EKOLOGIJA

prof. dr Bojka Blagojevi

Definicija i predmet ekologijeEkologija je nauna disciplina koja prouava odnose ivih bia prema ivoj i neivoj prirodiTermin ekologija je prvi put upotrebio nemaki biolog Ernest Hekel 1866. godineNaziv potie od dve grke rei : oikos to znai stanite i logos to znai nauka.

Podela ekologijeEkologija se deli na :

- analitiku (autoekologiju), odnosno ekologiju individualnih organizama i

- sintetiku, odnosno ekologiju sloenih biolokih sistema

Podela ekologijeSintetika ekologija se dalje moe podeliti na :- demekologiju (ekologija populacije), koja prouava populacije raznih organizama- biocenologiju, koja prouava ivotne zajednice i- ekosistemologiju, koja prouava zakonitosti u ekosistemima

Podela ekologijeBiocenologija, kao grana ekologije se dalje moe podeliti na :

- fitocenologiju, koja prouava zajednice biljnih vrsta i- zoocenologiju, koja prouava zajednice ivotinjskih organizama

ivotna sredinaivotna sredina predstavlja skup odgovarajuih elemenata spoljanje sredine (fizike, hemijske ili bioloke prirode) u odgovarajuem prostornom okviru koji neprekidno deluju na organizme i za koje su vezani svojim ivotnim potrebama

Ekoloki faktori

Ekoloki faktori su elementi neophodni organizmu ili imaju negativne uticaje na organizam

Dejstvo ekolokih faktora na organizamEkoloki faktori mogu delovati neposredno (direktno) i posredno (indirektno) na neki ivi organizam. Ako neki ekoloki faktor vri promene koje se direktno posmatraju, radi se o direktnom dejstvu, a ako vri neke promene koje su uzrok pojavljivanja direktno posmatranih pojava radi se o indirektnim ekolokom faktorima.

Dejstvo ekolokih faktora na organizamGranice izvan kojih vie nije mogu opstanak organizma zovu se donja (minimum) i gornja (maksimum) granica izdrljivosti.Najpovoljnije dejstvo ekolokog faktora na ivotnu aktivnost organizma zove se ekoloki optimum, a najnepovoljnije ekoloki pesimum.

Ekoloka valencaEkoloka valenca predstavlja raspon kolebanja dejstva jednog ekolokog faktora u kome je mogu opstanak neke organske vrste.Organizmi sa uzanom ekolokom valencom se zovu stenovalentni organizmi, a organizmi sa irokom ekolokom valencom se zovu eurivalentni organizmi.

Klasifikacija ekolokih faktora

Osnovne kategorje ekolokih faktora ine abiotiki faktori i biotiki faktori, dok se antropogeni faktori svrstavaju u posebnu grupu biotikih faktora

Abiotiki ekoloki faktoriOvu grupu faktora ine :- klimatski faktori (temperatura, padavine, osunanost, ...)- edafski faktori (fiziko-hemijske osobine zemljita )- orografski faktori (nadmorska visina, nagib terena, i ostale osobine reljefa)- geo-fiziki faktori (gravitacija, magnetno polje Zemlje, brzina Zemljine rotacije, ...

Biotiki ekoloki faktori

Biotiki faktori obuhvataju kompleks meusobnih dejstava svih organizama na nekom prostoru. Mogu biti faktori uticaja biljaka na ivotinje, faktori uticaja biljaka na biljke, faktori uticaja ivotinja na biljke, faktori uticaja ivotinja na ivotinje, itd.

Antropogeni faktori

Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje oveka na prirodu. Mogu imati pozitivno i negativno dejstvo.

ivotna formaivotna forma predstavlja skup morfolokih i fiziolokih prilagoenosti jedne vrste, usaglaenih odgovarajuim uslovima ivotne sredine.esto se u okviru iste sistematske grupe organizama mogu sresti razliite ivotne forme.

Ekoloka nia

Ekoloka nia predstavlja mesto i ulogu neke vrste u ekosistemu u kome ivi, kao i njen poloaj u spektru ekolokih faktora. Drugim reima, ekoloka nia predstavlja adresu nekog organizma.

