prirucnik procesa

Prirunik procesa

Fabrika pumpi JASTREBACNi

Prirunik procesa

JASTREBAC NI

lanovi tima:

1.Svrha primene i podruje vanosti..........................................................................21.1 Svrha...................................................................................................................................21.2 Primena...............................................................................................................................2 1.3 Podruje vanosti................................................................................................................2 1.4 Distribucija dokumenata.....................................................................................................2 1.5 Revizija dokumenata..........................................................................................................3

2.Organizacija............................................................................................................................3 2.1 Kratak istorijski razvoj .....................................................................................................3 2.2 Organizaciona ema...........................................................................................................6 2.3. Poboljana organizaciona ema Jastrebca.........................................................................7

3. Misija i vizija7 3.1 Misija7 3.2 Vizija7 3.3. Poslovna politika...............................................................................................................7 3.4. Vlasnici i sponzori procesa................................................................................................9

4. MEGA PROCES............................................................................................................................94.1. SIPOC model...................................................................................................................104.2. Opis procesa....................................................................................................................104.3. Dijagram toka..................................................................................................................11

5. Osnovni procesi u MEGA procesu........11 5.1 Proces VALJARA......11 Sipoc model procesa VALJARA..............................................................13 Opis procesa VALJARA.................................................................................................14 Dijagram toka procesa VALJARA.................................................................................15 5.2 Proces PRERADA...........................................................................................................15 Sipoc model procesa PRERADA...............................................................17 Opis procesa PRERADA............................................................................18 Dijagram toka procesa PRERADA.................................................................................18 5.3 Proces Konfekcija.....................................................................................................18 Sipoc model procesa Konfekcija........................................................20 Opis procesa Konfekcija...........................................................................................22 Dijagram toka procesa Konfekcija...........................................................................22 5.4 Proces vulkanizacija..........................................................................22 Sipoc model procesa vulkanizacija.................................................24 Opis procesa vulkanizacija..............................................................25 Dijagram toka procesa vulkanizacija ...................................................................26 Neto o pneumaticima.....................................................................................................26

6.POBOLJANI PROCES..............................................................................................................296.1 Poboljani proces vulkanizacija-Transport gume od prese do mesta za verifikaciju...............................................................................................29Sipoc model poboljanog procesa vulkanizacije-transport gume od prese do mesta za verifikaciju........................................................................................29Opis procesa P.4 Vulkanizacija-transport gume od prese do mesta za verifikaciju....................................................................................................................31Dijagram toka poboljanog procesa vulkanizacije-transport gume od prese do mesta za verifikaciju...........................................................................327. Zakljuak....................................................................................................................331. Svrha, primena i podruje vanosti

1.1 Svrha

Ovo je dokument kojim se opisuje nain rada, kvalitet, procesi i organizacija u fabrici JASTREBACNI. Ovde je re o preduzeu sa velikim brojem zaposlenih i sa proizvodnjom razliitih tipova pumpi, to je svakako prednost nad velikim preduzeima i omoguava laki opstanak na tritu.

Ideja za izradu ovog prirunika proistekla je iz namere da se ovom preduzeu ukae na neke njegove slabosti koje su stvorene prilikom samog osnivanja ili pak i kasnije, i da njegovom primenom otklonimo eventualne neusaglaenosti, a sve u cilju ekonomskog napretka.

Prirunikom se opisuju osnovni poslovni procesi koji se odvijaju u ovom preduzeu.

1.2 Primena

Ovaj dokument posle izrade e se primenjivati u preduzeu za proizvodnju pumpi Jastrebac Ni.

1.3 Podruje vanosti

Funkcionisanje Jastrebca i sistema kvaliteta je regulisano i kroz Prirunik o upravljanju kvalitetom, procedure i radna uputstva. U sluaju da procedure i radna uputstva detaljnije opisuju proces ili radnu aktivnost, one imaju prednost nad navodima u ovom Priruniku.

1.4 Distribucija dokumenta

Ovaj dokument je bitan i pokazuje kako funkcioniu procesi i ne raspolae poverljivim dokumentima naeg preduzea, pri emu su sve "poslovne tajne" namerno izostavljene, zbog mogue zloupotrebe od strane konkurencije. Dostupan je svim dobro namernim ljudima pod uslovom da ga ne modifikuju ili zloupotrebljavaju.

Svaki zaposleni moe pristupiti dokumentu sa privilegijom itanja, a odgovorno lice za kvalitet sa privilegijama itanja, modifikovanja i brisanja.

1.5 Revizije dokumenta

Ovaj prirunik se redovno aurira od strane ovlaenog lica za kvalitet.

2. Organizacija

2.1. Kratak istorijski razvoj Jastrebca

Fabrika pumpi "Jastrebac" nastavlja tradiciju fabrike maina i livnice "Peji, Stefanovi i kompanija" koja je osnovana 1910. u Pirotu, a u Niu je kao mainska radionica poela sa radom 1918. godine. Od 1945. godine fabrika radi pod nazivom Livnica i fabrika maina "Jastrebac". Danas, posluje pod imenom AD Fabrika pumpi "Jastrebac" Ni. Sedite preduzea je u Niu, Bulevar 12. februar br. 82. Osnovni program fabrike ine centrifugalne pumpe, zapreminske pumpe i armatura. Dopunski program sadri program malih vodnih turbina i program za primarnu preradu groa (vinarska oprema). Fabrika raspolae proizvodnim kapacitetima za livenje, mehaniku obradu, montau, spoljnu montau i servisiranje. Poseduje ispitnu stanicu za ispitivanje svih potrebnih radnih parametara proizvoda. Zapoljava 294 radnika, raspolae velikim brojem visokostrunih kadrova, sopstvenom razvojnom slubom i slubom za pumpni inenjering.

