakon srednjeg veka profesija dobija novu, ali u sutini ne mnogo izmenjenu definiciju, po kojoj je ona shvatana kao zanimanje kojem se pojedinac u potpunosti predaje kao svom pozivu. U tom periodu status profesije su imala svetenika, lekarska, pravnika, naunika i umetnika zanimanja. Ove profesije su bile dostupne samo pripadnicima viih nivoa drutvene stratifikacije, odnosno onima koji su bili slobodni (od potrage za materijalnim dobrima) tako da su ove profesije upravo zbog toga dobile epitet slobodne. Savremene definicije profesije se zasnivaju na dugotrajnom i univerzitetskom obrazovanju, autonomnosti i visokom drutvenom ugledu. U sociolokom diskursu profesija pripada grupi elemenata drutvene strukture, ijim istraivanjem je mogue analizirati znaajan deo drutvenosti bilo kojeg drutva, jer se upravo kroz profesiju prelama znaajan deo kulturnoantropolokih, politikih, socijalnih, ekonomskih i psiholokih deterministikih spletova. U prilog tome govori obimna literatura, kojoj su veliki doprinos dali u prvom redu Dirkem, Veber, Merton, Parsons, Guldner, Grinwud i Gud. Opisijui drutvenu podelu rada, Emil Dirkem istie da sa njenim razvojem dolazi do specijalizacije znanja, te tako nastaje novi element drutvene strukture, profesija. On ve tada uvia znaaj profesionalnih udruenja, koja treba da spree narastajuu anomiju. Funkcija profesionalnog udruenja, po Dirkemovoj zamisli, je da razvije nove forme profesionalne solidarnosti i tako predupredi nastupajuu drutvenu anomiju. Maks Veber je izneo tezu o nastanku profesije smatrajui da one nastaju sa razvojem duha racionalnosti. Istraujui

17

Autor Zoran Gavrilovi 36

nastanak i genezu "miroljubivog i graanskog kapitalizma"18, Veber protestansku etiku smatra modelirajuom determinantom nastajanja kapitalizma u XIV i XV veku. Objanjenje za ovu tvrdnju Veber nalazi u injenici da je protestantska etika razvila pozitivan stav prema predanom i disciplinovanom radu kao nainu spasenja, napravivi diskontinuitet sa dotadanjom hrianskom teologijom, koja je rad tretirala kao kaznu za prvobitni greh. U okvirima protenstantizma, smatra Veber, nastala je etika dunosti, koja se oslanjala na kalvinistiko uenje o predestinaciji, prema kojem je ovekova sudbina samo deo u sutini nepromenljive Boanske volje. Prema tom uenju, svaki ovek je duan da uporno i predano radi, uzdravajui se od luksuza i uivanja u steenim dobrima. Kada je u pitanju spasenje, kao cetralno mesto u hrianskoj teologiji, ono je individualnog karaktera. Naime, niko ne moe biti siguran da je izabran za spasenje, mada se to moglo prepoznati pomou pojedinih znakova. Prvi i najvaniji od njih je uspeh u poslu, kojim se dotini pojedinac bavi. Tako je podrutvljavanje protestanske etike bio put ka uspostavljanju racionalnosti, na taj nain to su religijski sadraji doprineli sistematskom radu i racionalnom odnosu prema poslovanju stavarajui, kao ni jedna religija do tada, privrednu etiku. Racionalnost nije opstala samo u ekonomskom sistemu drutva. Ona je postala osnov za izgradnju birokratske dravne uprave u ijoj se osnovi nalaze zakon, procedura i bezlini dravni slubenik. Talkot Parsons, navodi tri principa nastanka profesije: princip vee racionalnosti, princip funkcionalne specifinosti i princip nesocijalne selektivnosti u pruanju usluga. Parsons smatra da se profesija bazira na posedovanju racionalno strukturiranog znanja o nekom podruju stvarnosti koja se