Biotop i ivotno stanite

Biotop je prostorno ograniena jedinica koja se odlikuje specifinim kompleksom abiotikih faktoraivotno stanite je, takoe, ogranien prostor, ali podrazumeva kompleks abiotikih i biotikih faktora.

Klasifikacija ivotnih oblasti

ivotne oblasti na Zemlji se dele na :- ivotne oblasti mora- ivotne oblasti kopnenih voda i - ivotne oblasti kopna

Populacija i njene snovne odlikePopulacija predstavlja skup jedinki iste vrste koji se meusobno razmnoavaju i naseljavaju neki ekoloki ili topografski ogranien prostor.- Gustina populacije je, u stvari, prosean broj jedinki iste vrste po jedinici prostora.- Prostorni raspored podrazumeva raspored jedinki jedne populacije u ivotnom stanitu u datom trenutku

Populacija i njene osnovne odlike- Natalitet je broj ivoroenih lanova jedne populacije u nekom vremenskom periodu- Mortalitet predstavlja broj uginulih lanova jedne populacije u nekom vremenskom periodu- Prirodni prirataj predstavlja razliku natalitet i mortaliteta

Populacija i njene osnovne odlike- Uzrasna struktura populacije predstavlja proporcionalni udeo pojedinih starosnih stupnjeva koji ulaze u sastav jedne populacije.- Polana struktura populacije podrazumeva proporcionalnu zastupljenost lanova mukog i enskog pola u populaciji.

ivotna zajeddnica - biocenozaivotne zajednice su organizovane grupe ivotnja, biljka i mikroorganizama koji ive zajedno u istim uslovima ivotne sredine.Osnovni elementi biocenoze su : - strukturnust zajednice u pogledu ekolokih nia- sastav vrsta- prostorna struktura i - ekoloka struktura

Klasifikacija ivotnih zajednica

Najea klasifikacija biocenoze je na :- fitocenozu (zajednica biljaka)- zoocenozu (zajednica ivotinja) i - mikrocenozu (zajednica mikroorganizama)

Odnosi isharane

Organizmi koji vre fotosintezu i mogu sami da izrauju organsku materiju iz neorganskih jedinjenja zovu se autotrofni organizmi, dok organizmi koji uzimaju gotovu hranu se zovu heterotrofni organizmi.

Tipovi ishrane

Prema tipu ishrane svi heterotrofni organizmi mogu da se podele na :- biljojede- mesojede i - razlagae

Lanci ishrane

Postije tri onovna tipa lanaca ishrane :- lanac grabljivica- lanac parazita- lanac saprofita

EkosistemEkosistem je ekoloki sistem na takvom nivou organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno-funkcionalano jedinstvo ive i neive prirode.Jedno od osnovnih svojstva svakog ekosistema predstavlja proces neprekidne razmene materije i energije izmeu biotopa i biocenoze.

Ekoloka sukcesija

Ekoloka sukcesija predstavlja proces postupnih smenjivanja ekosistema tokom vremena.

Grupisanje ekosistema

Biom je komplks sastavljen od veeg broja ekosistema u okviru jedne klimatske oblasti, okarakterisan prisustvom nekog postojananog tipa ekosistema i odreenom ivotnom formom.

Biosfera

Biosfera je globalni ekoloki sistem koji predstavlja vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode na Zemlji i obuhvata itav prostor naseljen ivim svetom.

Biogeohemijski ciklusi

Biogeohemijski ciklusi su procesi kruenja hemijskih elemenata koji ulaze u sastav protoplazme, odnosno ive materije.Najznaajniji ciklusi su ciklusi kruenja vode, ugljenika, azota, sumpora i fosfora.

ivotne oblastiBiomi se mogu grupisati u tri osnovne oblasti ivota na Zemlji :- oblast mora i okeana- oblast kopnenih voda i- suvozemnu oblast

Suvozemna oblast ivotaOsnovni tipovi suvozemnih oblasti su rasporeeni prema klimatskim zonama i to su :- oblast tropskih uma- oblast listopadnih umerenih uma- oblast tajgi- oblast tundri- oblast stepa- oblast pustinja i - oblast zimzelenih uma i ikara

HVALA NA PANJI !