procesna tehnika 2009 - broj 1

ПРОЦЕСНАТЕХНИКАБРОЈ 1

ЈУН 2009.ГОДИНА 21.

w w w.smeits . rs

Процесне технологије

Инжењерска пракса

Тема броја

Економска анализа процесних постројења

Мерење криве хлађења ливеног гвожђа

Анализа прорачуна делова посуда под притискомДео 1: Данца

Издавач:Савез машинских и електротехничких инжењера Србије (СМЕИТС)Кнеза Милоша 7а/II, 11000 Београд

ФОНД ИНГ - фонд за унапређење процесног и енергетског инжењерства и заштите животне срединеРадоја Домановића 16, 11000 Београд

Главни и одговорни уредник:Србислав Генић

Сарадници:Александар ПетровићИлија КовачевићДејан Радић

Технички уредник:Иван Радетић

Web тим:Стеван Шамшаловић

За издавача:Милош Галебовић

Контакт[email protected]

Публикација је бесплатна.

Садржај публикације је заштићен.Коришћење материјала је дозвољено искључиво уз сагласност аутора.

ПРОЦЕСНАТЕХНИКА

На основу мишљења Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије, број 413-00-1468/2001-01 од 29. октобра 2001, часопис “Процесна техника“ је ослобођен плаћања пореза на промет роба на мало, као публикација од посебног интереса за науку.

број 1, јун 2009. година 21.САДРЖАЈ:

ТЕМА БРОЈА:06 Економска анализа процесних

постројења, Део 1

40 Економски индикатори: CE plant cost index, M&S equipment cost index

ПРОЦЕСНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И НОВИ ПРОИЗВОДИ14 Мерење криве хлађења ливеног

гвожђа

ПРЕГЛЕД ЗАКОНА И ТЕХНИЧКИХ ПРОПИСА

30 Процедуре испитивања посуда под притиском према EN 13445-5:2002

КОЛУМНЕ

УВОДНИК

ИНЖЕЊЕРСКА КЊИЖАРА

ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ

ТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ

КОНГРЕСИ И САЈМОВИ

ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА јун 2009. 3

ОГЛАШИВАЧИ

16 Уређаји са Х зрацима за инспекцију производа прехрамбене индустрије

ИНЖЕЊЕРСКА ПРАКСА

18 Конструкциони материјали нискотемопературских и криогених постројења

20 Двофазни токови у хоризонталним и вертикланим цевима

22 Преглед коефицијената за Антоанову једначину за поједине елементе

26 Анализа прорачуна делова посуда под притиском према српским и светским стандардима, Део 1: Данца

34 Преглед усвојених закона

AIRTRENDBABCOCK BORSIG POWER USLUGEBEOGAS AQUATERMDELTA INŽENJERINGDELTA TERMFIA GROUPIMI INTERNATIONALKIRKAKLIMA MLINDE

MESSERMIP Procesna opremaPIPETECH JOCICPROINGREMMINGSAGAXSGSSIDEK INŽENJERINGTEXOWILOZAVOD ZA ZAVARIVANJE

http://www.che.com/pci/



mailto:[email protected]

4 јун 2009. ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

УводникПТ

Уводник

Поштоване колегинице и колеге,

1985. године сам био студент треће године факултета, тек уписан на Одсек за процесну технику (Машински факултет Београд), када се на часу појавио професор Мартин Богнер, први уредник часописа са првим, тек изашлим бројем Процесне технике. Као

студент, који има прилику да чита чланке које су писали Д. Поповић, С. Чантрак, С. Ристић, Б. Јаћимовић, С. Илић и други, осетио сам се јако важан и наравно задовољан, јер сам поред осталог схватио да полако постајем део инжењерског света. Процесна техника је као часопис преживела тешка времена и савладала многе препреке. 2003. године је престала са излажењем, а ево сада се налази опет пред очима читалаца у сасвим новом облику.

Пре три године, паралелно са оживљавањем конгреса Процесинг, почели су и разговори на Одбору за Процесну технику СМЕИТС-а, о могућностима да поново почне свој живот и часопис. Намерно не кажем да се обнови, јер је након низа разговора установљен потпуно нови концепт часописа. Као што вам је наравно јасно, јер читате преко компјутерског монитора, овај часопис ће имати сасвим нови изглед и нову техничку припрему. У питању је «електронски» часопис који ће бити доступан широком читалаштву преко интернета. Уколико доставите своју e-mail адресу СМЕИТС-у добићете аутоматско обавештење о излажењу часописа, као и друге информације од интереса. Након логовања бићете у могућности да са сајта скинете комплетан број часописа.

Часопис ће поред нове форме имати и нови карактер, који ће се огледати пре свега у потпуној оријентацији на инжењерске проблеме практичне природе. На жалост у нашој земљи овакви часописи су ретки, пре свега због тога што у се обиљу материјала који се штампа постоји чудна мешавина научних и стручних чланака. Идеја уредништва и став СМЕИТС-а је да овај часопис не треба да објављује научно оријентисане чланке, јер у свету постоји цео низ искључиво научно оријентисаних часописа од великог утицаја (тзв. JCR листа часописа) где се наши научници могу опробати. Процесна техника треба да буде часопис који ће омогућити инжењерима да успешно прате дешавања и трендове у свом најближем окружењу, те да се према њима оријентишу и поставе. Тако ће, на пример, посебна пажња у првих неколико бројева бити посвећена економским кретањима на светском тржишту, јер светска економска криза достиже свој зенит и развијене привреде се припремају за наредни период. У том смислу стараћемо се да редовно објављујемо светске економске индикаторе везане за процесну индустрију.

Предвиђене су следеће рубрике:Вести; •Писма читалаца;•Преглед техничке литературе (књиге, технички прописи, итд.);•Најаве и извештаји са конгреса и сајмова; •Нове технологије и технички уређаји;•Прича са насловне стране – главни чланак о некој општијој теми од значаја;•Инжењерска пракса – неколико чланака краћег обима;•Заштите животне и радне средине, инжењерство ризика;•Ви и ваш посао – чланака општег карактера у вези инжењерског живота;•Економски индикатори (CE plant cost index, M&S equipment cost index).•

• Као уредник часописа позивам заинтересоване да доставе своја размишљања и ставове о

инжењерским темама, да опишу своје технолошке и друге производне могућности, да представе нове уређаје, дају своја запажања о функционисању државних органа и органа локалних самоуправа, да кроз прилоге у часопису активно учествују у животу инжењерске заједнице.

Србислав Генић, главни и одговорни уредник [email protected]

Србислав Генић, главни и одговорни уредник

ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА јун 2009. 3ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА јун 2009. 3

Уводник ПТ

Економска анализа се у области инжењерске праксе односи на примену научних и техничких принципа за проблематику одређивања цена коштања, процене

и контроле трошкова, пословног и временског планирања и управљања, анализу рентабилности (профитабилности) [1].

У нашој инжењерској пракси се установио ограничен поглед на делатност инжењера, која се своди на то да су инжењери дужни да раде искључиво на техничкој проблематици: пројектовање и изградња индустријских постројења, конструисање, израда и монтажа опреме, вођење производног процеса и одржавање постројења. Практично свака од наведених активности укључује у себе и економске аспекте, па се може рећи да постоји и другачија димензија инжењерског рада која се тиче новца, времена и осталих ресурса које је потребно уложити да би технички систем настао и функционисао. Без обзира на установљену праксу да се економским анализама баве специјалисти из ове области, неопходно је да се и инжењери оспособе да могу да, у ма колико упрошћеном облику, израде анализе ове врсте: процене инвестиционих и експлоатационих трошкова да би се утврдили критеријуми за избор одговарајућег техничког решења, као и да би се проценили трошкови постројења још у фази планирања пројекта, израде техничке документације и самог пројектовања, али такође и у фази изградње и експлоатације постројења (ремонти, поправке и преправке, итд.) или у фази куповине/продаје постројења.

У даљем тексту ће бити разматрени методи за упрошћену процену инвестиционих и експлоатационих трошкова процесних постројења, које су аутори успешно применили

у низу конкретних ситуација [2], [3], [4] и [5]. Детаљнији приступ овој теми, читалац може пронаћи у бројним текстовима који специјализовано обрађују искључиво процену трошкова, као што су [6] или [7].

1 ТИПИЧНЕ ЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ Прецизност економске анализе зависи од броја

доступних података о производу и постројењу, тачности тих података и расположивог времена за израду процене. Уопштено говорећи, према намени и прецизности, економска анализа се спроводи на на 5 начина односно у пет фаза, како је приказано у табели 1, формираној на основу [8] и [9].

Израда економских анализа је, наравно, директно повезана са новцем и временом: прецизније процене захтевају више времена и напора односно више коштају. У [10] се процењује да израда економске анализе прецизности ±30% кошта око 0,1% од вредности инвестиције, док израда процене прецизности ±5% кошта око 2% од цене укупне инвестиције. Према [12] и [15] трошкови везани за израду економских анализа постројења су дати у табелама 2 и 3, а у табели 4 су дату удружени трошкови инжењерског рада на припреми техничке докумензације и изради економске анализе [12]. У [16] је дат дијаграм који се може апроксимирати једначина

где су:• CEA , цена економске анализе


Тема са насловне странеПТ

Економска анализа процесних постројења

Србислав Генић, Срђан Митић

Табела 1. Класа процене 1 2 3 4 5

Степен завршености пројекта, %

0÷2 1÷15 10÷40 30÷70 50÷100

Сврха Претходна студија

правданости

Студија правданости Одобрење буџета Контрола понуда или тендера

Контрола изградње и

пуштања у рад

Метод На основу капацитета постројења

(параметарски модел) - ниво

генералног пројекта

На основу карактеристика опреме (параметарски модел)

- ниво идејног пројекта (за процену у циљу

избора између више алтернативних решења)

На основу процене

трошкова појединачне

опреме и радова - ниво главног

пројекта

На основу понуђених цена

опреме и детаљне спецификације

радова

На основу уговорених цене опреме и радова

Прецизност анализе

-20 до -50%+30 до +100%

-15 до -30%+20 до +50%

-10 до -20%+10 до +30%

-50 до -15%+5 до +20%

-3 до -10%+3 до +15%

Релативни трошак 1 2÷4 3÷10 5÷20 10÷100


• Cinv , инвестициони трошкови• PA , %, прецизност анализе

2 ФИКСНИ И РАДНИ КАПИТАЛФиксни капитал је укупни трошак постројења спремног за пуштање у рад и укључује следеће трошкове:

• израда комплетне техничке документације постројења (пројекти, конструкциона документација, итд.) и опреме укључујући и фазу надзора;

• набавка и монтажа комплетне опреме за постројење;• набавка и монтажа/израда цевовода, мерне инстру-

менте и система мерења и управљања;• изградња зграда и носећих конструкција;• уређење локације објекта (помоћни објекти, прилазни

путеви, итд.).У питању је једнократни трошак, који се не враћа на

крају експлоатационог века постројења (осим у износу вредности преостале опреме).

Радни капитал представља додатне неопходне инвестиционе трошкове преко фиксног капитала, неопходне да се покрене постројење и експлоатише до тренутка када се остварује први профит.

Радни капитал обухвата следеће трошкове:• почетни издаци, као што је пуњење постројења (нпр.

катализатор, итд.);• пуштање у рад и доказивање функционалности и

безбедности;• сировине и остале радне материјали;• трошкове везане за финалне производе;• средства за покривање ненаплаћених потраживања од

клијената.

Највећи део радног капитала се враћа на крају пројекта.

Укупна инвестиција потребна за пројекат је збир фиксног и радног капитала.

Удео радног капитала може варирати од 5% фиксног капитала за једноставне процесе са једним производом и са малим складиштем готовог производа, до чак 30% за постројења у којима се производи широк спектар производа за софистицирано тржиште (нпр. синтетичка влакна). За петрохемијска постројења је типичан удео од око 15% фиксног капитала.

3 МЕТОДИ ЗА БРЗУ ПРОЦЕНУ ИНВЕСТИЦИ-ОНИХ ТРОШКОВАПроцена инвестиционих трошкова за процесна постројења се углавном базира на процени куповне цене основних елемената постројења (основне опреме) потребних за остваривање процеса. У каснијим фазама пројектовања, када је доступна детаљнија спецификација опреме, као и њена поуздана цена на бази прикупљених понуда произвођача опреме, може се направити прецизна процена инвестиционих трошкова.

Остали инвестициони трошкови се у првим фазама рада на пројекту процењују на основу цене потребне основне опреме, што значи да прецизност процене зависи од фазе пројектовања до које се дошло у тренутку вршења процене, и од поузданости доступних података о ценама опреме.

3.1 Параметарски метод процене инвести-ционих трошкова на основу капацитета

Најједноставнија процена инвестиционих трошкова постројења се добија на основу познавања трошкова већ изграђених постројења са сличним технолошким поступком. У питању је метод који се заснива на поређењу капацитета постројења и инвестициони трошак се процењује на основу једначине

(1)

где су: • C1 и C2, ЕУР, капитални трошкови постројења 1 и 2;• S1 и S2, капацитети постројења 1 и 2.

Једначина (1) се може применити и на појединачну опрему.

Вредност експонента e се обичајено налази у опсегу 0,5÷0,85 и зависи од типа постројења и опреме. Уколико се не могу пронаћи подаци о сличним постројењима и опреми у [13] и [14] је препоручено да се користи експонент e = 0,6 , што је у новије време често оспоравано. У [15] су објављени подаци о преко 250 постројења процесне индустрије, у табели 5 су као илустрација дате вредности експонента e преузете из [9] за нека процесна постројења, а у табели 6 су дати подаци о процесној опреми на основу цена из 1999. (* назначава да је материјал угљенични челик).

Тема са насловне стране ПТ

Tabela 2

Cinv , 106 USDPA , % 1 10 20

-5 до +15 20.000 50.000 90.000

-15 до +30 6.000 15.000 30.000

-30 до +50 1.500 4.000 8.000

Tabela 3

Cinv , 106 USDPA , % до 2 2÷10 10÷100

±50 3.000 6.000 13.000

±30 20.000 40.000 80.000

±20 50.000 80.000 130.000

±10 80.000 160.000 320.000

±5 200.000 520.000 1.000.000

Tabela 4Cinv , 106 USD

PA , % 1 10 20

-5 до +15 60.000 130.000 240.000

-15 до +30 35.000 65.000 140.000

-30 до +50 14.000 30.000 45.000

3.2 Параметарски метод процене инвестиционих трошкова постројења на основу карактеристика опреме - факторски метод

Процена инвестиционих трошкова за процесна постројења се углавном базира на процени куповне цене основних елемената постројења (основне опреме) потребних за остваривање процеса, при чему се остали трошкови процењују на основу цена тих позиција. Тачност овог метода зависи од фазе пројектовања до које се дошло у тренутку вршења процене и од поузданости доступних података о ценама опреме. У каснијим фазама пројектовања, где је доступна детаљнија спецификација опреме, као и њена поуздана цена, може се наравно направити прецизнија процена.

3.2.1 Лангови факториСматра се да је факторски метод у стручну праксу увео

Ланг у [17]. Фиксна капитална цена инвестиције је дата као функција укупне цене основне опреме, и то једначином:

eLf CfC ⋅= (2)где су: • Cf , фиксна цена инвестиције • Ce , збирни трошак основне опреме: размењивачи топлоте, танкови, реактори, колоне, итд.• fL , Лангов фактор који зависи од типа процеса

Вредности Ланговог фактора које су дате у табели 7 треба користити као орјентационе вредности.

Једначина (2) се може користити за процену инвестиције у раним фазама пројектовања, када су урађене прелиминарне технолошке шеме и грубо димензионисане најважније позиције опреме.