Pored ove vrste kapitalizma Veber je smatrao da postoji i "politiki kapitalizam". Politiki kapitalizam je bio karakteristian za Rimsko carstvo, kada se materijalna dobra nisu sticala kroz racionalan i disciplinovan rad, ve pekulacijom i korienjem politikog uticaja i privilegija. 37

18

institucionalizuje kroz obrazovni proces, ali tek onda kada to znanje bude funkcionalno bitno za drutvo. Od savremenih teoretiara profesije pomenuemo E. Grinvuda koji smatra da profesija ima sledee osobine: Profesionalno znanje se bazira na odgovarajuem nauno teorijskom znanju Posedovanje strunog i ekspertskog autoriteta Profesionalna aktivnost je zatiena odreenim drutvenim pravilima, kojima su dati instutucionalni okviri za obavljanje date delatnosti Profesionalno delovanje je regulisano etikim kodeksom Pripadnici profesije formiraju svoju profesionalnu subkulturu19 Za potrebe ovog istraivanja koristili smo Wotsonovu definiciju profesije20, gde on profesiju definie kao zanimanje koje uspeva da stekne visok poloaj i autonomiju u drutvu na osnovu svoje ekspertnosti i monopola u datoj oblasti. Poto unutar ove definicije postoji novi pojam, zanimanje, potrebno ga je pojasniti. Zanimanjem se smatra posao koji pojedinac obavlja i od kojeg ivi, iza kojeg stoji struno obrazovanje. Da bi neko zanimanje postalo profesija potrebno je da ima: Razvijenu osnovu teorija i tehnika koje ine sistematski zaokruenu celinu i osnovu za profesionalo delovanje Monopol na strunu ekspertizu Prepoznatljivost od strane javnosti Profesionalnu organizovanost Razvijenu profesionalnu etiku Profesionalni argon Na osnovu ovih pet dimenzija mogue je pratiti stepen izgraenosti profesije. Pored navednih pokazatelja organizovanost profesije moe se meriti i stepenom organizovanosti institucija za profesionalno obrazovanje, tipovima organizacija u kojima se pripadnici profesije najvie zapoljavaju i organizovaNavedeno prema: Silvano Boli (2003), Svet rada u transformaciji, Plato, Beograd 20 Silvano Boli, Ibid. 3819

nosti profesionalnih udruenja. Izgradnje profesije ima nekoliko faza: Stvaranje zanimanja koje zauzima puno radno vreme, odnosno prelazak od zanimnja ka profesiji Izgradnje profesionalnog udruenja Stvaranje institucija za profesionalno obrazovanje Izgradnja autonomnosti u odnosu na srodne profesije Posmatrano iz strukturalne vizure, svaka profesija ima pripadnika profesije, sistem kolovanja, profesionalno udruenje, ustanove u kojima su pripadnici profesije zaposleni i profesionalnu etiku. Pored navedenog, profesija ima i okruenje, odnosno klijente, dravne organe koji su za nju nadleni/superordirani i drutvo u najirem smislu te rei. Proces izgradnje profesije kroz uspostavljanje sistema kolovanja, priznavanje diploma od strane drave, uspostavljanje profesionalnog udruenja i sistema profesionalnih vrednosti, kao i naina sankcionisanja onih ponaanja koji smanjuju ugled profesije u drutvu i formiranje prepoznatljivog ponaanja pripadnika profesionalne zajednice naziva se profesionalizacijom. Profesionalizacija se shvata i kao poveanje broja novih profesija. Naime, opadanjem znaaja srednjevekovne skolastike i moi crkve kao proto-dravne institucije, te razvijanjem drutvene podele rada i naunotehnolokim napretkom, poveavao je se broja profesija.21