Poslovanje fabrike Fabrika raspolae proizvodnim kapacitetima za livenje, mehaniku obradu, montau, spoljnu montau i servisiranje. Poseduje ispitnu stanicu za ispitivanje svih potrebnih radnih parametara proizvoda. Raspolae velikim brojem vidokostrunih kadrova, sopstvenom razvojnom slubom i slubom za pumpni inenjering. Program centrifugalnih pumpi ini ga blizu 90 tipova radijalnih, poluaksijalnih i aksijalnih, jednostepenih i viestepenih, samousisnih i nesamousisnih, jednostrujnih i dvostrujnih pumpi itd. Svaki tip pumpe sadri po desetak veliina i po nekoliko konstruktivnih i materijalnih varijantito u ukupnom zbiru daje vie od 1000 razliitih proizvoda. Svi proizvodi su veoma paljivo projektovani s obzirom na zahtevane hidrauline parametre i prevashodnu oblast primene. Osnovne oblasti primene uslovno su podeljene na: Vodosnadevanje, Energetiku, Zatitu okoline, Industriju i Procesni inenjering i Poljoprivredu . Program zapreminskih pumpi sadri vie od 10 tipova sa blizu 50 proizvoda. U okviru tog programa su klipne rotacione, membranske i vijane pumpe. Dat je pregled ureaja i postrojenja koji su opremljeni centrifugalnim ili zapreminskim pumpama. Sem pojedinane pumpne opreme, "Jastrebac" nudi kompletan inenjering za pumpne stanice i postrojenja , od projektovanja i izrade opreme, do isporuke, montae, putanja u rad, nadzora, odravanja i servisiranja. Za sve strune savete i tehniku pomo stoje Vam na raspolaganju strune slube fabrike. Vlasnika transformacijaFabrika pumpi "Jastrebac" je u sklopu vlasnike transformacije od 18.10.2007.god dobila novog vlasnika. Ruska kompanija "U-63 SKAJ SERVIS" postala je vlasnik 70 (%) akcija fabrike ime je i praktino drutveno preduzee postalo akcionarsko drutvo pod novim nazivom: Fabrika pumpi "Jastrebac" AD Ni. Osnovne namere novog vlasnika vezane su za oivljavanje proizvodnje uz ostvarivanje osnovnih preduslova za to, i sa ciljem da "Jastrebac" postane najvei i najpoznatiji proizvodja pumpi u jugoistonoj Evropi. Ovo istovremeno znai i povratak na ve poznata trita na prostorima republika bive Jugoslavije, severne Afrike, Bliskog Istoka, vraanje poverenja kako domaih tako i stranih kupaca i osvajanje novih trita pogotovu u Rusiji, bivim republikama SSSR-a, itd. Svi zaposleni radnici "Jastrebca" i novi vlasnik, svesni su teine zadatka koji je pred njima ali istovremeno su reeni da istraju u nastojanju da "Jastrebac" vrate na mesto na kojem je bio, a zatim ga kao fabriku sa atraktivnim i uvek aktuelnim proizvodnim programom uzdignu i na vii nivo. U okviru postavljenih ciljeva u proteklih nekoliko meseci aktivno se radilo na planiranju proizvodnje, nabavci repromaterijala, skraivanju rokova isporuke, reviziji cena, kvalitetu i aktivnijem odnosno agresivnijem nastupu na trzitu. Zahvaljujui ovakvim razmiljanjima i praktinim potezima u tom pravcu u proteklih nekoliko meseci obnovljeni su kontakti i ugovoreni poslovi sa vie poslovnih partnera.Sve ovo u sutini su poetni koraci kojima "Jastrebac" eli da potencijalnim partnerima stavi do znanja da pre svega postoji, da nije nijednog trenutka prestajao sa radom, da ima ozbiljne planove za budunost, da potuje zadate rokove, da e postojei kvalitet podii na jo vei nivo, da e biti konkurentan sa cenama i da jednom reju eli da na tritu bude ozbiljan i potovan poslovni partner.

2.2 Organizaciona ema

Organizaciona ema kompanije moe biti predstavljena sledei nain:

Jastrebac u sektoru odravanja zapoljava ukupno 11 radnika.

3. Misija i Vizija

3.1. MisijaVe 100 godina mi smo prijatelji vode. O njoj stalno uimo i inimo da je bude tamo gde je neophodna i da je sa panjom uz najmanji utroak energije prevedemo na mesto na kome je bezbedna. Mi pomaemo naim partnerima i kupcima da im voda bude raspoloiva, da je koriste i da im slui.Svaka nova pumpa koju proizvedemo, svaka pumpa koju popravimo za nas je prilika da sa kupcima saraujemo u brinom odnosu prema vodi i potrebi naih kupaca da im voda bude prijatelj.Jastrebac je industrija koja se bavi proizvodnjim pumpi. Svoju misiju preduzee Jastrebac ostvaruje strunim radom i istraivanjem, razvojem i inoviranjem usluga i metoda i postupaka u procesima rada i poslovanja, sa ciljem zadovoljenja potreba kupaca/korisnika izgraenih objekata, zaposlenih i drutva u celini.Misija preduzea Jastrebac utvrena je i ostvaruje se putem elemenata:Svrha postojanja - zadovoljenje potreba kupaca/korisnika, zaposlenih i drutva u celini.Strategija dejstva - agresivan nastup na tristu koji se obezbeuje stalnim, sopstvenim razvojem i uvoenjem novih tehnoloskih reenja i savremene opreme u objekte koje gradi.Standardi ponaanja - skup pravila u ponaanju zaposlenih u radu, internom i eksternom komuniciranju, motivisanih za licni struni razvoj putem orijentacije ka zadovoljenju potreba kupaca/korisnika i ukupnom razvoju preduzea.Pokretake poluge - visok kvalitet organizacionih i tehniko-tehnolokih podloga. Misijom su odreene potrebne i dovoljne podloge koje usmeravaju ukupan napor zaposlenih u ostvarivanju efekata potrebnih za uspean rad, razvoj i opstanak preduzea Jastrebac na tritu, kao preduzea sa izgraenim sopstvenim identitetom i prepoznatljivim imidom.

3.2. Vizija Cilj nam je da u oblasti proizvodnje, prodaje, razvoja i odravanja pumpi postanemo najbolja i najvea fabrika u jugoistonoj Evropi.Odluni smo da se vratimo na nae tradicionalno trite, da osvojimo nova i da vratimo stari sjaj fabrici pumpi "Jastrebac".

Naa vizija je da budemo kompanija u ijim se vrednostima odraava dostojanstvo i integritet pripadnika i partnera i koja prua istinski doprinos odrivom razvoju kao i da zauzmemo prvo mesto na Balkanu u narednih 5 godina i da tu ostanemo, da budemo meu najboljima u Evropi i ostvarimo veliki prodor na svetskom tritu u oblasti proizvodnje pumpi.

3.3. Poslovna politika

Fabrika pumpi "Jastrebac" Ni proizvodi, prodaje i odrava pumpe i pumpna postrojewa za iroki opseg primene. Stogodinja tradicija poslovanja dovela nas je u krug svetski poznatih, poslovno uspenih, trino usmerenih i po kvalitetu uglednih preduzea.

Osnovna naela naeg rada:

1. Kvalitet osigurava budunost i kljuni je element naeg sveukupnog delovanja i ponaanja

2. Nai proizvodi i usluge usmereni su na zadovoljavanje potreba i ispunjavanj oekivanja naih kupaca u celokupnom ivotnom veku

3. Sa kupcima, korisnicima i dobavljaima gradimo dugorono partnerstvo i saradnju

4. Definisane procese vodimo ciljno i merimo njihovu efikasnost

5. Savremenim metodama razvoja sledimo potrebe kupaca i gradimo konkurentnost

6. Osposobljeni, motivisani, kreativni i verni zaposleni su izvor nae snage

7. Osvajamo filozofiju preduzea u kome svi zaposleni stalno ue

8. Princip stalnog napretka je na pristup ka poboljanju sistema voenja kvaliteta

9. Pri osvajanju novih proizvoda, usavravanju i proizvodnji postojeih proizvoda odnosimo se u skladu sa postavlljenim ciljevima i politikom odrivog razvoja

10. Zadovoljstvo korisnika kroz celokupni vek upotrebe naih proizvoda obezbeujemo integralnim sistemom usluga korisnicima

Realizaciju naih naela obezbeujemo korienjem informativnih tehnologija u neprekidnom procesu unapreenja kvaliteta saglasno zahtevima standarda SRPS ISO 9001-2008Proizvodni program armatura PUMPE Centrifugalne pumpeZapreminske pumpe ARMATURAUREAJIDIZEL AGREGATI I PUMPE VINARSKA OPREMA PUMPNE STANICE TURBINE

3.4. Vlasnici i sponzori procesa

Vlasnik procesa je neko od zaposlenih koji je odgovoran za efikasno i efektivno funkcionisanje procesa. Svaka radna jedinica ima svog vlasnika procesa koji ima sva potrebna ovlaenja da modifikuje proces i vri poboljanja u cilju dobijanja dobrog i kvalitetnog izlaza iz procesa. Sponzor procesa je vlasnik procesa pruanja usluga, a to je u ovom sluaju Ruska kompanija "U-63 SKAJ SERVIS" koji daje podrku procesu i vlasniku procesa za sprovoenje poboljanja u preduzeu Jastrebac. Zadatak sponzora je da podri interese vlasnika procesa na viem nivou menadmenta to njemu kao vlasniku preduzea naravno ide u veliku korist.