3.2.2 Детаљнија процена коришћењем факторског метода

Да би се направила прецизнија процена потребно је увести појединачне факторе који у збиру чине Лангов фактор. Директни трошкови који прате изградњу једног постројења, поред трошкоа за набавку опреме су:

• постављање/монтажа опреме, укључујући темеље и мање конструкције• цевоводи, укључујући изолацију, заштитне премазе и бојење• електро-радови (обезбеђење осветљења и снабдевање енергијом уопште)• мерно-регулациона опрема, локалано управљање и контролна соба• зграде и други грађевински објекти за смештај опреме (помоћне просторије, канцеларије, лабораторије, радионице)• складишта сировина и финалног производа• трошкови за опслуживање постројења паром, водом, ваздухом, ватрогасне услуге• земљиште, као и његова припрема• транспорт (пре свега снабдевање постројења паром, водом, ваздухом - уколико се ти трошкови не третирају одвојено)Типичне вредности појединачних фактора су приказане

у табели 8 на основу података из [21]. Укупна цена постројења износи

+⋅= ∑

=

9

11

iifUCOUCP

(3)

Поред директних трошкова за набавку и инсталацију опреме, капитални трошак неког пројекта укључује и следеће индиректне трошкове:


Tabela 5

Производ eХлор 0,45

Метанол, Aзотна киселина, Поливинил хлорид, Стирен 0,60

Сумпорна киселина, Винил ацетат 0,65

Хлороводонична киселина 0,68

Полипропилен, Карбамид (уреа), Термалани крекинг 0,70

Етанол 0,73

Водоник-пероксид, Фенол 0,75

Етилен оксид 0,78

Винил хлорид 0,80

Tabela 6

Производ eАтмосферски процесни резервоари, вертикални и хоризонтални * 0,6

Компресори, клипни или центрифугални, до 50 bar 0,8

Кувачи, са вертикалним цевима и са падајућим филмом * 0,52÷0,53

Мешалице, пропелерске или турбинске 0,5

Млинови и дробилице 0,35÷0,85

Парни котлови, до 60 bar, гасни или мазутни 0,8

Процесне пећи ,коморне * 0,77

Реактори – дупликатори * 0,4

Складишни танкови са коничним или плутајућим кровом 0,55

Сушаре, коморне и ротационе* 0,35÷0,45

Тракасти конвејери ширине 0,5÷1 m 0,75

Центрифуге са вертикалном или хоризонталном корпом 1÷1,3

Табела 7

Процесна постројења која третирају fL

претежно чврсте материјaлe 3,1

претежно флуиде 4,7

флуиде и чврсте материјaлe 3,6



• трошкови пројектовања и инжењеринга, који обично износе 20-30% директних капиталних трошкова.

• зарада извођача, ако је извођач запослен, његова зарада ће се додати на укупни капитални трошак, и износи 5 ÷ 10% директних трошкова

• непредвиђени трошкови, који покривају могуће непредвиђене околности (евентуалне спорове, грешке у пројекту, лоше временске услове). типична вредност која се узима за ове трошкове је 5 ÷ 10% директних трошкова

Индиректни трошкови се могу проценити у функцији UCP према факторима датим у табели 8, па фиксни капитални трошкови (FKT) износе

(4)

Капитални трошкови за опслуживање постројења и друге услуге зависе од тога да ли је у питању тзв. green field инвестиција или се постројење гради на земљишту на ком је већ постојало неко постројење, па се могу искористити неке постојеће зграде и инфраструктура.

Проблем може да се посматра и у обрнутом смеру па су у табели 9 дати подацио о уделу појединачних трошкова у фиксним капиталним трошковима постројења на бази података из табеле 8.

6 ПРОЦЕНА ТРОШКОВА ОПРЕМЕПроцена цена основне опреме, као основ за факторски

метод за процену инвестиционих трошкова, има велику важност. Прецизна цена се добија прикупљањем понуда произвођача опреме, али у фази нпр. израде студије оправданости нису познате све техничке карактеристике опреме, па се врши процена на бази основних карактеристика које су у том тренутку (израда идејног пројекта) познате. Велики број литературних извора бави се проценом цена опреме на бази основних карактеристика (нпр. [18] и [19]), а чланци који се баве актуелним ценама процесне опреме, објављују се веома често у часописима Chemical engineering и Hydrocarbon processing. На интернет презентацијама бројних предузећа могу се пронаћи цене, а неки од корисних сајтова су и

• http://www.netl.doe.gov/energy-analyses/pubs/PELostEstim_FinalReport.pdf

• http://www.matche.com/EquipCost/

Табела 8. Типични фактори за процену постројења

ПозицијаТип процеса

Флуиди Флуиди + чврста фаза

Чврста фаза

1. Основна опрема, укупна куповна цена UCO UCO UCO

f1 Монтажа опреме 0,40 0,45 0,50

f2 Цевоводи, канали, итд. 0,70 0,45 0,20

f3 Уређаји за мерење и аутоматску регулацију 0,20 0,15 0,10

f4 Електро опрема и радови 0,10 0,10 0,10

f5 Зграде 0,15 0,10 0,05

f6 Енергетски систем (котларнице, итд.) 0,50 0,45 0,25

f7 Складишта 0,15 0,20 0,25

f8 Припрема локације за градњу 0,05 0,05 0,05

f9 Помоћне зграде 0,15 0,20 0,30

2. Фактор за укупну цена постројења

∑=

+9

11

iif

3,40 3,15 2,80

f10 Пројектовање и инжењеринг 0,30 0,25 0,20

f11 Зарада извођача 0,05 0,05 0,05

f12 Непредвиђени трошкови 0,10 0,10 0,10

3. Фактор за фиксне капиталне трошкове

1 + fii = 10

13

/ 1,45 1,40 1,35

Табела 9. Типични фактори за процену постројења

ПозицијаТип процеса

Флуиди Флуиди + чврста фаза

Чврста фаза

Основна опрема, укупна куповна цена 20,4 22,7 26,5

Монтажа опреме 8,1 10,2 13,2

Цевоводи, канали, итд. 14,2 10,2 5,3

Уређаји за мерење и аутоматску регулацију 4,1 3,4 2,7

Електро опрема и радови 2,0 2,3 2,7

Зграде 3,0 2,3 1,3

Енергетски систем (котларнице, расхлада,

итд.)10,1 10,2 6,6

Складишта 3,0 4,5 6,6

Припрема локације за градњу 1,0 1,1 1,3

Помоћне зграде 3,0 4,5 7,9

Пројектовање и инжењеринг 20,7 17,9 14,8

Зарада извођача и проценат уговарача

посла3,5 3,6 3,7

Непредвиђени трошкови 6,9 7,1 7,4

FKT 100 100 100


FKT = UCP $ 1 + fii = 10

13

/c m


7 ОПЕРАТИВНИ ТРОШКОВИПроцена оперативних трошкова потребна је да би се

могла предвидети екномска оправданост постројења, односно да би се направио избор најисплативијег технолошког процеса. Ови трошкови могу се проценити на основу материјалног биланса постројења и инвестиционе вредности објекта.

Цена коштања финалног производа укључује елементе подељене у две групе:

• фиксне оперативне трошкове – трошкове који не зависе од обима производње;• променљиве оперативне трошкове – трошкове који директно зависе од тренутног обима производње.

Фиксни оперативни трошкови су трошкови:• одржавања (радна снага и материјали);• радне снаге која учествује у производњи;• лабораторија за испитивања и мерења;• управљачког кадра постројења;• капиталних надокнада;• пореза (и осталих локалних такси) ;• осигурања;• надокнада за продужење лиценци и сл.

Променљиви оперативни трошкови се односе на:

• сировине;• остале радне материјале;• опслуживање постројења;• паковање и транспорт.Подела на фиксне и променљиве

трошкове је донекле произвољна, па класификација одређених трошкова зависи од књиговодствене праксе самог предузећа.

Горе наведени трошкови спадају у директне трошкове производње у кругу постројења. Поред њих морају се узети у обзир и трошкови компаније којој предузеће (постројење) припада, па треба урачунати и трошкове:

• генералног управљачког кадра;• истраживања и развоја;• маркетинга и продаје;• за резерве.Како су ови трошкови

расподељени, зависи од обрачунске политике саме компаније. Они износе око 20 ÷ 30% од укупних директних производних трошкова у оквиру постројења.

7.1 Процена оперативних трошкова

Процена се обично ради на годишњој основи.

СировинеТу спадају основни материјали неопходни за производњу.

Њихове количине се могу добити из материјалног биланса. Цена сваког појединачне сировине се најпоузданије добија на основу понуда потенцијалних добављача, али у прелиминарним фазама пројекта могу узимати и вредности из литературе. Текуће цене неких важнијих хемијских производа и сировина објављују се месечно у часопису Eu-ropean Chemical News.

Остали материјали неопходни за производњуТо су материјали неопходни за рад постројења, а не

представљају сировине и материјале за одржавање, као што су нпр. безбедносна опрема, заптивачи, мерне траке. Обично се процењују на око 10% од трошкова одржавања.

Процесна енергетика и третман отпадних материјаКроз овај трошак се обухвата електрична енергија,

водена пара, компримовани ваздух, расхладна и процесна вода и третман материјала на излазу из постројења, ако се

Tabela 10. Јединичне цене енергије и услугаРесурс Опис USD/GJ USD

Ваздух(компримован и осушен)

Процесни 0,0230 USD / m3

Инструментациони 0,0470 USD / m3

Пара из котла Низак притисак (5 barg, 160 ) 3.17 6.62 USD / t

Средњи притисак (10 barg,184 оC) 3.66 7.31 USD / t

Висок притисак (41 barg, 254 оC) 5.09 8.65 USD / t

Вода из куле за хлађење

Улазна температура 40÷45 оCИзлазна температура 30 оC 0,0067 USD / m3

Остале воде Процесна вода 0.04 USD / t

Напојна вода за котлове 2.54 USD / t

Пијаћа вода 0.26 USD / t

Дејонизована вода 1.00 USD / t

Електрична струја 110V, 220V, 440V 16.80 0.06 USD / kWh

Горива Лож уље 4.00 170 USD / m3

Природни гас 2.50 0.09 USD / m3N

Угаљ 1.20 31 USD / t

Расхладна енергија Умерена температура: 5 оC 20.00

Ниска температура: -20 оC 32.00

Врло ниска температура: -50 оC 60.00

Системи са термалним уљима

Умерено висока температура: дo 330оC 4.90

Висока температура: дo 400 оC 5.20

Врло висока температура: до 600оC 5.90

Одлагање отпада Безопасног 36 USD / t

Опасног 145 USD / t

Третман отпадних вода

Примарни ниво (филтрација) 0,039 USD / m3

Секундарни ниво (филтрација + активни муљ) 0,041 USD / m3

Терцијарни ниво (филтрација + активни муљ + хемијски третман) 0,053 USD / m3



њихови трошкови не изводе као посебна ставка. Потребне количине се добијајуна основу технолошке шеме и пратећег енергетског и материјалног биланса. Цене зависе од цена примарних енергената и локације постројења. Вреднисти дате у табели 10 (за 2007. годину) потичу из [20] и могу се користити за прелиминарне процене. Текуће цене услуга које дају јавна предузећа (нпр. електрична енергија, гас, вода) се могу добити из локалних представништава.

Паковање и транспортОвај трошак зависи од природе производа, За

флуиде који се складиште на локацији самог постројења наручиоца, у сопственим резервоарима, тај трошак ће имати релативно мали утицај на коначну цену произвиода. Међутим, транспорт синтетичких влакана или полимера у централно дистрибуционо складиште ће имати значајан удео у формирању коначне цене.

ОдржавањеОва ставка обухвата трошкове радне снаге која врши

одржавање, који могу бити у висини као трошкови оперативне радне снаге. Такође се укључују и материјали (укључујући резервне делове) потребни за одражавање нормалног рада постројења. Годишњи трошкови одржавања за процесна постројења су високи и износе обично 5÷15% укупних инвестиционих трошкова (најчешће 10%). Њихова процена се врши на основу података за трошкове одржавања сличних постројења. Може се сматрати да су трошкови радне снаге и материјала за одржавање приближно једнаки.

Оперативна радна снагаОвај тип радне снаге директно учествује у контролисању

и вођењу процеса. Трошкове би требало израчунати из процене броја дневног особља у сменама, базиране на искуству из сличних процеса. Треба узети у обзир да је за рад у три смене потребно имати најмање четири радне екипе. При процени трошка једног радника, треба узимати у обзир додатак за годишњи одмор, сменске додатке, трошкове превоза, порезе, доприносе за социјално, здравствено и пензионо осигурање и остале издатке. Ти трошкови могу да износе и до 100% од нето зараде. Процесна постројења обично не запошљавају велики број радника и трошкови оперативне радне снаге обично не прелазе 20% целокупног оперативног трошка. Постоји доста литературских извора у којима су дате методе процене човек-сати у зависности од врсте и производног капацитета постројења и броја одвојених корака у процесу.

Надзор (руководство)Ова ставка покрива директни оперативни надзор:

руководећи кадар директно везан за вођење постројења. Број људи у надзору зависи од величине постројења и врсте процеса. Цело постројење са обично дели на неколико функционалних јединица (одељења). Типичан руководећи тим једне јединице састоји се из 4 ÷ 5 пословођа у смени,

главни пословођа, шеф одељења и његов помоћник. Трошак за руководство треба процењивати на основу одређивања броја потребних људи и тренутног нивоа плата. У просеку, потербан је један шеф (надзор) на сваких 5 оператора.

Трошкови лабораторијеГодишњи трошкови лабораторијских анализа потребних

за мониторинг и контролу квалитета процеса је важна ставка у модерним хемијским постројењима. Трошак се процењује на основу броја предвиђених анализа и стандардне цене сваке, базиране на искуству са сличних процеса, Као груба процена, може се узети 20 ÷ 30% трошкова оперативне радне снаге, или 2 ÷ 4% укупног трошка производње.

Режијски трошкови У ову ставку укључени су општи трошкови везани

за вођење једног постројења, као што су: генерално руководство, обезбеђење постројења, медицинско особље, менза, безбедност и заштита на раду. Ту такође спадају и трошкови техничког особља које није директни везано за производњу у некој јединици. Ова група се може сврстати и у трошкове надзора, у зависности од воље компаније - инвеститора. Режијски трошкови се обично процењују из укупних трошкова радне снаге – оперативне, одржавања и надзора. Типичан износ је око 50 ÷ 100% ових трошкова, у зависности од тога да ли је постројење потпуно ново, или се изводи на месту неког претходног.

ДобитТрошкови неопходни за изградњу и функционисање

постројења се враћају у виду добити коју постројење остварује. Како се добит књиговодствено приказује зависи од праксе саме предузећа. Капитал се обично враћа у виду амортизације, преко које се сваке године узима одређена сума новца којом се надокнађују инвестициони трошкови,.Aко се сматра да вредност постројења опада константним темпом током свог предвиђеног радног века, годишња сума која се укључује у оперативни трошак се може лако израчунати. Као радни век процесног постројења, обично се узима 10 година, што даје опадање вредности од 10% годишње. Постројење се не гаси увек након истека овог периода. Сума од амортизације је уствари интерни трансфер средстава унутар организације којим се обезбеђују средства за будуће инвестиције. Aко је новац за инвестицију позајмљен, ова сума се користи за враћање рате кредита и камата, Средства за инвестицију се могу узимати директно са кредитног тржишта или из резерви саме компаније.

ПорезиОва ставка покрива порезе и таксе локалне управе, које

се рачунају на основу процењене вредности постројења. Типична вредност је 1 ÷ 2% фиксног капиталног трошка.