Uvidom u istoriju profesionalizacije uoava se postojanje dva naina nastajanja profesija. Prvi je bio etatistikog, a drugi voluntaristikog karaktera. Etatistiki model profesionalizacije karakterie dominacija drave u izgradnji profesije. Drava preko izvrne vlasti organizuje sistema obrazovanja, vri finansiranje rada ustanova, donosi zakone u oblastima vitalnim za delovanje profesije, osniva i ureuje profesionalno organizovanje. Etatistiki model profesionalizacije je bio dominirajui u Srbiji. U najveem broju sluajeva posebnost i znaaj profesije su odreivali potrebu drave da inicira njeno formiranje, jer je ona bila od stratekog znaajna za razvoj nekog dela drutva. Ova tvrdnja posebno vai za period nakon Drugog svestskog rata. U elji da kontrolie celinu drutvenog ivota, socijalistiki poredak je profesionalizaciju stavio u funkciju etatizacije drutvenog ivota. Sa 39

21

Centralnu ulogu u procesu profesionalizacije ima profesionalna socijalizacija, proces koji ima za cilj razvijanje profesionalnog identiteta novoiniciranog lana profesionalneraspadom socijalistikog sistema etatistiki model profesionalizacije je zapao u krizu, koja ni do danas nije prevaziena. U situaciji kada je sa jedne strane etatistiki model profesionalizacije u krizi, a sa druge strane se intenziviraju procesi deetatizacije drutvenog ivota, profesionalizacija dobije nove konture. Novi akteri profesionalizacije postaju istaknuti pripadnici profesije, delovi ili cela profesionalna zajednica, odnosno delovi ili cela profesionalna udruenja. U zavisnosti od karaktera profesija, dolazi do razliitih promena u procesu profesionalizacije. Negde se promene deavaju na svim nivoima, koji su zakonom dozvoljeni, a negde samo u onim aspektima gde pripadnici profesije imaju interes ili mogunosti. Tako se od etatistikog modela profesionalizacije prelazi ka voluntaristikom. Negativna posledica institucionalnog vakuuma na nivou profesionalnog organizovanja je jaanje tendencija deprofesionalizacije, koja je vie izraena u onim profesijama koje su bile vie vezane za dravu. Ovo se u prvom redu odnosi na vojsku, policiju i ostale slube bezbednosti, zatim sudije i tuioce, carinike, javne slubenike, te lekare, farmaceute i, na kraju, srednjokolske i univerzitetske profesore. Svaka od ovih profesija u Srbiji je na razliite naine bila deprofesionalizovana tokom protekle decenije. Zajedniko svim navedenim profesijama je injenica da je deprofesionalizacija bila sprovedena uz (preutnu) saglasnosti profesionalnih zajednica. Profesionalne zajednice bivajui nespremne da (od)brane svoju profesionalnu autonomnost i autokefalnost (Veber, 1976), prihvatile su sauesnitvo u samoponitenju. Kao mehanizmi deprofesionalizacije korieni su: umanjivanje novanih izdvajanja za rad ustanova i zaposlenih, kadriranje politiki lojalnih upravnih organa koji su u situaciji bezakonja dovodili ustanove u stanje koruptivne organizovanosti. Ovome treba dodati i usvajanje zakonskih akta, kojima se legalizuje deprofesionalizacija, kao i osnivanje ili podravanje rada onih profesionalnih udruenja koja su pod kontrolom partijski lojalnih pojedinaca.