3.5. PROCESA ODRAVANJAOPIS PROCESA ODRAVANJA

Cilj primeneOvim postupkomse utvruje nain preventivnog i korektivnog odravanja sa ciljem da se sredstva za rad posle pojave otkaza vrate u stanje u radu da bi se proces proizvodnje odvijao u normalnim uslovima.

Oblast primenePostupak je namenjen organizacionoj jedinici Odravanje pogona pri sprovoenju aktivnosti tekueg odravanja odnosno aktivnosti zamene ili popravke sastavnog dela sredstava za rad posle pojave otkaza, kao i postupak preventivnog odravanja.

Veza sa drugim dokumentima

Poslovnik QMS Procedura upravljanja neusaglaenostima

Pregled izmena

R.br.DatumKratak opis izmeneStraneSproveoOdobrio

1.

2.

3.

4.

5.

Definicije i skraenice

Definicija / SkraenicaZnaenje

OPOdravanje pogona

Teh.dirTehniki direktor

Posl.OPPoslovoa odravanja pogona

Radn.OPRadnik odravanja pogona

Posl.proiz.Poslovoa proizvodnje

ef proiz.ef proizvodnje

Radn.u proiz.Radnik u poroizvodnji

Ekster. SaradnikEksterni saradnik

Postupak

Dijagram toka upravljanja procesom odravanja pogona

Dijagram tokaAktivnostOdgovoran (a) zaDokumentu/i

IzvrenjeNadzor

Poetak

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Kraj

-Prijava kvara-preventivno odravanje

-Formiranje dokumentacije prijave kvara

-Defektaa

-Formiranje radnog naloga

-Zahtev za nabavku

-Popravka delova samostalnim snagama -Angaovanje eksternih saradnika

-Intervencija odravanja

-Predaja

-Evidentiranje izvedene intervencije

7,3

3

4

3

3

4

8

4

3,4

4,3,1

5,1

1

3

1

1

3

3,1,

3

5,6

2

-usmeno-plan preventivnog odravanja 03

-obrazac prijava kvara

- obrazac prijava kvara

- obrazac radni nalog

- obrazac zahtev za nabavku


- obrazac 24



- mainska karta odravanja

u

u

i

u

i

u

i

u

u

i

taUesnici u procesu: : Merna taka1. ef OP2.Tehniki direktor3. Poslovoa OP 4. Radnik OP 5. Poslovoa proizvodnje 6. ef proizvodnje7. Radnik u proizvodnji 8. Eksterni saradnik

Legenda: U - ulazni dokument u aktivnost i izlazni dokument iz aktivnosti

Opis aktivnosti

*Prijava kvaraRadnik na maini je duan da projavi kvar maine poslovoi proizvodnje. Takoe, referent odravanja vodi rauna o terminima preventivnih intervencija na osnovu plana odravanja O05 i moe dati nalog za izvrenje intervencije putem obrasca O01.Rukovalac maine odrava mainu po aktivnostima definisanim u evidencionom listu preventivnog odravanja O06 koju aurira.

* Formiranje dokumentacije prijave kvara

Na osnovu usmene prijave kvara poslovoa odravnja popunjava obrazac prijava kvara O01 sa podacima o: Odeljenju u kome se desio kvar Nazivu maine Broju maine Datumu i vremenu kvara* DefektaaPoslovoa odravanja orgnizuje radnike da izvre dafektau i ustanove o kakvom se kvaru radi. Radnik odravanja nakon ustanovljenog kvara unosi podatak u obrazac prijava kvara o vrsti kvara na maini. Poslovoa odravanja vodi evidenciju na obrascu evidencije intervencija O04.* Formiranje radnog nalogaPo prijemu obrasca prijava kvara poslovoa odravanja otvara radni nalog O02. Radni nalog treba da sadri sledee: broj radnog naloga broj prijave kvara datum odelenje broj maine* Zahtev za nabavkuUkoliko je potrebno nabaviti delove, poslovoa popunjava obrazac zahtev za nabavku N01 i prosleuje ga sektoru nabavke.*Popravka delova sopstvenim snagamaNa osnovu radnog naloga ukoliko je to mogue, radnici odravanja samostalno popravljaju delove maina i pripremaju za montau. * Angaovanje eksternih saradnikaUkoliko nije mogua popravka sopstvenim snagama, onda se pristupa angaovanju radnika sa strane. Radnike sa strane angauje ef OP, a saglasnost za angaovanje daje tehniki direktor.*Intervencija odravanjaPo prijemu radnog naloga radnici odravanja pristupaju otklanjanju kvara.Dok je maina u kvaru na maini postoji oznaka da je maina u kvaru.

*PredajaNakon izvrene popravke radnik odravanja sa poslovoom odravanja i proizvodni radnik, vre probu rada maine na taj nain to izrauju prvi komad.Poslovoa odravanja i poslovoa proizvodnje svoju saglasnost da je intervncija korektno uraena overavju potpisom u dokumentu prijava kvara. Poslovoa proizvodnje nakon toga informie efa odeljenja.

* Evidentiranje izvedene intervencijePodatke o izvrenim aktivnostima radnik odravanja upisuje u radni nalog. Popunjeni radni nalog radnik dostavlja poslovoi odnosno efu odravanja. ef odravanja na osnovu izvrenih aktivnosti popunjava obrazac mainska karta odravanja O07.

Zapisi arhiviranje i distribucija

R.Br.Naziv zapisaObazac brojBroj prim.uvanje obaveznog primerka

OdgovoranVremeMesto

1. Prijava kvara011Posl.proiz.3 godineOP

2. Radni nalog021ef OP5 godinaOP

3. Zahtev za nabavku012ef OP3 OP, nabavka

4. Mainska karta odravanja071ef OPodrava seOP

5. Evidencija intervencije odravanja041ef OPodrava seOP

6. Plan odravanja051ef OPodrava seOP

7. Evidenciona lista preventivnog odravanja061ef OP1 godinaOP

8. Zapisnik242ef OP2 godineOP

Matrica odgovornosti

R.br. FunkcijaAktivnostef OPTeh.dir.Posl. OPRadn. OpPosl-proiz.ef proiz.Radn. u proiz.Eksterni saradnik

1.Prijava kvaraIUIO

2.Radni nalogUOI

3.Zahtev za nabavkuIUO

4.Mainska karta odravanjaUOI

5.Evidencija intervencija odravanjaUO

6.Plan odravanjaIUO

7.Evidenciona lista preventivnog odravanjaOUIU

8.ZapisnikIUO

9.PredajaIUUUIO

10.Evidentiranje izvedene intervencijeOIUU

Legenda: O - odgovornost, U uee, I - informisan

4. MEGA proces

U MEGA PROCESU prikazujemo sve kljune procese koji su potrebni za proizvodnju pumpi. Ove procese opisujemo prema SIPOC modelu (Supplier Input Process Output Customer, Isporuilac Ulaz Proces Izlaz Kupac).1. Ovaj proces obuhvata celokupno poslovanje i proizvodnju u firmi Jastrebac Ni. Ovde pripadaju: nabavljanje materijala koji se smeta u glavni magacin iz kojeg se alje dalje do neke od radnih jedinica, Sektor finansije i planiranja Alatnica, Sektor proizvodnje, Sektor kontrole kvaliteta.

