PRIVREDNI OBJEKTI ODABRANIH PRIVREDNI OBJEKTI ODABRANIH

GAZDINSTAVA APVGAZDINSTAVA APV

Centar za ruralni razvoj, edukaciju i trening poljoprivrednih savetodavaca

Poljoprivredni fakultet Novi SadDepartman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

Privredni objekti na gazdinstvima jedan su od nužnih preduslova za proizvodnju

često mogu da predstavljaju ograničenja u razvoju gazdinstava

zahtevaju značajnije investicije za podizanje ili adaptaciju objekata

Uzroci leže, između ostalih, i u nasleđenoj lošoj organizaciji ili nedovoljno velikom prostoru u ekonomskom dvorištu gazdinstva

Ovo se posebno odnosi na gazdinstva koja su opredeljena za stočarsku proizvodnju, koja je po svojim objektima specifična.

Ovaj segment sadrži podatke :

koji tipovi objekata postoje na odabranim gazdinstvima sa kojima se sarađuje,

koji objekti nedostaju odabranim gazdinstvima, koliko su objekti stari i da li je bilo renoviranja

objekata, sa kojim se problemima u održavanju objekata

gazdinstva součavaju, kao i podaci o tome da li se određeni objekti daju ili

uzimaju u najam radi potreba proizvodnje na gazdinstvu

Ovi podaci propraćeni su i zapažanjima savetodavaca o privrednim objektima odabranih gazdinstava. Ukupno

je bilo dostupno i analizirano 1650 zapažanja

Privredni objekti kojima raspolažu odabrana gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine

Tip objekta Broj Struktura

(%) Ukupna

površina m2 Struktura

(%) stala za goveda 1411 15,4 197384 18,3 objekti za tov svinja 1196 13,1 94912 8,8 objekti za tov junadi 231 2,5 23954 2,2 objekti za tov zivine 82 0,9 10600 1,0 objekti za koke nosilje 26 0,3 2606 0,2 hangari, magacini 1012 11,1 132297 12,3 silo-trencevi 126 1,4 18269 1,7 objekti za cuvanje poljoprivredne mehanizacije 1562 17,1 199021 18,5 objekti za preradu poljoprivrednih proizvoda 166 1,8 13812 1,3 objekti za cuvanje poljoprivrednih proizvoda 2087 22,8 153944 14,3 izmuzista 49 0,5 3519 0,3 muzna mesta 7 0,1 1525 0,1 plastenici 109 1,2 99908 9,3 staklenici 9 0,1 2925 0,3 ostalo ispusti 19 0,2 12641 1,2 ostalo objekti za smestaj krmaca i prasadi 50 0,5 4230 0,4 ostalo objekti za smestaj ovaca 98 1,1 11285 1,0 ostalo objekti za smestaj koza 8 0,1 1157 0,1 objekti za cuvanje sena, slame 168 1,8 22321 2,1 ostalo 700 7,6 70025 6,5

NEPOZNATO 42 0,5 2196 0,2

U K U P N O 9158 100,0 1078531 100,0

prema broju objekata na odabranim gazdinstvima u Vojvodini najzastupljeniji objekti za čuvanje poljoprivrednih proizvoda (ambari, čardaci, koševi, silosi... ) i to u procenturalnom učešću od 22. 8%.

Drugo mesto po zastupljenosti zauzimaju objekti za čuvanje poljoprivredne mehanizacije su učešćem od 17.1%, odnosno, štale za goveda sa 15.4%. U odnosu na površinu koju zauzimaju, štale za goveda i objekti za čuvanje mehanizacije dominiraju nad objektima za čuvanje poljoprivrednih proizvoda, što je i s obzirom na funkciju ovih objekata, i razumljivo.

Obrađeni podaci u vezi materijala od kojih su privredni podaci u vezi materijala od kojih su privredni objekti napravljeni upućuje na sledećeobjekti napravljeni upućuje na sledeće::

u najvećem je broju slučajeva radi se o objektima napravljenim od neke vrste čvrste građe (cigla, beton, čelik, metal… odnosno, različite kombinacije čvrstih materijala), što je ohrabrujući podatak.

