Crveno i plavo u dugiBio jednom jedan car i imao mladog i mudrog sina koji se zvao Kai. . . ”Tako pocinje jedna od najlepsih kineskih bajki koja kazuje kako su pre

mnogo, mnogo godina ziveli u staroj Kini decak Kai i devojcica Tai. Medjunjima se razvila velika, neraskidiva ljubav. Ali, avaj! Kai je bio naslednikcarskog prestola, a Tai samo siromasna, lepa devojcica. Neumoljivi zakoni iobicaji carstva nisu dozvoljavali njihovu ljubav. . . i zato su Kai i Tai izabrali– zajednicku smrt. U trenutku kada su umirali, tako bajka kaze, na nebu sepojavila duga.

Potom se godinama, s kolena na koleno, prenosilo predanje, rodjeno utoj bajci, da su Tai i Kai – crveno i plavo u dugi i da ih vise niko, dok postojisvet, nece moci da razdvoji!

Tako se to prica u ovoj divnoj kineskoj bajci. Svetlost i dugu krasenajlepse osobine. Ali, sta je, u stvari, svetlost, sta je duga, lisena poezije?

Cesto na prolecnom nebu posle plahih kisa, kada grane sunce, vidimosjajnu dugu kako se preliva raskosnim bojama. Ona nastaje prelamanjemi rasejavanjem Sunceve svetlosti u kisnim kapljicama koje padaju iz oblakaudaljenog od posmatraca.

Kruzni oblik duge i spektar njenih boja ljudi dugo nisu umeli da ras-tumace, pa su postavljane mnoge hipoteze. Medjutim, pravo objasnjenje ovejedinstvene prirodne pojave nasao je tek slavni engleski fizicar Isak Njutn(1642–1727), danas poznatiji po svojoj teoriji gravitacije.

Njutn je posmatrao prolazak svetlosti kroz staklenu prizmu. Zacudjen izadivljen, otkrio je da se beli svetlosni zrak, prolazeci kroz prizmu, razlazena trake duginih boja. Tako je Njutn dobio razlozio je na spektar duginihboja.

Kao izuzetno darovit fizicar i matematicar, covek sjajne intuicije i darazapazanja, Njutn se sa odusevljenjem bacio na izucavanje osobina svetlosti.Ali, u isto vreme, time se bavio i veliki holandski fizicar – Kristijan Hajgens(1629–1695), pa je izmedju njih ubrzo izbio zustar naucni spor. Hajgens jesmatrao da je svetlost talasne prirode, a Njutn da ona predstavlja sicusnecestice u zivahnom kretanju. Hajgens je potezao nesporne argumente uvezi sa prostiranjem svetlosti i interferencijom, a Njutn – dugu i pojaveprelamanja.

U prvi mah, zahvaljujuci eksperimentima koji su tada izvodjeni, Haj-gensovo je misljenje prevagnulo i pored ogromnog naucnog autoriteta kojije uzivao Njutn. Medjutim, krajem proslog i pocetkom ovog veka, pona-jvise zahvaljujuci pojavi foto elektricnog efekta i Ajnstajnovog objasnjenjate pojave, Njutnovo shvatanje stice znacajno priznanje.

1

Mi danas znamo da su i Hajgens i Njutn bili u pravu, ali i to da je svakood njih video samo deo istine. U stvari, svetlost poseduje i talasnu i cesticnuprirodu, koje ne samo da se medjusobno ne iskljucuju, vec se dopunjuju.Tako su se dopunila otkrica do kojih su dosla dva velikana nauke — kaocrveno i plavo u dugi.

Sve(ne)mirNajneshvatljivija stvar, kada je u pitanju Svemir, jeste to daje on shvatljiv.Ajnstajn

I mi se, poput nasih predaka, pitamo:

– Sta je Svemir?

– Kako je i kada nastao?

– Da li je vecan ili prolazan – kao druge pojave koje srecemo u Prirodi?

Da bismo saznali odgovore na ova pitanja, otvaramo stranice LETOPISASVEMIRA (1998. godine), ciji su autori hiljade naucnika sirom sveta.

Citamo uvodne reci svetske edicije ZNANJE: skrenemo paznju citaocimaovog letopisa da materijal izlozen u njemu predstavlja danasnje covekovovidjenje Svemira, poslednju rec naseg znanja, ali da se ono ne moze sma-trati konacnom istinom o Svemiru. Zato se mole pazljivi citaoci, narocitoistrazivaci, da svoja vredna zapazanja i zakljucke u vezi sa ovom knjigom imaterijom koju ona obradjuje dostave izdavacu edicije. . . ”

Prakticno nismo okrenuli ni prvu stranu, na samom smo pocetku, a vecvidimo da i mi imamo sta da primetimo i dodamo! Na koricama ove knjige,kao i dalje u tekstu, lepo pise: SVEMIR, a mi vec odavno pouzdano znamoda bi knjizi na ovu temu mnogo pre odgovaralo ime SVENEMIR. To stogasto je ova knjiga, doslovno od korice do korice — opis burnih dogadjaja kojisu se desavali u SVEMIRU SVENEMIRU.

Svemir je najveci prirodni objekt s kojim se covek srece. Od njega jeveca samo covekova masta. Dimenzije Svemira su ogromne i najbolje semogu iskazati merom koju koriste astronomi — svetlosnom godinom (jednasvetlosna godina, kao astronomska mera za duzinu, predstavlja put kojisvetlost predje za godinu dana i iznosi oko 10.000.000.000.000 km).

2

KUCA VELIKIH BROJEVASvemir sadrzi ogromnu kolicinu materije, priblizno deset hiljada milijardi mili-jarda puta vecu od Sunca, ili brojem iskazano:20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 grama(20 septendeciliona grama). Broj cestica u Svemiru je ogroman. Ukupan brojnukleona u njemu (protona i neutrona) iznosi oko 12× 1078. Da bismo taj brojpredstavili, iza broja 12 morali bismo da dopisemo jos 78 nula! U Svemiru imanajvise vodonika (90%), a zatim helijuma (9%). Svi ostali elementi cine samo1% svemirske materije.

Prema nasem sadasnjem znanju, Svemir izgleda kao ogromni decji balon.Njegov je precnik oko 20 milijardi svetlosnih godina i stalno se povecava.Nastao je pre nekih 15 milijardi godina dzinovskom eksplozijom jednog pra-jezgra koje je sadrzalo materiju nesluceno velike gustine za koju neki misleda je bila beskonacna, tj. da je Svemir postao iz – tacke!

Mozda cete posumnjati u izvore nasih podataka i znanja o tako davnomdogadjaju kome nismo prisustvovali. Ali mi raspolazemo i posmatraca uSvemiru, zaostalo svemirsko zracenje od 3 stepena apsolutne temperaturneskale (3K), obilnost izotopa u Prirodi, kao i mnoge druge cinjenice govoreda smo u pravu.

A ako ne gresimo kada je rec o proslosti Svemira, ima mnogo razloga dadosta tacno predvidimo i njegovu buducnost. Moderni fizicari, matematicari,teorijski fizicari i. . . — veruju u mogucnost da Svemir nije vecan, mada pos-toje i druga misljenja.

Jedna od mogucnosti je — da je Svemir zatvoren, tj. da se nece u ne-dogled siriti i da ce jednog dana, po isteku nekih 60 milijardi godina, klonutipoput dzinovskog balona. Gravitaciona sila ce tacku i tako ce, u velikomrazaranju, isceznuti svi oblici kojima se danas u Svemiru divimo. U stvari,sve ce biti pretvoreno u bezlicnu kasu materije fantasticne gustine.

I mozda ce, opet, iz jedne takve tacke, eksplozijom” nastati neki novisvemir?

Ako se to desi, onda ce o njemu u neko daleko buduce vreme noviletopisci, stvoreni prirodnom igrom zakonitosti i slucajnosti, na ko zna kojojgalaksiji i planeti, pisati i brisati knjigu koja ce, mozda, nositi tacan naslov— LETOPIS SVENEMIRA.

3

Prica o atomuPocetak ove price seze u daleku proslost, u vreme radjanja drevne civi-

lizacije. Pre vise od dva i po milenijuma, na obalama Jonskog mora, u starojHeladi, pocela je da se razvija atomisticka misao. Raspet izmedju sicusnog ibeskrajnog, covek je poceo da se pita iz cega su sve stvari na svetu sacinjene.

I tada, kada je covekova misao bila jedina mogla da mu pomogne utraganju za odgovorom na ovo pitanje, Lukrecije, Leukip i Demokrit dolazedo zakljucka da to moraju biti sicusne cestice — atomi (atom na grckomznaci nedeljiv).

Predstave o atomima u to vreme, a i mnogo kasnije, bile su veoma ma-glovite. Smatralo se da su to izuzetno male, okrugle cestice, koje su nedeljivei nepromenljive. Ali, za razliku od ovog atomistickog ucenja, bilo je i drugihkoja su zastupali filozofi tzv. idealisticke skole, sa Platonom na celu.

U stvari, prava naucna prica o atomima pocinje s razvojem modernehemije, s Daltonom i Avogadrom, pocetkom 19. veka. Pronalaskom zakona osjedinjavanju hemijskih elemenata u jedinjenja, umovanje o atomima dobiloje neoborivu eksperimentalnu potvrdu. Nauka je priznala postojanje atoma,a ideje grckih filozofa, materijalista, dozivele su trijumf.

Medjutim, krajem proslog veka, januara 1897. godine, kao grom iz vedraneba dolazi nagovestaj da se materija sastoji iz cestica jos manjih od atoma(Dz. Dz. Tomson). Kasnije, iste godine, zvanicno je potvrdjeno postojanjeelektrona. Time je srusena predstava o nedeljivosti atoma i utvrdjeno da suatomi slozene gradjevine sastavljene iz pozitivnih i negativnih cestica.

I, razume se, odmah se postavilo pitanje — kako su ove cestice raspored-jene u atomu, za koji se i dalje verovalo da predstavlja homogeno sfericnotelo.

Sledeci korak ucinjen je 1914. godine, kada je Ernest Raderford otkrioatomsko jezgro. Na osnovu Raderfordovog otkrica Bor je dao model premakome se atomi sastoje iz pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelek-trisanih elektrona koji kruze oko jezgra — kao sto planete kruze oko Sunca.Tako je nova slika atoma zamenila staru.Pokazalo se da je atom deljiv i dapostoje neke od njega jos sicusnije cestice.

Posle ovih otkrica, koja su se zbila u nepunih dvadeset godina, sledi nizuzbudljivih dogadjaja na atomskoj pozornici. Iz godine u godinu otkrivajuse sve neobicnije i zagonetnije cestice, ciji je zivot, uglavnom, veoma kratak.Tako ih se brzo nakupilo i vise od 100! Pri tom je zaista bilo tesko reci kojesu od njih elementarne, a koje nisu.

Ali, dve od tih cestica, pored elektrona — prvenca moderne atomistike,zasluzuju najvecu paznju u nasoj prici. To su proton (jezgro lakog vodonikovog

4

atoma) i neutron (neutralna cestica, mase priblizno jednake protonovojmasi). Osim lakog vodonika, atomi svih ostalih hemijskih elemenata kojesrecemo u prirodi, pored protona i elektrona, sadrze i neutrone.

Dok je proton otkriven u proslom veku, njegov pratilac u atomskimjezgrima — neutron pronadjen je tek 1932. godine (Dz. Cedvik). Iste go-dine, K.Anderson pronalazi cesticu koja ima masu jednaku masi elektrona,ali koja je suprotno naelektrisana. Tako je na scenu stupio pozitron, prvacestica antimaterije. Vremenom se pokazalo da je antimaterija jednako bo-gata cesticama kao i materija; tacnije, da svaka cestica materije ima svojuanticesticu i da se one medjusobno razlikuju samo po naelektrisanju.

Upitacete se — a koje su ostale cestice, do broja 100 i vise? To sucestice neobicnih imena i jos cudnijih svojstava: neutrini, mioni, pioni,kaoni. . . Sve se one grupisu u odredjene porodice u kojima, razmestenepo svojim svojstvima, zauzimaju polozaje kao da ih je neki nevidljivi umet-nik rasporedio — dobijaju se geometrijske slike u kojima se javlja simetrija,sklad.

U prvi mah, neke od ovih cestica smatrane su elementarnim, ali su novijaistrazivanja pokazala da su nase predstave o njima bile pogresne kao i pred-stave starih Grka o atomima. Danas znamo da se vecina ovih, nazovi ele-mentarnih cestica, sastoji iz jos sicusnijih delica materije — iz kvarkova. Atu vec pocinje nova prica o strukturi materije.

Da li ce ona ikada biti zavrsena ili ne — zavisi od toga da li se mater-ija moze da deli u beskraj, ili se na nekom njenom nivou stize do atoma,nedeljivih cestica, cije su postojanje naslutili veliki mislioci stare Helade.

Pocetak zivota na ZemljiVeliki engleski prirodnjak Carls Darvin (1809–1882) naslutio je jos u

proslom veku jedan od mogucih pravaca kojim je tekla prebioloska evolucijamaterije. U pismu svom prijatelju Hukeru on kaze:

proteinskih jedinjenja u toploj barici punoj amonijaka, svih vrsta fos-fatnih soli, svetlosti, toplote, elektriciteta i drugog, tada bi ova jedinjenjamogla da pretrpe jos slozenije promene”.

Tek mnogo godina kasnije, u nase doba, Harold Juri i Stenli Miler izvelisu svoj poznati eksperiment u kome su, umesto Darvinove jednostavne hemi-jske oblike, osnovna neorganska i organska jedinjenja koja se mogu naci narafu hemicara u svakoj laboratoriji. Dejstvom elektricnih praznjenja, malihi izboja koji su sarali parama ovih hemijskih jedinjenja i gasova zatvorenihu retortu, Juri i Miler su pokusali da oponasaju uslove koji su vladali naranoj Zemlji.

Nalaz ovog eksperimenta bio je fantastican — elektricna praznjenja su, u

5

ovako simuliranoj jednostavnih hemijskih jedinjenja stvorila amino kiseline,purine, pirimidine i druge hemijske materije koje cine vazne sastojke svakezive celije.

Taj eksperiment oznacio je prekretnicu u covekovom interesovanju zaprebiolosku evoluciju materije na Zemlji. Posle njega je izvedeno i mnogodrugih, jos slozenijih eksperimenata, pa se tako rodila nova grana naukekoja je pocela da sakuplja podatke o ranoj Zemlji i uslovima koji su na njojvladali, a uz to i da gleda i traga dalje od

Prema prvim rezultatima, bioloska evolucija materije pocela je preko 3milijarde godina. Znaci, za postanak prvih slozenijih organskih molekula,je na raspolaganju tek nesto vise od milijardu godina. Medjutim, najnovijaistrazivanja pokazuju da je ovaj period bio znatno kraci, pa, cak, neka odnjih navode na zakljucak da je sve pocelo i

Jedan od zagovornika kosmickog porekla zivota na Zemlji je cuveni en-gleski astronom ser Fred Hojl. On veruje da je kometama i asteroidimaprekrivenim ledom, pri njihovom kruzenju i fragmentaciji. Prema Hojlu iVikramasingeu, u jezgrima kometa postoje radioaktivni izotopi koji tokommiliona godina daju potrebnu energiju za izvodjenje mnogih hemijskih reak-cija, u kojima su se mogli izgraditi slozeniji oblici organskih jedinjenja. Ras-padanje komete u blizini Zemlje moglo je u proslosti da dovede do zasipanjaZemlje kisom vec stvorenih molekula, koji su na Zemlji nasli jos povoljnijeuslove za nove hemijske sinteze koje su vodile izgradnji zivih oblika materije.

I od ovako smele hipoteze – postoje jos smelije!Radio astronomi i astronomi su do sada u prostranstvima Svemira, u

medjuzvezdanom prostoru, otkrili preko 60 hemijskih jedinjenja, od kojihvise od 50 ima bioloski znacaj. Jedan od slozenih atoma! Iako su ovajedinjenja daleko od prvih znakova zivota (voda, amonijak, metan, metilalkohol i druga), ona nas upozoravaju da ne prenagljujemo u odbacivanjumesanja Svemira u nastanak zivota na Zemlji.

Zato Ponamperuma, bacajuci pogled put zvezda, kaze: je preplavljenhemijskim oblicima materije koje mi dobijamo u nasim primordijalnim eksper-imentima. Verovatno je najveci broj ovih hemijskih jedinjenja stvoren usvemirskom prostoru u dzinovskoj verziji nasih laboratorijskih eksperime-nata. . . ”

Kao sto vidimo, pitanje prebioloskog razvoja materije i nastanka zivotana ranoj Zemlji jos nije reseno, iako je od

A ako bismo se drzali zdravog razuma i verovatnoce, onda bismo, ipak,prednost u izvodjenju eksperimenata sa hemijskim oblicima koji su dovelido pojave zivota na nasoj planeti.

6

Suncokret i sisarka — matematicariMnoge zagonetke Prirode koje nauka postepeno odgoneta vezane su za

cele brojeve koji, kao sto iz matematike znamo, cesto prave neobicne nizove.Jedan takav znacajan niz celih brojeva pre vise vekova otkrio je ItalijanLeondardo Pizano Fibonaci, pa je taj niz po njemu i dobio svoje ime.

Tako niz brojeva: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21. . . zovemo Fibonacijevim nizom.Ako se samo malo udubite u njegovu konstrukciju, lako cete otkriti redja brojdo broja. Kao sto se mozete uveriti, svaki naredni clan ovog niza brojevadobija se zbrajanjem dva prethodna clana. Tako je, na primer, 5=3+2, a21=13+8. Sada vec mozete i sami da dodate nove clanove Fibonacijevomnizu. Pocnite sa: 21+13=34, a zatim 34+21=55. . . i tako redom, dokvam se ne dosadi ili dok se ne dosetite da se mozete pomoci kompjuterom.Veoma jednostavan program, nesto malo truda i mnogo, mnogo hartije — ieto vam nepreglednog mnostva clanova Fibonacijevog niza! Sada nam, posletolikog posla, ostaje jos da vidimo zbog cega je ovaj niz brojeva (koji je takojednostavan!) znacajan.

Ko bi poverovao da gradja sisarke, lice suncokreta, raspored lisca i granana drvecu. . . i mnogo sta drugo — zavise od Fibonacijevog niza brojeva!

Da li bi i jedan decak ili devojcica, dok otkidaju latice cveta i uzbud-jeno sapucu: da ishod ovog brojanja (a mozda i sudbina ljubavi) zavisi odmatematickog poretka brojeva. Skoro izvesno — da ne bi!

Medjutim, ako pazljivo izbrojite ljuspe na jednoj od sisarkinih spirala,dobicete neki od brojeva iz Fibonacijevog niza, recimo: 8, 13 ili 21. A i sun-cokret je veliki njegovih semenih plodova, poredjanih po spiralno uvijenimsarama, odgovaraju visim clanovima Fibonacijevog niza: 55, 89, 144 itd.

Nesto slicno srecemo i medju uglovima. Priroda narocito ceni tzv. zlatniugao, ugao od 137,5 stepeni. To je ugao koji deli krug na dva segmenta,tako da je odnos lukova nad manjim i vecim segmentom jednak odnosu lukanad vecim segmentom i obima kruga.

U ovo sto smo vam ispricali veoma smo sigurni. A sigurni smo i u toda Priroda nikada nije drzala sestar u ruci i opisivala krugove, a jos manjeda je na papiru ispitivala odnose njihovih razlicitih lukova, ili da je pomocukompjutera tragala za Fibonacijevim nizom brojeva.

Ali je ona, rukovodjena principima ekonomicne gradnje svojih oblika,uvek pronalazila najbolja matematicka resenja, kao sto su ona koja se krijuu Fibonacijevom nizu brojeva, u zlatnom preseku ili u zlatnom uglu.

Zato je slavni fizicar Albert Ajnstajn, koji je duboko poimao Prirodu,jednom prilikom rekao:

7

ponasa kao dobar ekonomista”.

8

Ko je najbrzi na svetu?Ko je najbrzi na svetu?Da li je to covek koji je pretrcao 100 metara za 9,84 sekunde, ili je to

gepard koji je u stanju da razvije brzinu vecu i od 100 kilometara na sat?Mozda je to zvuk sa svojih 330 metara u sekundi, ili nadzvucni avion prelecerastojanje od Vasingtona do Pariza za samo 3 sata i 36 minuta, ili. . .

Ali da ne bismo licitirali u nedogled ili zavirivali u poznatu Ginisovuknjigu, koja sadrzi na hiljade svetskih rekorda, nauke — Albertu Ajnstajnu.On nam je najbrza na svetu, da je bez premca kada je o brzini rec i da je utome, dok je sveta i veka, niko nece nadmasiti!

Veoma nas je zacudila takva kategoricna tvrdnja naucnika, jer dobroznamo da su oni velike sumnjalice i da retko izricu konacne sudove. Zatosmo se upitali: ovakvu tvrdnju ozbiljni dokazi?”

Kako nam se zurilo da dobijemo odgovor na ovo pitanje, uputili smose pravo u Institut za fiziku — da na pravom mestu cujemo kako je covekzakljucio da je svetlost nedostizni brzinski rekorder.

pricu mladi asistent instituta, teorijski fizicar, dopustaju da kazem da jesvetlost apsolutno najbrza na svetu, da je tako bilo uvek u proslosti i da cetako biti i u buducnosti. Ona se u vakuumu prostire brzinom od oko 300.000kilometara u sekundi. Da nekim slucajem njena brzina nije tolika, i samopostojanje Svemira i zivota u njemu, ovakvog kakvog ga mi poznajemo,bili bi dovedeni u pitanje. Kada bi se, nekim cudom, brzina svetlosti inajmanje promenila, doslo bi do katastrofe Svemira! To vas zacudjuje, ali –evo dokaza.”

kako je izmerena brzina svetlosti, zatim – zbog cega je ona granicnabrzina u realnom svetu i, na kraju, zasto od nje zavise sve tvorevine uPrirodi, pa cak o oblik naseg Svemira.”

naucnik Galileo Galilej, koji je ziveo u drugoj polovini 16. i prvoj polovini17. veka. Jedne veceri su se Galilej i njegov pomocnik popeli na dva medju-sobno udaljena brega u blizini Firence, noseci svako po jednu svetiljku, fenjersa zaklonom. Galilej je rekao asistentu da otkrije svoju svetiljku cim opazisvetlost njegove svetiljke sa drugog brega. Medjutim, dobijen je neocekivanirezultat – Galilej je prakticno istovremeno video svetlost asistentovog fen-jera kada bi skinuo zastor sa svoje svetiljke. Malo kasnjenje on je ispravnopripisao brzini reagovanja svog pomocnika”.

Pomislili smo da je tu prici kraj i da je Ajnstajn svoju tvrdnju zasnovaona ovom Galilejevom eksperimentu s fenjerima. Medjutim, silno smo seprevarili – to je bio samo pocetak jedne veoma duge i uzbudljive price.

Jupitera kao pomocnikom, nemacki astronom Remer je 1675. godine prvi

9

uspesno izmerio brzinu svetlosti, dobivsi vrednost od oko 300.000 kilometarau sekundi. Francuz Fizo 1849. u svojoj laboratoriji jos tacnije meri ovubrzinu, posle cega slede brojna sve tacnija merenja. Danas mi znamo dase svetlost u vakuumu prostire brzinom od 299.795,5 kilometara u sekundi,ili, bolje je reci – prostire se priblizno tom brzinom, jer sam siguran daje u medjuvremenu neko odredio jos koju decimalu ili poboljsao tacnostmerenja”.

Posto nismo cepidlake, a i ne bi nam mnogo vredelo da smo utvrdilijos neku cifru brzine svetlosti, podsetili smo mladog fizicara na Ajnstajna ipreostala pitanja na koja je obecao da ce nam dati odgovor.

teorijom relativnosti pokazao da se nijedno telo ne moze ubrzati do ilipreko brzine svetlosti. Za to bi bio potreban beskonacan izvor energije, veciod onog kojim raspolaze ceo Svemir ili milijarde milijardi takvih svemira.Onda mozemo reci da je brzina svetlosti najveca moguca brzina u svetu ukome zivimo. Neki fizicari, istina, razmatraju mogucnost postojanja i drugihvrsta svetova, u kojima bi postojali tahioni, cestice brze od svetlosti, ali tosu, za sada, samo mastanja. . . ”

pitanje. Brzina svetlosti je jedna od najvaznijih prirodnih konstanti odkoje zavisi struktura, pocev od elementarnih cestica – opeka materije – pasve do Svemira. I najmanje odstupanje od postojece vrednosti ove konstante,za koju su naucnici dokazali da se tokom milijardi godina postojanja svetanije menjala, dovelo bi do propasti ne samo atoma, vec i planeta, zvezda,galaksija, pa i Svemira, jer je sve u Prirodi krojeno arsinom u kome je brzinasvetlosti osnovna mera. Eto, to su razlozi zbog kojih verujem da Ajnstajnnije pogresio kada je svetlost proglasio najbrzom na svetu”.

10

Orijentir Talitusa saltatoraPazljivim posmatranjem, vrseci razlicite eksperimente i analize, naucnici

su otkrili mnoge orijentire pomocu kojih se zivotinje orijentisu u prostoru.Sicusna magneticna bakterija za svoju navigaciju koristi Zemljino magnetnopolje, neki termiti se orijentisu pomocu obrisa sume, dok se pcele, ptice,kraba i druge zivotinje upravljaju prema Suncu. Ono je najjasniji nebeskise mnogo ko prema njemu upravlja.

Posmatranjem ptica jednostavno je dokazati da im je Sunce zatvorili ukulu sa vise malih prozora koje bismo jednovremeno otvorili – lastavica bi,orijentisuci se prema Suncevim zracima, uvek izlazila u jednom pravcu, baskao i druge ptice, i lako bi pronalazila svoje gnezdo. Ali, ako bismo u istojkuli neke prozore zamracili, pa u prostoriju uneli ogledalo i pomocu njegaprevarena, ona bi poletela u pogresnom smeru, pod uglom od 180 stepeni uodnosu na smer u kome se nalazi njen dom.

A evo jos jednog interesantnog putnika. Latinsko ime ove zivotinjice jezaista zvucno: Talitus saltator. Ta je zivotinjica slicna morskim racicimai mozda bi jos dugo bila anonimna da se njom nisu pozabavili naucnici.Posmatrajuci je, oni su po prvi put otkrili da postoje i zivotinje koje se,necete verovati, orijentisu ne pomocu Sunca, vec – pomocu Meseca!

Da bi ovo proverili, istrazivaci su zamislili veoma jednostavan i duhoviteksperiment, koji je bez sumnje pokazao da Talitus saltator daje Mesecuprednost nad svim drugim orijentirima.

Buduci da ova mala zivotinja zivi u moru, naucnici su posli na morskuobalu da u prirodnoj sredini Saltatora izvedu svoj ogled. Za ovaj ogled onisu iskoristili jedno kopno, dva mora i mnogo racica.

Da biste sve bolje razumeli, pogledajte geografsku kartu Italije. Kao stoznate, italijansko kopno, oblika cizme, sa istoka zapljuskuju vode Jadran-skog, a sa zapada vode Ligurnijskog mora.

Kada su naucnici iz mora kod mesta Riminija, koje se nalazi na istocnojobali i kupa se u Jadranskom moru, izvadili racice – oni su se nepogresivovracali u more orijentisuci se po Mesecu. Nas pratilac im je svojom slabomsvetloscu pokazivao put ka istoku.

Ali kada su naucnici te iste jadranske racice, u noci obasjanoj mesecinom,preneli na zapadnu obalu italijanskog kopna, negde kraj grada Gombo kojise nalazi na obali Ligurnijskog mora — racici su se, kako su naucili odpamtiveka, opet slepo drzali istoka, misleci da idu ka moru. I tako su oni,umesto ka moru, krenuli put grada!

Racic, kao i lastavica, termit ili sicusna bakterija veruju svojim posto-janim orijentirima — Mesecu, Suncu, sumi i magnetnom polju,kao sto covek

11

veruje zvezdi Severnjaci koja mu je toliko puta bila pouzdan vodic kroz svetpun orijentira.

Covekov vidokrug Bogati smo po zvezdamaSekspir

Sigurno ste i vi za vreme vedrih noci osmatrali zvezdano nebo i pitali se:dokle seze covekov vidokrug? Sta covek vidi, a sta ne vidi na nebu?

Pod pogodnim uslovima na nebu, covek golim okom, pored Meseca, mozeda posmatra i planete: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Teze ceuociti Uran, koji Zemlji prilazi na 2,7 milijardi kilometara.

Izvan Suncevog sistema covek vidi mnostvo zvezda. Pomenimo samoneke koje pripadaju severnoj hemisferi neba: zvezda Alfa Kentauri udaljenaje oko 40.000 milijardi kilometara, tj. 4,3 svetlosne godine (svetlost u tokujedne godine predje rastojanje od 9,5 triliona kilometara); Betelgeza se nalazina 520 svetlosnih godina; plavicasti Rigel, iz sazvezdja Lava, na 90 svetlosnihgodina; a ogromni godina.

Covek jos vidi dvostruku skupinu zvezda u Perseju, na vise od 7.000 svet-losnih godina, a i pozadinsko svetlucanje nase galaksije, poznate u narodupod imenom

Prenesemo li pogled na obliznju galaksiju Andromedu, koja u svojimnedrima drzi vise od 100 milijardi zvezda i nalazi se na udaljenosti od 2miliona svetlosnih godina, dostici cemo granicu okom vidljivih objekata uSvemiru — covekov

Medjutim, prema danasnjem saznanju nauke, pretpostavlja se da precnikSvemira, koji mozemo zamisliti u vidu decjeg balona, premasa 20 milijardisvetlosnih godina (190.000.000.000.000.000.000.000 km)! Tako mozemo dazakljucimo da je nasem oku dostupan samo jedan stomilioniti deo Svemira!Saznavsi to, postaje nam jasno od kolikog su znacaja bila otkrica Galileja,Njutna, Hersela i drugih fizicara i astronoma, koji su svojim teleskopimahiljadostruko povecali covekov vidokrug i tako otvorili jedan novi svet, inacenedostupan covekovom oku. Ne samo da je time granica vidljivih objekatana nebu pomerena, vec su i inace nejasne tacke na nebu dobile odredjenijeoblike.

Od Galileja naovamo astronomija svakim danom osvaja nove prostoreneba. Optickoj astronomiji pridruzile su se nove astronomije: radio as-tronomija, astronomije na osnovu infracrvenog, ultraljubicastog, iks, gama,kosmickog zracenja, kao i neutrino cestica. Uz njih, u razvoju se nalazigravitaciona astronomija, koja ce biti idealna za posmatranje kataklizmickihkosmickih pojava u kojima ucestvuju objekti velikih masa.

Covekove astronomske opservatorije sve cesce napustaju Zemlju i sele se

12

u Kosmos. Razni sateliti nose teleskope i detektore zracenja koji pokrivajusiroki spektar energija u kome nam Svemir salje svoje

Prosirivsi svoj vidokrug skoro do samih (detektovan je kvazar na 13,5milijardi svetlosnih godina!), covek je iz tamnog, beskrajnog neba izroniobrojne astronomske zvezde dzinove, pulsare, kvazare, crne rupe, galaksije injihove rojeve i super-rojeve. . . A to je toliko mnogo otkrica da bi, mozda,mogao da pomisli da ce doci vreme kada astronomi nece imati sta da rade,vec ce, poput obicnih ljudi, samo posmatrati nebo i diviti mu se.

