Jubilej

Zakonodavstvo

Prikazi

Balkan

Kritika

Etnomuzikologija

15 GODINA HAZARA

DANSKI MODEL

SASTAV IZVOR

GRUPA FOLTIN

KONCERT IVA PAPAZOVA

MUZIKA ANDA

Projekat

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA

Be

spla

tan

pri

me

rak

/dis

trib

uc

ija p

ošt

om

POKLON CD Hazari

9771452992007

ПРЕСЕК 2007 CUT ПРЕСЕК 2007 CUT

THE KHAZARSTHE KHAZARS

uzička grupa HAZARI osnovana je 1991. u Nišu. Vrsni muzičari okupili su M

se oko zajedničkog rada na razvoju nove muzike Balkana, kao i na očuvanju kulturnih vrednosti balkan-skih prostora. Njihovo stvaralaštvo bazira se na elementima tradicionalne muzike, modernog muzičkog izraza i klasičnim evropskim izvorima. 1994. godine, HAZARI se sele u Beograd, gde snimaju svoje radove. Kompozitor i prvi čovek grupe, Dragomir Milen-ković, sa više od 100 kompozicija zaokružio je svoju ideju o balkanskom muzičkom univerzumu. Tokom svih ovih godina svog postojanja i javnih nastupa, HAZARI su se predstavili u mnogim radio i TV emisijama, klubovima i koncertima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, na mnogim međunarodnim festivalima u Beogradu i Nišu (Srbija), Skoplju (Makedonija), Sofiji (Bugarska), Kluju (Rumunija), Mostaru i Zelenkovcu (BiH), itd. Grupa sarađuje sa Međunarodnim crvenim krstom, Francuskim kulturnim centrom, Kulturnim centrom Irana, itd.

1. Predskazanje Peva: Valentina Božinović2. Naissus XXI vek Peva: Milica Plavšić3. Izgubljeni prsten cara KonstantinaPeva: Milica Plavšić4. Kalčine priče Peva: Valentina Božinović5. Jesen u Čair parku Peva: Milica Plavšić6. Svetlucanje kroz san Peva: Teuta Aslani

WMASR

®

E C O R D S

Obaveštenje: Pozivamo sve zainteresovane World Music sastave u Srbiji koji poseduju neobjavljene studijske snimke ili kvalitetne snimke koncertnih nastupa ili žele da obeleže svoj dugogodišnji rad objavljivanjem kompilacije da nam se obrate! Razmotrićemo mogućnost da oni budu objavljeni uz neki od narednih brojeva magazina Etnoumlje. Za sve dodatne informacije:www.worldmusic.autentik.net/projekti.html

7. Tajna ljubav Peva: Sandra Radosavljević8. Slađanu majka korila Peva: Nataša Todorovska9. Zejtin mahala 10. Iskonija Peva: Madam Piano11. Zeloti 12. Našistan Peva: Bojana Barjaktarević13. Toplički ustanak

POKLON CD

WM

AS

CD

20

3

Po

rud

žb

ine

: e

tno

um

lje

@y

ah

oo

.co

m

NOVI CDU PRODAJI!

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

781ETNOUMLJE : srpski World Music magazin /

glavni i odgovorni urednik Oliver Đorđević. - God. 1,br. 1 (2007) - Jagodina (Save Kovačevića 2 4) : World Music asocijacija Srbije, 2007 - (Jagodina : Papir komerc). - 30 cm.

TromesečnoISSN 1452-9920 = EtnoumljeCOBISS.SR-ID 142861068

/

a p o k o n s m o d o č e k a l i objavljivanje magazina koji će N biti zaokupljen temama iz

oblasti World Music za dobrobit muzičara, muzikologa, menadžera, diskografa, novinara i svih ostalih čija je profesija na bilo koji način vezana za World Music, kao i brojnih zaljubljenika u Muziku Sveta širom Srbije. Magazin je pokrenut sa namerom da se prvenstveno bavi teorijom, istorijom, estetikom i kritikom World Music i na svaki način populariše i afirmiše srpsko World Music stvaralaštvo. Osim toga, magazin će objavljivati i tekstove koji se tiču tradicije, verovanja i običaja naroda sa prostora Balkana i predstavljaće stvaraoce čiji je opus nadahnut tradicijom, muzikom i igrom.

Svaki početak je težak, pa smo se i mi izdavači, pri izradi prvog broja „Etnoumlja” suočili sa brojnim problemima – od koncepcije magazina do finansijskih teškoća koje su neizbežno prisutne kada su u upitanju neprofitne i uže stručne publikacije. Svesni smo da ovaj prvenac ima nedostatke i da ga ubuduće treba menjati i dopunjavati novim prilozima novih saradnika.

Zato vas molimo, poštovani prijatelji, da nam pomognete vašim predlozima i sugestijama, reportažama i fotografijama, kritičkim osvrtima na albume i koncerte, korisnim izvodima iz inostrane publicistike i sajtova, naučnim radovima iz oblasti etnomuzikologije i ostalim tekstovima iz domena World Music. Sve ćemo sa zadovoljstvom objaviti. Biće nam drago da budete naši saradnici.

Takoðe vas molimo da sve vaše poznanike koji imaju interesovanje za World Music upoznate sa postojanjem magazina „Etnoumlje”. Sa zadovoljstvom ćemo i njima poslati besplatne primerke, s obzirom da je, za sada, do magazina jedino moguće doći porudžbinom od izdavača.

Živ

ota

Mil

anov

ić, L

epti

rica

, 200

4.

Reč urednika

GODINA I LETO 2007 BROJ 1

Izdavač:World Music Asocijacija Srbije

Glavni i odgovorni urednik:Oliver Đorđević

Redakcija:Dragomir Milenković, Slaviša Malenović,

Nenad Kostić, Jasmina Milojević, Saša Srećković, Branislav Nikolić Spoljni saradnici:

Patrick Dee Grote, Maria Carelse, Flemming Harrev

Prevod sa engleskog:Dragana Lazarević, me Dejan Tanić

Tehnički urednik:Oliver Đorđević

Štampa: „Papir komerc”, JagodinaFinansijska podrška:

Fond za otvoreno društvo BeogradMinistarstvo kulture Republike Srbije

SO Jagodina

Adresa Redakcije:Jagodina 35000, ul. Save Kovačevića 2/4

tel. 035 251 012e-mail:etnoumlje@yahoo.com

Ovaj broj magazina „Etnoumlje” je besplatanDistribucija poštom

Izlazi četiri puta godišnje

Na naslovnoj strani: Dragomir Milenković-Joga,

foto: Aleksandar DobrosavljevićNa sličicama: Foltin, Grupa Izvor, Ivo Papazov

www.worldmusic.org.rsISSN 1452-9920

3

ojam World Music u Svetu je prihvaćen na dva načina. U SAD i većem delu Evrope, pod ovim pojmom podrazumeva se tradicionalna muzika P

i muzika koja je nastala na osnovu tradicionalne muzike poslednjih decenija (fusion). U daleko većem ostatku Sveta (Balkan, Irska, Latinska Amerika, Azija i Afrika), World Music se odnosi na novi muzički pravac nastao ukrštanjem tradicionalne muzike i savremenih muzičkih pravaca (jazz, rock, pop, punk, ambient, techno itd.). Razlog za ovakva različita tumačenja je u sledećem.

Tradicionalna muzika u SAD i u većem delu Evrope od šezdesetih godina XX veka gotovo je nestala pod uticajem muzičke industrije koja je u prvi plan isticala i podsticala nova muzička otkrića (prvenstveno

rock ’n’ roll). Tradicionalnom muzikom bavile su se jedino institucije za etnomuzikologiju. Kada je osamdesetih godina došlo do zasićenja, usledio je povratak „sirovoj” tradicionalnoj muzici. Istovremeno, pojavile su se grupe koje su tradicionalnu muziku mešale sa savremenim muzičkim pravcima. Na Zapadu, ovaj povratak bukvalno je shvaćen kao otkriće tradicionalne muzike, iako je ona sve vreme bila prisutna, pa su diskografske kuće pod etiketu World Music stavile i tradicionalnu muziku, kao dobro osmišljen marketinški potez – tradicionalnu muziku prodavali su kao „novi proizvod na tržištu”. Preko noći, pojavilo se mnoštvo kompilacija sa tradicionalnom muzikom iz svih delova sveta primamljivih i egzotičnih naziva („Muzika Balija”, „Neotkrivena Indija”, „Mistična Afrika” i sl.), na kojima su objavljivani stari tonski zapisi ili muzika u izvoðenju lokalnih narodnih ansambala za skromnu novčanu nadoknadu. U toku ekspanzije World Music, veliki broj izdavača značajno je profitirao na račun muzičara.

U većem delu Sveta, tradicionalna muzika je odolevala najezdi električne muzike iz SAD i Engleske, tako da su tu pojmovi tradicionalna (izvorna, narodna, folk) muzika i World Music odvojeni, što je, svakako, pravilnije.

U nekim zemljama, recimo nordijskim, pojam World Music naročito se odnosi na tradicionalnu muziku imigranata koji žive u tim zemljama, pa se World Music poistovećuje sa njihovim kulturnim identitetom.

Na kraju, valja napomenuti da izvestan broj ljudi u Srbiji, koji za sebe smatraju da su „čuvari srpskog jezika”, negoduju što se umesto „World Music” ne koristi srpski prevod „Muzika Sveta”. Smatramo da je ispravnije koristiti „World Music” kao internacionalizam, naziv koji je prisutan i prepoznatljiv svuda u Svetu, ali, svakako, nije pogrešno koristiti i prevod.

O. Ð.

DVA RAZUMEVANJA

Na Zapadu se pod World Music podrazumeva i tradicionalna muzika

Istok/Zapad

POJMA WORLD MUSIC

Sti

mm

horn

WMASRECORDS & DISTRIBUTION

®

book011

WORLD MUSIC

A U T O R : J A S M I N A M I L O J E V I Ć

PRVA PUBLIKACIJA U SRBIJI KOJA SE BAVI PITANJEM WORLD MUSIC

Pojam “world music”

Istorijski razvoj

World music u Evropi

MUZIKA SVETA

etnoumlje@yahoo.com

4

adaci mog današnjeg saopštenja skromni su sa stanovišta etnomuzikoloskog istraživanja imajući u vidu mnoštvo polja interesovanja i metodologiju rada koje je ona razvila, osobito tokom poslednje tri decenije. Ipak, svođenje na samo nekoliko problema nužno je s obzirom da pojam world music jos Z

uvek nije definisan i da je stvaranje muzike koja se pod tim pojmom podrazumeva tek tokom poslednjih godina bar u našoj sredini, dobila pun zamah. Stoga ću se u nekoliko crtica osvrnuti na neke parametre koji su važni za izučavanje ovog fenomena.

ŠTA JE WORLD MUSIC?

Termin World Music definisao je i dugo koristio američki etnomuzikolog Robert Braun iz Centra za World Music u San Francisku, koji je ovim pojmom označio tradicionalne muzike naroda širom sveta. Godine 1978, Metju Montfort, voða grupe Anciente Future skovao je termin "World Fusion Music" koji prvi put imenuje novi pravac u popularnoj muzici. U svojoj knjizi "Tradicija starog sveta-budućnost, mogućnosti: Uvežbavanje ritma pomoću tradicija Afrike, Balija i Indije", Montfort definiše World Music kao "tradiciju koja kombinuje mnogo ideja razlicitih tradicija na zemljinoj kugli" (Monfort, str.1). Dakle, Montfort je izdvojio pojam "fusion" kao onaj koji označava novi zvuk njegove grupe Ancient Future, koji kombinuje više od dve tradicije, i koji se razlikuje od tradicionalne muzike pod čijim uticajem je stvarana.

Naravno, i pre pojave World Music narodi i etničke zajednice su razmenjivali iskustva i kulturne posebnosti. Na primer, flamenko je rezultat razmene izmeðu španske i mavarske kulture. Šta navodi današnje muzičare da svesnom odlukom kombinuju karakteristike izrazito udaljenih i nesrodnih tradicija veoma je intrigantno pitanje na koje se daju po pravilu oprečni odgovori. Sa jedne strane je, prema jednima ideološki imperativ globalnog, multikulturnog sveta, a sa druge, lična motivacija koja može biti stvaralačka, ali i sasvim utilitarna, voðena interesima kulturne industrije.

...Dosadašnje izučavanje World Music kretalo se u okviru standarda razumevanja popularne muzike kao društvenog fenomena. Kako on bez sumnje pripada sferi popularne muzike, tako i podleže zakonitostima kulturne industrije, koja istovremeno i formira i zadovoljava potrebe slušaoca. Iako muzika koja počiva na folklornim osnovama, ona nema funkcionalnu ulogu u obredu i običaju, kako je tradicionalna muzika to vekovima bila, vec je uslovljena drugim društvenim zakonitostima. World Music se pojavljuje u godinama kada su i etnomuzikolozi bili potpuno sigurni da narodna muzika odumire u svim društvima koja imaju električnu energiju i mas-medije. Još uvek aktuelna potreba coveka da u sebi prepozna i osvesti sopstveni arhetip, ili popularno rečeno "da se vrati svojim korenima", da se ponovo rodi, oživi zatamljenu radost, bol, tugu, dert, želju za životom, dovele su do neočekivanog obrta-stvara se nova narodna muzika. Ovim putem već na davno spoznan način, jedna kultura ulazeći u drugu zadržava neke svoje karakteristike i u sadejstvu sa onom drugom nastavlja svoj život. Ako prihvatimo tvrdnju da postoje strukturalne relacije izmeðu funkcije, sadržaja i forme muzike, biće jasno da World Music nije nikakva nametnuta forma tzv. "Novog svetskog poretka", već logičan rezultat potrebe savremenog otuðenog čoveka da se ponovo očoveči. Prepoznavanje sopstvenog nacionalnog identiteta i tolerancija prema drugosti, samo je nuzpojava.

NEKI OD ZADATAKA PROUČAVANJA WORLD MUSIC

Jedan od prvih zadataka u proučavanju World Music trebalo bi da bude meðusobni uticaj srodnih i teritorijalno bliskih kultura. Za nas Evropljane to ima posebnu važnost s obzirom da je Evropa prostor u kome dolazi do prožimanja već formiranih i diferenciranih kultura. Takav proces nije bio moguć u Americi koja nema formiranu tradiciju, ali ni u Africi i Aziji, u kojima su postojala formirana društva i etničke zajednice, koje se nisu meðusobno mešale.

Drugi, za Evropu i Balkan karakterističan vid interkulturnog muzičkog prožimanja je uticaj visoke, učene muzike Srednje i Zapadne Evrope na tradicionalnu, i obrnuto, uticaj folklora na umetničku muziku. Kao i u prethodnom slučaju, do primetnijeg meðusobnog uticaja dočlo je tokom XIX veka, kada je ponovo probuðena nacionalna svest, osobito slovenskih naroda, navela kompozitore da svoje izvorište potraže u folkloru. Kada je

WORLD MUSICWorld Music nije nikakva nametnuta forma tzv. "Novog svetskog poretka",

već logičan rezultat potrebe savremenog otuđenog čoveka da se ponovo očoveči

Autor: Jasmina Milojević, etnomuzikolog

*Rad je izložen na naucnom skupu koji je održan 17. juna 2001. godine u Centru za kulturu u Jagodini u organizaciji World Music Asocijacije Srbije

Teorija

-PREDMET ISTRAŽIVANJA-

Balkan u pitanju, došlo je usled jakog kulturnog uticaja Srednje Evrope, osobito u onim delovima koji su bili u sastavu Austro-Ugarske Carevine, do definitivnog prihvatanja i ukljucivanja dursko-molskog sistema, kao i sazvučja terce u narodnu muzicku tradiciju. Ovaj proces je osobito pospešilo uključivanje harmonike u svakodnevnu tradicionalnu muzičku praksu.

Treće značajno pitanje za World Music predstavlja prenošenje obrazaca udaljene, nesrodne kulture u drugu, što je na primer slučaj sa indijskom duhovnom muzikom koje zaokuplja pažnju širom sveta. Iako u zapadnom svetu interpretacija ove muzike predstavlja individualni čin, subjektivno shvatatanje te muzike, što su nam meðu prvima pokazali Ravi Šankar i Jehudi Menjuhin, ostaje pitanje kolektivne kulture svesti kroz koju se prelama artefakt neke druge kulture. To znači da kada čovek formiran u zapadnoj, hrišćanskoj kulturi daje svoje viðenje tradicionalne muzike neke strane kulture, ili čak želi doslovno da je prenese on neizostavno u to unosi i vlastito kolektivno iskustvo.

UPOTREBA INSTRUMENATA U WORLD MUSIC

...Rečeno je već da su instrumenti i tokom ranijih epoha brzo putovali za razliku od melodija ili narodnog pevanja. U stvaranju World Music ogleda se meðutim, nepregledno mnoštvo kako savremenih, tako i tradicionalnih instrumenata. Oživljeni su instrumenti kojih već nekoliko decenija nema u tradicionalnoj praksi, proučava se veština sviranja i način izgradnje. Najčešće tradicionalni instrumenti bivaju uključeni u sastav nekih od standardnih instrumenata klasičnog simfonijskog orkestra, ili instrumenata sintetizovanog zvuka. Pri tom osnovno pitanje koje se postavlja je kako prilagoditi netemperovani zvuk tradicionalnog instrumenta ostalim, temperovanim instrumentima. Čini se da je uz ritam ovo pitanje koje ima najmanje odgovora, jer je primetna veoma često neodgovarajuća upotreba, pri čemu tradicionalni instrument zvuči kao strano telo u korpusu ostalih instrumenata. Do pogrešne upotrebe instrumenata dolazi i kada se karakteristične melodije jednog prenesu na drugu. To dolazi otuda što formalna izgradnja melodije, učestalost ukrasa, artikulacija (staccato, legato, portato) proističu upravo iz tehničkih mogućnosti instrumenata. Zbog toga je veoma teško uverljivo preneti npr. melodiju sa violine na tamburu.

PRENOŠENJE MELODIJE I RITMA U WORLD MUSIC

...Već je naglašeno da World Music podrazumeva sintetizovanje više od dva muzička obrasca različitih kultura. Melodija i ritam su parametri koji po pravilu podležu nekada manje, nekada više uspešnoj obradi. Zakonitost što je kulturni, pa i muzički obrazac arhaičniji veća je verovatnoća sličnosti sa nekom udaljenom kulturom, obično nije poznata stvaraocima World Music. Gotovo se može smatrati pravilom da se kao melodijski citati uzimaju karakteristične melodije novije gradske tradicije. Stvaralac obično stvara melodiju strane kulture sa ritmom sopstvene, ili melodiju svoje kulture sa ritmom neke strane.

...Pri tom, s obzirom da je reč o visoko diferenciranim slojevima kulture, potrebno je veliko umeće da bi se ostvarila zadovoljavajuća fuzija. Moze se reći da postoje dva osnovna pristupa komponovanju novog muzičkog dela.

1. Jedan dolazi iz vuzure akademski obrazovanog muzičara koji se u tretmanu narodne melodije najviše oslanja na klasične kompozicione postupke-kontrapunkt i orkestraciju koja se temelji na klasično-romantičarskoj harmoniji. Motivski rad koji je u narodnoj muzici veoma razvijen ovde obično dobija formu varijacije.

2. Drugi polazi od iskustva sopstvenog folklornog nasleða i na njegovim principa uvodi muzički obrazac druge kulture. Kojim god načelima da se stvaralac rukovodi, zajednička je nužnost uspostave višeglasja. Iako, širom sveta, pa i kod nas postoje tradicije jednoglasnog, ili dvoglasnog, bordunskog pevanja i sviranja u sekundama, većina World Music ostvarenja u osnovi ima sazvučje terce, kako u durskom-molskom, tako i u modalnoj tonalnosti što znači da je ona postala univerzalna estetska potreba.

...Tretman ritma je po pravilu manje uspešan od melodije. Nepregledno bogatstvo ritmova, čini se predstavlja smetnju da se dobro poznaju specificnosti različitih kultura. Pored toga, od ranije postoji fenomen planetarne popularnosti nekih nacionalnih igara poput rumbe, sambe i tanga, koje su već doživele transformaciju u novom okruženju. Tako se u našoj sredini, rumba često povezuje sa tzv. "aksak" ("ćopavi") ritmovima 7/8, 9/8, pri čemu dolazi do pomeranja osnovne pulsacije i akcenata ritma. Ta zgusnutost muzičkog toka u kojoj gotovo svaka deonica ima svoju ritmičku meru (takt), ponekad dovodi do nekoherentnosti i izveštačenosti.

PERSPEKTIVE

...Nastankom World Music tradicionalna muzika prevazilazi svoju dokumentarnu funkciju i postaje živa. Sredstva masovne komunikacije, koja omogućavaju susretanje sa najrazličitijim kulturama pomogla su mešanje i pronalaženje zajedničkih karakteristika meðu veoma udaljenim prostorima. ...Ipak, dug vremenski period i teritorijalna povezanost kao faktori koji odreðuju razvoj izmeðu udaljenih muzičkih obrazaca još uvek, najčešće zvuče izveštačeno. Prirodnija, interesantnija i uverljivija su prožimanja sasvim ili relativno bliskih muzičkih tradicija. To osobito važi za one autorske radove koji folklor koriste samo kao inspiraciju stvarajuci "novu narodnu muziku", koja je najbolja manifestacija sublimisanog iskustva susreta sa drugim kulturama. Na Balkanu na primer, žive veoma stari narodi formirane kulture, čija muzika se meðusobno prožima već vekovima. Zajedničko iskustvo danas manifestuje se u novoj muzici Balkana, koja se u okrilju "svetske muzike" formira kao mikrokultura. U nekoj novoj fazi biće moguće integrisanje muzičkih karakteristika u širim razmerama.

Izvori: Matthew Montfort, Ancient Traditions-Future Possibilities Rhythmic Training Through the Traditions of Africa, Bali and India (Mill Valley: Panoramic Press, 1985), 1.