Veoma je mali broj privrednih objekata sagrađen isključivo od meke građe (čerpić, drvo, daske, naboj, najlon, trska…)

za ostatak privrednih objekata nepoznato je od čega su sagrađeni (oko 10%)

renoviranje privrednih objekata: Od ukupnog broja privrednih objekata za koje raspolažemo

podacima u kartonima odabranih gazdinstava oko 15% objekata je renovirano u poslednjih 5 godina. (u najvećem broju slučajeva čvrsti materijali)

Starost privrednih objekata na odabranim gazdinstvima u APV

Starost Broj objekata Struktura (%)

stariji od 100 godina 28 0,23 od 50 do 100 godina 281 2,32 od 40 do 50 godina 410 3,39 od 30 do 40 godina 1587 13,13 od 20 do 30 godina 3522 29,14 od 10 do 20 godina 2828 23,4 od 5 do 10 godina 1741 14,4 noviji od 5 godina 1082 8,95

Nepoznato1 2 0,02 Nepoznato2 454 3,76 Nepoznato3 153 1,27 Nepoznato4 0 0

ukupno: 12088 100

Prema obrađenim podacima, odnos potrebe za privrednim objektima i namere da se oni u dogledno vreme obezbede su veoma povoljni, odnosno, u najvećem broju slučajeva (oko 93 % u odnosu na ukupan broj objekata) postoji namera da se ovi objekti obezbede/sagrade.

Ostvarenje ovih namera, svakako će da zavisi od razvoja poljoprivrede i ulaganja i pomoći države da se obezbedi razvoj gazdinstava ulaganjem u njihovo opremanje (mehanizacijom i privrednim objektima, povećanjem broja grla i smeštajnim kapacitetima za njih, izgradnjom silosa i hladnjača itd.)

Indikator 2. Privredni objekti koji nedostaju odabranim gazdinstvima na teritoriji AP Vojvodine

Tip objekta Broj Struktura Ima nameru

da obezbedi ob. Odnos potrebe

i namere % objekti za čuvanje poljoprivrednih proizvoda 1211 20,67 1142 94,3 objekti za čuvanje poljoprivredne mehanizacije 1075 18,28 1033 96,1 hangari, magacini 965 16,41 910 94,3 silo-trenčevi 556 9,45 523 94,1 štala za goveda 431 7,33 409 94,9 objekti za tov junadi 347 5,9 330 95,1 objekti za tov svinja 247 4,2 228 92,3 objekti za preradu poljoprivrednih sirovina (uglavnom sušare) 276 4,74 250 90,6 izmuzišta 201 3,42 187 93,0 plastenici 119 2,02 109 91,6 muzna mesta 100 1,7 89 89,0 nepoznato 53 0,9 6 11,3 objekti za tov živine 50 0,85 44 88,0 objekti za koke nosilje 34 0,58 30 88,2 staklenici 32 0,54 28 87,5 ovčarnik 9 0,15 9 100,0 ostalo (upisati) ovčarnik 8 0,14 8 100,0 objekti za smestaj ovaca 17 0,29 17 100,0 U K U P N O 5731 97,57 5352 93,4 Ostalo 151

Najveća je potreba za objektima za čuvanje poljoprivrednih proizvoda (oko 20%), ali i hangarima i magacinima (oko 16%)

Visok je udeo (drugi po redu) potrebe za objektima za čuvanje poljoprivredne mehanizacije (oko 18%)

Nakon ove grupe objekata, slede objekti koji su neophodni u stočarskoj proizvodnji i to objekti za smeštaj goveda i objekti za tov junadi, svinja kao i silo trenčevi potrebni za pripremanje silaže

Interesantno je da se struktura potreba za privrednim objektima prilično poklapa sa strukturom postojećih objekata na odabranim gazdinstvima jer se radi o objektima koji se manje više podrazumevaju na gazdinstvu ukoliko se ono bavi intenzivnijom proizvodnjom. Objekti za tov svinja su nešto prisutniji na odabranim gazdinstvima i potreba za ovim tipom objekata je relativno manja

Lista objekata: hale, objekti za čuvanje polj.proizvoda, šupe za mehanizaciju, seno, objekat za otkup mleka, za tov pilića(ćurića), podrumska skladišta ...