4.1. SIPOC model MEGA procesa SIPOC model

ProcesMEGA proces

VlasnikGeneralni direktor

SponzorU-63 SKAJ SERVIS Rusija

IsporuilacPreduzea koja dostavljaju sirovine, dodatni materijal

UlazDokumenti: NalogProizvodi: Odlivci, zaptivke, razni elini profili i ipke, i druge komponente koje ulaze u sastav proizvodnje pumpi.Informacije: Informacije koje dobijamo su o kvalitetu, koliini i vrsti proizvodaOstali material: Evidencija koja prati materijal od ulaza u magacin do njegove upotrebe.

ProcesDijagram procesa i njegov opis je dat u nastavku

IzlazViestepene centrifugalne pumpe, cirkulacione pumpe i ventili i drugi tipovi pumpi.

KupacInterni kupci: Predstavnitva irom zemljeFizika lica

Kritini resursiMaine i oprema: Maine za proizvodnju, transportne maineLjudski resursi: Radnici

Povratna vezaPovratna veza postoji od strane naih kupaca, oni daju informacije o kvalitetu usluga i zadovoljstvu.

Parametri procesa

4.2. Opis MEGA procesa

MEGA proces u preduzeu Tigar Tyres prikazan je dijagramom toka procesa. Proces poinje tako to kupac izrazi svoju elju za odreenim proizvodom, odnosno u ovom sluaju to je vrsta i tip gume. Preko slube za nabavku i prodaju se prosleuje zahtev za nabavku potrebnih sirovina koje su neophodne da bi se odvijao proces proizvodnje odnosno da bi se proizvodili pneumatici. Nakon to se nabavi i izvri prijem sirovina poinje se sa proizvodnjom. Pogon za proizvodnju pneumatika je podeljen u pet nezavisnih radnih jedinica, a to su:

1. Nabavka robe i smetanje u glavni magacin2. Valjara3. Prerada 4. Konfekcija5. Vulkanizacija4.3 Dijagram toka proces

5. Osnovni procesi u MEGA procesu

5.1 Proces -Valjara Sipoc model procesa - Valjara

Snimanje procesa po SIPOC modelu

O preduzeu

PreduzeeTigar Tyres Pirot

SektorOdeljenjeValjara

Rukovodilac ef RJ Valjare

Telefon010/ [email protected]

Lider timaTehniki direktor


Dodatne informacije o sektoru

SIPOC model procesa

Naziv procesaProizvodnja smee za proizvodnju guma u ValjariOznaka procesa

VlasnikTigar Tyres

SponzorTigar Tyres

SIsporuilac

Isporuioc je dobavlja, odnosno magacin gde je smetena nabavljena roba.Proces se pokree uz odobrenje tehnikog direktora ili efa proizvodnjeIsporuioci podataka iz procesa su radnici u proizvodnji. To su odreena dokumenta, Nalozi i dr.

IUlazUlazna dokumenta su: NalogProizvodi na ulazu su komponente: Sumpor a Kauuk Cink-Oksid Preostale komponente

PProces Prva radna jedinica u procesu proizvodnje auto-gume je valjara. U ovoj radnoj jedinici se vri poetna proizvodnja smese. Smesa se sastoji od dvadesetak komponenti od kojih su meu najosnovnijim: sumpor, a i kauuk. Kauuk je osnovna gradivna jedinica gume. To je organska smola koja ima ukastu boju i ima mogunost vezivanjaii dugake nizove, tzv polimere. Da bi se proces vulkanizacije mogao da obavi za to se stavlja sumpor kao glavni veziva kauuka. Da bi se dobila crna guma u smesu se stavlja a. a je po hemijskom sastavu ugljenik, koji se u tigru dovozi u cisternama i skladiti u silos odakle se transportnom trakom doprema do valjare. Preostale komponente idu u mnogo maloj koliini ali su veoma znaajne jer utiu na fizika i hemijska svojstva smese. To su uglavnom ubrzavai. Da bi se smesa umeala homogeno dodaje se neki procenat ulja.

Proces poinje putanjem naloga u realizaciju. Proces se zavrava skladitenjem smese. Potprocesi ovog procesa su: Uzimanje sirovina iz prijemnog magacina,Seenje i predgrevanje,Meanje u mikseru, Skladitenje neispitanih smesa, Kontrola, Odbacivanje karta, Skladitenje ispitanih smea. Proces koristi sledee resurse: labaratoriju, mikseri, radnici, maine za seenje i predgrevanje, transportne maine Najznaajniji parametri procesa su rokovi za isporuku ispitane smese. Veze sa drugim procesima su tehnoloke, jedna radna jedinica je u vezi sa ostalim u firmi, usmene i pismene veze. Izabrali smo ovaj proces za ispitivanje zato to je jedan od procesa u MEGA procesu firme. Proces dobro funkcionie. U procesu ima mogunosti za postojanje karta.Uglavnom se javljaju zbog kvara maine i opreme.

OIzlazIzlaz iz procesa je odgovarajua smesa;Dokumenti koji se ovde javljaju su: Nalog Radni list

CKupac

Kritini resursi Kritini resursi su:Radnici Oprema i maine tj. raunari, kontrolni ureaji i sredstva unutranjeg transporta

Povratna vezaSa nabavkom sirovina i proizvodnjom

Parametri procesaPrate se svi potrebni parametri meu kojima je praenje kvaliteta i koliine proizvoda, nain proizvodnje, mogui nedostci, vreme koje je potrebno za izvrenje procesa (proces je automatizovan)Podaci se prikupljaju sistemom za akviziciju podataka (SCADA).

Uticaj drugih procesaVeza ovog procesa sa drugim procesima je velika, najvie ima veze sa nabavljanjem robe, prijemom sirovina u glavni magacin i procesom Prerade.