Foto

: A D

ob

osa

lvić

.r

vje

World Music-predmet istraživanja

6

tnoumlje: Više od petnaest godina je prošlo od osnivanja „Hazara” u Nišu. Godine 1994. sa radom nastavljate u Beogradu. Šta ste prelaskom E

u prestonicu dobili a šta izgubili?D. Milenković: Izgubio sam saradnike koji su navikli da rade. Muzičari u Beogradu uglavnom mantraju kako od muzike ne može da se živi. Istina je da od nijednog posla koji se ne radi ne može da se živi. Čak i kriminalci nešto rade. Frenk Zapa je jednom izjavio kako su muzičari lenji, pohlepni i sujetni ljudi. Čovek prosto kao da je živeo i radio u Beogradu. Sa druge strane Beograd je glavni i najveći kulturni centar Srbije. Tu su se Hazari probili u širu javnost. Ovde smo naišli na dobru podršku mnogih ljudi, koji su prepoznali našu muzičku ideju. Treći kanal RTS-a je podržavao inovacije i stvaralaštvo, kao i SKC iz koga nisam izlazio. Treba spomenuti i ART kanal, gde ljudi imaju iskren odnos prema kulturi. Etnoumlje: Naziv Vašeg sastava doneo Vam je više problema i nerazumevanja nego li bilo kom drugom sastavu u Srbiji u novijem periodu. Zašto se to dogodilo i možemo li definitivno da raskrstimo sa ovim nesporazumom tako što ćemo čuti Vaše objašnjenje.- Narod u Srbiji je hiper ideologiziran i uglavnom neobavešten. Kao žrtva decenijskih i stolećnih ideoloških manipulacija, zatvoren u svoj tor, te kao takav misli umom tabloida, televizije i svojih pastira koji mu to surovo naplaćuju. Krstio sam sastav u vreme kada je „Hazarski Rečnik” Milorada Pavića dobijao veliko priznanje u svetu. Pročitao sam tu knjigu koja mi se izuzetno dopala, jer predstavlja temeljni zaokret u srpskoj književnosti. Mnogi smatraju da je ta knjiga zbirka budalaština. Ta knjiga je i suviše duboka za srpski um. Srbija je tanka sa gnostičkom tradicijom kao i sa predanjem starčestva. Jedan moj prijatelj, književnik me je upozorio da kod nas postoji odbor za obezvređivanje književnog rada Pavića i da oni ne trpe

sve što ih na njega podseća. Po njegovom tumačenju, Paviću se za najveći greh uzima to što je post modernista. Da se ne radi o paranoji, uverio sam se jednog dana, kada sam ugledao u knjižari knjigu mog nekadašnjeg profesora srpskog jezika, Milivoja Markovića koja se isključivo bavio srozavanjem Pavićevog dela. To me je zaista razočaralo. Umesto da ljudi rade svoja, bave se tuđim delima. Većina ljudi, nahuškana literaturom o zaveri, misli da smo mi Hazari, špijuni i aktivisti novog svetskog poretka. Ja mislim da Srbi neprekidno kuju zaveru protiv sebe. Imam čitavu zbirku neoborivih dokaza. Srbija me podseća na razjarenu poročnu ženku koja neprekidno priziva mužjake a istovremeno se žali na silovanje. Da smo mi zaista neka propaganda američkih Hazara, u koje ja uzgred ne verujem, bili bi ovde i u svetu debelo podržani novcem i vezama. Nikada me niko nije pozvao u masonsku ložu. Ja sam jednostavno Robin Hud srpske pop scene koji svakodnevno sluša jadikovanja nad srpskom sudbinom a da ti isti koče sve ono što čini elemente opstanka naše samobitnosti. Etnoumlje: Poznavajući rad Vašeg sastava „Hazari” od najranijeg perioda čini mi se da ste u muzici koju stvarate do danas zadržali specifičan ambijentalno-ezoteričan prizvuk. Da li je on neminovan s obzirom da je poznato Vaše interesovanje za indijsku duhovnu kulturu i šta indijsku muziku povezuje sa balkanskim melosom? - Sve što sam do sada doznao o prenosu muzičke kulture kroz vekove, upućuje na to da je Indija kolevka civilizovane muzike na planeti. Sama svrha i smisao muzike u Indiji ide u dubine nepoznate zapadnom svetu. Muziku Trakije, koja se svira i u Niškom kraju, pod nazivom Šopluk, kao i Makedonije, može se naći u Indiji. Naš jezik i muzičko predanje ima svoje ishodište u Indiji. Indijska klasična muzika „Gandarva Veda” je zapravo zvučni kosmički izveštaj. Moja muzika izlazi iz praiskona u meni. Umno sam se sređivao po receptu indijske filosofije jer tamo još uvek postoje bistri izvori nezatrovani politikom. Kao Hrišćanin i žitelj na ovom prostoru nisam mogao da odolim temeljnim vrednostima ranog hrišćanstva. Otuda moja muzika izražava kulturnu osnovu drevnog duha koji se proteže od Sumerije i Himalaja pa sve do daleke budućnosti kada će ljudski rod ozdraviti od gluposti. Ja sam holografista i takva je moja muzika. Otkidam na muziku južnog Balkana, prvenstveno Kosova, Bugarske i Grčke. Izuzetno volim irsku i renesansnu muziku jer su pune stvarnog duševnog naboja. U onome što radim ima i meditativnih sadržaja. To je ono što na zapadu zovu ambijent.

Posle petnaest godina rada, kompozitor i osnivač sastava Hazari Dragomir Milenković, između ostalog govori da muzikom leči sebe i druge. Hazari imaju tri

zasebna programa: Tradicionalni zvuk, Balkanski džez i etno elektroniku.

JubilejD

rago

mir

Mil

enko

vić-

Joga

7

Intervju

Mnogi pogrešno misle da hrišanska kultura nema meditativne elemente. Klasična muzika bliskog istoka je razgovor sa Nebom. Muzikom lečim sebe i druge. To je po meni njena prava svrha. J. S. Bah je muzikom

ljudima nacrtao Nebo. Etnoumlje: Izdržljivi ste u nastojanju da Vašu ideju stvaranja „Nove balkanske muzike” sprovedete u delo, ali bi i svaka podrška bila dobrodošla. Grad Niš Vas je finansijski pomagao, gotovo svake godine ste svirali na „Nišvilu”, festivalu „Etnomus” u Jagodini… Izgleda da Vas publika najviše sluša u južnom delu ove zemlje a da Vas najmanje ima u gradu gde sada živite? - Savet za kulturu grada Niša je učinio dobre korake za regionalnu kulturu. Mnogi umetnici su uspeli da preko konkursa dobiju sredstva. U Beogradu je teško organizovati koncert. Teško mi je da pričam o tome a da ne spominjem lošu kulturnu politiku. Pariz stiče ogromne profite zahvaljujući i tome što je svetski umetnički centar. Naše retko pojavljivanje u Beogradu u zadnje vreme je šteta i kulturno siromaštvo za

Beograd. Tvrdim da smo najoriginalniji sastav na Balkanu. Naša muzika je zasebni Univerzum. Hazari imaju tri zasebna programa: Tradicionalni zvuk, Balkanski džez i Etno elektroniku. Postoji i četvrta priča za neka bolja vremena. To je New Age na balkanski način. Svirali smo i u inostranstvu. Svima se dopalo. Najbolja publika je u Grčkoj. Veliki promašaj za mene je što ne živim tamo. Suviše je patologije u kulturi kod nas. Napravio sam muziku posvećenu Nikoli Tesli, u vreme godine proslave. U Sava Centru su pravili ceremoniju a da me niko od onih, koji su upoznati sa tim radom nije pozvao. Ovde sve služi kao poza i šminka. Tvrdim da Beograd za neke umetnike postaje zatvoren grad. Publika ovde ne sluša muziku, već gleda ko svira. Etnoumlje: Po Vama, na koji način država može da

pomogne srpskim muzičarima koji ostvaruju visoke umetničke domete? Država koliko vidim uopšte nema nameru da pomaže značajne muzičare, osim ako neko nema leđa u partiji. Mi nismo jevreji pa da imamo osećaj za zajedništvo. Država vidi svoj posao kao pomaganje samoj sebi, odnosno iskoristiti sopstvene mandate za ličnu korist. Teško da su Srbi ikada pomagali svojim radnicima u kulturi. Srbija je zbog toga i stigla u ovo stanje, jer je nekultura najopasniji neprijatelj. Kada jedan narod ne podržava svoje umetnike i duhovnike, tada priprema sebi nesreću. Srbi nisu Englezi, Francuzi i Nemci koji znaju da prave državu vrednu poštovanja. Nikada nisam video da su Srbi doveli nekog svetogorca da drži tribinu narodu. Oni su uredno sklonjeni od svog naroda pod izgovorom da im treba mir i tišina. Istovremeno se žalimo kako nam spaljuju manastire i crkve. Naši sveštenici u velikom broju uopšte nemaju čip za kulturu. Teško nama sa takvom državom i para državom. Kada sveštenstvo, umetnici i državnici međusobno razgovaraju onda nastaje država. Avaj, mi smo dinaridi gde je svako suviše nadobudan da bi slušao drugog. Država dozvoljava privatizaciju budžeta od strane klanova i lobija. Kraljici srpske etno muzike, Svetlani Stević niko za života nije izdao CD. Srbija je jedina etnička grupa na Balkanu koja nije zaštitila svoju muzičku baštinu pri UNESKO-u. Najgore je što država podržava samo neke, što su konkursi uglavnom namešteni, što postoje oni koji su na budžet pretplaćeni i što vrednost nije merilo. Neke moje kolege gaze preko leševa a država učestvuje u tome.

O. Đ.

Diskografija

HAZARAČuvari istineKPGT Niš, 1996

Balkan asimetrijaHazari, 1997

Knjiga proroka EnohaVidovdan, 1999

Svetlucanje kroz san, 2002Vidovdan

Gaj

deA

rt P

ress

, 200

6

Naissus XXI vekD. M. 2003

Haz

ari

pred

nas

tupo

m

8

oje izlaganje odnosiće se na dalji razvoj World Music scene u Srbiji, odnosno šta je u našem interesu da M

se uradi da izbegnemo strani uticaj na našu muzičku kulturu i postanemo sopstveni muzički centar.

Izgradnja "Nove balkanske muzike" koja može da se izjednači sa World Music kulturom donela je muzičarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, biće više slušani u sopstvenoj zemlji, a drugo, biće više cenjeni i slušani u inostranstvu, odnosno imaju mogućnost da prodru na inostrane prostore zašta imamo potvrdu kroz uspeh Gorana Bregovića. Svakim danom Balkan je sve više prisutniji u svetu što i Srbija treba da iskoristi.

Šta je "Nova balkanska muzika", šta je tu "novo" i šta je tu "balkansko"? "Balkansko" je jer sadrži obrasce sa područja Balkana, a ono što je "novo" je da osim tog izvornog modela podrazumeva i upotrebu modernih muzičkih sadržaja, ono čemu danas teži planetarna muzička kultura. Ova nadogradnja već postojećih muzičkih sadržaja naziva se i stilizacija.

U daljem izlaganju predstaviću moguće pravce kretanja World Music scene u Srbiji:

I Tradicionalni oblici

Postoji mogućnost da tradicionalna muzika nastavi sa svojim postojanjem na ovim prostorima. Pod tim podrazumevam da se kompozitori u ovoj zemlji opredele za stvaranje onakve muzike kakva je bila stvarana do pre pedeset godina. To znači da ne bi više izvodili već postojeća muzička dela nego da nastavimo da radimo u tom duhu. Sa grupom "Hazari" ja već radim na tome. Imam kompozicije koje sam uradio u tradicionalnoj formi. Hteo sam da tako proverim sebe jer smatram velikim ispitom napraviti narodnu muziku onako kako je neki moj kolega pre 50 godina radio. Dakle, nadam se da postoje emotivna ispunjenja i nadahnuća koja će i danas napraviti narodnu muziku kao nekada.

II Stilizacija

Podrazumeva aranžiranje već postojećih materijala gde je moguće beskrajno se igrati i zavisno

od mašte napraviti mnogo toga zanimljivog. Nadgradnja uz upotrebu nekih latentnih muzičkih izraza kojih u tradicionalnoj muzici nema, s obzirom da je tradicionalna muzika stvarana bez akademskog pristupa, u drugim uslovima, recimo u poljskim ili čaršijskim. Zato se tradicionalna muzika odlikuje jednostavnošću jer nema principa harmonizacije koje srećemo u klasičnoj muzici ili jazz-u.

III Rad sa ritmovima

Predstavlja najveći problem. Danas se vrlo često kombinuju nespojivi ritmovi. Muzičari iz želje da naprave svoju muziku atraktivnijom, ili iz neznanja

unose dosta ritmičkih elemenata povezujući ih na najrazličitije načine. Eksperimenti sa ritmom idu sve dalje i dalje, naročito sa pojavom elektronske muzike, gde je ritam sve dominantniji u odnosu na melodiju i harmoniju. Muzika se sve više svodi na ritmičku pulsaciju i korišćenje basa.

Prednost Balkana je izuzetna riznica ritmova. Ono što je čudno za Zapad, balkanski asimetrični ritmovi liče na naš način života.

"Nova balkanska muzika" koja može da se izjednači sa World Music kulturom donela je muzičarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, biće više slušani u

sopstvenoj zemlji, a drugo, biće više cenjeni I slušani u inostranstvu

Autor: Dragomir Milenković, kompozitor i muzičar

*Rad je izložen na naucnom skupu koji je održan 17. juna 2001. godine u Centru za kulturu u Jagodini u organizaciji World Music Asocijacije Srbije. Ovom prilikom predstavljen je odabrani deo rada.

Stav

val

as

muz

k:

roo

No

bak

nka

ia

Vo

m

9

Izvesna budućnost srpske World Music scene

Oni su naročito prisutni u Južnoj Srbiji (tzv. nepari) i na čudan način podstiču slušaoce da dožive kompoziciju, a kompozitore da izraze svoj emotivni naboj, nešto što je karakteristično za ove prostore i što nas od drugih kultura razlikuje. Poreklo tih ritmova, koliko je meni poznato iz razgovora sa makedonskim etnomuzikolozima, je indijsko, s obzirom da se danas u Indiji mogu čuti svi ritmovi koji su prisutni na Balkanu. Verovatno da je muzika prethodnih vekova išla zajedno sa plemenima koja su se raseljavala i tako je došla na naše prostore. Znači, muzičari Balkana moraju da posvete naročitu pažnju ritmizaciji jer je u njoj sva snaga i arhaičnost ovdašnje muzike.

IV Harmonija

Princip harmonije koju koristim u svojoj muzici ide u tom pravcu da sam napuštajući jazz razmišljao kako da napravim harmoniju bližu prostoru koji se nekada zvao Vizantijum. Vizantija je u Srednjem veku bila prostor gde su se susretale kulture Evrope, Azije i Afrike, gde su se koristili specifični instrumenti sa specifičnim zvucima. Uglavnom, to bi nama danas zvučalo raštimovano jer se radilo o netemperovanim instrumentima, instrumentima koji nisu imali podeljenu skalu kako se to danas koristi u modernoj muzici. Instrumenti na kojima se svirala harmonija su santur koji se koristi u Grčkoj i posebno u Indiji. Ja težim da u muzici koju radim koristim harmonijske principe koji će više ličiti na zvuke šargije, saza, santura i laute. U arhaičnoj muzici sve više muzičara traže osnovu za svoj rad. Spomenuću grupe Anastazija i DD Synthesis koje u tome prednjače jer je Makedonija i bliža toj kulturi.

V Fuzija

Treba očekivati spajanje elemenata klasične, jazz, pop i rock muzike uz upotrebu elektronike. Iako mnogi muzičari kritikuju elektronsko stvaralaštvo, ne može se poreći mnogim uspešnim elektronskim materijalima postojanje duha i ozbiljnost sadržaja.

Ovo su mogući pravci kretanja naše World Music scene u budućnosti što ne znači da je iskl jučena mogućnost pojave neprekidnog bombardovanja nasih ušiju i mozgova nekom novom isprojektovanom kulturom koja nas lako može usmeriti na neke druge pravce.

a priličnim zakašnjenjem u odnosu na inostrane tokove kulture, domaća S javnost polako stiče uvid u muzičko

stvaralaštvo pod nazivom „Muzika Sveta” ili „World Music”.

Kao dugogodišnji učesnik na ovdašnjoj muzičkoj sceni, izražavam začuðenost ovim kašnjenjem ili bolje rečeno, žilavim otporom medija, muzičara i institucija kulture prema nečemu što bi u tradicionalnoj Srbiji trebalo da predstavlja prirodno stanje kulture. Mali broj rodonačelnika ovog pravca muziciranja ovde u Srbiji već petnaest godina sa velikim naporom pokušava da podigne World Music scenu. Odgovor zbog čega to ovde ne ide baš lako treba potražiti u potpunoj učmalosti domaćih izdavača, krajnjoj nebrizi nadležnih institucija za kulturno blago sopstvenog prostora i jake predrasude vezane za precenjeno vrednovanje muzičkih kategorija uvoznog porekla. Još uvek prisutna besmislena podela muzike na narodnu i zabavnu, pri čemu se narodne muzike Španije, Latinske i Severne Amerike ovde tretiraju kao „zabavna” muzika, samo dodatno stvara zbrku.

World Music je svetski pokret za povratak večnih vrednosti zvučnog stvaralaštva, odnosno povratak muzičkih rituala za ličnu i kolektivnu terapiju. Ovakvo sagledavanje culture zvuka na ovim prostorima je oduvek predstavljalo tabu za javnost zbog raznih ideoloških usmeravanja do današnjih dana.

Ogroman porast interesovanja za folklore sveta verovatno dolazi kao reakcija na hiper produkciju muzičkog škarta i mnoštva neuspelih eksperimenata koji nam se silom guraju u mozak već pola veka. Kao prirodna odbrana od nasrtaja kontra kulture, jedan deo publike i muzičara izlaz nalazi u povratku muzičkim osnovama, tamo gde su umetnički sadržaji neprolazna vrednost. Sa druge strane, oko pet decenija gotovo apsolutne dominacije američke muzike na svetskoj sceni dovodi do kritičnog Zamora slušalaca. Rezultat toga je da se upravo Zapadu dogodio Balkan, Afrika i Latino Amerika u kulturnom smislu i da je to publika oberučke prihvatila. Došlo je do neslućenog preokreta u kome su doskorašnji marginalni prostori postali svesni svog muzičkog bogatstva i značaja.

Dragomir Milenković

Bud

ućno

st:

sast

av A

rhai

World Music je svetski pokret za povratak večnih vrednosti zvučnog stvaralaštva

BALKAN JE NA POTEZUBALKAN JE NA POTEZU

10

Jedan od najznačajnijih događaja u globalnom kalendaru vorld muzike je festival WOMAD (World of Music, Arts and Dance),

koji je posvećen, kako organizatori kažu, deljenju i slavljenju svetske muzičke, likovne i plesne baštine.

vet se smanjio, kažu. Činjenica da je u roku od S dvanaest sati moguće

dopreti do najudaljenije tačke na planeti, ili, što je još lakše, pomoću jednog klika miša dopreti do kulturnog blaga nacija i zajednica koje su do pre nekoliko decenija bile nepoznanica i za svoje neposredne susede, izmenila je način na koji se poima svet. Ova promena paradigme sveta svoj pun izraz našla je u “vorld muzici”, čiji predstavnici zastupaju interese svojih kultura svirajući širom planete, i tvoreći raznovrstan muzički pravac koji objedinjuje muzičke glasove sofisticiranih urbanih sredina i primitivnih sela Amazonije ili afričkih pustinja i prašuma.

Jedan od najznačajnijih dogaðaja u globalnom kalendaru vorld muzike je festival WOMAD (World of Music, Arts and Dance), koji je posvećen, kako organizatori kažu, deljenju i slavljenju svetske muzičke, likovne i plesne baštine.

Prvo izdanje festivala odigralo se u relativno skromnim uslovima, u gradu Šepton Maletu u Engleskoj 1982. godine. Pionir i osnivač festivala bio je agilni muzičar Piter Gebrijel, koji je, uz pomoć Stivena Pričarda i drugih saradnika, odlučio da kanališe novoprobuðeni interes javnosti za umetničke tradicije dalekih zemalja i nacija. Rezultat je bio umetnički festival bez premca u svetu po pozitivnom duhu i kreativnom uticaju: tipično izdanje ovog dogaðaja sastoji se

od više desetina različitih muzičkih nastupa, radionica na kojima muzičari uče različite tehnike i razmenjuju deliće umetničkog blaga svojih kultura.

Festival je, smatraju muzički stručnjaci, poslužio kao zamajac povećanog interesovanja za vorld muziku u zapadnom svetu. Sada WOMAD festivalski dogaðaji privlače mase koje broje i preko 80.000 ljudi, uspevši da postane konkurencija “tradicionalnim” dešavanjima sa uporištem u rokenrolu. Tokom godina WOMAD je bio odskočna daska za meðunarodni uzlet izvoðača kao što su “Master Drummers of Burundi”, “Afro Celt Sound System”, “Dhol Foundation”, “Ozomatli”… Jedan od najčuvenijih pakistanskih “kavali” pevača, pokojni Nusrat Fateh Ali Kan, uz pomoć WOMAD-a i Pitera Gebrijela otpočeo je meðunarodnu karijeru koja je od njega meteorskom brzinom načinila pravu legendu koja hoda, i izazvala eksploziju interesovanja za muziku islamskih sufija. Specifičnost WOMAD festivala leži u tome da on ne predstavlja jedinstven dogaðaj, nego deluje kao “franšiza” – može se, teorijski, realizovati u svakoj zemlji sveta, i ima par desetina lokalnih izdanja koja nose logo WOMAD-a.

Organizatori festivala postarali su se da WOMAD ne bude samo mesto na kojem se namernici mogu zabaviti uz muziku izvoðača kakvi se retko nalaze na jednom mestu. Piter Gebrijel i njegov tim

Festivali u Svetu

WOMAD

sastavili su koncept koji pomaže organizatorima da pribave sredstva za dalji rad preko donacija različitih vladinih i nevladinih tela koja potpomažu multikulturalizam. Danas su osnovne tematske celine WOMAD-a podeljena na tri segmenta, koji su definisani u skladu sa pravilima savremene antropološke i etnomuzikološke nauke:

RAST MUZIKE

U pitanju je serija dogaðaja na kojima se predstavljaju muzičari koji su došli iz specifične muzičke tradicije, i koji, zajedno sa učesnicima ovih sesija, predstavljaju različite izvoðačke tehnike, istražujući svoju tradiciju i način na koji ona funkcioniše kada je smeštena u drugačiji kulturni kontekst od onog u kojem je nastala.

KULTURNA SARADNJA

Stvaranje nove muzike je jedan od najdragocenijih procesa koji se odvija na WOMAD festivalima. Muzičari iz različitih zajednica i kultura sastaju se kako bi istražili interakciju muzičkih kultura kojima pripadaju, kao i posledice koje ova interakcija ima na njihovo lično stvaranje.

GLASOVI PREDAKA

Ova serija dešavanja predstavlja muzičare čiji rad zadire u društvenu i duhovnu istoriju kultura iz kojih su došli. Umetnici, koji su napustili zemlju porekla, dele svoja iskustva kroz muzički dijalog, diskusiju i izvoðenje svojih i tuðih dela.

WOMAD se trenutno održava u preko 20 zemalja sveta, koje uključuju Australiju, Novi Zeland, Japan, Veliku Britaniju i puno zemalja Evrope. Do 2001. festival se održavao i u Sjedinjenim Američkim Državama. U naredne dve godine festival je otkazan usled nedostatka novca i činjenice da žitelji SAD, nakon terorističkog napada od 11. 9. 2001. više nisu bili u tolikoj meri zainteresovani za muzičke tradicije stranih zemalja. Novi pokušaj organizovanja WOMAD-a u Americi neslavno je završen na način koji su lokalni organizatori ocenili kao “tragičan i

monstruozan”: pokazalo se da je za muzičare širom sveta nemoguće ni na koji način pribaviti ulazne vize za Sjedinjene Američke Države, jer ih država tretira kao potencijalne imigrante ili teroriste.