40

zajednice. Profesionalnom socijalizacijom on upoznaje nain organizovanja sopstvene profesije, usvaja vrednosti, principe, ideale karakteristine za profesiju, razvija etiku profesionalne odgovornosti kako prema profesiji tako i prema graanima klijentima i na kraju, razvija svesti o profesionalnim interesima i potrebi profesionalne solidarnosti i organizovanja. Kao i svaka druga socijalizacija, tako i profesionalna ima agense: obrazovne institucije u kojima se obrazuju pripadnici profesije, ustanove u kojima rade, asopisi koji se bave stanjem u profesiji i profesionalna literatura, profesionalni autoriteti, profesionalno udruenje i profesionalni kodeks. Pored agenasa tu su i sadraji profesionalne socijalizacije su struna znanja, vrednosti, interesi i pravila ponaanja u javnom ivotu. Socijalizacija pripadnika profesije je nezamisliva bez dva elementa: profesionalnog udruenja kao institucionalnog i profesionalnog kodeksa kao normativnog elementa. Profesionalno udruenje je institucionalizovana energija profesionalne zajednice u funkciji razvijanja profesionalne zajednice, kako iznutra, tako i prema spolja u odnosu prema dravnom i civilnom sektoru. Energija profesionalnog udruenja se manifestuje u istoriji, lanstvu, organizovanosti, aktivnostima, autoritetu kod pripadnika svoje i drugih profesija, ali i uticajem koji ostvaruje na dravni i civilni sektor. Meu teoretiarima profesije postoji saglasnost da bez postojanja profesionalnog udruenja nema profesije, a neki ga, kao Caplow, stavljaju na prvo mesto. Profesionalna udruenja se razlikuju po stepenu kompleksnosti, hijerarhinosti i rigidnosti. Neretko pripadnici profesije svoje profesionalne interese pokuavaju ostvariti kroz sindikalne organizacije. Dijapazon ciljeva koje sebi postavljaju profesionalna udruenja se kree od okupljnja zarad razmene strunih znanja i druenja, kako je to najee u totalitarnim reimima, pa do toga da ona preuzimaju u delu ili celini "pravo raspolaganja monopolom na ekspertizu", to znai da imaju pravo da lustriraju one lanove profesionalne zajednice koji se ogree o profesiju ili struku. Vrlo esto profesionalna udruenja su sukreatori strategije razvoja u oblasti koja je od interesa za profesiju kao i politike obrazovanja, ona kontroliu proces regrutacije novih pripadnika i41

unapreuju struna znanja pripadnika, kontroliu profesionalnog rada i pregovaranje oko cene usluga. * * *

trita

Primenivi gore razmotreni pristup korupciji nastojali smo da oslikamo deterministiki sklop korupcije na nivou profesije. Na prvom nivou se nalazi "monopol na interpretaciju stvarnosti" pravo ekspertize. Upravo ova injenica otvara pitanje granice izmeu naruavanja autonomnosti profesije i zatite prava ekspertize koju svaka profesija ima, te predupreivanja i sankcionisanja eventualnog zloupotrebljavanja monopola strunosti. U istoriji prevencije korupcije poznat je sluaj amerikih lekara bez ije saradnje sa timom advokata nije bilo mogue dokazati korupciju jednog lekara. U tom kontekstu, od sutinskog znaaja je jaanje profesionalnih udruenja, koja e, u okviru svojih organa, lustririrati korumpirane pripadnike profesije, to je najefikasniji nain da "prirodni monopol" odreene profesije ne bude zaklon za korupciju. Drugi nivo se odnosi na sukob tradicionalizma, koji je posebno prisutan u starijim profesijama (lekari, profesori, svetenici, sudije uitelji) i duha racionalnosti, koji proima institucionalni sistem modernih drutava. O ovom fenomenu govori i A. Mok analizirajui odnos starih i novih profesija. On istie distinkciju u prioritetima i mehanizmima funkcionisanja ova dva tipa profesija. Prema tvrenju ovog autora tradicionalne profesije su usmerene na upotrebu znanja, svestrano obrazovanje, prednost primenjenog nad fundamentalnim znanjem, insistiranje na samostalnosti strunjaka, usmerenost prema nauci, tenja ka nezavisnom statusu, kontrola profesionalnog ponaanja i kombinovanje praktinog i teorijskog rada. Novije profesije imaju suprotnu orijentisanost: usmerenost na proizvodnju znanjem i okrenutost ka fundamentalnom znanju, timskom radu, tenja za strunimm priznanjem i prihvatanjem profesionalnog nadmetanja. Profesionalna kontrola se sprovodi kroz kontrolu znanja i veliki znaaj se pridaje ueu u akademskoj zajednici i kultivisanju teorijske42