Opis procesa - Valjara

U prvoj radnoj jedinici Valjara postoje etri linije miksera za meanje komponenti i za dobijanje odgovarajue smese. Tri linije miksera su kapaciteta do 150 kg po ari, dok je linija zvana M7 veeg kapaciteta preko 500 kg are.Mikser se sastoji od ulazne trake i transportera koji ima automatsku vagu za merenje mase komponenata, usta miksera kroz koji se smea ubacuje u telo miksera i izlaznu traku za paletiranje i hlaenje smese.Proces poinje stavljanjem komponenata na ulaznu traku i odvija se u tri faze. U prvoj fazi se stavlja kauuk, a i sitne komponente bez vulkanizatora koji je u ovom sluaju sumpor. Smesa se u mikseru pomou sistema punog zupanika mea i dolazi do razvijanja velike temperature smee preko 120 C. Kada bi smee imala sumpor u sebi ona bi poela da vulkanizuje, tj. da gori. Smea se prvo dobro umea bez sumpora. Takav poluproizvod se zove be. U drugoj fazi se beu dodaje sumpor i proces meanja se ponavlja. U obe faze trajanje ovog procesa je oko 10 min. Mikseri za meanje smee imaju velike elektromotore i reduktore za pokretanje sistema za meanje. Postoje tri miksera, dva su snage 1,2MW, a jedan je 1,6MW. Svaka komponenta gume izrauje od razliitih smea. Kod smea za gumiranje ice, tekstilnog i elinog korda najbitnije je da se zadovolji sila athezije, tj sila koja je potrebna da se izvue ica iz smee. Ove smee moraju da zadovolje odreene hemijske i fizike osobine. Gotova smea ide na testiranje reolokih karakteristika. Od svake are uzima se uzorak koji se stavlja u reometar. Reometar je automatizovana maina koja ima dve grejne ploe od kojih je donja fiksirana, a gornja je vezana za osovinu koja se okree u malim koracima u obe strane. Kako proces vulaknizacije tee tako sila koja je potrebna za torziju smee raste. Kada se dostigne maksimalna vulkanizacija sila je najvea, da bi posle smea poela da degradira i usled temperature poinje njena razgradnja i opadanje reoloke krive. Smee koje ne prou reometar se sklanjaju u tzv. utu zonu gde tehnolozi na osnovu reolokih karakteristika odreuju dalju sudbinu smee, gde one mogu biti upotrebljene kao tehnoloki otpad i vraaju se u proizvodnju tj. u odreenom procentu se meaju sa novim komponentama. Na osnovu Vremena vulkanizacije i tvrdoe smee odreuje se da li smea zadovoljava specificirane vrednosti reolokih karakteristika ili ne. Smee koje odgovaraju alju se u dalju proizvodnju.

Dijagram toka procesa - VALJARA

5.2. Proces - PRERADA Sipoc model procesa - PRERADA


O preduzeu


SektorOdeljenjePrerada

Rukovodilac ef RJ Prerade





SIPOC model procesa

Naziv procesaPreradaOznaka procesa

VlasnikTigar Tyres

SponzorTigar Tyres

SIsporuilac

Isporuilac je RJ Valjara i Glavni magacin sirovina

IUlazUlazna dokumenta su: nalog

PProces Prerada pravi, odnosno izrauje poluproizvode koje ulaze u gumu. Poluproizvodi koji ulaze u gumu su: Kord, Inerlajner, tankovi sa ispunom, bokovi, brejkeri, kaplaj, kapstrip, krune. Proces poinje putanjem naloga u realizaciju. Proces se zavrava izdavanje radnog lista i naloga za naredni proces u koji ide materijal. Podprocesi ovog procesa su: dopremanje poluproizvoda, brizganje bokova i kruna, izrada brejkera, obrada gumiranog platna, proizvodnja lankova, proizvodnja inerlajnera, proizvodnja kordova i skladitenje pred konfekciju. Proces koristi resurse a to su: radnici, transportne maine, maine u proizvodnji, merne maine Najznaajniji parametri procesa su rokovi za isporuku odreenih poluproizvoda. Veze sa drugim procesima su tehnoloke, jedna radna jedinica je u vezi sa ostalim u firmi, usmene i pismene veze. Izabrali smo ovaj proces za ispitivanje zato to je jedan od procesa u MEGA procesu firme. Proces dobro funkcionie. U procesu ima mogunosti za postojanje karta.(obino dolaze zbog kvarova maina i alata)

OIzlazDokumenti koji se ovde javljaju su: Nalog Radni lista

CKupac

Kritini resursi Kritini resursi su:Radnici Oprema i maine,raunari,kontrolni ureaji i sredstva unutranjeg transporta.

Povratna veza

Parametri procesaPrate se svi potrebni parametri meu kojima je praenje kvaliteta i koliine proizvoda, nain proizvodnje, mogui nedostci, vreme koje je potrebno za izvrenje procesa, (proces je automatizovan).Podaci se prikupljaju sistemom za akviziciju podataka, (SCADA).

Uticaj drugih procesaVeza ovog procesa sa drugim procesima je velika, najvie ima veze sa nabavljanjem robe, prijemom sirovina u glavni magacin i procesom Konfekcije.

Opis procesa - PRERADA

Prerada se bavi proizvodnjom poluproizvoda koje ulaze u gumu. Od poluproizvoda koji ulaze u gumu proizvode se: Kord, Inerlajner, kompletirani tankovi sa ispunom, bokovi, brejkeri, kaplaj, kapstrip, krune.Prva komponenta gume je tekstilni kord. On se sastoji od tekstilnog korda i smese za gumiranje, a debljina mu je 1,2 mm.Proces se odvija na etvorovaljku koji se sastoji od linije za uvoenje korda, dvovaljaka za predgrevanje i transportnih traka, i od linije za namotavanje.Kord se iz skladita doprema do etvorovaljka i postavlja na liniju za uvoenje. On se uvodi kroz tzv tredbar, tj ealj koji ima svoju gustinu igala po jednom metru razliitu zavisno od tipa korda koji se gumira. Tredbar slui da raspored ica korda bude ravnomeran.U etvorovaljku se izmeu gornja dva valjka pravi tanka guma i izvlai gornja gumena folija, a izmeu donja dva valjka izvlai donja folija. Izmeu srednjih valjaka se ovakve dve folije provlae i kroz njih ide kord. Brzina gumiranja je 40 m za 1 min.Ovako gumiran kord vodi se na liniju za namotavanje gde se gumirani tekstilni kord mota u polietilensku uloku, a zatim nosi u skladite gumiranog tekstilnog korda. Inerlajner je gumena folija koja se sastoji od tri smese. Osnovna uloga inerlajnera je da ne proputa gasove. Inerlajner je obavezna komponenta kod tubeles pneumatika koji se na naplatak montiraju bez unutranje gume. Izvlaenje inerlajnera se izvodi na trovaljku u preradi. Trovaljak u svom sastavu ima dvovaljke za hranjenje, u kojima se odvija proces predgrevanja smese, sistem od tri valjka koji slue za spajanje trokomponentnog poluproizvoda i izvlaenje folije i ima liniju za namotavanje.Inerlajner se sastoji od inerlajnera ili butilne smese koja slui da sprei difuziju gasova kroz foliju, karkasne smese koja suzi za vezivanje inerlajnera sa karkasom i od veoma vrste smese koja se zove gumtoe i slui za obavijanje icanog obrua. Ovakva struktura za putniku gumu ima debljinu od 1,6 mm od ega 1 mm je debljina samog inerlajnera, 0,6 mm je debljina karkasne smese. irine inerlajnera su razliite i zavise od debljine gume. Kod poluteretnih guma debljina inerlajnera je 2,2 mm.Kada ovakva smesa proe kroz trovaljak ona se vodi transportnim trakama na liniju za namotavanje gde se namotava u polipropilenske uloke i sa linija za namotavanje vodi dalje u skladite inerlajnera.

Dijagram toka procesa - PRERADA

5.3 Proces - Konfekcija Sipoc model procesa - Konfekcija


O preduzeu


SektorOdeljenjeKonfekcija

Rukovodilac ef RJ Konfekcija





SIPOC model procesa

Naziv procesaSklapanje pneumatika u konfekcijiOznaka procesa

VlasnikTigar Tyres

SponzorTigar Tyres

SIsporuilac

Isporuioci proizvoda u ovom sluaju je RJ PreradaProces pokree tehniki direktor ili ef proizvodnjeIsporuioci podataka i dokumenata su radnici u proizvodnji. To su kao naprimer pratea dokumenta, propratnice i dr.