Ovogodišnji festival će biti održan u najmanje 5 zemalja koje su do sada potvrdile učešće na ovom najvećem svetskom dogaðaju u sferi vorld muzike. WOMAD će se 2007. godine održati (ili je već održan) u Adelaidi u Australiji, na Novom Zelandu, u Španiji, Italiji, Velikoj Britaniji s tim što spisak zemalja koje će učestvovati na ovom globalnom umetničkom spektaklu nije konačan. (Korisna adresa: womad.org)

Nenad Kostić

WOMAD DO KRAJA 2007:

WOMAD Toarmina, Sicilija, Italija (od 13. do 15. jula) održava se u spektakularnom Antičkom teatru na padima mediteranskih brda Toarmina na Siciliji kroz trovečernje koncerte uzbudljivih sastava međunarodnih umetnika.WOMAD Čarlton Park, Velika Britanija (od 27. do 29. jula) ugostiće 20.000 gledalaca i preko 70 prvoklasnih svetskih umetnika iz oko 40 zemalja. Apsolutno svaki muzički doživljaj na festivalu biće dostupan na posebnom prostoru – od glavne bine do intimne i trubadurske akustike. WOMAD Letnja škola, Bat Spa Univerzitet, Velika Britanija (od 30. jula do 4. avgusta) organizuje se za sve koji vole WOMAD i kao celonedeljna mogućnost svim interesentima da prošire svoj muzički doživljaj, slaveći bogatstvo i raznovrsnost muzike iz celog sveta i pri tom spoznaju muziku, glas i ples vrhunskih majstora. Na raspolaganju je obučavanje ansambala, konverzacijske sesije, seminari o vokalnim tehnikama i drugi edukacioni programi sa predavačima uključujući legendarnog bubnjara Billy Cobham-a, zatim Justin Adams-a, gitaristu, producenta i člana Robert Plant & The Strange Sensation, Justin Adams-a, Cara Dillon-a i mnoge druge.WOMAD Singapur (od 24. do 26. avgusta) održava se u divnom Fort Canning parku u srcu Singapura, na dve velike bine na otvorenom prostoru i dve manje za predstave i seminare.

12

Osnovni ciljevi: afirmacija i prezentacija nacionalne World Music kulture, edukacija društva i saradnja sa organizacijama i pojedincima istih opredeljenja u svetu.

N E V L A D I N A N E P R O F I T N A O R G A N I Z A C I J A

WORLD MUSIC ASOCIJACIJA SRBIJESERVIS SVIH INTERESENATA ZA SRPSKU WORLD MUSIC

www.worldmusic.org.rs

Projekti 2007/2008www.worldmusic.autentik.net/projekti.html

Pozivamo sve World Music stvaraoce u Srbiji da živo učestvuju u projektima koje organizuje njihova interesna organizacija World Music Asocijacija Srbije.

etnoumlje@yahoo.com

egistracija World Music sastava u Srbiji podrazumeva R prijavljivanje odredjenih podataka o sastavu odnosno muzičaru-pojedincu World Music orijentacije. Podaci se dalje prosledjuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo.

romotivni CD "World Music From Serbia" sa izborom orkestara i P pojedinaca World Music orijentacije realizuje se četiri puta godišnje (kao dodatak magazina Etnoumlje). Pozivamo sve zainteresovane World Music sastave u Srbiji koji poseduju neobjavljene studijske snimke ili kvalitetne snimke koncertnih nastupa ili žele da objave kompilaciju da nam se obrate!

okrećemo inicijativu za donošenje zakonskog akta koji će na ispravan P način urediti finansiranje srpske World Music kao sastavnog dela Zakona o finansiranju muzike u Srbiji ili će predstavljati zaseban zakonski akt, s obzirom da ovo pitanje nije rešeno kod nas a od izuzetne je važnosti za sve koji su direktno vezani za World Music.

snivamo Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u o Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nas podrže u ovom projektu.

očetak emitovanja Serbian World Music (SWM) Internet Radija planiran P je za poslednji kvartal 2008. godine. Pripreme su u toku! SWM Radio predstavljaće isključivo srpsko World Music stvaralaštvo.

astav „Kinovia” je osnovan u Jagodini početkom 2000-te godine. Muzika ovog sastava bi se pre S mogla opisati terminom „inner world music”

nego „world music”. Srž njihove poetike čine duboko intimne ispovesti o Bogu, ljudima i ljubavi, kraju i početku svih stvari. Na marginama tradicije, negde između isonskog misticizma Isaije Srbina, vilinskih epifanija Đorđa Markovića Kodera, barokne strepnje Gavrila St. Venclovića i pan-hrišćanske utopije Dimitrija Mitrinovića, Kinovia uporno traga za drvetom Bosiljka. Satie-jevski klavirski pasaži, melanholični gudači, dah flaute i ekspresivni vokal spojeni u jedinstveni sansonjersko-folklorni izraz. Ritual svespajanja, sveoslobođenja, Sveti Eskapizam, skupljanje Doroteinih suza na obroncima Leleja, nevinost detinjeg srca, Ruža

Sveta. Ljubav…hleb…pobeda. Ove godine očekuje se objavljivanje njihovog novog materijala za francusku etiketu Cynfeirdd. Korisna adresa: www.myspace.com/kinovia

priori je osnovan u Jagodini, septembra 1999. godine. Grupu je osnovao kompozitor i A pijanista/klavijaturista Slaviša Malenovic-

Pinki. Muzika koju izvodi A Priori je inspirisana folklorom Balkana sa uticajima jazz-a, progressive rock-a, world music, klasicne muzike i elektronske muzike. Debi grupe je bio na World music festivalu Etnomus u Jagodini 1999. godine. Tokom sledece dvegodine, grupa je ucestvovala na nekoliko muzickih

festivala u zemlji i inostranstvu da bi 2002. prestala sa radom iz opravdanih razloga, dok je osnivac grupe nastavio da radi na drugim projektima. Godine 2006, Malenovic je obnovio A priori kao trio u sastavu: Slaviša Malenovic-Pinki – klavijature, Miodrag Antic – gitara i Vladislav Dopuda – bas gitara. Ovom sastavu posvećemo više prostora u nekom od narednih brojeva „Etnoumlja”.

a kraju, trio Geopard sačinjen od poznatih jagodinskih klubskih muzičara Ivketa N (udaraljke), Baneta (gitara) i Miška (bas) po

prvi put je nastupio pod gornjim nazivom na World Music festivalu „Etnomus” u Jagodini 2006. godine sa kraćim ethno-jazz i fusion repertoarom što je podrazumevalo nekoliko sopstvenih kompozicija i obrada. Nastup je izazvao pozitivne kritike i iskrene želje da nastave sa započetim.

R.E.

Lokalne scene

U Srbiji, gotovo u svim sredinama, opstaju brojni World Music sastavi koji su nepravedno zapostavljeni, neafirmisani i većina njih je na marginama kulturnih

zbivanja u državi. Ne možete ih videti na visoko-budžetskim festivalima i ne objavljuju za renomirane izdavačke kuće… Prepušteni su sami sebi što znači

entuzijazmu i veri da ono što stvaraju vredi.

Kin

ovia

(fo

to:

Rev

esz

Rob

ert)

Slaviša M

alenovićG

eopard trio

a koliko geografski bili blizu, bio je potreban splet čudnih okolnosti da muzika ovog benda dođe do Plastelina. M

Bend Foltin dolazi iz Bitolja, radi deset godina a iza sebe ima četiri albuma (Outre-mar iz 1997, Arhimed iz 2000, Donkey Hot iz 2003 i Lo-Lee-Ta-Too iz 2005. godine) ali i muziku za više od deset vrlo bitnih pozorišnih predstava. Poslednjih nekoliko godina postava se ustalila i već duže vremena rade u sastavu Pece Nikolovski (klarinet), Branislav Nikolov (glas), Pece Trajkovski (harmonika), Goce Jovanovski (bas) i Slave Jovev (bubanj). Povremeno, na koncertima po Evropi, priključuje im se i perkusionista Marijan Stanić, koji živi u Sloveniji gde radi sa brojnim bendovima. Tokom septembra (2006.) sam imao prilike da sa Peceom Nikolovskim napravim jedan poduži "muabet" tokom kojeg sam saznao sve ono što nisam znao o Foltinu, a i više od toga. Intervju koji sledi dat je specijalno za Plastelin i predstavlja prvo ozbiljnije predstavljanje Foltina bilo kom mediju iz Srbije...

Plastelin: Priča oko Foltina kreće pre više od deset godina. Šta vas je uopšte nateralo da krenete da se ozbiljnije bavite muzikom? Pece Nikolovski: Kostur benda je već nekoliko godina pre nastanka samog benda bio u više nego prijateljskim odnosima. Svi smo bili zaluđeni i zaljubljeni u muziku, bili smo bez posla, a nismo želeli da samo sedimo ispred prodavnice i pijemo pivo, već da nešto radimo. A šta bi drugo radili, nego ono što najviše volimo. Praktično vaš prvi koncert posredno vam je pružio mogućnost izdavanja albuma... - Možda srećan splet okolnosti. Taj naš prvi nastup zbio se u Herakleji (veliki antički amfiteatar u Bitolju). Tonac je snimio koncert i nekim, nama nepoznatim kanalima, traka je završila u rukama Kokana Dimuševskog (Leb i Sol), koji je tada tragao za nekim makedonskim "etno" izvođačima. Istina, to što smo mi svirali nije bilo ono za čim je tragao ali mu se dopalo i tako je došlo do toga da nam on producira prvi album. Takođe, ta traka je završila i u rukama Olivera Belopete (organizator Skopskog jazz festivala), koji je kasnije postao naš prvi izdavač. Krećete sa koncertnom promocijom albuma. Kako je publika prihvatila sve to što ste joj nudili? - Prvo smo bili prinuđeni da proširimo postavu za live nastupe. Pridruženi članovi su postali Aleksandar Sekulovski (udaraljke) i Goran Dimitrovski (udaralje i po potrebi gitara, bass...). Te udaraljke su bile zanimljive. Praktično to je bio kombinovini ready-

made (velike kartonske kutije) sa bas-pedalama, četkicama, činelama... Materijal sa albuma smo prearanžirali da bismo mogli da ga sviramo live, i na tih nekoliko koncerata koje smo odsvirali po izlasku prvog albuma doživeli smo sjajan prijem kod publike. Međutim, na ovim prostorima još uvek je bio primaran "world music" i nije bilo šanse za neki veliki uspeh. To nas je pomalo razočaralo ali nismo odustajali. Uostalom, bili smo svesni da to što radimo nije besmisleno, jer smo vrlo brzo, niotkuda, došli do kontakata sa vrlo bitnim ljudima u muzičkom svetu. Tri godine kasnije pojavljuje se album Arhimed. Osnovna nit je ostala ista, ali muzički iskaz se prilično promenio... - Dotadašnji zvuk nas više nije zadovoljavao. Imali smo perkusije, ali nismo imali bubanj. Zvuk jeste bio prilično šaren sa puno boja u sebi, ali je sve to bilo

energetski prilično nisko. Interesantna muzika, ali bez previše energije. Delovali smo kao izolovani od spoljašnjeg sveta, a želeli smo da to što radimo bude zanimljivije i nama i publici. Te pesme koje smo tada radili, posmatrali smo kao priče ili kao slike. Još uvek nismo bili muzički zreli, ali smo imali jaku potrebu da nešto kažemo, da se izrazimo... U muzičkom smislu, to je bio naš pokušaj da putem akustičnih instrumenata napravimo neku našu verziju elektronske muzike. Na celom albumu vrlo retko smo koristili električne instrumente. Tek tu i tamo se provuče neka gitara ili bas. Rezultat koji smo dobili bio je zanimljiv. Recimo da je to bio neki akustični groove ili drum'n'bass. Kompletan album smo snimili uživo u Univerzalnoj hali u Skoplju. Imali smo sreću da nam je tonac bio legendarni Alen Hadži Stefanov,

Dajemo izvod iz intervjua sa Peceom Nikolovskim iz poznatog bitoljskog sastava Foltin koji je objavljen u Online Magazinu Plastelin

Balkanska scena

ww

w.foltin.com

.mk

Balkanska scena

čovek koji se i danas ne odriče starih Tascama, i koji je tokom svog rada u Njujorku iza sebe ostavio preko 1500 sati live snimaka sa svim najznačajnijim jazz muzičarima današnjice. Snimak koji je on napravio bio je takvog kvaliteta da je kasnija postprodukcija bila minimalna. Sam album je jako dobro prihvaćen, što u Makedoniji, što u Hrvatskoj i Sloveniji gde smo ga takođe promovisali. Ipak, bio je previše alternativan za ovo područje, tog doba. Kao i prva dva albuma, i treći album kao osnovu ima priču koja govori o putovanju. Foltin mi deluje kao putnik koji uživi u putovanju kao takvom, koji nije siguran u koje se mesto zaputio ali je siguran da će ga prepoznati kada u njega stigne. Ima li putovanjima kraja? - Moram da pojasnim. Mnogima nije poznat naš "manifest" koji smo sklopili kao priču i ispričali je na trećem albumu. Kada se malo dublje uđe u album, kada se odgleda nekoliko naših koncerata, onda se shvati kakvo je to naše putovanje - kuda putujemo, ko smo i šta to mi radimo... Kao prvo, za osnovu smo uzeli fenomenalnu priču o Don Kihotu, ili da se poigramo rečima, priču o "napaljenom magarcu" (Donkey-Hot). Tražeći odgovore na pitanja: Ko smo mi? Ko su ti ljudi u Evropi? Ko smo mi koji težimo ulasku u EU?... ispričali smo priču o magarcu koji želi da postane konj ili Donkey-Hot Konta Moullene Rouge in Amsterdam. Pošto mi nemamo pojma ni o čemu, taj naš Moullene Rouge je u Amsterdamu. Ispričali smo priču o jednom vidu borbe koji se ne shvata toliko rečima koliko emocijama, jer mi smo ipak ljudi koji idu glavom kroz zid. Ako si magarac, kako možeš da postaneš konj? Kako možeš da postaneš Evropljanin kada to nisi? Opet, živiš na tlu te iste Evrope. Geografski živiš u Evropi, a pokušavaš da postaneš Evropljanin. Malo je suludo sve to. Možda samo i mi malo ludi, a možda i nismo. Ko zna? Kako je nastao Donkey Hot? To se sve dešava kada ste u postavi ostali samo ti i Branko. - Novi članovi su dolazili i odlazili, ali osnovni problem nam je bio nedostatak basiste, tako da smo bili primorani da na probama kao bas koristimo matricu. Međutim, matrica je mrtva stvar. Sa njom ne možeš da se osećaš opušteno i konforno, posebno u klubovima gde volimo da sviramo. Praktično, ovaj album je opozitna priča u odnosu na Arhimed. Ovde smo koristili električne i elektronske instrumente, ali smo ispričali priču kao da smo se koristili akustičnim. Samo snimanje nije dugo trajalo, nekih nedelju dana, ali smo naredna tri-četiri meseca mukotrpno radili da bi tim elektronskim instrumentima podarili dinamiku prirodnih instrumenata. Radili smo kao pacovi iz podruma, ton po ton, ali nije mi žao jer sam više nego zadovoljan kako je sve to ispalo. Posle Dokey-Hot dolazi trenutno poslednji album Lo-Lee-Ta-Too. Da li je to poigravanje rečima svesna želja da se ostavi prostor za više mogućnosti čitanja, da svako ispriča svoju priču? Ili, ima tu i još nečega? - Ima toga, ima još nešto, a ima i glavno (smeh). Kod Lolite i nema baš neke mogućnosti čitanja kao Lolita Dva. Na ovom albumu sve se vrti oko strasti. Upravo iz tog razloga uzeli smo ime Lolita kao naslov albuma. Krenuli smo od te priče Nabokova o strasti, o ogromnoj i iskrenoj strasti i transponovali smo je u priču o strasti muzičara prema instrumentu (...make love with my little clarinet and she probably

scream...). Sa druge strane tu je Woody Alen kao asocijacija. Činjenica je da je on poznat i po nekim svojim ispadima u privatnom životu, ali nama je bila suštinska strast kojom on radi svoje filmove i svira svoj klarinet. Verujem da nema ni jednog relevantnog svetskog glumca koji iskreno uživa u svom poslu, a da ne bi pristao da bez novca igra u nekom njegovom filmu. Upravo zbog te strasti koja izbija iz njega i njegovog rada, u prostoriji gde smo vežbali držali smo njegovu sliku. Kao uzor i opomena ujedno. Kao simbol jednog čistog, iskrenog i strasnog pristupa umetnosti. Lako se da primetiti da je produkcijski ovo ipak najbolje izdanje Foltina do sada. - Na Lo-Lee-Ta-Too albumu primenili smo sva iskustva koja smo stekli radeći prethodna tri albuma, kao i svo iskustvo koje smo pokupili u teatru. Nama su uvek govorili da smo bolji na sceni i upravo zato smo hteli da uhvatimo naš live image na audio snimku, i ovaj album je najbliži tome. Nije bilo lako to postići, ali mislim da smo uspeli. Dakle, ceo album je snimljen uživo i ništa nije nasnimavano, čak ni vokali. Radili smo u prilično velikom studiju kod našeg prijatelja Bojana (radi sa Project Žlust i D.N.O.) tako da smo mogli svi da stanemo i sviramo live. Postprodukcija je rađena kod Mite, bubnjara Arhangela, u studiju TraLaLa. Znam da je sve to moglo i bolje da zvuči, ali za makedonske uslove ovo je maksimum. Kako trenutno stoji situacija na makedonskoj sceni? Koje bi bendove izdvojio? - Ima puno bendova, kako u Skoplju, tako i van njega. Meni je, recimo, sjajan bend BllaBllaBlla, potom String Forces, pa Project Žlust, odnosno njihova druga inkarnacija D.N.O. sa kojima dosta sarađujemo. Dosta je dobrih bendova, ali pošto stvari ne stoje kako treba, za mnoge od njih se ne zna. Generalno, makedonska scena nije mnogo poznata na ex-YU prostorima. U stvari, sem tih turbo veza tipa Toše i Karolina, slabo šta i dopire do slušalaca van Makedonije. Novim bendovima je to jako važno, ali jako teško mogu to da ostvare. Govorim to prvenstveno iz ličnog iskustva…Kada se može očekivati neko novo izdanje Foltina? - Rano je još govoriti. Trenutno nam je primarni posao nabavka novih instrumenata. Tražimo novi zvuk, zvuk koji bi nas još preciznije opisao. Znaš, mi volimo da flertujemo sa našim instrumentima, a što je instrument skuplji, daje ti veću mogućnost za to, a veća je i mogućnost da nađeš upravo taj zvuk za kojim tragaš. Kad pogledaš iza sebe ovih deset godina... Četiri albuma, brojne predstave... Da li si zadovoljan učinjenim, položajem benda Foltin na aktuelnoj sceni? - To je što je. Ne mogu da kažem da nisam zadovoljan, ali ne mogu da kažem ni da sam prezadovoljan. Sigurno je da je ovo maksimum koji smo mogli da izvučemo iz nas u ovom periodu i time sam zadovoljan. Sad, što je naše iskustvo u disproporciji sa našom popularnošću, druga je priča. Nadam se da to nešto znači i da znamo šta radimo. Lako je izgubiti se u prostoru, ali nadam se da se to nama neće desiti.

Autor: Branislav Nikolićwww.plastelin.com

(Zahvaljujemo na ustupljenom materijalu)Foltin info: www.foltin.com.mk

16

Impresum: Prilog sadrži kratak opis i načine konstrukcije narodnih muzičkih instrumenata sa Anda, koji se koriste u Boliviji, Peruu, Ekvadoru i Argentini.

Poznato je da je stanovništvo prekolumbovske Amerike poznavalo isključivo duvačke i udaračke instrumente, kao i pentatonsku lestvicu. Žičane instrumente i sedmostepenu lestvicu je upoznalo tek po dolasku Španaca u XVI veku. Shodno tome su i današnji instrumenti pretrpeli određene izmene. Autohtoni (duvački) tokom vremena prilagođeni su harmonskim dostignućima renesansne Španije u početku, a kasnije i ostalih zemalja Evrope, a originalni španski žičani instrumenti pretrpeli su izmene u konstrukciji i načinu sviranja, u smislu prilagođenja nepravilnim autohtonim ritmovima.

Kao rezultat međusobnih uticaja autohtone i španske, vremenom se izdvojila tzv. kreolska muzika, čiji su koreni dvojaki i zbog čega ima više nego interesantne ritmičke osnove.

I UVOD

ema ovog priloga su tradicionalni muzički instrumenti u upotrebi u folkloru Bolivije, Perua, Argentine i Ekvadora. Istoričari, hroničari i etnomuzikolozi su svojim dosadašnjim istraživanjima dali veliki doprinos ovoj oblasti. Iole ozbiljnija proučavanja muzike Južne Amerike su vezana za T

nezaobilazna imena kao što su Raul i Margarita d'Arkur, Karlos Vega, Isabel Arec, Maks Peter Bauman i mnoga druga. Sama literatura je izuzetno obimna, i za njeno proučavanje su potrebne godine i godine mukotrpnog rada, a kraj jednog takvog proučavanja zapravo i ne postoji. Stoga, ovaj prilog i nema svrhu doprinosa nekim značajnim, kvalitativno novim momentima iz ove oblasti. Namenjen je prvenstveno zaljubljenicima u kulturu i muziku Anda i onima koji o tome znaju malo, ili ne znaju ništa. Autori su, zahvaljujući višegodišnjem proučavanju ove oblasti i radu vezanom za ansambl "Paćamama", koji na autentičan način izvodi tradicionalnu i komponovanu muziku Anda i jedini je ansambl takvog opredeljenja u Jugoslaviji, pokušali da na jedan krajnje popularan i svima razumljiv način prikažu najbitnije karakteristike i činjenice.

1.1. Istorijski preduslovi

U istoriji južnoameričkog kontinenta jedan od ključnih događaja je svakako bio pad moćnog carstva Inka. Teritorija koju je obuhvatalo Kraljevstvo Četiri Strane ili Tawantinsuyu (1438 - 1533), nastanjivali su mnogobrojni narodi: Ćankas (Chancas), Kečua (Quechua), Ćarkas (Charcas), Ajmara (Aymara), Ćiriuanos (Chiriwanos) i mnogi drugi. Potomke tih naroda je i danas moguće razlikovati u etničkom, jezičkom i kulturnom pogledu.

Pripadnici naroda Kečua žive danas u Ekvadoru, Peruu, Boliviji (oblasti Koćabamba, Oruro, Potosi, Ćukisaka, neke provincije departmana La Paz) i severozapadnim delovima Argentine (Santijago del Estero, Tukuman, Salta, Huhuj). Svoj jezik nazivaju "jezik ljudi" (runa-sima) koji se govori od Kolumbije do Argentine u različitim dijalektima i sa značajnim lokalnim razlikama.

Ajmara su nekada živeli oko mesta Tiauanaku blizu jezera Titikaka, koji je bio i značajan centar istoimene preinkaičke kulture. Inke su ih pokorile, ali je taj narod sačuvao i jezik i svoje kulturne korene, pa je čak izvršio i određene uticaje na narod Kečua. Smatra se da je oko 20% jezika Kečua i Ajmara isto. Danas žive uglavnom u oblastima koje okružuju jezero Titikaka kao i u oblastima departmana Oruro i Potosi u Boliviji.

Oko hiljadu pripadnika naroda Ćipaja živi danas blizu jezera Koipasa (Coipasa) u Boliviji u selima Ćipaja (Chipaya) i Ajparavi (Ayparavi). Govore ćipaja jezikom i zajedno sa jezikom naroda Uru koji je nekada živeo na obalama jezera Titikaka, pripada grupi uru - ćipaja jezika. Ova dva naroda se ubrajaju među prve stanovnike Južne Amerike.

Kaljauaja (Callawaya) (danas ih ima oko 2000, žive u Boliviji (provincije Bautista Saavedra /Bautista Saavedra/ i Munjekas /Muňecas/ i delimično Franc Tamajo /Franz Tamayo/ u departmanu La Paz). Njihov jezik nazivaju "jezik sunarodnika" (machchaj-juyai).