i metodoloke kompetentnosti. Ova podela nije uoljiva samo na nivou razliitih profesija, ve je ona prisutna i unutar iste profesije. Ta napetost direktno utie na odrivost institucija nastajanjem diskrepancije izmeu onoga to pripadnici profesije ele i onoga to im pripada i na ta se obavezuju. Prethodno reeno se najbolje manifestuje na nivou motivacije za izbor i bavljenje profesijom, zatim karakterom i mogunostima napredovanja i nazadovanja, kao i oekivanjima od klijenta i drutva u pogledu prestia, potovanja, nagraivanja (i u materijalnom i u nematerijalnom smislu) i uticaja. Trei nivo je neodrivost institucionalno-normativnog sistema koja se ogleda u: 1. neadekvatnoj materijalno-tehnikoj opremljenosti institucija 2. neadekvatnom materijalnom poloaju zaposlenih u institucijama 3. neadekvatnoj kadrovskoj politici koja, s jedne strane, stvara disproporcije u strukturi kadrova, a s druge, ne uspostavija jasan sistem evaluacije uinka zaposlenih 4. prevelikoj zavisnosti od "nadreenog okruenja", odnosno zakonodavne i izvrne vlasti 5. nepostojanju strategija razvoja navedenih podsistema drutva. Stanje neodrivosti institucija direktno stvara njihovu dezorganizaciju, koja se manifestuje u: 1. frustriranosti materijalnim poloajem 2. frustriranosti poloajem u drutvu 3. postojanju nejasanog sistema napredovanja i nazadovanja u karijeri 4. postojanju svesti da nita ne zavisi od strunog i profesionalnog angamana i kvaliteta 5. postojanju nejasnog sistema nagraivanja i sankcionisanja 6. nepostojanju vrednosne saglasnosti na nivou institucije o karakteru odnosa unutar institucije i odnosa prema drutvenom okruenju 7. sukoba izmeu onih koji su protiv promena i onih koji su za promenu stanja 8. nepoverenja u institucije od strane klijenata43

U situaciji kada procesi (re)institucionalizacije nisu dovoljno prisutni reenje za deo institucija je u alternativnim strukturama. Alternativne strukture se neretko pretvaraju i u koruptivne devijacije, ime se postie izvesnost, smanjenje frustriranosti zaposlenih i klijenata, jasan sistem koordinacije i komunikacije, jasan sistem nagraivanja za uloena zalaganja, mogunost pripadnika profesije da se "zbiju" ("solidarnost", l'esprit des corps) na grupnom i profesionalnom i institucionalnom nivou.22 Tako dolazimo do opte sheme (Shema 3 u Prilogu), koja skicira deterministiki sklop korupcije na nivou profesije, oslanjajui se na generiku definiciju korupcije. Naime, determinacija korupcije na nivou profesije ima dva sutinska izvora. Prvi se nalazi unutar profesije, a drugi u njenom funkcionalnom okruenju. U oba sluaja izvori indukcije korupcije se mogu segmentirati na neposredne i posredne aspekte, a opet unutar postoje institucionalni, grupni i personalni nivoi determinacije. Priloena shema locira sve potencijalne "rizine take", koje same ili u sadejstvu sa ostalim indukuju korupciju. Te rizine take unutar profesije su profesionalno udruenje, matine ustanove u kojima su zaposleni pripadnici profesije, drutveni identitet pripadnika profesije (profesionalna podkultura), personalni habitus, neizgraenost (anti)koruptivnog normativa i postojanje koruptivnog potencijala, kako na grupnom tako i na personalnom nivou pripadnika profesije.

to se tie alternativnih struktura i funkcija iz kojih nastaju koruptivne devijacije, za njihovu analizu potrebna je obimnija i empirijska graa. Ipak na osnovu analize raspoloivog istraivakog materijala moe se postaviti nekoliko pitanja. Jedno od njih je u kojoj meri je korupcije na nivou nekih profesija posledica nefunkcionalnosti sindikalnog organizovanja, odnosno u kojoj meri pripadnici nekih profesija svoja sindikalna prava ostvaraju kroz korupciju. Kada su u pitanju alternativne strukture koje stvaraju korupciju su kampanelizam, kronizam, etnoreligijski, generacijski, profesionalni, klasni favorizam, nepotizam, lobiranje... .