IUlazUlazna dokumenta su: NalogProizvodi na ulazu su komponente: Inerlajneri Lankovi Bokovi Platno

PProces Konfekcija se izvodi u dve faze. Prva faza je proces gde se od poluproizvoda postavlja inerlajner, zatim karkasa, zatim komletirani lankovi i posle posuvrtanja bokovi. Zavisno od dimenzije i dezena tj. od indeksa optereenja gume postoje konstrukcije sa jednim ili dva karkasna platna. Proces poinje putanjem naloga u realizaciju. Proces se zavrava skladitenjem pred vulkanizaciju. Potprocesi ovog procesa su: Sklapanje gume prve faze, Kontrola, Sklapanje gume druge faze, Kontrola, Odbacivanje karta, Meuskladitenje,Talkovanje, Skladitenje pred vulkanizaciju. Resursi koje koristi proces su: radnici, transportne maine, talkerice, maine prve faze, maine druge faze, kontrolni pribor Najznaajniji parametar ovog procesa je rok isporuke sirove gume. Veze sa drugim procesima su tehnoloke, jedna radna jedinica je u vezi sa ostalim u firmi, usmene i pismene veze. Proces se ispituje zato to pripada Mega procesu preduzea. Proces funkcionie dobro. U procesu ima mogunosti za postojanje karta. Spajanje delova guma vri automatizovana maina.

OIzlazIzlaz iz procesa je sirova gumaDokumenti koji se ovde javljaju su: Propratnica Radni list

CKupac

Kritini resursi Kritini resursi su:Radnici Oprema, maine, raunari, kontrolni ureaji i sredstva unutranjeg transporta.

Povratna veza


Uticaj drugih procesaVeza ovog procesa sa drugim procesima je velika, najvie ima veze sa nabavljanjem robe, prijemom sirovina u glavni magacin i procesom Vulkanizacije.

Opis procesa - Konfekcija

Sklapaju se pojedini delovi gume. Tip konfekcije je dvostepen i izvodi se u dve faze. Prva faza je proces gde se od poluproizvoda postavlja inerlajner, zatim karkasa, zatim komletirani lankovi i bokovi. Zavisno od dimenzije i dezena tj. od indeksa optereenja gume postoje konstrukcije sa jednim ili dva karakasna platna.Sirova guma valjkastog oblika vodi se na drugu fazu konfekcije gde se na gumu nanose brejkeri, kaplaj ili kapstrip, kruna i na kraju se formuje guma i obe faze se peglaima spajaju u sirovu gumu.Sirove gume se talkuju mainom za talkovanje a to slui za spreavanje lepljenja za bleder na vulkanizaciji, odleavaju najmanje 30 minuta i stavljaju se u presu za vulkanizaciju.Konstrukcija (konfekcija) pneumatika predstavlja postupak postavljanja unapred pripremljenih poluproizvoda po utvrenom redosledu i sa definisanim poloajem. Postoje tri tipa pneumatika:

dijagonalne dijagonalne opojasane, radijalne.

Dijagonalne pneumatike su tako konstruisane de se niti korda u karakasu pruaju pod odreenim uglom u odnosu na centralnu obimnu liniju gazeeg dela i meusobno ukrtaju u susednim slojevima.

Dijagonalne opojasane imaju dijagonalnu konstrukciju karkase koja je dodatno opojasana u zoni gazeeg dela sa dva i vie brejkera koji su pod odreenim uglom, meusobno ukrteni u susednim slojevima (ove pneumatike proizvode se jedino u SAD).Radijalne pneumatike su tako konstruisane sa se niti korda u karkasi pruaju radijalno od stope do stope bez ukrtanja (pod uglom od 90 u odnosu na centralnu obimnu liniju) i koje su opojasane u zoni gazeeg dela sa dva ili vie brejkera koji se ukrtaju pod odreenim uglom.

Slika 21. Opis proizvoda

Gazea povrinaDeo u neposrednom kontaktu sa podlogomDizajniran na nain koji odgovara uslovima i nacinu eksploatacije

RameDeo izmedju gazeeg sloja i bokaBokDeo izmeu gazeeg sloja i stopeNa njemu se nalaze sve potrebne oznakeStopaDeo prilagoen profilu naplatkaOsnovni zadatak da cvrsto dri pneumatic za naplatak Dijagram toka procesa - KONFEKCIJA

5.4 Proces -Vulkanizacija Sipoc model procesa - Vulkanizacija


O preduzeu


SektorOdeljenjeVulkanizacija

Rukovodilac ef RJ Vulkanizacije





SIPOC model procesa

Naziv procesaPeenje sirove gume - VulkanizacijaOznaka procesa

VlasnikTigar Tyres

SponzorTigar Tyres

SIsporuilac

Isporuioci proizvoda je RJ KonfekcijaProces pokree tehniki direktor ili ef proizvodnjeIsporuioci podataka i dokumenata su radnici u proizvodnji. To su pratea dokumenta, propratnice i dr.

IUlazUlazna dokumenta su: NalogProizvodi na ulazu su komponente: Sirova guma u obliku pneumatika

PProces U etvrtoj fazi, odnosno u poslednjoj radnoj jedinici guma se stavlja u peima pee se, tako da nakon toga dobijamo gotov pneumatik. Proces poinje pristizanjem naloga. Proces se zavrava skladitenjem u magacin gotovih proizvoda. Postoje podprocesi ovog procesa, a to su: Preuzimanje iz medjuskladita, presovanje, vizuelna kontrola, ispitivanje uniformnosti, odbacivanje karta, Paletiziranje prve klase, Skladitenje u magacin gotovih proizvoda. Proces koristi sledee resurse: radnici, transportne maine, prese, palete. Najznaajniji parameter ovog procesa je rok isporuke sirove gume. Veze sa drugim procesima su tehnoloke veze, veze sa svim celinama u firmi, usmene i pismene veze. Izabrali smo ovaj proces za ispitivanje zato to je jedan od procesa u MEGA procesu firme. Proces funkcionie solidno zadovoljavajue. U procesu postoji kart. Greke se javljaju i prilikom vulkanizacije pneumatika. Uglavnom i zbog transporta gotove gume od prese do mesta za verifikaciju. Postoji dorada kada se utvrdi da je pogreno definisan zahtev.

OIzlazIzlaz iz procesa je: Odbacivanje karta Skladitenje u magacin gotovih proizvodaDokumenti koji se ovde javljaju su: Nalog Potvrda o prijemu

CKupac

Kritini resursi Kritini resursi su:Radnici Oprema i maine, raunari, kontrolni ureaji i sredstva unutranjeg transporta.

Povratna veza


Uticaj drugih procesaVeza ovog procesa sa drugim procesima je velika, najvie ima veze sa nabavljanjem robe, prijemom sirovina u glavni magacin i procesom iz Konfekcije.

Opis procesa - Vulkanizacija

Na vulkanizaciji se nalaze prese za vulkanizaciju gume, koje se sastoje od dve poluforme na kojima se nalaze kalupi, i u sredini je bleder motka za pumpaje bledera.Guma se sa postolja stavlja u donji kalup, bleder se duje na mali pritisak da , centrira gumu u kalupu i zatim se sputa gornja poluforma koja u dva koraka sa malom pauzom kompletno zatvori presu.Bleder se duje pod pritiskom od 16 bara i temperaturom pare od 230 C.Temperatura plata kalupa je 180 do 190 C. Posle 10 min presa se otvara i guma se vodi na traku. Pre toga ide hlaenje od deset minuta pa se zatim sputa na transportnu traku i vodi se prvo na vizuelnu kontrolu koju vre radnici.Izlazna kontrola gleda gumu, onda se vodi na testiranje geometrije i uniformnosti, lepi se nalepnica na gumi sa oznakom dezena i dimenzije i takva gotova guma se skladiti manipulatorima pa se zatim pneumatik tera viljukarima u magacin gotove robe.Ovim je proces zavren. U procesu se zahteva velika koliina energije, pare, vazduha pod pritiskom i elektrine energije.I u ovoj radnoj jedinici u procesu proizvodnje ostaje kart koji nastaje kao posledica prethodnih procesa.