Prema raspoloživim podacima, broj slučajeva u kojima vlasnici odabranih gazdinstava daju u najam svoje objekte je izuzetno mali, a uzimanje u najam je praksa koja je prisutna kod vlasnika odabranih gazdinstava na nivou od oko 19%

Kod uzimanja u najam najčešće se radi o objektima za čuvanje poljoprivrednih proizvoda(najvećim delom silosi, a potom hladnjače...) i mehanizacije, odnosno, objektima za preradu poljoprivrednih proizvoda (uglavnom sušare); magacinima, hangarima

Privredni objekti koje vlasnici odabranih gazdinstava u Vojvodini daju u najam drugim licima

Modaliteti Broj javljanja Struktura (%) Da 31 1,52 Ne 2015 98,48

71% vlasnika odabranih gazdinstava nije spremno na zajednička ulaganja u izgradnju privrednih objekata

spremnost na zajednička ulaganja odnosi se uglavnom na objekte za čuvanje poljoprivrednih i u nešto manjoj meri objekte za preradu poljoprivrednih proizvoda (sušare, koje se uglavnom odnose na objekte za sušenje zrnastih proizvoda, a u nešto manjem broju slučajeva sušare za voće, a potom povrće).

spremnost na zajednička ulaganja se odnosi uglavnom na rođake i užu porodicu, dobre prijatelje i komšije, „osobe od poverenja“, zadruge i udruženja, „osobe koje su ozbiljno zainteresovane“

prema zapažanjima savetodavaca na 83% gazdinstava ne postoje problemi u održavanju privrednih objekata. Najveći problemi u održavanju privrednih objekata registrovanih u kartonima odabranih gazdinstava odnose se na: nedostatak finansijskih sredstava za održavanje starost i dotrajalost objekata (kao trajni strukturni problem) nedostatak prostora u ekonomskom dvorištu itd.

Ograničenja i teškoće u rešavanju problema u održavanju privrednih objekata odabranih gazdinstava u AP Vojvodini: najveće poteškoće su finansijske prirode. U malom broju slučajeva navode se: nerešeni imovinsko pravni odnosi, nedostatak stručnih majstora i nedostatak prostora u ekonomskom dvorištu

Zapažanja savetodavaca u vezi privrednih

objekata odabranih gazdistava (1650 zapažanja) u velikom broju zapažanja savetodavci su istakli

da postoji određena nefunkcionalnost objekata ili ekonomskog

dvorišta, neuslovnost, neplanska gradnja, mala površina ekonomskog dvorišta, odnosno, da postoji potreba da se izgradi određeni

privredni objekat u ekonomskom dvorištu odabranog gazdinstva

Nefunkcionalnost i potrebe za adaptacijom najčešće su prisutne na gazdinstvima koja se dominantno bave stočarskom proizvodnjom, koja je zahtevnija zbog organizacije rada u objektima, opreme, izđubravanja itd

u značajnom broju zapažanja prisutna je ocena da se radi o dobro (ili odlično) uređenom – funkcionalnom dvorištu sa potrebnim objektima. Ova pozitivna ocena se odnosi koliko na same objekte i njihovu funkcionalnost, toliko i na funkcionalnost samog ekonomskog dvorišta u kojima se objekti nalaze.

Veliki broj objekata, kako starih, tako i novijih se dobro održavaju. Istovremeno, često je prisutno mišljenje savetodavaca da objekti svojim stanjem i funkcionalnošću zadovoljavaju postojeći obim i način proizvodnje, odnosno, postojeće potrebe gazdinstava. U slučaju povećanja obima ili načina proizvodnje u tim gazdinstvima je ocenjeno da bi se morale izvršiti adaptacije, renoviranja i izgradnja novih objekta.