Inke su kao narod ostavili neizbrisiv trag u istoriji južnoameričkog kontinenta. Krajem XIV veka su se uzdigli u vojnom, tehnološkom i ekonomskom pogledu i počeli polako da šire svoju teritoriju na račun drugih

Prikaz tradicionalnih muzičkih instrumenata zastupljenih u muzici Anda sa osvrtom na osnovne ritmičke obrasce

Autori: Ansambl Pacamama (Stanislav Stanojevic, Snežana Stanojevic, Vladimir Lazic)

*Rad je izložen aprila 1998. godine na naucnom skupu "Latinska Amerika u dvadesetom veku - naslede za buducnost" u organizaciji Jugoslovenskog udruženja latinoamerikanista i objavljen u istoimenom zborniku radova

Etnomuzikologija

17

okolnih naroda. Najčešće su to radili vojnim pohodima, ali i političkim i raznim drugim savezima i ustupcima susedima. Početkom XVI veka, kada su Španci došli, carstvo Inka je bilo jedan veliki konglomerat raznih naroda.

Inke su bili mudri vladari pa su radi mira i učvršćivanja vlasti u zauzetim oblastima i dalje činili razne ustupke. Jedan od takvih genijalnih poteza je bilo i proglašavanje jezika pokorenog naroda Kečua za službeni jezik u državi. Drugi je što je zvanična religija za vrhovno božanstvo imala Sunce (Inti), ali je bila prilično fleksibilna u izražavanju počasti prema drugim mnogobrojnim božanstvima a naročito kod naroda koji su živeli u novopridodatim oblastima carstvu. Na primer, kult boga Paćakamak je nastao kada su Inke pokorili narod koji je živeo u priobalnim oblastima Perua. Treći je bilo kolektivno seljenje naroda iz novopokorene oblasti u deo carstva u kome je već bio ustanovljen zakon i red prema pravilima vladara Inka. Osnovna ideja ovakve politike je bilo jačanje stabilnosti državnog aparata, u političkom i pre svega ekonomskom smislu (uglavnom zemljoradnja, stočarstvo, građevinarstvo). Da španski osvajači nisu došli u momentu kada je besneo građanski rat između dva polubrata, Ataualpe i Uaskara, vrlo je verovatno da carstvo ne bi uništili ni tako brzo ni tako lako, bez obzira na značajna tehnološka preimućstva.

Novi gospodari su odmah zaveli svoj sistem vladavine. Oni koji su preživeli početni talas ubijanja, pljačke i nasilja, nastradali su od zaraznih smrtonosnih bolesti (kuga i velike boginje). Preživelo stanovništvo se sklanjalo u nepristupačne i izolovane oblasti Anda ili prašume Amazona da bi ostalo van domašaja belih došljaka, a pri tome zadržalo kakvu takvu nezavisnost. Možda su baš zahvaljujući ovome, bez obzira na težnju Španaca da staro izbrišu i zamene novim u svim sferama, a naročito religiji, jeziku i kulturi, stare tradicionalne vrednosti ostale sveprisutne u svakodnevnom životu. I samo čovekovo okruženje (visine Anda i teški uslovi života, kao i borba za svakodnevni opstanak) omogućilo je starosedeocima da u izvesnoj meri budu izolovani od novih uticaja i nastave život u skladu sa tradicionalnim vrednostima duhovne kulture svojih predaka.

Pošto je stanovništvo bilo desetkovano, Španci su za teške poslove, prvenstveno u rudnicima, počeli da dovoze crne robove. Oni, za razliku od autohtonog stanovništva koje je kroz generacije steklo fizičko - genetsku prilagođenost, nisu mogli da opstanu u uslovima velike nadmorske visine. Uzgred, ova činjenica rečito govori zašto u muzici Anda nema znatnijih afrouticaja. Oni su uočljiviji npr. u peruanskoj muzici priobalnog područja, muzici Kolumbije, Venecuele i Brazila i generalno govoreći muzici karipskih zemalja.

1.2. Tradicija i religija

Posle osvajanja carstva Inka, nastupio je period kolonijalizma. Jedan od glavnih zadataka novih vladara bilo je pokatoličavanje stanovništva. Glavnu ulogu su u početku dobili jezuiti čija je taktika bila da se nova religija, crkveni zakoni i božja služba približe starosedeocima na njihovom maternjem jeziku. Bogosluženje se vršilo na kečua jeziku s obzirom na to da je njime govorilo najviše ljudi, pa su se na njemu pevale i crkvene pesme i mise. Misionari su bili i prvi od stranaca koji su bili u mogućnosti da zapišu istoriju i narodne običaje, pa su ovi tako postali dostupni i Evropljanima.

U dugom procesu sudaranja dve religije, trebalo je na neki način približiti pojmove hrišćanske predstave autohtonom stanovništvu. Pokazalo se da je za to vrlo pogodno upoređivanje tradicionalnih božanstava sa hrišćanskim svecima. To je i razlog što su se do danas zadržale paralelne predstave, autohtona i katolička. Primera radi Majka Božja je takođe i Majka Zemlja (Pachamama), inače simbol plodnosti, koju valja umilostiviti raznim žrtvama. U tom smislu nije neobično da se određena životinja žrtvuje na samom oltaru, preko čega crkva ćutke prelazi svesno praveći kompromis sa duboko ukorenjenim tradicionalnim navikama.

Stara verovanja, rituali, pesme, igre, molitve, izmešani su sa hrišćanskim pojmovima boga, svetaca... U svesti starosedelaca je Bog Otac prilično daleko od ovozemaljskih ljudskih problema. Isus Hristos je predstava Španaca koji su oteli zemlju starosedeocima i dodelili je belim ljudima. Na raznim lokalnim svetkovinama prinose se žrtve ne toliko zbog njihovog obožavanja koliko iz straha od njih. Slike katoličkih svetaca su zapravo španski konkvistadori, a Devica Marija (Vírgen María) ima mnogostruke predstave (Vírgen de la Candelaria, Vírgen del Carmen, Vírgen de Copacabana, Vírgen de la Concepción, Vírgen de la Asunta) baš kao što je i Pachamama bila podeljena na različite mamitas. Sledi kratki uporedni pregled:

Inkaička ili kasnija predstava: Hrišćanska predstava:

Otac Zemlja (Pachatata) Sveti Krst (Santa Cruz)Majka Mesec (Mama Quilla) Devica MarijaOtac Sunce (Tata Inti) Bog OtacTata Santiago / Illapu Ilija Gromovnik

Mnogobrojni su praznici i svetkovine u vezi sa autohtono-hrišćanskim svetkovinama. Neki od njih su:

- u vezi sa poljoprivredom i poljoprivrednim kalendarom:

Fiesta de la Santa Cruz (Invención de la Santa Cruz) - 3. maj Espíritu y Exaltación de la Santa Cruz -14. septembar

I Inke su poznavale simbol krsta (tonapa ili tarapaca) samo je on naravno imao potpuno drugo značenje od hrišćanskog. Njihov je bio simbol atmosfere, kiše i uopšte poljoprivrede, pa su navedeni praznici u vezi sa završetkom žetve i početkom zime.

Etnomuzikologija

18

-u vezi sa lunarnim predstavama (Devica Marija - Mama Quilla): Corpus Cristi (proistekao iz Inti Raymi - 21. jun) - kraj maja / početak juna Vírgen del Carmen - 16. jul Mamita Asunta (Vírgen de Asunción, Vírgen de la Asunta) - 15. avgust

Vírgen de Guadelupe - 8. septembar Nuestra Seňora de la Merced - 24. septembar Vírgen del Rosario - 7. oktobar Concepción - 8. decembar Nuestra Seňora de la Candelaria - Blažena Devica Marija - 2. februar

-u vezi sa svecima: San Juan (najhladnija noć) - 24. jun Santiago - 25. jul

-u vezi sa nekadašnjim kalendarom Inka (usaglašenost sa crkvenim): Todos Santos (Inka mesec Ayamarca - mesec mrtvih) - 1. novembar.

Muzika i igra imaju svoje korene u tradicionalnim kulturnim i duhovnim vrednostima i religioznim predstavama i u vezi su sa raznim i mnogobrojnim ritualima. Verovatno je da je baš zbog toga muzika Anda toliko raznovrsna, bogata različitim ritmovima i raspolaže tako širokim dijapazonom muzičkih instrumenata.

1.3. Muzičko nasleđe

Kada se govori o muzici Anda, misli se zapravo na njene dve komponente: autohtonu i kreolsku. Autohtona muzika je ona koja se izvodi isključivo na selu i u okviru seoskih zajednica (ayllu) na duvačkim

i udaračkim instrumentima. U oblasti Potosi u Boliviji česta je i upotreba žičanih instrumenata (ćarango, talaći, gitarilja). Karakteristike ovakve muzike su redukovana lestvica i komplikovani sinkopirani ritmovi. To je najverovatnije muzika starosedelaca Anda (ona koju su svirali njihovi preci), koja ili nije pretpela nikakve uticaje sa strane, ili je to bilo u minimalnoj meri.

Kreolska muzika je već bliža evropskom uhu. Zasnovana je na sedmostepenoj lestvici uz ravnopravnu upotrebu i žičanih i duvačkih instrumenata. U ritmičkom pogledu u njoj su vidljivi uticaji tri kulture: autohtone, španske i afričke.

Odsustvo pisanih dokumenata do dolaska Španaca je otežavajući faktor u proučavanju bilo čega što je u vezi sa Andima, pa i autohtone muzike. Postoji nekoliko izvora podataka za većinu onoga što se danas zna o tome:

-sveprisutna usmena tradicija kod svih naroda Anda -dokumenti koje su zapisivali sveštenici i misionari (jezuite, dominikanci i fransiskanci) koji su bili i

prvi hroničari događaja -savremena etnomuzikološka istraživanja. Muzika starih naroda prekolumbovske Amerike bila je zasnovana na raznim arhaičnim muzičkim

lestvicama (tritonska, tetrafonska, pentatonska). Smatra se da je muzika Inka (a verovatno i drugih starih naroda Anda) uglavnom bila zasnovana na pentatonskoj lestvici. O tome se prilično zna zahvaljujući etnomuzikološkim istraživanjima sprovedenim u prošlom i ovom veku. Imajući u vidu nalaze iz grobnica prekolumbovske Amerike (muzički instrumenti, stilizovani crteži na keramici…) upoređujući ih sa instrumentima koji su danas u upotrebi, kao i analizom autohtonih muzičkih motiva koji se danas mogu čuti kod različititih etničkih skupina Anda, dolazi se do prilično verovatne slike o tome kakve bi mogle biti karakteristike muzike stanovnika prekolumbovske Amerike.

To je bila pre svega monodijska muzika. U oblasti Anda to su bile pesme u kojima se pevačka deonica smenjivala sa instrumentalnom. Ti ljudi su poznavali samo duvačke instrumente (žičane će upoznati tek po dolasku Španaca) pri čemu su ih svirali zajedno. To opet potiče od kolektivnog duha i osećanja zajedništva, što je karakteristika svih preinkaičkih društava, a vrhunac je dostiglo za vreme carstva Inka. Prateći instrumenti su bili udarački (bubnjevi i doboši raznih veličina i oblika). Osnovna karakteristika ritmova je bila nepravilnost i često prisustvo sinkopa. (Primera radi u španskoj renesansnoj muzici za viuelu, preteču gitare, tek se u kompoziciji Fantasía que contrahaze la arpa de Lodovico Alonsa de Mudare /?1510 - ?1580/ javlja prva sinkopa.) Muzika nije služila za zabavu, već je uvek bila u funkciji neke svetkovine ili rituala posvećenog nekom od mnogobrojnih božanstava, koje je trebalo umilostiviti da bi bilo blagonaklono prema ljudskom rodu i njegovim potrebama i željama.

Pentatonska lestvica, na kojoj je bila zasnovana i muzika drugih starih naroda koji su živeli na drugim prostorima, najlakše se može objasniti na primeru obične klavijature. Sve crne dirke (c# - d# - f# - g# - a#) čine jednu pentatonsku lestvicu. Bilo koji od nabrojanih tonova može biti početni, pa se razlikuje pet modova jedne iste lestvice. Ako se sada izvrši transpozicijia navedenih tonova kroz razne tonalitete, zadržavajući pri tome njihov međusobni odnos, dobiće se druge pentatonske lestvice sa svojim modovima.

Pentatonska lestvica se može objasniti i na drugi način. Kao što se zna, između svaka dva susedna stupnja durske lestvice nalazi se ceo stepen, osim između trećeg i četvrtog i sedmog i osmog, gde imamo polustepen. Ako se sada izbace ton c iz druge oktave i tonovi f i h, dobija se pentatonska lestvica c-d-e-g-a, koja invertovana izgleda kao na slici i desno, i koja predstavlja tzv. Mod A.

Muzika Anda

19

Sl. 1. C-dur lestvica i iz nje izvedena pentatonska lestvica (Mod A)

Drugi modovi jedne iste lestvice se dobijaju permutovanjem njenog početnog tona:

Sl. 2. Ostali modovi izvedene pentatonske lestvice

Ovakve pentatonske lestvice su karakteristične za autohtonu muziku. Posle pada inkaičke države i u periodu španske kolonizacije, ona poprima nove karakteristike i modifikuje se umetanjem novih stepena kao na slici 3.

Sl. 3. Modifikivane pentatonske lestvice Mod A i Mod B

Na izloženom principu funkcionišu razni duvački autohtoni instrumenti kod naroda Anda. To opet treba uslovno shvatiti, jer kada se npr. kaže da je ton C kod antare (stari andski instrument u obliku Panove frule), "malo povišen, najverovatnije za četvrtinu tona", ne može se sa sigurnošću reći da je takav instrument nenaštimovan u odnosu na ustaljena evropska pravila. Pentatonska lestvica je samo pomoćno sredstvo koje služi da bi se lakše shvatila osnovna struktura muzike Anda.

Treba reći da neki etnomuzikolozi ne podržavaju teoriju o isključivoj zasnovanosti andske muzike na pentatonskoj lestvici. Tome u prilog svakako ide činjenica da su u grobnicama nađene razne vrste frula sa više od pet rupa (šest i sedam).

II . MUZIČKI INSTRUMENTI I NJIHOVA KLASIFIKACIJA

Postoji više kriterijuma razvrstavanja tradicionalnih muzičkih instrumenata. Po jednom od postojećih svi instrumenti se mogu svrstati u četiri velike familije:

- Primitivni (idiófonos) - Duvački (aerófonos) - Žičani (cuerdófonos) - Sa membranom (membranófonos)

2.1 Primitivni instrumenti

U primitivne spadaju sve vrste jednostavnih udaračkih ili bilo kojih drugih instrumenata koji daju samo jedan ton, bez obzira na način proizvođenja. Takav bi npr. bio marakas (maracas - vrsta tikve sa semenkama koji služi za davanje ritma). Kod naroda koji žive u amazonskim prašumama postoji jedan instrument koji je najsličniji luku sa strunom. Okidanje strune daje jedan jedini osnovni ton.

Mod B

Mod C

Mod D

Mod E

Mod Aa Mod Bb

Etnomuzikologija

&

20

Od andskih instrumenata tu bi spadali:

- triangl (od kovanog gvožđa) koji se svira sa bubnjevima kao pratnja kod sikurijada (sikuriada), naročito kod naroda Kaljauaja

- kampanilja (campanilla) - bronzana zvona raznih veličina, koja inače nose lame - matraka (matraca) - čegrtaljka, svira se kod sikurijada i još više kod bolivijske igre morenade (morenada). - ćahćas (ch'ajchas) - udarački instrument od kozjih papaka za davanje ritma.

2.2 Duvački instrumenti

Ton se kod svih duvačkih instrumenata dobija oscilovanjem vazdušnog stuba u otvorenoj ili zatvorenoj cevi. Oni se mogu svrstati u nekoliko podgrupa. Po jednoj od podela, to bi bili instrumenti koji se prave od drveta i instrumenti koji se prave od specijalne vrste trske (caňa hueca, chuki ili chajlla - latinsko ime arundo donax). Po drugoj podeli, svrstavaju se u instrumente sa piskom i instrumente bez piska.

Po trećoj postoje instrumenti sa samo jednom vertikalnom cevi (razne vrste frula) i instrumenti sa više cevi različitih dužina (slični Panovim frulama)

Bez obzira na to o kojoj podeli je reč, ukratko će biti prikazani tipični predstavnici i način njihovog funkcionisanja.

Sl. 4. Kena i uvecani gornji deo cevi sa usekom

2.2.1. Kena (Quena / Choquela / Lichiwayu)

Kena je veoma stari instrument. Potiče iz oblasti južnog Perua nastanjenog narodom Kečua, ali se vremenom proširila po celom Peruu, Boliviji i severozapadu Argentine (naročito oblasti Huhuj i Salta), Čileu, Ekvadoru... Naziv potiče iz kečua jezika i znači "otvor". Otac Ludoviko Bertonio je pominje u svom rečniku ajmara jezika (1612), kao i otac Bernabe Kobo (1653) koji navodi da kena služi za izvođenje pogrebnih pesama.

Nalazi u grobnicama kultura Naska i Ćimu svedoče da su se kene pravile od keramike i kostiju. Danas se uglavnom prave od specijalne vrste trske (caňa hueca, tokoro), mada se mogu konstruisati i od drugih materijala (drvo, plastika). Keni su se pripisivala razna magična svojstva, izraženija kod onih od kostiju. Magična svojstva su prema verovanju naročito izražena kod kena od ljudskih kostiju.

Najkraće rečeno to je cev otvorena sa obe strane, duž koje su izbušene rupe za tonove različitih visina. Dužina joj varira od 30 do 35 cm. mada su poznati i primerci od 8 cm, ali i 50 cm. Pisak ne postoji, pa je na delu koji se naslanja na usta i koji treba da bude potpuno prekriven donjom usnom napravljen naročit usek.

Sl. 5. Muzički instrumenti iz Bolivije (Izvor: www.facultyfiles.deanza.edu)

Muzika Anda

21

Ovakav instrument stavlja pred izvođača prilične teškoće u ovladavanju tehnikom sviranja, jer je kombinacija podešavanja usana, jezika i ugla pod kojim se usek naslanja na usta, kao i vazdušna struja koju treba usmeriti tako da se cepa tačno na useku, preduslov za dobijanje čistog tona. Baš zbog te nesavršenosti njen maksimalni opseg tonova iznosi svega tri oktave, ali je zato zvuk bogatiji pratećim harmonicima, što daje karakterističnu boju tona koju ni jedan drugi duvački instrument ne može da oponaša.

Pošto se smatra da je u muzici autohtonog stanovništva bila zastupljena pentatonska lestvica, kene prekolumbovske Amerike su se pravile sa pet (ili čak manje) otvora. Dolaskom Španaca postepeno se počela upotrebljavati sedmostepena lestvica, pa današnje kene obično imaju šest otvora sa gornje strane i jedan sa donje (za palac). Svaki potpuno pokriven otvor daje jedan ton iz dijatonske lestvice (bez polustepena) tj. iz tzv. prirodnog tonaliteta. U Boliviji i Peruu je najzastupljenija kena u G (dužine oko 36.5 cm), dok je npr. u Argentini zastupljenija ona iz A (kena "tipo" dužine oko 32 cm). Polustepeni se dobijaju "na osećaj", delimičnim pokrivanjem odgovarajućeg otvora, a tonovi iz druge i treće oktave produvavanjem. Jasno je da na jednoj istoj keni ne može da se svira muzika iz svih tonaliteta, jer bi onda izvođač u određenim situacijama morao stalno da svira sa "polupokrivanjem" otvora. Pošto je to praktično nemoguće, konstruišu se i kene drugih prirodnih tonaliteta. Teoretski, kena se pravi iz onog tonaliteta koji najviše odgovara muzici koja se izvodi. Pošto se ovaj instrument ponaša kao otvorena cev, i njeno konstruisanje sledi osnovne zakone fizike koji važe za otvorenu cev (što je cev duža, ton je dublji).

Osim standardne kene i već pomenute iz A , danas su najviše u upotrebi kene iz C , D, F... Kene iz ovih tonaliteta su duže od uobičajene i poznate su pod imenom kenaćo (kenacho, kena - kena). Zvuk kenaća je u odnosu na zvuk uobičajene kene dublji i baršunastiji .

I danas se može naići na kene primitivnije od opisane. Kod etničke skupine Ajmara je npr. još u upotrebi arhaična varijanta kene - pusipias (pusipias - u prevodu sa njihovog jezika - četiri otvora). Postoji i čitav dijapazon kena sa tri i dva otvora (flautilla). One se mogu svirati samo jednom rukom, dok drugom svirač daje ritam palicom po bubnju (slično sikurijima).

Postoje lokalne razlike u nazivima registara. Tako npr. u Boliviji (departman Koćabamba) postoji sledeća podela: mama (mama - 70 cm) i mala ili unja (mala, uňa - 45 cm). U istoj oblasti postoji i: liku (liku - do 50 cm) i ćili - malitas (ch'ili - malitas - 33 cm). U oblasti La Paz postoji ćokela (choquela, oko 45 cm).

2.2.2. Pinkiljo (Pinkullu, Pinkullo, Pinkuillo, Pingollo)

To je instrument vrlo sličan keni, po izgledu i materijalu od koga se pravi. Bitna razlika je što ima pisak. Njegovo poreklo je prilično nejasno. Po jednima, instrument podseća na evropske blok flaute iz XVI veka koje

su se svirale u crkvama u vreme španskog kolonijalnog perioda pa je moguće da je pinkiljo zasnovan po ugledu na evropske modele. Kao instrument ga međutim pominju i mnogi drugi: fratar Domingo S. Tomas (1560), Dijego Gonsales Olgin (1608), Francisko del Kanto (1614), otac Dijego de Tores Rubio (1619). Otac Ludovico Bertonio navodi da su pinkiljo svirali u Peruu, a o tome svedoče i nalazi u kulturama Naska (Nazca) i Ćimu (Chimu) sa prikazima upotrebe ovog instrumenta prilikom pogrebnih svetkovina. Najverovatnije je da je današnji pinkiljo neka vrsta kombinovanog prilagođenja između autentičnog instrumenta prekolumbovske Amerike i renesansne evropske flaute.

Pravi se u raznim veličinama i tonalitetima (npr. iz H, iz C ...), mada to pitanje u seoskim zajednicama (gde je i najviše u upotrebi prilikom izvođenja tradicionalne autohtone muzike) treba uslovno shvatiti. Uobičajena dužina je 30 - 35 cm. Smatra se instrumentom koji se najčešće svira leti (za Novu godinu, Santos Inocentes, Reyes itd.).

Sl. 6. Sueño de los Andes - Los Kjarkas (www.musicaandina.com)

Interesantna je povezanost muzike sa ciklusima života i smrti u seoskim zajednicama (ayllu). Godina je u poljoprivrednom smislu podeljena na letnji tj. vlažni period (u oblasti južne Bolivije - npr. Potosi, počinje 1. novembra - Todos Santos) i zimski odnosno suvi period. U toku letnjeg perioda se razvijaju sve poljoprivredne kulture. Pinkiljo i "kišni" žičani instrumenti kitara (kitara), talaći (talachi), gitarilja (gitarilla) po tradicionalnom verovanju su glavni "letnji instrumenti", koji prizivaju oblake i kišu i time pospešuju rast mladih biljaka. Tradicionalno zimski instrumenti su siku i hulahula (duvački) i ćarango (žičani). Njihov zvuk privlači mraz i tera oblake. Po verovanju je to pogodno da se npr. u hladnim i suvim zimskim mesecima (jun i jul) napravi tradicionalni

Etnomuzikologija

22

ćunjo (chuňo) - zamrznuti i dehidrirani krompir koji predstavlja glavni izvor hrane zimi i koji se čuva zakopan u zemlji. Ukoliko se "kišni" ili "zimski" instrumenti sviraju tokom cele godine, ne vodeći računa o poljoprivrednom kalendaru, dešava se da je ili prinos slab u letnjem (kišnom) periodu ili da se ne dobije ćunjo u suvom (zimskom), već da naprotiv, zbog prizvane vlage, zakopani krompir istruli.