Dijagram toka procesa - VULKANIZACIJA

Neto o pneumaticima

Izbor i stanje pneumatika na vaem vozilu nikako ne smete prepustiti stihiji. Prividna uteda od par stotina dinara lako moe kotati glave.

Prema vrsti vozila za koje su namenjene gume se dele na putnike i komercijalne. Prema konstrukciji mogu se podeliti na radijalne i dijagonalne -- razlika je u nainu slaganja unutranjih slojeva.

Dananje gume gotovo iskljuivo su tipa tubeless - dakle bez unutranje gume. Prednost tubeless guma je vea sigurnost u vonji, jer pri eventualnom probijanju ne dolazi do naglog isputanja vazduha dok tubetupe gume (sa unutranjom gumom) mogu i da eksplodiraju.

Savremena guma je radijalna tjubeles. Po dizajnu lepa, atraktivnija i naravno kvalitetnija nego dijagonalna, a brzine koje mogu da razvijaju prelaze 250 km/h, neke i svih 300 km/h.

Prodavac e vas pre svega upitati za koji automobil vam trebaju gume, zbog dimenzija. Proizvoai automobila ve u fabrici montiraju gume ije dimenzije vam samim tim i preporuuju za zamenu. ak i ako kupujete istovetne, proitajte ta na njima pieDIMENZIJE se oznaavaju univerzalnim meunarodnim oznakama koje izgledaju ovako:

185/70R1488H

gde je:

a) 185 irina gume u milimetrima,b) 70 je serija gumec) R je oznaka radijalne konstrukcijed) 14 je unutranji prenik gumee) 88 je indeks optereenjaf) H je indeks brzine

a) irina felne odreuje i irinu gume. Ne preporuuje se stavljanje preirokih guma, da ne bi dolo do spadanja gume sa felne, to se moe desiti u krivini. ire gume sem vizuelnog utiska ne utiu na poboljanje voznih osobina, naprotiv -- dolazi do smanjenja maksimalne brzine, odnosno poveane potronje goriva.

b) Serija gume je odnos visine i irine balona, pomnoen sa 100.

c) Oznaka konstrukcije: "R" znai radijalna.

d) Oznaka unutranjeg prenika gume, izraena u inima/colima, odnosno prenik felne na koju se guma montira. Podrazumeva se da morate kupiti dimenziju koja odgovara vaem automobilu.

e) Indeks optereenja pokazuje maksimalno optereenje gume odnosno nosivost koju je predvideo proizvoa. Svako vozilo je potpuno definisano u pogledu mehanikih karakteristika, tako da ovu osobinu gume morate uzeti u obzir. Ovaj broj moe da varira, od 65 do 109, to zapravo oznaava sledee nosivosti. Indeks opterecenja Kg Indeks opterecenja Kg Indeks opterecenja Kg

65 290 80 450 95 690

66 300 81 462 96 710

67 307 82 475 97 730

68 315 83 487 98 750

69 325 84 500 99 775

70 335 85 515 100 800

71 345 86 530 101 825

72 355 87 545 102 850

73 365 88 560 103 875

74 375 89 580 104 900

75 387 90 600 105 925

76 400 91 615 106 950

77 412 92 630 107 975

78 425 93 650 108 1000

79 437 94 670 109 1030

f) indeks brzine pokazuje do koje se maksimalne brzine guma moe bezbedno koristiti. Oznake su slovne, najmanja klasa je L, najvea Y (tabela 2)Indeks brzine LOznakabrzine L M N P Q R S T U H V

Brzina(Km/h) 120 130 140 150 160 170 180 190 200 210 240

Sem dimenzija, na gumi se nalaze i svi ostali podaci vani za pravilan izbor:Na primeru je prikazana guma proizvoaa Tigar iz Pirota, koja se izvozi u SAD i u zemlje zapadne Evrope. Oznake na njoj stoga podleu svim meunarodnim propisima, a takve oznake moete nai i na svim gumama koje se kod nas prodaju.

1.Tigar - oznaka proizvoaa2.TG 620 plus - komercijalni naziv proizvoda (model)3.175 / 70 R 13 - oznaka dimenzije pneumatika4. 82 T - indeks optereenja5. T - kategorija brzine6. Treadwear 220 - stepen habanja gazeeg dela Traction A Oznaava karakteristiku dranja na putu (A- najbolje, C-najgore) Temperature Oznaava stvaranje toplote u gumi tokom vonje (A- najbolje, C-najgore)7. Safety Warning - upozorenje koje se odnosi na montiranje i eksploataciju gume8. DOT T5 FH - amerika ifra proizvoaa (T5 - Tigar)9. 2601 - datum proizvodnje gume (prva dva broja oznaavaju nedelju ugodini, a druga dva godinu - ova guma proizvedena je tokom 26. nedelje 2001. godine)10. Sidewall: konstrukcija pneumatika: konkretno ova ima 1 platno i 2 elina sloja 1 ply rayon 2 plies steel11. All season M+S - oznake po evropskom pravilniku: "All season"znai da se moe koristiti u svim godinjim dobima. "M+S" znai da se mogu koristiti kao zimske gume. "Radial" oznaava konstrukciju.12. E 10 02160 - evropska homologaciona oznaka, E 10 oznaava daje jugoslovenska, 02160 je homologacioni broj tipa gume po evropskompravilniku13. Canada-USA - vrednosti maksimalnog pritiska i maksimalnog optereenja po severnoamerikim Codes only propisima14. Made in Yugoslavia - zemlja proizvodnje15. TWI Tread Wear Indicators - oznaka mesta gde se nalaze ispupenja koja slue za kontrolu istroenosti gume. Na tom mestu je u gumu ugraen neki tvrd materijal. Kako se guma troi, on postaje sve blii povrini, a kada dubina are spadne na 1,5 milimetar, pojavljuje se na povrini, stvarajui neugodan zvuk koji vozaa opominje da je vreme za nove gume.

Dubina are na gumi je jedan od kljunih faktora za bezbednost vonje. Zaustavni put se umnogome produava ukoliko je guma istroena. Nove gume se obino prave sa arom dubine 6 mm. Kod nas je zakonski minimum 3mm, pa nije neubiajena pojava da policija iskljuuje vozila sa neispravnim gumama. Moete i sami da nabavite spravicu za merenje dubine ara na gumama - ubler, i da proverite stanje vaih guma.

6. POBOLJANI PROCES

Posmatranjem procesa u svim radnim jedinicama Tigar Tyres-a moemo da kaemo da svi procesi prilino dobro funkcioniu i da je automatizacija uzela maha u procesima proizvodnje. U naem radu bie dat je predlog za poboljanje TRANSPORTA GUMA OD PRESA DO MESTA ZA VERIFIKACIJU KOJI SE ODVIJA NA VULKANIZACIJI, jer na tom mestu u nekim trenucima dolazi do guvanja guma kao i do njihovog karta.