ОсигурањеТрошак осигурања земљишта и постројења обрачунава

се на годишњем нивоу и износи обично 1 ÷ 2% фиксног капитала.

Tabela 10. Јединичне цене енергије и услугаРесурс Опис USD/GJ USD

Ваздух(компримован и осушен)

Процесни 0,0230 USD / m3

Инструментациони 0,0470 USD / m3

Пара из котла Низак притисак (5 barg, 160 ) 3.17 6.62 USD / t

Средњи притисак (10 barg,184 оC) 3.66 7.31 USD / t

Висок притисак (41 barg, 254 оC) 5.09 8.65 USD / t

Вода из куле за хлађење

Улазна температура 40÷45 оCИзлазна температура 30 оC 0,0067 USD / m3

Остале воде Процесна вода 0.04 USD / t

Напојна вода за котлове 2.54 USD / t

Пијаћа вода 0.26 USD / t

Дејонизована вода 1.00 USD / t

Електрична струја 110V, 220V, 440V 16.80 0.06 USD / kWh

Горива Лож уље 4.00 170 USD / m3

Природни гас 2.50 0.09 USD / m3N

Угаљ 1.20 31 USD / t

Расхладна енергија Умерена температура: 5 оC 20.00

Ниска температура: -20 оC 32.00

Врло ниска температура: -50 оC 60.00

Системи са термалним уљима

Умерено висока температура: дo 330оC 4.90

Висока температура: дo 400 оC 5.20

Врло висока температура: до 600оC 5.90

Одлагање отпада Безопасног 36 USD / t

Опасног 145 USD / t

Третман отпадних вода

Примарни ниво (филтрација) 0,039 USD / m3

Секундарни ниво (филтрација + активни муљ) 0,041 USD / m3

Терцијарни ниво (филтрација + активни муљ + хемијски третман) 0,053 USD / m3


8 УВЕЋAЊЕ ТРОШКОВA УСЛЕД КРЕТАЊА НА ТРЖИШТУ

Најједноставнија процена увећaња трошковa услед кретања на тржишту трошкова се добија на основу једначине

B

B

A

AIC

IC

=

(5)

где су:• CA , цена у тренутку A• CB , цена у тренутку B• IA , индекс цене у тренутку A• IB , индекс цене у тренутку B

За индексе цена у различитим временским периодима користе се подаци из специјализованих часописа:

• за СAД то је CE Plant cost index из часописа Chem-ical Engeneering,(базна година је 1957-59,), или Marshal&Smith индекс везан за комплетне технолошке линије (базна година 1926,);• за Велику Британију у питању је Plant cost index који објављује часопис Process Engineering (користе податке из месечника Monthly Digest of Statistics), а индекс је први пут објављен 1965.Сви показатељи трошкова треба да се користе са опрезом

и уз одговарајућу процену, Они се не односе обавезно на стварне трошкове за део опреме или постројења, нити се могу користити да покажу ефекат понуде и потражње на цене, Треба још напоменути и да што је дужи период у којем се ова корелација прави, то је процена мање поуздана,

За озбиљну процену будућих трошкова постројења треба направити предвиђање годишње стопе инфлације, Пре 1970, године инфлација је била око 7%, а у данашње време на нивоу ЕУ се инфлација процењује на око 4%,

Да би се добила прецизнија процена потребно је раздвојити индикаторе који се користе за рад и материјал, У ову сврху се користе сложени показатељи који се објављују за различите индустријске гране у економским часописима, Ови сложени показатељи дају просечне индексе комбиновањем различитих компоненти и то у пропорцијама карактеристичним за одређену индустријску грану,

Збирни индекс за хемијску индустрију у Великој Британији објављен у часопису Process Engineering. Једначина за израчунавање овог индекса је

I = 0,37 $ Im + 0,081 $ Ie + 0,1 $ Ic + 0,19 $ Is + 0,26 $ Io (6)

где су:• Im , индекс који се односи на машинске радове• Ie , индекс који се односи на електро радове• Ic , индекс који се односи на грађевинске радове• Is , индекс који се односи на геодетске радове• Io , режијски трошкови

Пример 1Продајна цена добошастог размењивача топлоте са

омотачем од угљеничног челика и цевним снопом од нерђајућег челика површине за размену топлоте од 500 m2 износила је CB=70.000 EUR у децембру 2002. Проценити цену апарата према последњем објављеном Chemical Engi-neering Plant Cost Index.

РешењеВредност индекса опреме за децембар 2002. је IB=358,5

а процењени индекс цене за фебруар 2009. је IB=587,0Цена износи

па се може заокружити на CB=115.000 EUR.

Литература

[1] AACE International’s Recommended Practice 11R-88, Required Skills and Knowledge of Cost Engineering, pro-vides some answers which are excerpted here, Beyond being a guiding document for AACE International’s education and certification developments, 11R-88 is an excellent reference for industry core competency and career model development[2] Јаћимовић Б,, Генић С,, Техно-економска анализа поступака деоксигенације воде за допуну система даљинског грејања, Машински факултет Београд, 2009,[3] Генић С,, Јаћимовић Б,, Митић, С,, Процена тржишне вредности технолошких линија у фабрици Грмеч у Београду, Машински факултет Београд, 2008,[4] Јаћимовић Б,, Генић С,, Митић, С,, Студија рада аутономног извора топлотне енергије за град Сремску Митровицу снаге 24 МW, 2005,[5] Јаћимовић Б,, Генић С,, Митић, С,, Студија рада аутономног извора топлотне енергије за град Зрењанин снаге 105 МW, 2004,[6] Guthrie K, M,, Process Plant Estimating, Evaluation and Control, Craftsman books, 1974,[7] Happle J,, Jordan D, G,, Chemical Process Econom-ics, 2nd ed,, Marcel Dekker, 1975,[8] AACE International Recommended Practice No, 17R-97, Cost Estimate Classification System, TCM Framework: 7,3 – Cost Estimating and Budgeting, 1997,[9] Dysert L,, Sharpen Your Capital-Cost-Estimation Skills, Chemical engineering, vol, 108, no 11, pp, 70-81, 2001,[10] Allen D, H,, A Guide to Capital Cost Estimation, Insti-tution of Chemical Engineers, London, 1972,[11] Garrett D, E,, Chemical Engineering Economics, Van Norstrand Reinhold, 1989[12] Humphreys K, K,, Project And Cost Engineers’ Hand-book, CRC Press, 2004,[13] Williams Jr, R,, Six-Tenths Factor Aids in Approxi-mating Costs, Chem, Eng,, December 1947,



CA = CB $ IB

IA = 70.000 $358,5587,0

= 114.616 EUR

[14] Chilton C,H,, Six Tenths Factor Applied to Complete Plant Costs, Chem, Eng,, New York, April 1950,[15] Pikulik A,, Diaz H, E,, Cost Estimating for Major Process Equipment, Chem, Eng,, vol, 84, no 10 (October), pp 106–122, 1977,[16] Park W, R,, Jackson D, E,, Cost Engineering Analysis, Wiley, New York, 1984,[17] Lang H, J,, Simplified approach to preliminary cost

estimates, Chem, Eng,, NY 55 (June) pp, 112, 1948,[18] Perry R, H,, Green D, W,, Perry’s Chemical Engineers’ Handbook, McGraw-Hill, New York, 1997,[19] Sinnott R, K,, Chemical Engineering Design: Chemi-cal Engineering, Butterworth-Heinemann, 2005,[20] www,cheresources,com/economics,xls[21] Guthrie K, M,, Capital cost estimating, Chem, Eng,, NY 76 (March 24th) pp, 114, 1969,


АуториСрбислав Б. Генић, Машински факултет Београд, Краљице Марије 16, тел: 011-3302360, факс: 011-3370364, e-mail: [email protected]Запослен на Машинском факултету Универзитета у Београду од 1989., на Катедри за процесну технику. Тренутно у звању ванредног професора предаје на свим нивоима студија. Поред наставе ангажован је на пословима пројектовања процесних и термотехничких

Срђан Д. Митић, EKSPERTEAM & CONSULTING”, Београд, e-mail: [email protected]Студирао је на Машинском факултету у Београду. Ради као консултант за процене вредности и оцену инвестиционих пројеката. Запослен је у фирми ”EK-SPERTEAM & CONSULTING”,

постројења, димензионисању, конструисању и испитивању апарата и постројења, на изради студија, експертиза, вештачења, итд. Објавио је преко 100 научних и стручних радова и био учесник у више десетина пројеката и студија финансираних од стране надлежних Министарстава.

Београд, на консултантским пословима. Ради као стални експерт консултант за “SGS“ Београд. Радио је као консултант за више домаћих и иностраних компанија. Живи и ради у Београду.


Како се сиви лив добија топљењем отпадног метала (сивог лива и челика) и повратног лива, састав добијеног сивог лива је непознат. Температурска

анализа састава лива обезбеђује брзе и поуздане податке о квалитету лива. Ова анализа има ниску цену, а подаци су често прецизнији него хемијска анализа добијена мерењем спектра. Ову анализу је могуће извршити, релативно брзо, директно у процесу производње.

У случају производње нодуларног лива, хемијском анализом се не могу добити довољно поуздани подаци о могућности да се оствари нодулација. Наиме, поред основних компонената угљеника и силицијума, на интезитет стварања нодула утичу и оксиди силицијума и гвожђа. Њихов удео се поуздано не може измерити хемијском анализом [2].

Аутор овога текста ради у малој ливници, која је суочена са проблемом да оствари производњу квалитетних одливака од сивог и нодуларног лива, а која није у могућности да поседује уређај за скупу хемијску анализу. Решење је пронађено у температурској анализи, односно, мерењем криве хлађења сивог лива. У ливници је направљен уређај за снимање криве хлађења на један изузетно једноставан и поуздан начин.

Опис уређајаЗа снимање криве хлађења сивог лива на тржишту постоји велики број комерцијалних апарата. Међутим, ови апарати су скупи и најчешће не приказују криву хлађења већ само дају податак о уделу угљеника и силицијума. Ми смо у нашој ливници сами направили уређај за снимање криве хлађења. Овај уређај има тачност од једног степена и цена му је око 200 EUR.

На слици 1. приказана је шема уређаја. За мерење температуре је употребљена готова посуда за узорак са термопаром. Ове посуде се могу наћи на тржишту, производе се по такозваном „шалко“ поступку и имају уграђен термопар. Сигнал са посуде је одведен на класичан, комерцијални температурски контролер. Изабран је класичан PID контролер који подржава готово све типове термопарова и има могућност комуникације са рачунаром преко RS232 везе. Тренутна измерена температура се сваких 0,5 секунди шаље у рачунар где се меморише. Уз

контролер се добија и софтвер тако да није неопходно програмирање.

На основу прикупљених података о температури узорка током хлађења, рачунар аутоматски конструише криву хлађења. Крива хлађења представља температуру узорка у функцији времена [1].

Добијени резултатиУз помоћ овако једноставног уређаја, добијени су изузетно тачни подаци о саставу лива и могућности добијања нодуларног лива из сваке шарже. Ови подаци омогућавају постизање изузетно квалитетне одливке у рангу са много већим и боље опремљеним ливницама. На слици 2, приказана је једна измерена крива хлађења сивог лива.

На примеру криве хлађења се јасно могу уочити застоји на ликвидус и солидус линији. Ове две температуре су кључне за одређивање еквивалентног угљеника. У примеру је коришћена чашица за мерење криве хлађена са премазом од телириума на дну посуде. Телириум служи да обезбеди метастабилну кристализацију [1], [2]. У случају да се мери температура потхлађења треба користити чашице без телириума. Обично се за мерење криве хлађења нодуларног лива користи посуда са премазом телириума и сумпора.

Како је у литератури [2] напоменуто, крива хлађења представља „ДНК“ ливеног гвожђа и на основу ње се могу извести закључци о свим битним карактеристикама лива. Уз помоћ температура очитаних са криве хлађења могу се израчунати еквивалентни угљеник, удео угљеника и

силицијума, као и степен нодулације [2], [3], [4].

ЗакључакУ раду је приказана једноставна апаратура за добијање криве хлађења. Овај начин мерења криве уз помоћ контролера и персоналног рачунара ни

Процесне технологије и нови производиПТ

Мерење криве хлађења ливеног гвожђа

Димитрије Ђорђевић

Слика 1. Шема апаратуре за добијање криве хлађења

Слика 2. Пример измерене криве хлађења



по чему не заостаје иза скупих комерцијалних апарата за температурску анализу ливеног гвожђа.

Применом температурске анализе остварено је смањење шкарта на само 2% и поспешена је производња нодуларног лива. Практично, никаква додатна анализа није потребна, а цена једне анализе је свега 1 до 2 EUR. Анализа се одвија у самој ливници и траје око 5 минута, тако да се резултати примењују одмах, пре ливења.

Температурска анализа даје и податак о могућности производње нодуларног лива из шарже, што је посебно битно ради избегавања шкарта добијеног услед недовољне нодулације. Помоћу ове анализе долази се до информација о оптималној количини модификатора при производњи сивог лива.

Литература[1] Шуман Х., Металографија, Технолошко – металуршки факултет, Београд, 1989.[2] Жмак И., Моделирање структуре и својства нодуларног лијева неуронским мрежама, Факултет стројарства и бродоградње, Загреб, 2008.[3] Fras E., Gorny M., Lopez H., The Transition from Grey to White Cast Iron During Solidification, Archive of Met-allurgy and Materials, Vol 1, London, 2006. [4] Skaland T., Nucleation Mechanisms in Ductile Iron,Schaumbrg, Illinois, 2005.

Процесне технологије и нови производи ПТ

АуторДимитрије Р. Ђорђевић, ТЕРМО ЛИВ д.о.о. Кнеза Милоша бб 31210 Пожега[email protected] Тел. 031 715 094

Дипломирао на Машинском факултету у Београду 2001 године. Магистрирао на заједничким студијама Машинског факултета у Београду и Норвешког техничког факултета 2004 године. Радио је у фирми Термоенергетика (Лучани) која се бави производњом арматуре за процесну индустрију (одвајачи кондензата и регулациони вентили), а 2007 оснива сопствену фирму Термо лив, која се бави производњом одливака од сивог лива и нодуларног лива за Термоенергетику. Током професионалне каријере је радио на развоју регулационих вентила, одвајача кондензата, на пројектовању и пуштању у рад дестилационих постројења за производу алкохола, као и на пројектима повећања енергетске ефикасности у процесној индустрији. У фирми Термо лив освојио је производњу одливака од сивог и нодуларног лива у малосеријској производњи.

Слика 3. GA развојна обрада слике

Процесне технологије и нови производиПТ

Уређаји са Х зрацима за инспекцију производа прехрамбене индустријеДејан Цвјетковић

Последњих година је дошло до широког коришћења уређаја са Х зрачењем (X-ray) у инспекцији различитих производа. Овај тренд је посебно

изражен у прехрамбеној индустрији највише захваљујући чињеници да инспекција помоћу класичних (магнетних) метал детектора покалаза као недовољно поуздана у одређеним случајевима. На слици 1 је приказан уређај водећег светског произвођача Ishida (X-ray детектор серије IX-GA).Принцип инспекције помоћу Х зракаПринципијелна шема је приказана на слици 2. X зраци пролазе кроз производ на траци. Сензор прима послате X зраке и претвара их у електричне сигнале. Систем за обраду слика преко компјутерра генерише X-ray транспарентне слике из сигнала и открива контаминацију или дефект производа. Безбедност и сигурност коришћења уређаја

За оператера практично нема никакаве опасности приликом коришћења X-ray уређаја, зато што је емисија X зрака испод 1 μSV/h у свим деловима система (упола мања доза у односу на екран телевизора или монитор компјутера). Извлагање X зрацима се дешава само унутар контролног тунела. Када је излагање зрацима у току, јасно је видљиво сигнално светло, а уређај се зауставља уколико оператор дође до унутрашњости тунела.Ishida GA развојна обрада слике (GA – генерички алгоритам)Уобичајено је да купци троше драгоцено време и новац на софтвере израђене по поруџбини, када им је потребно да детектују специфичне стране објекте или провере производ. Са Ishida оргиналном GA развојном обрадом слике, оператер може аутоматски да генерише оптимална подешавања осетљивости (слика 3). Контрола дефектних производаIshida IX-GA уређај може да изврши многе функције детектовања различитих дефеката производа, као је приказано на слици 4.