Instrument koji pripada porodici pinkilja je i ćarkas (charcas). Verovatno mu ime potiče od istoimenog naroda koji je živeo istočno od Potosija i koji su Inke pokorile u XV veku (za vreme petog Inke - Kapak Jupankija). Pravi se od drveta, u četiri veličine: najduži je ćarka maćo (charca macho, 1.2 m), a slede mala (mala), tara (tara) i ćilji (ch'illi). Svaki sledeći instrument daje približno tonove kvinte od prethodnog.

Za razliku od kene koja može biti i solistički instrument (sa pratnjom žičanih instrumenata ili bez njih), kao i instrument za grupnu upotrebu (u kombinaciji sa drugim duvačkim instrumentima, ili drugim kenama), pinkiljo se uglavnom svira grupno (slično tarkama), bez prisustva raznorodnih duvačkih instrumenata i uz pratnju bubnjeva i doboša. Takva melodija se naziva pinkiljada. U već pomenutoj oblasti Potosi, pinkilja se prate i na raznim žičanim instrumentima.

2.2.3. Tarka / Anata

Anata je instrument koji se pravi od drveta i ima pisak. Na ajmara jeziku anata znači "svetkovina, praznik", a na kečua "promukao glas". Pravi se od pomorandžinog ili narovog drveta pri čemu je cev četvrtastog ili šestougaonog poprečnog preseka. Zbog piska se tonovi osnovnog opsega lako produvaju naročito kod instrumenata sa dubljim tonovima (otuda i kečua naziv).

U nekim oblastima je nazivaju tarka, mada u Boliviji prave razliku između kraće anate i duže tarke. Njihova postojbina su Peru i Bolivija, a u Argentini je rasprostranjena u severozapadnim provincijama Salta i Huhuj. Obično ima šest otvora sa gornje strane, a dužina varira od 22 do 65 cm. Prave se najčešće u tri uobičajene veličine: tajka (taica - 50 cm), malta (malta - 35 cm) i ćilji (ch'illi - 25 cm). U Boliviji postoji i podela na bahus (bajus - 60 cm) i malas (malas - 40 cm) koje daju kvintu u odnosu na osnovne tonove bahusa.

Slično pinkilju, ovo je letnji instrument, čije sviranje priziva i obezbeđuje neophodnu vlagu mladim biljkama koje rastu. Melodije koje se izvode na ovim instrumentima se zovu tarkeade, sviraju se ili solo ili u grupama (comparsas) uz pratnju bubnja (bombo) i doboša (tambor) na svim liturgijskim svetkovinama i karnevalima. Svira se od 1. novembra (Todos Santos) do aprila. Sviranje u grupi je dopušteno samo kombinovanjem istorodnih instrumenata (nije dozvoljeno npr. zajedničko sviranje sikua i tarke zbog već opisane tradicionalne podele instrumenata na letnje i zimske).

Sl. 7. Tarka i anata Sl. 8. Muzička prodavnica u Boliviji (Izvor: www. boleadora.com)

2.2.4. Moosenjo (Moceňo, Mohoceňo)

Ako je tačno da su pinkiljo i tarka nastali po ugledu na evropske renesansne flaute, verovatno je moosenjo neka vrsta kopije poprečne flaute (flauta travesaria). Ime mu potiče od naziva kantona Moosa (Mohoza) u bolivijskoj provinciji Inkisivi (Inquisivi) - departman La Paz.

Pravi se od dve cevi. Jedna, mnogo duža i šira, pravi se od bambusove trske koju zovu tokoro (tokoro), ima pisak i praktično je glavna jer se ton proizvodi u njoj. Druga, mnogo manja, pravi se od šuplje trske (caňa hueca), ima na jednom kraju otvor u koji izvođač duva, vazduh prolazi kroz malu cev i kroz otvor na njenom drugom kraju, koji je u vezi sa velikom cevi, odnosno piskom. Ton se dobija onog momenta kada se vazdušna struja posle prolaska kroz malu i ulaska u veliku cev cepa na pisku. Moosenjo daje izuzetno mukli ton. Narodima Anda su očigledno bili poznati principi akustike i znali su da to iskoriste na genijalan način.

Muzika Anda

23

Sl . 9. Svirač u Boliviji (Izvor: encarta.msn.com)

I moosenjo se pravi u nekoliko registara. Najveći moosenjo koji daje i najdublji ton (može da dostigne dužinu od 2.2 m i prečnik do 7 cm) i ima kečua naziv hatun tukana (jatun tukana). Nešto manji je instrument bordona (bordona -1.45 m), a zatim slede rekinto (requinto - 80 cm) malas ili malitas (malas , malitas - 55 cm) i ćilji (ch'illi - 36 cm).

2.2.5. Antara

Antara, čije ime potiče iz kečua jezika, stari je preinkaički instrument. Svira se u planinskim severnim delovima Perua. Sastoji se od više cevi od trske različitih dužina (zatvorenih na jednom kraju), koje su spojene zajedno u jednom nizu. Nalazi u grobnicama (kultura Naska, južna obala Perua 300 g. pre Hrista - 600 g. posle Hrista) svedoče da su se antare pravile i od pečene gline. U Nacionalnom arheološkom i antropološkom muzeju u Limi čuvaju se antare različitih dužina od keramike, što svedoči da je i to bio instrument za kolektivnu upotrebu, verovatno u izvođenju orkestarskih muzičko- koreografskih grupa.

Svaka cev antare daje određeni ton iz pentatonske lestvice (npr. g - a - c - d - e). Zbog tog ograničenja antara služi isključivo za izvođenje arhaičnih muzičkih motiva.

Sl. 10. Antara

2.2.6. Siku (samponja)

Siku je reč iz jezika naroda Ajmara (samponja je španski naziv). To je instrument koji je u principu sličan antari (pojedini istraživači poistovećuju siku i antaru). Danas se sastoji od dva niza cevi od trske (caňa hueca, chuki ili chajlla - arundo donax) zatvorenih na jednom kraju, isečenih na dužine koje daju tonove dijatonske (bez polustepena) G - dur lestvice.

Uzgred rečeno, u svetu postoji nekoliko desetina vrsta trske koje imaju različite namene. U oblasti Mediterana takođe ima trske koja bi mogla da posluži za konstrukciju ovakvih instrumenata. Rastojanje između dva članka je međutim kod mediteranske trske znatno kraće nego kod one iz Perua ili Bolivije ili sa Dalekog istoka. Da bi se u delu odsečene i osušene trske stvorio stojeći talas koji izaziva ton određene visine, potrebno je da su deformacije duž unutrašnjeg zida cevi minimalne. Zato se uvek bira deo između dva članka. Iz izloženog je jasno da se od mediteranske trske ne mogu napraviti instrumenti svih dužina. Ona se međutim, osim za razne Panove frule, koristi i za pravljenje jezička neophodnog za proizvođenje tona kod svih duvačkih instrumenata u klasičnoj i džez muzici (klarinet, saksofon - jednostruki , oboa, fagot, engleska horna - dvostruki jezičak). Sinteza veštačkog materijala koji bi imao savršenu elastičnost i otpornost na vlažnost ljudskog daha kao što ima trska do sada nije uspela.

Dužina cevi sikua varira od svega 2 cm pa do čak 2 m. Svira se u Boliviji, na visoravni oblasti Koljao (Collao) i u južnim planinskim delovima Perua, severnom Čileu i severozapadnoj Argentini.

Etnomuzikologija

24

NAPOMENA: NASTAVAK OVOG TEKSTA JE NA 29. STRANI

Neophodno je izvr{iti registraciju kako je to učinjeno u ostalim evropskim zemljama. Njene prednosti su: sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji,

formiranje Centralne baze podataka, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i delotvornije predstavljanje na međunarodnoj sceni. Registracija i Centralna baza

podataka se uređuju po principima World Music Asocijacije Danske.

Projekat

REGISTRACIJAWORLD MUSIC SASTAVAI SAMOSTALNIH UMETNIKA U SRBIJI

a značajnim zakašnjenjem, u odnosu na većinu evropskih zemalja, u Srbiji se pokreće inicijativa za registracijom muzičkih sastava i World Music S orijentacije u organizaciji World Music Asocijacije Srbije. Prvi rezultati registracije biće

objavljeni u januaru 2008. godine a potom će isti biti ažurirani svakih šest meseci. Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je stvaralaca. Kao što možete videti na narednim

stranama, registracija podrazumeva prijavljivanje odreðenih podataka o sastavu odnosno . Ovi podaci se dalje prosleðuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima

za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i centralna baza podataka se ureðuju po principima World Music Asocijacije Danske koja je sa značajnim dugogodišnjim iskustvom u ovom poslu i spada u red vodećih evropskih udruženja kulture u pogledu organizovanosti, ažurnosti i delotvornosti (vidi:www.worldmusic.dk).

Osnovni ciljevi registracije su sledeći:Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji. Podrazumeva vremenske preseke na

osnovu kojih ćemo stvoriti jasnu sliku o broju sastava i , izdanjima, koncertima u zemlji i inostranstvu, zastupljenosti u medijima itd;

Centralna baza na Internetu. Podrazumeva sve podatke o sastavima i samostalnim umetnicima u Srbiji na jednom mestu;

Pružanje neophodne pomoći stvaraocima. Podrazumeva pomoć World Music Asocijacije Srbije sastavima i u izradi projektne dokumentacije za konkurisanje kod Ministarstva kulture i fondacija u Srbiji kao i savetodavnu pomoć u kontaktima sa inostranim World Music festivalima.

Nesumnjivo, registracija će omogućiti lakše upoznavanje naše i inostrane javnosti sa srpskom World Music scenom i njenim stvaralaštvom. Krajnji cilj registracije je afirmacija srpske World Music što znači veću prodaju izdanja i veći broj koncertnih nastupa u zemlji i inostranstvu. Pozivamo sve muzičke sastave i World Music orijentacije iz Srbije da nam dostave potrebne podatke prema uputstvu koje je na sledećim stranama.

samostalnih umetnika

samostalnom umetniku

samostalnih umetnika

samostalnim umetnicima

samostalne umetnike

WMASPROJEKAT REGISTRACIJEWORLD MUSIC SASTAVA I MUZIČARA- U SRBIJIPOJEDINACA

2 0 0 7 / 2 0 0 8

Reg. br.

Popunjava WMAS

FORMULAR ZA SASTAVE / SAMOSTALNE UMETNIKEWORLD MUSIC ORIJENTACIJE IZ SRBIJE

I Osnovni podaci

Ovlašćeno lice za predstavljanje sastava (samostalnog umetnika):

Naziv sastava:(Ime i prezime samostalnog umetnika):

Adresa ovlašćenog lica:

Kontakt telefon / faxe-mail / Web site:

Stalni članovi sastava(ime i prezime, instrument):

Datum prijema

Popunjava WMAS

1. 2.

3. 4.

5. 6.

7. 8.

9. 10.

WMASR

®

E C O R D S

II Diskografija

Navedite naslove (Formati: CD, CDS, DEMO, DVD, Audio Kaseta, VHS, LP i dr.) koje ste do sada objavili ili ih posedujete neobjavljene uključujući i demo snimke, koncertne zapise, tv spotove, radio sesije i sve ostale audio i video snimke koje posedujete. (Napomena: Unos teksta nije ograničen veličinom prostora u obrascu. Ukoliko je potrebno, molimo vas u prilogu dostavite opis vaših ostalih izdanja odnosno snimaka!)

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

Naziv albuma/zapisa: Format: God. izdavanja (nastanka zapisa):

Izdavač (ukoliko je zapis objavljen):

Kratak kritički opis albuma (tematika, forma, citat iz recenzije):

WMAS

IV Dodatne informacije

Molimo vas, u PRILOGU dostavite sledeće:-Kolor fotokopije prednjih strana omota (poštom) ili u jpg. formatu u rezoluciji 300 dpi (na naš e-mail) za objavljena izdanja koja ste naveli u obrascu,-Dve reprezentativne fotografije sastava (poštom) ili u jpg. formatu u rezoluciji 300 dpi (na naš e-mail),-Po mogućstvu kopije novinskih članaka sa recenzijama vaših izdanja i koncertnih nastupa, tekstovi o sastavu, intervjui, Web adrese na kojima se nalaze podaci o sastavu i sl.-Ostale štampane i digitalne materijale za koje smatrate da mogu pomoći u prezentaciji vašeg sastava.Napomena: U rubrici III Diskografija možete navesti audio i video demo snimke u izvornom formatu (LP, audio kaseta, VHS) ili konvertovane na CD ili DVD (oznaka: DEMO), ukoliko su zadovoljavajućeg kvaliteta. Pod demo snimcima podrazumevaju se zapisi u sopstvenoj produkciji, raritetni zapisi, snimci koncerata, nastupi na radiju i televiziji i dr. Obrazac popunite čitko rukom, pisaćom mašinom ili kompjuterskim slogom. Obrazac možete preuzeti u digitalnoj formi na adresi: www.worldmusic.autentik.net/registracija.htmlPopunjen obrazac zajedno sa prilozima pošaljite na e-mail: etnoumlje@yahoo.com ili poštom na sledeću adresu: World Music Asocijacija Srbije (Oliver Đorđević), ul. Save Kovačevića 2/4, Jagodina 35000

/samostalnog umetnika

III Ostali podaci o sastavu - samostalnom umetniku

Definišite muzički izraz sastava/samostalnog umetnika, navedite stilsku karakteristiku opusa (npr. ethno-jazz, folk-rock, new age, fusion…), kratku istoriju rada sastava , značajnije koncertne nastupe i druge pojedinosti koje mogu biti od koristi za prezentaciju sastava (Napomena: Unos teksta nije ograničen veličinom prostora u obrascu. Ukoliko želite da opširnije predstavite sastav, molimo vas učinite to u prilogu!)

/samostalnog umetnika

Siku u principu sviraju dva svirača (sikuri). Kod jednog se nalazi niz cevi koje daju neparne tonove iz lestvice - ira (ira - koji "vodi"), a kod drugog niz cevi koje daju parne tonove - arka (arca - koji "sledi"),). Zbog toga se instrument zove još i bipolarni siku (siku bipolar andino). Naizmeničnim dopunjavanjem i sinhronizovanim sviranjem formira se melodija koja se zove sikurijada (sikuriada). Sama tehnika u formi muzičkog dijaloga se na ajmara jeziku zove "Jjactasiňa irampi arcampi" što otprilike znači "usaglasiti iru i arku". I ira i arka mogu (ali ne moraju) da imaju dodatni niz koji se sastoji od: otvorenih cevi istih dužina kao i cevi osnovnog niza, ili cevi zatvorenih na jednom kraju, duplo manjih od onih iz osnovnog niza.

Sl. 11. Pogled na Ande (Izvor: www.artchive.com)

Na cevima dodatnog niza se ne svira i služe isključivo da se u njima rezonancijom stvori dodatni ton za oktavu viši od osnovnog. Sazvučje osnovnog i pratećeg tona daje jači i kompleksniji zvuk zbog dodatnih harmonika proizvedenih u cevima pratećeg niza. U Boliviji je na tom principu zasnovan autohtoni instrument koji se zove lakitas (lakitas).

Opisani siku ima naziv ćaka siku (chaca siku). Takođe postoji i tabla siku (tabla siku). Konstruktori ne seku trsku odmah ispod čvora već tako da se dobije pravougaoni oblik. Opisani način ne menja akustične osobine i služi za lakše vezivanje cevi jedne uz drugu.

Muzički dijalog je termin kojim se označava sviranje jednog para sikurija. Vredno je napomenuti da ta tehnika potiče iz preinkaičkog perioda. U grobnicama prekolumbovske Južne Amerike (kultura Moće /Moche/ - severna obala Perua, 500 g. pre Hrista - 800 g. posle Hrista , kultura Naska, južna obala Perua 300 g. pre Hrista - 600 g. posle Hrista) nađena je keramika sa predstavama izvođača (sikuri) kako zajedno sviraju. Smatra se da su u kulturi Naska postojale muzičko - koreografske grupe vrlo slične današnjim.

Osim sinhronizovanog i alternativnog sviranja, ponekad oba sikurija sviraju istovremeno (u dvoglasu). Pri tome se tonovi (kod istog para sikurija) ne mogu slagati u tercama (na šta je naviknuto evropsko uvo) jer se za to potrebne cevi nalaze isključivo kod jednog svirača, već u nekim drugim intervalima (najčešće kvarte i oktave). Takođe je uobičajeno i slaganje glasova u kvintama (drugi par sikurija svira instrumente čija dužina iznosi 2/3 dužine od navedene) i svira paralelnu melodiju.

Sl. 12. Motiv na vazi iz kulture Moće, na kome se vide dva svirača kako sviraju bipolarni siku. Nit koja spaja dva instrumenta označava sviranje u formi muzičkog dijaloga.

Preteča sikua je neka varijanta prekolumbovskih pentatonskih instrumenata, najverovatnije antara. Autohtoni instrumenti koji su zadržali pentatonsku lestvicu, ali se sviraju u formi muzičkog dijaloga (kao siku), postoje i danas u Boliviji i mnogobrojni su. Jedan od njih se zove hulahula ( julajula), a sastoji se od sedam cevi različitih dužina, od kojih se tri nalaze kod jednog, a četiri kod drugog izvođača. U vreme carstva Inka postojali su slični instrumenti sa brojem cevi koji je varirao od 3 do 5. Smatra se da su ih koristili carski ćaski (glasnici trkači - prenosioci poruka) da bi najavili svoj dolazak do primopredajne postaje, kako bi se sledeći prenosilac u štafetnom nizu pripremio na vreme.

Muzika Anda

29

Postoje razliičiti sistemi klasifikacije sikua po veličinama, a samim tim i registara tonova koje daju. Dužine cevi različitih grupa su obično u međusobnom odnosu 2 : 1 (oktave) i 2 : 3 (kvinte). Podela po veličinama i imena pojedinih grupa (registara) variraju od oblasti do oblasti. Npr:

Sikuri sa ostrva Takile: 4 veličine: mama, maltona, luku, auka (mama, maltona, lucu, auca) Ćiriguanos: 3 veličine: tajka, ankuta, ćili (tayka, ankuta, chili) Sikuris: promenljive podele, do 8 veličina.Najkompletnija podela po veličinama sikua imala bi čak 9 grupa. Većina sikurija koriste samo neke od

grupa iz podele. Na primer kod etničke skupine Ajmara ima pet grupa: sanha (sanja - najveći siku i najdubljeg tona), kontrasanha ili tropa (contrasanja, tropa - najbrojnija grupa sikua), kontraćuli (contrachuli) i ćuli (chuli - siku najmanje veličine i najvišeg tona).

Po nekim podelama kod Ajmara siku se pravi u svega četiri veličine: najmanji je ćuli (chuli), nešto veća je malta (malta), još veća sanka (sanca), a najveći je tojo (toyo).

I siku je instrument za kolektivnu upotrebu. Broj parova svirača varira od jedan do nekoliko desetina. Ansambl od dvadeset svirača se zove kantu (qantu). Skupina od više parova sikurija (banda de sikuris) obično se sastoji od desetak do čak sto svirača. Zvuk koji oni proizvode se najčešće upoređuje sa zvukom orgulja.

Neki sikusi se malo razlikuju od opisanog. Kod njih su ira i arka potpuno identične, a sastoje se od po 17 cevi koje daju sledeće tonove:

g3 - f#3 - e3 - d3 - c#3 - h2 - a2 - g2 - f#2 - e2 - d2 - c#2 - h1 - a1 - g1 - e1 - d1.Prave se u sledećim veličinama: liku (liku - opseg d1 - g3) tarkes (tarkes - kvinta gore u odnosu na liku, 2/3 njegove dužine) ćiljis (ch'illis - oktava gore u odnosu na liku, 1/2 njegove dužine)

2.2.7. Maisu (Maizu)

Maisu je vrsta Panove frule koja pripada narodu Ćipaja (danas ih ima oko 1000 u središtu oblasti Ajmara, oko jezera Koipasa u Boliviji). Po njihovom verovanju, oni su proistekli iz ćuljpa (chullpa) - starih grobnica. Sebe smatraju prvim ljudima, a najverovatnije je da su njihovi preci bili jedan od mnogobrojnih naroda koji su među prvima naseljavali Južnu Ameriku.

Maisu se sastoji od četiri instrumenta. Jedan ima tri cevi (luktaqa). Zovu ga još i ira (muški, onaj koji vodi). Tri preostala imaju svega po dve cevi (mataqa) tj. ženski, onaj koji sledi ili arka. Prisutan je još jedan instrument od gline (wauqu) koji daje najviši ton. Svira se bez upotrebe bubnja i u formi muzičkog dijaloga (slično sikuriadama) a naročito za 25. juli (Fiesta de Santiago).

Sl. 13. Maisu (luktaqa - ira i mataqa - arca)

2.2.8. Hulahulas (Julajulas)

Hulahulas je vrsta andske Panove frule. Svira se u parovima i u formi muzičkog dijaloga, isto kao i sikusi, ali bez upotrebe bubnja. Kod jednog svirača se nalazi niz sa četiri cevi (ira), a kod drugog sa tri (arka).

Ansambl u kome ima više parova svirača hulahulasa je podeljen po registrima slično podeli glasova u muzici, ali tako da je razlika između dva po veličini susedna instrumenta uvek jedna oktava: sopran (ch'illi), alt (tijlis), tenor (likus), bariton (malis), bas (machus).

Melodija jednog takvog ansambla se izvodi u pet oktava istovremeno, ali u formi muzičkog dijaloga.

Etnomuzikologija

30

Sl. 14. Hulahulas (liku)

2.2.9. Ćiriuano (Chiriwano)

Ćiriuano je naziv za vrstu posebnih Panovih frula. Naziv potiče od naroda istog imena koji je živeo u nizijama istočne Bolivije i koji Inke nikada u potpunosti nisu pokorili. Postoji i istoimena igra (baile chiriwano) koja se zadržala i kod Ajmara i kod Kečua. Izvodi se 2. februara (Fiesta de Nuestra Seňora de la Candelaria).

Sl. 15. Ćiriuano (liku)

Instrument se sastoji od dva niza cevi. Jedan ima 4 povezane cevi (ira) a drugi 3 (arca). Svaka cev se pravi od tvrdog bambusa (tokoro). Princip sviranja je isti kao i kod sikusa (muzički dijalog između dva svirača). Ćiriuano se pravi u četiri veličine: sopran (ilawiri), alt (liku), tenor (orqo), bas (sanja).

Svakom nizu može biti pridodat još po jedan, potpuno identičan (zbog rezonancije). Iako jedan par pokriva sedam tonova, u osnovi je to pentatonska lestvica. Pošto se svira kolektivno, kombinacijom više parova različitih dužina se formira melodija čiji se tonovi slažu po oktavama .

2.2.10. Lakitas

Lakitas je vrsta Panove frule sa dvostrukim nizom cevi i podeljen je na dva dela (arka i ira, sa sedam odnosno osam dvostrukih cevi respektivno). Svira se na cevima koje su zatvorene na donjem kraju (prirodnim završetkom članka trske), a u otvorenim iste dužine i pridodatim osnovnom nizu se rezonancijom stvara ton za oktavu viši od odsviranog. Sviraju se slično sikusima (muzički dijalog).