Onaj koji bi tako pomislio, morao bi da se seti reci cuvenog ruskognaucnika Konstantina Ciolkovskog, oca kosmonautike, koji je jednom rekao:

i buduce — nece predstavljati ni delic naseg neznanja”.Da je Ciolkovski u pravu — najbolji nam je dokaz do sada pruzilo nebo

sa svojim neiscrpnim tajnama.Evolucija pod okom istrazivacaJedan od najvecih naucnika svih vremena, Carls Darvin, otkrio je da

zivi oblici materije podlezu evoluciji. Utvrdio je da se materija na taj nacinusavrsava i stice nova svojstva koja zavise od prirodne sredine u kojoj seona razvija.

Za evoluciju zivog sveta postoji mnogo dokaza iz proslosti. Ipak, tosu uglavnom dokazi izvedeni na osnovu posmatranja fosila, vrsta koje sunekada postojale u jednom, a sada postoje u drugom obliku. Zato je biloveoma vazno naci i eksperimentalni dokaz evolucije koja bi se odigravalapred nasim ocima.

Pedesetih godina 20. veka Dzosua Lederberger, geneticar UniverzitetaViskonsin (SAD), izveo je sjajan bioloski eksperiment: proucavao je evolu-ciju zive materije na bakterijama koje samo tokom dve godine svoga zivota(razvoja) daju oko 7000 generacija! Buduci da zivot u svojim osnovnimmanifestacijama ne pravi razliku izmedju bakterije, cveta i coveka, Dzosuaje mogao da posmatra borbu zive materije za opstanak na nivou bakterija ida iz toga izvede dalekosezne zakljucke u vezi sa evolucijom.

On je na jednu vrstu bakterija dejstvovao njihovim ljutim neprijateljem— penicilinom, lekom koji i covek koristi u borbi protiv bakterija. Dzosua jepri tom nasao da se priblizno na svakih 100 miliona bakterija koje penicilinubija javlja jedna bakterija koja je otporna na penicilin i koja prezivljavanjegovo prisustvo. Zahvaljujuci njoj i njenom potomstvu, posmatrani bak-terijski soj daje izdanak koji je u stanju da prezivi delovanje penicilina i dau njegovom prisustvu stvara generacije na koje on nema efekta.

Ovakvo produzenje vrste putem evolucije moguce je zahvaljujuci po-javi mutacije koja se desava u bakterijama, a takodje i u drugim visim

13

vrstama. Mutacije su neznatne promene strukture zive materije, tacnije— promene njenog osnovnog dezoksiribonukleinske kiseline) koje mogu daimaju dalekosezne posledice.

Zahvaljujuci uistinu maloj promeni molekula DNK, koja, na primer, nijeveca od promene samo jednog slova na vise od dvadeset stranica teksta oveknjige, bakterija je bila u stanju da prezivi i da da potomstvo otporno napenicilina.

Tako je istrazivac Lederberger svojim ocima posmatrao evoluciju zivematerije, pojavu koju je prvi otkrio Carls Darvin u proslom veku. To je bilanova potvrda naucnog pogleda na postanak i razvoj zivota, a istovremeno iporaz shvatanja prema kojima je zivot nastao dejstvom neke sile”, pod cijomse kontrolom, navodno, i sada nalazi.

Muzika nebeskih sfera Naucnik ne proucava Prirodu zato sto je to ko-risno. On je izucava zato sto uziva u tome, a uziva zato sto je ona lepa.Poenkare

Jedno od velikih, pa mozda i najvecih cuda na koje covek nailazi kadaproucava Prirodu jeste igra malih celih brojeva, koja je presudna u mnogimslucajevima — kod porodica elementarnih cestica, zracenja atoma, strukturesisarke i suncokreta, pa cak i kretanja nebeskih tela.

Zbog cega je Priroda sjajan matematicar i zasto se najvise sluzi malimcelim brojevima, kao sto su: 1, 2, 3, 4,. . . ?

Dobro, rekli bismo, ona ceni jedinku, stalno svoje podanike i s njimaizvodi neobicne igre dodavanja i oduzimanja, mnozenja i deljenja. Ovobismo objasnjenje nekako i mogli da prihvatimo, na primer, kada je rec okvarkovima, atomima natrijuma ili molekulima DNK. Ali kako da shvatimotu igru kada su u pitanju gromadna tela, kao sto su ona u Suncevom sistemu?

Jos su stari Grci bili zadivljeni harmonicnim pojavama kretanja nebeskihtela. Pitagorejci su u njima otkrivali odnose medju tonovima u muzici. Ali,ovog puta necemo se baviti planetama, vec nekim manjim nebeskim telima,kako bismo istakli dokle ide to savrsenstvo i harmonija u

Posmatrajmo dva Saturnova satelita — Titan i Hiperion. Oni kruze okoSaturna sa periodama kruzenja koje se odnose kao 3:4. Na drugoj strani,tri unutrasnja Jupiterova satelita imaju periode koje se odnose kao 1:2:4.Kada napomenemo da se ovaj odnos odrzava tako dobro da se ne opazajupromene ni na devetoj znacajnoj cifri (!), nasem cudjenju, zaista, ne mozebiti kraja.

Takodje znamo da Zemljin pratilac — Mesec okrece samo jedno liceprema Zemlji svom od njega. I to je rezultat izvanredno finog usaglasavanjaMesecevih kretanja — kruzenja oko maticne planete i rotacije oko sop-

14

stvene ose. Otud moramo da zakljucimo da ove pravilnosti, sto podsecajuna muziku, nikako ne mogu biti slucajne, vec da se u njima kriju dubokezakonitosti.

Harmonicno ponasanje tri Jupiteru najbliza satelita poznavao je jos PjerSimon Laplas, slavni francuski matematicar iz 18. veka. Njega je izucavanjuovog problema privukla cinjenica da se pomenuta tri satelita povremenonalaze na jednoj pravoj liniji koja prolazi kroz njihova sredista i srediste plan-ete Jupiter. Ali tek pocetkom naseg stoleca, kretanje Jupiterovih satelitamoglo je da bude praceno s velikom tacnoscu. Tako je otkriveno da Jupiterunajblizi satelit Jo zavrsava jedno kruzenje oko Jupitera za dva puta kracevreme od po rastojanju narednog satelita — Evrope, a Evropa, opet, za dvaputa krace vreme od treceg satelita — Ganimeda.

Dva americka naucnika pokusala su da objasne ovu igru brojeva”. CarlsJoder je pretpostavio da je Jo u proslosti lezao unutar Evropine orbite ida je gravitaciono delovanje izmedju Jupitera i satelita, kombinovano sadejstvom gasova koji isticu sa Jupitera i odredilo sadasnje polozaje Joa,Evrope i Ganimeda. Prema Vizelu, tri satelita su tokom svog dugog kretanjarezonancu — harmonicni medjusobni odnos, a zatim su sve finije i finijeusaglasavali svoja kretanja oko maticne planete sa zahtevima rezonance.

Medjutim, svaka igra, pa i igra celih brojeva u Prirodi, ima konkretneposledice. Naucnici su izracunali da zbog velike izduzenosti svoje putanje, Jomora da se zagreva tri puta vise od Meseca i da bi trebalo da ima tecno jezgroi cvrst omotac. Oni su svoja smela predvidjanja o strukturi ovog Jupiterovogsatelita krunisali tvrdnjom da se na Jou moze ocekivati postojanje aktivnihvulkana.

I samo tri dana posto je u cuvenom casopisu za nauku tvrdnjom, 5.marta 1979. godine vasionska letelica 1” pocela je na Zemlju da salje slikeJoa, na kojima su se ukazivali obrisi osam aktivnih vulkana!

A da izmedju vulkana i malih celih brojeva i njihove igre u Suncevomsistemu postoje neke neobicne veze — u to vas vise ne moramo ubedjivati.

Foto-aparat za atomske cesticeUlazimo u najneobicniju potpuni mrak. Palimo skiljavo svetlo i u po-

lutami prvo zapazamo potpuno crne zidove. Cak su i pod i plafon obojenicrnom bojom! I, uopste malo je stvari uokolo koje nisu crne ili tamne, kaoda neko u ovom podrumu fizicke laboratorije gaji pecurke, a ne da se baviistrazivanjem atoma.

Nasu paznju privlaci jedna kitnjasta povelja okacena o zid, nalik majs-torskom pismu kraljevskog fotografa. Prilazimo i citamo:

15

Nobelova nagrada za fiziku – Grand Prix za atomsku fotografiju pronalazacumaglene komoreC. T. R. Vilsonu

Tek kada smo ovo procitali, shvatili smo gde se nalazimo — u radnojsobi jednog od najvecih eksperimentalnih fizicara novijeg doba, coveka kojije konstruisao foto-aparat za atomske cestice”, tzv. Vilsonovu maglenu ko-moru.

Toga casa u sobu je stupio fotografov pomocnik”, mladi asistent Kevendisovelaboratorije. On nas pozdravlja i vodi ka instrumentu sto zauzima centralnomesto u sobi.

Vidite” govori nam on, ovo je cuvena Vilsonova komora koju je slavnifizicar napravio sam, svojom rukom! Ona i danas radi, pa mogu da vamnapravim neki atomski snimak, a i da vam na licu mesta objasnim principna kome funkcionise ovaj cudesan aparat. Sad cu ugasiti svetlo, a vi nemojteda se uplasite”.

Rekavsi to, on utrnu slabasno svetlo, te nasta mrkli mrak. Privuce namse kao macka i pomeri nas ka delu instrumenta gde smo ranije opazili nekakavstakleni cilindar prekriven debelom staklenom plocom.

Sada dobro otvorite oci i gledajte nadole!”U tom trenu nesto snazno prasnu i blesnu jaka svetlost. . . Iako smo se

prilicno trgli, sasvim smo dobro videli neke tanke, svetle koncice” u Vil-sonovoj komori kako se zrakasto pruzaju iz jedne tacke na sve strane.

To sto ste sada videli su tragovi alfa-cestica radioaktivnog izvora polonijuma–210 koji se nalazi u komori. Dobro, upitali biste: kako je moguce snim-iti tragove atomskih cestica, kada su one tako sicusne da ih je apsolutnonemoguce videti okom? E, tu se upravo i pokazala darovitost mog ucitelja,profesora Vilsona. On je izucavao nastajanje magle i uocio je da se prezasicenavodena para kondenzuje na jonima, naelektrisanim delicima atoma ili molekula.I tada mu je sinula fantasticna ideja — da vestackim putem, naglim povecanjemzapremine suda, dovede paru u komori do prezasicenja i tako je prisili da se,sada se vec i vi dosecate, kondenzuje na jonima koji se stvaraju duz traganaelektrisane cestice. Na jonima se stvaraju sicusne vodene kapljice. Osvetl-javanjem ovih kapljica jarkom svetloscu bleskalice dobija se vidljiv koncic uVilsonovoj komori, u stvari ”niska sicusnih bisera koja nam otkriva putcestica i druga zbivanja i tajne iz atomskog sveta”.

Potpuno opcinjeni onim sto smo videli, izlazimo na svetlo dana iz cuveneKevendisove laboratorije, zaleci sto nismo mogli da sretnemo najcuvenijegmedju svim fotografima — atomskog fotografa”, nobelovca C.T.R.Vilsona,koji je davno umro, ali cije ce delo jos dugo biti izvor nadahnuca mnogim

16

mladim istrazivacima.Cena Keopsove piramide

Cesto u govoru koristimo uzrecicu trista cuda”, iako je broj cuda danas,sto nam i ova knjiga dobro ilustruje, daleko odmakao od trista. Medjutim,u davna, stara vremena, cuda su po redu bila tacno izbrojana i mi znamoda je postojalo sedam svetskih cuda”. Do danasnjih dana odrzalo se samoprvo cudo — egipatske piramide.

Od 38 piramida najcuvenija je, bez sumnje, Keopsova, koju je premapisanju antickog istoricara Herodota gradilo 100.000 robova tokom punih 20godina! Ovaj kameni kolos, cijoj se velicini i lepoti i danas divimo, visok je147 metara, a za osnovu ima kvadrat sa stranicama od 233 metra.

Keopsova piramida sadrzi 2.300.000 ogromnih kamenih kocki, od kojihje svaka teska oko 2.500 kilograma. Gradjena oko 2.600. godine pre noveere, da bude grobnica egipatskih faraona iz cetvrte dinastije, ona je ostalakao trajno svedocanstvo jednog dalekog vremena i cudesne graditeljske mocicovekove.

Kako smo cesto skloni da se poredimo sa precima, upitajmo se — kakvesu nase danasnje mogucnosti kada je rec o ovakvim grandioznim poduhva-tima, kao sto je bila gradnja piramida? Ili, mozda, najbolje je da za arsin”uzmemo bas svetsko cudo” — Keopsovu piramidu!

Iako, mozda, nemamo takve ideje i mastu kao drevni graditelji i njihovinaredbodavci-faraoni, mi smo, bar u tehnickom pogledu daleko odmakli predstarim Egipcanima. U to nas, pored raznih brojnih pokazatelja, uverava iiskustvo — malo je piramida” naseg doba gradjeno stolecima. I na Mesecsmo se popeli”, prakticno, u jednoj generaciji.

Ali niceg nema bez solidne analize i racuna. A za to su najpoznatijimajstori — Japanci. Pored toga, oni su ne tako davno boravili vise meseciu Egiptu u vezi sa nekim gradjevinskim poslovima, pa im je palo na pametda izrade” i projekt Keopsove piramide.

Ekipa japanskih gradjevinara solidno je obavila svoj zadatak u Egiptu,a istovremeno je napravila i predracun” za piramidu. Ona je zakljucila dabi se pomocu najsavremenije gradjevinske tehnike Keopsova piramida danasmogla da podigne za oko 5 godina i da bi njena izgradnja u nasem novcukostala oko 30 puta manje nego u Keopsovo vreme. Tada je ona, premagrubim proracunima, stajala stari Egipat oko 20 milijardi danasnjih dolara,a to je gotovo koliko i americki program osvajanja Meseca!

Sluzeci se ovim kosmickim arsinom”, mozemo da se upitamo sta je vred-

17

nije — Keopsova piramida ili osvajanje Meseca. Bez lazne skromnosti,starim Egipcanima u ovom odmeravanju morali bismo da priznamo pobedu.Ali, u takvom zakljucivanju nesto nas sprecava — patnje hiljada robova kojisu prokleli i faraone i piramidu, koja i danas svedoci o sjaju i bedi tih davnoprohujalih vremena.

Beli se kosmicko jedroBucna plovidba prvog parobroda Klermona” rekom

Hadson, u Americi, koja se zbila 1807. godine, nije samo oznacila radjanjenove mornarice, vec i pocetak povlacenja jedrenjaka kojima su hrabri more-plovci dotada oplovili mnoga mora i okeane. Jedro i katarka preselili su seu muzeje i mornarske price, da bi za sva vremena ostali vezani za imenaMarka Pola, Magelana, Kristofora Kolumba i drugih morskih vukova, kojisu svojim drvenim brodovima, gonjeni vetrom i zeljom za pustolovinama isaznanjem, stizali do najskrivenijih kutaka Zemlje.

Ali da jedru i katarci jos nije dosao kraj i da se njima otvara jedno novomore — beskrajni kosmicki okean, daleko veci od svih nasih voda — svedocinam prica o belom usamljenom jedru”.

Tu pricu prvi je ispricao jedan od pionira kosmonautike, sovjetski naucnikKander. On je pre vise od pola stolece predlozio i teorijski dokazao mogucnostputovanja kroz Suncev sistem pomocu narocitih brodova — kosmickih je-drenjaka”. Ti novi jedrenjaci, umesto vetra, za pogon bi koristili pritisakSuncevih zraka!

Zamislimo jedrilicu cije se jedro beli negde u Suncevom sistemu. Nanju bi, kao i na svaki drugi objekt u nasem delu kosmosa, delovale dve sile— gravitaciona sila Sunca i pritisak Suncevih zraka. Prva bi sila privlacilajedrilicu Suncu, dok bi je druga odbijala od njega. Koriscenjem sprega ovihsila moguce je upravljati kosmickom jedrilicom i menjati njenu brzinu i kurs— na nacin veoma slican onome koji su koristili stari moreplovci. Jedino stona ovim putovanjima more ne bi besnelo, nebo ne bi parale munje i gromovii ne bi se slivale plahe kise. Vreme na putu bi bilo suncano i tiho, sem —ako se Sunce ne bi razgoropadilo”.

Racun pokazuje da bi sa dovoljno velikim jedrom, oblika razapete opne,koje bi bilo cvrsto i lako, kosmicki brod od cetiri tone mogao za tri godineda prejedri put od Zemlje do Marsa i da se vrati u maticnu luku. Za njegovoputovanje potrosilo bi se samo toliko cvrstog ili tecnog goriva koliko bi bilopotrebno za isplovljavanje u kosmicki okean — podizanje broda u kosmickiprostor. Na daljem putu gorivo” bi bilo besplatno!

A kakvo bi moralo da bude novo, kosmicko jedro?Materijal jedra morao bi da zadovolji vise neobicnih uslova: da bude

18

veoma lak (kvadratni metar jedra ne bi smeo da bude tezi od 3 grama),da podnosi kosmicko zracenje — temperaturu do 300◦C, kao i do –270◦C(temperatura bliska apsolutnoj nuli), ne bi smeo da isparava u vakuumu itd.

Takvi materijali ne postoje samo u masti naucnika: oni se vec izrad-juju u Laboratoriji za mlazni pogon, u Pasadeni (SAD). Prave se na bazipolimera: poliestara, poliamida i drugih organskih jedinjenja. Veoma tankefolije (njihova debljina ne premasa precnik covekove vlasi) sa jedne straneprevlace se slojem aluminijuma, ciji je zadatak da reflektuje Sunceve zrake,a sa druge slojem silicijum-dioksida koji rasejava toplotno zracenje i takostiti jedro od pregrevanja.

Prva kosmicka jedra vec su gotova! Zato necemo dugo cekati da kosmickejedrilice zaplove okeanom tisine”. Bez ikakvog zvuka i podrhtavanja plankinasih ovozemaljkih plovila, ove kosmicke jedrilice ce nositi potomke Dedalai Ikara u nove pustolovine i iskusenja.

Nobelova nagrada pod novogodisnjom jelkom Ne postoji ista prakticnijeod teorije.Bolcman

U prohladno vece, 31. decembra 1932. godine, samo je poneko svetlogorelo u Fizickoj laboratoriji Kalifornijskog instituta za tehnologiju. Stu-denti su vec odavno otisli na praznicni raspust. Tek po neko bi promakaoulicom studentskog grada, dok su se snezne pahuljice meko spustale na tlopresijavajuci se pod svetlom retkih lampi. I dok je njegov slavni ucitelj, pro-fesor Robert Miliken, sedeo u krugu svoje porodice i pripremao se za docekNove 1933. godine, mladi fizicar Karl Dejvid Anderson satima nije odvajaooci od stotina fotografija atomskih zbivanja”.

Pazljivo analizirajuci fotografiju po fotografiju, osluskivao je rad Vil-sonove maglene komore. Ona je u dubini sobe ravnomerno snimala svakihnekoliko minuta po jednu novu atomsku sekvencu” iz filma, koji bismo,s razlogom, mogli da nazovemo: Novogodisnja potera za tajanstvenom cesticom”.

Noc se priblizavala i postojalo je sve tise i tise. Samo je motor komoreneprekidno radio: povremeno bi se cula eksplozija, sinulo bi jarko svetlobljestalica i premotao se film na automatskom foto-aparatu. Ali dvade-setsedmogodisnji Anderson ne obraca paznju na sve to. Naviknut na ovezvuke, sav je usredsredjen na najnovije fotografije koje pregleda jednu pojednu. . .

Za sada niceg neobicnog u tom kosmickom zracenju”, promrmlja sebi ubradu Anderson. Mnostvo tragova elektrona i protona na fotografijama, a iponeki neuspeo, prazan snimak. Kad, odjednom, sasvim neobicna atomskaslika”! Jedan tanak trag cestice, savijen ustranu poput turske sablje i tanak

19

kao da je trag elektrona. Ali”, zamisli se Anderson, on skrece u suprotnompravcu! Da nisam pogresio?”. Ustaje, ostavlja ostale snimke, iskljucujeVilsonovu komoru, instrument od koga se ne odvaja vec mesecima, i svupaznju posvecuje snimku koji je pred njim.

Seca se. . . 1911. godine, Austrijanac Viktor Hes otkrio je kosmicke zrake.Negde iz medjuzvezdanih daljina do Zemlje stize prodorno zracenje kojefizicari izucavaju vise od 20 godina. . . I moj ucitelj, Miliken, ucestvovaoje u odgonetanju ove tajne presavsi i mora i kopna. . . U dubini zemlje,pod vodom, na povrsini zaledjenih jezera, u visinama dosegnutim balonimamnogi su trazili odgovore na pitanja o zagonetnom zracenju. . . I, evo, tupreda mnom lezi slika koja mi bez sumnje govori da trag koji vidim poticeod jedne nove cestice, cestice koja je u svemu jednaka elektronu, ali kojanosi pozitivno naelektrisanje! Dirak je zaista u pravu! On je predvideopostojanje antimaterije, i evo — ja sam je otkrio!”

Anderson na dragocenu fotografiju zapisuje datum: 31. decembar 1932.go-dine. Stavlja je u svoj dnevnik, gasi svetlo i zurno izlazi u hodnik labora-torije. . . Ne primecujuci nocnog cuvara, on zamisljeno i uzbudjeno ponavlja:

Pozitivan elektron, pozitron. . . nova cestica. . . ”Cudan neki covek”, primecuje za sebe nocni cuvar, sta li on ovde trazi u

novogodisnju ponoc?!”A i da mu je neko kazao da je ovaj cudak” otkrio jos cudniju cesticu” —

pozitron, prvu cesticu antimaterije, on ne bi verovao da je to od bilo kakvevaznosti za svet koji je tada mislio samo na docek Nove godine.

Izlazeci iz zgrade Instituta u sneznu noc, Andersonu se cinilo da sa nebane padaju pahuljice, vec sve same nove cestice, kojima ce se vratiti cimprodje to ludo novogodisnje slavlje.

Veliko otkrice Andersona – novogodisnji dar za znanje i upornost —krunisano je tri godine kasnije. Nobelova nagrada za fiziku 1936. godinedodeljena je ovom mladom istrazivacu i vec slavnom Viktoru Hesu, covekukoji je 1911. godine otkrio kosmicke zrake.

Parobrod bez gorivaAko jednoga dana, putujuci svetom na nekom od toplih mora ugledate

cudan parobrod koji se polako krece tamo amo, kao da se vrti u krug inesto trazi, poput sablasti iz poznatog Travenovog romana Mrtvacki brod”— setite se naslova ove price i on ce vam pomoci da odgonetnete o cemu jerec.

Posluzimo se vremeplovom i vratimo se za nesto vise od dva veka uproslost, u 1769. godinu, kada je engleski inzenjer Dzems Vat konstruisaoparnu masinu. Veliki pronalazac tada nije mogao ni da sanja koliko ce njegov

20

izum promeniti svet.Ali, sada necemo govoriti o dobrobiti koju je Vatova parna masina donela

covecanstvu, vec cemo usredsrediti paznju na jedan pronalazak u kome jeta masina primenjena. Trideset osam godina posle otkrica parne masineRobert Fulton, koristeci Vatov izum, sagradio je prvi upotrebljiv parobrodKlermont”, koji je 1807. godine zaplovio rekom Hadson kod Njujorka. Za-tim je mnogo godina proslo u znaku parobroda i dima koji su oni ispustalikrstareci morima i okeanima — sve do otkrica eksplozionih motora, a u nasevreme i atomskih reaktora koji se koriste i za pogon brodova i podmornica.

Medjutim, evo cuda: kao da je tocak vremena poceo da se vrti unazad— ponovo su pominje brod na paru!

Za razliku od starih parobroda, koji se odavno zavrsili svoja poslednjaputovanja, novi brodovi na paru nece sagorevati ugalj, naftu ili neko drugo,recimo atomsko gorivo — oni ce za pogon koristiti morsku vodu! Mozda vamnestvarno zvuci da voda moze da posluzi kao izvor energije. Ali, tu nemadileme: topla juzna mora predstavljaju, prakticno, neogranicene rezervoaretoplotne energije koju brodovi mogu da upotrebe za dobijanje pare, a toznaci i za svoj pogon.Voda na povrsini juznih mora toplija je za oko 22◦Cod vode na dubini od nekih 800 metara. Tako, ako toplom morskom vodomuzetom sa povrsine mora zagrevamo tecni amonijak, a hladnom vodom, kojucrpemo iz dubine mora, hladimo pare amonijaka — mozemo da stvorimotoplotnu masinu koja ce toplotu pretvarati u mehaniucki rad, odnosno —koja ce toplotu mora upregnuti” za pogon parobroda.

Ovakva toplotna masina nosi ime njenog pronalazaca Rankina. Njenaefikasnost iskoriscenja toplotne energije je mala (iznosi oko 7 procenata), alii to je dovoljno s obzirom na to da je toplotna energija mora besplatna.

Americki naucnici su pre vise od 10 godina predlozili izgradnju eksperi-mentalnih brodova od 68.000 tona korisnog tereta, koji bi po tadasnjoj cenikostali oko 125 miliona dolara. Oni bi se, ploveci Juznim Atlantikom saspecijalnim zadatkom, isplatili u roku od samo tri godine. Kretali bi sepomocu toplote koju bi crpeli iz mora, a visak energije bi koristili za dobi-janje vodonika iz morske vode (putem elektrolize) i azota iz vazduha. Sjed-injavanjem ovih elemenata na brodu bi se dobijao amonijak, vazna hemijskasirovina.

Jedan ovakav parobrod - morska lutalica, koji ne bi prevozio putnike,imao bi 500.000–600.000 tona i bio dug preko 350 metara, mogao bi godisnjeda isfabrikuje oko 600.000 tona amonijaka. A znamo da amonijak pred-stavlja najvazniju sirovinu za dobijanje vestackog djubriva, bez kojeg sesavremena poljoprivreda ne moze zamisliti.

21

Zvezdana prasinaCovekova fasciniranost Svemirom i njegovim raskosno lepim objektima

nalazi izraza i u umetnosti — u poeziji, slikarstvu i muzici. Setimo se samopoznate melodije Zvezdana prasina”.

Ali, da li ste se ikada upitali kako, u stvari, izgleda ta zvezdana prasina,sta je ona, koliko je ima i gde i kako ona pada?

Mada moramo praviti razliku izmedju zvezdane i medjuplanetarne prasine,poci cemo putem pesnika koji, kada je pisao svoje stihove, nije razlikovaoova dva pojma, vec je mislio da po nasim glavama pada zvezdana, a nemedjuplanetarna prasina. . . Buduci da nam je ova druga mnogo bliza i daje bolje poznajemo, odgovorimo na pitanje — sta je ona, koliko je ima uSuncevom sistemu i u kojoj kolicini pada na Zemlju.

Da bismo stekli predstavu o ovoj neobicnoj prasini — cesticama materije,obicno ne tezim od hiljaditog, pa cak i od milionitog dela grama, pogledajmopazljivo kako stoje stvari sa masom tela u nasem planetarnom sistemu.

Ako bismo zamislili dzinovsku vagu na kojoj se nalazi Suncev sistem,onda bi njen jezicak pokazivao masu u kilogramima predstavljenu brojemod trideset i jedne cifre (2.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 kg)! Utoj cudesno velikoj masi ni prasina nije za bacanje! Iako medjuplanetarnaprasina cini samo jedan stohiljaditi deo jednog milijarditog dela ukupnemase Suncevog sistema, jezicak vage bi se, mereci je, zaustavio na masi odoko 2× 1016 kg, sto predstavlja vise od deset hiljada milijardi tona! Pa do-bro, ako je tako, mozemo da zakjucimo da se nebeska tela Suncevog sistemakupaju” u prasini.

To je zaista tacno, mada kolicina ove prasine nije svuda ista. Ona opadaiduci ka periferiji Suncevog sistema. Na nasu planetu i Mesec medjuplan-etarna prasina pada vec milijardama godina i, za nase pojmove, donosiogromnu kolicinu materije. Porcija prasine” koju Zemlja dobija iznosi visehiljada tona godisnje! Preracunato na kvadratni metar Zemljine povrsine,to daje oko 150 milionitih delova grama na godinu dana.

Kada bismo bili u stanju da eliminisemo svu nasu ovozemaljsku prasinu,tada bismo tokom jedne godine na stonom carsavu, rasirenom u polju,sakupili oko pola miligrama medjuplanetarne prasine. Zamislimo da smo utome i uspeli, i da smo potom pristupili fizickoj i hemijskoj analizi neobicnoguzorka.

Analizirajuci sastav medjuplanetarne prasine dosli bismo do zakljucka dadve trecine cestica u njoj nisu lakse od milionitog dela grama, a ni teze odhiljaditog dela grama. One su vrlo krhke i izgledaju tako kao da su nastalevisestrukim raspadom vecih delica materije, usled sudara u kosmickom pros-

22

toru. Hemijska analiza bi pokazala da je njihov sastav slican sastavu gro-madnih tela Suncevog sistema — sastavu kometa, tih neumornih nebeskihputnika koji se vremenom krune i raspadaju.

I tako iz dana u dan, iz godine u godinu, vec vise od cetiri milijardegodina pada s neba prasina na nasu planetu. Pa, ipak, ona nije promenilamasu Zemlje za vise od nekoliko milijarditih delova njene prvobitne mase.Zato, mozemo da kazemo, sto se nase sudbine tice, da ne moramo mnogovoditi racuna o medjuplanetarnoj prasini. Neka o njoj brinu naucnici, jersu oni u stanju i da iz naoko nevaznih stvari izvuku dalekosezne zakljucke.

Biserni nautilus — mesecev hronicar Lepota u stvarima postoji u umovimaonih koji razmisljaju o njima.Hjum

Na naucnu pozornicu 1978. godine stupili su: Mesec — nebesko telo stopreko 4 milijarde godina kruzi oko nase planete, i biserni nautilus — mekusacsa ljusturom cija vrsta vise stotina miliona godina naseljava Zemlju.

Prica o nautilusu i Mesecu pocinje u vodama juznog Pacifika, u kojimaNautilus pompilus pliva i roni svojim poslom, samo na izgled ne mareci zaMesec. Na drugoj strani, sasvim sigurno, Mesec se krece svojim putem nehajuci za malog mekusca.

Sada na scenu, koja se iz price seli u naucnu bajku, stupaju dva naucnika— dr Piter Kan i dr Stifen Pompea. Oni proucavaju ljusture nautilusa,mekusca koji tokom dana zaranja u dubinu mora, a nocu, kada je hladnije,izranja na povrsinu. Nocu za disanje koristi vazduh, dok danju, u dubini,za disanje razgradjuje” svoju kucicu! On tada hemijskim putem dejstvujena sloj kalcijum-karbonata od koga je nacinjena njegova ljustura i dise oslo-bodjeni ugljen-dioksid.

Tako se svakoga dana po skoljci nautilusa stvara po jedna crta. Pazljivobrojeci ove crte koje se nalaze izmedju dve susedne pregrade” sto nastajusvakog punog Meseca, Kan i Pompea su ustanovili da sadasnje skoljke bis-ernog nautilusa imaju oko 30 crta, a to se slaze sa trajanjem naseg lunarnogmeseca od 30 dana.

Otkrivsi to, dovitljivi naucnici odmah su shvatili da je nautilusov casovnikkalendar” navijen” prema Mesecu, pa su zurno napustili more i posli umuzeje u potragu za skoljkama nautilusa iz davnih vremena, starih visemiliona godina.