22

44

Kada je u pitanju profesionalno udruenje, samo njegovo nepostojanje je dovoljan indikator korumpiranosti profesije. Drugi indikator obima i karaktera korumpiranosti profesije je u kojoj meri profesionalno udruenje obavlja svoju funkciju i tako posredno utie na prevenciju korupcije. To u konkretnom sluaju znai da samo profesionalno udruenje mora da svojim aktinostima ojaa proces profesionalne socijalizacije i unapredi profesionalni identitet pripadnika profesije. Pored profesionalnog udruenja, na institicionalnom nivou kao potencijalni kreator korupcije je matina ustanova. Nain upravljanja, selekcija kadrova, modeli komunikacije, sistem evaluacije rada, mogunosti i naini strunog i upravnog napredovanja, karakter radnog zadovoljstva su vie nego zahvalni pokazatelji potencijala za korupciju. Naime, ukoliko je upravljaka struktura blia autokratskom ili oligarhijskom modelu distribucije vlasti i moi to je mogunost za korupciju vea. to se tie veze izmeu selekcije kadrova i korupcije, ona je posredavana postojanjem jasnih kriterijuma. Isto vai i za napredovanja unutar ustanove. I, na kraju, radno zadovoljstvo je moda i najbitniji indikator potencijalne korupcije. Nezadovljstvo radom nije samo uslovljeno uslovima rada i platom, ve ono ima i personalnu dimenziju koja je uslovljenja ukupnom ivotnom motivacijom. Povezano sa prethodnim je i sledei uzrok korupcije na nivou profesije. To je drutveni identitet pripadnika profesije ili njihova profesionalna potkultura. Profesionalna potkultura kao uzrok se javlja dvojako, kada ne postoji i kada postoji. Kada ne postoji profesionalna potkultura na korupciju utie preko anomije, stanja kada nastupi voluntarizam pripadnika profesije, te se svaki pripadnik profesije prepusti sebi. U sluaju postojanja profesionalne potkulture sami sadraji (stilovi ivota, vrednosti, ideali) mogu biti izvor koruptivnog ponaanja. Ve smo istakli znaaj ivotne motivacije pripadnika profesije kao izvora korupcije u kontekstu radnog zadovoljstva. Neusklaenost ivotne motivacije sa onim to pojedinac dobija od profesije je u mnogim sluajevima uzrok korupcije. Upravo taj disbalans se reava koruptivnom kompenzacijom.45