Muzika Anda

31

Etnomuzikologija

#

f 1##

c11#e1e1

a1

f 2## g1

h1

##

he2e

a

d1

guía

#

d2

c11#

&

32

Sl. 18. Lakitas (ňaupaj i qhepaj jatun sanjas)

Podela po registrima instrumenta je: jatun sanjas, likus... Liku daje tonove za oktavu više od jatun sanja (ňaupaj g3 - hb2 i qhepaj f3 - c2)

2.2.11. Ajarićis (Ayarichis)

Ajarići je vrsta Panove frule i sastoji se od jednoga para zasebnih instrumenata. Jedan član para hatun ajarići (jatun ayarichi) sastoji se od sedam spojenih cevi zatvorenih na jednom kraju i

povezanih u jedan niz. Njima je pridodat niz zatvorenih cevi dvostruko manje dužine, na kojima se inače ne svira i koje služe za rezonanciju. Kada se svira na većim cevima, u manjim se stvara harmonik osnovnog tona viši za oktavu (princip sličan kao kod lakitasa i ćaka sikua).

Drugi član para unjas (uňas) sastoji se samo od jednog niza od sedam zatvorenih cevi koje su u odnosu na dužine prvog u odnosu 2:3, pa tako daju kvintu. Melodija se svira u paralelnim kvintama, a ne u formi muzičkog dijaloga.

Sl. 19. Ajarići

2.2.12. Rondador

Svira se u Peruu u oblastima Amasonas i San Martin.15) Inače je nacionalni instrument Ekvadora, a obično se kombinuje sa specifičnim mandolinama (bandolín) i violinama i nezaobilazan je instrument kod ekvadorskih ritmova (sanhuanito, dansante, bomba, albaso).

Ovaj instrument je vrlo interesantan po svojoj formi. U osnovi je to modifikovana antara zasnovana na pentatonskoj lestvici (h - d - e - g - a ili e - g - a - c - d). Svakoj cevi iz gornje oktave je pridodata još jedna cev koja daje tercu dole u odnosu na ton osnovne cevi. Tako postoji dublji niz jednostrukih cevi i niz koji daje oktavu gore sa pridodatim cevima u terci. Pravi se od vrlo uskih cevi, a od svirača se zahteva da u isto vreme duva u dve (odnosno tri) cevi. Tako se dobija melodija u dvozvuku (trozvuku).

Muzika Anda

33

Sl. 20. Rondador

2.3 ŽIČANI INSTRUMENTI

2.3.1 Ćarango (Charango)

Ćarango je instrument koji najverovatnije potiče od viuele - preteče gitare koja se na južnoameričkom kontinentu pojavila u procesu španske kolonizacije (D'Arkur), a neki smatraju da se to desilo već prilikom istraživanja Pedra Pisara. Ime mu po jednima potiče od životinje kirkinćo (quirquinchu - ime za životinju armadiljo na jezicima kečua i ajmara od čijeg se oklopa pravi), a po drugima od reči "charchar" - onomatopejskog podražavanja njegovog zvuka. Rasprostranjen je u Boliviji, Peruu, severozapadu Argentine, svira se u Čileu i Ekvadoru. Najstariji podaci o ćarangu u Argentini potiču iz polovine prošlog veka, dok u Peruu i Boliviji potiču čak s kraja XVIII veka.

Najverovatnije je ipak da je kolevka ćaranga oblast Potosi u Boliviji, tačnije istoimeni grad. Zbog blizine kompleksa rudnika srebra (Bogata Planina ili Sumaj Orqo na kečua jeziku) doživeo je neverovatan procvat u sedamnaestom veku i bio ne samo finansijski već i kulturni centar, sa, za ono vreme neverovatnih 160.000 stanovnika (približno 1610. godine). U kolonijalnom periodu je bio i centar u kome su slikari, vajari i muzičari bili uvek rado viđeni. Njihovi instrumenti su najverovatnije bili podsticaj lokalnom stanovništvu da prave kopije od materijala koji im je bio najdostupniji. Smatra se da se već krajem XVII veka ćarango izdiferencirao kao poseban instrument u odnosu na viuelu, koja je u Španiji počela da ustupa mesto jednom novom instrumentu - gitari. O navedenom uticaju svedoči i pročelje glavne kapije crkve San Lorenso u Potosiju (gradnja je počela 1547, a rekonstrukcija izvršena od 1728. do 1744), na kojoj se vide izvajane dve sirene kako sviraju viuelu (Sirenas Charanguistas).

Korpus se pravi od oklopa životinja armadiljo ili tatu, a po obliku je sličan gitari. Takav ćarango ima više egzotičnu vrednost mada ga često sviraju na selu. Profesionalni instrumenti se prave od raznih kvalitetnih vrsta drveta. Obično se korpus i deo vrata prave od istog komada drveta dubljenjem (madera lauckiada). Postoji i drugi način sličan načinu konstruisanja španske gitare (madera laminada).

Sl. 21. Tipičan ćarango od oklopa armadilja

Etnomuzikologija

34

Obično ima pet pari žica. Žice mogu biti metalne i najlonske. Nekada su se koristile i žice od životinjskih creva. Prave se u nekoliko veličina: najmanji ualajćo (walaycho), srednji (najčešće korišćeni) i veći ronroko (ronrocko).

Sl. 22. Prirodni štim (srednji ćarango - gore, ronroko - dole)

Poznati su razni načini štimovanja (samo u Boliviji ih ima stotinak 19), koji variraju od oblasti do oblasti, a to znači da su prilagođeni muzici koja se izvodi. Najrasprostranjeniji je tzv. prirodni štim (temple natural) /g - c - e - a - e/ koji služi za srednji ćarango. Ronroko i ualajćo se usaglašavaju transpozicijom / d - g - h - e - h /.

Od ostalih, često se koristi tzv. đavolov štim (temple de diablo).

Sl. 23. Đavolov štim (temple de diablo) Sl. 24. Trojni štim (kimsa temple)

Postoje i drugi lokalni štimovi:

Sl. 25. Temple Anzaldo (Koćabamba) Sl. 26. Temple de Oruro - gore Temple de Pascua (Sukre) - dole

Muzika Anda

g c a

35

U oblasti Sukre - Ćukisaka postoje još:

a1a1 - a1a1 - c2c2 - g2g2 - e2e2 a1a1 - d2d2 - g1g1 - c2c2 - e2e2 g2g2 - c2c2 - e2e2 - a2a2 - e2e2

Najbrojniji su štimovi u oblasti Potosi, što je i logično imajući u vidu da je ćarango najverovatnije tu i nastao:

d2d2 - h1h1 - g1g1 - e2e2 - e2e2 g1g1 - c2c2 - e2e2 - a1a1 - e2e2 g2g2 - c2c2 - e2e2 - a2a2 - e2e2 a#1a#1 - d#2d#2 - g2g2 - c2c2 - e2e2 g1g2 - c2c2 - e2e2 - a2a2 - e2e2 d2d2 - e1e1 - h1h1 - e2e2 - h1h1 a1a1 - c2c2 - e1e1 - a2a2 - e2e2 e2e2 - c2c2 - a2a2 - g1g2 - a2a2 c#2c#2 - f#1f#1 - c#2c#2 - a1a1 - e1e1 f#1f#1 - d2d2 - f#2f#2 - d2d2 - f#2f#2

Treba imati na umu da seosko stanovništvo najviše neguje kult ovog instrumenta. U oblasti Norte de Potosi u Boliviji to je nacionalni instrument sa lokalnim specifičnim ritmovima koji se nigde drugde ne sviraju. Pri tome nikako ne treba zaboraviti na njegovu specifičnu ulogu i mesto u kreolskoj muzici.

2.4. INSTRUMENTI SA MEMBRANOM

2.4.1. Uankara (Wankara)

Uankara je vrsta velikog bubnja. Njeno ime potiče iz ajmara jezika i znatno je veća od tinije (kečua reč). Uankara se pravi od drveta u obliku valjka prečnika osnove oko 1 m, promenljive visine. Obično je prečnik osnove znatno veći nego visina valjka. Na krajevima su zategnute membrane od kože ovce, koze ili jagnjeta.

2.4.2. Bubanj (Bombo)

Bubanj se nekada pravio od izdubljenog dela debla drveta, sa dve zategnute membrane od kože guanaka, vikunje ili koze. Prečnik osnove je od 50 do 60 cm. Svira se jednom (udara se u kožu) ili dve palice (jednom se udara u kožu a drugom u obruč). Za razliku od uankare, bubanj ima i obruče pomoću kojih se zatežu kože. Nekada se klasifikovao po dometu zvuka na bubnjeve od jedne, dve ili više milja (tzv. bombo legüero).

2.4.3. Doboš (Caja, Tinya)

Na španskom jeziku doboš nazivaju kaha (caja), ali je taj naziv odomaćen uglavnom u Argentini. Tinija je kečua reč i opšteprihvaćena je svuda na Andima. Po izgledu je slična uankari, ali je manja. Pravi se tako što se kozja ili ovčija koža razapne sa obe strane cilindričnog rama od drveta. Izrađuju se u dve veličine: veće, oko 38 cm u prečniku i 20.5 u visinu (machus) i manje, oko 31 cm u prečniku (juchuysitus).

III. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MUZIKE

3.1. Autohtona muzika

U odeljku 1.3. već su naznačene osnovne karakteristike muzike starosedelaca. To je dakle monodijska muzika zasnovana na pentatonskim lestvicama bez polustepena, i shodno tome bez mogućnosti harmonske pratnje na žičanim instrumentima. Slaganje glasova postoji, ali su to uglavnom paralelne linije glavnoj melodiji i kao što je objašnjeno kod duvačkih instrumenata, u intervalima na koje evropsko uvo nije naviknuto (kvinte, oktave ili unisono).

Modifikacijama osnovnih pentatonskih modova (ubacivanjem polustepena), omogućena je harmonska pratnja žičanih instrumenata, kao i upotreba drugih pratećih intervala (terca gore i terca dole u odnosu na glavnu melodiju, kvarta). Na toj činjenici je zasnovano postojanje kreolske muzike.

Naziv nekog specifičnog ritma u muzici Anda nema baš mnogo veze sa samim ritmom. Nekad to ustvari potiče od naziva instrumenata na kojima se svira (pinkiljada, tarkeada, sikurijada). Nekad je to u vezi sa određenom prirodnom pojavom na koju asocira zvuk upotrebljenih instrumenata (igra vode, pesma vetra, ...). Nekad je u vezi sa nekim događajem (npr. kaćarpaja - na kečua jeziku kacharpaya znači rastanak), a nekad u vezi sa socijalnom ili profesionalnom pripadnošću izvođača (burrocatina - izvode je goniči magaraca). Ovo u principu važi za autohtonu muziku, ali ponekad i za kreolsku. Primera radi bolivijski trote (španska reč koja znači "konjski kas" u prevodu) i bukvalno podseća na konja u trku.

Arhaične melodije koje potpadaju pod naziv autohtona muzika su do danas zadržale svoja imena kao što su kantu, marća, dansa (kantu, marcha, danza) i one se i danas mogu čuti kod etničkih skupina Ajmara, Kečua, Ćipaja.

Etnomuzikologija

36

Po jednoj od podela, celokupnu muziku Anda čine svega dva osnovna ritma: spori jaravi (yaraví) i brži uajnjo (huayňo, wayno, waynu). Ona najverovatnije vuče koren iz doba Inka.

Tada je postojao pojam "haraui" (znači "pevanje, pesma"). Pesnici su se u doba Inka nazivali harauik (harawik), a kako se sa priličnom sigurnošću zna da je muzika pratila pesme čiji se sadržaj prenosio isključivo usmenim putem, pretpostavlja se i da ime jaravi potiče odatle. Ovom podelom naravno nisu obuhvaćeni mnogobrojni kreolski ritmički obrasci koji su nastali kasnije, tj. posle dolaska Španaca.

Jaravi ima prilično slobodnu formu i ritam nije strogo definisan. Do dolaska Španaca, tematika je uglavnom bila ljubavna, a kasnije je dijapazon proširen. Samoća, tuga, nesrećna ljubav, usamljenost, najčešće su teme koje možda i najbolje odslikavaju život na Andima. Vremenom su se izgradili stilovi pa su danas npr. prepoznatljivi motivi iz Kuska ili Ajakuća i znatno se razlikuju od jaravija iz Bolivije. Kao instrument za jaravi tužbalice često se koristi kena kao jedini instrument, a ima i takvih koji se pevaju uz pratnju žičanih instrumenata.

U svom kečua rečniku (1608) lingvista fratar Dijego Olgin pominje reč uajnjo kao i druge muzičke termine i pojmove. Takođe je pominje i ajmara rečnik Ludovika Bertonija. Osnovni ritam uajnja služi kao podloga instrumentima, pesmi i igri. Uajnjo je najčešće 2 / 4 (4 / 4) ritam , mada postoji i 2 / 8 , 3 / 8 , 4 / 8 i 6 / 8. Česti su i slučajevi metričkog kombinovanja u okviru jedne fraze. Fraza osim parnog može da sadrži i neparan broj taktova. Kada se sve uzme u obzir ispada da bubanj koji daje osnovni ritam uopšte nema lak zadatak, pa je prisustvo sinkopa u njegovom izvođenju sasvim uobičajeno. Pri tome treba imati na umu da je sama muzika puna akcentovanih tonova. Ukoliko se akcenti jednog instrumenta ne poklapaju sa akcentima glavne melodije ili npr. bubnja, na kraju fraze se upotrebom zajedničke sinkope "svodi stanje" svih instrumenata kako bi nova fraza počela "pravilno".

Postoji bitna razlika između bolivijskog i peruanskog uajnja. Ako se izuzme melodija, koja je kod bolivijskog prirodna i nepatvorena sa jakim akcentima, a kod peruanskog kao da je bez definisanog kraja prethodne odnosno početka nove fraze, bubanj je taj koji ukazuje na razliku i on definiše početak nove fraze. Kod bolivijskog prati ritam prvog udarca u taktu, a kod peruanskog prati kontru, odnosno poklapa se sa drugim udarcem.

Struktura same melodije je takva da obično nema više od 2, eventualno 3 motiva koji se smenjuju po određenom redosledu, najčešće je to a a - b b ili aa - bb - cc.

3.2. Kreolska muzika

U kolonijalnom periodu, već pomenutim modifikacijama pentatonskih lestvica, jaravi i uajnjo su dobili novu harmonsku sliku u okviru kreolske muzike. Uporedo su nastajali i razvijali se potpuno novi ritmovi i taj proces ni danas nije završen. Oni su zaista mnogobrojni i njihova lista je dugačka. Nazivi najosnovnijih bi bili:

- bailesito, karnavalito, trote, kueka, morenada, saja, takirari, dijablada, kalampeo... (Bolivija) - marinera, uajlas, kumbija... (Peru) - samba, gato, ćakarera, malambo, uelja, milonga... (Argentina) - san huanito, bomba, dansante, albaso... (Ekvador) - kueka, tonada... (Čile)

Treba imati na umu da neki od njih u geografskom smislu ne pripadaju oblasti Anda odnosno da nisu tu nastali. U originalu se sviraju čak i na drugim instrumentima. Stalnim mešanjem i međusobnim uticajima pretrpeli su određene transformacije, među njima i izmenu inicijalnih instrumenata na kojima se izvode.

Sl. 27. Osnovni ritmički obrasci za uajnjo (a), takirari (b), bailesito (c) i kueku, marineru i sambu (d).

Muzika Anda

37

Sl. 28. Primer slaganja osnovnih instrumenata i njihovih akcenata kod osnovnih ritmičkih obrazaca: uajnjo (a), takirari (b), valcer (c) i karnavalito (d).

Bogato nasleđe muzičkog folklora ne samo Anda već i cele Južne Amerike neiscrpna je inspiracija i izazov za mnoge generacije svetskih muzičara. Ne dešava se slučajno da se pojedini motivi obrađuju u duhu trenutno aktuelnog muzičkog pravca u svetu (pop, rok, tehno... ). Kao poseban pravac treba istaći andski rok. Osnovna ideja je da se u postojeće ritmičke forme ukomponuju savremene harmonije, električni instrumenti i baterije u upotrebi u svetskoj rok muzici, ali da se pritom zadrže tradicionalni andski instrumenti.

Literatura:

1. Folklore Músical y Música Folklórica de Argentina (Charango, Caja y Bombo) 2. Folklore Músical y Música Folklórica de Argentina (Aerófonos del Noroeste) 3. Thorrez López, Marcelo . El Huayňo en Bolivia. Instituto Boliviano de Cultura, La Paz. 4. Inclán, R. R. (1982) Recueil de Melodies Folkloriques des Andes. Éditions Paul Beuscher, Paris. 5. Cavour, Ernesto (1988) El Charango, Su Vida, Sus Costumbres y Desventuras. Producciones Cima, La Paz. 6. Valencia Chacón, Américo (1985) Método del Siku o Zampoňa. Artex Editores E.I.R.L. Psje. Peňaloza 271, Lima. 7. Stobart, Henry (1994) Flourishing Horns and Enhanced Tubers: Music and Potatoes in Highland Bolivia. British

Journal Of Ethnomusicology, Vol. 3. 8. Blanco Fadol, Carlos (1983) Todo Sobre Música en Caňa y Bambú, Valencia 9. Serrano Redonnet, Ana (1964) Cancionero Musical Argentino, Ediciones Culturales Argentinas (Ministerio de

Educación y Justicia, Subsecretaria de Cultura, Dirección General de Cultura), Buenos Aires. 10. Aretz, Isabel (1952) El Folklore Musical Argentino. Ricordi Americana, Buenos Aires. 11. Baumann, Max Peter (1982) Musik im Andenhochland - Bolivien. Museum Collection Berlin (West) MC 14,

Staatliche Museen PreussischerKulturbesitz, Stauffenbergstr. 41, 1000 Berlin. 12. d’Harcourt, Raoul y Marguerite. La Música de los Incas y sus Supervivencias. Occidental Petroleum

Corporation of Peru, Lima, 1990.

Etnomuzikologija

38

tnoumlje:Vašu muziku definišu u okvirima tzv. World Music. Na koji način doživljavate kvalifikacije, odnosno, da li ih prihvatate i da E

li imate neko posebno mišljenje o njima?Izvor: Ni u našoj stručnoj javnost, a doduše, ni u svetu, ne postoji saglasnost oko upotrebe tog izraza. Sa jedne strane, to otvaranje za različite muzičke tradicije je dobra stvar. Međutim, tu se ujedno krije

mogućnost za dvostruku iluziju. Slušalac može sebe da umisli da će ga slušanje učiniti bližim stvarnom svetu u kome ta muzika nastaje, dok muzičar opet, u nekom svom „svetu”, može da umisli da neke delove te muzike može da odvoji od okruženja u kome je ona nastala, i da ih „elegantno” iskoristi u svojoj muzici. Svako ozbiljan međutim, zna da muziku ne možemo tek tako odvojiti od šireg konteksta u kome nastaje, ali je jednako važno da muziku, iz nekih ideoloških, nacionalnih, ili pseudo-naučnih razloga, ne zatvaramo u geto. Mi radije koristimo izraz tradicionalna muzika. Ovo područje je uvek bilo raskršće na kome su

međusobno uticale, jedna na drugu, raznorazne kulture: srpska, otomanska, bugarska, makedonska, grčka, itd. Na temelju svega toga mi nastojimo da što bolje muzički razumemo tradicionalni uzor, tj. tradicionalno muzičko tkivo, na kome gradimo svoju interpretaciju. Istovremeno, nikada se nismo izjašnjavali kao neko ko pretenduje da bude „čuvar tradicije”, odnosno, da na bilo koji način polaže

pravo na „istinsku”, „autentičnu” interpretaciju tradicionalne muzike. To „čuvanje tradicije” je generalno, jedna problematična radnja koja čitav ovaj problem izvodi iz muzičkog domena.E: Vaš prvi album „Ogrejala mesečina” izazvao je naklonost kritike i pravo osveženje na srpskoj muzičkoj sceni. Mnogi su ovaj album ocenili kao prvi koji se može meriti sa vrhunskim ostvarenjima komšija (Makedonaca i Bugara), koji su, ruku na srce, na internacionalnom nivou dobili bolje ocene za svoje World Music stvaralaštvo od Srba. Koliko ste postojali dok niste objavili vaš prvenac i kako ste uopšte došli na lepu misao da se bavite ovim čime

Razgovaramo sa članovima grupe Izvor iz Vranja koja je po mišljenju javnosti i kritičara među najperspektivnijim sastavima World Music orijentacije u Srbiji.

Njihova misija je očuvanje muzičke baštine našeg kraja kao i kulturno srodnih prostora

Prikazi

ORIGINALNI ZVUCI JUGA F

oto: Miša S

tojmenović

GRUPE IZVORGRUPE IZVOR

39

Prikazi

sada zaslužujete uspeh?-Grupa je osnovana januara 2004.godine, a naš prvi CD je snimljen februara 2005. godine. U međuvremenu smo puno radili, i na planu razumevanja duha instrumenata koje sviramo, i na planu razumevanja samih muzičkih tradicija koje izvodimo. Pohađali smo jako puno muzičkih seminara kod nas, te takođe u Grčkoj i Makedoniji. U Grčkoj, na Kritu, u čuvenoj školi Lavirint, Rosa Dejlija, a u Makedoniji na Muzičkoj akademiji u Skoplju. Većina članova grupe ima nekakvu porodičnu muzičku zaleđinu. Jednostavno smo se skupili i krenuli da radimo.E: Odlučili ste se da prearanžirate tradicionalne pesme koje pripadaju kulturnoj zaostavštini Balkana (Srba, Makedonaca, Bugara, Goranaca i Turaka). Da li ćete se na novom albumu zadržati samo na ovom podneblju ili ćete ići dalje?-Naše opredeljenje je, pre svega, da se bavimo onim što najbolje razumemo. Prirodno je da to budu muzičke zaostavštine naroda koje ste pomenuli. Budući da su tradicionalni, modalni muzički sistemi balkanskih naroda povezani sa sličnim modalnim sistemima u Maloj i Centralnoj Aziji, ponekad nalazimo nadahnuće i u nekoj azerbejdžanskoj, jermenskoj ili persijskoj narodnoj pesmi. Rad sa drugim muzičkim tradicijama, međutim, zahteva puno opreza. E: Da li ste zadovoljni podrškom Ministarstva kulture i izdavača?-Nismo imali pomoć niti jedne državne ili crkvene institucije. Činjenica da nismo skloni tome da svoje shvatanje bavljenja ovom muzikom, podvedemo pod neku „veliku ideju” verovatno skraćuje prostor za „saradnju”. Institucionalno organizovanje je međutim, od presudne važnosti za razvoj ove muzike kod nas. Ako se predano i bez bilo kakvih muzičkih i ne-muzičkih predrasuda, ozbiljno ne posvetimo proučavanju tradicionalnog muzičkog nasleđa na kome gradimo današnju World muziku, ili je zovite kako god hoćete, malo će ozbiljnih umetničkih ostvarenja ostati iza nas i sva će ova energija ostati uzaludna. E: Kakvi su vam planovi, šta predstoji Izvoru?-U Belgiji je upravo ovih dana izašla CD-kompilacija, New world I, na kojoj je izašla jedna naša pesma. U toku ove godine planiramo snimanje novog CD-a. Nadam se da ćemo napraviti master do kraja godine, a posle će naravno, poseban problem biti da se nađe izdavač. Pored toga, predstoji nam više koncerata u zemlji, Grčkoj, i možda, Rusiji. Naravno, tu su i muzička usavršavanja. Često smo u Skoplju, a i ovog leta ponovo putujemo na Krit.