Brojeci linije rasta” na nautilusovim skoljkama iz prohujalih milenijuma,oni su odredili koliko je dana trajao jedan mesec, recimo 30, 150, 200. . . —sve do 400 miliona godina u proslost! Na osnovu ovih podataka naucnici suizracunali brzinu udaljavanja Meseca od Zemlje tokom geoloskih vremenskih

23

perioda.Nautilusov zapis” je pokazao da se Mesec u proslosti udaljavao brzi-

nom od 94,5 cm za godinu dana. To je oko 17 puta veca brzina bezanjaMeseca” od one koja je proracunata na osnovu prilicno nesigurne analizepojava pomracenja Sunca, za koje postoje pisani podaci samo za oko 3000godina unazad.

Nautilus pompilus postao je Mesecev hronicar” znatno pre pojave covekana Zemlji. On je s generacije na generaciju u vidu crtica-linija rasta zapisi-vao” kretanje Meseca, belezio” broj dana u mesecu, i time potvrdio cudesnuspregu koja u Prirodi postoji izmedju na izgled potpuno razlicitih i medju-sobno nezavisnih stvari.

Ako bismo oslusnuli sum mora i glasove iz skoljke Nautilusa pompiliusa,culi bismo poruku:

Ne zanemarite nijednu crtu koju je Priroda povukla, jer semozda u njoj krije neka njena velika tajna.

Novi podanik kraljice naukaJedan od najneobicnijih svetova sa kojima smo suoceni — jeste svet

brojeva. U njemu kao da se kriju sve tajne Prirode!Jos je cuveni grcki filozof i matematicar Pitagora, koji je ziveo u sestom

veku pre nove ere, ucio da brojevi odslikavaju harmoniju sveta”. Velikinaucnici Arhimed, Njutn i Ajnstajn, koji su ovu harmoniju u Prirodi i otkri-vali i divili joj se, smatrali su da je matematika kraljica svih nauka. U ovomskladnom kraljevstvu, punom reda i zakonitosti, na prestolu sedi kraljica, ana glavi joj kruna – teorija brojeva. Ona sija nedostiznom lepotom. Nijeni cudo, jer je najstariji i najprivlacniji proizvod matematicke misli coveka.

U teoriji brojeva narocito mesto zauzimaju celi brojevi. Svrstani u red:1, 2, 3, 4,. . . , oni cine osu celih brojeva. Medju celim brojevima, kojih imanebrojeno mnogo, po svojim neobicnim osobinama isticu se tzv. prosti iliprim-brojevi. To su: 1, 2, 3, 5, 7, 11, 13 itd. Vec vidimo po cemu se onirazlikuju od drugih, njima bliskih brojeva, kao sto su: 4, 6, 8, 9, 10 i drugi.

Oni se ne mogu bez ostatka deliti nijednim drugim celim brojem, kaosto je to moguce u slucaju brojeva 4, 6 ili 8 i drugih, osim sami sobom ilijedinicom. Tako je broj 8 deljiv sa 2 ili 4, a broj 3 samo jedinicom ili samsobom.

Prim-brojeve, koji zadivljuju svojom jednostavnoscu, izucavao je jos Eu-klid. Od tih davnih dana do danas, mnogi su se umovi ogledali u pronalazenjunacina za dobijanje novih, sve vecih prostih brojeva. Ali, u tome niko nijeuspeo! Zato sada medju matematicarima (koji nisu nasli dokaz za neposto-janje recepta za otkrivanje novih prim-brojeva) vlada uverenje da ne postoji

24

matematicki obrazac za nizanje prostih brojeva.Svakome ko zeli da se okusa i iznalazenju novog prostog broja, ostalo je

da prebira” po osi celih brojeva i da traga za svojim” brojem sa manje ilivise srece bez ikakvog matematickog putokaza. Recept” za proveru svakogbroja-kandidata za prost broj je, zaista, jednostavan.

Uzmete broj, osmotrite” ga sa svih strana, i ako ne mozete da ga podelitenijednim manjim celim brojem bez ostatka — mozete biti sigurni da steotkrili prost broj. Sada je jos samo potrebno da proverite da li je on nov ilistar, tj. da li je vec poznat.

Medjutim, lakse je reci nego uciniti! Da biste otkrili nov prost broj,morali biste da koristite neki od vrlo mocnih elektronskih racunara, a i zanjih bi taj posao bio toliko veliki da bi vam trebali dani, meseci, pa mozdai godine — zavisno od toga kakvim racunarom raspolazete.

Ali, za razliku od masine, covek raspolaze jednim izvanredno dragocenimdarom — intiucijom. Tako je kanadski matematicar Hjug Vilijams, zah-valjujuci svojoj matematickoj intuiciji, pronasao novi prim-broj koji je dobioime R–317. Da bismo ovaj broj ispisali, bilo bi nam potrebno vise redova uovoj knjizi. On ima, kako mu ime kaze, ravno 317 cifara! I, da cudo budejos vece, a rekli bismo i cudo nad cudima — sve cifre ovog prostog broja sujedinice!

Broj R–317, sa svojih 317 jedinica, kocoperi se na listi prim-brojeva kaonekakav elitni prim-broj, pozivajuci nas da mu se divimo i da se pitamo imali mu ravna medju brojevima, sve od 1,2, 3,. . . pa do beskonacnosti.

Tesko je poverovati da se u kruni” kraljice nauka nalazi samo jedandragulj, prim-broj R–317. Zato pricekajmo neki novi blesak matematickeintuicije koja ce iz beskrajnog mostva celih brojeva izvuci novi prim-broj,jos cudniji od broja sa 317 jedinica.

Atomski reaktor — Fermijeva ladja”Krajem 1942. godine besneo je drugi svetski rat. Vodjen je na kopnu,

moru i vazduhu, a takodje i u naucnim laboratorijama zaracenih strana. UCikagu, u Sjedinjenim Americkim Drzavama, pod tribinama univerzitetskogstadiona za ragbi, u jednoj prostoriji za igru loptom skvos ne vecoj od 200kvadratnih metara, odvijao se supertajni naucni eksperiment od cijeg jerezultata mogao da zavisi ishod rata. . .

U sredu, 2. decembra 1942. godine, oko 2 casa posle podne, u prostorijisu poceli da se okupljaju naucnici: Fermi, Cin, Anderson, Kompton i drugi.Oni su zauzeli svoja mesta kraj instrumenata na istocnom kraju prostorije.

Jedan od mladih saradnika u sali je dobacio svom drugu, takodje pomocnikuu eksperimentu koji tek sto nije otpoceo: Kontrolni pult je okruzen velikim

25

zverkama, a zvercice stoje po strani!” I, zaista, tu su bila mnoga od na-jslavnijih imena atomske fizike. Oni su se rasporedili oko atomskog reaktorakoji je cekao da prvi put bude pusten u rad.

Posto je svoje saradnike rasporedio oko cudne gradjevine sacinjene odblokova cistog grafita i sipaka urana (prirodnog elementa sa najvecom ma-som), koja je licila na ogromnu pec iz ruskih bajki, Enriko Fermi je 20 min-uta kasnije naredio da se automatska kontrolna sipka jednim delom izvuceiz peci”. . .

Tiho je zazujao elektricni motor. Sve su oci bile uperene ka Gajger-Milerovim brojacima koji su, prvo, poceli da kucaju”: tak. . . tak,tak. . . tak,tak,tak..,a zatim da u rafalu, poput mitraljeza, otkucavaju i da zuje” sve brze i brze. . .Na drugoj strani pisac je pokazivao i belezio porast intenziteta neutrona uatomskom reaktoru u kojem su se odvijale reakcije cepanja, fisije atomskihjezgara urana–235.

Tacno u 2 casa i 50 minuta kontrolna sipka je bila izvucena iz jezgrareaktora za novih 30 centimetara. Brojaci su poskocili”. . . Pero pisacase pomerilo navise. . . Malo — pomalo, atomski reaktor, vodjen rukomiskusnog naucnika, priblizavao se poput kakve ladje opasnoj hridi” — svojojkriticnoj tacki, tacki koju covek nikada ranije nije dostigao.

To ce biti dovoljno”, okrete se Fermi i rece Komptonu: Sada ce reakcijapostati samoodrzavajuca. Trag na pisacu ce nastaviti da se penje i necese uravnoteziti”. Fermi zatim uzima svoj logaritmar i u trenu izracunavabrzinu porasta broja neutrona oslobodjenih u fisiji. . . Brojaci su vec zujalikao hiljade pcela u roju. Napetost prisutnih dostigla je vrhunac.

Bez pokreta i gesta Fermi smireno nastavlja svoja izracunavanja, ba-cajuci pogled na instrumente. Iznenada, njegovo lice ozari siroki osmeh, onodlozi logaritmar i rece:

Reakcija je samoodrzavajuca. Kriva je eksponencijalna!”Ove reci slavnog fizicara, Nobelovca, koje su razumeli prisutni, oznacile

su uspesno pustanje prvog atomskog reaktora u rad i nastupanje atomskogdoba — doba uzasne primene atomskog oruzja (bombi) u ratu, a kasnije ikoriscenja atomske energije u mirnodopske svrhe.

Prvi atomski reaktor radio je jos samo 28 minuta.Ubaci sigurnosnu sipku!”, rece Fermi svom pomocniku Cinu, koji odmah

izvrsi naredbu. Bilo je tacno 3 casa i 53 minuta. Brojaci pocinju sve sporijeda odbrojavaju, pero pisaca sklizne niz papir i — sve je bilo zavrseno.

Posto su veliki naucni podvig zalili bocom sampanjca, Artur Komptonpoziva telefonom Dzemsa Konanta sa Harvardskog univerziteta — da bipreko njega obavestio predsednika Ruzvelta i mali broj onih koji su, pored

26

njega i Ajnstajna, znali za ovaj ogled od ogromne naucne i vojne vaznosti.Italijanski navigator se iskrcao na Novu Zemlju”, rece Kompton kada je

cuo glas sagovornika na zici.Kako su ga docekali domoroci?”, upita Konant shvatajuci sifrovanu poruku.Vrlo prijateljski!”, odgovori Kompton.Tako je Enriko Fermi, slavni italijanski fizicar, koji je od nacista prebegao

u Sjedinjene Americke Drzave, bezbedno doveo atomski reaktor — svojuladju” — u luku najvecih naucnih dostignuca.

Na ovaj sudbonosni dan covecanstva podseca nas jedna skromna plocakoja se nalazi na zgradi cikaskog stadiona. Na njoj pise:

2. decembra 1942. godine covek je ovde ostvario prvu samoodrzavajuculancanu reakciju i tako zapoceo kontrolisano oslobadjanje nuk-learne energije”.

Postoje li granice rekorda?Svako veliko sportsko takmicenje, a narocito olimpijske igre, dovode nas

u veliku nedoumicu obaranjem svetskih rekorda i postizanjem rezultata kojisu dotada smatrani nedostiznim.

Zene danas u skoku u vis preskacu visinu od 2 metra, koja je do jucepredstavljala problem i za muskarce. Deca plivaju brze od cuvenog DzoniVajsmilera, olimpijca i Tarzana iz predratnih filmova. Kao da je nauka,stupajuci u domen sporta, otvorila vrata nemoguceg.

Ali nije u svim sportovima isto, pa cak i u jednom sportu — uzmimo zaprimer atletiku — kraljicu sportova, razne discipline pokazuju velike medju-sobne razlike. Neke su prakticno dostigle krajnje domete, dok druge napre-duju iz dana u dan. To je narocito slucaj s tehnickim disciplinama.

Za ilustraciju ove tvrdnje uzecemo skok motkom, omiljenu atletsku dis-ciplinu Dzemsa Vernona, profesora mehanike Univerziteta Juzne Karolineu Sjedinjenim Americkim Drzavama. Profesor Vernon je aktivni sportistaiako ima vise od 60 godina. Kao strucnjak za fiziku i ljubitelj atletike, onje elemente skoka motkom podvrgao naucnoj analizi i obradio ih s krajnjomsavesnoscu.

Prvo je razvio jednacinu kretanja skakaca motkom, a zatim je uneo ukompjuter svog univerziteta radi obrade i izracunavanja. Vernon je od kom-pjutera zatrazio odgovor na pitanje — mogu li se poboljsati rezultati u ovojdisciplini i, ako mogu, kako se to moze postici?

Nije morao dugo da ceka. Kompjuter je brzo doneo zakljucke: prvo, daje postojeci svetski rekord, od tada priznatih 5,63 metra, moguce poboljsatiza oko 30 centimetara, i drugo — da bi idealni lakoatleticar — covek koji

27

bi imao brzinu sprintera, a spretnost gimnasticara — mogao da preskocimotkom letvu podignutu nebu pod oblake”: na visinu od devet metara!

Jedna od najvaznijih preporuka kompjutera odnosi se na oblik motke,koja bi trebalo da bude izvijena. Racun je pokazao da bi pri ostalim ne-promenjenim uslovima, koriscenje izvijene motke omogucilo atleticaru dapreskoci za 55 centimetara vecu visinu nego sa pravom motkom. Ovakva jemotka u pocetnoj fazi skoka elasticnija od prave fiberglasne motke, koja jeomogucila letove” preko 5 metara.

Sto se predvidjanja tice, Vernon je pogodio da ce covek u ovom vekupreskociti motkom 6 metara. To se desilo samo nekoliko godina posle ob-javljivanja njegovog clanka u casopisu Kompjuteri i ljudi”. Plafon” u skokumotkom se, prema Vernonovoj analizi, nalazi negde na 9 metara od zemlje.

Sve veci prodor nauke u sport dovesce u buducnosti do sve manjih pomer-anja rekordnih postignuca. I tada, kada covek iscrpe mogucnosti merenjasve manjih razlika izmedju novih i starih rezultata, on ce morati da izmisljanove sportove i discipline. A tome — nikada kraja nece biti!

Jer, za razliku od covekovih fizickih mogucnosti, njegova je masta neogranicena.Svemirski radio-programCesto se u nauci desava da neko otkrije nesto sto uopste nije ocekivao.

Mnogi to tumace kao dar s neba”, ali to, najcesce, nije slucaj, jer su potrebnivelika ostroumnost i znanje da se taj dar” prepozna i pravilno protumaci.To najbolje potvrdjuje otkrice koje je 1933. godine ucinio Karl Janski.

Kao inzenjer poznate americke firme Bell Telephone Laboratories”, KarlJanski je tragao za izvorima smetnji na prekookeanskim telefonskim vezama.U te svrhe je konstruisao veliku zicanu antenu u obliku rama za sliku, kojuje mogao da usmerava ka bilo kom delu horizonta. Slusajuci sumove kojesu radio talasi indukovali u njegovoj anteni, Janski je primetio da se oniperiodicno menjaju svaka 23 casa i 56 minuta. Do punog dana nedostajaloje tacno 4 minuta. I to je, kao sto cete videti, bilo presudno za daljerazmisljanje Janskog.

Kako nasa planeta, Zemlja, napravi jedan obrt oko svoje ose u odnosuna zvezde bas za 23 casa i 56 minuta, a ne za puni dan (za koji napravijedan obrt u odnosu na Sunce), Janski je ispravno zakljucio da radio talasikoje antena prima poticu sa udaljenih zvezda. I tako je ubrzo pronasao danajjace radio zracenje dolazi iz pravca Mlecnog Puta”, skupine zvezda nasegalaksije.

Posle Janskog, za koga bismo mogli da kazemo da je bio prvi slusalacsvemirskog radio programa”, tacnije, radio programa nase galaksije, jedanamericki radio amater, Grote Reber, koji je dosao do podataka o eksperi-

28

mentima Janskog, u dvoristu svoje kuce gradi prvu parabolicnu disk-antenu.Ona je izgledala tako da su njegovi susedi mislili da mu sluzi za sakupljanjekisnice!

I te 1935. godine svemirski radio program stekao je svog drugog slusaoca.Tek iza drugog svetskog rata radio astronomija pocinje brzo da se razvija.Danasnje antene radio astronoma mere stotinama metara i pravi su dzinoviu odnosu na ram i disk antene osnivaca radio astronomije — Janskog iRebera.

Ovim novim antenama, od kojih treba pomenuti one u Arecibu (PortoRiko, SAD), u Bonu (SRN), Dzodrel Benku (Velika Britanija), Parkesu(Australija) i dr, ucinjena su fantasticna otkrica u astronomiji. Pored toga,one su mnogo doprinele i kosmickom programu, jer su se koristile za slanjei prijem poruka sa kosmickih letelica i brodova.

Pomocu radio teleskopa otkriveno je jedno novo nebo, tzv. radio nebo”,sa svojim cudesnim objektima, emiterima radio zracenja. To su neutronskezvezde, kvazari, radio galaksije, razliciti oblici visokojonizovane materijei. . . . sve do samog Svemira, koji je najstariji i najpostojaniji izvor radiotalasa.

Pre oko dvadeset godina doslo je do udruzivanja cetiri mocna teleskopa,jednog u SSSR-u, dva u SAD-u i jednog u Australiji — u jedinstven inter-ferometrijski sistem kojim su naucnici zapoceli istrazivanja najudaljenijihobjekata u Svemiru. A zatim su dosli jos veci i ambiciozniji projekti. Poredinterkontinentalnih teleskopskih baterija”, planira se izgradnja kosmickogradio teleskopskog sistema — prvo sa jednim radio teleskopom koji bi bioizbacen u orbitu oko Zemlje, a kasnije i sa teleskopom na Mesecu. I onibi postali deo mamutskih interferencionih radio ociju” koje bi otkrivale iistrazivale fine detalje na radio nebu.

Pa i Nobelova nagrada nije mogla da mimoidje radio astronomiju. Nju su1979. godine, sa fizicarem Pjotrom Kapicom, podelila dva radio astronoma— Arno Penzijas i Robert Vilson. Oni su svojom puz-antenom, na prostoruna kome je 1933. godine Karl Janski postavio osnove radio astronomije,otkrili pozadinsko zracenje Svemira — eho” njegovog davnog nastanka.

Za nauku pola veka nije dugo razdoblje, pa zato mozemo reci da se radioastronomija nalazi u svojoj ranoj mladosti i da od nje u godinama kojedolaze mozemo ocekivati velika i uzbudljiva otkrica.

Jedno od njih moze prevazici sva dosadasnja – otkrice nekog zabitogsveta sa inteligentnim bicima koja, poput nas, pokusavaju da dokuce da lisu sami u Svemiru, pa zato u okolni prostor emituju svoje radio pozive.

29

Brodovi starih Rimljana u Hiltonu”Mnoga arheoloska otkrica imaju neobicnu istoriju. Takav je i slucaj sa

otkricem brodova starih Rimljana, do koga je doslo sasvim slucajno.Kopajuci zemlju radi podizanja garaze za Hotel Hilton” u Majncu (Za-

padna Nemacka), na nekih 150 metara od sadasnjeg toka Rajne radnici sunaisli na drvene ostatke neobicnog broda. Odmah su pozvani arheolozi ucijem je prisustvu nastavljeno danonocno prekopavanje sire oblasti. Posledva i po meseca rada pronadjeno je deset dobro ocuvanih brodova koji supripadali starim Rimljanima.

Brodove je od truljenja spasao nanos Rajne, koja je davno promenilasvoj tok. Glina i pesak, koji su sedammetarskim slojem prekrili brodoveizgradjene pre oko 1500 godina, tako su ih dobro stitili od razornog de-lovanja sredine da su cak i gvozdeni ekseri na njima ostali sacuvani. Toje strucnjacima za mornaricku arheologiju omogucilo da prilicno preciznodatiraju gradnju svih deset brodova. Oni su ustanovili da je drvo koje jekorisceno za izradu brodova bilo poseceno u razdoblju od 376. do 394. godinenaseg doba — samo nekih desetak godina pre invazije Rimske Imperije odstrane Gota.

Sa izuzetkom jednog broda, kojeg je Olaf Hokelman, saradnik Centralnogmuzeja rimskih starina, proglasio brodom oficira-predvodnika flotile, svi os-tali brodovi bili su istovetno gradjeni: relativno uski, dugi oko 20 metara i samestima za sedista 26 veslaca, po 13 sa svake strane. U brodovima nije biloprostora za veci teret, sto nagovestava da su se mornari kretali po teritorijiImperije najverovatnije radi nekih inspekcijskih poslova u udaljenim provin-cijama, a ne zbog transporta robe. Komandni brod bio je nesto siri i imaoje vesla i jedro. U njegovom trupu nadjena je i kabina, koja je verovatnosluzila za smestaj visih oficira.

Istrazivaci su uocili da na svim brodovima nedostaju sedista za veslace,sto ih je navelo da postave hipotezu o brzom napustanju brodova od straneposade. Da li je do toga dolazilo zbog iznenadnog prodora neprijatelja koji jesprecavao izlazak rimske flotile na Severno more, ili je izuzetno hladna zimanagonila Rimljane da potope svoje brodove — tajna je koja mozda nikadanece biti odgonetnuta. Medjutim, dva naucnika — Rupret i Hokelman —smatraju da postoje znaci da je led okovao rimske brodove i da je on krivza njihovo kasnije potapanje. Na ovo i druga pitanja morace da odgovorestrucnjaci posle analize brodova koji su sticajem srecnih okolnosti izbeglipretvaranje u prah i pepeo.

Mnogo je toga jos ostalo neodgonetnuto, ali je sigurno da ce flota starihRimljana, koja je zavrsila na tlu sadasnjeg raskosnog Hotela Hilton” u Ma-

30

jncu, doziveti svoj novi, dugi vek u muzeju starina kao jedinstveni primerakmoci i duha starog Rima, imperije koja je svoje vojnike slala putevima kojinam ni do danas nisu u potpunosti poznati.

31

Laser — nekrunisani kralj svetlostiJedno od najcudesnijih otkrica naseg stoleca je otkrice lasera.Kao i kod drugih otkrica, narocito onih velikih, covek je i ovde morao da

ucini vise koraka da bi do njega dosao. Prvo je Maks Plank, pocetkom ovogstoleca, postavio novu, izvanredno vaznu fizicku teoriju — teoriju kvanta,prema kojoj se svetlost emituje i apsorbuje u odredjenim malim porcijama”energije, tzv. kvantima, a zatim je Nils Bor dao svoj model atoma. PremaBorovom modelu, atom se sastoji iz jezgra i elektronskog omotaca. Elektroniu atomu kruze oko njegovog jezgra, kao sto planete kruze oko Sunca. I da bijedan elektron skocio” sa svoje na neku dalju putanju, na kojoj ce raspolagativecom energijom, atom mora da apsorbuje odredjenu kolicinu energije, kaosto covek mora da ucini napor da bi se, recimo, sa drugog sprata neke kucepopeo na treci sprat.

U stvari, tek sada zapocinje zaplet ove price. Dobro, pogledajmo sta cese desiti sa elektronom koji napusti svoju putanju i skoci” na neku daljuputanju u kojoj on raspolaze viskom energije?

Da bismo dosli do odgovora na ovo pitanje, setimo se iskustva stecenogu slicnim pojavama. Svako zna da kamen, pusten iz ruke, sam pada na tlo,da se uzarena tela spontano hlade, da se zahuktala lokomotiva zaustavljana uzbrdici ako ponestane struje (ili nafte) i da se vraca, krece unazad.Jednostavno — svaki fizicki sistem, pa tako i atom, tezi stanju u kome ceraspolagati najmanjom kolicinom potencijalne energije. I zato jos nikadanikome neki kamen sa zemlje nije sam skocio u ruku!

I sad znamo odgovor — elektron koji je presao na visi sprat” (energetskinivo) spontano ce preci na nizi sprat”, tj. sam ce se vratiti sa udaljenijeputanje na putanju blizu jezgru atoma. On ce pri tom vratiti visak eneregije— energiju koju je atom primio prilikom ranijeg skoka elektrona. Taj visakenergije atom ce izraciti u vidu jednog svetlosnog zrna”, ili kako to naucnicistrucno kazu — u vidu jednog fotona.

Medjutim, slavni fizicar Albert Ajnstajn otisao je u svojoj analizi josdalje od Danca Nilsa Bora, i upitao se da li pored pomenutog spontanogprelaska elektrona u atomu, koji prati emisija svetlosti (svetlosnog zrna ilifotona), postoji jos neka pojava o kojoj do tada fizicari nisu razmisljali. Inasao je odgovor na to pitanje postoji — to je stimulisana emisija. Prvoda vidimo kakva je to pojava, a zatim kako do nje dolazi.

Do stimulisane emisije svetlosti iz atoma dolazi kada se u njemu elektronnalazi u visem energetskom stanju. Za taj atom mogli bismo da kazemo da jekao zapeta puska” i da je potrebno samo da neko takne oroz”, pa da on ispalimetak”. I, zaista, ako na atom padne svetlosni zrak (foton), koji raspolaze

32

energijom koja je jednaka visku energije koju je elektron stekao kada je skociona udaljeniju putanju — doci ce do stimulisane emisije. Dolazeci fotonpotaknuce” na emisiju uzbudjeni atom (atom u kome elektron raspolazeviskom eneregije), i on ce prakticno u istom trenutku emitovati foton jednaketalasne duzine, tj. opaliti” jedan svetlosni metak”.

I tako cemo sada, umesto jednog, imati dva identicna fotona. Akozatim oni na svom putu naidju na druge uzbudjene atome, i njihova seenergija slozi sa energijom uzbudjenja atoma, navesce ih na stimulisanuemisiju svetlosti. . . Tako ce se, od atoma do atoma, intenzitet ove svetlosti,koju nazivamo laserskom svetloscu, sve vise pojacavati.

Pri tom, to moramo da naglasimo, svi zraci ove svetlosti imace istutalasnu duzinu i slagace se u fazi kao savrseni blizanci” koje je Prirodastvorila.

U tome i lezi jedinstvena osobenost laserske svetlosti. Laseri se razlikujuod svih drugih svetlosnih izvora svojom perfekcijom — kod njih je sve podkonac”, svi svetlosni zraci su iste talasne duzine (boje), oni polaze u korak”(u fazi su) i prostiru se u istom pravcu.

Dok se, na primer, svetlost svece ili elektricne sijalice sastoji iz citavogspektra boja, pa se svetlosni talasi rasprostiru na sve strane i napustaju izvorkao pcele kosnicu (potpuno neuredjeno po pravcu i po vremenu), kod laseraje u tom pogledu dostignuta granica savrsenstva. Zato se snop laserskihzraka moze idealno da prenosi na daljinu, da se fokusira, siri, prelama itd.

Mi danas poznajemo vise vrsta lasera, od kojih cemo pomenuti samoneke — cvrste lasere (rubinski laser, JAG-laser, poluprovodnicki laseri idr.), gasovite lasere (He-Ne laser, CO2 laser, N2 laser, Ar laser i dr.) i tecnilaseri (laseri na bazi organskih boja).

Pomocu lasera danas se obavlja citav niz ranije neizvodljivih ogleda ioperacija. Meri se rastojanje Meseca od Zemlje sa greskom od samo neko-liko centimetara (!), prati se pomeranje kontinenata, predvidja odigravanjezemljotresa, buse dijamanti, seku metali, izvode hirurske operacije na ljud-skom telu, zacepljuju kapilarni krvni sudovi u oku, izdvajaju izotopi, izazivafuzija lakih elemenata, prenose informacije putem svetlosnih vlakana, pise”po TV-ekranima i oblacima, navode rakete, prate oblaci na nebu (LIDAR),prave i ozivljavaju holografski zapisi, ocitavaju kompakt-diskovi sa muzikomi slikom itd.

Ali cudesnost lasera moze da se dozivi tek kada se oni vide u radu uzivo”. Zato, dok ih ne vidite (cuvajte oci pri susretu s njima), zadivicemovas nekim brojevima kojima se laseri dice. Intenzitet svetlosne linije kojuemituje He-Ne laser oko 100.000.000 puta je veca od intenziteta iste linije u

33

Suncevom zracenju! Snaga lasera Sive”, koji se koristio u eksperimentimakontrolisane fuzije lakih elemenata, bila je veca od snage 2.000 djerdap-skih hidrocentrala. Stabilnost frekvencije zracenja He-Ne lasera bolja je od1:100.000.000. Impuls ultrabrzog lasera traje krace od jednog hiljadumili-jarditog dela sekunde. . .

O laseru — nekrunisanom kralju svetlosti — napisani su tomovi knjiga.Medjutim, potrebno je reci da su, pored Nobelovaca C. Taunesa, A. Pro-horova i N. Basova, prve stranice o laseru ispisali najslavniji medju fizicarimamodernog doba: Maks Plank, Nils Bor i Albert Ajnstajn. To svakako nijeslucajno, jer je svetlost od najdavnijih vremena fascinirala ljude i privlacilanjihovu paznju. I zato u svim narodima medju najlepse pesme spadaju onenapisane o svetlosti. Od njih su samo lepse pesme” koje su napisali fizicari.

Jedna od njih je pesma o laseru”.Fantasticni supermis Masta je vaznija od znanja

AjnstajnU pricama iz proslosti, u naucnofantasticnim romanima, a u poslednje

vreme i u filmovima strave i uzasa, cesto srecemo bica dzinovskih razmera— covekolike kiklope, ogromne reptile, zmije, mamutske insekte, oktopodei druge zivotinje. One su po mnogo cemu nalik na pripadnike zivotinjskogcarstva nase planete, samo sto se od njih razlikuju po neobicnim dimenzi-jama. Da li su to samo plodovi fantazije coveka i njegovih nekontrolisanihsnova, ili mozemo ocekivati da se i takva cuda jednoga dana ostvare?

Odgovor na to pitanje nauka je vec dala — ovakvi crni snovi” mogu seostvariti i za takvu tvrdnju postoje dokazi! Kako — pitamo se, ne verujuciu to. Zar nam se moze desiti da naletimo na neko cudoviste?

Moze! Biologija u poslednje vreme cini takve naucne podvige koji segranice sa ljudskom mastom, a u necemu, cak, idu i ispred nje. Naucnicisu uspeli da na vestacki nacin dobiju jednu po velicini super-zivotinju —supermisa!

Prica o tom misu je prica o jednom od najsudbonosnijih covekovihdostignuca, koje je rezultat velikog napretka molekularne biologije. Ukratko,covek je uspeo da stvori misa dva puta veceg od misa kojeg srecemo upolju, podrumu kuce ili u laboratoriji biologa.

Pokusacamo da objasnimo kako je to naucnicima poslo za rukom. Posluzicemose jednim poredjenjem, i to — poredjenjem molekula i voza!

Skoro sve sto je bitno za jedno zivo bice zapisano” je u njegovom molekulunasledja, molekulu DNK (dezoksiribonukleinske kiseline): velicina zivotinje,njen oblik, boja njenih ociju, vrsta dlake, duzina repa. . . A to isto vazi i zacoveka! I njegova je sudbina upisana” u molekulu DNK, a ne u zvezdama.

34

A, sada, da vidimo kakav je to molekul koji ima toliku moc nad zivotom.Molekul DNK pravi je dzin prema obicnim molekulima, kao sto su molekuli

vode, amonijaka, sircetne kiseline i drugi. On sadrzi ogroman broj delova”.Ako bismo zamislili da je on poput voza, i da su njegovi sastavni delovivagoni, onda bi zeleznicka kompozicija DNK date bakterije imala oko trimiliona, a u slucaju coveka cak 3 milijarde vagona! Ako bi lokomotiva”covekovog DNK voza” bila na Zemlji, tada bi se poslednji vagon” ove kom-pozicije” nasao negde na pola puta od Zemlje do Sunca!

Svaki vagon” (deo molekula) u DNK kompoziciji” ima svoju preciznoodredjenu ulogu u zivotu jedinke. Ako bismo ga zamenili nekim drugimvagonom”, izvadili ga iz kompozicije”, ili ako bismo ubacili neke nove vagone”,zivotinja (isto i covek!) promenila bi neku svoju karakteristicnu osobinu, au nekim slucajevima bi mogla i tesko da oboli, pa cak i da ugine. Upravoovakvom preuredjivanju DNK voza” pristupili su savremeni naucnici.