Kao i kod posrednih tako i kod neposrednih faktora korupcije, u predloenoj shemi oni su podeljeni na institucionalni, grupni i individualni nivo. Na institucionalnom nivou akcenat je stavljen na postojanje antikoruptivnog normativnog okvira i antikoruptivnog aktivizma u reiji profesionalnog udruenja. to se tie ostala dva nivoa panja je usmerena na razvijanost antikoruptivnog ponaanja, kada je u pitanju grupni nivo, odnosno kognitivna, konativna i emocionalna komponenta koruptivnog ponaanja pripadnika profesije kada je u pitanju personalni nivo. Vanprofesionalni determinizam profesionalne korupcije je analogno profesionalnom determinizmu podeljen na posredni i neposredni. Na posrednom nivou, kao izvor korupcije se javlja odnos drave kako prema profesiji, tako i prema segmentu drutvenog sistema u kojem ona egzistira. Da bismo utvrdili karakter i obim uzroka potencijalne korupcije potrebno je napraviti analizu strategije razvoja i iz nje proisteklog institucionalno-normativnog okvira. Ovaj faktor korupcije ima dve dimenzije. Pored drave, kao okruenje profesije javljaju se klijenti profesije, pravna i fizika lica, i nadreeni dravne ustanove i organi. Njihova karakterologija i ponaanje moe biti znaajan izvor korupcije. Na neposrednom nivou izvore korupcije treba traiti u nepostojanju antikoruptivnog normativnog okvira i njegovog kvaliteta, odnosno antikoruptivnom potencijalu klijenata i pripadnika nadreenih dravnih ustanova i organa. Ovako posmatrana, korupcija se moe klasifikovati na sistemsku i tranzicionu. Sistemska korupcija je indukovana uspostavljanjem institucionalno-normativnog okvira koji na posredan ili neposredan nain stvara uslove da institucije postanu neodrive, odnosno da se stvore legalni uslovi za njihovu korupmiranje.23 Tranziciona korupcija je posledica reformisanja ili izgradnje institucionalno-normativnog okvira uPrimeri sistemske korupcije u Srbiji su donoenje Zakon o sudijama, Zakon o organizaciji rada sudova, Zakon o zdravstvenoj zatiti i Zakon o lekarskim komorama, kojima se legalizuje dominacija izvrne vlasti i umanjuje autonomnost navedenih segmenata drutvenog sistema. 4623

nekom delu drutvene strukture. Najbolji primer tranzicione korupcije je nespremnost dosadanjih vlada da reorganizuju zdravstvo na prevashodnoj ekonomskoj odrivosti. Takva neodrivost je dovela do toga da je koruptivna cena zdravstvene usluge vea nego da su te cene ustanovljene na tritu zdravstvenih usluga. U dezorganizovanom okruenju profesionalno organizovanje nije u vidokrugu pripadnika profesije, jer funkciju profesionalne reprezentacije je preuzela korupcija. Nemogunost da se zadovolje bazini interesi obesmiljava ideju i umanjuje spremnost na profesionalno organizovanje. Ovome treba dodati da su profesije u naem drutvu na niskom nivou institucionalne izgraenosti, te da je proces profesionalne socijalizacije kao centralni element u izgradnji profesije jo uvek rudimentaran. To za posledicu ima nizak nivo profesionalne identifikacije i aktivizma, koji bi imao za cilj jaanje profesije kako iznutra, gradnjom i jaanjem profesionalnog udruenja i intenziviranjem njegovih aktivnosti, tako i bolje drutveno pozicioniranje profesije, koja ima autentian i osoben l`sprit des corps. Nasuprot tome, s jedne strane smo naili na sporadini individualni "entuzijazam" i akcidentalnost (ponekad na rubu incidentnosti24 u pokuajima izgradnje i/ili ouvanja dostojanstva profesije i, s druge strane, na masovnu, preutnu ili eksplicitnu apatiju i anomiju ("vrednosni vakuum") kod ostalih pripadnika profesija, koji reavanje svojih problema, izmeu ostalog, vide to u pojedinanim, to u grupnim koruptivnim aranmanima. Na nivou profesije mogu se identifikovati dve vrste korupcije.Na fokus grupnom razgovoru u Kragujevcu, sa lanovima Srpskog lekarskog drutva Okruna podrunica Kragujevac je reeno da je 2002. lokalna kampanja nekih lanova ove podrunice Za zdravstvo bez korupcije naila na najee otpore, pored centrale u Beogradu, upravo meu ugroenim lanovima Podrunice! (Lana ili prava esnafska solidarnost?) Moda i zbog toga to je moto ove kampanje bio: Zbog nas koji to nismo, kaite glasno imena onih koji to jesu. Iako je leaflet kampanje sadrao i mogunost da se upiu imena onih koji jesu, u glasakim kutijama nije se nala nijedna (a mogla je biti anonimna) prijava od strane pacijenata! 4724