Vidi više: www.worldmusic.autentik.net

CD OGREJALA MESEČINAMuzički sastav “ IZVOR “ iz Vranja

Etnografski muzej, 2005

ada sam početkom devedesetih godina razmišljao o muzičkom preporodu Srbije i kako da nateram svoje kolege da se vrate velikom bogatstvu K

muzičkog nasleða naših prostora, nisam očekivao da će ova ideja naći najveći odjek u Beogradu, kulturnom Vavilonu, potpuno okrenutom zapadnoj disko industriji i svim belosvetskim pomodnim kulturama. Često sam se pitao zbog čega muzičari niškog regiona zaostaju i kasne sa upotrebom narodnog muzičkog predanja u odnosu na Beograd.

Ipak, jedne zanimljive večeri na meðunarodnom Nišvil džez festivalu, mnogobrojne posetioce i mene iznenada „ogrejava mesečina”, odnosno predivni glas Ivane Tasić uz pratnju sastava Izvor iz Vranja.

Tada sam prvi put čuo ovaj sastav koji svira na starim instrumentima sa prostora južnog Balkana, već dugo odbačenim u Srbiji kao „nekorisnim” za savremenu pop kulturu. Najzad jedno prijatno iznenaðenje, sa juga, odakle bi se tako nešto i moralo očekivati. Budući da sam se džeza naslušao za tri života, te večeri u Nišu je „Izvor” predstavljao pravo osveženje, bez obzira što je tematski potpuno iskakao iz programskog okvira.

Na moje veliko zadovoljstvo, ubrzo se pojavio i CD sastava Izvor, koji se u Beogradu grozničavo umnožava i narezuje, od strane ljubitelja tradicije, posle prvog slušanja, kao neodoljivi kulturni presedan.

Odgovorno stojim iza izjave da se radi o novoj Mari Ðorðević, pevačici Ivani Tasić. Danima sam u strepnji i uz rizik da se ne razočaram, tragao za bilo kakvim falšom ili ne doživljenim tonom, kao surovi južnjak kome je Vranje i Prizren krvna slika. Uzalud. Ivana je zaista besprekorna pevačica i to u svim redovima veličina. Ona jednostavno peva iz srca, očaravajuće, dodajući slušaocu neprekidno novu emotivnu snagu, uz slikoviti doživljaj predela sa kojih potiču pesme, poput arhetipske srpske vile. Treba imati u vidu da je Ivana Tasić iz muzičke porodice pevača. Njeni preci su poznati pevači vranjskog kraja i Pčinje. Na albumu „Ogrejala mesečina” se predstavila uglavnom sa tradicionalima Kosova, Makedonije i Bugarske. Pored nekih poznatih pesama, na CD-u se nalaze od zaborava spašene pesme, koje ni mnogi od nas koji za izgubljenim muzičkim blagom Srbije tragamo, nisu čuli. „Izvor“ kao muzička porodica koja se posvećeno bavi očuvanjem kulturnog bogatstva, zaslužuje veliki aplauz. Podaci o „Izvoru” govore da su članovi sastava putovali u raznim pravcima nekadašnjeg vizantijskog prostora ne bi li usavršili i dopunili svoje vladanje instrumentom. Katarina Kovačević koja svira saz i tamburu je išla čak do čudesnog Ros Dejlia na Kritu, kako bi pohaðala predavanja o sviranju starih instrumenata i makamskoj tradiciji. Ostali članovi su u dodiru sa majstorima tradicionalnog sviranja Turske, Bugarske, Makedonije i Grčke sticali znanja o korišćenju netemperovanih instrumenata Balkana. Zvuk na CD-u upravo boje takvi instrumenti, koji su se nekada koristili i u južnoj Srbiji. Svako ko propusti priliku da čuje „Ogrejala mesečina” i izvanredno pevanje Ivane Tasić, kojoj dodeljujem najvišu ocenu 10, ostaje lišen psiho-terapeutske seanse. Bila bi velika šteta za našu kulturu ako bi radni tim koji čine Milica Stošić, Katarina Kovačević, Aleksandra Stošić, Nebojša Stefanović, Boban Mitić, Dejan Dimić i Ivana odustali od svoje misije očuvanja muzičke baštine našeg kraja kao i kulturno srodnih prostora. Koliko doznajem „Izvor” uskoro gostuje u Belgiji pa se veći rezultati tek očekuju. Dobra je vest da će se uskoro pojaviti njihov novi album i da ćemo čuti nastavak priče.

Dragomir Milenković

40

zvorna grupa „Crnućanka” iz sela Gornje Crnuće na obroncima Rudnika, delovala je unazad kroz niz generacija, ali i sa prekidima. Svoj rad ponovo je I

oživela 1966. godine pod rukovodstvom marljivog Aleksandra Đorđevića Lesa, zemljoradnika i narodnog pesnika. Pevačko i sviračko nasleđe koje neguje „Crnućanka” po svojim karakteristikama uklapa se u sliku narodnog muziciranja Šumadije i centralnih delova Srbije. U toku poslednje četiri decenije rada, grupa je učestvovala na mnogobrojnim saborima, priredbama i festivalima širom Srbije i u inostranstvu. Na predlog Međunarodne evropske komisije, 1976. godine dodeljena im je Evropska nagrada za narodnu umetnost.

Godine 2003, u želji da obeleži svoj plodan dugogodišnji rad, grupa „Crnućanka” je uz stručnu pomoć Muzikološkog instituta SANU, etnomuzikologa dr Radmile Petrović i mr Jelene Jovanović objavila monografiju kojom je predstavljen istorijat grupe i izbor notnih zapisa pesama iz njihovog repertoara sa pratećim zvučnim

izdanjem. Kao izraz naše zahvalnosti „Crnućanki” za višedecenijsko čuvanje i negovanje srpske i evropske kulturne baštine, prenosimo izvode iz pomenute publikacije koji se odnose na karakteristike narodnog pevanja i sviranja u rudničkom kraju:

„Pesme starijeg muzičkog sloja odlikuje, pre svega, arhaična lestvica koja se sastoji od uskih, netemperovanih intervala. Kao veoma značajna odlika javlja se bogato ukrašavanje melodija, i to na način 'poigravanja' glasom koje predstavlja možda jedan od najstarijih preživelih načina vokalnog izražavanja na Balkanu. Solističko pevanje pesama starijeg sloja sreće se kada je reč o putničkim pesmama, o pevanju uz kazan sa rakijom, čobanskom pevanju i o pevanju na prelu. Starije grupno pevanje zastupljeno je kao dvoglasno. Heterofonija, oblik dvoglasja, zastupljena je u prelskom, slavskom i svadbenom pevanju. Heterofono-bordunski dvoglas prisutan je u žetelačkom pevanju i pevanju uz komišanje dok se bordunski dvoglas javlja samo u 'večernjim pesmama' 'na glas'. Zajednička odlika pesama starijeg sloja je pojava uzvikivanja, odnosno poniranja glasom na kraju pesme: žene dugačkim silaznim uzvikom 'I', a muškarci uzvikom 'I! Ko je!'”.

Narodni instrumenti na koje nailazimo u rudničkom kraju, pa i u selu Crnući, su list, svirala, sviralče, dvojnice i okarina. Na njima su izvođene putničke i čobanske melodije, pesme i mnogobrojna kola.

Putničke improvizacije na dvojnicama ili na svirali sastoje se od kratkih motiva koji se ponavljaju i razrađuju, a odlikuju ih i mnogobrojni ukrasni tonovi, kao i kod rabadžinskog pevanja. Na dvojnicama su svirane u heterofonom dvoglasju.

Čobansko sviranje predstavlja, uglavnom, instrumentalne varijante čobanskih pesama. Njega karakteriše homofoni (a u nekim primerima i bordunski) dvoglas na dvojnicama.

Instrumenti su u rudničkom kraju danas najzastupljeniji kao pratnja igrama – kolima. Ove instrumentalne melodije odlikuje karakteristično ukrašavanje i, u slučaju da su izvođene na dvojnicama, homofona struktura.

Izvod iz monografije „'Ej, Rudniče, ti planino stara”.Muzikološki institut SANU, 2003.ISBN 86-80639-05-02

Grupa „Crnućanka” iz sela Gornje Crnuće više decenija neguje karakteristično narodno pevanje i sviranje rudničkog kraja

Tradicija

Najveći pomoravski portalwww.autentik.net

P.S. Tu smo i mi: www.worldmusic.autentik.net

41

World Music Web

eđu najpoznatijim Web prezentacijama koje za temu imaju World Music ubraja se Internet FolkWorld Magazin koji ovom M

prilikom svim zaljubljenicima u Muziku Sveta preporučujemo. Sajt je dvojezičan – na engleskom i nemačkom jeziku. Redakcijski odbor je internacionalan, dok su saradnici magazina iz gotovo svih delova Evrope. Primećujemo da su svi oni veoma kompetentni s obzirom da su istovremeno saradnici drugih World Music časopisa ili organizatori festivala. Izdavači su Christian i Michael Moll.

Prezentacija ne oduševljava svojim jednostavnim dizajnom (možda i sa razlogom, pošto svakako njen cilj nije bila ambalaža već proizvod), ali će svakog posetioca ostaviti gotovo zbunjenim količinom informacija kojim raspolaže.

Prvo što valja pohvaliti su svi brojevi magazina, potpuno kompletni, koje možete jednostavno preuzeti za vašu arhivu i ubrzo ćete imati upakovano na jednom mestu veći deo World Music istorije, od 1997. godine, kada je izašao prvi broj magazina do poslednjeg, ovogodišnjeg, trideset i trećeg broja.

Na strani „News & Gossip” izdavači pozivaju posetioce sajta da sarađuju i pošalju vesti na temu folk i World Music. Dobra volja i želja da se magazin obogati doprineli su da se na ovoj strani nalazi veliki broj informacija iz svih krajeva sveta različitog karaktera, od, recimo, obaveštenja da je oformljen novi magazin ili festival do nekrologa muzičarima.

Najbogatija je strana „CD Reviews” na kojoj su stručne i sažete kritike oko dve stotine folk i World Music izdanja iz celog sveta (odnosno nekoliko hiljada kritika albuma od izlaska prvog broja magazina do sada!). Pri tom možete naići i na kritičke osvrte prema pojedinim albumima srpskih sastava. Tu su i obavezni linkovi prema sajtovima bendova i izdavača koji su izdali album. Za srpske World Music bendove ovaj podatak je važan, jer uz nešto truda, možete napraviti selekciju izdavačkih kuća za koje smatrate da je korisno poslati im snimke vaše muzike.

Za ljude željne World Music istorije i današnjice bez mnogo lutanja, svakako: www.folkworld.dk

oklonike World Music oduševiće Emap.FM Internet Radio (For World Wide Ethno Music P

and Reports) sa sedištem u Beču. Količina muzike koju vam ovaj radio nudi može da obeshrabri. Prebogata arhiva, živi prenosi, saradnja sa više festivala (Balkanfever, Akkordeon Festival,

KlezMORE Festival, Afrika Tage Wien…), pregledna satnica programa i još mnogo toga je za najvišu ocenu. Preporučujemo stranicu „OnDemand” gde možete naći tematski razvrstane linkove (muzika Balkana, Austrije, Koreje, Okeanije itd.) i naročito stranicu festivala „Balkanfever” (održava se od 2004. godine u Beču) na kojoj je arhivirano oko stotinu koncertnih nastupa mahom balkanskih sastava i sesija (od srpskih su nastupi Vasilise, Vasila Hadžimanova, Kal-a, Orkestra Bobana Markovića, Ramba Amadeusa, Miroslava Tadića sa Teodosi Spasovim i Vlatkom Stefanovskim i dr.). Napominjemo da su snimci kvalitetni i načinjeni u klupskoj atmosferi. Od balkanskih bendova gotovo su svi zastupljeni. Obavezno treba preslušati Esmu Redžepovu, Kočani orkestar, Iva Papazova, Teodosi Spasova, Taraf de Haïdouks… Čista desetka za www.emap.fm

vek nas prijatno iznenadi kada na Webu ugledamo dobru prezentaciju nekog srpskog UWorld Music sastava. Prema našim procenama,

samo polovina srpskih World Music sastava ima svoje prezentacije, a i one postojeće su najčešće po svom kvalitetu ispod proseka (nedovoljno informacija, neprivlačan dizajn, neredovno ažuriranje itd.). S obzirom na činjenicu da se najčešće prvo upoznavanje javnosti sa bendom i muzikom dogodi na Internetu, veoma je važno da se bendovi predstave kako dolikuje. Dobar primer za to je sastav Arhai. Ovaj sve popularniji bend čiji je opus mešavina ambijentalnog zvuka i muzičke tradicije Balkana, sa elementima jazz improvizacije potpisan kao autorski izraz Jovane Backović na svom autentično dizajniranom sajtu nudi odmerenu priču o sebi, svom albumu „Mysterion” i nastupima, kao i reprezentativne fotografije. U linku možete preuzeti video zapis i nekoliko kompozicija. Posetite: www.arhai.org

www.folkworld.de

www.emap.fm

Emap.FMInternet R@dio

www.arhai.com

42

Izbor World Music festivala u Evropi leta 2007

WELTNACHT FESTIVAL, Nemačka4 Maj - 18 Avgustwww. weltnachtfestival.de

LA MAR DE MÚSICAS, ŠpanijaJun - Jul www.lamardemusicas.com

FESTIVAL LATINOAMERICANDO, ItalijaJun - Avgust www.latinoamericando.it

STIMMEN, Nemačka, 24 Jun - 29 Jul www.stimmen.com

FESTIVAL COULEUR CAFÉ, Belgija29 Jun - 1 Jul www.couleurcafe.be

PIRINEOS SUR, Španija, Julwww.pirineos-sur.es

LES NUITS ATYPIQUES, Francuska, Julwww.nuitsatypiques.org

THE JERUSALEM FESTIVAL, Palestina, Jul www.yabous.org

ISTRAETNOJAZZ, Hrvatska, Jul www.istraetnojazz.com

MASALA WELT-BEAT FESTIVAL, Nemačka, 4 - 15 Julwww.masala-festival.de

FØRDE FOLK MUSIC FESTIVAL, Norveška, 5 - 8 Julwww.fordefestival.no

SFINKS FESTIVAL, Belgija26 - 29 Jul www.sfinks.be

KAUSTINEN FOLK MUSIC FESTIVAL, Finska, 7 - 15 Julwww.kaustinen.net

LES SUDS À ARLES, Francuska9 - 15 Jul www.suds-arles.com

FESTIVAL INTERNACIONAL DE FOLK DE GETXO, ŠpanijaSeptembar www.getxo.net

MERCAT DE MÚSICA VIVA DE VIC, Španija, 13 - 16 Septembar www.mmvv.neta

Izvor: www.efwmf.org

Izbor letnjih festivala na prostoru bivše Jugoslavije koji u svojim programima prezentuju World Music ili izmedu ostalog i World Music:

WORLD MUSIC FESTIVAL Hrvatska-Rovinj, Julwww.tzgrovinj.hr

ISTRAETNOJAZZ Hrvatska-Pula, Julwww.istraetnojazz.com

ETNO AMBIENT SALONA Hrvatska-Solin, Avgustwww.ethnoambient.net

OHRIDSKO LETO Makedonija-Ohrid, Jul-Avgustwww.ohridskoleto.com.mk

TERMINAL00 Slovenija-Ljubljana, Septembarwww.terminal00.org

Vidi više:www.worldmusic.org.rs/linkovi.html

COLOURS OF OSTRAVA, Češka12 - 15 Julwww.colours.cz

ROSKILDE FESTIVAL, Danska5 - 8 Julwww.roskilde-festival.dk

VILJANDI FOLK MUSIC FESTIVAL, Estonija, 26 - 29 Jul www.folk.ee

IMAGES OF THE MIDDLE EAST 2004-2007, DanskaAvgust - Septembarwww.dccd.dk

LES MÉDITERRANEENNES, Francuska, Avgustwww.lesmediterraneennes.fr

FESTIVAL OF WORLD CULTURES, Irska, 24 - 26 Avgustwww.festivalofworldcultures.com

ww

w.roskilde-festival.dk

43

Pišu: Maria Carelse (period do 2006. godine) Flemming Harrev (period od 2006.)

KRATAK PREGLED ISTORIJE WORLD MUSIC U DANSKOJ

Situacija na World Music sceni u Danskoj u proteklih 15-20 godina bila je potpuno drugačija od situacije danas s obzirom da je samo nekolicina sastava izvodila World Music i uglavnom su nastupali na privatnim skupovima ili na svečanim druženjima koja su se održavala širom zemlje.

Ustvari, mnogi bendovi su nastali zahvaljujući tim druženjima. Muzičari su počeli da istražuju muziku koja se izvodila u Južnoj Americi, Africi, Jamajki, Kubi itd. Činjenica je takođe da su ljudi iz tih različitih zemalja počeli da dolaze u Dansku da u njoj žive i da su neki od njih bili muzičari ili igrači. Oni su odmah stupali u kontakt sa Dancima i osnivali raznovrsne muzičke i igračke grupe. Većina tih sastava su bili polu-profesionalni ili amaterski. Bilo je vrlo malo profesionalnih sastava koji su se sastojali isključivo od Danaca. Tokom sledećih godina sastavi su poboljšavali kvalitet svog muziciranja a broj muzičara World Music orijentacije je rastao. I mediji su počeli da se interesuju za World Music. U to vreme pojavio se klub „Bananarepublic” koji je prezentovao samo World Music. To je bio prvi klub te vrste u Danskoj.

KAKO JE NASTALA WORLD MUSIC ASOCIJACIJA DANSKE

Što je prisustvo World Music u Danskoj bilo veće, to su i potrebe za tom muzikom rasle. Džez, rok i narodna muzika već su imali sopstvene organizacije koje su bile u stanju da obezbeđuju finansiranje muzičkih turneja po Danskoj i van nje i da sastave podržavaju na različite načine, ali se muzičari koji su izvodili World Music nisu uklapali u njihov muzički profil i stoga nisu uopšte mogli da dobiju finansijsku podršku. Zato je bilo neophodno da se osnuje organizacija koja će

zastupati njihove interese. Naime, deset muzičara World Music opredeljenja su se udružili i uputili su zahtev Danskom muzičkom savetu, koji je već finansirao druge muzičke organizacije, da subvencionira World Music

muzičare na isti način kao i njihove kolege. Posle izvesnog

vremena pregovori su urodili plodom i to je bila iskra za osnivanje World Music Asocijacije

DANSKI MODELZakonodavstvo

Od prvog broja „Etnoumlja” World Music Asocijacija Srbije pokreće inicijativu za donošenje zakonskog akta koji će na ispravan način urediti finansiranje srpske

World Music kao sastavnog dela Zakona o finansiranju muzike u Srbiji ili će predstavljati zaseban zakonski akt, s obzirom da ovo pitanje nije rešeno kod nas a od izuzetne je važnosti za sve koji su direktno vezani za World Music. Ovom prilikom upoznajemo vas sa načinom finansiranja

World Music u Danskoj, zahvaljujući organizaciji World Music Danska (ex-World Music Asocijacija Danske) koja je naš savetodavac u ovoj inicijativi. Smatramo da će nam „danski

model” pomoći da prevaziđemo probleme na koje su naši partneri nailazili zahvaljujući njihovom 15-godišnjem iskustvu. Ujedno molimo sve World Music stvaraoce u Srbiji, prvenstveno muzičare,

menadžere, diskografe i medije da se živo priključe našoj akciji zarad opšte afirmacije srpske World Music. Otvoreni smo i za druga reprezentativna udruženja u Srbiji koja okupljaju i

zastupaju interese predstavnika ostalih muzičkih grupa (pravaca) da formiramo stav i udruženi nastupimo pred Ministarstvom kulture. Nadamo se da će nam sistem finansiranja i uopšte

organizovanja i podrške Ministarstva kulture u Danskoj biti putokaz kako i u Srbiji valja pravilno urediti odnose između države i umetnika.

Aida N

adeem, poreklom

iz Iraka, predstavnica World M

usic Danske

Zakonodavstvo: Danski model

Danske. World Music Asocijacija Danske je neprofitna organizacija, koju je 1992. godine osnovala grupa muzičara, novinara, igrača i organizatora koncerata.

DANSKI ZAKON O MUZICI

Zakon o muzici, koji uključuje i World Music Asocijaciju Danske, star je 30 godina. Vlada finansira Ministarstvo kulture, a ono finansira Danski muzički savet (u visini od 80 miliona kruna, što je nešto više od 10 miliona evra godišnje). Danski muzički savet onda proučava molbe sa čitave danske muzičke scene, koja uključuje klasičnu, ritmičku muziku, muzičke škole itd. i odlučuje koga će da subvencionira. Dodeljeni iznosi su obično manji od traženih, ali se oni svake godine povećavaju.

AKTIVNOST WORLD MUSIC ASOCIJACIJE DANSKE DO 2006. GODINE

Asocijacija je na početku imala svoju prostoriju i sekretara sa nepunim radnim vremenom. Članovi Saveta i predsednik su bili birani na generalnoj godišnjoj skupštini. Članstvo u World Music Asocijaciji Danske je na individualnoj osnovi, otvoreno je za muzičare, igrače, novinare, organizacije, promotere i druge koji se interesuju za World Music. Asocijacija redovno objavljuje brošure sa objašnjenjima koju vrstu podrške pruža ciljnim grupama:

Finansijska podrška nastupima – subvencioniranje turneja profesionalnih World Music sastava koji održavaju koncerte u Danskoj i inostranstvu. Zahtevi se upućuju tokom čitave godine;

Subvencioniranje produkcije – za aranžmane i za aktivnosti oko promovisanja World Music – zahtevi se upućuju tokom čitave godine;

Tečajevi – skupovi i radionice sa svetski priznatim instruktorima. Druženje danskih World Music sastava sa vodećim međunarodnim muzičarima. Tečajevi i seminari na relevantne teme;

Festival – Udruženje je jedno od osnivača godišnjeg festivala "world.dk" i pruža asistenciju prilikom prezentovanja danske World Music na festivalu;

Reklamiranje/promovisanje – CD: World Music Danske. Asocijacija reklamira CD-ove, dva puta godišnje, nudeći selekciju vodećih danskih World Music sastava. CD-ovi se lansiraju u saradnji sa MXP (Danska muzika – izvoz i popularisanje);

Katalog o World Music u Danskoj – prezentira veliki broj bendova World Music, muzičare i igrače. Katalog se redovno ažurira na Web-sajtu Asocijacije, u sekcijama "kunstnerkatalog" odnosno "World music guide";

Womex – Asocijacija učestvuje na relevantnim sajmovima i promoviše dansku World Music.

Svako je dobrodošao ko želi da traži od Sekretarijata Asocijacije informaciju, savet ili uputstva u stvarima koje se tiču World Music.

KRATAK PRIKAZ RAZVOJA WORLD MUSIC U DANSKOJ TOKOM PROTEKLIH 15 GODINA

Otkako primamo godišnju subvenciju od Saveta danske muzike, iznos se povećao od 300.000 na 1,2 miliona kruna (oko 150.000 evra). Raspoloženje za finansiranje muzičke scene je veoma dobro. U 2001. godini napisan je izveštaj od strane Ministarstva za kulturu i trgovinu, u kome se kaže da je Danska izvela kulturu za 700 miliona kruna godišnje, od čega je veliki deo pripao izvozu muzike. U izveštaju se preporučuje da se preduzmu razne inicijative u cilju jačanja tržišta. Takođe je predložen i nov način obrazovanja kako bi se edukovala grupa ljudi da pruže pomoć muzičarima u savlađivanju teškoća prilikom sklapanja ugovora sa diskografima, njihovog distribuiranja i dr.