Interesantna su zapažanja da kod značajnog broja gazdinstava postoji namera i plan vlasnika gazdinstva da se izvrši renoviranje i adaptacija određenih objekata, odnosno, izgradnja novih objekata zbog potrebe povećane proizvodnje ili zamene starih i neadekvatnih objekata.

zapažanja nas takođe eksplicitno upućuju na finansijska sredstava koja su potrebna privredne objekte, njihovo eventualno izmeštanje ili potrebe za kreditima koji trenutno nisu povoljni. Pored finansijskih sredstava, nesigurna budućnost i nestabilnost cena i pariteta predstavljaju veliki problem za dalja ulaganja

Generalni zaključak o postojećim zapažanjima u vezi privrednih objekata odabranih gazdinstava AP Vojvodine upućuje nas na: značajan broj gazdinstava koja imaju određene

probleme i nedostatke po pitanju privrednih objekata koji su ili nasleđeni iz prošlosti ili su nastali usled nedovoljne saradnje sa stručnjacima (savetodavcima), ad hoc gradnjom i neplanskim proširivanjem kapaciteta.

Opšti je utisak kod većine gazdinstava, da bi se moglo mnogo više, da generalno volja kod farmera ne nedostaje, ali opšti uslovi u poljoprivredi ne dozvoljavaju veće investicije ovakvog tipa na gazdinstvima.

mnogim gazdinstvima nedostaju uglavnom: objekti za čuvanje poljoprivrednih proizvoda, mehanizacije i objekti za smeštaj stoke.

U stočarskoj proizvodnji, značajno je pitanje pristupačnosti objekata za savremenu opremu, mašine, pitanje čuvanja kabastih hraniva, izđubravanja, hranjenja stoke itd.

U analizi podataka o nedostajućim objektima i nameri da se oni obezbede, prisutno je prilično visoko učešće namere proizvođača da se nedostajući objekti izgrade, adaptiraju ili na neki drugi način obezbede(u proseku oko 93%).

Zapažanja savetodavaca o Zapažanja savetodavaca o savetodavnom radu sa odabranim savetodavnom radu sa odabranim gazdinstvimagazdinstvima

Centar za ruralni razvoj, edukaciju i trening poljoprivrednih savetodavaca

Poljoprivredni fakultet Novi SadDepartman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

Ovaj Segment je uvršten u Karton O.G. sa namerom povećanja efikasnosti savetodavnog rada i sticanja što jasnije slike o savetodavnom radu i O.G.

Ova saznanja, iskustva i zapažanja savetodavaca mogu da pomognu drugim savetodavcima koji rade sa gazdinstvom da uspešnije savladaju prepreke u komunikaciji i radu sa odabranim gazdinstvima, da lakše uspostave poverenje u radu sa njima, kao i da otkriju eventualne uzroke neadekvatnog ponašanja i prakse vlasnika odabranih gazdinstava

Istovremeno, značaj zapažanja je veliki po pitanju mogućnosti analize savetodavnog procesa u savetodavnoj nauci

skup relevantnih zapažanja je relativno mali u odnosu na broj gazdinstava za izvođenje zaključaka opšteg karaktera.

Ona nisu strukturirana, ali postoje određene „oblasti“ zapažanja koja su kod savetodavaca slična.

Analiza je bila uglavnom usmerena na korisna zapažanja za oko 720 gazdinstava u vezi sa savetodavnim procesom, vrednosnom orijentacijom farmera i ostalim zapažanjima značajnim za savetodavni

rad.

Zapažanja savetodavaca u vezi savetodavnog procesa Ovaj segment zapažanja ponuđen je

savetodavcima sa namerom da se obrati pažnja na način na koji proizvodjac prihvata inovacije i savete, njihovu primenu i eventualno uzroke neprimenjivanja saveta, razumevanje problematike itd. Analiza pokazuje sledeće:

U najvećem broju analiziranih slučajeva savetodavci zapažaju da proizvođači sa kojima sarađuju u najvećoj meri prihvataju savete i inovacije i da ih koriste.