Слика 2. Принцип рада X-ray детекора


Данас се у Србији убрзано уводе безбедносни стандарди у производњи хране, и један од најчешћих је “HACCP” (Haz-ard Analysis and Critical Control Points). Поред низа прописа који регулишу стандарде у самом грађевиском делу објекта, на критичним местима се постављају и метал детектори, који, пре свега у коначном паковању, треба да пронађу и уклоне контаминиране производе. Они су у стању само да проналазе метал, док унапређени производ у овој области, X-ray уређај, поред знатно мањих комада метала, може да пронађе и друга страна и непожељна тела. Предности X-ray уређаја у односу на метал детекторе:

• могу да открију ситнији комад метала, са истим резултатима када су у питању и магнетни, немагнетни метали или нерђајући челици;• поред метала открива и кост, стакло, тврду гуму, камен итд.;• стање производа (дубоко смрзтнут, слан, температура...) не утичу на резултате• правац уласка у уређај, вибрације, не утичу на резултате• може да открива страна тела кроз паковања у алуминијумској амбалажи, конзервама. • лоцира прецизно позицију контаминације у производу, и меморише је• могућност „маскирања”, нпр. клипсе код кобасица, и реаговање само на остала страна тела• може да открива дефекте у производу или недостајуће делове.

Мана X-ray је у овом тренутку цена уређаја, које је виша од цене метал детектора, али добрим избором места где ће се уређај поставити, лако може да замени неколико метал детектора.Одлуком о куповини и уградњи X-ray уређаја се:

• обезбеђује с т а н д а р д сигурно сти п р о и з в о д а на основу п о б о љ ш а н и в о к в а л и т е т а к о н т р о л е производње• смањују т р о ш к о в и рекламација купаца

о д н о с н о једном речју заштићује се свој бренд!


Процесне технологије и нови производи ПТ

Аутор

Дејан В. Цвјетковић, CD SYSTEM d.o.o. Јована Рајића 5б 11000 БеоградТел. 011-2835265 Факс. 011-2835071 [email protected] www.cdsystem.rs

Аутор је директор предузећа CD System које се бави заступством иностраних фирми, водећих произвођача процесне опреме, машина и линија за паковање и система контроле квалитета. Опрема коју је CD System испоручио и пустио у рад се налази у свакодневном раду у сваком значајнијем производном погону прехрамбене индустрије у Србији. Један је од оснивача специјализованог сајма паковања, Packtech Expo Балкан у Београду.

Слика 1. Ishida детектор серије IX-GA

Слика 4. Дефектажа производа помоћу Ishida IX-GA

У новије време, трендови у процесној индустрији, посебно у области компресије и утечњавања гасова ради снижавања трошкова њиховог складиштења

и транспорта, доводе инжењере у контакт са процесима који се одвијају на ниским температурама. Уз природни гас постоје и други флуиди као што су водоник, аргон, кисеоник, азот, угљендиоксид, етилен и течни нафтни гас који се у последње време све чешће утечњавају [1]. То доводи до потребе да се, при пројектовању постројења која раде на ниским температурама, посебна пажња обрати на избор материјала за израду ових постројења.

Једну од главних инжењерских недоумица представља правилан одабир конструкционог материјала за постројења која раде на ниским температурама. Под ниским температурама подразумевамо оне испод - 40оC. Граница развлачења, чврстоћа и жилавост метала са просторно центрираном кристалном решетком (Fe, Cr, V, Mo) битно су зависна од температуре, а самим тим и понашање материјала. За температуре до - 20оC могу да се користе обични

конструкциони челици док се за ниже морају користити посебне легуре и то у зависности од температура којима ће бити изложене.

Нерђајуће легуре челика које садрже никл и хром се доста примењују код постројења која раде на ниским и криогеним температурама. Ове легуре нуде задовољавајућу чврстоћу и добру корозивну отпорност. Комбинација Cr и Ni у материјалу повећава чврстоћу и жилавост тако да се овакве легуре могу користити до температура од - 250оC. Добру затезну чврстоћу за температуре до - 45оC поседују челици који у себи садрже Cr, Mn, и Si. Најквалитетније челике за посуде под притиском представљају ситнозрни челици као што су P295GH (EN 10028-2), P265GH, P295GH (10028), P355GH, и P355N (EN 10028-3) свих врста. За температуре од - 45оC до - 100оC, код резервоара за течни етилен, пожељно је користити челике који садрже 2,5 ÷ 9% Ni. За температуре од - 150оC до - 250оC строго се препоручују аустенитни челици [2].

У категорији неферитних материјала алуминијум има

Инжењерска праксаПТ

Конструкциони материјали ниско-темопературских и криогених постројењаНикола Будимир, Иван Радетић

Табела 1. Материјали и избор у зависности од температура

Ред. број

Темпер. опсег

Форма производаКласа Напомена

Плоче Цеви Откoвци Фитинзи Завртњи

1 до - 29оC

A516 All gradesP295GHP265GHP295GHP355GH

А 333 Gr1TT St.41N (DIN)

A350 LF2TT St.E315 (DIN)

P285 NH(EN10222-4)

A 420 WPL6P275 NH

(EN 10028-3)

A 193 B724CrMo5 (DIN) C-Mn-Si

челикНиске темп.

2 - 30 ÷ - 45оC

A516 All gradesP295GHP265GHP295GHP355GH

A537P355N


P265 NL (EN10216-4)

A350 LF2TT St.E315 (DIN)

P285 NH(EN10222-4)

A 420 WPL6P275 NH

(EN 10028-3)

A 320 L742CrMo4 (DIN)

42CrMo4(EN10269)

C-Mn-Siчелик

Ниске темп.

3 - 46 ÷ - 60оC

A203Grade A

А 333 Gr310 Ni14 (DIN) A350 LF5 A 420 WPL3

A 320 L742CrMo4 (DIN)

42CrMo4(EN10269)

2,5% никла


4 - 61 ÷ - 100оC

А203 Grade D12Ni14

А 333 Gr310 Ni14 (DIN)

A350 LF310Ni14 (DIN)

A 420 WPL3A 320 L7

42CrMo4 (DIN)42CrMo4

(EN10269)

3,5% никла


5 - 101 ÷ - 195оC X8Ni9 A 333 Gr8

X8Ni9 (DIN) A522 Type 1 A 420 WPL8 A320 B8X5CrNi189 (DIN)

9% никла

Криогене темп.

6 - 196 ÷ - 250оC

A240(X3CrNi18-10)(X6CrNi18-10)(X3CrNi17-12)

A 312Austenitic gradesX5CrNi 189 (DIN)X2CrNi 189 (DIN)

A182Austenitic gradesX5CrNi189 (DIN)X2CrNi189 (DIN)

X5CrNiMo1810 (DIN)X2CrNiMo1810 (DIN)X10CrNiMo189 (DIN)

A 403 WPL6P275 NH

(EN 10028-3)A320 B8

X5CrNi189 (DIN)Криогене

темп.



Табела 2. Хемијски састав и основне механичке карактеристике материјала

Р. бр. МатеријалХемијски састав, % Физичка својства Производ

C Mn Si Ni CrНапон кидања Напон течења Издужење

% ФормаMPa

1

P295GHP265GHP295GHP355GH

0,3 1,3 0,45 - - 415 - 550 220

23

Плоча

2 P355N 0,24 1,72 0,55 0,28 0,29 450 310 22 Плоча

3 А 333 Gr1TT St.41N (DIN) 0,3 1,06 - - - 380 205 35 Цев

4


P265 NL(EN10216-4)

0,3 1,06 0,1 - - 415 240

30

Цев

5 А 203 GrA 0,23 0,8 0,45 2,57 - 448-531 255 23 Плоча

6 12 Ni1410 Ni4 (DIN) 0,17 0,88 0,45 3,82 - 448-531 255 23 Плоча

7 А 333 Gr310 Ni14 (DIN) 0,19 0,64 0,37 3,82 - 450 240 30 Цев

8 X8Ni9 0,13 0,98 0,45 9,6 - 640-840 490 20 Плоча

9 A 333 Gr8X8Ni9 0,13 0,9 0,32 9,6 - 690 515 22 Цев

10

A 240-Austenitic(x3CrNi18-10)(x6CrNi18-10)(x3CrNi17-12)

0,03/0,08 2 0,75 6-14 16 до 22 482 172

30 до 40

Плоча

11A 312-AusteniticX5CrNi 189 (DIN)X2CrNi 189 (DIN)

0,03/0,08 2 0,75 8-16 16 до 22 515 205

25 до 35Цев

Овом табелом су обухваћени само основни саставни елементи и основне карактеристике датих челика

одличне својства до - 250оC, а такође за расхладне системе и постројења климатизације погодно је користити легуре бакра за температуре до - 195оC [2].

У табели 1 представљени су најчешће коришћени материјали и начин њиховог избора у зависности од температура којима су изложени у току експлоатације. Ови подаци представљају смернице при избору материјала, тако да је пожељно консултовати се са дистрибутерима ових производа. То подразумева да се при доношењу крајње одлуке о избору материјала мора водити рачуна и о другим утицајним факторима, пре свега притиску и радном медијуму. Хемијски састав и основне механичке карактеристике материјала који се користе на ниским и криогеним температурама приказани

су у табели 2 [1].Приказане табеле треба да буду смернице инжењерима

при одабиру материјала при конструисању ових постројења, јер се мора водити рачуна и о другим условима који се тичу нпр. агресивности радних флуида, итд. С обзиром да су у питању материјали који доста коштају, крајњу одлуку по правилу доноси пројектант у договору са инвеститором.Литература:[1] Naili, K., Materials of Construction For Low-Temperature and Cryogenic Processes, Chemical Engineering, July 2006, pages 44-47.[2] D’ Aquino, R. L., Materials of Construction, Chemical En-gineering, August 2006, pages 28.

Инжењерска пракса ПТ

АуториНикола Будимир (Београд, 1981) је запослен у Иновационом центару Машинског факултета од 2006. године. Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Београду 2005. на Одсеку за процесну технику. Тренутно ради као истраживач сарадник. Држао је аудиторне вежбе из више предмета са катедре за процесну технику. Учествовао је на изради

Иван Радетић (Београд, 1981) је запослен у Про-ИНГ д.о.о од 2007 године. Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Београду 2007. на Одсеку за процесну технику. Ради као пројектант-сарадник на пословима пројетовања и конструисања опреме под притиском. Конструисао више од 15 посуда под притиском и

више техничких документација и пројеката које је финансирало Министарство за науку и заштиту животне средине.

учествовао на више пројеката. Објавио више стручних радова.

Двофазна струјања су струјања флуида (систем гас(пара)-течност) које карактерише постојање међуфазне граничне површине која има различите

и сложене облике у простору и времену [1], тако да ако је на пример гас (пара) расподељен у течној фази у облику сферних мехура онда раван управна на правац струјања која пресеца површи раздела фаза, садржи мноштво кружница које дефинишу међуфазне површи. Немогуће је одредити детаљне расподеле ових површи у простору и времену. Услед деформација у струјном пољу, услед сила и површинских напона, облици међуфазних површи су веома различити и теже сферним облицима (капи, мехури). Класификација њихових типичних облика и расподела назива се структуром двофазног тока или режим струјања [2]. С обзиром да се у инжењерској пракси већина проблема односи на кретања двофазних система у цевима и каналима, стога ће се описати основни режими струјања у оваквим геометријским облицима.Струјање двофазне мешавине у вертикалним цевима и каналимаКод струјања у вертикланим цевима разликују се следећи струјни режими

• мехурасти (bubble flow);• клинаст (plug/slug flow);• пенасти (churn flow);• магличаст (wispy-annular flow);• прстенаст (annular flow);• капљичаст (spray/drop flow).

Код мехурастог струјања (слика 1а), течност представаља континуалну фазу, док се гас налази у оквиру мехурића у течном континуму. Мехурићи путују сложеним кретањем кроз ток, међусобно се сударају и по правилу су различитих облика.

Клинасто/командно струјање се збива у вертикалним системима (слика 1б) када мехури теже да достигну величине пречника канала (цеви), док је њихов облик сличан

облику меткa (bullet-shaped). Овај мехур се често назива Тајлоров мехур, и окружен је танким филмом течности. Течност између Тајлорових мехура садржи дисперговане мехуре мањих димензија.

Пенасти режим се збива при већим брзинама гаса. У овом режиму (слика 1в) Тајлорови мехури из клинастог режима се распадају и прелазе у један нестабилан режим који се карактерише успењавањем или осцилаторним кретањем течности. Овај режим је много значајнији код широких цеви док је код уских цеви, регион пенастог режима мали. Пенаст режим са својим осцилаторним карактеристикама, је значајан режим и покрива широк опсег протока. При умереним протоцима гаса, то се може посматрати као рашчлањивање клинастог режима, са поврменим “мостовима” течне фазе кроз цеви. При великим протоцима ово се може посматрати као дегенеративни облик прстенастог режима са променљивим правцем струјања филма и веома великим таласима који се формирају на површини. Често се због својих карактеристика овај режим назива полупрстенасти ток [3].

Прстенасто комадичасти режим (слика 1г) садржи релативно дебели течни филм на зиду цеви, док је такође удео течности у парном (гасном) језгру срујања значајан. Филм се одликује мехуровима малих димензија док се течна фаза у језгру тока састоји од капи великих димензија које се групишу стварајући течна влакна. Овај режим струјања се уочава при великим масеним протоцима струјања флуида [4].

Прстенасто струјање, је конфигурација двофазног тока (слика 1д) коју карактерише кретање филма течности на зиду цеви и кретањем гаса у центру. Делови течне фазе могу бити ношени као капљице централним гасним језгром. Уствари, за неке протоке, главнина течности и путује као капљице кроз цев. Међутим, једино за случајеве преноса топлоте где зидови постану превише врући да би били суви, се јавља струјање без течног филма. Измена течности збива се између филма и капљица. Под одређеним условима може се десити да мехури гаса буду увучени у течни филм [3].

Као резултат испаравања, посебно при великим брзинама парне или гасне фазе, долази до дезинтеграције течног филма на зиду цеви и формирања капљичастог режима струјања (слика 1ђ). Ово се посебно дешава при испаравању на високим притисцима [4].

Претохдно описани режими струјања односе се на струјање двофазних система ветрикално навише, код струјања наниже појављује се исти режими са изузетком пенастог режима.Струјање двофазне мешавине у хоризонталним цевима и каналимаСтрујање двофазних мешавина у хоризонталним цевима може се поделити у 6 режима и то:

• мехураст (bubble flow);• раздвојен (stratified flow);


Двофазни токови у хоризонталним и вертикланим цевимаМарко Јарић

Слика 1.Режими струјања у вертикалним цевима: а) мехураст, б) клинаст, в) пенаст, г) магличаст, д) прстенаст, ђ) капљичаст



Инжењерска пракса ПТ• таласаст (wavy flow);• клинаст (plug flow);• комадни (slug flow);• прстенаст (annular flow) [2].Мехураст ток, сличан је мехурастом режиму (слика 2а)

при вертикалном струјању, и садржи гасне мехуре растворене у течном континуму. При јако великим брзинама течне фазе када је интезитет турбуленције довољно велик, долази до дисперзије мехура по попречном пресеку, у осталим случајевима доминантна је сила гравитације и долази до акумулиције гасних мехура на горњем делу цеви.