To edukovanje počelo je 2002. godine, na Konzervatorijumu ritmike u Kopenhagenu. Godine 1999, posle mnogo političkog lobiranja, država je odobrila 30 miliona kruna (oko 4 miliona evra) za finansiranje muzičkih klubova širom Danske. Danska je odobrila, u odnosu na svoju veličinu, jedan od najvećih budžeta za kulturu u svetu. Sa muzičko-političkog gledišta, stvari su išle na bolje, a onda su krenule u lošem pravcu u jesen 2001. godine. Državni radio je dobio četvrtu radio-stanicu što je značilo da su oni morali da rade na četiri radio-stanice, umesto na tri, za isti novac i zato su morali da žrtvuju neke programe, a među njima je bio i program „Globalni ritam”, koji je ranije imao novi-nara koji je predstavljao, kako World Music iz sveta, tako i World Music Danske – što je značilo da su

45

Zakonodavstvo: Danski model

naši sastavi imali mogućnost da putem radija prezentuju svoju muziku što je emitovano širom zemlje! Mi smo protestvovali zajedno sa organizacijom narodne muzike, čiji je program takođe bio ukinut, ali do sada bez rezultata. A onda u novembru veliki šok! Politička struktura koja je bila na vlasti osam godina i koja je imala razumevanja za naš rad izgubila je na izborima, na kojima je pobedila krajnja desnica. Novi ministar za kulturu je izjavio, zajedno sa ostalim ministrima i svim ekspertima, da se NVO organizacije, saveti itd, koji su dotle primali subvencije od države, moraju ili ukinuti, ili da im se subvencije drastično smanje. Svi umetnički saveti su morali da budu ukinuti i zamenjeni novim strukturama. Tako je u proleće 2002. godine nastala velika borba kako bi se ubedili funkcioneri vlade da smo mi dobra investicija i da oni ne mogu da urade naš posao bolje nego što to možemo mi jer oni jednostavno ne poznaju World Music scenu.

SITUACIJA OD 2006. GODINE

World Music Asocijaciju Danske od 1. januara 2006. godine zamenila je organizacija World Music Danska (World Music Denmark - WMD). To je praktično značilo ukidanje godišnje članarine od 200 DKK (oko 27 evra). Sada je za članstvo potrebna samo pisana molba i besplatno je. WMD je preuzela dužnosti i aktivnosti World Music Asocijacije Danske i nastavila njene aktivnosti i programe podrške. WMD je prepoznatljiva kao zvanična interesna grupa za World Music u Danskoj i prima godišnju subvenciju u iznosu od 1,7 miliona DKK (oko 230.000 evra) u 2007. godini od Danske Umetničke Agencije (Danish Arts Agency) koja je u nadležnosti Ministarstva kulture i koja je zamenila Danski muzički savet.

WMD je jedna od pet žanrovskih organizacija koja podržava muzičare koji žive u Danskoj i koji sviraju folk, džez, pop/rok, eksperimentalnu ili World Music. Viđeno iz danske perspektive, smatra se da danska folk muzika ne spada u kategoriju „World Music”. Definišemo je kao originalan stil muzike koji pripada jednoj od sledećih širih kategorija: afrička, brazilska, tango, salsa, ostali latinoamerički stilovi,

karibska/rege/ska, flamenko, balkanska/ciganska/klecmer, orijentalna, azijska, world fusion.

WMD ima različite programe finansijske podrške: olakšice za bendove sa više od 6 muzičara, finansiranje troškova transporta za danske sastave koji

nastupaju u drugim zemljama (neophodna su najmanje dva nastupa koja su plaćena od strane organizatora) i u Danskoj, finansiranje troškova organizovanja seminara i radionica na temu World Music, troškovi štampanja promotivnih materijala koji su u vezi sa koncertnim aktivnostima i dr. Takođe, organizacija je usredsredila svoje aktivnosti na godišnju dodelu nagrada za World Music stvaralaštvo, World Music „Upcoming Festival”, saradnju sa četiri džez festivala u Danskoj, izradu kataloga i web prezentacije na kojoj se nalazi Generalni informativni servis koji se

redovno ažurira. WMD trenutno

ima 250 registrovanih članova. Na sajtu se nalazi 200 danskih World Music sastava. WMD tokom godine poziva sastave da podnesu molbu za učešće na više festivala sa kojima sarađuje i zatim isplaćuje sastavima honorare za nastupe. Minimalna tarifa za nastupe u Danskoj je trenutno 1.500 DKK (oko 200 evra po

muzičaru) i nju određuje Udruženje danskih muzičara. Prema tome, neophodno je da muzičari od strane organizatora festivala (ili WMD) budu plaćeni za nastup da bi mogli da se prijave na Program podrške za troškove transporta koji raspisuje Ministarstvo kulture Danske. Ovaj program obezbeđuje sastavima da mogu da prihvate poslove i udaljenim delovima zemlje.

Danska umetnička agencija takođe obezbeđuje sredstva za tromesečni Djembe Magazin godišnjom subvencijom od 200.000 DKK. Magazin se štampa u 2000 primeraka i većim delom je posvećen danskoj World Music sceni. Uz oktobarski broj čitaoci dobijaju CD-kompilaciju danske World Music i imaju mogućnost da glasaju za World Music pesmu godine.

Maria C

arelse dodeljuje nagradu za World M

usic stvaralaštvo u Danskoj za 2006. godinu

Kle

zmer

duo

(ww

w.k

lezm

erdu

o.dk

)

46

snivač i direktor Nišville produkcije Ivan Blagojević je uložio mnogo svoje energije (i para) da 1995. godine povrati u život O

Niški Jazz festival Nišville, nakon četiri godine neodržavanja zbog smrti jednog od osnivača, Bratislava-Bate Anastasijevića, čije ime danas nosi glavna nagrada festivala. Zahvaljujući njegovom entuzijazmu, Internacionalni Jazz festival Nišville je danas najprestižniji srpski jazz festival koji je koncepcijski naročito naklonjen fuziji džeza sa ostalim muzičkim pravcima (etno jazz, acid jazz i sl.) kao i promociji tradicionalnih muzičkih vrednosti zemalja učesnica pa nije pogrešno da Nišvill nazovemo, pored jazz i world music festivalom.

Osnovni problem sa kojim se Blagojević suočava je nerazumevanje Ministarstva kulture i lokalnih organa uprave u vezi sa nedovoljnom finansijskom pomoći festivalu. Da li će ove godine pomoć države i grada Niša biti adekvatna?

Džez festival „Nišvil“ nije dobio status manifestacije od nacionalnog značaja, samim tim i značajnija sredstva od Ministarstva kulture za

realizaciju programa od 15. do 18. maja na Letnjoj pozornici u Tvrđavi. Kako stvari za sada stoje, ovom festivalu - u poslednjih nekoliko godina i najposeće-nijem u ovom delu Srbije, preostaje da sačeka novac iz gradskog, pokroviteljskog budžeta, odakle je planirano pet miliona dinara, a odobrena su dva.-Stvar oko nacionalnog statusa još uvek ne smatramo završenom, razgovaraćemo sa Ministarstvom kulture novoformirane republičke Vlade i nadamo se promeni „kriterijuma“, izjavio je Ivan Blagojević, direktor „Nišvila“. On naglašava da će na osnovu odgovora novog ministra kulture biti jasno da li će se regionalizacija Srbije odvijati isključivo u pravcu severa ili će se prekinuti trend „nefer“ odluka po pitanju juga Srbije, od kojih je jedna, kako kaže, i zaobilaženje „Filmskih susreta“ prilikom odlučivanja o Nacionalnom filmskom festivalu u Srbiji.

Redakcija „Etnoumlja” koristi priliku da pruži podršku organizatorima „Nišvila” da istraju u svojoj zamisli i poručuje odgovorima u Ministarstvu kulture da još jednom razmisle o mogućnosti da ovaj festival dobije status manifestacije od nacionalnog značaja.

Festivali u Srbiji

Organizatori "Nišville jazz festivala" uputili su inicijativu Ministarstvu kulture da ova manifestacija postane Nacionalni jazz festival. Ivan Blagojević, direktor festivala

rekao je da bi po tom predlogu festival postao "svojevrsni brend umetničke muzike i promoter nacionalne etno tradicije fuzionisane sa klasičnom jazz muzikom".

NIŠVILLE JAZZ FESTIVALw

ww

.nisville.com

15.08. SREDA 19:30-SNEŽANA SPASIĆ, NAISSA & VLATKO STEFANOVSKI TRIO-OSKAR SCHONNING BAND-LARRY CORYELL, LENNY WHITE, VICTOR BAILEY (SAD)-KARANDILA (Bug.)-LUCAS VAN MERWIJK & DRUMS UNITED (Hol.)16.08. ČETVRTAK 19:30-YOUNG MUSIC CARAVAN (Nem.)-DJABE (Mađ.)-LAKI LATINO (Hol./Nem.)-THE BALKAN AVELANCHE (Srb.)-IKE TURNER & THE KINGS OF RHYTHM (SAD)-TWO BAGS BLUESMAN & PAN BAND

17.08. PETAK 19:30-PENNY FORD & NIŠKI KAMERNI HOR (SAD/Srb.)-BORIS KOVAČ BAND (Srb.)-MILCHO LEVIEV & VICKY ALMAZIDU (USA-Greece-Bulgaria) -ZORAN PREDIN I ORKESTAR ADIO PAMETI (Slo)18.08. SUBOTA 19:30-DELAWARE STATE UNIVERSITY JAZZ COMBO & DONALD BYRD (SAD)-ILLINX (Fra.)-TIFANE (Haiti)-JO MIKOVIC KVARTET-NILS PETTER MOLVAER (Norv.)

Program 24 Internacionalnog jazz festivala "NIŠVILLE" (Niška tvrđava, Letnje pozornice, 15-18. 08. 2007.)

Milcho Leviev, foto: www.milcholeviev.net

a proteklom Nišvil Džez festivalu koji je dostigao evropski nivo, završne večeri je nastupao kralj N

svetske etno scene Ivo Papazov sa svojim orkestrom, kao predstavnik Bugarske. Iako je Papazov od strane žirija BBS-a u 2005. godini proglašen za najbolji World Music sastav u Svetu, u Srbiji gotovo da je nepoznat. Nažalost, i u Nišu je malo ko znao o čemu se radi, pa su prvi tonovi delovali kao neočekivano iznenađenje. Zapanjujuća tehnika izvođača, neodoljivi asimetrični ritmovi Bugarske i snažan emotivni naboj, karakterističan za zemlju sa najmoćnijim folklorom na svetu, su prosto oduvali prvih desetak redova. Retko sam imao priliku da prisustvujem tako moćnom i ubedljivom nastupu muzičara koji su se smenjivali jedan za drugim, ostavljajući nas bez daha. Koncert je odslikao neverovatan sled muzičkih ideja, od etno ambijenta do ekstazičnog ritma napunjenog virtuoznim pasažima, koji su povremeno koketirali sa džezom da bi se začuo i glas ženskog grlenog pevanja od koga se koža ježi. Iako sam ranije slušao Papazova ali ne uživo, bio sam zatečen snagom muzičkog izraza koji se pretvorio u pravi paganski slovenski ritual. Papazov i njegovi muzičari vladaju svim južno balkanskim melosima, uz čestu upotrebu Trakije, makama pa i srpskog zvuka niškog kraja, jer je sve tako blizu i organski povezano. Sam Papazov izjavljuje da je odrastao na srpskoj muzici i šopskoj salati. U sastavu se našao i čuveni bugarski majstor na harmonici Petar Ralčev, kao i kavalista, učitelj poznatom umetniku Teodosiju Spasovom, koji samo što je sišao sa podijuma, nastupajući sa Bili Kobamom.

Orkestar Ivo Papazova, za koga sam prvi put davno čuo od Bata Kande, već godinama nastupa na velikim džez festivalima u svetu. Ne skida se sa holandskog Nord Si festivala, najvećeg u Evropi. Da li to uopšte ima veze sa džezom pitaju se mnogi ljubitelji te muzike? Postoji improvizacija na zadatu temu i harmoniju ali na bugarski način. Povremeno je teško razlučiti folklor od džeza, onakvog kakvog smo navikli da slušamo. To sigurno nije soul i bluz koji dolazi iz Amerike. To je soul koji stiže sa Balkana, podsećajući na svoj sopstveni život i arhetipove. Kada smo mislili da je sve završeno i da više nema šta da se odsvira, kada zapanjujuće vešt bubnjar pada u trans, klavijaturista ustaje i počinje da svira bugarski žičani narodni instrument, Gadulku sa đavolskom tehnikom. Zar je i ovo moguće? - uzviknu neko iz publike.

Ivo Papazov nas je na kraju pozdravio sa Užičkim kolom. Dok su se niški muzičari, po završetku koncerta ustremili na bubnjara, proveravajući da li je od krvi i mesa, odlazio sam pitajući se hoće li neko pametan dovesti ovaj sastav u

skorije vreme u Beograd? Do tada će Bugarska izvoziti svoje strateške kulturne proizvode u svet, kao što to odavno radi. Misteriozni Glasovi Bugarske, Teodosij Spasov, Milčo Levijev, Šterev Simeon i ostali grade ugled svoje zemlje, jer njihovo ministarstvo za kulturu vodi računa o tome.

Tih dana nisam imao više potrebu da slušam ništa. Išao sam na prebranac, šopsku salatu i paprike u ulju, još uvek pod utiskom tonova Papazova. Niš je jedini grad na svetu koji ima, između ostalog i ljut burek. Takav je naš etno. To je naš soul.

Dragomir Milenković

IVO PAPAZOVKoncerti

12. avgusta 2006. godine na XXIII Internacionalnom Nišville jazz festivalu između ostalih nastupio je i Ivo Papazov Wedding Orchestra

foto:ww

w.nisville.com

Diskografija Iva Papazova:

Orpheus Ascending (1989) - Ivo Papasov & His OrchestraBalkanology (1991) - Ivo Papasov & His OrchestraAddis Ababa (1992) - Alemayehu EsheteEquinox (1993) - EquinoxInstruments (A Collection of Instrumentalists on Hannibal Records) (1993) - Various ArtistsBest of Both Worlds: Rykodisc/Hannibal World Music Sampler (1994) - Various ArtistsNouvelles Polyphonies Corses (1998) - Nouvelles Polyphonies CorsesThracian Rhapsody: New Wedding Music of Bulgaria, Vol. 2 (2001) - Yîldîz Ibrahimova & Ivo PapasovTogether Again (2005)

48

Ivan

Čol

ović

49

WORLD MUSIC 24 h

WEB PREZENTACIJA WORLD MUSIC ASOCIJACIJE SRBIJE

etnoumlje@yahoo.com

MAGAZIN ETNOUMLJE NA INTERNETU:

www.worldmusic.autentik.net

Aktivnosti Registar Projekti Edukacija Izdanja

ivota Milanović (1961.), umetnik iz sela Belice kraj Jagodine, za sebe kaže da je konceptualista. Slika od 1981. godine. Ž

Kritičari kažu da se on u svom stilu kretao ka sve jačem prečišćavanju i razdvajanju oblika i motiva koji su vezani za tradicionalnu umetnost Indije kao i, uopšte, za poreklo naroda i muziku. Uprostio je svoj kolorit sveden na jednostavne površine prošarene crtežima koji podsećaju na umetnost drevnih civilizacija. Milanovićev stil je u jednom razumljivom obliku, koji je blizak detetu, ali iza naizgled naivnog dečijeg crteža, krije se izuzetno znanje i erudicija. Priča koju kriju Milanovićeve slike, koje su u jednom trenutku i u formi skulpture, pune su dinamike, u svojoj kompoziciji približavajući se asocijativnim temama. Umetnik je gotovo objektivan u svojoj nadrealističkoj viziji motiva. „Šematizovane, stilizovane figure plove umetničkim mislima, neretko duhovitim, svejedno vedrim, punim simbola. To su figure svedenih formi, u kontekstu sižea koji otkriva sasvim lične parabole, intenzivnog ritma i toplih kolorističkih orkestracija”. (Nina Krstić, istoričar umetnosti).

Slike Živote Milanovića kao da su izašle iz romana Milorada Pavića

Umetnička radionica©

WM

AS

2020

50

ETNOUMLJE : Srpski world music magazin (ISSN 1452-9920) Broj 1 / Leto 2007 SADRŽAJ: str. 4 Istok/Zapad: DVA RAZUMEVANJA POJMA WORLD MUSIC Autor: Oliver ðorñević Pojam World Music u Svetu je prihvaćen na dva načina. U SAD i većem delu Evrope, pod ovim pojmom podrazumeva se tradicionalna muzika i muzika koja je nastala na osnovu tradicionalne muzike poslednjih decenija (fusion). U daleko većem ostatku Sveta (Balkan, Irska, Latinska Amerika, Azija i Afrika), World Music se odnosi na novi muzički pravac nastao ukrštanjem tradicionalne muzike i savremenih muzičkih pravaca (jazz, rock, pop, punk, ambient, techno itd.). str. 5-6 Teorija: WORLD MUSIC – PREDMET ISTRAŽIVANJA Autor: Jasmina Milojević Zadaci mog saopštenja skromni su sa stanovišta etnomuzikološkog istraživanja imajući u vidu mnoštvo polja interesovanja i metodologiju rada koje je ona razvila, osobito tokom poslednje tri decenije. Ipak, svoñenje na samo nekoliko problema nužno je s obzirom da pojam world music jos uvek nije definisan i da je stvaranje muzike koja se pod tim pojmom podrazumeva tek tokom poslednjih godina bar u našoj sredini, dobila pun zamah. Stoga ću se u nekoliko crtica osvrnuti na neke parametre koji su važni za izučavanje ovog fenomena. str. 7-8 Jubilej: HAZARI – REKAPITULACIJA Autor: Oliver ðorñević Povodom 15-godišnjice postojanja Hazara, osnivač i kompozitor ovog sastava, Dragomir Milenković, izmeñu ostalog govori da muzikom leči sebe i druge. Hazari imaju tri zasebna programa: Tradicionalni zvuk, Balkanski džez i etno elektroniku. Postoji i četvrta priča za neka bolja vremena. To je New Age na balkanski način. str. 9-10 Stav: IZVESNA BUDUĆNOST SRPSKE WORLD MUSIC Autor: Dragomir Milenković „Nova balkanska muzika” koja može da se izjednači sa World Music kulturom donela je muzičarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, biće više slušani u sopstvenoj zemlji, a drugo, biće više cenjeni i slušani u inostranstvu. str. 11-12 Festivali u Svetu: WOMAD Priredio: Nenad Kostić Jedan od najznačajnijih dogañaja u globalnom kalendaru vorld muzike je festival WOMAD (World of Music, Arts and Dance), koji je posvećen, kako organizatori kažu, deljenju i slavljenju svetske muzičke, likovne i plesne baštine. str. 14 Lokalne scene: JAGODINSKA WORLD MUSIC SCENA Priredio: Oliver ðorñević U Srbiji, gotovo u svim sredinama, opstaju brojni World Music sastavi koji su nepravedno zapostavljeni, neafirmisani i većina njih je na marginama kulturnih zbivanja u državi. Ne možete ih videti na visoko-budžetskim festivalima i ne objavljuju za renomirane izdavačke kuće… Prepušteni su sami sebi što znači entuzijazmu i veri da ono što stvaraju vredi. str. 15-16 Balkan: SNEVAČI U SVETU PRODAVACA SNOVA Autor: Branislav Nikolić Dajemo izvod iz intervjua sa Peceom Nikolovskim iz poznatog bitoljskog sastava Foltin koji je objavljen u Online Magazinu Plastelin.

I

str. 17-24, 29-38 Etnomuzikologija: PRIKAZ TRADICIONALNIH MUZI ČKIH INSTRUMENATA ZASTUPLJENIH U MUZICI ANDA SA OSVRTOM NA OSNOVNE RITMI ČKE OBRASCE Autori: Stanislav Stanojević, Snežana Stanojević i Vladimir Lazić (Ansambl Paćamama) Prilog sadrži kratak opis i načine konstrukcije narodnih muzičkih instrumenata sa Anda, koji se koriste u Boliviji, Peruu, Ekvadoru i Argentini. str. 39-40 Prikazi: ORIGINALNI ZVUCI JUGA GRUPE IZVOR Autor: Oliver ðorñević Razgovaramo sa članovima grupe Izvor iz Vranja koja je po mišljenju javnosti i kritičara meñu najperspektivnijim sastavima World Music orijentacije u Srbiji. Njihova misija je očuvanje muzičke baštine našeg kraja kao i kulturno srodnih prostora. str. 40 Recenzija: CD „OGREJALA MESE ČINA” Autor: Dragomir Milenković Danima sam u strepnji i uz rizik da se ne razočaram, tragao za bilo kakvim falšom ili nedoživljenim tonom, kao surovi južnjak kome je Vranje i Prizren krvna slika. Uzalud. Ivana je zaista besprekorna pevačica i to u svim redovima veličina. Ona jednostavno peva iz srca, očaravajuće, dodajući slušaocu neprekidno novu emotivnu snagu, uz slikoviti doživljaj predela sa kojih potiču pesme, poput arhetipske srpske vile. str. 41 Tradicija: ’EJ, RUDNIČE, TI PLANINO STARA Autori: Radmila Petrović i Jelena Jovanović Grupa „Crnućanka” iz sela Gornje Crnuće više decenija neguje karakteristično narodno pevanje i sviranje rudničkog kraja. U toku poslednje četiri decenije rada, grupa je učestvovala na mnogobrojnim saborima, priredbama i festivalima širom Srbije i u inostranstvu. Na predlog Meñunarodne evropske komisije, 1976. godine dodeljena im je Evropska nagrada za narodnu umetnost. str. 42 WORLD MUSIC WEB Autor: Oliver ðorñević Meñu najpoznatijim Web prezentacijama koje za temu imaju World Music ubraja se Internet FolkWorld Magazin koji ovom prilikom svim zaljubljenicima u Muziku Sveta preporučujemo. str. 44-46 Zakonodavstvo: DANSKI MODEL Autori: Maria Carelse i Flemming Harrev Pokrećemo inicijativu za donošenje zakonskog akta koji će na ispravan način urediti finansiranje srpske World Music kao sastavnog dela Zakona o finansiranju muzike u Srbiji ili će predstavljati zaseban zakonski akt, s obzirom da ovo pitanje nije rešeno kod nas a od izuzetne je važnosti za sve koji su direktno vezani za World Music. Ovom prilikom upoznajemo vas sa načinom finansiranja World Music u Danskoj, zahvaljujući organizaciji World Music Danska (WMD) koja je naš savetodavac u ovoj inicijativi. Smatramo da će nam danski model pomoći da prevaziñemo probleme na koje su naši partneri nailazili zahvaljujući njihovom 15-godišnjem iskustvu. Ujedno molimo sve World Music stvaraoce u Srbiji, prvenstveno muzičare, menadžere, diskografe i medije da se živo priključe našoj akciji zarad opšte afirmacije srpske World Music. Otvoreni smo i za druga reprezentativna udruženja u Srbiji koja okupljaju i zastupaju interese ostalih muzičkih grupa (pravaca) da formiramo stav i udruženi nastupimo pred Ministarstvom kulture. Nadamo se da će nam sistem finansiranja i uopšte organizovanja i podrške Ministarstva kulture u Danskoj biti putokaz kako i u Srbiji pravilno urediti odnose izmeñu države i umetnika. str. 47 Koncerti: IVO PAPAZOV U NIŠU Autor: Dragomir Milenković 12. avgusta 2006. godine na XXIII Internacionalnom Nišville jazz festivalu izmeñu ostalih nastupio je i Ivo Papazov Wedding Orchestra

II