U velikom broju ANALIZIRANIH slučajeva, zapaža se dobra saradnja sa savetodavnom službom, kao i unapređenje te saradnje s vremenom

U značajno manjem broju slučajeva, savetodavci su ocenili da: proizvođač prihvata teško prihvata savete ili čak da saradnju treba obustaviti (bilo je i

ovakvih zapažanja), kao i zapažanja da “je farmer isuviše

komercijalan i zahtevan i da može sebi da priušti privatnu savetodavnu službu pa bi možda trebalo prekinuti saradnju sa njim”

Pojedini proizvođači prihvataju savete, ali ih ne primenjuju uvek i u potpunosti. Ta grupacija se, prema mišljenju savetodavaca, tako ponaša iz razloga nedostatka finansijskih sredstava za primenu saveta i tradicionalizam u radu.

jedan manji deo proizvođača nije želeo da sarađuje iz ostalih razloga (zdravstveno stanje, izostanak volje za daljom saradnjom itd.).

Neprihvatanje saveta iz perspektive nedostatka finansijskih sredstava za primenu saveta u određenom smislu predstavlja „objektivan“ razlog za neprihvatanje saveta i u vezi je sa mnogo kompleksnijim pitanjima uloge savetodavstva u razvoju srpske poljoprivrede

Veoma je visok procenat kućedomaćina koji, prema mišljenju savetodavaca, „u potpunosti“ sarađuju sa savetodavcima

Mnoge saradnje su ocenjene kao ”veoma dobre, kao saradnje koje treba produbljivati, ostati u kontaktu sa ljudima, saradnje sa mladim proizvođačima koji su perspektivni, sposobni” itd

U najvećem broj analiziranih slučajeva savetodavci su mišljenja da su farmeri bili sposobni da razumeju problem, odnosno, savet i(ili) način njegove primene.

U slučajevima u kojima su savetodavci davali dodatna objašnjenja, kako bi se savet/problematika još bolje razjasnila, obično je to bilo zbog nedovoljnog obrazovanja, uverenja da sami znaju mnogo više nego što to i stvarno jeste, zbog tradicionalnog pristupa, uticaja starijih članova porodice itd.

U jednom - značajno manjem - broju zapažanja, savetodavci konstatuju da kod proizvođača ne postoji kod proizvođača ne postoji motivacijmotivacijaa i interes da sarađuju, da odbijaju saradnju i interes da sarađuju, da odbijaju saradnju iz određenih razloga, da su stari, bolesni (i zato izdaju iz određenih razloga, da su stari, bolesni (i zato izdaju zemlju u zakup) bez naslednika i sa malim posedom zemlju u zakup) bez naslednika i sa malim posedom pa zato ne žele da unapređuju gazdinstvo, bave se pa zato ne žele da unapređuju gazdinstvo, bave se drugim poslovima itddrugim poslovima itd.

Preporuka je da ovakve proizvođače treba zameniti sa onima koji pokazuju interes i želju za saradnjom sa savetodavnom službom .

Zapažanja savetodavaca o vrednosnoj orijentaciji farmera Ovaj segment zapažanja savetodavcima služi

radi sticanja uvida u generalnu orijentaciju kućedomaćina po pitanju

budućih ulaganja u gazdinstvo i poljoprivrednu proizvodnju

upućuje i na osobenosti svakodnevnog rada i planiranja proizvodnje

Istovremeno, savetodavac je imao prostora da zabeleži informacije o interesovanju kućedomaćina po pitanju dobijanja

dodatnih informacija koje su mu potrebne za uspešnu proizvodnju na gazdinstvu.

Analiza postojećih zapažanja pokazuje sledeće:

Većina famera planira da ulaže u svoje gazdinstvo i unapređuje ga.