U trenutku po zacecu, u vreme rane deobe celija, oni su zamenili jednugrupu vagona”, tacnije jedan gen u molekulu DNK misa. Umesto gena koji jezaduzen za izbacivanje viska stetnih metala iz organizma zivotinje, oni su uDNK ubacili drugi gen — gen za proizvodnju hormona rasta. I tada su pocelida hrani misa dodaju metale. Jeduci hranu sa viskom stetnih metala, misje dosao u nezavidnu situaciju. Njegov organizam reagovao je na uobicajeninacin. Dobijajuci informacije da se mis truje metalima, bioloski mehanizmizivotinje aktivirali su DNK molekul misa, i to onaj njegov deo koji je zaduzenza uklanjanje metala. Medjutim, umesto da dovede do sinteze jedinjenjakoje bi vezalo metale i tako omogucilo njihovo uklanjanje, on je doveo doproizvodnje hormona rasta.

I sta se desilo? Sto je mis vise jeo hranu sa metalima, u njegovomorganizmu se u sve vecoj meri sintetisao hormon rasta, zbog cega je onpoceo nenormalno da raste. Umesto obicnog dobijen je dva puta veci mis— supermis — prva superzivotinja koju je covek stvorio kontrolisanimvestackim putem. Vazno je pomenuti i to: ukrstajuci ovako dobijene super-miseve, zenke i muzjake, naucnici su dobili njihove potomke koji su takodjebili dzinovskih razmera!

Kada je covek stekao takvu moc da menja i zive oblike — sam zivot”,moramo se setiti onog naivnog verovanja u srecu, u koju su se, navodno, imisevi mesali izvlaceci po vasarima listice sa ispisanom sudbinom mis beli— srecu deli”.

Da li i supermis beli — coveku srecu deli?Da bismo na to odgovorili, prvo pogledajmo da li se istim postupkom

moze dobiti i supermacka? Odgovor je potvrdan! Ne samo da je moguce

35

dobiti supermisa i supermacku, vec i superslona, slona koji bi bio visok,recimo, 6–8 metara. Zatim i bilo koju drugu zivotinju i biljku ogromnihrazmera, pa — i supervelikog coveka, coveka koji bi medju obicnim ljudimaizgledao kao Guliver medju Liliputancima.

Zato se i moze reci da je ovo postignuce jedno od najsudbonosnijih kojeje covek do sada ostvario.

Covek je u stvari ovladao krojenjem” velikih molekula, menjanjem gena,a time i menjanjem zivih bica. A to znaci — uskoro ce moci da menja isebe.

Zar to ne prevazilazi i najsmeliju mastu, a, mozda, i razumnu granicu,kada je u pitanju zivot. Ako je stvaranje superzivotinja, superbiljaka, pa isupercoveka postalo samo tehnicko pitanje, ostaje nam jedno drugo, mnogoteze i vaznije pitanje — da li je covek danasnjice svojom mudroscu zasluzioda raspolaze ovako velikom moci, da li ce je on upotrebiti za dobrobit zivotana Zemlji ili ce je mozda zloupotrebiti.

Jer kako danas stvari stoje, nije iskljuceno da neko pokusa da napravisupervelikog coveka sa misjom pamecu.

Kamen iz vedra nebaZa kineskog seljaka djincuana i njegove ukucane 15. juni 1984. godine

bio bi u svemu obican letnji dan, koga se oni ne bi secali da se tada nijedesio jedan neobican, redak dogadjaj.

djincuan je izasao na njivu da obavi poljske radove, kad, najednom, custrahovit sisteci zvuk i tresak necega o zemlju. Pravo tu, kraj njega, na samonekoliko metara, nesto je ogromnom silinom udarilo o tlo, koje je pocelo dase pusi kao da je neko s neba bacio komad zara.

U cudu, djincuan prilazi tom mestu sa seljacima koji su se nasli u blizini,i otkriva da je nepoznati predmet u zemlji napravio rupu u koju bi covekmogao da zavuce ruku. Posavetovao se sa drugovima i pricekao izvesnovreme da se predmet ohladi i da iz tla prestanu da se dizu belicast dim ivodena para. A zatim se ohrabrio i zavukao ruku u rupu: napipao je jostopao, okruglasti kamen i izvadio ga na svetlost dana.

Bio je to zuto-purpurno-plav kamen, velicine teniske lopte, nepravilnogoblika. Jedan od ucenih seljaka primetio je da to mora biti meteorit — ka-men koji pada s neba”, i predlozio da ga malo oplaknu u obliznjem potoku.Tako su i ucinili, ali su se zbog toga odmah pokajali. Kamen je promenioboju, malo potamneo, ali se, istina, i ohladio. Posto su ga svi dobro raz-gledali, odlucili su da ga odnesu seoskom ucitelju, a ovaj, cim ga je video,shvatio je njegovu vrednost za nauku i odmah ga poslao Kineskoj akademijinauka.

36

Tek tada pocinje uzbudljiva naucna prica o meteoritu koji je pao na njivuseljaka djincuana, u srezu Nantung, provincija djiangsu, u blizini zavrsetkatoka reke Jang Ce. Naucnici su ustanovili da je kamen s neba” zaista me-teorit, da je tezak 529 grama, da je sastavljen od zrnastih oblika, granulasivkaste boje i da treba izvrsiti detaljne fizicke i hemijske analize sastava me-teorita, kako bi se vise saznalo ne samo o njemu kao neobicnom kosmickomputniku, vec i o uslovima koji su vladali pre nekoliko milijardi godina uvreme razvoja Suncevog sistema.

I, tako, dok mi na Zemlji pripremamo raznovrsne letelice i kosmickeprobe da pomocu njih odgonetnemo tajne naseg zvezdanog sistema, s nebanam u narucje” padaju meteoriti, donoseci nam, kao putnici iz proslosti,vesti o davno prohujalim vremenima.

djerdap i atomiPrelomni trenutak u covekovoj istoriji bio je trenutak kada je naucio da

pali vatru. Od tada pa sve do nasih dana svedoci smo borbe sa prirodomu kojoj covek na osmisljen nacin koristi energiju. Do nedavno nju je skoroiskjucivo nalazio u vidu flasirane energije Sunca”, kako je to Tesla rekao.Bilo da je rec o koriscenju drveta, uglja, nafte, vetra ili tokova reka — uvekje u pitanju energija koju je Sunce predalo Zemlji.

U prvo vreme covek nije oskudevao u energiji. Njegov skroman nacinzivota mogao je da se osloni i na drvo samo, koje je bilo dovoljno za pripravl-janje hrane i grejanje. Medjutim, s uvecanjem ljudske zajednice, a kasnijei s brzim porastom industrijalizacije i proizvodnje potrosnih dobara, covekje u kratkom vremenu prakticno izgoreo najveci deo flasirane energije” naZemlji i tako, dospeo u energetsku krizu.

Buduci da je malo onih koji bi zeleli da se vrate na vatre nasih davnihpredaka, i da je mogucnost stednje energije pri sadasnjem zivotnom stan-dardu prilicno ogranicena, jedini izlaz iz postojece situacije je osvajanjenovih energetskih izvora, znatno vece moci od predjasnjih.

Prvi veliki korak u ovom pravcu bilo je ovladavanje pojavom cepanjaili fisije teskih atomskih jezgara. Nuklearna energija koja se dobija fisijomurana–235 ili plutonijuma–239 po svojoj ceni postaje poredljiva sa energijomiz fosilnih goriva. Ali medju njima ima ogromnih razlika.

Umesto hemijskih transformacija (oksidacije) fosilnih goriva, kod fisijese promene desavaju u atomskim jezgrima. U ovim malim krletkama” krijuse ogromni iznosi energije koji su stotinama hiljada, pa cak i milionimaputa veci od energije koja se moze dobiti izgaranjem” atoma ili molekula.Medjutim, prica o fisionoj energiji ima i svoju crnu, cernobiljsku stranu.Kao iz tamnog vilajeta, iz raspomamljenih reaktora zna da pokulja zlocudna

37

radioaktivnost koja moze da ugrozi zivote ne samo sadasnjih, vec i buducihgeneracija.

Zbog ove opasnosti, a i zbog iscrpivosti fisionog goriva (ostavljamo postrani samooplodno gorivo koje zahteva jos opasnija reaktorska resenja),covek je usmerio paznju ka nuklearnoj fuziji kao konacnom resenju svojihenergetskih potreba.

Da bismo stekli predstavu o fantasticnim kolicinama energije koje sekriju u atomskim delicima materije, posluzicemo se tabelom iz koje cemosaznati da je covek vec nacinio korak od 765.000 milja”, tj. da je procesomfisije dobio 765.000 puta veci iznos energije po jedinici mase goriva nego uslucaju hemijske oksidacije!

Kolicina energije koja se dobija utroskom 1 kg materije

Gorivo Proces izgaranja” Oslobodjenaenergija u MWh

Vodonik hemijska reakcija 0,034Uran–235 nuklearna fisija 26.000D + T nuklearna fuzija 120.000

materija + antimaterija anihilacija 25.000.000

Naucnici dugo nisu mogli da objasne nastanak kolosalnih iznosa energijekoje oslobadjaju zvezde. Sunce, na primer, u svakoj sekundi tokom milijardigodina izracava u okolni prostor energiju od 3.860.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 erga! Tako je njegova snaga 386.000.000.000.000.000.000 MW, sto jeravno snazi 188 miliona milijardi djerdapskih hidroelektrana!

djerdapska hidroelektrana kao arsin

• Nuklearnom fuzijom samo 0,006 grama smese deuterijuma i tricijumau jednoj sekundi razvija se snaga jednaka snazi djerdapske hidroelek-trane od 2.050 MW.

• Kolicina energije koju djerdapska hidroelektrana proizvede u toku jednegodine ravna je energiji koja bi se dobila sagorevanjem 6,7 miliona tonalignita, nuklearnom fisijom 690 kilograma urana–235, nuklearnom fuz-ijom 150 kilograma smese deuterijuma i tricijuma ili anihilacijom samo0,72 kilograma materije!

38

U prvo vreme ljudi su mislili da na Suncu gore vatre slicne nasim va-trama na Zemlji. Ali jednostavan racun pokazuje da Sunce ne bi preziveloni 5 godina kada bi bilo sastavljeno iz cistog kamenog uglja. Tek 1920. go-dine astronom Artur Edington postavlja hipotezu prema kojoj se u sredistuSunca, pod ogromnim pritiskom i izvanredno visokim temperaturama, sjed-injavaju jezgra vodonikovih atoma u jezgra helijuma, pri cemu se oslobadjajuveliki iznosi energije.

I, razume se, odmah se postavilo pitanje kako konstruisati pec” kao stoje ona koja bukti u sredistu Sunca. Kako napraviti ognjiste” koje ce izdrzatimilione stepeni i milione atmosfera? Kako na Zemlji zapaliti vatru zvezda”,a da se pec” ne raspadne i ne napravi vecu stetu od koristi?

Na ovom prometejskom putu covek je napravio veliki broj grandioznihkoraka, od kojih je najvazniji onaj koji se odnosi na poznavanje procesa kojise desavaju u Suncevoj termonuklearnoj peci. Mi danas bolje poznajemosrediste Sunca od sredista nase planete! Sastav Suncevog jezgra i nuklearniprocesi koji se u njemu odvijaju detaljno su izuceni, te bismo mogli reci dabismo lako zapalili Sunce” na Zemlji kada bismo uspeli da na jednom mestudugo odrzimo dovoljno lakih elemenata (deuterijuma i tricijuma — teskihizotopa vodonika) pod veoma visokim pritiskom i temperaturom.

Sto se pritiska i temperature tice, covek je vec nadmasio Sunce! On jedostigao preko 100 miliona stepeni, tj. nekoliko puta visu temperaturu odone koja vlada u sredistu Sunca. Isto vazi i za pritisak. Da bi uspeh biopotpun — potrebno je samo postici da proces sjedinjavanja lakih jezgaraduze traje. Dosadasnji rekord iznosi tek nesto vise od jedne sekunde.

Ali jedan deo ove price prilicno je zloslutan. Iz atomskih jezgara oslobod-jena je stravicna energija putem eksplozije hidrogenskih bombi. Srecom, odprve ovakve bombe, od novembra 1952. godine, pa do danas covek nije koris-tio energiju fuzije u rusilacke svrhe. Medjutim, kao upozorenje je dovoljno ito sto je on pre uspeo u ovladavanju nekontrolisanom fuzijom (bomba) negou ovladavanju kontrolisanom fuzijom (fuzioni reaktor).

Postoji mnogo nade da ce u dogledno vreme od prvih zvezdanih iskri” naZemlji buknuti plamen fuzije. Za to najvise izgleda pruzaju fuzione masine— reaktori tipa tokamak”.

U suplji prsten tokamaka”, koji je nalik na dzinovski djevrek, uvodi segas-smesa deuterijuma i tricijuma, kroz koji se u kratkom vremenu propustajustruje od vise miliona ampera. Prolazak struje dovodi do stvaranja plazmekoja se pregreva i zbog delovanja elektricnih i magnetih sila ( djevrek” senalazi u snaznom magnetom polju) sazima u konac”. U tom plazmenomkoncu vladaju fantasticne temperature i pritisci. Zbog toga se u njemu

39

desava veliki broj sudara atomskih jezgara, pri cemu dolazi do njihovogsjedinjavanja — fuzije, uz oslobadjanje velikih iznosa energije.

Jos uvek su kolicine oslobodjene energije u fuzionim reaktorima manje odulozene energije. Ali nije daleko dan kada ce se tehnicki problemi prevazici— kada ce svetom prohujati vest da je vatra zvezda” zapaljena na Zemljii da je covek krenuo u podvige dostojne mitskih junaka iz drevnih prica ibajki.

Paukove niti i na nebu i na ZemljiJednoga dana, pocetkom leta, izasao sam u prirodu i legao kraj ivice

sume. Lutajuci pogledom prema nebu, najednom sam izmedju dva drvetaopazio tanku paukovu nit koja se presijavala na suncu. U prvi mah nisampoverovao svojim ocima, jer se nit nalazila na visini od nekih osam metara ipravila je most izmedju dva drveta koja su medjusobno bila udaljena i viseod deset metara!

Kako je pauk uspeo da prebaci svoju tanku nit sa jednog drveta nadrugo”, pitao sam se iznenadjen onim sto sam video. U nedoumici potrazihi nadjoh jos dve ovakve paukove antene”, a da pri tom nisam morao dugoda setam sumom. To me je uverilo da je rec o uobicajenoj pojavi, a upravoto je jos vise zagolicalo moju radoznalost.

Moram da priznam — nasao sam se na velikoj muci. Nisam mogao sebida objasnim kako je pauk na toj visini premostio veliku razdaljinu. On nemoze hodom po tlu da polozi svoju nit izmedju dva drveta i da se zatimpopne na drvo, podigne nit uvis i zategne je. Takodje, on ne raspolazekalemom” na koji bi mogao da namota nit i da je razmota u trenutku kadavetar pocne da duva, pa da, nosen vetrom, preleti s drveta na drvo, kao stoto u cirkusu izvode artisti na letecem trapezu.

Zato sam poceo pazljivo da pratim sve ono sto je u naucnoj literaturipisano o paucima. Nisam nasao odgovor na pitanje koje me je mucilo mesec-ima, ali sam otkrio jednu veoma interesantnu vest o ovim neprevazidjenimgraditeljima niti i mreza.

Da bi zainteresovala omladinu za svoj program istrazivanja svemira,americka agencija NASA raspisala je konkurs za originalne ideje koje sumladi istrazivaci i ljubitelji nauke trebalo da posalju agenciji, kako bi onaprosirila program svojih istrazivanja s novoizgradjenim Skajlabom”.

Bilo mi je zao sto prema propozicijama nisam mogao da ucestvujem uovom konkursu, jer sam davno napustio skolsku klupu. Da sam mogao,sigurno bih im poslao zadatak da u letelici, u kojoj ne duva vetar i u kojojje jos mnogo sta razlicito nego u sumi na Zemlji, provere da li bi pauk biou stanju da razapne svoju nit s jednog kraja na drugi kraj Skajlaba”.

40

Kako pitanje nisam postavio, tako nisam dobio ni odgovor. Ali je zatoodgovor na svoje pitanje dobila Dzudit Majls, srednjoskolka iz Leksing-tona (SAD). Ona se upitala: da li je paucima za pletenje mreze neophodnaZemljina teza?

Prema njenom predlogu, naucnici su u Skajlab” uneli i nekoliko pauka i snjima se vinuli u kosmos, da pored raznih eksperimenata koje su, uglavnom,sami zamislili, provere da li pauci u kosmickom prostoru gube svoja neimarskasvojstva.

Pauci nisu bili impresionirani” lansiranjem u kosmos. Oni su se dali naposao i ispleli svoje mreze, ne znajuci da ih u Skajlabu” ne ocekuje nikakavulov, jer je letelica na Zemlji bila tako cuvana da u nju, doslovno, ni musicanije mogla da uleti! Pokazalo se da se paukove mreze ispletene u kosmosu, uuslovima u kojima ne dejstvuje sila Zemljine teze, nesto razlikuju od mrezakoje tako cesto srecemo na Zemlji.

Cetiri od pet mreza bile su manje od onih na Zemlji, i imale su i nepravilnerazmake izmedju niti; upravo — kao da su ih pleli pijani pauci”!

Istrazivaci NASE pomocu Skajlaba” nasli su odgovor na Dzuditino pi-tanje. Kosmicki prostor, u kome ne vlada Zemljina teza, stran je i negos-toljubiv cak i paucima. Pa, ipak, kao vredni neimari oni nisu u njemupotpuno zanemarili svoju vestinu.

Tako smo zahvaljujuci jednoj srednjoskolki saznali da pauci pletu mrezei na nebu i na Zemlji!

Velika eksplozija . . . i nista na ovome svetu nije sasvim stalno na takavnacin da se ne moze izgubiti.Rudjer Boskovic

Velika, tacnije najveca eksplozija koja se ikada desila i koja nece bitinadmasena dok je naseg sveta i veka”, jeste ona koja se odigrala pre oko15 milijardi godina. U toj eksploziji nastao je Svemir, prakticno iz jednetacke, u kojoj je materija imala nesluceno veliku gustinu, neki cak smatrajumozda i beskonacnu. To je, zaista, toliko cudnovato, da prosto ne mozemoda verujemo.

Kako je covek dosao do tog saznanja?Jedan od prvih koji se prihvatio posla da matematickim putem nadje

jednacinu Svemira” bio je slavni teorijski fizicar Albert Ajnstajn. Poslemnogih napora, jednacina koju je trazio lezala je na njegovom radnom stolu.Ceo svet bio je u njoj!

Ajnstajn ju je pogledao, namrstio se i zavrteo glavom: nikako mu se nijesvidjala ta jednacina koja se kocoperila na belom listu hartije. Prema njoj,Svemir je trebalo da se siri — da sutra bude veci nego sto je danas. Ali u

41

to slavni fizicar nije mogao da veruje. Poput svojih savremenika, Ajnstajnje smatrao da je bar Svemir u ovom promenljivom svetu stalan. Ali, i on setu prevario!

I kao sto u nauci obicno biva, greska lija, pa dolija”! Ruski matematicarAleksandar Fridman 1922. godine dobro je osmotrio Ajnstajnovu jednacinuSvemira i uocio je greske koje je genijalni fizicar ucinio. Prvo, Fridman se nijeslozio sa Ajnstajnovim proizvoljnim ubacivanjem jednog clana u jednacinu(on se u jednacini nasao kao da je pao s neba”), da bi se time, bar na papiru,sprecilo sirenje Svemira. Drugo, Fridman je pronasao da je i u matematiciAjnstajn napravio takvu gresku koja nijednom srednjoskolcu ne bi moglada se oprosti. On je podelio levu i desnu stranu svoje jednacine velicinomkoja u nekim slucajevima moze da bude jednaka nuli. A za deljenje nulomu srednjoj skoli se iz matematike dobija cista jedinica.

Fridman je, razume se, zasukao rukave i izveo novu jednacinu Svemira,prema cijem je jednom resenju neminovno sledilo da se Svemir siri! Alito je bio samo teorijski zakljucak. Trazio se dokaz neceg tako cudnog isuprotnog uobicajenom misljenju, tacnije receno — uobicajenom verovanjuljudi.

Nekako u isto vreme, na Maunt Vilson opservatoriji, u SAD, americkiastronom Edvin Habl posmatrao je svetlosno zracenje udaljenih galaksija.On je uocio da su sve spektralne linije dalekih galaksija pomerene ka crvenomdelu spektra i da je ovaj pomak utoliko veci ukoliko su galaksije udaljenijeod nase galeksije, zvane Mlecni Put”. Habl je shvatio da je na tragu jednogod najvecih otkrica u prirodnim naukama — otkrica sirenja Svemira, jerse jedino medjusobnim udaljavanjem galaksija, tj. sirenjem Svemira, mogaoda objasni ovaj neobicni crveni pomak spektralnih linija.

Kasnije analize i mnoga astronomska posmatranja pokazali su da jesirenje Svemira zapoceto jos pre oko 15 milijardi godina, posle strahoviteeksplozije materije, tzv. velike eksplozije” (engl. Big-Bang”), koja jeoznacila nastajanje sveta, u cijem jednom kutku mi sada zivimo postavl-jajuci sebi cudna pitanja o pocetku i kraju stvari.

Tajna stare violineJanuara 1977. americki atomski fizicar dr Binet kupio je violinu na ko-

joj je bila upisana 1716. godina. U zelji da sazna da li je graditelj njegovevioline bio slavni italijanski majstor Stradivarijus, Binet je, kao sto bi toucinio i svaki drugi fizicar, razmotrio postojece fizicke metode za odredji-vanje starosti predmeta.

I, razume se, kada je u pitanju drvo, odmah se nametnula ideja o koriscenjumetode radioaktivnog ugljenika, ugljenika mase 14 — radioizotopa koji se

42

raspada s vremenom poluraspada od 5730 godina (vreme za koje radioak-tivnost datog izotopa opadne na polovinu svoje prvobitne vrednosti). DrBinetu je bila dobro poznata ova metoda, koja pociva na merenju zaostalekolicine radioaktivnog ugljenika u predmetu.

Ali, pazljivo analizirajuci zahteve ove vec klasicne metode, fizicar je za-kljucio da bi, prakticno, morao da unisti svoju violinu utvrdjujuci koliko jeona stara! Zato je pokusao da sa svojim kolegama iz laboratorije doskocistarom nacinu merenja koji je zahtevao uzorke velike mase. I — u tome jeuspeo!

Ali, pre nego sto opisemo postupak, pogledajmo na koji se to cudesannacin radioaktivni ugljenik u starim predmetima ponasa kao casovnik” kojije neko navio upravo u trenutku kada je materijal iz koga su oni nacinjeniprestao da dise”.

Ova metoda pociva na cinjenici da kosmicki zraci u Zemljinoj atmosferioslobadjaju neutrone — neutralne atomske cestice, koji reagujuci s atom-skim jezgrima azota–14 grade radioaktivna jezgra ugljenika–14. I sad, kao idrugi atomi ugljenika, atomi C14 u vidu ugljen dioksida, a i na druge nacine,stizu u sve sto dise i crpi zivotne sokove. Njih ima u travi, cvecu, drvecu,zivotinjama, coveku. . .

Preskocimo druge clanove bogatog zivog sveta na Zemlji i zadrzimopaznju na onome sto se desava s drvetom. Vezujuci ugljen-dioksid, drvozivi kao zapeta puska”, spremno da svakog casa zapocne da meri vreme. Iono ce to uciniti u trenutku kada ga neko posece. Prestajuci da dise”, onoprestaje da vezuje nove kolicine ugljen-dioksida u kojima ima radioaktivnogugljenika. Zato u njemu pocinje da se narusava odnos obilnosti stabilnog iradioaktivnog ugljenika. Dok se kolicina prvog u drvetu ne menja, kolicinadrugog, kako vreme tece, sve vise opada, omogucavajuci tako naucnicima dana osnovu preostale radioaktivnosti ugljenika C14 i ukupne mase ugljenikau uzorku — delicu violine, ramu stare slike, prirodnoj boji, kosti mamuta idrugog — zakljuce koliko je taj predmet star.

Umesto da pomocu osetljivih scintilacionih detektora ili gasnih propor-cionalnih brojaca odredjuju kolicine radioaktivnog ugljenika koristeci uzorkevelikih masa, dr Binet i saradnici su razvili novu metodu merenja.

U njoj se, prvo, mala kolicina materije rasprsi u elektricnom i magne-tom polju sve do atoma, tacnije — do jona. Zatim se ovi naelektrisanidelovi atoma propustaju kroz magnetni separator u kome se joni razdva-jaju po svojim masama i naelektrisanjima. Tako se izdvoje samo cestice cijemase iznose ravno 14 jedinica. I sada se one ubrzavaju pomocu akceleratoracestica i salju na pasosku i carinsku kontrolu”.

43

Posto su prosle kroz razne kapije” — magnetne skretnice, analizatore ielektromagnetna sociva, ubrzane cestice stizu do detektora ciji je zadatak daih, na kraju, dobro osmotri” i prebroji, jednu po jednu, bez ikakve greske.

I to je detektor ucinio po svim zakonima atomske vestine — odredio jeenergiju prispelih cestica, njihov specifican gubitak energije, kao i polozajulaska u detektor. Na ovaj nacin stroga kontrola” nije dopustila da se bilokoje drugo jezgro prokrijumcari i bude izbrojano, osim jezgara izotopa C14,cime je ocuvana visoka tacnost merenja.

Uspesno razvivsi novu metodu, pomocu koje se sa izuzetno malim kolicinamamaterije moze odrediti starost predmeta i do 70.000 godina unazad, dr Binetje utvrdio da njegova violina nije delo slavnog majstora iz Kremone. Ali, zautehu, violina mu je ostala neostecena. Mogao je na njoj da svira i da pritom razmislja o svom dostignucu — o novoj metodi u kojoj je uloga akcel-eratora cestica i njegovih pomocnika bila zaista jedinstvena — u merenjustarosti jedne violine!

Sekspir i verovatnocaKada matematicari medjusobno govore o verovatnoci, oni se lako spo-

razumevaju koriscenjem brojeva. Pomocu njih su u stanju da predstavei verovatnocu odigravanja nezamislivo retkih dogadjaja. Ali, kada laiku,nestrucnjaku za matematiku, zele slikovito da kazu da je nesto vrlo maloverovatno, skoro nemoguce, oni ce mu reci da je to toliko verovatno kolikoda majmun otkuca jedan od Sekspirovih soneta.

Ovo nam poredjenje budi znatizelju i zato zurimo da, bar priblizno,izracunamo kolika je verovatnoca da majmun (ili nepismen covek), kucajucislova pisacom masinom, otkuca dva reda (da se ne bi zamarao sonetom) iznajpoznatijeg Sekspirovog dela — tragedije o danskom princu Hamletu:

Ima vise stvari na nebu i na Zemlji Horacije, nego sto smomi u nasoj filozofiji sanjali.

Razmotricemo slucaj za pisacu masinu sa 50 tipki (za slova, brojeve,znake, razmak i drugo). Pazljivim brojanjem slovnih mesta i razmaka unavedenim redovima iz Hamleta”, ustanovili smo da ih ima ukupno 89.

Pri potpuno nasumicnom kucanju na masini, verovatnoca da ce majmunpogoditi pravo slovo, znak ili razmak iznosi 1/50. Ali, posto on mora daslozi” slova, znake i razmake bas onako kako je to Sekspir uradio, vec maliiznos 1/50 moramo pomnoziti njim samim ravno 89 puta! To zbog toga stoje verovatnoca istovremenog odigravanja vise nezavisnih dogadjaja jednakaproizvodu verovatnoca desavanja svakog od njih.

44

Uz pomoc malo racunanja, dobija se verovatnoca 6 : 10152 (sest premadeset na stopedesetdrugi stepen)! To znaci da bi majmun morao toliko putada udari po tipkama pisace masine koliko iznosi broj koji sadrzi 151 cifru— da bi s dosta verovatnoce slucajno otkucao navedene Sekspirove redove.Ovaj broj je vise nego ogroman, on je milijardama puta veci od broja svihatoma u Svemiru!

Koliko bi samo hartije bilo potrebno za ovakav ogled, a tek energije?Zato necemo pogresiti ako zakljucimo da milioni miliona majmuna za milionemiliona godina ne bi natrapali” na samo dva Sekspirova reda iz Hamleta”,a kamoli na jedan njegov sonet ili tragediju.

Zakljucak ove price, razume se, ne tice se samo matematike, majmunai Sekspira — on je mnogo siri. Upoznajuci ovaj primer, naucicemo vise dacenimo plemeniti covekov napor i teznju da osmisljenim radom i talentomstvori nesto lepo, vecito.

Nasuprot ovakvom pristupu stvaranju je majmunski posao” — nasumicanrad, a on, kao sto vidimo, ne dovodi do zeljenog rezultata, pa ga se zato trebakloniti.

Kosmicki liftZamislite da ste usli u lift, zatvorili vrata i pritisnuli dugme kraj koga je

napisano Zemljina orbita”. Lift je lagano krenuo, a zatim poceo da se svebrze i brze krece, da bi se skoro sasvim necujno podigao u Zemljinu orbituklizeci duz specijalnog kabla razapetog izmedju Zemlje i poslednje stanicelifta (satelita koji se nalazi u jednoj stalnoj tacki hiljadama kilometara udal-jenoj od povrsine nase planete). Ako, pak, zelite da se vratite na Zemlju,dovoljno je da pritisnite dugme sa oznakom Zemlja” i da se za kartu” odoko 100 dolara nadjete u centru za vasionska istrazivanja, odnosno u blizinisvoje kuce.

Upitacete se, bez sumnje, da li je tako nesto uopste moguce? Kakav bito lift morao da bude i koliko bi trajalo putovanje od Zemlje do orbite?

Ideju o kosmickom liftu prvi je izlozio mladi sovjetski inzenjer Jurij Arku-tanov 1960. godine. Medjutim, pre vise od cetvrt veka ova ideja, zbog ne-dostatka materijala od kojih bi se pravio kabl kosmickog lifta, vise je licilana ideju iz naucno-fantasticnih romana nego na ostvarljivu naucnu zamisao.

Zahvaljujuci napretku nauke o materijalima, danas vise ne predstavljaproblem dobijanje takvog kabla koji bi omogucio kretanje lifta mase oko90 kg, tj. lifta sa covekom i nesto opreme.

Ako bismo racunali da ce ovaj san iz 1001 noci” moci da se ostvari vec2001. godine, onda bi prema proceni naucnika cena putovanja u jednompravcu (100 dolara) bila mnogo manja od cene putovanja u kosmos raketom

45

ili kosmickim taksijem — Spejs satlom”.Kabl kosmickog lifta gradio bi se pocev od geostacionarnog satelita, koji

bi se nalazio na 35.880 km od Zemlje. On bi se suzavao prema kraju okrenu-tom Zemlji, kako bi ga Zemljina gravitaciona sila privlacila i drzala zateg-nutim. Radi stabilnosti, slican kabl bi se protezao (u smeru suprotnom odZemlje) od satelita nekih 108.000 km u prostor. Centrifugalna sila koja biusled rotacije Zemlje oko Sunca na njega delovala, uravnotezavala bi grav-itaciono povlacenje donjeg kabla ka maticnoj planeti.

Prema Dzeromu Personu, saradniku Laboratorije za dinamiku vazdusnihletova (Ohajo, SAD), najbolji materijali za izradu kosmickog kabla su speci-jalna ugljenicna vlakna izradjena na bazi polimera kivler”, koje proizvodipoznata americka firma Di Pon”.