Раздвојено струјање (слика 2б) карактерише се течном фазом која струји у доњем делу цеви и гасовитом фазом која струји изнад ње.

Таласасти ток (слика 2в), настаје при повећању брзине гаса која проузрокује формирање таласа на граничном слоју раздвојеног тока.

Клинаст режим (слика 2г) се карактерише карактеристичним метак-обликом гасних мехура, какви се могу видети код струјања у вертикалним цевима, међутим, овде се они крећу уз горњи део цеви.

Командни режим (слика 2д) је као и клинасти режим непредвидив. Гасни мехури су већи, док течна фаза садржи доста мехура мањих димензија. Често се у литератури користи термин “полукомадни режим (слика 2ђ)” да опише случајеве када таласи не испуњавају цев у потпуности. Међутим, правилније би било посматрати овај режим као део таласног режима.

Прстенасти режим карактерише континуално парно (гасно) језгро и филм течне фазе на доњем делу цеви (слика 2е). Под одређеним условима струјања може се десити да течност буде увучена као капљице у гасно језгро. Сила гравитације проузрокује да филм течности буде дебљи на доњем делу цеви, међутим како се брзина повећава филм постаје равномернији по обиму цеви [3]. Закључак

Описани режими струјања се односе на струјања двофазних система у вертикалним и хоризонталним цевима. О овим режимима се мора водити рачуна при пројектовању и димензионисању апарата ради правилног вођења одговарајућег производног процеса и поузданог рада целокупног процесног постројења. Литература[1] Heat Exchanger Design Handbook, Hemisphere Publishing Washington, 1986.[2] Јарић, М., Теoрија сличности и димензијска анализа. Примена у механици флуида. Одабрани проблеми, Семинарски рад из механике флуида, Машински факултет

Београд, 2007.[3] Marshall, R., Two-phase flow patterns, Chemical Engineer-ing, Novembar 2006, page 55.[4] Baehr, D. H., Stephan, K., Heat and mass transfer, second edition, Springer-Verlag, Berlin 2006.

Слика 2.Режими струјања у хоризонталним цевима а) мехураст, б) раздвојен, в) таласаст г) клинаст д) полукомадни, ђ) комадни е) прстенасти [3]

АуторМарко Јарић, Иновациони центар Машинског факултета Универзитета у Београду д.о.о., Краљице Марије 16, 11000 Београд [email protected] тел: 063/435-779Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Београду 2005. на катедри за процесну технику. Од јула 2006. запослен је у Иновационом центру Машинског факултета Универзитета у Београду д.о.о., у својству истраживача сарадника. Аудиторне вежбе одржавао је из предмата: Опрема процесних инсталација, Цевоводи и арматура, Конструисање процесне опреме, Апарати и машине у процесној индустрији. Учествовао је на изради више техничких документација, и пројеката које је финансирало Министарство за науку и заштиту животне средине.

Процесне технологи

Преглед коефицијената за Антоанову једначину за поједине елементеАгрон Бакрачи, Радован Карић


У области процесног инжењерства, расхладне технике и климатизације, али и у многим другим областима инжењерског рада, неопходно је познавати притисак

засићења (напон паре) као једно од основних својстава флуида. Прорачуни дестилационих постројења, двофазних токова код размењивача топлоте, вентила сигурности, одређивање класе посуде под притиском, итд., су базирани управо на познавању притиска засићења.

Користећи се Клаузијус-Клапејроновом једначином Антоан је у [1] изразио притисак засићења у облику

где су:

• p*, Pa , притисак засићења (напон паре);• t, oC , температура;• a, b и c, параметри који се одређују експерименталним

путем.Иако у данашње време постоји низ једначина

(сложенијег облика) које квалитетније описују везу притиска засићења и температуре Антоанова једначина се и даље користи пре свега због своје једноставности односно функционалности. У табели која следи дати су подаци за параметре у Антоановој једначини за велики број елемената. Температуре tmin и tmax дефинишу опсег важења једначине, а ради лакше идентификације за сваки од елемената је дат и CAS No (Chemical Abstract Registry Number).

p*= a $ exp - t + c

b` j

Табела 1. Прекглед коефицијената за Антоанову једначинуОзнака Назив CAS No a b c

Ac Актинијум 7440-34-8 9,53E+10 47744,1 273,15 1599,85 3198

Ag Сребро 7440-22-4 1,31E+11 36574,26 387,39 960,85 6136,85

Al Алуминијум 7429-90-5 2,32E+10 33445,05 192,25 1209 2517,66

Am Амерцијум 7440-35-9 2,06E+11 31547,72 245,54 726,85 1126,85

Ar Аргон 7440-37-1 9,24E+08 783,5006 271,8 -189,37 -122,29

As Арсеник 7440-38-3 1,06E+12 13547,72 223,24 146,85 614,85

At Астатин 7440-68-8 4,36E+11 8755,58 239,36 5,85 333,85

Au Злато 7440-57-5 1,96E+10 36963,4 180,98 952,85 2856

B Бор 7440-42-8 3,16E+11 58432,7 113,69 1547,85 3859,85

Ba Баријум 7440-39-3 4,00E+08 17913,88 266,45 638 1897

Be Берилијум 7440-41-7 1,62E+10 31538,51 148,52 823,85 2483,85

Bi Бизмут 7440-69-9 1,07E+10 20774,15 231,44 668 1564

Br2 Бром 7726-95-6 2,53E+09 3043,787 241,8 -7,3 311

C Угљеник 7440-44-0 3,4427Е+11 63295,76 281,97 2985,95 4125,95

C Графит 7782-42-5 5,8063Е+15 97793,09 310,67 2566 3635

Ca Калцијум 7440-70-2 1,7494Е+09 16312,43 188,26 351,85 1483,85

Cd Кадмијум 7440-43-9 6,0939Е+09 10954,78 228,44 119,85 767

Ce Церијум 7440-45-1 4,6763Е+10 47923,7 231,68 1719 3443

Cl2 Хлор 7782-50-5 1,5413Е+09 2087,754 250,83 -101,03 144

Co Кобалт 7440-48-4 7,9414Е+10 32365,14 129,65 821,85 2254,85

Cr Хром 7440-47-3 4,0917Е+10 35247,97 59,51 1383 2671

Cs Цезијум 7440-46-2 6,3081Е+08 8095,429 255,57 21,85 671

Cu Бакар 7440-50-8 2,7221Е+10 34554,89 202,14 1216 2562

D2 Деутеријум 7782-39-0 2,7536Е+08 212,3283 276,35 -254,42 -234,8

Dy Диспрозијум 7429-91-6 6,3372Е+08 22470,01 3,7 1105 2567

Er Ербијум 7440-52-0 1,5845Е+09 29054,02 140,57 1231 2868

Eu Еуропијум 7440-53-1 3,0123Е+09 17061 187,91 366,85 1468,85

F2 Флуор 7782-41-4 1,0469Е+09 737,0575 267,95 -219,67 -128,84

Fe Гвожђе 7439-89-6 3,1908Е+10 37334,11 88,52 1435 2860,2



Инжењерска пракса ПТFr Францијум 7440-73-5 2,5698Е+08 7136,632 237,55 121 673

Ga Галијум 7440-55-3 2,5698Е+10 30486,23 246,06 680,85 2204

Gd Гадолинијум 7440-54-2 1,3864Е+10 40976,8 191,64 1543 3600

Ge Германијум 7440-56-4 7,0291Е+10 41695,21 273,09 956,85 2826,85

H2 Водоник 1333-74-0 1,8789Е+08 186,3897 277,53 -259,2 -239,97

He Хелијум-4 7440-59-7 2,4883Е+07 31,12404 274,58 -271,39 -267,95

Hf Хафнијум 7440-58-6 1,5485Е+11 69614,06 285,82 1340 4603

Hg Жива 7439-97-6 1,0469Е+10 7247,617 271,1 -38,84 1461,85

Ho Холмијум 7440-60-0 6,1221Е+08 23546,24 4,88 1159 2700

I2 Јод 7553-56-2 1,7057Е+09 3585,125 183,97 -31,15 546

In Индијум 7440-74-6 1,2969Е+10 27301,75 249,38 900 2072

Ir Иридијум 7439-88-5 2,2485Е+11 65879,26 80,35 2200 4428

K Калијум 7.9.7440 1,2557Е+09 9541,682 254,47 63,2 1949,85

Kr Криптон 7439-90-9 1,3769Е+09 1178,049 277,13 -157,37 -63,8

La Лантан 7439-91-0 5,0454Е+10 48577,64 239,17 1650 3464

Li Литијум 7439-93-2 2,4768Е+10 20457,55 307,17 180,54 3811,85

Lu Лутецијум 7439-94-3 9,0552Е+09 40115,64 116,75 1600 3402

Mg Магнезијум 7439-95-4 6,7748Е+09 14513,19 216,22 243,85 1090

Mn Манган 7439-96-5 8,3349Е+09 24789,63 129,43 650,85 2061

Mo Молибден 7439-98-7 5,9415Е+10 62038,55 31,68 2400 4950

N2 Азот 7727-37-9 7,0778Е+08 657,5492 270,09 -210 -147,05

Na Натријум 7440-23-5 4,1011Е+09 12203,93 267,61 97,82 2299,85

Nb Ниобијум 1.3.7440 1,1692Е+12 80740,15 221,05 1976,85 4744

Nd Неодијум 7440-00-8 3,1182Е+09 34280,89 243,34 870,85 3074

Ne Неон 9.1.7440 7,3943Е+08 265,5571 275,91 -248,59 -228,75

Ni Никал 7440-02-0 7,7428Е+10 41340,61 138,85 1480 3200

Np Нептунијум 7439-99-8 1,4352Е+09 44244,17 158,97 1344,84 1800,84

O2 Кисеоник 7782-44-7 9,1601Е+08 781,0599 268,7 -218,8 -118,57

Os Осмијум 2.4.7440 7,7607Е+11 80017,13 35,61 2600 5400

P Фосфор-бели 7723-14-0 1,5413Е+09 4643,393 201,67 131 317

P Фосфор-црвени 7723-14-0 2,0319Е+10 6260,038 81,75 182 720,85

Pb Олово 7439-92-1 3,8717Е+09 21026,75 243,7 434,85 1749

Pd Паладијум 3.5.7440 4,9306Е+10 42374,47 273,14 1300 3400

Po Полонијум 6.8.7440 2,0366Е+09 12123,11 261,55 500 1050

Pr Празеодијум 7440-10-0 8,0519Е+08 32307,57 77,8 1497 3520

Pt Платина 4.6.7440 5,1392Е+10 50785,82 41,02 1470,85 3825

Pu Плутон 7440-07-5 1,6289Е+10 42671,51 331,78 1483 3228

Ra Радијум 7440-14-4 6,9326Е+08 15248,87 200,78 319,85 1526

Rb Рубидијум 7440-17-7 1,3332Е+09 9040,41 265,16 36,85 688

Re Ренијум 7440-15-5 1,2615Е+11 80217,46 119,34 2206,85 5596

Rh Родијум 7440-16-6 6,4550Е+11 61787,57 248,59 1461,85 3695

Rn Радон 10043-92-2 5,0687Е+08 1500,526 237,86 -160 103,85

Ru Рутенијум 7440-18-8 2,5757Е+11 61695,46 33,09 2200 4500

S Сумпор 7704-34-9 9,7926Е+09 7978,457 250,34 115,21 1039,85

Sb Антимон 7440-36-0 1,0137Е+08 11477,7 74,32 343,85 1587

Sc Скандијум 7440-20-2 7,0941Е+09 32146,39 45,18 1300 3200

Se Селен 7782-49-2 1,5097Е+09 10228,08 139,77 123,85 685

Si Силицијум 7440-21-3 2,8242Е+11 53696,28 401,58 1500 3400

Sm Самаријум 7440-19-9 7,0615Е+08 16677,16 90,48 700 2000

Sn Калај 7440-31-5 3,8362Е+10 38351,86 336,4 1150 2800

АуториАгрон Бакрачи, Иновациони центар Машинског факултета Универзитета у Београду д.о.о., Краљице Марије 16, 11000 Београд Тел. 064 6147749 [email protected]

Дипломирао 2006. на Машинском факултету у Београду на Одсеку за процесну технику. Након тога је уписао

Процесне технологиИнжењерска праксаПТSr Стронцијум 7440-24-6 9,0552Е+08 14111,85 168,97 308,85 1382

Ta Тантал 7440-25-7 7,2094Е+10 71988,02 -115,81 2237,85 5458

Tb Тербијум 7440-27-9 3,4906Е+09 34135,82 37,37 1516,1 3230

Tc Техницијум 7440-26-8 1,6214Е+28 545321,2 5941,04 2400 4400

Te Телур 13494-80-9 5,8063Е+08 9404,679 98,94 223,85 988

Th Торијум 7440-29-1 1,6289Е+10 59372,16 165,09 2360 4788

Ti Титан 7440-32-6 7,2594Е+12 65837,82 473,29 1234,85 3168,85

Tl Талијум 7440-28-0 5,4941Е+09 18559,07 229,5 362,85 1473

Tm Тулијум 7440-30-4 2,1622Е+10 24674,5 200,67 387,85 963,85

U Уран 7440-61-1 2,4998Е+10 53680,17 190,15 2000 4200

V Ванадијум 7440-62-2 2,2537Е+11 51354,56 133,69 1330,85 3380

W Фолфрам 7440-33-7 1,2820Е+12 92996,81 131,64 3204 5555

Xe Ксенон 7440-63-3 6,2791Е+08 1256,751 252,04 -190 16,59

Y Итријум 7440-65-5 1,3486Е+10 41428,11 165,95 1610,1 3345

Yb Итербијум 7440-64-4 2,5462Е+09 13954,13 181,3 463 1196

Zn Цинк 7440-66-6 3,7316Е+10 15701,79 318,01 419,55 2896,85

Zr Цирконијум 7440-67-7 1,7656Е+11 66254,58 201,25 1701,85 4409

[1] Antoine, C., Tensions des vapeurs; nouvelle relation en-tre les tensions et les temperatures, Les Comptes Rendus de l’ Acadèmie des Sciences, vol. 107, p. 681, 1888.[2] „CRC Handbook of Chemisty and Physics,“ 75th-86th

eds., CRC press, Inc., Boca Raton, Fla., 1994-2006.[3] Daubert, T. E. and R. P. Danner, “Data Compilation of Prop-

erties of Pure Compounds”, Parts 1, 2, 3 and 4, Supplements 1 and 2, DIPPR Project 801, AIChE, New York, N.Y., 1985-2003.[4] Hultgren, R., P. D., others, “Selected Values of the Ther-

modynamic Properties of the Elements,” American Society for Metals, Metals Park, Ohio, 1973.[5] Nesmeyanov, A. N., Vapor Pressure of the Chemical Ele-

ments, Elsevier Publishing Company, New York, N.Y., 1963.[6] NIST Chemistry WebBook, webbook.nist.gov, 2005.[7] Poling,B. E., J. M. Prausnitz, and J. P. O’Connell, “The

Properties of Gases and Liquids”, 5th ed., McGraw-Hill, New York, N.Y., 2000.[8] Selected Values of Properties of Chemical Compounds, Ther-

modynamics Research Center, TAMU, College Station, Tex., 1997.[9] Selected Values of Properties of Hydrocarbones and Re-

lated Compounds, Thermodynamics Research Center, TAMU, College Station, Tex., 1998.[10] Vargaftik, N. B., “Tabels on the Thermophysical Proper-

ties of Liquids and Gases”, 2nd ed., English translation, Hemi-sphere Publishing Corp., New York, N.Y., 1975 and 1983.[11] Web Elements, www.webelements.com, 2006.[12] Yaws, C. L., “Chemical Properties Handbook”, McGraw-

Hill, New York, N.Y., 1999.[13] Yaws, C. L., “Matheson Gas Data Book”,7th ed.,

Matheson Tri-Gas (Parsippany, N. J.), McGraw-Hill, New York, N.Y., 2001.[14] Yaws, C. L., “Yaws Handbook of Thermodynamic and

Physical Properties for Chemicals”, electronic edition, www.knovel.com, knovel, Norvich, N.Y., 2003.[15] Yaws, C. L., Yaws Handbook of Phisical Properties for Hydro-

carbons and Chemicals, Gulf Publishing Co., Houston, Tex., 2005.[16] Gmehling, Onken, Vapor-Liquid Equilibrium Data Col-

lection, DECHEMA Chemistry Data ser., vol. 1 (parts 1–10), Frankfurt, 1977.