Prvi tip korupcije je eksterna korupcija, korupcija izmeu pripadnika profesije i klijenta (u naem sluaju pacijenta, studenta, graanina u sporu i graanina na carini, odnosno pravnog lica - preduzea25). Drugi tip korupcije je interna korupcija, gde se u ulozi korumpiranog i koruptora nalaze pripadnici profesije. Nezavisno od toga o kojoj profesiji je re, eksterna korupcija je posledica neadekvatnih plata, uslova rada, ali i neodgovarajue politike sankcionisanja velike korupcije, koja je prisutna, kod kako pripadnika bive tako i sadanje vlasti, te spremnosti klijenata da svoja prava plate na koruptivan nain. Eksterna korupcija je u funkciji sticanja materijalnih dobara. Interna korupcija je posledica nepostojanja adekvatnih mehanizama selekcije unutar profesije, bilo kada je u pitanju struno napredovanje ili napredovanje u upravljakoj strukturi, ili uticaja lokalnih i republikih centara moi na rad institucija.

U fokus grupnim razgovorima sa carinicima bili smo u prilici da se upoznamo sa argonom autentiosti u kojem su kodirane sitna i krupna korupcija. Ii kui sa kesom oznaavalo je model preivljavanje sitno korumpiranih (viski, box cigareta ili slini mali pokloni). Model Otvori zatvori je ifra za krupnije dilove pre svega, poslove u okviru pedicije. 48

25

DRUGI DEO Socioloka analiza kodeksa profesionalne etike26 - Desktop istraivanje postojeih kodeksa profesionalne etike Desktop analiza je sprovedena kao pretekst terenskog baseline istraivanja meu pripadnicima izabranih profesija. Ona je trebalo da utvrdi primerenost pojedinih postojeih kodeksa ciljevima i drutvenoj ulozi konkretnih profesija i da ukae na take u kojima bi se kodeksi profesionalne etike (eventualno) mogli (i morali) nadograditi, posebno u antikorupcijskom aspektu. U metodskom smislu, to je bila analiza sekundarnih podataka, dokumenata, kodeksa, normativnih akata, uputstava i uredbi o propisanim nainima ponaanja i delovanja pojedinih profesija i medijskih napisa. Desktop istraivanje kodeksa profesionalne etike je realizovano na osnovu sledeih izvora: Arhive Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM); Arhive OEBS (OSCE); Postojeih Kodeksa i Nacrta kodeksa profesionalnih udruenja i institucija; Press-clippinga ARGUMENTA INTERNET pretraivanja i Dokumenata prezentovanih na seminaru Standardi u javnom ivotu seminar za Srbiju i Albaniju, British Association for Central and Eastern Europe (BACEE), London, 2003. Klasifikacija analiziranih kodeksa 1. Kodeks sudijske etike (1998.) 2. Standardi sudijske etike (Drutvo sudija Srbije 30. 06.

2003.)

3. Kodeks ponaanja izabranih predstavnika lokalne vlasti optine ukarica 4. Privremeno pravilo ponaanja radnika carinske slube26

Autor Stjepan Gredelj 49

5. Strategija borbe protiv korupcije u carinskoj slubi 6. Kodeks ponaanja (na carini) 7. Kodeks ponaanja radnika UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP) 8. Kodeks policijske etike Kao analitiki okvir za analizu kodeksa pogodno sredstvo predstavljali su tzv. Nolanovi Standardi ponaanja javnih slubenika (Komitet za standarde u javnom ivotu u britanskom parlamentu, Prilog 3) i uputstvo Dravna sluba, etika i pristojnost (Prilog 4). Kombinovanjem naela iz ova dva dokumenta formirali smo listu optih i posebnih principa koji svaki etiki kodeks minimalno treba da propisuje. Opti principi (sadrani u oba dokumenta): Objektivnost/nepristrasnost Odgovorno