Za kretanje lifta duz kabla koristila bi se elektricna energija, kao i kodovozemaljskih liftova i dizalica. Ako bi se umesto jednog montirala” dvakabla, tada bi moglo da se ustedi na energiji — svaki kabl bi nosio po jednukabinu: dok bi se jedna spustala ka Zemlji, druga bi se penjala ka satelitu,koristeci energiju koju prva kabina stice na svom putu.

Strucnjaci americke vasionske agencije NASA razmotrili su i plan vucenjajednog ovakvog kabla od strane Spejs satla”. Kabl bi bio dug oko 100 km.Na svom drugom kraju on bi nosio kosmicku probu sa instrumentima zamerenja u kosmickom prostoru. Na ideju o kosmickom uzetu” dosao jepoznati pisac naucnofantasticnih romana Artur Klark 1963. godine.

Medjutim, znatno ranije, 1895. godine, otac kosmonautike — ruski naucnikKonstantin Ciolkovski predlagao je da se u buducnosti na Zemlji podignedugi vretenasti toranj koji bi nadvisivao atmosferu nase planete i drzao sena jednom mestu zahvaljujuci delovanju centrifugalne sile, sile ciju smo mocdobro upoznali vrteci se na ringispilu.

I sad, secajuci se poznatog saljivdzije i lazljivca barona fon Minhauzenai njegove price o penjanju uz dugi konopac sa Zemlje na Mesec, moramo seupitati gde prestaje naucna fantastika, a gde pocinje fantasticna nauka.

Loptasta munjaLoptasta munja je jedna od mnogih neobicnih i zanimljivih prirodnih

pojava koja jos uvek predstavlja zagonetku za nauku. Donedavno su podacio loptastoj munji dobijani gotovo iskljucivo na osnovu opazanja slucajnihocevidaca. Oni ponekad o njoj ispredaju prave price, pa se ne zna u kojojse meri moze verovati ovom pojavom cesto veoma prestrasenim ljudima.

Jedna svetleca kugla, boje svetloplave do purpurne i s plamenim oreolom,iznenada se pojavila iznad mog gasnog stednjaka za vreme jake letnje oluje”— pocetak je price jedne domacice iz Smetvika, u Engleskoj. Kugla, koja

46

je imala precnik od desetak centimetara, ispustajuci pisteci zvuk i uz mirispaljevine kretala se prema meni. U velikom strahu, pokusavala sam da sesklonim. Kad, u jednom trenutku, kugla uz strahoviti prasak eksplodira!Premrla sam od straha, a kad sam dosla sebi, videla sam rupu na rukavuhaljine i opecenu ruku”.

Ovom retkom dogadjaju, koji je ostavio i materijalne ostatke dejstva lop-taste munje, paznju je posvetio fizicar Mark Stenhof iz Sarija. U poznatomcasopisu za prirodne nauke — Nejcer” ( Priroda”), on je izlozio rezultateanalize ostecenja sinteticke haljine koju je nosila zena, svedok eksplozijeloptaste munje.

U centralnom delu nacinjene rupe uopste nije bilo vlakana. Oko njese prostirala povrsina sa izbledelom i naboranom tkaninom. Na materijaluhaljine nisu nadjeni bilo kakvi tragovi radioaktivnosti. Ostecenja tkanine iopekotina ruke govore da je energija loptaste munje manja nego sto se ranijemislilo”.

Nedavno su americki naucnici podneli izvestaj o fotografskim snimcimaloptaste munje, nacinjenim pomocu aparata koji su bili postavljeni radisnimanja meteorita na nebu. Mreza sacinjena iz velikog broja fotograf-skih aparata bila je postavljena u jednoj preriji u Sjedinjenim AmerickimDrzavama. Radi snimanja mogucih tragova meteorita, u toku 4,5 casaaparati su bili aktivirani automatskim putem u kratkim vremenskim raz-macima.

Analizirajuci oko 100.000 tako dobijenih snimaka, istrazivaci su uocili islike obicnih munja. To ih je navelo na pomisao da na fotografijama po-traze i loptaste munje. I, zaista, pronasli su 6 snimaka za koje veruju dapredstavljaju verodostojni zapis ove retke pojave.

Na osnovu analize snimaka naucnici su razvili mogucu teoriju o nastankuloptaste munje. Oni smatraju da niski olujni oblaci u blizini povrsine Zemlje,neposredno pri tlu, stvaraju jaka elektricna polja. Ova polja uzrokuju elek-tricno praznjenje tla u vidu pozitivno naelektrisanih jona, sto dovodi donastanka sloja pozitivno naelektrisanog vazduha. Na drugoj strani, javljase negativni predvodnik munje, tzv. lider” munje. Polazeci iz oblaka, on seprazni u pozitivnom sloju vazduha, obrazujuci pri tom loptu visokojonizo-vanog gasa koja je negativno naelektrisana.

Ova usijana lopta” krece se elektricnim poljem i tako stize do domacice,tankera sa naftom, cisterne sa benzinom, barutane i drugde, gde moze daizazove nezeljene efekte, a eventualno cak i katastrofu.

Fotografskim aparatom ulovljena loptasta munja ima malo izgleda da seizvuce” iz ruku istrazivaca i nastavi svoj zagonetni zivot. Razjasnivsi tajnu

47

loptaste munje, pojave koja je do sada nanela mnoge stete coveku, naukace svakako otkriti i nacin za odbranu od nje. Takodje mozemo ocekivati data ukrocena goropad” dobije i neki zadatak cije izvrsenje ne samo da ne bistetilo, vec bi moglo i da koristi coveku.

Nebeska artiljerijaU arsenalu nebeske artiljerije” nalazi se mnostvo raznovrsnog oruzja”.

Tu su svetlosni zraci, iks-zracenje, kosmicko zracenje, zatim kondenzovanioblici materije, pocev od zrnaca kosmicke i zvezdane prasine, pa preko mete-ora, meteorita, asteroida i kometa — sve do gromadnih nebeskih tela velikihrazmera. Njih slede jos veca djulad” i eksplozivna punjenja” — sateliti plan-eta, planete, zvezde, eksplodirajuce zvezde (nove i supernove), galaksije, nji-hovi rojevi i. . . A ima i sasvim neobicnih haubica” koje ne izbacuju djulad”,vec usisavaju nebeske objekte i materiju — to su tzv. crne rupe ili nebeskeazdaje”. One su, za sada, najzagonetnija nebeska tela, cije je ponasanjekrajnje neobicno. Prema misljenju nekih naucnika crne rupe, mogu cak i daeksplodiraju!

Mnogi od ovih aktivnih i pasivnih strelaca” dobro su poznati istrazivacimakosmosa, ali postoje i drugi koje covek jos nije otkrio, a za koje se verujeda postoje: gravitacioni talasi, neutrino cestice konacne mase, magnetnimonopoli, objekti sacinjeni iz antimaterije (?) i drugo.

Kanonada ove nebeske artiljerije neprekidno traje — pucaju sva oruzja.Neka se drze izvesnog nebeskog reda”, a neka ispaljuju svoje hice potpunonepredvidjeno, kako po vremenu tako i po pravcu. Za nas je prava sreca danasa planeta raspolaze atmosferom koja nas stiti od mnogih takvih topova”,kao sto je stare ratnike oklop stitio od koplja ili sablje.

Zato ne moramo da obracamo paznju na sva oruzja neba”, vec samo naona koja mogu da uticu na nasu sudbinu. Pogledajmo koja su to. Pri tomizostavimo veoma retke pojave, kao, na primer, eksplozije zvezda — super-nove”, udare kometa i asteroida o Zemlju, sudare sa drugim galaksijama islicno, pa se zadrzimo na cescim gostima” Zemlje.

Zemlju cesto pogadjaju meteoriti, sicusno kamenje s neba”, koje uspevada prezivi prolazak kroz Zemljunu atmosferu. Oni poticu od kometa i as-teroida. Medjutim, ima i takvih koji stizu direktno sa asteroida Veste, saMeseca, pa cak i sa Marsa!

Ispitujuci 31-gramski meteorit, pronadjen 1981. godine na Antarktiku,naucnici su otkrili da on vodi poreklo sa Meseca. Taj meteorit raspolazeistim odnosom gvozdja i mangana kao uzorci stena sa Meseca koje su naZemlju doneli americki astronauti. Cak je i mesto poletanja” ovog kamenasa Meseca utvrdjeno. To bi mogao da bude Ajmart - A”, sestipokilometarski

48

krater koji se nalazi u blizini Mora krize”, za koje se zna da je formirano unovijim geoloskim periodima.

Naucnici smatraju da je pri udaru nebeskog tela o povrsinu Meseca, kadaje stvoren ovaj krater, komad stene sa Meseca bio odbacen prema Zemlji.Na slican nacin na Zemlju su mogli da stignu i delovi stena sa Marsa. Ali,ovo su, ipak, dosta retke pojave. Mnogo cesce se javljaju pljuskovi meteora”.

Prolazeci kroz trag kometa, Zemlja biva bombardovana pljuskom delicamaterije. Meteori su, kao i meteoriti, ostaci kometa i fragmenti asteroida.Nasuprot meteoritima, meteori su retko kad veci od zrna graska. Oni sagore-vaju pri ulasku u nasu atmosferu. Pljusak cestica se desava, na primer, kadZemlja prolazi tragom ostataka Komete 1862 III. Taj je pljusak imenomvezan za konstelaciju Persej, zato sto se pojava Perseida”, pljuskova ovihmeteora, desava kada se Zemlja postavi u takav polozaj da nam se ova kon-stelacija nadje u vidokrugu.

Ova nebeska posta” je dobrodosla naucnicima, jer im doprema materijalza nova istrazivanja.

Ptice se brane pesmomO pticama pevacicama postoje hiljade tomova knjiga. To i nije cudno, jer

od oko 10.000 pticjih vrsta koje poznajemo, skoro 6.000 cine ptice pevacice.Grmusa, drozd, cvorak, senica, crvenperka, stiglic, slavuj. . . tesko je

nabrojati cak i one najpoznatije. I svaka od njih ima neku svoju posebnost:zanos u pesmi, lepotu odece”, radoznalost, plahovitost, nacin leta, oblikgnezda i mnogo sta drugo. Ali, postoji nesto sto je zajednicko svim pticamapevacicama — muzikalnost uglavnom krasi podanike muskog roda!

Zasto je to tako, upitao se Mark Garni, saradnik Kalifornijskog institutaza tehnologiju, SAD. On je posmatrao prugastu zebu, jednu od 1200 vrsta ipodvrsta zeba — ptica pevacica koje su vrlo druzevne, vesti skakaci, vecinomprijatni pevaci, a ponekad, cak, i pravi umetnici. Kod njih se, kao i koddrugih ptica, glasovni organ — sirinks, kontrolisan od sistema nervnih celija,odlikuje neobicnom arhitekturom.

Najvazniji deo ovog sistema nalazi se u mozgu ptica. Ispitujuci muzikalnostmalih pevaca, naucnici su dosli do zakljucka da postoji direktna veza izmedjurepertoara pesama i velicine centra za pevanje u mozgu ptica — ukoliko jeovaj veci, ptica je bolji vokalni umetnik”.

Normalno je bilo pretpostaviti da ce muzjaci — pevaci imati razlicitustrukturu jednog malog dela mozga od zenki — nepevaca. Garni je topotvrdio, ali je pri tom i otkrio da hormon testosteron, koji se kod muzjakaluci neposredno posle izleganja iz jaja, dovodi do razvoja centra za pevanje.Ubrizgavajuci testosteron (muski hormon) ili estradiol (jedan metabolit testos-

49

terona) kastriranim muzjacima i zenkama prugaste zebe, ustanovio je dadolazi do rasta centra za pevanje. Tako je dosao do neobicnog zakljucka— da su najbolje one ptice pevacice koje krasi najveca muzevnost! Daljaistrazivanja su pokazala da su celije muzjaka znatno vece od celija zenki udelu mozga koji presudjuje o pevackoj nadarenosti ptica i da se u tome ikrije odgovor na postavljeno pitanje, a ne u narocitoj vezi celija ili u nacinuprenosenja signala do mozga ptica i izvan njega.

Na drugoj strani, dr Ken Jasukava, sa Rokefelerovog univerziteta u Nju-jorku, pokusao je da odgonetne zasto ptice pevaju. U tom je i uspeo. Nasaoje da one pesmom — brane svoju teritoriju. Takodje je ustanovio da postojiveza izmedju repertoara pevanja ptica i velicine njihove teritorije. Ako jerepertoar pesama bogatiji, tada je zivotni prostor koji pripada ptici pevaciciveci!

A posto smo iz prethodnog dela price naucili da su bolji muskarci i boljipevaci, to odlicno pevanje i bogat repertoar pesama na pticjem jeziku” kaoda upozoravaju: cuvaj se prave muskarcine!”

Tako ptice, misle naucnici, svojim raskosnim i raznolikim pevanjem pokusavajukod drugih ptica, koje ugrozavaju njihovu teritoriju, da stvore utisak danije rec o jednoj, vec o jatu ptica koje zive na prostoru iz koga dopire poj.Koristeci magnetofon, Dr Jasukava je pratio preletanje i zadrzavanje pticapreko teritorije kasetofona”, vestacke ptice pevacice. Ukoliko je sa trakepustao sve raskosnije pevanje ptica, sve je manje bilo pridoslica u prostorusa kasetofonom.

Tako smo dosli do dva vazna zakljucka o pticama pevacicama. Prvi je damuzjaci bolje pevaju jer su podvrgnuti prirodnoj hormonskoj terapiji kojautice na muzikalnost. Taj nas nalaz nije rastuzio. Ali onaj drugi — jeste.On nam kaze da ptice ne pevaju zbog radosti (kako smo ranije mislili), vecda bi pesmom odbranili svoju teritoriju od ptica uljeza.

I kako sad, kada su ptice u pitanju, da poverujemo u onu narodnu: kopeva, zlo ne misli”.

Mocno oko lasera Sive”Stara predanja i mitovi slikovitiji su i od najmastovitijih opisa coveka

naseg vremena. Dovoljno je, na primer, kazati ime jedne mitske licnosti, dabi se bez mnogo reci shvatio zeljeni sadrzaj ili poruka. Zato veliki naucnipoduhvati cesto dobijaju imena legendarnih junaka ili bozanstava iz drevnihmitova: Kiklop, Argonaut, Odisej, Apolon, Zevs, Siva i druga. Ovoga putazadrzacemo se samo na jednom od njih, na Sivi.

Prema hinduskoj religiji, bog stvaranja i razaranja Siva ima nekolikoruku i tri oka. Upravo iz njegovog treceg oka, po kome se razlikuje od drugih

50

bozanstava, isijava zrak razaranja. . . Zato je, ne bez razloga, dzinovskilaser koji su izgradili naucnici Lorens-Livermor Laboratorije u Kalifornijidobio ime mocnog boga Sive. Do nedavno najsnazniji laser na svetu, Siva”— raspolaze sa 20 svetlosnih topova ruku” i trecim okom” kojim posma-tra malu vodonicnu metu koja sadrzi deuterijum i tricijum, teze izotopevodonika.

U kratkotrajnom svetlosnom blesku Siva” razvija snagu koja je veca odsnage koju bi imale 2.500 djerdapskih centrala! U desetomilijarditom delusekunde, koliko traje ovaj blesak, Siva” oslobadja dovoljno energije da umeti izazove stapanje, tj. fuziju lakih atomskih jezgara u teza jezgra.

Naslednik snaznog lasera Argusa”, Siva” je 18. maja 1978. godine ispaliosvoj prvi svetlosni hitac”, oznacavajuci njime novu eru u istrazivanju laserskefuzije — eru mogucnosti dobijanja energije na Zemlji procesom kojim se onastvara u nedrima zvezda.

Kada u jednom trenu mocni hitac pogodi sicusnu kap koja sadrzi tezeizotope vodonika, usled ogromne energije koju primi kapljica implodira ijezgra deuterijuma i tricijuma polete jedna prema drugima. Stopivsi se unuklearnoj reakciji fuzije ona oslobadjaju veliku kolicinu energije.

Iako je Siva” jos uvek jedan od mocnijih laserskih sistema na svetu, onnije postao bog” medju napravama koje je covek do sada izgradio. Njemunije poslo za rukom da zapali vatru zvezda, vec samo da baci malu iskru ukojoj se razvilo oko 7,5 milijardi neutrona — cestica po kojima nuklearnifizicari prate odvijanje procesa fuzije.

Da bogovi” u nasem veku nisu dugovecni ma koliko bili mocni i da imse ljudi ne klanjaju kao nekada, svedoci i to sto su tvorci Sive” pristupiligradnji jos snaznijeg fuzionog lasera kome su dali ime Nova”. Desetostrukoveca energija stavlja Novu” daleko ispred Sive”. Ne samo po snazi, vec i povelicini Nova” mnogostruko nadmasuje svog prethodnika: ovaj laser je takoveliki da je za njegov smestaj potreban hangar za avione!

I kada laser Siva” bude trajno zatvorio svoje trece oko, laser Nova” injegovi potomci nastojace da u sicusnoj meti sa vodonikom zapale vatrufuzije na Zemlji i tako ostvare vekovni san coveka — Prometeja — da otmebogovima vecnu vatru i nadmasi ih u znanju i moci.

Ako se to jednoga dana ostvari, poverujemo da ce covek biti dovoljnorazuman i da trece oko” Sive” i buducih snaznih lasera nece koristiti zarazaranje — dobijanje zraka smrti, vec za oslobadjanje energije i njenokoriscenje za napredak covecanstva.

Naukom protiv zuba vremenaStare crkve i mostovi, bogumilski spomenici, krajputasi, hramovi umet-

51

nosti i lepote, umetnicka dela neprolazne vrednosti — statue od najlepsegkamena i mnogo sta drugo — sve sto je covek stvorio tesko odoleva zubuvremena.

Pod uticajem temperaturnih promena, vlage, stetnih gasova i para, kiselihkisa, pod udarom sitnih cestica kojima vetar i oluje sibaju dela nasih predaka,postepeno propadaju piramide farona, hramovi starih Inka, Kineski zid,Akropolj, Dioklecijanova palata, Beogradska tvrdjava, Notr Dam, Trajanovatabla u djerdapu, biste izvajane rukom Fidije ili Mikelandjela, slike Leonarda,Boticelija. . .

I najtvrdji kamen, ljuti granit, prosto se topi pod dejstvom vremena,ne odolevajuci njegovom strpljivom i razornom trudu u kojem su objedin-jeni vestina hemicara i moc fizicara. Za ovakav neumitan tok stvari narodkaze: Vreme cini svoje”, jezgrovito iskazujuci nemoc coveka pred beskrajnostrpljivim i upornim vremenom.

Ali danas, u doba moderne nauke i tehnike, covek nastoji da se oduprerusilackom dejstvu vremena i da za buducnost sacuva sve ono sto se mozesacuvati, a sto vreme jos nije pretvorilo u prah i pepeo.

Tako su nedavno britanski naucnici odlucili da definitivno izadju na meg-dan” i da se ogledaju sa svim hemicarima” i fizicarima” koji u dosluhu savekovima dube i unistavaju kamen. Za boj” su odabrali kamenu lepoticuu svojoj zemlji — Velsku katedralu, koju duze od 700 godina nagriza zubvremena.

Kamene statue ove katedrale, koje predstavljaju najlepse uzorke gotskeskulpture u svetu, njihovi tvorci tesko bi danas prepoznali. Voda i sumpor-dioksid prodiru vekovima u pore kamena, zbog cega se on rastvara, puca imenja. Analizirajuci stetna delovanja atmosfere i padavina, naucnici su za-kljucili da je najbolje zastititi kamen nekom oblogom. Pronasli su hemijskumasu bretan” — organsko jedinjenje na bazi tri-metoksimetil-silana, kojimse natapa ugrozeni kamen. Posle 3–5 casova bretan” otvrdne, polimerizujese, i tako u potpunosti zatvori pore u kamenu, oblozi kamen i stiti ga odstetnih gasova i para.

Na ovaj nacin konzervirane statue Velske katedrale naucnici prate vecduze od 15 godina. Bice potrebno jos najmanje dva puta toliko vremena dabi se donela konacna ocena o tome koliko su polimeri realno mocni u borbisa zubom vremena.

Vremenska prognoza za milion godina Sadasnji veliki naucnici pravi supesnici.Rolan

Jednoga dana 1911. godine, mladi inzenjer Milutin Milankovic proslavl-

52

jao je sa svojim drugom — pesnikom stampanje njegovih stihova. Uz vino,pesnik u zanosu rece: U mom novom delu zelim da opisem celokupno nasedrustvo, nasu zemlju i dusu”. Cuvsi to, Milankovic nije izdrzao, pa je i samiskazao svoja osecanja: Mene privlaci beskonacnost. Ja zelim da ucinimvise od tebe. Hocu da obuhvatim celokupni Univerzum i da bacim svetlo unjegove najudaljenije kutke!”.

Ne znamo da li je pesnik odrzao svoje obecanje, ali znamo da je Mi-lankovic bacio svetlost” na jednu od velikih tajni Prirode — na tajnu ledenihdoba na Zemlji, i da se vinuo u same vrhove svetske nauke.

Sve sto se u Prirodi zbiva ostavlja neki trag. Tako su klimatske promenekoje su se desavale u dalekoj proslosti na nasoj planeti zapisane” u Zemljinojkori, u ledu Antarktika, u dnu okeana i drugde. I kao da je rec o drevnimknjigama sa ostecenim stranama koje je potrebno pazljivo prouciti i nauciticitati”, tako je potrebno mnogo truda da bi se desifrovali zapisi Prirode.

Prvi deo problema u vezi sa ledenim periodima na Zemlji nije bio mnogotezak. Naucnici su dosta tacno rekonstruisali promenu klime na Zemlji utoku proteklih stotina hiljada godina. Ali tada su iskrsle velike teskoce.Ledena doba su se smenjivala na Zemlji s izvesnom pravilnoscu — to jenepobitno ustanovljeno, ali se nije nalazio odgovor na pitanje zasto je dopromena temperature dolazilo i zbog cega su te promene bile periodicne.Zasto se Zemlja, kao po nekom casovniku, cas hladila, cas zagrevala?

Milutin Milankovic, koji se pokazao kao vrstan graditelj, resio je da na-pusti dobro placeni posao inzenjera u Austriji i da se posveti nauci. Odlucioje da odgonetne tajnu ledenih doba. Svoje izvanredno poznavanje matem-atike morao je da dopuni ucenjem astronomije, fizike, geologije, te naukeo klimatima Zemlje. Bez ucitelja i saradnika, bez savremenih racunskihmasina, mladi profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dao se punim zaromna istrazivanje uzroka ledenih doba. Ni balkanski rat 1913. godine nije ga utome omeo.

Sam Milankovic pise: Taj problem resio sam u njegovim glavnim crtamau jednoj svojoj raspravi koja je vec 20. decembra 1913. lezala na stoluvelikog fizicara, dobitnika Nobelove nagrade, Vilhelma Vina”.

Jos sedamnaest godina mukotrpnog rada bilo je potrebno da MilankovicevaAstronomska teorija ledenih doba” bude zavrsena.

Kolebanje temperature Zemlje koja se desavaju tokom dugih vremenskihrazdoblja, Milankovic je objasnio promenama osuncanja Zemlje pri njenomslozenom kretanju oko Sunca; promenama polozaja najblize tacke premaSuncu i nagiba Zemljine ose rotacije.

U prvo vreme Astronomska teorija” dozivela je pravi trijumf, da bi kas-

53

nije, narocito pred kraj zivota velikog naucnika, pocela da biva zaboravljena.Medjutim, analiza uzoraka tla uzetih sa dna Indijskog okeana pokazala je daje Milankovic vrlo tacno izracunao temperature na Zemlji tokom proteklih400.000 godina. I noviji nalazi promena nivoa voda u zatvorenim jezerima,u kojima one iskljucivo zavise od obilnosti kisa i isparavanja, tj. od tempera-ture, potvrdili su tacnost Milankoviceve teorije, koja daje tacniju vremenskuprognozu” za milion buducih godina od prognoze koju nam daju meteoroloziza sutrasnji dan.

Masina koja nikada nece proraditiPostoji mnogo uzaludnih pokusaja koje su ljudi cinili vekovima, ali jedan

od njih zasluzuje narocitu paznju jer je veoma poucan. Vise stotina godinahiljade konstruktora i nabedjenih pronalazaca uporno je pokusavalo, pa idanas to neki cine, da konstruisu takvu masinu koja bi sama od sebe vecitoradila — poznatu pod imenom perpetuum mobile.

Istorija perpetuum mobila puna je neobicnih zgoda, iznenadjenja, asadrzi i dosta prevara i izneverenih obecanja. Ona se moze uporediti samo saprosloscu alhemije — crne magije, kao i sa resavanjem matematickog prob-lema kvadrature kruga. U sva tri ova slucaja covek se nasao pred granicomkoju nikakva upornost, domisljatost ili znanje ne mogu savladati — predneumoljivom granicom koju precizno opisuju i cuvaju” zakoni Prirode.

Najstariji perpetuum mobile o kome postoji sacuvan zapis datira ih XIIIveka. Od tog doba sve do danas tocak je zauzimao posebno mesto kao ele-ment vecne masine”. Njega su tvorci ove zaludne naprave koristili najcesceza pretvaranje potencijalne energije u energiju kruznog kretanja koje je,navodno, bilo ili upravo se priblizavalo” vecitom kretanju. Razliciti tockovinosili su olovne kugle, vodu, magnete, antigravitacione stitnike” i mnogo stadrugo. . .

Najcuveniji perpetuum mobile u novijoj istoriji predstavljaju tockovimarkiza od Vorcestera — Orfireusa, savremenika slavnog matematicara ifizicara Isaka Njutna. Povodom Orfireusove masine, matematicar Gravesanpisao je Njutnu da nije zadovoljan njenim karakteristikama. Posle toga jekonstruktor unistio svoju masinu, ne dozvolivsi Gravesanu da ispita njenuunutrasnjost.

Ali, ipak, utisak koji su price o Orfireusovom samokretnom tocku” iza-zvale u tadasnjoj javnosti bio je tako snazan da je ruski car Petar Veliki,napredni vladar i reformator, zeleo u januaru 1725. godine da otputuje uNemacku — da bi se licno uverio u postojanje masine cudesnih mogucnosti,ali ga je smrt u tome sprecila.

Tek posle svadje Orfireusa sa zenom i sluzavkom, prevara prepredenog

54

pronalazaca” perpetuum mobila je obelodanjena. Svet je tada saznao da jetocak Orfireusove masine pokretao covek koji je bio vesto skriven u susednojsobi. On je preko kanapa delovao na osovinu tocka i tako mu predavaopotrebnu energiju! Da je Petar Veliki duze poziveo i da nije doslo do kobnesvadje Orfireusa sa zenama, mozda bi sa tadasnjih 100.000 rubalja, koliko jeruski car bio spreman da plati Orfireusu za njegov samokretni tocak”, ovobila najskuplje placena prevara u istoriji perpetuum mobila.

Na osnovu bogatog iskustva, pariska Akademija nauka od 1775. go-dine prestaje da razmatra podneske patenata masina koje vecito rade”, a usledecem, 19. veku, nemacki fizicar Julijus Robert fon Majer postavlja za-kon o odrzanju energije — jedan od osnovnih zakona Prirode, prema komese energija ne moze ni iz cega stvoriti. Time je bio zadan smrtni udaracperpetuum mobilu — masini koja nikada nece proraditi.

Zato, ako cujete da neko na ovakvom izumu trosi snagu i vreme, uputitega da procita poucnu pricu o Sizifu i nekoliko redaka o odrzanju energije izbilo kog udzbenika fizike ili hemije.

Najvrelija tacka SvemiraResili ste da pronadjete najvreliju tacku u Svemiru i konstruisali ste

fantastican termometar koji moze da meri milione milijardi stepeni. I tako,idete od galaksije do galaksije, od zvezde do zvezde. . . Merite temperaturukvazara, neutronskih zvezda, supernova. . . i ne znam cega jos. . . , a ono,kao u decjoj igri: hladno, hladno. . . toplo, toplije. . . vruce, vruce. . . , alinikako da se cuje — izgore!

Prokrstarili ste Svemirom i upoznali njegove cudesne podanike”. Tem-peratura je na vasem termometru prevazilazila milione, milijarde, hiljadumilijardi stepeni, ali niste otkrili najvreliju tacku Svemira.

Zato ste, neraspolozeni, spakovali svoju opremu i poceli da se vracatena Zemlju. Kad ono stalno: vruce, vruce, jos vrelije. . . Ne mozete sebi daverujete. . . Pitate se — da se nije mozda termometar pokvario ili je sta drugopo sredi, nekakve smetnje? Okrecete, prevrcete instrument, ali s njim je sveu redu! A glas instrumenta, koji kao da je poludeo, sve je jaci, uporniji istalno ponavlja: vruce, vruce. . . I, tako, iduci za pokazivanjem termometra,prilazite sve blize rodnoj planeti. Evo vas i na Zemlji. . . Sada se kreceteu pravcu Evrope, priblizavate se Svajcarskoj, prolazite kraj Zeneve. . . Glasinstrumenata sve vas cesce upozorava: vruce, vruce. . . vruce!

Pa to je nemoguce”!, cudite se vi. O, ljudi, Zemlja izgore!” Ali upornoidete pravcem kojim vas vodi instrument. . . Evo, stizete u jedno malo mesto— Merano, ulazite u krug jedne od najvecih fizickih laboratorija na svetu, uCERN, Evropski centar za nuklearna istrazivanja. Glas instrumenta kao da

55

se udesetostrucio, igla samo sto ne iskoci. . . Polako trazite skrovito mesto. . .Evo, ovde, . . . jos malo, sasvim malo. . . Prilazite jednom od najvecih akceler-atora koje je covek sagradio, super-proton-sinhrotronu. . . Instrument neu-moljivo vodi dalje. . . dolazite do mesta sudara protona i antiprotona, atom-skih cestica ubrzanih mocnom masinom. IZGORE! IZGORE! — uzvikujeinstrument, igla izlece iz svog lezista i razbija zastitno staklo, a vi, zapanjenii nemi, sedate od straha na tlo.

Pa zar je moguce da se najvrelija tacka u Svemiru nalazi naZemlji!?”

Da, instrument nije pogresio”, prilazi vam i govori fizicar, strucnjak zaelementarne cestice i visoke energije.

Sudaranjem protona i antiprotona, koje mi u nasem akceleratoru ubrzavamodo fantasticnih brzina saopstavajuci im energiju od 270 milijardi elektron-volta, dolazi do anihilacije materije, do pretvaranja materije u energiju. Natren, temperatura u tacki sudara prevazilazi sve ono sto ste u Svemiru moglida izmerite — ta tacka postaje najvrelija tacka Svemira. Istini za volju,tu i tamo u Svemiru desi se po neki sudar kosmickih cestica koje raspolazujos vecim energijama, ali to je tako retko da je nasa masina bez premcau Svemiru. Sa ”temperaturom koju ona postize u tacki sudara cesticaSvemir je mogao da se podici samo u prvim trenucima svog postojanja, udelicima sekunde po nastanku. Tako se mi na ovaj nacin ”vracamo u davnuproslost Svemira i ispitujemo pojave koje su se desavale odmah posle velikeeksplozije”, govori fizicar mirno setajuci kraj najvrelije tacke u Svemiru.

Uspinjaca za morske talaseNa severu Evrope nalazi se Norveska sa Spicberskim ostrvima — zemlja

o cija kopna udaraju talasi cetiri mora i jednog okeana. Njeni su ljudi oduvekbili upuceni na more i borbu s njim. Poznati su graditelji brodova, pomorcii kitolovci.

Medjutim, za Norvezane more ne predstavlja samo izvor bogatstva iizlaz u svet, vec i vrelo inspiracije. U hrvanju s njim oni se lako ne predaju.Zato su, za razliku od drugih koji su pokusali da ukrote morske talase i daod mora dobiju preko potrebnu energiju, pa zbog teskoca odustali, upornonastavili da istrazuju razlicite mogucnosti savladjivanja talasa na obalamasvojih mora.