Радован Карић, Иновациони центар Машинског факултета Универзитета у Београду, Краљице Марије 16, Београд Тел. 065 8349031 [email protected]

Дипломирао 2004. на Машинском факултету у Београду, смер Процесна техника. После завршених основних студија уписао програм постдипломских студија Машинског факултета у Београду

докторске студије на Машинском факултету у Београду, где је и запослен у оквиру Иновационог центра од 2006.

Као истраживач сарадник укључен је у неколико пројеката финансираних од стране Министарства за науку и заштиту животне средине. Ангажован је у настави на више предмета на Одсеку за процесну технику и из области м математике.

у оквиру којих је ангажован у настави на више предмета на катедрама за математику и процесну технику.

Од 2006. запослен у Иновационом центру Машинског факултета у Београду преко кога је као истраживач укључен на пројектима финансираним од стране Министарства за науку и технолошки развој. Тренутно ангажован као истраживач-сарадник на пројекту технолошког развоја.



Анализа прорачуна делова посуда под притиском према српским и светским стандардима, Део 1: Данца

Ненад Митровић, Милош Милошевић, Александар Петровић

У оквиру рада су дате основне једначине за димензионисање торисферичних данаца, изложених дејству унутрашњег притиска према стандардима

SRPS, EN и ASME. У наставку су дати примери прорачуна за конкретну геометрију данца и задате радне услове, као и табела са упоредним приказом добијених резултата, сто је и презентовано на YUSK конференцији на Машинском факултету у Београду 2009. Поред тога, извршена је и напонска анализа данца исте геометрије под истим радним условима, која је потврдила валидност претходно извршених стандардних прорачунских процедура.

Упоредни прорачун плитког торисферичног данца, према SRPS, ASME VIII – 1 и EN стандарду и одговарајућим „shareware“ алаткама, је рађен за следеће податке: спољашњи пречник данца износи 1100 mm, радни притисак је 6 bar, радна температура 90°C, а материјал израде Č 0361 (S235 JRG2).

SRPS M.E2.252/1991 [8]SRPS M.E2.252/1991 је стандард за прорачунавање дебљина торисферичних данаца изложених спољашњем и унутрашњем притиску. Овим стандардом се утврђују поступак прорачуна данаца, као саставних делова посуда под притиском, у експлоатацији изложених дејству спољашњег и унутрашњег притиска. Стандард важи за испупчена данца, и то плитка, дубока и полулоптаста,

ASME Code [9]У ASME стандарду, једначине за прорачун свих врста данаца дате су у секцијама VIII-1 i VIII-2. Постоје знатне разлике између ових једначина, а у овом раду ми ћемо се позивати на једначине из секције VIII-1 под називом “ПРАВИЛА ЗА КОНСТРУКЦИЈУ ПОСУДА ПОД ПРИТИСКОМ”. У овој секцији дате су методе за прорачун сферичних, хемисферичних, елиптичних и торисферичних данаца.

Табела 1.

EN 13445 SRPS M.E2.252

ASMECode VIII-1

Унутрашњи полупречник торусног дела

r [mm] r [mm] r [inch]

Унутрашњи полупречник калоте данца

R [mm] R [mm] L [inch]

Потребна дебљина данца

e [mm] s [mm] tr [inch]

Спољашњи пречник De [mm] Ds [mm] Do [inch]

Унутрашњи пречник Di [mm] Du [mm] D [inch]

Прорачунски коефицијент

β [/] β [/] M [/]

Номинални прорачунски напон

f [MPa; N/mm2] K [MPa] S [psi ]

Прорачунски напон за једначину за деформације

fb =1,5Rp0,2/t / /

Потребна дебљина да би се избегле пластичне деформације

eb [mm] / /

Потребна дебљина данца да би се ограничио мембрански напон у централном делу

es [mm] / /

Потребна дебљина зглоба да би се избегло осносиметрично деформисање

ey [mm] / /

Коефицијент завареног споја

z [/] ν [/] E [/]

Прорачунски притисак P [MPa; N/mm2] p [bar ] p [psi ]

Висина данца (према слици)

hi [mm] h1, h1 [mm] /

Степен сигурности / S [/] /

Слика 1. Торисферично плитко данце према EN 13445 Слика 2. Испупчено данце са прикључком

SRPS M.E2.252 Слика 3. Торисферично данце према ASME




Табела 2.

EN 13445 SRPS M.E2.252 ASMER = De=1100 mm R = Ds Ln= DO

r = 0,1∙De = 110 mm r = 0,1∙Ds r = 0,06∙Ln

hi = R - R -2Di

` j $ R +2Di - 2 $ r` j h2 = 0,1935∙Ds-0,455∙Ds

0,001 #Ds

se - c1 - c2 # 0,1

EN 13445-3:2002 [7]Следећи услови морају бити испуњени, да би могле да се примене формуле за прорачун торисферичног данца према ЕN 13445-3:2002:

Потребна дебљина зида данца, према EN 13445-3:2002 се рачуна као максимална вредност добијена прорачуном на основу следећа три израза es, ey i eb.

Дебљина зида дела калоте одређује се по обрасцу датом у стандарду SRPS M.E2.253/1991, тако што се калота третира као кугласти омотач

Табела 3.

Стандард Дебљина зида данца Провера максимално дозвољеног радног притиска

EN 13445es =

2 $ f $ z - 0,5 $ Pp $ R

Ps =R + 0,5 $ ea

2 $ f $ z $ ea

ey =f

b $ P $ 0,75 $ R + 0,2 $ Di^ hPy =

b $ 0,75 $ R + 0,2 $ Di^ h

f $ ea

eb = 0,75 $ R + 0,2 $ Di^ h $111 $ fb

prDi

` j0,825

; E1,51

Pb = 111fb $0,75R + 0,2Di

ea` j

1,5

Di

r` j

0,825

e = max (es, ey и eb ) e = min (Ps, Py и Pb )

SRPS M.E2.252

Дебљина зида дела калоте одређује се по обрасцу:

/s =

40 $SK $ v + p

Ds $ p+ c1 + c2

Потребна дебљина (s) торусног дела рачуна се по изразу:

s =40 $

SK $ v

Ds $ p $ b+ c1 + c2

ASMEtr =

2 $ S $ E - 0,2 $ PP $ L $ M P =

L $ M + 0,2 $ tc

2 $ E $ S $ tc = 0,71

Напомена: За дату геометрију, максимална вредност притиска Pmax се узима као минимална вредност добијена прорачуном на основу следећа три израза за Ps, Pb и Py.

0,20,0620,080,001

i

i

e

e

e

r Dr Dr ee De DR D

≤ ⋅

≥ ⋅

≥ ⋅≤ ⋅

≥ ⋅

≤

0,20,0620,080,001

i

i

e

e

e

r Dr Dr ee De DR D

≤ ⋅

≥ ⋅

≥ ⋅≤ ⋅

≥ ⋅

≤


Коефицијент завареног споја према ЕN 13445 се усваја на основу испитне групе којој припада данце које се прорачунава. Испитна група се одређује на основу табеле која је дата у ЕN 13445-3, и данце из овог примера припада испитној групи 4. За испитну групу 4 се не врши посебно испитивање заварених спојева, вец се оно спроводи кроз хидротест. Испитни притисак се рачуна према формулама које такође дефинише испитна група, а вредност испитног притиска је већа него за случајеве када се врши додатно испитивање заварених спојева, и око два пута је виша од вредности радног притиска.

За материјале из четврте испитне групе, којој припада ова опрема под притиском, вредност (fd) се множи коефицијентом 0,9.

КОЕФИЦИЈЕНТ ВАЉАНОСТИ ЗАВАРЕНОГ СПОЈА (v) ПРЕМА SRPS [8]За данца за која се испитивањем докаже 100% искоришћења дозвољеног прорачунског напона, као и у случају напрезања услед спољашњег притиска, као и за једнополна данца, рачуна се са вредношћу v = 1. Такође за заварена испупчена данца, осим полулоптастих, независно од обима испитивања, рачуна се v = 1, уколико заварени шав сече данце на мање од 0,6 Ds

Прорачунски коефицијенти се за испупчена данца (пуна данца и данца са изрезима) одређују:

а) за плитка данца,б) за дубока данца,

у зависности од:

Ds

se - c1 - c2

и du/Ds

Овде важе криве са du/Ds > 0 за неојачане изрезе у подручју торусног дела и изван подручја теменог дела калоте до 0,6 Ds.

ДОДАТАК НА КОРОЗИЈУ ПРЕМА АSМЕ [9]За разлику од SRPS стандарда, који прописује вредности додатка за корозију за различите дебљине челичног лима, АSМЕ не даје тачне вредности за овај додатак, већ се ослања на препоруке пројектанта и произвођача опреме.

У поглављу APPENDIX E, дате су опште препоруке везане за одређивање додатка за корозију, а ограничења у погледу његових вредности дате су у оквиру одељака који се баве посудама под притиском израђених од одређеног материјала. Тако нпр. препоруке за додатак за корозију за посуде под притиском израђене од угљеничних челика, могу се наћи у одељку UCS-25 (Carbon and low alloy steel vessels). ПРОРАЧУН МЕТОДОМ КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТАМетодом коначних елемената прорачунато је напонско стање данца за податке коришћене у оквиру овога рада, под истим радним условима, а резултати прорачуна графички су приказани на слици 4, на којој се помоћу спектра боја приказује количина оптерећења у различитим зонама данца.

Дебљина анализираног данца је 5 mm. Анализа је потврдила да је код данаца изложених унутрашњем притиску, најкритичнија зона прелаза са калоте на торусни део. Напони у овој зони достижу максималну вредност 248,7 N/mm2, (слика 4) што је на самој граници течења за материјал израде данца.

ЗАКЉУЧАККао што се може приметити за прорачун се користе сличне математичке релације и односи који у одговарајућим стандардима морају бити испуњени, укључујући пре свега однос дебљине лима и пречника данца. Основна процедура прорачуна по СРПС-у базирана је на итеративним поступцима, код којих се са претпостављеном дебљином зида данца улази у прорачун и проверава да ли може издржати прорачунско оптерећење. Уколико то није случај у прорачун се улази са новом претпостављеном

Слика 4.Напонско стање добијено методом коначних елемената (бројчане вредности су вредности напона)

Табела 4.

EN 13445 SRPS M.E2.252

ASMECode VIII-1

Коефицијент завареног споја z = 0,7 v = 0,7 E

Прорачунски коефицијент (За прорачун дебљине данца)

β = 1,01(dijagram)

β = 3,5(dijagram)

M =41 3 +

rL

; E= 1,57

Прорачунски коефицијент (за маx. притисак)

β = 0,95(dijagram) /

Прорачунски напонfb =

1,5ReH K=250N/

mm2 S=167N/mm2

Додатак на дозвољено одступање димензија

/ C1 =0,3mm tol=0,3mm

Додатак на корозију / C2 =1,0mm C2 =1,0mm




Табела 5.EN 13445 SRPS M.E2.252 ASME MKE

Спољашњи пречник данца D [mm] 1100

Радни притисак P [MPa ] 0,6

Затезна чврстоћа Rm [N/mm2] 410

Граница развлачења Re [N/mm2] 250

Коефицијент завареног споја [/] z = 0,7 v = 0,7 E = 1 /

Потребна дебљина калоте данца / sk = 3,28 mm / /

Потребна дебљина торусног дела данца / st = 4,76 mm / /

Дебљина зида торисферичног дела данца e = 4,2 mm / tr = 4,42 mm /

Максимални дозвољени притисак p = 0,76 MPa / P = 0,72 N/mm2 /

Израчунати напон R [N/mm2] / / / R = 248,7 N/mm2

Додатак за корозију / c2 = 1,0 mm c2 = 1,0 mm /

Толеранција димензионог одступања / c1 = 0,3 mm tol = 0,3 mm /

вредношћу дебљине зида, и прорачун се спроводи док дебљина зида не задовољи прорачун. Прорачун се врши за сферни, торусни и цилиндрични део данца, а за дебљину зида се усваја највеца вредност од добијених. Код АСМЕ се претпоставља номинална дебљина данца, а затим се на основу радних параметара и геометрије данца одређује неопходна дебљина материјала. Уколико је прорачуната дебљина већа од претпостављене, претпоставља се нова, већа дебљина зида и прорачун се спроводи док наведени услови не буду задовољени.

Упоредјивањем анализираних прорачуна може се закључити да приликом ASME и ЕN стандарда степен сигурности индиректно користи из основних података о материјалу при одређивању номиналног прорачунског напона, док се код SRPS стандарда степен сигурности користи при прорачуну за добијене вредности дебљина лима за поједине делове данца.

Као што се у примеру може видети, прорачуном добијене дебљине данца су сличне према сва три стандарда што доводи до закључка да су стандарди базирани на истим законима отпорности матаријала, с једином разликом у начину приступа и решавања проблема.

ЛИТЕРАТУРА[1] Богнер, М., Петровић, А.: Конструкције и прорачун прцесних апарата, Машински факултет Београд, Београд 1991[2] Богнер, М.: Прописи и стандарди за стабилне и покретне посуде под притиском са коментарима и прилозима, Машински факултет Београд, Београд 1992[3] Jawad, M.: Theory and design of plate and shell structures, Chapman & Hall, London 1994.[4] Седмак, С., Николић, М., Војновић, В.: Приручник за конструисање процесне опреме, Технолошко-Металуршки факултет Београд 1994.[5] Чукић, Р., Ружић, Д.: Отпорност материјала таблице, Машински факултет Београд 2000.[6] Рашковић, Д.: Отпорност материјала, Грађевинска књига Београд 1990.[7] ЕN 13445-3:2002 – Посуде под притиском које нису изложене пламену: прорачун и конструисање.[8] SRPS М.Е2.252/1991 – Данца изложена унутрашњем или спољашњем притиску.[9] ASME – Code VIII-1: Правила за конструисање посуда под притиском.

АуториАлександар Петровић, Машински факултетУниверзитета у Београду, Катедра за процесну технику, Краљице Марије 16, 11000 Београда[email protected] Тел: 011 3302389

Бави се пројектовањем инсталација у области процесне индустрије,

конструисањем и испитивањем опреме, са посебним освртом на пројектовање и конструисање ејектора и ејекторских инсталација. Од почетка свог рада на факултету објавио је више од 50 научних и стручних радова, те десетак наслова стручне и уџбеничке литературе

Милош Милошевић, Иновациони центар Машинског факултета у Београду Тел: 0656676866 [email protected]

Дипломирао 2008. године, докторант на Машинском факултету у Београду. Запослен као истраживач сарадник у Иновационом центру. Активно учествује на пројектима Министарства науке

Ненад Митровић, Иновациони центар Машинског факултета Тел: 063 319461 [email protected]

Дипломирао 2008. године, докторант на Машинском факултету у Београду. Запослен као истраживач сарадник у Иновационом центру. Сарадник у настави на предметима Цевоводи и арматура и Технички прописи. До сада објавио 3 рада.