Kod samo manjeg broja odabranih gazdinstava eksplicitno je navedeno: da ne postoje želje, interesi i planovi za

ulaganje i unapređivanje proizvodnje na gazdinstvu

Aktivno korišćenje savetodavnih usluga, ali i drugih izvora informacija veoma je značajno za unapređenje proizvodnje na gazdinstvima.

Zapažanja savetodavaca po ovom pitanju, ukazuju da skoro svi farmeri koriste i druge izvore informacija osim savetodavca što je veoma ohrabrujući podatak

vrste izvora informacija: u od ukupnog broja posmatranih farmi, u 28,1% slučajeva eksplicitno je navedeno da se radi o stručnoj

literaturi i časopisima, 17,5% o seminarima i predavanjima i 6,7% o prodavcima različitih inputa u poljoprivredi (hemijska

sredstva, seme, mehanizacija itd.).

Veoma je interesantan je podatak da internet koristi oko 120 farmera, što u odnosu na ukupan broj posmatranih famera iznosi oko 10%. Ovde je bilo opravdano pretpostaviti da će savetodavac, ukoliko

farmer koristi internet, to eksplicitno i navesti u svojim zapažanjima. Kod određenog broja zapažanja savetodavaca koji su navodili ovu informaciju, to smo mogli da zaključimo, međutim, kod značajnog broja slučajeva o ovoj informaciji posredno nismo mogli da zaključimo ništa ni u pozitivnom ni u negativnom smislu, pošto se ona ni na koji način ne pojavljuje u strukturi zapažana savetodavaca.

Kvalitativna analiza ovih zapažanja na dosta mesta otkriva da postoji mnogo odabranih proizvođača koji su: “odlični primeri uspešne i inovativne proizvodnje

na odabranim gazdinstvima”, “pravi primeri modernih farmi”, “specijalizovanih proizvođača koji vrlo dinamično

i u skladu sa potrebama tržišta pristupaju proizvodnji na svojim gazdinstvima”.

Ostala zapažanja značajna za savetodavni rad Ovaj segment zapažanja savetodavci su

mogli da koriste kako bi uneli dodatna zapažanja, a koja se tiču informacija o plasmanu robe, članstvu u udruženjima, sklonosti farmera ka inoviranju i (ili) rizikovanju, otvorenosti za saradnju... i nekim drugim informacijama u vezi farmera i

samog gazdinstva, a koja mogu da budu od specifičnog značaja za savetodavni rad.

Radi se o zapažanjima u vezi sa 114 gazdinstava.

U najvećem broju slučajeva, radi se o gazdinstvima koja su spremna da daju podatke savetodavcu i

da otvoreno razgovaraju o problemima na gazdinstvu,

proizvođačima koji aktivno postavljaju pitanja i razgovaraju o nedoumicama i greškama koje su eventualno učinili u prethodnom periodu.

U posmatranim slučajevima nema pravila nema pravila koja ukazuju na plasman poljoprivrednih koja ukazuju na plasman poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstvaproizvoda sa gazdinstva: ona se plasiraju i ugovaranjem proizvodnje, ali i slobodnom prodajom na tržištu.

U najvećem broju slučajeva nema ili nema značajnijih infrastrukturnih problema. Tamo gde oni postoje, uglavnom se radi o nepostojanju kvalitetnog puta do gazdinstva, neadekvatnom prostoru (npr. veličina ekonomskog dvorišta).

Zapažanja savetodavaca govore o tome da su oko 200 farmera članovi nekog udruženja ili eksplicitno smatraju udruživanje korisnim (planiraju da se udruže, već čine neke korake po tom pitanju). Ovo je interesantan podatak jer se radi o nešto više od 15% od ukupno jer se radi o nešto više od 15% od ukupno posmatranih slučajevaposmatranih slučajeva.

Na farme, pored ostalog, utiču i poznate okolnosti u domaćoj poljoprivredi:neizvesna situacija na tržištu, nedostatak skladišnog prostora, kao i nizak nivo subvencionisanja proizvodnje.

Hvala vam na pažnji!!!