Duvajuci ka kopnu, jaki vetrovi sa severa podizu ogromne talase kojistrahovitom snagom udaraju o hridi. Moze li ova snaga talasa da se obuzdai pretvori u koristan rad — upitali su se norveski naucnici. Da li je mogucepodici morsku vodu na visi nivo zahvaljujuci energiji talasa — bilo je drugopitanje koje se prirodno nametnulo istrazivacima.

56

Da bi podigli vodu mora na visi nivo i preveli je u vestacko jezero,Norvezani su razvili specijalnu uspinjacu” za ciji se pogon koristi energijamorskih talasa. Osnovna ideja naucnika sastoji se u tome da se postigne us-meravanje vodene mase prema jednom levku” kroz koji bi se voda, gonjenasopstvenom energijom, ispela” do jezera — rezervoara koji se nalazi na oko100 metara iznad povrsine mora. Slobodno padajuci iz rezervoara premamoru, voda bi prolazila kroz turbine centrale u kojima bi pokretala lopaticei tako stvarala elektricnu energiju.

Dobro, rekli bismo, lako je to zamisliti, ali kako ostvariti?Svako ko je duze posmatrao morske talase mogao je da uoci da se oni

najcesce prostiru u ravnomernim povorkama” i da je razmak izmedju dvedolje i dva brega talasa prilicno ujednacen. To znaci, razmisljali su norveskinaucnici, da se na morske talase moze primeniti zakljucivanje koje vazi zadruge oblike talasnog kretanja, na primer, za svetlost i zvuk.

Razume se, ako neko zeli da usredsredi morske talase tako da se onikrecu prema jednoj uzoj oblasti na obali, on mora da koristi odgovarajucasociva i resetke, slicne onima koje se koriste u nauci o svetlosti ili u akustici.Analiza istrazivaca je pokazala da je za usmeravanje morskih talasa premalevku, koji ce sprovesti vodu mora do rezervoara, najbolje koristiti jednuvrstu difrakcione resetke.

Njena velicina mora biti vise nego impozantna, a oblik neobican. Nalikna cesalj sa razlicito razmaknutim zubima”, ona bi se protezala duz obalevise stotina metara. Oblik i polozaj ove resetke, veoma nalik na dug val-obran sa brojnim kapijama, zavisi od reljefa kopna, oblika morskog dna ismera nailaska talasa prema obali. Ispitivanja naucnika na modelu 1000puta manjem od objekta koji bi se gradio na obali mora, pokazala su da semoze postici 80-procentno iskoriscenje energije talasa.

Tako izgleda da ce Norvezani — morski vuci sa severa”, prvi zajasitimorske talase” i da ce pomocu svojih neobicnih resetaka doci do potrebneenergije.

Telegram Dzet Propalzn LaboratorijeOd istorijskog dana kada je prvi covek, americki astronaut Nil Arm-

strong, krocio na Mesec nije proteklo ni 20 godina, a kosmicka istrazivanjasu postala, tako reci, obicna stvar. Dok su se u laboratorijama sirom svetaanalizirali uzorci stena i tla donetih sa Meseca, program ispitivanja udal-jenih nebeskih tela Suncevog sistema pomocu letilica bez ljudskih posadaodvijao se mirno, u senci velikih postignuca programa Apolo” i Luna”.

Svedocanstvo o tome pruza nam misija americke letilice Vojadzer–2”.Zadrzacemo se samo na malom delu njenih brojnih postignuca, na susretu s

57

Jupiterom. Na dugom putovanju od Zemlje ka Saturnu i Uranu, Vojadzer–2” je proleteo na samo 650.000 km od najvece planete Suncevog sistema,Jupitera, i pri tom izveo veliki broj osmatranja. O tome su nas naucniciDzet Propalzn Laboratorije, iz Kalifornije, telegrafski kratko izvestili” —recimo ovako:DZET PROPALZN LABORATORI, SAD — AUTORU KNJIGE NAUKA KAO

BAJKA”, JUGOSLAVIJAPRELETEVSI IZNAD JUPITERA, VOJADZER–2 OTKRIO VELIKE PROMENE

U ATMOSFERI PLANETE U ODNOSU NA MART MESEC, KADA JE KRAJJUPITERA PROSAO VOJADZER–1. NASTAVLJAJUCI KOSMICKO PUTO-VANJE, PRVIH CASOVA OSMOG JULA LETILICA SE PRIBLIZILA GRUPIGLAVNIH JUPITEROVIH MESECA, GALILEJEVIM SATELITIMA. PRISLAEVROPI I GANIMEDU BLIZE OD SVIH DRUGIH COVEKOVIH NAPRAVA.PROLAZECI NA 62.000 KILOMETARA OD GANIMEDA, VOJADZER–2 OTKRIOSVETLE I TAMNE POVRSINE. NA TAMNIM POVRSINAMA OPAZIO STAREKRATERE VULKANSKOG POREKLA, A NA SVETLIM RAVNE TERENESA BRAZDAMA I PREVOJIMA. NEMAMO OBJASNJENJE ZA POSTANAKRAVNIH POVRSINA. NA GANIMEDU OTKRIO PRSTENASTU STRUKTURU,NALIK RANIJE UOCENOJ NA KALISTU. OD KRATERA SE SIRE TALASIKAO PO POVRSINI BARE. STUPILI U VEZI SA HARI HANTOM SA UNI-VERZITETSKOG KOLEDZA IZ LONDONA. IZJAVIO DA JE SATELIT EVROPANAJRAVNIJI OBJEKT POSMATRAN U SUNCEVOM SISTEMU. NASI EKSPERTISMATRAJU DA EVROPA IMA KAMENITO JEZGRO KAO I SATELIT JO,POZNAT PO CESTIM VULKANSKIM ERUPCIJAMA, DA JE POKRIVENASLOJEM LEDA DEBLJINE OKO STO KILOMETARA. POSLE JUPITERA LETIL-ICA POCELA DA SNIMA JO. STOP. VAZNA VEST! STOP. NAJVECI VULKANNA JOU PRESTAO DA IZBACUJE LAVU O KOJOJ JE IZVESTAVAO VO-JADZER–1. LETILICA U ISPRAVNOM STANJU. NASTAVLJA LET KA SAT-URNU. SALJE POSLEDNJE OD PETNAEST HILJADA SNIMAKA NACINJENIHTOKOM ZADNJIH OSAM MESECI. NOVE VESTI CEMO POSLATI PO PRIS-TIZANJU LETILICE U BLIZINU SATURNA. STOP. PRIMITE POZDRAV. DZETPROPALZN LABORATORI, KALIFORNIJA, SAD.

Primivsi ovaj telegram, pomislio sam u kakvom fantasticnom vremenuzivimo, kada ovakva postignuca smatramo manje vrednim paznje od poseteizvesnog ministra toj i toj zemlji, ili rezultata fudbalske utakmice dva pr-voligaska tima.

Zaista, cudno, ovaj se telegram nije nasao na naslovnoj strani nijednogod nasih mnogobrojnih dnevnih listova.

A Vojadzer–2” i njegovi sledbenici nastavljaju svoja putovanja. . .

58

Dzepni rendgen-aparatOd dana kada je Vilhelm Konrad Rendgen 1895. godine otkrio iks-zrake,

do izrade prvog rendgen-aparata nije proteklo mnogo vremena. Svet je uovom aparatu dobio jedan od najdragocenijih medicinskih i naucnih instru-menata koji je spasao mnoge zivote i doveo do znacajnih otkrica, a Rendgenje 1901. godine primio prvu Nobelovu nagradu za fiziku.

Pored mnogih odlika koje ga krase, ovaj jedinstveni aparat ima i ozbiljnenedostatke. Glomazan je, zavisi od izvora elektricne energije, zbog inten-zivnog zracenja moze da bude opasan po zdravlje rukovaoca, skup je. . . Osvemu tome razmisljao je Lo Jin, saradnik Godardovog centra za vasionskeletove u Sjedinjenim Americkim Drzavama, koji je konstruisao liksiskop”,minijataturni rendgen-aparat koji moze da se drzi u ruci i nosi u dzepu!Pronalaskom liksiskopa otklonjeni su mnogi nedostaci klasicnog rendgen-aparata.

Liksiskop je, takodje, aparat u kome se stvaraju iks-zraci. Ali, za raz-liku od rendgen-aparata, u liksiskopu iks-zraci nastaju zahvaljujuci radioak-tivnom izvoru koji zamenjuje rendgensku cev. I ovde iks-zraci prolaze delomkroz posmatrani predmet ili covekovo telo i izazivaju svetlucanje na jednommalom ekranu koji je veoma slican ekranu minijaturnog televizijskog pri-jemnika.

Uz ovaj ekran prislonjen je svetlosni pojacavac — cev minijaturnih razmerakoju je pronalazac Lo Jin ranije koristio u astronomskoj opservatoriji kada jetragao za veoma slabim izvorima iks-zracenja u Svemiru. Svetlosni pojacavacpredstavlja jedan od najvaznijih elemenata liksiskopa. On pojacava slabasnasvetlucanja izazvana iks-zracima cak do 40.000 puta! Tako pojacanu slikubaca na ekran na kome se moze videti prelom kosti, metak u telu, strukturasicusnog tranzistora i mnogo sta drugo — kao i rendgen-aparatom.

Liksiskop za rad koristi minijaturnu bateriju od 2,5 volti, staje oko 10puta manje od obicnog rendgen-aparata i, sto je mozda najvaznije, ozracujepacijente ili predmete hiljadu puta slabijom dozom zracenja. On predstavljaidealan instrument za brz pregled zuba, za otkrivanje stranih tela u orga-nizmu, moze se upotrebiti na mestu udesa, u kolima hitne pomoci. . . Veomaje mali i lak, pa ga mogu nositi i lekari pesaci”, medicinske sestre i tehnicarikoji obilaze udaljena podrucja da bi stigli do svojih bolesnika, do ljudi kojiu zivotu nisu videli nama pristupacan klasicni rendgen-aparat.

Tako je Lo Jin, gledajuci u zvezde, otkrio liksiskop — minijaturni rendgen-aparat, poucivsi time sve one koji se bave fundamentalnim istrazivanjima dakad god to mogu — treba da misle i o mogucim primenama otkrica naukeza dobrobit coveka.

59

Epohalno otkrice elementarne cestice Akcelerator je kao svemirski brodkoji nas vodi u dubine atoma.L. Lederman

Sve pojave u Prirodi naucnici tumace delovanjem cetiri sile. Tu je, prvo,gravitaciona sila. Ona dejstvuje izmedju svih stvari, i sicusnih i gro-madnih oblika materije, ali samo u ovom poslednjem slucaju mozemo da jeprimetimo i izmerimo. Zemlja i jabuka se medjusobno privlace zahvaljujucigravitacionoj sili, i zato jabuka pada na Zemlju, mada necemo pogresiti akokazemo i da Zemlja pada” na jabuku. Ova nam sila omogucava da merimomase tela. Kazimo i to da je ona samo — privlacna.

A, zatim, tu je elektromagnetna sila. Kada provucemo cesalj krozkosu, on se naelektrise i tada moze da privuce lopticu od zove ili komadicehartije. U tome vidimo delovanje elektromagnetne sile. Pa i dugu na nebuuocavamo zahvaljujuci ovoj sili, a da ne kazemo da elektricni motori ne bimogli da rade da nje nema. To je mnogo jaca sila od gravitacione, i ona,kao sto znamo, moze da bude privlacna i odbojna.

Pored gravitacione i elektromagnetne sile, postoje jos jaka i slaba sila.One dejstvuju samo u mikrosvetu, medju cesticama sicusnijim od atoma,jer je njihov domasaj izvanredno mali. Zato je prirucnim sredstvima” teskopokazati njihove efekte. Medjutim, za nuklearne fizicare, koji su naoruzaniakceleratorima cestica i osetljivim detektorima nuklearnog zracenja, to nepredstavlja problem.

Svaka od pomenutih sila ima svoju cesticu koja prenosi njeno delovanje.Gravitacionu silu prenosi njen zastupnik” — graviton, elektromagnetnu —foton ( zrnce svetlosti”), jaku silu — gluon, a slabu — vikon.

Vise od 20 godina naucnici su tragali za vikonom — prenosiocem slabesile, i tek su je pocetkom 1983. godine ulovili u svoju klopku”, koristeci za totada najveci akcelerator na svetu, CERN-ov super-proton-sinhrotron (SPS),koji se nalazi u blizini Zeneve, u Svajcarskoj.

Ovaj akcelerator cestica prstenastog oblika predstavlja pravo cudo naukei tehnike. On je dzinovskih razmera — zahvata tako veliku povrsinu kaokrug po kome se krece tramvaj dvojka” u Beogradu. Njegov precnik iznosinekoliko kilometara. U njemu naelektrisane cestice putuju brzinama kojesu vrlo bliske najvecoj od svih mogucih brzina u Prirodi — brzini svetlosti(300.000 km u sekundi)!

U super-proton-sinhrotronu se ubrzavaju protoni i njihove anticestice —antiprotoni — do energije od 270 milijardi elektron-volti! Postizuci tako99,9994% brzine svetlosti, protoni i antiprotoni se ceono sudaraju poputmunjevitih atomskih metaka”. Pri ovim sudarima dolazi do iscezavanja” tih

60

cestica, do njihove anihilacije. Ali se kao rezultat te pojave na mestu sudararazvija snazno zracenje, koje je u stanju da proizvede 30–50 novih cestica.Neke od tih cestica ne mozemo da nadjemo nigde drugde do u ovoj tacki,koja je najvrelija tacka u Svemiru!

Dogadjaje koji se desavaju u najvrelijoj tacki” Svemira posmatraju slozeninuklearni detektori, od kojih su neki velicine omanje kuce. Oni analizirajunovonastale cestice — odredjuju njihova naelektrisanja, mase, pravac kre-tanja, energiju, impuls, duzinu njihovog zivota itd. Na osnovu svega toga,kao da je u pitanju otisak prsta”, fizicari zakljucuju da li se medju novostvorenimcesticama nalazi neka nova, nepoznata cestica, koju su do sada samo teori-jski fizicari videli” u svojim izracunavanjima. I tako oni svakoj nastalojcestici proveravaju pasos” i izdaju vizu” za pristup u drustvo mikrocestica”.

Analizirajuci 850.000 fotografija s bojista” mikrosveta, snimke sudaraprotona i antiprotona u CERN-ovom akceleratoru, tim od 151 naucnika (!)otkrio je dugo trazeni vikon. Pazljivo odredjujuci sve njegove osobine, onisu u pasos” vikona zapisali najvaznije podatke o njemu — da mu je masaoko 80 puta veca od mase protona, da mu je zivot neobicno kratak, daima polucelobrojni spin itd. Na osnovu ovih podataka i drugi fizicari usvetu mogu da pokusaju da potraze vikon i da tako potvrde ili opovrgnunalaz naucnika iz CERN-a. I, zaista, ubrzo je stigla potvrda ovog otkrica, azatim je otkrivena jos jedna cestica — zed-nula”, koju je, takodje, predvidelateorija slabe sile.

Ovim otkricima sjajno su potvrdjena predvidjanja teorijskih fizicara.Otvoren je novi prozor prema ponoru u kome se kriju tajne materije izkoje je sve u Prirodi sazdano.

Disk — riznica informacijaRazvoj civilizacije ne bi mogao da se zamisli da covek jos od davnina

nije svoja saznanja i iskustva prenosio drugim ljudima i svojim potomcima.U prvo vreme, za zapisivanje vaznih poruka i sadrzaja koriscena su primi-tivna sredstva — glinene i kamene plocice. Zatim su stari Egipacni pronaslipapirus za pisanje, a Kinezi hartiju. Tek u novije vreme rodili su se fo-tografska ploca, film, gramofonska ploca, magnetna traka i disk, magnetnei poluprovodnicke memorije, hologram i drugi memorijski elementi. I tada,kada je scena za veliku predstavu” bila pripremljena, na nju je stupio cudesnikompakt-disk.

Poznata holandska firma Filips” prva je u svetu predstavila revolucionarannacin zapisivanja i reprodukovanja muzike. Ona je lansirala novu Hi-Fi”plocu u kojoj je muzika bila zapisana u vidu sicusnih otvora!

Da bi se to postiglo, prvo se muzika prevodi u digitalan oblik. Zatim

61

se ovaj digitalni zvuk” putem lasera upisuje” u metalnu plocu u vidu nizauseka ili kanala mikrometarske duzine i sirine. Precnik ove nove ploce ilidiska iznosi samo 12 centimetara. Zvuk sa nje ne moze da se reprodukujepomocu obicnog gramofona sa safirnom ili dijamantskom iglom. Za disk jepotreban specijalan laserski gramofon”. U ovom gramofonu disk se okrecevelikom brzinom. Sa jedne strane diska nalazi se laser koji emituje postojani,uski snop svetlosti. Svetlost lasera pada na disk i pogadja useke na njemu,rasejava se od njih i stize do osetljivog foto-citaca. On registruje prisustvosvetlosti kad god laserski zrak naidje na neki od useka, dajuci tako serijusignala sastavljenu iz da” i ne” — vec prema tome da li je postojao usekpri ocitavanju. Povorka ovih digitalnih informacija u posebnom uredjajuprevodi se u zvuk, odnosno vraca u prvobitni oblik.

Kvalitet ovakvog zvucnog zapisa i njegovog reprodukovanja daleko jebolji od onog koji se dobija pomocu sistema sa gramofonskim plocama,kasetama, magnetnim trakama i dr. Zapis na kompakt-disku je i mnogoekonomicniji. Na disk se moze upisati vise muzike ili govora nego na sred-stvima koja su ranije koriscena. I jos nesto — postojanost zapisa je, zaista,izvanredna. Medjutim, postojeci kompakt-disk ima jedan nedostatak: on sejos uvek ne moze brisati” kao magnetna traka i koristiti za vise snimanja.Ali, ne sumnjajmo da ce se ovaj nedostatak u skoroj buducnosti otkloniti ida ce rupe i useci otpevati” svoje!

Ako biste lupom pazljivo pregledali jedan od prvih Filipsovih” diskovasa muzikom, primetili biste da je on prilicno prazan, tj. da je samo de-limicno iskoriscen. Takav disk moze da primi mnogo vise informacija negosto je potrebno za reprodukovanje jedne Betovenove simfonije, ili nekolikopesama Elvisa Prislija. Zato su Filipsovi” strucnjaci pristupili ispitivanjumogucnosti primene kompakt-diska za pamcenje razlicitih informacija: tek-stova, slika i svega drugog sto se moze prevesti u digitalni oblik.

Tako je nastao CD-ROM (kompaktni disk ciji se sadrzaj moze daocitava, ali ne i da se menja). On moze da uskladisti ogroman broj infor-macija — oko 600.000.000 bajtova! To je dovoljno za upisivanje celokupnogsadrzaja (teksta, crteza, slika, tabela i dr.) jedne visetomne enciklopedije,kao sto je, na primer, Enciklopedija Britanika”! I, umesto da na polici drzite25–30 knjiga, njih mozete da zamenite prakticno neunistivim kompakt-diskom koji moze da stane u dzep!

Filips” je iz komercijalnih razloga proizveo eksperimentalnu knjigu Is-toriju roka”. Ova se kompakt-knjiga cita pomocu laserskog gramofona ikucnog racunara. Na rok disku nalaze se biografski i diskografski podaciraznih rok-zvezda, propraceni njihovim fotografijama i odlomcima iz na-

62

jpoznatijih pesama. Istorija roka” moze i vizuelno da se ozivi: pomocutelevizora sa diska je moguce dobiti i sliku.

Laserski kompakt-disk omogucava i druge novine — zapisivanje mapakoje mogu da se koriste za navigaciju automobila, brodova i aviona pomocusatelita. Povezan s telefonom, televizorom, video-rekorderom, stereo-uredjajimai kucnim racunarom, laserski kompakt-disk, remek-delo savremene tehnike,otvara nove pristupe svetu informacija i pruza perspektivu za sadrzajnijakomuniciranja medju ljudima.

Kosmicka vagaPred naucnike se cesto postavljaju krajnje neobicni, na prvi pogled

neresivi zadaci. Medjutim, oni cesto i u najtezim situacijama nalaze cudesnaresenja, koristeci pri tom razlicite prirodne pojave i povezujuci na izgled pot-puno nezavisne stvari.

Zamislite da vam je neko dao zadatak da izmerite masu Boljsog teatra,cuvenog pozorista u Moskvi! Recimo i to da nije rec o sali, o nekakvompribliznom merenju, proceni mase. . .

Pretpostavimo da se planira gradnja metroa ciji jedan krak treba daprodje upravo ispod tog slavnog pozorista. Zato i treba saznati njegovumasu, kako bi mogla da se izracuna jacina potpornih stubova, betonskaarmatura i drugo.

Ali, kako staviti teatar na vagu?! I kakva bi to vaga morala da bude? Saoprugom ili sa niti na uvrtanje?

Zaista, na prvi pogled — neresiv problem.Medjutim, naucnici moskovskog Instituta za geoloska istrazivanja resili

su ovaj problem na ingeniozan, neobican nacin — razvili su novu vagu”,koju bismo slobodno mogli nazvati kosmickom vagom” ili kosmickim terazi-jama”. Ona ni po cemu nije nalik nama dobro poznatim kantarima, vagamai terazijama koje srecemo na pijacama, u radnjama i laboratorijama. Nematasova, krakova, opruga — nikakve mehanike!

Ova fantasticna kosmicka vaga” umesto mehanickih delova koristi en-ergetske atomske cestice koje na Zemlju stizu iz dalekih kosmickih pros-transtava, tzv. kosmicko zracenje.

Za resenje ovog zadatka bitna je cinjenica da kosmicko zracenje stalnobombarduje nasu planetu i da se njegov intenzitet malo menja sa vremenom.Primarno kosmicko zracenje pogadja zemljinu atmosferu i u njoj stvarasekundarno zracenje koje sadrzi mi-mezone, vrlo prodorne cestice koje moguda prodru i do nekoliko stotina metara u Zemljin omotac.

Razume se, ukoliko prepreka na njihovom putu raspolaze vecom masom,njihov intenzitet ce po prolasku kroz prepreku biti manji. I sada nam princip

63

merenja mase takvih objekata, kao sto je Boljsoj teatar ili, cak, mase citavihplanina — pomocu kosmickog zracenja postaje lako shvatljiv.

Odredjujuci stepen slabljenja snopa mi-mezona koji su prosli kroz nekugradjevinu, brdo ili rudnik, mozemo da zakljucimo koliko materije sadrziprepreka na njihovom putu. Da bismo to ucinili, moramo da upotrebimoosetljive nuklearne detektore — brojace mi-mezona, koje postavljamo napovrsinu zemlje i ispod temelja gradjevine, pod brdo ili u okno rudnikaciju masu zelimo da saznamo. I kao u nekom kosmickom rendgen-aparatu,mi-mezoni nam svojim intenzitetom odredjuju trazenu masu.

Primenjujuci ovakvu metodu merenja, sovjetski naucnici su ustanovilida poznati hotel Moskva” u Moskvi ima masu od 45.000 tona. Na istinacin, kosmickom vagom” sa mi-mezonima oni su odredili sadrzaj pojedinihminerala u odredjenim podrucjima SSSR-a, izmerili kolicinu vode u debelimsneznim pokrivacima i pronasli mnoge supljine u tlu koje su ispitivali.

Ovim je jos jednom potvrdjena cudesna moc nauke, za koju, zaista, kaoda ne postoje nesavladive prepreke.

Bajka o sneznoj pahuljici U svakoj nauci ima poezije.Desanka Maksimovic

U davnim vremenima, u galaksiji Mlecni Put”, zvanoj u nasem naroduKumova slama”, stvorio se Suncev sistem u cijim je nedrima nastala planetaZemlja. Ona se veoma brzo procula kao velika umetnica — na njenoj povrsinii u njenoj atmosferi stvarali su se prelepi oblici sacinjeni od velikog brojahemijskih jedinjenja.

Najlepsa je bila i ostala — snezna pahuljica. Ona se pojavila kada suna Zemlji zavladali odredjeni klimatski uslovi i kada su se u njenoj at-mosferi nasle cestice prasine. Snezna pahuljica, ta bela, nezna lepoticaizvanredno simetricnog, sestokrakog oblika, proizvod je, dakle, odredjenihuslova i aerozagadjenja. Da vazduh nije zagadjen, ne bi nas svake zimeradovale snezne pahuljice; a da njih nema, vazduh bi bio jos zagadjeniji!Zbog toga, cak i na najvisim planinama, na kojima sneg zaslepljuje oci svo-jom belinom, snegom ne treba gasiti zedj(osim u krajnoj nuzdi), jer svakasnezna pahuljica u svom srcu krije cestice prasine. . .

Kako se, u stvari, radja ta bela, nestalna, sestokraka zvezda?Visoko u atmosferi, majusna cestica prasine na svojoj povrsini pocinje

da zadrzava, vezuje vodenu paru. A kako je svuda oko nje veoma niskatemperatura, voda se kristalizuje u led. Ledeni kristal, ovako nastao, uuskovitlanom haosu oblaka razvija se sve brze i brze — u sneznu pahuljicu,koja je po svom obliku savrseno geometrijsko telo sestougaonog oblika. Itako na Zemlju padaju, padaju pahulje bele. . .

64

Od davnina su se ljudi pitali zasto snezne pahuljice, medju kojima sunaucnici izbrojali deset osnovnih oblika, uvek imaju sest krakova. Poz-nati nemacki astronom Johan Kepler, koji se proslavio izucavanjima kre-tanja planeta, potvrdom Kopernikovog heliocentricnog sistema, takodje jeproucavao tajnu snezne pahuljice. Ali, on nije nasao odgovor na ovo samona izgled jednostavno pitanje.

Tek u novije doba, u doba atomistike, kada su odgonetnute tajne un-utrasnje strukture mnogih hemijskih oblika — jedinjenja i kristala, utvrd-jeno je da snezna pahuljica za svoju lepotu ima da zahvali prirodi hemijskihsila koje dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika sprezu u molekul vode.

Pri tom je vazan ugao koji medjusobno zaklapaju dva jona vodonika kojesvojom cvrstom elektromagnetnom rukom” u molekulu vode drzi mocni jonkiseonika. Da je ovaj ugao i najmanje razlicit od postojeceg, cela bi pricao sneznoj pahuljici i zivotu na Zemlji izgledala sasvim drugacija ili, mozda,nikada i ne bi bila ispricana”. A tu su jos i drugi elementi, poznati samouskom krugu strucnjaka — vodonicna hemijska veza, polarnost molekulavode, povrsinski napon. . .

Cetrdesetih godina naseg veka, sovjetski fizicar Ivanov pokusao je daotkrije sta uslovljava oblik sneznih pahuljica. Pomocu jednacine do koje jedosao i vrednosti za temperaturu, napon vodene pare, specificne toplote,brzine difuzije toplote itd., bio je u stanju da objasni parabolicni oblikkrakova pahuljice, ali nije uspeo da izracuna brzinu njenog rasta. Zatosu daljem odgonetanju pahuljicine tajne pristupila dva tima americkih is-trazivaca, koji su u pomoc prizvali i povrsinski napon.

I tek nedavno, 1985. godine, Dejvid Kesler i Herbert Livajn, sarad-nici Kalifornijskog tehnoloskog instituta, otkrili su analogiju izmedju sneznepahuljice i mehurica vazduha. Primetili su da mehuric vazduha, ubacenizmedju dve ravne staklene ploce, krci sebi put kroz vodu medju plocamapruzajuci duge krake. Kada su u jednacinu za izracunavanje brzine rastavazdusnog kraka uneli i vrednost povrsinskog napona, lako su dobili trazenubrzinu.

Slicna se prica ponovila i sa sneznom pahuljicom, cija je tajna, tako,konacno otkrivena.

Laser na MarsuMapa Marsa koju je 1901. godine izradio Persifal Lavel sadrzala je cudne

linije, za koje su cak i neki naucnici smatrali da predstavljaju kanale kojesu na crvenoj, ratnickoj planeti”, izgradili inteligentna bica.

Buduci da je Marsova osa rotacije nagnuta prema ekliptici skoro kaoi Zemljina osa, pitanje postojanja zivota na Marsu godinama je okupljalo

65

paznju i naucnika i laika. Tako je jedan Beogradjanin, vlasnik antikvar-nice u blizini Pravnog fakulteta, pred drugi svetski rat poslao telegramMarsovcima”! Zahvaljujuci tome postao je popularan u gradu, jer su otadasvi znali za njega i njegovu radnju, koja je dobila ime Kod Marsovca”.

Ali da to vreme nije bilo za salu s Marsovcima, govori nam i nastupglumca Orsona Velsa na radiju koji je izazvao nezapamcenu paniku siromSjedinjenih Americkih Drzava. Veliki broj ljudi poverovao je Orsonovimrecima o iskrcavanju Marsovaca na nasu planetu i zestokim borbama ljudisa njima, dok je samo mali broj ljubitelja dobre knjige prepoznao odlomakiz poznatog romana Herberta Dzordza Velsa Rat svetova”.

Dilemu o zivotu na Marsu razresile su letilice koje je covek uputio nacrvenu planetu. Mi danas znamo da na Marsu nema zivota i da su kanalina njemu delo prirodnih sila, a ne inteligentnih bica. Ali, time ni izdalekanije iscrpljen arsenal neobicnosti Marsa, planete za koju je Barnard rekaoda ostavlja utisak kugle cija je povrsina obojena neznom bojom na kojoj sutamni detalji izvuceni grubom cetkom”.

I sada, kada je Mars za trenutak ustupio Veneri mesto na astronom-skoj pozornici, nalaz astronoma iz poznatog Nasinog Godardovog centra zavasionske letove i Univerziteta drzave Merilend, kaze da se Marsova atmos-fera ponasa kao dzinovski prirodni laser koji emituje infracrveno zracenje od10,33 mikrometra!

Tim istrazivaca je za proucavanje Marsa koristio Mak-Matov solarniteleskop Nacionalne laboratorije Kit Pik u SAD. Umesto da posmatrajuSunce, naucnici su pocetkom 1980. godine usmerili teleskop ka Marsu, jerse on tada nalazio visoko na nocnom nebu. Ova posmatranja Marsa bilasu poslednja rec tehnike tog vremena. Kao detektor infracrvenog zracenjakoriscen je narocit heterodinski spektrometar”. Posebnim postupkom, sig-nalima sa Marsa bili su primesani vestacki signali, da bi se analiza zracenjamogla da izvede u drugom talasnom podrucju pomocu standardne radiotehnike.

Marsova povrsina ima znatno visu temperaturu od hladnog kosmickogprostora. Zato ona intenzivno zraci infracrveno zracenje. Na spektru ovogzracenja naucnici su uocili siroku apsorpcionu liniju koja odgovara ugljen-dioksidu, gasu koji je efikasan apsorber zracenja od 10,33 mikrometra. Uglavnom,ova se apsorpcija desava u nizim slojevima Marsove atmosfere — do nekih10.000 metara.

Medjutim, na ogromno iznenadjenje istrazivaca, upravo u ovom deluspektra otkrivena je ostra emisiona linija. Ona pouzdano svedoci da seu visim slojevima atmosfere Marsa, koja obiluje pobudjenim molekulima

66

ugljen-dioksida, javlja lasersko zracenje — pojava stimulisane emisije zracenja!Uistinu, ne mozemo se cudom nacuditi da je Priroda u svojoj labora-

toriji” na Marsu uspela cak i laser da stvori! Jos kad bismo na njemu otkrilivostanu svecu, poverovali bismo, poput naseg sugradjanina - Marsovca”, daneko sa Marsa sa nama zbija salu. Ali necemo slati telegram Marsu, necemoprotestovati zbog gubitka primata u otkricu ugljen-dioksidnog lasera, veccemo jos jednom iskazati divljenje svom nedostiznom ucitelju — Prirodi.