РС и сарадње са привредом. До сада објавио неколико радова.

Преглед закона и техничких прописаПТ

Процедуре испитивања посуда под притиском према en 13445-5:2002Ненад Митровић, Александар Петровић

Основни стандард који се односи на опрему под притиском је стандард EN 13445:2002. Стандард се односи на опрему под притиском која није изложена

пламену и састоји из 6 делова. Први део обухвата опште захтеве, други материјале, трећи прорачуне и конструисање, четврти производњу, пети контролу и испитивање и шести захтеве за конструисање и производњу посуда под притиском и њихових делова израдјених од угљеничних ливених челика,

Стандард ЕN 13445-5:2002 се односи на контролу и испитивање појединачних и серијски произведених посуда под притиском, направљених од челика у складу са ЕN 13445-2:2002.

Свака појединачна посуда треба да буде контролисана у току производње и након завршетка производње. Контрола треба да буде извршена да би се обезбедило, да се у сваком погледу (пројектовање, материјали, производња и испитивање) докаже да су испоштовани захтеви стандарда. Доказ о примени захтева је документација која мора бити приложена.

Контролу врши произвођач као доказ испуњења свих захтева стандарда. Врста и обим испитивања без разарања посуда под притиском зависи од испитне групе посуде (има их четири; о испитиним групама ће више бити речи у даљем тексту).

Техничка документацијаУ складу са стандардом ЕN 13445-2:2002, техничка документација треба да садржи следеће ставке: опис посуде под притиском; концепција решења и графичка документација; описи и објашњења цртежа и дијаграма; резултати прорачуна и извршених испитивања; извештаји о испитивању; технички/производни распоред (листа).

Контрола и испитивање у току и након производње посуда под притиском обухватају више области, које су подједнако битне за испуњавање услова захтеваних стандардом. Те области су: порекло материјала; производне процедуре и конструктивна документација; припрема процеса производње; заваривање; термичка обрада; испитивање разарањем заварених спојева; испитивање без разарања заварених спојева.

Испитивања без разарањаОбим испитивања без разарања зависи од испитне групе посуде и врсте завареног споја

Постоје четири испитне групе означене бројевима 1, 2, 3 и 4. Испитне групе 1, 2 и 3 су подељене на подгрупе

и то група 1 на подгрупе 1а и 1б, група 2 на подгрупе 2а и 2б и група 3 на подгрупе 3а и 3б са циљем да се прикаже осетљивост на прслине као што је приказано у табели 1. Циљ испитних група је да обезбеде адекватан интегритет за карактеристичну примену у оквиру граница садржаних у табели 1.

Испитне групе се одређују на основу табеле 1 и узимају у обзир: проблеме у производњи везане за различите групе челика, максималну дебљину, процедуре заваривања, радне температурне интервале, коефицијент ваљаности завареног споја.

Групе материјала које се могу користити у производњи посуда под притиском, односно помоћу којих се одређује испитна група су дате табеларно у стандарду EN 13445-2:2002, који се односи на материјале.

Намера је да једна испитна група треба да буде примењена на целу посуду. Међутим, ако постоји више од једног главног завареног споја и испуњени су додатни захтеви дати стандардом, дозвољена је комбиновање испитних група 1, 2 и 3. Испитна група 4 треба да се користи као појединачна и не може се комбиновати са другим групама.

Обим испитивања без разарања (ИБР)Обим испитивања треба да буде у складу са табелом дефинисаном стандаром. Проценат дат табелом приказује обим испитивања без разарања у односу на укупну дужину завареног споја и врсту испитивања без разарања, узимајући у обзир испитну групу и врсту завареног споја.

Када је у табели захтеван обим површинских испитивања мањи од 100%, обим и место испитивања без разарања треба да буду одређени на основу додатних критеријума. Визуелна контрола треба да буде спроведена на свим завареним спојевима. Испитивање без разарања заварених спојева за потребе коначног прихватања зависи од испитне групе И врсте завареног споја.

Пре приступа самом процесу испитивања мора да се уради план испитивања који треба да буде свеобухватан како би обухватио све наведене захтеве. План за испитивање треба да садржи следеће: означавање фазе производње у којој се врши испитивање без разарања, избор методе, употребљене процедуре, критеријуми прихватљивости, прављење документације.

Испитивање без разарања треба да се врши након завршетка термичке обраде, али пре пробног испитивања. Ово важи за све испитне групе. Над свим посудама треба вршити контролу у току и након производног процеса,



да би се осигурао квалитет заваривања (геометрија шава, провера димензија, поравнање итд.). Нарочито испитна група 4 треба да буде контролисана у току производње, и у монтажи, на почетку и после припреме споја са друге стране двоструко завареног шава.

Сва ИБР треба да буду извршена у складу са писаним процедурама и од стране квалификованог особља. У прилог активности везаних за ИБР, писани извештај о

извршеном испитивању треба да буде припремљен у складу са стандардима на који се односи.

Контрола посуде по завршетку производње За сваку посуду пројектовану и израђену према овом стандарду треба извршити завршну процену усаглашености са одобреном конструкционом документацијом.

Уколико по завршетку производње посуде под

Преглед закона и техничких прописа ПТ

Табела 1. Исптитне групе

Захтеви

Испитна групаа

1 2 34 b, i

1a 1b 2a 2b 3a 3b

Дозвољени материјали г 1 до 10 1.1, 1.2, 8.1 8.2, 9.1, 9.2,

9.3, 10 1.1, 1.2, 8.1 8.2, 9.1, 9.2, 10 1.1, 1.2, 8.1 1.1, 8.1

Опсег ИБР за главне заварене спојеве е, х

100% 100% 100% - 10% d 100% - 10% d 25% 10% 0%

ИБР за друге спојеве Дефинисано за сваки тип завареног споја у табели 3 (Опсег испитивања) 6.6.2.1.

Коефицијент завареног споја

1 1 1 1 0,85 0,85 0,7

Максимална дебљина материјала Неограничено ф Неограничено ф

30mm за групе 9.1, 9,2

16mm за групе 9.3, 8.2,

10

50mm за групе 1.1, 8.1

30mm за групу 1.2


16mm за групе 8.2, 10


30mm за групу 1.2


Процедуре заваривања Неограничено ф Неограничено ф Само потпуно

аутоматизовано заваривање ц Неограничено ф Неограничено ф Неограничено ф

Радни

Неограничено ф Неограничено ф Неограничено ф Неограничено ф Неограничено ф Неограничено ф

Ограничено на (-10 до +200)oC за групу 1.1

(-50 до +300)oC за групу 8.1

a Све испитне групе захтевају 100% визуелну контролу.

б Испитна група 4 треба да буде применљива само за:

· Групу 2 флуида; и · PS £ 20 bar; и · PS · V £ 20 000 bar·L изнад 100oC; или · PS · V £ 50 000 bar·L ако је температура мања или једнака 100oC; · више испитне притиске (завршна процена); · максималан број пуних циклуса притиска мањи од 500; · ниже вредности номиналних напона (видети EN 13445-3).

ц Потпуно механичко и/или аутоматско заваривање (видети EN 1418:1997).

д Први број: у почетку, други број: после задовољавајућих резултата. За дефиницију “задовољавајућих резултата”, видети EN 13445-5.

е Детаљи испитивања су дати у табели 3. (6.6.2.1.).

ф Неограничено значи да нема додатних ограничења због испитивања. Ограничења наведена у табели су ограничења која намеће испитивање. Друга ограничења дата у разним одредбама стандарда треба да буду узета у разматрање.

г Видети EN 13445-2 за дозвољене материјале.

х Проценат се односи на проценат заварених спојева сваке појединачне посуде.

и Ограничено на посуде са једном комором и једном групом материјала.

притиском, унутрашњи преглед није могућ, произвођач посуде треба да гарантује да су дати елементи били подвргнути завршном прегледу пре уградње.

Завршна процена обухвата:1. Визуелна и димензиона контрола посуде;2. Анализа документације;3. Пробно испитивање;4. Преглед након пробног испитивања;5. Контрола сигурносних уређаја.Све посуде треба да буду подвргнуте пробном

испитивању да би се показао интегритет завршеног производа. Испитивање течношћу под притиском треба да буде стандардно пробно испитивање. Уколико то није практично, може бити замењено са:

• испитивањем гасом под притиском,• испитивањем комбинацијом течности и гаса. Пробно испитивање треба да буде спроведено у

контролисаним условима, са одговарајућим безбедносним мерама предострожности и опемом, и на такав начин да особље одговорно за испитивање може да изврши контролу делова под притиском.Одређивање испитног притиска се врши посебно за:

• испитне групе 1, 2 и 3,• за испитну групу 4, и то за:

- материјале Групе 1.1. - материјале Групе 8.1.

Испитни притисак за испитне групе 1, 2 и 3 се одређује на основу једначина, где се за меродаван испитни притисак усваја виша вредност притиска добијена прерачунавањем према следећим формулама:

Pt = 1,25 $ Ps $ftfa

или Pt = 1,43 $ Ps где су:

• Pt [MPa; N/mm2] - испитни притисак,• Ps [MPa; N/mm2] - радни притисак,• fa [N/mm2] - номинални прорачунски напон за

прорачунске услове на испитној температури,• ft [N/mm2] - номинални прорачунски напон

за прорачунске услове на максималној дозвољеној температури.

Испитни притисак за испитну групу 4, за материјале Групе 1.1

Pt = 2,2 $ Ps $

ftfa$emin - c

emin

- ako je c < 1 mm и (измерени врх + 0,5• надвишење) ≤ 0,5•emin

Pt = 2,0 $ Ps $

ftfa$emin - c

emin

- ako je c ≥ 1 mm и (измерени врх + 0,5•надвишење) ≤ 0,75•emin

измерени врх ≤ 0,5•еmin и измерено надвишење ≤ 0,75• eminгде су:• c [mm] – додатак на корозију,• emin [mm]- минимална дебљина омотача тела

посуде.

Испитни притисак за испитну групу 4, материјали 8.1

Pt = 1,85 $ Ps $

ftfa

- ако је (измерени врх + 0,5• надвишење) ≤ 0,5• emin

Уколико је хидростатички притисак виши од 5% од натпритиска који влада у суду, мора се узети у обзир у прорачуну.

У случају да посуда има више комора, свака комора, када је конструисана као посебна посуда, треба да буде испитивана независно одоварајућим испитним притиском, без притиска у суседној комори.

За посуде типа дупликатора при чему спољашњи омотач потпуно или делимично обухвата тело апарата (унутрашња посуда) испитни притисак се одредјује узевши у обзир вакуум. Унутрашња посуда треба да буде подвргнута испитном притиску који је одредјен узевши у обзир максималну разлику притиска измедју притиска у делу апарата који се испитује и њему суседних делова. Идентичан приступ треба применити на одређивање испитног притиска за спољашње омотаче посуда типа дупликатора.

Због тога се формуле за одређивање испитних притисака за групе 1, 2 и 3 према датим формулама за потпун или делимичан вакуум мењају у смислу замене вредности PS са (PS + ν), где је:

• ν = 1 (пун вакуум),• ν ≤ 1 (делимичан вакуум),• ν = 0 (нема вакуума).Посуде које раде под вакуумом, треба да буду

испитиване под вакуумом или спољашњим притиском како би се створили услови као под вакуумом.

Притисак, било као последица спољашњег притиска или вакуума, треба да буде 1,25 пута већи од спољашњег прорачунског притиска, ако је могуће, али ни у ком случају мањи од спољашњег прорачунског притиска.

Притисак у посудама у току испитивања треба поступно повећавати до око 50% од вредности испитног притиска, затим притисак треба да буде повећаван по 10% од вредности испитног притиска све до достизања жељене вредности. Потребни испитни притисак треба да буде одржаван не мање од 30 мин.

Ближи прилазак и преглед посуде се сме извршити тек пошто је испитни притисак смањен за 10 % у односу на претходни ниво испитног притиска Притисак треба одржавати на нивоу одређеном за преглед, довољно дуго времена да би се могла обавити визуелна контрола свих површина и заварених спојева.

Испитивање гасом под притискомУслед ризика који постоје у пробном испитивању коришћењем стишљивог медијума, посебно се мора обратити пажња на следеће: позиција посуде (у односу на зграде, фабрике, јавне путеве, јавна подручја), безбедност у току испитивања, издржљивост материјала посуде, температура посуде, обим даљинског надзора у току испитивања.

Ако је испитни притисак виши од 100 bar, или средња



температура метала већа од 50ºC, испитивање треба вршити у просторији где приступ има само особље укључено у испитивање, и уколико не постоји посебна просторија, треба усвојити одговарајуће мере заштите (нпр. постављање заштитног зида).

У току пробног испитивања, посуда мора да задовољи услове захтеване стандардом:

• Нема знакова пластичних деформација;• Нема цурења;• Локалне деформације идентификоване визуелном

контролом треба пријавити конструкторима ради усаглашавања према пројектним спецификацијама.

За свако пробно испитивање треба сачинити извештај.

Визуелну контролу треба вршити након испитивања притиском и након пражњења и чишћења посуде. Визуелном контролом треба да се утврди да ли је дошло до промена на посуди која су последица испитивања. Контрола треба да обухвати, уколико је то могуће: сигурносну опрему, рад затварача за тренутно отварање или сличних уређаја и примену и исправност означавања као што је то захтевано стандардима и одобреном графичком документацијом. Документују се обим прегледа и сви уочени недостаци.

Опрема и помоћни уређаји који су израђени у складу са захтевима стандарда, треба да буду означени бројем овог стандарда и годином. Ознака се поставља на уочљиво место. Јединице коришћење за означавање су према SI систему. Изјава о сагласности се саставља на основу форме из Анекса Х.

Означавање се врши:• директним означавањем на опреми,• на посебну плочицу трајно закачену на опрему,• на ослонац, носач или део трајно и директно

закачен на опрему.Јединице мере коришћене за означавање опреме и

помоћних уређаја треба да буду у складу са SI јединицама. Притисак треба да буде дефинисан у bar.

ЛИТЕРАТУРА[1] Pressure equipment directive (PED-97/23/EC) [2] EN 13445-5:2002 – Посуде које нису изложене пламену: контрола и испитивање[3] Исаиловић, М., Богнер, М.: Технички прописи о посудама под притиском, СМЕИТС, Београд, 2003. [4] Петровић, А., Митровић, Н. и група аутора: Оцењивање усаглашености производа – развој инфраструктуре, Београд, 2009.


Преглед закона и техничких прописа ПТ

АуториАлександар Петровић, Машински факултетУниверзитета у Београду, Катедра за процесну технику, Краљице Марије 16, 11000 Београда[email protected] Тел: 011 3302389

Бави се пројектовањем инсталација у области процесне индустрије, конструисањем и испитивањем опреме, са посебним освртом на пројектовање и конструисање ејектора и ејекторских инсталација. Од почетка свог рада на факултету објавио је више од 50 научних и стручних радова, те десетак наслова стручне и уџбеничке литературе

Ненад Митровић, Иновациони центар Машинског факултета д.о.о.,Краљице Марије 16, 11000 БеоградТел: 063 319 461 [email protected]

Дипломирао 2008. године, докторант на Машинском факултету у Београду. Запослен као истраживач сарадник у Иновационом центру. Сарадник у настави на предметима Цевоводи и арматура и Технички прописи. До сада објавио 3 рада.