6.1 Poboljani proces Vulkanizacije-Transport guma od prese do mesta za verifikaciju Sipoc model poboljanog procesa


O preduzeu


SektorOdeljenjeVulkanizacija

Rukovodilac ef RJ Vulkanizacije





SIPOC model procesa

Naziv procesaPeenje pneumatika- VulkanizacijaOznaka procesa

VlasnikTigar Tyres

SponzorTigar Tyres

SIsporuilac

Isporuioci proizvoda u ovom sluaju je RJ KonfekcijaProces pokree tehniki direktor ili ef proizvodnjeIsporuioci podataka i dokumenata su radnici u proizvodnji. To su pratea dokumenta, propratnice i dr.

IUlazUlazna dokumenta su: NalogProizvodi na ulazu su komponente: Sirova guma u obliku pneumatika

PProces Poboljanje se ogleda u tome da se ukloni kart koji nastaje usled zadravanja gume na traci za transport. Poboljanje se moe izvriti zamenom trake, odnosno stavljanjem pokretne trake zvane Interlox koja na sebi ima valjke koji omoguavaju da guma pod inercijom sklizne na sredini, a ako se desi da udara sa strane u graninike ona e biti lako odbijena jer joj valjci poveavaju pokretnost. Proces poinje pristizanjem Naloga. Proces se zavrava skladitenjem u magacin gotovih proizvoda. Potprocesi ovog procesa su: Preuzimanje iz medjuskladita, Vulkanizacija, Ispitivanje uniformnosti, Paletiziranje prve klase, Skladitenje u magacin gotovih proizvoda, Slanje na reciklau. Proces koristi sledee resurse: radnici, prese, palete transportne, maine. Najznaajniji parametri procesa su dogovoreni rokovi isporuke sirove gume. Veze sa drugim procesima su tehnoloke veze, veze sa svim celinama u firmi, usmene i pismene veze. Proces funkcionie dobro. U procesu postoji kart. Greke se javljaju i prilikom vulkanizacije pneumatika.

OIzlazIzlaz iz procesa je: Skladitenje u magacin gotovih proizvodaDokumenti koji se ovde javljaju su: Nalog Potvrda o prijemu.

CKupac

Kritini resursi Kritini resursi su:Radnici Oprema, maine, raunari, kontrolni ureaji i sredstva unutranjeg transporta.

Povratna veza


Uticaj drugih procesaVeza ovog procesa sa drugim procesima je velika, najvie ima veze sa nabavljanjem robe, prijemom sirovina u glavni magacin i procesom iz Konfekcije.

6.2 Opis podprocesa -Vulkanizacija-Transport gume od prese do mesta za verifikaciju

Na vulaknizaciji se nalaze prese za vulkanizaciju gume, koje se sastoje od dve poluforme na kojima se nalaze kalupi, i u sredini je bleder motka za pumpanje bledera.Guma se sa postolja stavlja u donji kalup, bleder se duje na mali pritisak da , centrira gumu u kalupu i zatim se sputa gornja poluforma koja u dva koraka sa malom pauzom kompletno zatvori presu.Bleder se pumpa pod pritiskom od 16 bara i temperaturom pare u njemu od 230 C.Temperatura plata kalupa je 180 do 190 C. Posle 10 min presa se otvara i guma se vodi na traku.U samom procesu je potrebna velika koliina energije, pare, vazduha pod pritiskom i elektrine energije.

Poboljanjem se uklanja kart koji nastaje usled zadravanja gume na traci za transport. Poboljanje se moe izvriti zamenom trake, istraivanjem smo doli do zakljuka da najvie odgovara pokretna traka zvana Interlox koja na sebi ima valjke koji omoguavaju da guma pod inercijom sklizne ka sredini, a ako se desi da udara sa strane u graninike ona e biti lako odbijena jer joj valjci poveavaju pokretnost.

U svakoj radnoj jedinici u procesu proizvodnje guma koja iz nekih razloga ne zadovoljava kriterijume I klase se alje na reciklau.

6.3 Dijagram toka poboljanog podprocesa Vulkanizacije-Transport gume od prese do mesta za verifikaciju

7. ZAKLJUAK

Podaci dati u priruniku o procesu proizvodnje su uzeti iz fabrike i oni su vaei. Na osnovu sagledavanja stanja u fabrici Tigar Tyres doli smo do zakljuka da svi procesi vrlo dobro funkcioniu sem u procesu transporta guma od presa, to je bilo vrlo upadljivo i oigledno da proces dobro ne funkcionie.

Gume druge klase ne postoje jer proizvoa smatra da to nije dobro jer time se naruava dugo steeni ugled same firme.

Akcenat je stavljen na poboljanje podprocesa a to je transport gume. Dugi niz godina zanemarivan je kart koji nastaje usled zaglavljivanje gume na ogradi trake. Ograda trake sastoji se iz par valjia pored svakog mesta na izlazu za hlaenje guma. Poto je transportna traka gumena presvuena platnom dolazi do guvanja gume. Guma jo nije sto posto ohlaena mogue je doi do lomljenja elinog ili pucanja platnenog korda unutar same gume kao i do neke njene druge deformacije kao to je krivljenje, time je potrebno kasnije veliko balansiranje gume to nije poeljno a nije ni isplativo. Sa stanovita ekonomske isplativosti doli smo do zakljuka da se treba ta traka zameniti drugom odgovarajuom ime bi se ova vrsta karta u potpunosti uklonila. Istraivali smo i zakljuili da je najbolje da se stavi neka pokretna traka sa nekim kugicama ili valjcima koja e omoguiti bolje klizanje gume.Tako da smo na internetu pronali pokretnu traku firme Intralox.

Sledeom analizom pokazeemo ekonomsku isplativost.

Dnevna proizvodnja guma iznosi oko 19500. Proseno mereno na svakih 1000 guma imamo po jednu u skartu za koju je ustanovljeno da je nastala ovakvim guvanjem, znai to je oko 20 guma za punih 24h. Ako uzmemo da cena guma se kree od 2000 do 10000 dinara zavisno od toga koje gume imamo u kartu imamo i tolike gubitke. Tako da emo mi uzeti srednju vrednost a to je 4000 dinara. Dnevni gubici iznose 80000 dinara, sa trenutnim kursom evra iznos u je 860, meseni oko 2400000 dinara ili oko 25800 evra, a godinji ak 28800000 dinara ili oko 310000 evra.

Postavljanjem ove transportne trake na transporteru uklanjamo ovu vrstu karta. Intralox traka je proizvod velike firme koja ima svoja predstavnitva u celome svetu.Koristi se u firmama koje se bave proizvodnom delatnou, pakovanjem robe itd.Cena ove vrste Intralox trake koja nam je potrebna iznosi 250 eura po 1m2. Duina koja nam je potrebna je 102 m2. Pomnoeno sa cenom 1m2 iznosi 25.500eura. U montiranje ove trake ulazi i ostali materijal, materijal je procenjen na 8000eura. Poto nam je ukupna investicija 33.500 eura, a gubici na mesenom nivou 25.800 evra, dosli smo do zakljuka da e se ova investicija otplatiti za 1,5 2 meseca.

Tabelarno prikazano:Ime investicijeCena investicijeOtplata

Transportna traka Intralox25.500 eura

Ostali materijal8.000 eura

Ukupna investicija

33.500 eura1,5 - 2 meseca

1

prirucnik procesa

Documents