Patent za mikroorganizamU patentnim zavodima sirom sveta leze milioni spisa u kojima se nalaze

opisi svega i svacega, pocev od otvaraca za imalin-kutiju do kosmickihbrodova. Ali, do nedavno, medju tolikim patentima nije se mogao nacinijedan koji stiti pronalazak nekog zivog oblika materije, pa cak ni onihnajjednostavnijih.

Medjutim, dosao je i dan da medju nezive” kroci jedan zivi patent”.Ali, nije sve islo tako lako kako su zamisljali vredni pronalazac i njegovposlodavac. Bilo je potrebno da se na kraju umesa i Apelacioni sud Sjedin-jenih Americkih Drzava. Njegove sudije su sa 3:2 glasa dozvolile kompanijiDzeneral Elektrik” i njenom saradniku Anandiju Cakrabartiju da patenti-raju novi soj mikroorganizama koji razgradjuju naftu.

Veliki otpor Patentnog zavoda SAD da prihvati podnetu patentnu pri-javu, kao i uzbudjenje javnosti povodom ovog spora, javili su se zbog togasto se covek po prvi put nasao u dilemi — da li se moze dozvoliti patentiranjenovog oblika zivota.

Da bi ovo razresili, naucnici i sudije morali su da se sete dogadjaja odpre nekih 170 godina, tacnije iz 1828. godine, kada je nemacki hemicarVeler izveo prvu sintezu organske materije iz hemijskih elemenata. On jedobio jedinjenje karbamid ili ureu, za koje se kao i za sva druga organskajedinjenja smatralo da moze nastati samo u zivim organizmima, a ne i uretortama hemicara. Od tada do danas organski hemicari su sintetisali viseod deset miliona razlicitih organskih jedinjenja, od kojih su mnoga veomaretka ili ih cak i nema u Prirodi. Za dobijanje velikog broja tih jedinjenjaizdati su patenti njihovim pronalazacima.

Drugi znacajan datum za nasu pricu predstavlja otkrice Krika i Uotsonaiz 1953. godine. Oni su tada ustanovili strukturu molekula nasledja, tzv.molekula DNK, i pokazali da se zapis” o naslednim osobinama zive materijecuva u spiralno uvijenom molekularnom koncu” upredenom iz dve niti” ukojima se javljaju cetiri razlicita nukleotida (adenin, timin, guanin i citozin).Razlicit razmestaj ovih slova zivota” (A, T, G i C) u dugackom molekuluDNK odgovoran je za razlike koje postoje izmedju zivih oblika materije.

67

Otkrivsi to, naucnici su sagledali mogucnost da covek, menjajuci molekulDNK, menja nasledne osobine zivih bica. Zbog toga su mnogi, manje ili viseuceni ljudi, poceli u strahu da se pitaju dokle sve moze da dovede covekovouplitanje u inzenjeriju zivota”.

Ako se da patent za novodobijeni soj Pseudomonas-a, mikroorganizmaoko koga se vodio spor na sudu, oni su smatrali da ce, koliko sutra, moratida se izdaju hiljade patenata za nove oblike zivota, kao sto se to desilo uorganskoj hemiji posle Velerovog otkrica.

Srecom, sud SAD nije delio pravdu na osnovu strahovanja za buducnost,vec se rukovodio principima sadrzanim jos u prvom americkom ustavu! Onje doneo mudru i dalekoseznu odluku. U njoj pise:

Ne vidimo razlog da odbijemo pravo na patentnu zastitu mikroorganizma”.A umesto odgovora Patentnom zavodu, postavili su pitanje:Zar priroda i nacin koriscenja cistih kultura mikroorganizama ne govore

da su oni blizi nezivim hemijskim jedinjenjima nego pcelama, ruzama ilijagodama?”

I naucnici Nacionalnog instituta za zdravlje SAD stali su na stranusudija, smatrajuci da otkrica genetickog inzenjerstva ne treba odvajati odotkrica bioloskih supstanci.

I nije trebalo da protekne mnogo vremena od dana kada je savladanotpor Patentnog zavoda, pa da kroz nacinjenu bresu” prodju i mnogi drugizivi patenti”.

Tako je na dvestagodisnjicu osnivanja SAD, stopedesetgodisnjicu Velerovogi dvadesetpetgodisnjicu Krikovog i Uotsonovog otkrica, igrom slucaja izdatprvi patent za dobijanje novog oblika zive materije. Trostruki jubilej pre-rastao je u cetvorostruki!

Pamticemo 1978. godinu kao istorijski datum kada je covek dobio prvipatent za pronalazenje novog oblika zivota.

68

Sunceva celija – iskra iz kamena U kamenu spava malo sunce sto ce nasosvetliti.Branko Miljkovic

Celokupna energija — plima i oseka okeana, tok reka, vetar, kisa, grad,sneg — sve su to proizvodi Sunca. Mi cak upotrebljavamo ”flasiranu energijuSunca u obliku uglja. Ipak, Sunceva energija se sada rasipa. A racunicapokazuje da samo na prostoru od jedne kvadratne milje Sunce predaje snaguod milion konjskih snaga, koju bismo mogli da pretocimo u turbine. U vezis tim, nauka ce u buducnosti resiti i slozenije zadatke stvaranja masine kojace elektricnu energiju dobijati direktno od Sunca. . . ”

To su bile prorocanske reci koje je Nikola Tesla izrekao jos 1922. godineu svom intervjuu australijskom novinaru Randolfu Bedfordu.

I, evo nas sada na pragu solarnog doba, kada ce se velike kolicine Sunceveenergije pretvarati u elektricnu energiju. A kakva je to cudesna masina okojoj je Tesla sanjao pre mnogo godina?

To zapravo i nije masina, vec sicusna plocica bez pokretnih delova, nalikna jednostavno plavicasto dugme ili bros. Njeno je ime Sunceva ili solarnacelija. Necemo pogresiti ako za nju kazemo da predstavlja pravi draguljmedju clanovima poluprovodnicke porodice. Bas kao da ju je pesnik pravio!

Svaka solarna celija, nezavisno od oblika i materijala od koga je napravl-jena (monokristal, polikristal, amorfni materijal), sastoji se iz aktivnog delai dve elektrode. Na prednjem delu — licu celije koje se postavlja premaSuncu, nalaze se tanusne elektrode u vidu riblje kosti ili zubaca na ceslju,dok na poledjini celije elektroda prekriva celu povrsinu.

Da bismo pomocu solarne celije dobili elektricnu struju, potrebno je daje spojimo u elektricno kolo i osetljivu stranu celije, njeno lice, okrenemoprema Suncu. Kada to ucinimo, kolom ce poteci struja.

Snaga jedne monokristalne silicijumske celije, povrsine oko 70 cm2, pripunoj suncanosti iznosi 1 vat. To znaci da bi za rad sijalice od 60 vati bilopotrebno vise desetina, tacnije — oko 60 solarnih celija povrsine 70 cm2, ilida se setimo Tesle, pa da u sali kazemo — masina od oko pola kvadratnogmetra”.

A sad se upitajmo iz cega se sastoji Sunceva celija i kako ona radi?Obicna celija, koju mozemo naci na solarnim dzepnim kalkulatorima ili

na satelitima koji kruze oko Zemlje i kosmickim letilicama na dalekim puto-vanjima Suncevim sistemom i medjuzvezdanim prostorom — napravljena jeod tanke plocice monokristalnog silicijuma.

Kristal koji se koristi za izradu celija zavidne je hemijske cistoce i struk-turne savrsenosti. Polazni materijal — monokristal silicijuma pravi je reko-

69

rder medju prirodnim i vestackim tvorevinama. Na 10.000.000.000 sili-cijumovih atoma u njemu se moze naci tek po koji atom nekog drugog,nezeljenog hemijskog elementa. Tako je on vise nego 10.000 puta cistiji odnajsavrsenijeg kristala u prirodi — dijamanta!

Pogodnim hemijskim ili fizickim postupcima, kontrolisanim unosenjemhemijskih primesa, ovako cist materijal moguce je prevesti u P-N poluprovodnickispoj. U ovom spoju, u jednom delu kristala preovladjuju davaoci elektrona(donori), a u drugom — primaoci elektrona (akceptori). Tako se dobijadiodna struktura za koju je karakteristicno postojanje medjusloja velike ot-pornosti, prakticno bez nosilaca naelektrisanja.

Padajuci na ovakvu foto-diodu (solarnu celiju), Sunceva svetlost u njojoslobadja nosioce elektriciteta, tj. stvara napon na njenim elektrodama. Os-taje jos samo da se solarna celija ukljuci u elektricno kolo, pa da struja poteceiz masine” bez ijednog pokretnog dela!

Za razliku od drugih masina slicne namene, na primer — hidrocentrala,termoelektrana, atomskih centrala i sl., koje je nemoguce skupiti na hiljade,broj solarnih celija koje mozemo da spregnemo — prakticno je neogranicen.

Zamislimo da smo fudbalsko igraliste posuli” solarnim celijama! Sa njegabismo pri suncanom danu dobili snagu od oko 600 kilovata, sto je dovoljno zasnabdevanje 200–300 domacinstava elektricnom energijom. Takve elektricnecentrale — solarne elektrane vec se grade u svetu. Planira se i podizanje ve-likih fabrika koje ce u toku jedne godine moci da proizvedu dovoljno solarnihcelija za elektrane snage 100 i vise megavata! Masta se i o izradi dzinovskesolarne elektrane u orbiti oko Zemlje. . .

Da bi se ispunila vizija Nikole Tesle, da bi jednog dana Sunceve celijeprekrile brda i doline i dale nam dovoljno ciste energije, potrebno je snizitinjihovu cenu i resiti problem uskladistenja elektricne energije.

Ovaj veliki izazov, u to ne sumnjamo, resice neki naucnik poeta. Izkamena – on ce iskru osloboditi!

70

Majmuni u kompjuterskoj skoliNe koriste samo ljudi kompjutere, vec to cine i majmuni! Pre desetak

godina tri simpanza u Jerkisovom regionalnom centru za primate u Atlanti(SAD) bili su podvrgnuti neobicnom naucnom istrazivanju u kome je kom-pjuter imao vaznu ulogu.

Dva majmuna, Serman i Ostin, i majmunica Lana jos ranije su poloziliprvi razred” specijalne skole za majmune, opremljene najsavremenijom opre-mom i uciteljima najvisih kvalifikacija koji su u dusu poznavali svoje ucenike.

Ucenici su prvo naucili da pomocu kompjutera komuniciraju sa svo-jim uciteljima — naucnicima. Oni su na nov nacin trazili od njih hranu,izrazavali radost ili srdzbu. . . A naucnici su, ucestvujuci sasvim prijateljskiu majmunlucima svojih ucenika, ispitivali im inteligenciju i proveravali nji-hovu sposobnost misljenja i ucenja. U te svrhe oni su koristili kompjuterkoji je bio prilagodjen za tu namenu.

Za razliku od obicnih naprava ove vrste, kod kojih se naredbe upisujupomocu dirki, a rezultati dobijaju na televizijskom ekranu ili u vidu stampanogteksta na hartiji — kompjuter za majmune imao je izuzetnu klavijaturu idisplej. Umesto dirki sadrzao je tastaturu sa slikama i simbolima. I rezul-tat izracunavanja”, tacnije — odlucivanja, na tom kompjuteru prikazivanje u obliku koji je simpanzima mnogo razumljiviji od nasih slova i reci. A inagrada za resenje zadatka bila je primamljiva — dobijala se banana!

Posto su majmune obucili specijalnom kompjuterskom jeziku, kojeg sunazvali JERKIS, istrazivaci su svojim ispitanicima postavljali zadatke. Za-htevali su od majmuna da sest predmeta: pomorandzu, kljuc, novcic, kolac,lepak i hleb razvrstaju u dve grupe. Majmuni, ocigledno, nisu imali drugiizbor pri sortiranju osim da ove predmete, jedan po jedan, svrstaju u hranu”ili alatke” (ili po majmunskom” — u ono sto nije hrana).

Uz nesto treninga i pomoci istrazivaca, majmuni su brzo savladali postavl-jeni zadatak. Kada bi im ucitelj pokazao odredjeni predmet, oni bi nakompjuteru pritiskali odgovarajuci taster i na taj nacin na displeju dobijalisimbol za hranu ili alatku. Ali tek tada je za naucnike nastupio odlucnitrenutak — morali su da nadju nacin kojim ce doci do odgovora da li suSerman, Ostin i Lana samo zapamtili (uz nagradnu bananu) koji znak odgo-vara datom predmetu, ili su mozda naucili mnogo opstije pravilo — dasvrstavaju predmete u grupu stvari koje se jedu” ili u grupu stvari koje sene jedu”.

Da bi to odgonetnuli, naucnici su izabrali pet novih namirnica i petalatki, ukupno deset predmeta s kojima su se majmuni ranije sretali. Ispi-tanici su morali da dodju do eksperimentatora, pogledaju predmet i vrate se

71

do kompjutera da bi pritisli taster po svom izboru. Ostin je svih 10 predmetatacno svrstao u odgovarajuce grupe. Serman je pogresio samo kod sundjera;ali mu se to moglo oprostiti jer je sundjer ponekada i grizao. MajmunicaLana pokazala je najmanje inteligencije — u prvom pokusaju pogodila jetriput, a u drugom samo jednom. Medjutim, dodatni eksperimenti pokazalisu da ona zna sta je hrana a sta alatka, ali da ne raspolaze sposobnoscu dasvoje zakljucke predstavi pomocu simbola.

Za razliku od Lane, Ostin i Serman su postigli primeran uspeh u skoline samo sa predmetima, vec i sa njihovim fotografijama, pa i jos vise. . .

Iz ovih ispitivanja izvedena su dva znacajna zakljucka. Prvo, da simpanzimogu da nauce da razlikuju predmete prema njihovoj funkciji, i drugo —da oni mogu da shvate da se apstraktni simboli mogu da koriste ne samoza predstavljanje odredjene vrste predmeta, vec i za iskazivanje njihovihnajvaznijih osobina.

A to je veliki korak u pravcu razvoja misljenja i stvaranja jezika”, za-kljucili su naucnici, ucitelji prve kompjuterske skole za majmune”.

Nestanak dinosaurusaTraganja Serloka Holmsa za nestalim lopovima, razbojnicima i ubicama

predstavljaju macji kasalj u odnosu na traganja naucnika za uzrocima pojavakoje su se desile u davnoj proslosti. Jedna od takvih pojava koja se zbilapre oko 63 miliona godina — iscezavanje dinosaurusa i drugih zivotinja ibiljaka sa lica nase planete — tek je nedavno dobila naucno objasnjenje zakoje bi se moglo reci da je veoma uverljivo. Ima mnogo razloga da verujemoda je dinosauruse iz njihovog prirodnog ambijenta preselio” u muzej udarasteroida o Zemlju.

Prema naucnim radovima Uoltera Alvareza i njegovih saradnika sa Kali-fornija univerziteta (Berkli, SAD), pre 63 miliona godina Zemlju je pogodiodzinovski asteroid. Njegov je precnik prema proracunima naucnika iznosio7–10 km, a masa 500 milijardi tona. Brzina kretanja asteroida u blizininase planete prevazilazila je nekoliko kilometara u sekundi. Energija stra-hovitog udara asteroida o Zemlju bila je jednaka energiji koja bi se dobilaeksplozijom 100 miliona atomskih bombi snage 1 megatone TNT-a.

Profesor Alvarez smatra da je asteroid napravio krater na tlu od 175 kmu precniku, da je u atmosferu podigao ogromnu kolicinu fino rasprasenogmaterijala, koji je vise od 100 puta prevazisao masu asteroida! Znacajan deoovog praha zadrzao se u vidu omotaca oko Zemlje, izazivajuci zatamnjenjeneba, a time i slabljenje procesa fotosinteze na povrsini Zemlje i u njenimvodama. To je, prema Alvarezu, imalo katastrofalne posledice po zivi svetna nasoj planeti: mnoge vrste zivotinja koje su zivele na kopnu i u moru

72

zauvek su iscezle, a medju njima i dinosaurusi.Od 48 familija reptila koje su zivele severno od reke Rio Grande, u Sev-

ernoj Americi, katastrofu nisu prezivele 32 familije. Medju njima svih 15familija dinosaurusa postale su zrtve asteroida.

A sad se upitajmo — na osnovu cega su Alvarez i saradnici zakljucilida je bas asteroid bio krivac za isceznuce dinosaurusa i drugih zivotinja ibiljaka u prelaznom periodu krede u paleocen?

U geoloskom sloju koji odgovara tom dobu, u kome su i nadjene kostiizumrlih dinosaurusa, otkriven je 1–2 cm debeo sloj vrlo bogat hemijskim el-ementom iridijumom. Taj iridijum Alvarez je protumacio kao otisak prsta”koji je ubica” ostavio na mestu zlocina”. Ovolika kolicina iridijuma, ras-poredjena u dobro definisanom sloju, moze da ima samo kosmicko poreklo— isporucilac” iridijuma jedino je mogao da bude dzinovski asteroid.

I, na kraju, jos jedno pitanje. Sta kaze nauka — da li neki drugi asteroid,poput onog koji je zbrisao” dinosauruse, moze u dogledno vreme da udari oZemlju? Odgovor je — moze! Ali, ta je mogucnost vrlo, vrlo mala, pa zatoi nema razloga za bojazan.

Kosmicki lepakNegde pre oko 40 godina, jedan student je polagao nuklearnu fiziku kod

profesora Dragoljuba Jovanovica, istaknutog naucnika i saradnika slavneMarije Sklodovske Kiri.

Pitanje koje je on dobio na ispitu glasilo je: sile koje drze cestice atom-skog jezgra na okupu. Bas se nekako desilo da je nekoliko dana pre togaprikazivan popularan film o atomima i njihovoj gradji, koji je pomenuti stu-dent takodje uvrstio u svoje spremanje za ispit. U tom filmu bilo je slikovitoprikazano kako iz jedne boce curi lepak i obuhvata atomske cestice — pro-tone i neutrone, lepeci” ih u jednu celinu, u atomsko jezgro. Na boci jepisalo: Kosmicki lepak”.

I kada je profesor upitao studenta koji se nesto duze premisljao: Pa,dobro, kazi mi sta drzi protone i neutrone u atomskom jezgru?”, ovaj mu jekao iz puske” odgovorio: Kosmicki lepak!” Svi prisutni nasmejali su se naove reci, podsetivsi se filma o atomima. Profesor se mrsio i ljutio, a nesrecnistudent, koji je shvatio da je odvalio”, tuzno je ocekivao najlosiju ocenu.

Medjutim, kao u prici, mnogo godina kasnije pokazalo se da nabedjeneelementarne cestice, protoni i neutroni, koje su sastojci atomskih jezgara,uopste nisu elementarne, vec da su sastavljene iz kvarkova, jos sicusnijihcestica cije naelektrisanje predstavlja samo deo naelektrisanja elektrona,odnosno pozitrona. Ali, ono sto je najinteresantnije za nasu pricu, njihprema najnovijim nalazima fizicara sprezu u teze cestice i u njima ih drze

73

gluoni, sto slobodno prevedeno znaci — cestice lepka!Istina, ove cestice ne isticu iz staklene boce, ali po svojim osobinama

mnogo podsecaju na kosmicki lepak” iz studentovog odgovora. Pa, ko jeonda bio u pravu, profesor ili student? Odgovor je, moglo se i pretpostaviti— profesor.

Lepak cestice” — gluoni ne lepi protone za neutrone kao sto se lepkomdrvo vezuje za drvo, vec se gluoni kao neke loptice stalno razmenjuju izmedjusastojaka atomskih cestica — protona i neutrona, kratko vreme pripadajujednoj cestici — kvarku, a zatim drugom kvarku, pa ponovo prvom itd.A sta je sa njihovim imenom? Kako je tvorac filma mogao da bude takodalekovid, pa da mnogo godina ranije predvidi postojanje gluona?

E, tu je rec samo o slucajnosti, o pesnickoj masti” scenarista koji sedosetio termina kosmicki lepak”. A, na drugoj strani, fizicari su otkriliveliki broj navodno elementarnih cestica, da je zaista postalo tesko naci zanjih neko grcko slovo ili pogodno ime. Zato su one po svojim svojstvima idobile neobicno ime gluoni — cestice lepka”.

I tako je neki naucnik-saljivdzija, koji se setio lepka, nazvao nove elemen-tarne cestice — gluonima, kao da je gledao popularni film o atomima ili da jeprisustvovao ispitu iz nuklearne fizike kod profesora Dragoljuba Jovanovicapre cetiri decenije.

74

Na potezu je kompjuterMnogo godina od renesanse naovamo Evropljani su bili prosto ludi za

igrackama — automatima. Bezivotnim mehanickim napravama s polugamai oprugama covek je podario zivot”, moc da igraju, sviraju i obavljaju drugezadatke. Dovoljno je da se setimo muzickih automata ili starih satova nakatedralama i gradskim vecnicama, koji i danas rade uz igru i smenu likova,muziku i oglasavanje vremena, pa da shvatimo covekovu veru da ce jednogdana napraviti i takav automat koji ce moci da igra sah. Neki su isli cak itoliko daleko da su tvrdili da ce doci dan kada ce se napraviti i mehanickicovek — bice sacinjeno od zica, tockica i federa.

Sahovski automati mozda najbolje ilustruju koliko je covek u proslostibio zaokupljen mehanickim igrackama i koliko se trudio da stvori masinukoja ce biti u stanju da misli”. I tako dolazimo do 1770. godine, kadailuzionista, baron fon Kempelen, obmanjuje becki dvor prikazujuci sahovskisuper-automat”, masinu u kojoj je bio skriven covek-sahista!

Prvi automat koji je uistinu igrao drevnu igru konstruisao je krajem 19.veka spanski pronalazac Zores Ikvevedo. Njegova sahovska masina moglaje da odigra zavrsnicu kralja i topa protiv protivnickog kralja i da ovogneizbezno dovede do mata.

Preskocimo li vise decenija od tog vremena, doci cemo do elektronskihracunara koji su pokazali neslucene mogucnosti coveka da svojim duhomoplemeni bezivotnu materiju — sklopove zica, dioda, tranzistora i memori-jskih elemenata.

Godine 1949. americki matematicar Klod Sanon postavlja osnove zakompjutersko igranje saha. Dvanaest godina kasnije Aleks Bernstajn, saMasacusetskog instituta za tehnologiju (Boston, SAD), razradjuje programza racunar IBM–704, koji za svaki potez analizira 2.401 poziciju i za toprosecno trosi oko 8 minuta. Sahovski kompjuterski programi pocinju daprivlace sve vecu paznju kako sahista, tako i programera koji u sahu vide sja-jan izazov za razvoj vestine koriscenja kompjutera. Tako 1967. godine dolazido prvog meca kompjutera sahista izmedju SAD i SSSR, u kome pobedjujeSSSR sa 3:1. Godinu dana kasnije kompjuterski optimisti sklapaju opkladusa engleskim internacionalnim sahovskim majstorom Dejvidom Levijem —da ce ga u roku od 10 godina u sahovskom mecu potuci kompjuter.

Kompjuteri dozivljavaju veliki napredak, postaju mnogo brzi, a njihovamemorija eksplozivno raste. Na drugoj strani, i sahovski programi postajusve bolji. Tako program Sah 4” pocetkom 1977. godine osvaja otvorenisampionat drzave Minesote (SAD), pobedivsi u brzopoteznim partijamanekoliko internacionalnih majstora i dva velemajstora. Godine 1978. dolazi

75

i do meca izmedju kompjutera i Dejvida Levija, koga Levi s teskom mukomdobija s rezultatom 3,5:1,5. Tada svi pocinju da shvataju da je u misaonimigrama kompjuter na potezu!

Samo godinu dana kasnije kompjuter uzvraca udarac! U Monte Karluse odrzava svetski sampionat u bekgemonu”, igri na ploci u kojoj su uzivalijos stari Grci i Rimljani. To je slozena, strateska igra koja, kao i sah, obilujemnostvom kombinacija, iznenadnim preokretima i dubokom logikom. U njojucestvuju dva igraca koji se trude da sto pre sa ploce izvedu svojih 15 zetona.

Te godine prvak sveta postaje Italijan Luidji Vila. Neposredno posto jestekao sampionsku krunu, on pristaje da se u bekgemonu” ogleda sa kom-pjuterom ciji je program sastavio Hans Berliner, poznati americki sahista.Ni najveci optimisti nisu kompjuteru davali vise izgleda od neresenog rezul-tata. Medjutim, na opste iznenadjenje najboljih svetskih igraca bekge-mona”, kompjuter pobedjuje Luidji Vilu, i to s fenomenalnim rezultatom7:1! Tako je po prvi put, u kratkoj istoriji masina sa vestackom inteligenci-jom, kompjuter trijumfovao nad covekom, svetskim prvakom.

Sjajne rezultate kompjuteri postizu i u resavanju sahovskih problema.U problemima s malim brojem poteza oni su znatno brzi i precizniji (dajualternativna resenja, dokazuju nemogucnost resenja i dr.) od coveka. Ustanju su i sami” da usavrsavaju logiku resavanja, ukoliko im se za analizuda dovoljan broj problema. Brze resavaju sahovske probleme po svom”programu nego po programu koji za njih sastavlja covek.

Sadasnji kompjuteri vec ispituju vise od 10 miliona pozicija po potezu. Ustanju su da od 1.000 sahista pobede bar 999 igraca, a po umecu (rejtingu)dostizu nivo velemajstora! A, da li ce ih oni nadmasiti? Hoce! Mocniamericki kompjuter sa programom Duboko plavo” 1997. godine je pobediosvetskog prvaka Garija Kasparova!

Tesko je samo poverovati da ce oni dostici kreativnost i lepotu u igrisaha iz poznatih partija velikih sahista proslosti i sadasnjosti, ali, po ne-pogresivosti, preciznosti igre i svevidosti” (do vise poteza unapred), njimanece biti ravnih.

A ako je ova nasa prognoza pogresna i ako u skoroj buducnosti kom-pjuteri pocnu lako da tuku sve velemajstore redom, sta ce biti s sahom icovekom?

Oslobodjen mukotrpnog rada, koji bi preuzele pametne masine”, covekce imati vise vremena da smislja nove, od saha i bekgemona slozenije i lepseigre. Mozda ce to biti bas igre s masinama s vestackom iteligencijom kojimaje covek udahnuo deo svoje cudesne kreativnosti.

Pitka voda ledenih bregova

76

Mozda cete se iznenaditi kada saznate da se u Americi u samoposlugamamogu da kupe konzerve sa kockicama dobijenim rezanjem leda koji je nas-tao jos u davno ledeno doba. Cudesno pucketajuci pri otapanju, one naspodsecaju na ogromno bogatstvo u vodi koje se krije u hladnim i dalekimkrajevima Antarktika.

Dok samo mali deo covecanstva moze da uziva pijuckajuci viski sa puck-etavim ledenim kockama, znatno veci deo se bori za elementarne ljudskepotrebe, za hranu i vodu. Pa cak i tamo gde je nekada pitke vode bilou izobilju, zbog sve veceg zagadjenja covekove zivotne sredine, javljaju seproblemi s vodom za pice.

Zato i nije cudno sto je jos cetrdesetih godina ovog veka Dzon Isaks, izSkripsovog okeanografskog instituta u SAD, dosao na ideju da se za dobijanjepitke vode koriste ledeni bregovi sto plove Atlantikom. I tako je 1978. godineodrzana prva konferencija na kojoj su naucnici razmatrali probleme u vezisa Isaksovom idejom. Van svake sumnje, voda ledenih bregova je dalekocistija i od najbolje izvorske vode, ali nam je ona, na zalost, veoma daleka.

Da bi zedno stanovnistvo Afrike i Azije doslo do pitke vode, potrebno jeledene kolose pokrenuti, dovuci ih do juznih krajeva i, razume se, pri tomizgubiti sto manje vode na putu. Analizirajuci ovaj problem, naucnici sunasli da je najbolje koristiti voz” sacinjen od gromadnih ledenih tabli, odkojih bi svaka bila duga oko 300 m. Njih bi gurali ili vukli narociti brodoviili podmornice.

Motorizovani ledeni bregovi” sadrzali bi i preko milion tona vode. Puto-vali bi od Antarktika do odredista vise meseci. Ako bi posle putovanja docesme” na jugu trebalo da stigne milion tona vode, onda bi za njen transportbila potrebna kolona cisterni duga oko 1.500 km. Ali, iako ova brojka im-pozantno zvuci, ipak nije u pitanju velika kolicina vode. Pretpostavimo dacovek na dan popije jedan litar vode. Tada bi mi, Jugosloveni, za 6 mesecipopili vodu jednog ledenog brega! Znaci — samo za nas bi godisnje trebalodovuci 2 brega!

Najveci problem ovakvog poduhvata predstavlja gubitak vode usled topljenjaleda. Zato naucnici predlazu omotavanje ledenih bregova plastikom ili poli-uretanom. I pored ovih zastitnih obloga, ledeni bregovi mogu da uticu nazivot u moru i na klimu u oblastima kojima se transportuju, pa zato i totreba prethodno prouciti.

Dvesta strucnjaka koji su prisustvovali konferenciji na Univerzitetu drzaveAjova (SAD) zakljucili su da bi se dovlacenje ledenih bregova do Australijeili do zapadnih obala Juzne Amerike isplatilo. Tako dobijena pitka voda bilabi cetiri puta jeftinija od one koja se dobija destilacijom morske vode.

77

Medjutim, do Saudijske Arabije, prema sadasnjem stanju tehnike, stigaobi samo vucni kanap transporta — led bi se potpuno istopio! Ali ne trebagubiti nadu. Nedostatak pitke vode sve teze pogadja mnoge zemlje i navodinaucnike na nova razmisljanja i pregnuca. Zato mozemo verovati da ce vozledenih tabli” uskoro krenuti sa dalekog Antarktika ka toplim bezvodnimkrajevima Afrike i Azije.

Kraj igre pokvarenog telefona”Jedna od decjih igara — igra pokvarenog telefona”, na svoj nacin govori

o manama elektricne naprave koju je pre vise od 100 godina pronasao iusavrsio Grejam Bel. Ali, sada, izgleda da je igri pokvarenog telefona”dosao kraj. Stari Belov telefon, tako sklon krcanju i otkazivanju, po svemusudeci morace da se preseli u muzej; njega ce zameniti opticki telefon.

Novi, opticki telefon toliko se mnogo razlikuje od svog slavnog pretka,da generacije starih inzenjera, kada bi ga videle, ne bi znale da odgovore napitanje — cemu on sluzi!

Osnovna razlika izmedju optickog i elektricnog telefona sastoji se u nacinuna koji se govor prenosi na daljinu. Kod nama dobro poznatog elektricnogtelefona koristi se elektricni provodnik — zica kroz koju putuju” elektricneoscilacije stvorene delovanjem glasa na mikrofon. U optickom telefonu zicuzamenjuje stakleno vlakno kojim svetlosne iskre” jure — kao sto to cine meciu cevi mitraljeza.

Dok elektricni provodnik starog telefona raspolaze ogranicenom mociistovremenog prenosenja veceg broja razgovora, svetlosno vlakno, u tompogledu, za sada nema premca. Kada bi se svi ljudi koji raspolazu telefonimau svetu dogovorili da istovremeno razgovaraju, tada bi se (jos uvek samo uprincipu) svi njihovi razgovori bez mesanja mogli da prenose pomocu jednogjedinog optickog vlakna!