ЗАКОН О УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ Овим законом уређују се: врсте и класификација отпада;

планирање управљања отпадом; субјекти управљања отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом; организовање управљања отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и поступак издавања дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база података; финансирање управљања отпадом; надзор, као и другa питања од значаја за управљање отпадом.

ЗАКОН О ТЕХНИЧКИМ ЗАХТЕВИМА ЗА ПРОИЗВОДЕ И ОЦЕЊИВАЊУ УСАГЛАШЕНОСТИ

Овим законом уређује се начин прописивања техничких захтева за производе и доношење техничких прописа, оцењивање усаглашености производа са прописаним техничким захтевима (у даљем тексту: оцењивање усаглашености), oбавезе испоручиоца производа и власника производа у употреби, важење иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености, обавештавање о техничким прописима и поступцима оцењивања усаглашености и вршење надзора над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона.

ЗАКОН О СТАНДАРДИЗАЦИЈИОвим законом уређују се начела и циљеви

стандардизације у Републици Србији, организовање и делатност националног тела за стандардизацију, као и доношење, објављивање и примена српских стандарда и сродних докумената.

Овај закон се примењује на стандарде и сродне документе које доноси и објављује национално тело за стандардизацију у Републици Србији, као и на међународне стандарде и сродне документе признатих међународних и европских организација за стандардизацију из члана 3. тач. 12) и 13) овог закона који представљају основу за доношење српских стандарда.

ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Овим законом се мења и допуњује закон који уређује интегрални систем заштите животне средине којим се обезбеђује оствариваwе права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици.

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПРИРОДЕ Овим законом уређује се заштита и очување природе,

биолошке, геолошке и предеоне разноврсности као дела животне средине.

Природа као добро од општег интереса за Републику Србију ужива посебну заштиту у складу са овим законом и посебним законима.

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ВАЗДУХАОвим законом уређује се управљање квалитетом

ваздуха и одређују мере, начин организовања и контрола спровођења заштите и побољшања квалитета ваздуха као природне вредности од општег интереса која ужива посебну заштиту.

Одредбе овог закона не примењују се на загађења проузрокована радиоактивним материјама, индустријским удесима и елементарним непогодама.

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

Овим законом уређују се: субјекти заштите животне средине од буке; мере и услови заштите од буке у животној средини; мерење буке у животној средини; приступ информацијама о буци; надзор и друга питања од значаја за заштиту животне средине и здравље људи.Одредбе овог закона не односе се на буку која настаје на радном месту и у радној околини, буку која настаје у превозном средству, буку која потиче од војних активности на армијским полигонима и активности на заштити од елементарних непогода, природних и других удеса, буку од активности у домаћинству или буку из суседног домаћинства, као и на буку којој су изложени они који је стварају.


Преглед усвојених закона од интереса за струку, Службени гласник 36-9


Овогодишњи конгрес и изложба о грејању, хлађењу и климатизацији припремају се у знаку јубилеја - 40. годишњице њиховог редовног одржавања. Учесници

првога скупа, крајем новембра 1970, донели су, између осталих, две значајне одлуке: 1) да се такав скуп убудуће одржава сваке године, у Београду, и 2) да оснују Друштво за КГХ Србије; оно ће у децембру ове године такође навршити 40 година постојања. Скуп је већ крајем 1970-их добио међународни карактер, проширујући круг домаћих и страних учесника, оних са радовима и оних без њих, потврђујући из године у годину реноме озбиљне и потребне манифестације на којој има шта да се чује и научи. Данас је то конгрес са изложбом чије се одржавање најављује у многим стручним гласилима и сајтовима у свету и код нас, догађај који званично подржавају најугледније институције у овом домену у земљи и свету.

Програми београдског конгреса прате актуелну проблематику и редовно разматрају теме значајне за развој науке и технике КГХ. Свесни брига које су, у последње 4 деценије, оптерећивале и оптерећују и развијене земље и земље у развоју, учесници нашег конгреса су са његове говорнице или на штандовима изложби, које су незаобилазни део конгреса, добијали правовремене и ваљане информације - у периодима енергетских криза у 1970-им, затим спасавања озонског омотача, у напорима за очување животне средине

и спречавања глобалног загревања, увиђања неопходности преласка на обновљиве изворе енергије итд. Четресет свезака зборника радова са исто толико одржаних скупова, постоји и остају као документи способности и ревности свих оних на које се наша струка ослања и који јој најављују будућност са ипак добрим изгледима.

У овој информацији су предложене теме које треба да олакшају избор будућим ауторима и да их упуте на она питања којима се заокружује актуелна проблематика у области КГХ. Позивамо колегинице и колеге из земље и света да својим радовима помогну да наш овогодишњи скуп буде досада најбогатији садржајем, најважнији по својим порукама и најсвечанији током сва три дана рада и наздрављања онима који су немали део свога живота посветили Друштву за КГХ Србије и његовим најзначајнијим достигнућима - конгресу и изложби о КГХ.

ОСНОВНЕ ТЕМЕ КОНГРЕСАОдрживи системи, границе минимума потрошње • примарне енергијеОдрживе нискоенергетске зграде и КГХ системи• Енергетске особине зграда и КГХ система• КГХ енергетски ефикасних, одрживих и интелигентних • зградаИнтегрално пројектовање одрживих зграда, • Зграде “нула” енергије • Нискотемпературно грејање, високотемпературно хлађење• Енергетска ефикасност и одрживост система • климатизацијеЕнергетска сертификација нових зграда• Енергетско унапређење постојећих објеката • Обновљиви извори енергије у КГХ системима • Природна вентилација и дистрибуција ваздуха• Системи КГХ у високим и великим грађ. објектима• Климатизација историјских објеката, музеја, архива • Даљински системи грејања и хлађења• Системи микро когенерације и тригенерације• Дистрибуирана производња енергије за КГХ• Одржавање и функционисање система КГХ • Интелигентне зграде, аутоматска регулација у пракси• Расхладни системи • Топлотне пумпе са различитим изворима топлоте• Примена фазно променљивих материјала у климатизацији• Квалитет унутрашњег ваздуха, услови угодности.•

Најаве и извештаји са сајмова и конгресаПТ

40. међународни конгрес о грејању, хлађењу и климатизацији, 2 - 4. XII 2009. Београд

Слика 1. Прошлогодишњи конгрес одржан је у Сава Центру


Традиционални научно-стручни скуп ХИПНЕФ, који се до 2008. године одржавао сваке друге године, почевши од ове године одржава се сваке године, у јесен.

Најважнији разлог преласка на свакогодишње одржавање јесте потреба и жеља учесника овог традиционалног скупа да се чешћим окупљањем омогући правовремено упознавање са актуелним питањима у овој области, као и непосредније реаговање на догађаје и ситуације које време доноси.

И овогодишњи конгрес ће, као и сви досадашњи, окупити посленике у области хидраулике, пнеуматике, електронике, електротехнике, управљачких система, аутоматизације и нових технологија које су блиске овим областима. Организатор очекује пријаве радова посвећених научним и стручним резултатима достојним пажње аудиторијума какав се очекује и на овом конгресу.

Конгрес ће пратити изложба опреме и достигнућа у дисциплинама које програм обухвата. Она ће бити приређена у простору испред сале у којој се конгрес

одржава. Најважнија места на изложби одвојена су за спонзоре конгреса, али су на њој сигурно добродошла и она предузећа која желе да се представе само на изложби.

Организатор је уверен да ће и овај конгрес, његови аутори, учесници без рада, представници спонзора и излагачи - упркос економској кризи која је захватила и свет и нашу земљу - успети да у току свог тродневног рада издвоје резултате, сугестије и тенденције које могу помоћи у решавању постојећих и предстојећих проблема у нашој струци. Од наших стручњака се то очекује и они ће својим присуством, радовима и расправама та очекивања сигурно испунити.

ОКВИРНЕ ТЕМЕ КОНГРЕСАХидраулика:• Савремени хидраулички системи, модули и компоненте, серво и пропорционална техника, мобилна хидраулика, развој, пројектовање, производња и примена.Пнеуматика:• Производња ваздуха, пнеуматски системи, модули и компоненте, вакуумска техника, развој, пројектовање, производња, примена.Електротехника и електроника:• Сензори, претварачи, оптоелектроника, хардвери и софтвери намењени индустријском управљању, развој, пројектовање и производња компоненти и система.Флуиди• : Струјање флуида, нумеричке методе у механици флуида, моделирање, симулација и мерење струјања флуида.Флексибилни системи управљања:• Аутоматско управљање, вештачка интелигенција, експертни системи, мехатроника, пројектовање и оптимизација флексибилних система управљања.Флексибилна аутоматизација:• Хидропнеуматичка аутоматизација, аутоматизација технолошких процеса, машина и уређаја, надгледање и визуелизација производних процеса, системи аутоматизације применом рачунара и програмабилних логичких контролера, роботика.Експлоатација и одржавање: • Одржавање и експлоатација хидрауличких компоненти и система, техничка дијагностика, системи квалитета.

32. конгрес о хидропнеуматичкој аутоматизацији са међународним учешћем, 14-16. X 2009. Врњачка Бања

Најаве и извештаји са сајмова и конгреса ПТ


Слика 1. Место одржавања конгреса - Хотел “Бреза”, Врњачка Бања

1. Монографије из машинства

Милован Живковић и Ташко Манески ТЕРМОМЕХАНИЧКИ НАПОНИ ЦЕВОВОДА И ПОСУДА Цена: 600 дин.

Борис СлипчевићРАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ(II издање)

Цена: 750 дин

Милан РикаловићДОБОШАСТИ РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ


Димитрије Вороњец и Ђорђе КозићВЛАЖАН ВАЗДУХ – ТЕРМОДИНАМИЧКЕ ОСОБИНЕ И ПРИМЕНА (IV издање)


Милош Кубуровић и Мирослав СтанојевићБИОТЕХНОЛОГИЈА


Бранислав Тодоровић и Милица Милинковић-ЂапаРАЗВОД ВАЗДУХА У КЛИМАТИЗАЦИОНИМ СИСТЕМИМА (III издање)


Срђан РаичковићКОМПРЕСИБИЛНИ И МЕХАНИЧКИ ЗАПТИВАЧИ


Родољуб ВучетићЗДРАВЉЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ & ПРОМЕНА КЛИМЕ


Стеван ШамшаловићТОПЛОТНА ПУМПА - Технологија одрживе производње енергије

Из штампе излази 1. октобра 2009.

2. Приручници из машинства

Бранислав Живковић и Зоран СтајићМАЛИ ТЕРМОТЕХНИЧКИ ПРИРУЧНИК


Светислав ЗарићПРИРУЧНИК ИЗ ИНДУСТРИЈСКЕ ПНЕУМАТИКЕ


Богосав МиленковићПРИРУЧНИК ЗА МЕРЕЊЕ ПРОТОКА ФЛУИДА (мерним блендама, млазницама, Вентуријевим цевима и др.)


Родољуб ВучетићПРИРУЧНИК О УРАВНОТЕЖАВАЊУ ЦЕВНИХ МРЕЖА У ГРЕЈАЊУ, ХЛАЂЕЊУ И КЛИМАТИЗАЦИЈИ


Стеван ШамшаловићТЕХНОЛОГИЈА ХЛАЂЕЊА И СМРЗАВАЊА ХРАНЕ


Небојша ГраховацПРИРУЧНИК ЗА ВЛАЖАН КОМПРИМОВАНИ ВАЗДУХ


Инжењерска библиотекаПТ


Живојин ПеришићВЕНТИЛАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ И КОМЕРЦИЈАЛНИХ КУХИЊА


3. Приручници из електротехнике

Драган Вићовић & Зоран ХаџићЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ НИСКОГ НАПОНА


Драган Вићовић & Зоран ХаџићЗАШТИТА ОБЈЕКАТА ОД АТМОСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА


Љиљана Рашајски, Гојко Дотлић и Марија МрђановМАЛИ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ ПРИРУЧНИК (МЕП) (IV издање, 2009)


4. Техничка регулатива из машинства, електротехнике и додирних дисциплина

ПРАВИЛНИЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКЕПостројења, надземни водови, заштита од статичког електрицитета и од пожараПриредила Марија МрђановЦена: 700 дин

КАБЛОВИ, САМОНОСЕЋИ КАБЛОВИ, УЖАД И КРАТКИ СПОЈИзводи из техничких стандарда у електроенергетициПриредила Марија МрђановЦена: 700 дин

Миодраг ИсаиловићТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ О ЗАШТИТИ ОДПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА (IV издање, 2007)


Миодраг Исаиловић и Мартин БогнерТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ О ПОСУДАМА ПОД ПРИТИСКОМ


Драгана & Стеван ШамшаловићВОДИЧ КРОЗ СТАНДАРДЕ И ПРОПИСЕ О ГРЕЈАЊУ, ХЛАЂЕЊУ И КЛИМАТИЗАЦИЈИ


5. Остало

Надежда Митровић-Житко и Стеван ВукотићПРИРУЧНИК ЗА ПРИПРЕМУ ОПШТЕГ ДЕЛА СТРУЧНОГ ИСПИТА ЗА РАДНИКЕ ТЕХНИЧКИХ СТРУКА


ЗБИРКА ЗАКОНА И ПРАВИЛНИКАо планирању и грађењу објеката и изради техничке документације (IV издање)Приредила Марија МрђановЦена: 750 дин

НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ПЕТОЈЕЗИЧНИ РЕЧНИК (ГРЕЈАЊЕ, ХЛАЂЕЊЕ, КЛИМАТИЗАЦИЈА)



Инжењерска библиотека ПТ

Економски индикаториПТ


(1957-59 = 100) Feb '09 FinalCE INDEX 532.3Equipment 631.9

Heat Exchanges and Tanks 587.0Process Machinery 615.2Pipe, valves and fittings 770.6Process Instruments 384.6Pumps and Compressions 897.0Electrical equipment 458.7Structural supports 660.9

Construction Labor 323.7Buildings 495.5Engineering Supervision 349.8

Подаци су преузети из часописа Chemical Engineering. Најновије индексе можете погледати на http://www.che.com/pci/

(1926 = 100) 1st Q 4th Q 3rd Q 2nd Q 1st Q

2009 2008

M & S INDEX 1.477,7 1.487,2 1.469,5 1.431,7 1.408,6

Process industries, average 1.553,2 1.561,2 1.538,2 1.491,7 1.463,2

Cement 1.551,1 1.553,4 1.522,2 1.473,5 1.448,1

Chemicals 1.523,8 1.533,7 1.511,5 1.464,8 1.438,1

Clay products 1.526,4 1.524,4 1.495,6 1.453,5 1.429,1

Glass 1.439,8 1.448,1 1.432,4 1.385,1 1.359,7

Paint 1.554,1 1.564,2 1.543,9 1.494,8 1.467,6

Paper 1.453,3 1.462,9 1.443,1 1.400,0 1.377,7

Petroleum products 1.663,6 1.668,9 1.644,4 1.594,4 1.555,8

Rubber 1.600,3 1.604,6 1.575,6 1.537,5 1.512,3

Related industries

Electrical power 1.425,0 1.454,2 1.454,4 1.412,8 1.380,4

Mining, milling 1.573,0 1.567,5 1.546,2 1.498,9 1.473,3

Refrigeration 1.807,3 1.818,1 1.793,1 1.741,4 1.711,9

Steam power 1.509,3 1.521,9 1.499,3 1.453,2 1.426,8


procesna tehnika 2009 - broj 1

Documents