Jos strozije zahteve postavlja televizija. Ona za prenos slike i zvuka za-hteva oko 30.000 puta siri opseg frekvencija od obicnog kucnog telefona.Pa, ipak, jedno opticko vlakno teorijski bilo bi dovoljno za istovremenoprenosenje programa 3 miliona razlicitih televizijskih stanica, mnogo vecegbroja stanica od onih koje sada postoje na Zemljinoj kugli.

Cudesna moc optickog prenosnika signala moze da se ilustruje i na druginacin. Koristeci opticko vlakno, covek bi mogao u vremenu, kracem od jednesekunde, da sa jednog mesta na drugo prenese tekst svih 37 Sekspirovihtragedija i komedija, a da se pri tom ne jave smetnje na trasi”, zbog kojihsu deca i izmislila igru pokvarenog telefona”.

Ostaje nam da objasnimo kako radi opticki telefon.Na jednom kraju mikronski tankog staklenog vlakna (izvanredne hemi-

78

jske cistoce i strukturne savrsenosti) nalazi se impulsni laser koji u ritmu gov-ora emituje svetlosne zrake. Putujuci optickim vlaknom, svetlosni zraci stizudo foto-detektora na drugom kraju i u njemu dovode do pojave elektricnihimpulsa. I tako se zatvara krug, kao kod starog telefona — uspostavlja seveza izmedju dva govornika.

Ali, kako se postize da se svetlost na putu ne raspe”? Upravo u resenjuovog problema krije se jedna od tajni optickog telefona. To se postizekoriscenjem pojave totalne refleksije svetlosti. Opticko vlakno, koje sluzi zaprenos svetlosnih signala, okruzeno je takvim materijalom koji svaki svet-losni zrak totalno reflektuje — vraca ga nazad u vlakno, onemogucavajucimu da pobegne iz svetlosne povorke”.

Da nije rec samo o jednoj od fantasticnih prica o svetlosti,........................................................................................svedoci polaganje prvog optickog telefonskog kabla izmedju Amerike i Evropekojim se istovremeno obavlja 40.000 razgovora! Zato necemo pogresiti akokazemo da ce opticko vlakno dovesti do revolucije u komuniciranju tele-fonom. Sa nasih ulica i puteva nestace spletovi telefonskih zica koje su god-inama prenosile govor ljudi, ucestvovale u igri pokvarenog telefona”, sviralena vetru i sluzile vrapcima i lastama za odmor i okupljanje.

Korak ka zvezdama Vise volim snove o buducnosti nego price o proslosti.Dzeferson

Istorija ljudskog roda, koja pocinje pre vise miliona godina, obelezena jemnogim covekovim seobama i lutanjima po rodnoj planeti. U prvo vreme onje napustao svoje ognjiste gonjen gladju, divljim zivotinjama i elementarnimudesima, da bi kasnije, kada je ovladao prvim znanjima i vestinama, poceosmisljeno da osvaja i upoznaje Zemlju. U kratkom vremenu ucinio je velikaotkrica i zavirio, prakticno, u sve kutke svoje planete.

Kompas, osnovno pomagalo svakog putnika, pronadjen je u Kini tek1126. godine. Za kompas saznaje Marko Polo koji stize u Kinu oko 1280.godine i prenosi ga u Evropu. Kolumbo otkriva Ameriku 1492, a Magelanprvi put oplovljava svet 1519. godine. Parnu masinu konstruisao je Vat 1796,Fulton parobrod 1807, a Stivenson parnu lokomotivu 1814. godine. BracaMongolfje 1783. pustaju prvi balon napunjen vazduhom, Lilijental 1891. letijedrilicom, grof Cepelin 1899. dirizablom, a braca Rajt prvim avionom 1903.godine. Ovaj let trajao je istorijskih 12 sekundi! Piri i Kuk osvajaju Severnipol 1909, a Skot i Amundzen Juzni pol 1911. Carls Lindberg aeroplanomDuh sv. Luja” prelece Atlantik 1927. godine. . .

Tako je covek osvajao svoju kolevku, neprestano krojeci planove za nova,dalja putovanja. I, ubrzo, 12. aprila 1961. godine, prvi covek napustaZemlju — u Kosmos polece Jurij Gagarin. Njegov kosmicki brod — Vas-

79

tok 1” napravio je krug oko Zemlje i vratio Jurija na rodnu planetu. Ovajnezaboravni uspeh bio je pracen odusevljenjem i osecanjem ponosa celogcovecanstva.

Covek je savladao jos jednu veliku barijeru — izasao je u predvorje Kos-mosa!

Posle Gagarinovog leta u Kosmos svet vise nije izgledao kao ranije. Duhkosmicke avanture i izazova obuzeo je covekov um i svako se pitao: sta cebiti sledece?

Posle Vastoka 1”, u Kosmos su sa ljudskom posadom poletela jos 24broda tipa: Merkjuri”, Vastok”, Dzemini” i Sojuz”. A onda je 11. septem-bra 1968. godine lansiran u Kosmos Apolo 7” sa Ajzelom i Kaningamom.Ovim je otvorena serija letova kosmickih brodova tipa Apolo”, ciji je cilj bioosvajanje Meseca.

Letovima brodova prethodnika Apola 11” postavljena je scena za na-jvelicanstveniji dogadjaj u istoriji covecanstva — za stupanje coveka nadrugo nebesko telo, na Mesec, koji je oko 380.000 km udaljen od Zemlje ina koje nikada ranije, tokom njegovog 4,6 milijarde godina dugog postojanja,nije stiglo nijedno bice sa Zemlje.

Vrata Kosmosa” ovoga puta nalazila su se na Kejp Kenediju. Na lan-siranoj rampi kosmodroma izvijala se vitka struktura rakete-nosaca Saturn5” i njenog tereta” — broda Apolo 11”. Ova kosmicka strela”, usmerena kaMesecu i zapeta na luku” rampe Kejp Kenedija, dostizala je visinu kuce od36 spratova. Njena je masa iznosila 3.000 tona. Blizu njenog vrska tri hrabracoveka: Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins ocekivali su trenutakpaljenja mocnih motora koji su mogli da razviju potisak od 3.400.000 kg!

Oci stotine miliona ljudi sirom sveta bile su upravljene ka televizijskimekranima na kojima se videla slika Apolo” kompozicije. Pored tri srcahrabrih letaca u kosmickom brodu, i srca 600 miliona ljudi kucala su jacenego ikada ranije. Ljude nase planete tog trenutka ujedinjavala je zelja zauspehom ove jedinstvene misije, u koju su bile ugradjene misli Arhimeda,Keplera, Galileja, Njutna, Maksvela, Ajnstajna, Ciolkovskog, masta ZilaVerna, poezija Dantea, slike Leonarda. . . i trud stotina hiljada bezimenihradnika, tehnicara, inzenjera i naucnika.

Jos jednom je zatreperila planeta, kao onda kada je svetom prohujalavest o Gagarinovom letu Kosmosom.

Tacno u 13:32:00 casova po nasem vremenu, 16. jula 1969. godinezadrhtala je Zemlja pod raketom-nosacem Saturn 5”. Kosmicka kompozicijapocela je polako da se penje uvis. Posle 12 sekundi kao da je krenula josbrze, prvo pravo navise, a zatim malo u pravcu istoka, da bi se potom izgu-

80

bila iznad Atlantskog okeana. U 00.08.50 drugi stepen rakete se odvojio,a motori treceg stepena su se upalili. Oni podizu letelicu na vise od 160km iznad Zemlje, dajuci joj brzinu od oko 28.000 km na cas i uvodeci je12 minuta posle lansiranja u priblizno kruznu putanju oko Zemlje. U 02:44,pre pocetka drugog kruga, ponovo se aktiviraju motori treceg stepena — dabi letelicu izveli iz orbite oko Zemlje i uputili je na putanju prema Mesecu.Veliki manevar pocinje u 03:12. Astronauti preuredjuju” letelicu. Apolo11” se odvaja od treceg stepena rakete, okrece se i vraca ka raketi. Iz njeneutrobe izvlaci pauka”, prikacinje ga za sebe i dajuci gas” krece ka Mesecu.

Tokom putovanja ka Mesecu astronauti stalno proveravaju polozaj uKosmosu; koriste teleskop i sekstant. Orijentiri su im zvezde i odredjenetacke na Zemlji. Na taj nacin kontrolisu rad automatskog navigatora. Kadaje to potrebno, koriguju putanju leta i — priblizavaju se Mesecu.

U 77:55 brod usled delovanja Zemljine gravitacije, koja ga usporava, imabrzinu od samo 3.360 km na cas. Ali, sada Mesecevo privlacenje pocinje dadejstvuje na Apolo 11” i da ga ubrzava. Astronauti okrecu brod tako damotori gledaju prema Mesecu. Aktiviranjem motora smanjuju brzinu broda— da bi ga ubacili u elipticnu putanju oko Meseca. Nacinivsi dve ovakve or-bite oko naseg pratioca, drugim paljenjem motora menjaju elipticnu putanjuu kruznu. U 100:18 (pocetkom petog dana po lansiranju) Nil Armstrong iEdvin Oldrin, koji su se provukli kroz tunel u Mesecev modul, odvajajuOrla” (Mesecev modul) od komandnog broda, u kome ostaje Majkl Kolinsda kruzi oko Meseca. Kritican trenutak poslednjeg manevra i spustanja naMesec zapocinje u 101:42.

Uocivsi opasnost od spustanja na predeo sa mnogo ostrog gromadnogstenja i strmih obronaka, Armstrong preuzima rucne komande (da je au-tomatski pilot komandovao spustanjem — astronauti bi skoro sigurno izgu-bili zivote) i meko spusta Orla” na jednu zaravan u Moru tisine” na Mesecovojpovrsini. Orao” je prvo malo poskocio, a zatim se primirio na svojim cudnimnogama, nalik paukovim. Prasina koju je rad motora podigao na prozorebroda zakrilila je vidik astronautima, ali se brzo povukla. Armstrong iOldrin mogli su da bace prvi pogled na Mesecevu povrsinu iz neposredneblizine.

Prvo su proverili da li je Orao” ostecen, da li je u stanju da po zavrsetkumisije na Mesecu poleti ka komandnom brodu da bi se s njim spojio i vrationa Zemlju, a zatim su posli na zasluzeni odmor. . .

Dolazi dugo ocekivani trenutak — tacno u 112:45 Nil Armstrong napustakabinu Orla”, spusta se niz stepenice broda i stupa na povrsinu Meseca!

81

Covek je osvojio prvo nebesko telo, Mesec!Od leta avionom brace Rajt do Gagarinovog kruga oko Zemlje proteklo

je samo 58 godina. Od tada sve pocinje jos vrtoglavije da se odvija —Armstrong i Oldrin stupaju na Mesec 8 godina posle Gagarinovog pod-viga!!! Ovaj dzinovski skok meren svim arsinima — rastojanjem, brzinom,slozenoscu i drugim merilima — rezultat je grandioznog napretka nauke itehnike.

Duboko ceneci naucne i tehnicke rezultate koje je ovaj poduhvat doneo,ne mozemo a da ne istaknemo njegovo najvece postignuce koje se ne tice ninauke, ni tehnike.

Ono se sastoji u budjenju nove vere coveka u moc razuma — u rasplam-savanju novih tragalackih vatri i zudnje za putovanjima beskrajem neosvo-jenog.

Covekov vecni tragOtvaram knjigu Milivoja Jugina Vecni trag, koja predstavlja svedocanstvo

o covekovom osvajanju Meseca, pronalazim njen najuzbudljiviji deo i zurnocitam redove koje je ispisao nas vrsni poznavalac astronautike.

. . . Kao opcinjen gledam u sat. . . Jos 13 sekundi. . . Sve se potpuno smir-ilo. . . Cudna, neprirodna, gluva tisina puna napetosti gospodari ogromnimprostorom kosmodroma. Kao da cujem sopstveno srce. . . bije sve jace. . . ijos ubrzava, kao da mi se penje u grudima, evo tu pod grlo! Cini mi se dateze disem. . . nesto me gusi. . . Sada sigurno ne bih bio u stanju da izustimni jednu jedinu rec!

Prikupljam sve snage da savladam ovaj poslednji, verovatno najsnaznijitalas u sebi, ovu plimu uzbudjenja. . . Treba raditi! Brzo, jer vreme neceka. . . Ovi trenuci istorije se nece ponoviti! Leva ruka sa kino-kameromvec je na svom mestu, a desna sa prstom na okidacu foto-aparata. U grobnojtisini odjekuju samo reci zvanicnog spikera Dzeka Kinga: Deset. . . de-vet. . . osam. . . sedam. . . pocetak paljenja. . . svi motori rade. . .dva. . . jedan. . . nula. . . poletanje!”

Na dnu rakete najpre blesnu dzinovska varnica. . . Zatim se pretvori uogroman oblak plamena i dima koji pokulja na dve suprotne strane rakete.Ona jos uvek nepomicno stoji, dok pod njom hara prava plamena stihija.Vatra i dim zaklanjaju donji deo rakete od naseg pogleda. A, tada. . . Tadase desilo ono sto se tesko recima moze opisati, sto televizijski prenos ne mozeverno preneti. Taj cudni kosmar u kome sam se sledecih desetak sekundinalazio, sigurno je, moze se samo doziveti. I to ovde, na vratima kosmosa.

Odjednom je nesto potmulo grunulo. . . Tribina na kojoj smo bili, zemljapod nama, snazni celicni nosaci krovne konstrukcije — sve je pocelo da

82

podrhtava, da se trese. Za trenutak me je nesvesno obuzeo neki iskonskistrah. Onakav kakav se oseti za vreme prirodnih kataklizmi, zemljotresa, naprimer.

. . . Kao da stotine topova najtezeg kalibra sipaju vatru kartecom jedanza drugim — tako su se redjale reske eksplozije, parajuci usi. . . I usredtog kosmara, ognja i tutnjave, iz dima koji je polako nadirao ka vrhu lan-sirne rampe, kao feniks iz pepela, pocela je da se dize raketa. U svoj svojojblistavoj lepoti, u strahoti vatrenog stuba koji je harao na njenom dnu,elegancijom dostojnom balerine, ona se lagano penjala uvis. Iza nje je os-tajao do bola bljestav, pakleni stub vatre, dok je ona ubrzavala svoj put ubuducnost, u istoriju. . .

Opcinjen prizorom, poput automata, snimao sam. Kamerom i foto-aparatom. Mikrofon mi je sve vreme bio priljubljen uz usne, ali nisamgovorio. Ne verujem da sam u tom trenutku uopste bio u stanju da progov-orim.

Raketa je vec napustila lansirni toranj, kada me je prenuo glas iz hil-jada kilometara udaljenog beogradskog televizijskog studija koji sam cuo uslusalicama:

— Prvi ljudi su poleteli na Mesec!Stresao sam se i odmah nastavio:— Dragi gledaoci, ne znam da li do vas dopire ova grmljavina.

Zemlja pod nama drhti. . . Sve se trese. . . To je prizor uzasan ivelicanstven! Prvi ljudi krenuli su na Mesec!

— Oblak dima ostao je na lansirnoj platformi. Raketa se josuvek izvanredno dobro vidi, mada je krenula, prakticno, nasuprotSunca. Ali, krenula je — ka Mesecu!

— Na mestu gde se nalazimo zemlja se jos potresa od udaravatrenog stuba razuma”, na cijem vrhu tri prva emisara Zemljepolaze da u do sada neprikosnovenu tisinu cudnog Meseca unesuprvu iskru zivota, tog najveceg blaga nase planete.

Odmah posle lansiranja Apola 11” Jugin se iz Amerike avionom vra-tio u Beograd, da bi nastavio sa televizijskim komentarisanjem covekovogstupanja na Mesec. Citamo dalje njegovu knjigu Vecni trag.

Tacno je 1 cas i 15 minuta. Sa urednikom sedim u plavoj sali” beograd-skog TV studija pripremljenoj za danasnji prenos. . .

Ukljuceni smo. . . Na ekranu je slika Hjustona. . . Dajem obavestenjeo prenosu i razlozima zasto on pocinje ranije. Teleprinter neumorno, citavenoci kuca. . . informacije pristizu. . . Astronauti imaju izvesne teskoce sa

83

skafanderima. . . Oblace ih i proveravaju. . .Napetih zivaca ocekujemo dalji razvoj dogadjaja. Prolazi jos jedan sat. . .

Astronauti se trude da sve dovedu u red. Njihov rad tece nesto sporije negosto je predvidjeno Planom leta”. . .

Zahvaljujuci pripremljenim beleskama, a posebno onome sto sam videoi doziveo za vreme obilaska kosmickih centara u Sjedinjenim AmerickimDrzavama i prisustvovanju lansiranja Apola 11”, nastojim da zabavim gledaoceraznim zanimljivostima. Ispijam casu za casom mineralne vode u pregre-janom studiju i napregnuto ocekujem trenutak. . . On je dosao u 3 casa i 39minuta:

Armstrong otvara vrata na Orlu”! Izvlaci se napolje. To trajedosta dugo. . . Sa visine od tri metra treba da sidje.

Na ekranima se jos uvek nista ne vidi. Poklopac odseka u kome jesmestena televizijska kamera na Orlu” jos je zatvoren, mada je kamera vecu pogonu.

Armstrong lagano silazi niz devet stepenika po specijalnim lestvi-cama na nozi Orla”. . . Stize na pretposlednji stepenik i tadapovlaci rukom posebnu kariku mehanizma za otvaranje poklopcapred televizijskom kamerom. Tog trenutka se pojavljuje prva slikasa Meseca.

Mada tacno znam koji deo Orla” treba da se vidi i kako stoji kamera,treba mi nekoliko sekundi da razaznam detalje. Slika nije sasvim jasna. . .Sada vec vidim sve. Pocinjem da opisujem gledaocima ono sto se vidi. Utom trenutku u gornjem delu slike nesto se pokrenulo.

— Covek silazi!. . . Vidite njegovu nogu. . . evo sada vec celefigure. . . To je astronaut Armstrong! — uzbudjeno govorim.

Stotine miliona ljudi nase planete napregnuto prate njegovo kretanje. SaMeseca Armstrong porucuje:

— Na poslednjoj sam stepenici. . . Sada sam na sapi Orlove”noge. . . Ona je utonula cetiri-pet centimetara u povrsinski slojMeseca. . . On izgleda veoma, veoma sitnozrnast. . . kao najfinijiprah. . .

Za trenutak njegova je figura zastala, a zatim. . . lagani pokret udesno. . .i Armstrongov glas:

– Ovo je mali korak za coveka,a dzinovski skok za covecanstvo!

Bile su to reci coveka koji je svojom nogom na Mesecovoj povrsini utisnuovecni trag, simbol covekovih napora da otkriva tajne prirode.

84

Dogodilo se to u 3 casa i 56 minuta 21. jula 1969. godine.Sta sve golub mozeNe bez razloga covek pokazuje veliku ljubav prema golubovima. Njihova

lepota, pitomost i izvanredna moc snalazenja u prostoru obezbedila im jenaklonost ljudi jos u starim vremenima. Uocivsi sposobnost golubova dase orijentisu u vazduhu i da, preletevsi velika rastojanja, pronadju svojastanista, covek je koristio golubove kao pismonose za prenos poruka. Ali,i pored toga sto su golubovi mogli da se obuce za izvrsavanje odredjenihzadataka, i dalje je smatrano da raspolazu malom, tzv. pticjom pamecu. Itako bi i ostalo da se posla nisu prihvatili naucnici.

Da bi proverili u kojoj su meri golubovi pronicljivi, Epstajn i saradnicisa Harvardskog univerziteta (SAD) odlucili su da na njima primene test zapronicljivost koji je, eksperimentisuci sa simpanzima, razvio Volfgang Keler.

Istrazivaci su podvrgli grupu golubova ucenju u dve etape. U prvomrazredu” ove neobicne skole golubovi su morali da nauce da gurnu jednumanju, laku kutiju do zelene tacke na podu. Kad god bi to ucinili, dobilibi odredjenu nagradu. U drugom razredu”, tacnije — eksperimentu, moralisu da skoce na kutiju iznad koje je visila okacena banana da bi je kljucnuli,sto je istovremeno bila i nagrada za uspesno obavljen zadatak. A ako biletenjem, skakutanjem ili na neki drugi nacin dolazili do banane, bili sukaznjavani.

Kada su golubovi prosli kroz ovu obuku, naucnici su presli na ispitivanje”kandidata — proveru njihove pronicljivosti. Hteli su da vide da li ce golubovibiti u stanju da ucine ono sto su simpanze pronasle kao resenje — da li cegurnuti kutiju ispod banane, popeti se na nju i tako doci do zeljene nagrade,do banane.

Suoceni s ovim zadatkom, trenirani golubovi su u prvi mah izgledalizbunjeno. Gledali su ka banani, zatim ka kutiji, pa opet ka banani i. . . Isvaki bi od njih najednom poceo da gura kutiju ka banani, dok je ne bidogurao ispod nje, a zatim bi se popeo na kutiju i poceo da kljuca slatkiplod.

Tako su postupili skolovani golubovi”. A da bi se iz eksperimenta mo-gao da izvede odredjeni zakljucak, naucnici su morali da provere ponasanjeneobucenih golubova. Iz grupe od 14 netreniranih golubova samo je jednaptica posle oko 15 minuta resila ovaj zadatak.

Zasto su golubovi gurali kutiju u pravcu banane?” — pitaju se naucnici ispremaju nove eksperimente s golubovima o kojima su stekli bolje misljenjeod onoga koje su imali ranije.

Jedna druga grupa istrazivaca, Debora Porter i Alen Neuringer, sa Rid

85

koledza (Oregon, SAD), zelela je da ispita muzikalnost sad vec priznatopronicljivih golubova”. Oni su ustanovili da golubovi mogu da nauce darazlikuju muziku Baha od muzike Stravinskog!

Porterova i Neuringer su pustali grupi od 4 goluba muziku ova dva velikakompozitora. Kad god bi svirali neki od odlomaka iz jednog dvadesetmin-utnog Bahovog dela za orgulje, zadatak golubova je bio da kljucnu metalnuokruglu plocu koja se nalazila s njihove leve strane. A kada bi im sviraliBudjenje proleca” Igora Stravinskog, nagradu bi dobijali kad bi kljucnulimetalnu plocu sa svoje desne strane.

Posle nekoliko seansi slusanja muzike dva velika majstora, golubovi seotkrili sifru” nagradjivanja i izvrsavali postavljeni zadatak pogadjanja pri-padnosti muzickog dela — razlikovali su muziku Baha od muzike Stravin-skog! Tek tada je mogao da zapocne najinteresantniji deo eksperimenta ukojima je ispitivana tananija muzicka obdarenost golubova.

Istrazivaci su ostavili po strani gramofonske ploce Baha i Stravinskog ipresli na druge kompozitore. Umesto Bahove muzike, pustali su golubovimadela Bukstehudea i Skarlatija koja su stilski mnogo bliza Bahovoj muzicinego muzici Stravinskog. I golubovi su ispravno reagovali — kljucali su polevoj ploci!

Tako su naucnici otkrili da je golub ne samo potencijalno pouzdan pis-monosa, vec da je i pronicljiv i muzikalan. Samo ga valja poslati u dobruskolu!

Aladinova boca za neutroneDa se dobar ili zao duh mogu zatvoriti u carobnu Aladinovu bocu i da se

iz nje mogu pojaviti kada se boca otpusi i protrlja, culi smo jos kao deca izprica i bajki istocnih naroda. Medjutim, danas mnoga slicna cuda vec se iu stvarnosti desavaju, tako da ponekad i naucnicima izgleda da zive u svetubajki.

Sada oni grade carobnu bocu” za neutrone!Prvo da vidimo sta je to boca, a zatim sta su neutroni. Boca je sud

narocitog oblika u kome se drzi neka tecnost ili gas. Naravno, boca mozeda ima zapusac koji sprecava da tecnost ili gas (u bajci — Aladinov dobarili zao duh), izadje iz nje. A sad pogledajmo kako zidovi boce, pa i njenzapusac, onemogucavaju vodi, mleku, vinu, metanu ili kiseoniku da napustesud u kome su zatvoreni.

Do isticanja ne dolazi zbog toga sto su sve tecnosti i gasovi sastavljeni izmolekula ili atoma — sicusnih delica materije izgradjenih iz naelektrisanihcestica. Molekuli i atomi sadrze elektrone, te ne mogu da prodju kroz zidsuda i zapusac — kroz bedem, jer je on, takodje, sacinjen iz atoma koji

86

raspolazu elektronima. A kao sto znamo, istoimeno naelektrisana tela semedjusobno odbijaju. I tako smo naucili da tecnosti i gasovi ne mogu daiscure” iz boce zato sto im to ne dozvoljava gusta ograda” — bedem — kojucine elektroni, sastavni delici atoma od kojih je boca izgradjena.

A sad da vidimo sta su neutroni. Neutroni su nenaelektrisane cesticejos sitnije od atoma. Tacnije, oni su s protonima ravnopravni izgradjivackielementi atomskih jezgara. Iako neutroni postoje od postanka sveta, njih jetek 1932. godine otkrio britanski naucnik Dzems Cedvik.

Za razliku od naelektrisanih cestica, kao sto su, na primer, protoni ielektroni, neutrone ne mozemo zarobiti elektricnim ili magnetnim poljem itako ih drzati na jednom mestu. Bas zato sto ne raspolazu naelektrisanjem,oni ne haju za elektricne i magnetne bedeme. Neutroni se ne mogu stavitiu obicnu bocu ili kesu i preneti iz jedne sobe u drugu, recimo — iz haleatomskog reaktora u obliznju laboratoriju! Oni su neobican atomski duh”koji se protivi zarobljavanju u sudove — osim ako na scenu ne stupi mudriAladin”.

Zbog svega sto je o neutronima do sada bilo poznato, sa nevericom jeu svetu primljena vest da nuklarni fizicari cine napore da naprave bocu zaneutrone — bocu koja bi po mnogo cemu bila nalik Aladinovoj boci, ali bibila nesto modernija i mastovitija. Protrljajte je” — a iz nje izadju neutroni!

Dobro”, razmisljali su naucnici, ako su neutroni bez naelektrisanja —ne mozemo ih spreciti da pobegnu koristeci naelektrisane prepreke, ali tomozemo postici ako im na put postavimo sicusne cestice s kojima ce sesudariti i od njih odbijati”.

Tako su fizicari dosli na ideju da zid boce za neutrone naprave od veomalakih atoma, od cijih bi se jezgara neutroni odbijali kao sto se u bilijarulopte odbijaju jedna od druge. Njima je pri tom bilo jasno da je potrebnozadovoljiti jos jedan uslov — da se neutroni pri ovim sudarima ne smejuizgubiti”, tj. da ih izabrana atomska jezgra ne smeju da apsorbuju, vezujunuklearnim reakcijama. U tome je upravo lezala najveca teskoca u konstru-isanju Aladinove boce za neutrone”.

I kada su fizicari proanalizirali mnoge izotope prirodnih elemenata, pokazalose da samo jedan izotop zadovoljava sve postavljene uslove. To je izotop he-lijuma mase 4. Kada je taj posao bio obavljen, moglo se prici izradi boce zaneutrone.

Sama boca se ne razlikuje mnogo od obicne termos-boce za tople ilihladne napitke. Ona ima dvostruki zid sa medjuprostorom ispunjenimnajcistijim izotopom helijuma–4. Kolika je izotopna cistoca ovde potrebna,vidi se iz podatka da susedni izotop, helijum–3, ne sme da bude prisutan u

87

gasu ni jednim svojim atomom na milion milijardi atoma helijuma–4! Ovupreprekufizicari ce uskoro prebroditi, te mozemo ocekivati i prve boce pun-jene neutronima, atomskim duhom” iz istinitih naucnih prica i bajki.

I sad, gde prestaje bajka, a gde pocinje zbilja?I pege su vazneSrazmerno svojoj usijanoj masi, Sunce oslobadja ogromnu energiju koja

se rasipa kosmickim prostorom. Svake sekunde u Suncu, u nuklearnimreakcijama fuzije — stapanja lakih jezgara, sagoreva” oko 4 miliona tonavodonika. I vec preko 4,5 milijarde godina Sunce bukti kao plamen”, i kaosto rece pesnik Gete:

Peva svoju pesmu nadmecuci se sa bratskim sferama. . .”

Ponekad sa povrsine Sunca izbijaju grandiozni plameni jezici koji dosezui 200.000 km, noseci velike kolicine energije u okolni prostor. Ove pojave naSuncu — protuberance — izazivaju na Zemlji magnetne oluje, promene vre-mena, porast temperature i drugo. Voda tada jace isparava, padaju obilnijekise, pa to ostavlja trag na rastinju. Po prstenovima u drvecu — godovima,zahvaljujuci pomenutim pojavama, moze tacno da se uoci jedanaestogodisnjiciklus pojacane Sunceve aktivnosti. Prateci godove na starim borovima i nji-hovim ocuvanim deblima sa obronaka Sijera Nevade, covek je saznao podatkeo aktivnosti Sunca 7.000 godina unazad od nasih dana!

Drevni zapisi govore da su jos stari Kinezi posmatrali pege na Suncu. Ione su u vezi sa aktivnoscu Sunca. U njima je temperatura za oko 2.000◦C niza od temperature Sunceve povrsine, od temperature fotosfere. Naosnovu kretanja Suncevih pega, koje se lako mogu uociti na Suncevom licu,stari Kinezi su odredili trajanje Suncevog dana” — vreme za koje se Suncejednom obrne oko svoje ose.

Dugim proucavanjem Suncevih pega naucnici su ustanovili da se onejavljaju posle pojava protuberanci. Neobicna je i jos neobjasnjena njihovaperiodicnost, mada postoji vise hipoteza kako do nje dolazi. U vecem brojupege se javljaju svakih 11 godina. A ponekad i sasvim izostanu!

Dnevnik pega na Suncu” uredno se vodi u Kraljevskoj opservatorijiGrinic, u Engleskoj. Pored magnetno dvopolarnih pega, pega sa juznimi severnim polom, postoje i pege sa samo jednim polom! One naucnicimazadaju posebne muke.

Pojave pega na Suncu imaju siri znacaj ne samo za coveka, vec i zasav zivi svet na Zemlji. Zna se da one uticu na biljke. Jos je lord Kelvin uproslom veku utvrdio vezu izmedju Sunceve aktivnosti i roda zita. I polarnasvetlost potice od aktivnosti Sunca. Zato je ulov srebrnih lisica u Kanadi

88

zavisan kako od dobrog oka lovaca, tako i od Sunceve aktivnosti. Isto vazi iza ulov srdela. Ustanovljeno je da aktivnost Sunca utice i na zdravlje ljudi.Zbog svega toga, a i mnogo cega drugog sto nismo pomenuli, naucnici sebave proucavanjem Sunca, protuberanci i pega sa njegovog zlatnog lica kojenas od iskoni greje i raduje.

Mamac za zlatnu ribicu Masta igra presudnu ulogu u carstvu nauke, i toupravo nauke o Prirodi.Hajzenberg

Nedaleko od Beograda, na 16 kilometara nizvodno kraj Dunava, podignutje 1948. godine nas prvi atomski institut. I tu, na mestu gde je pre oko petmilenijuma covek mladjeg kamenog doba izbacivao drvene strele, poletele sunove, atomske strele”, pojurile ubrzane cestice, proradili Gajgerovi brojaci,Vilsonove komore, zasvetlucale uranove soli. . . oglasili se prvi dani atomskeVince.

I pisac ovih redaka, tada jos student, nije mogao da odoli zelji da ne zaviriu novu Vincu koja je sagradjena na tlu jedne davne, snazne kulture. Zelecida vidi sve i oseti u cemu se kriju problemi koje buduci atomisti treba darese, on je isao od laboratorije do laboratorije, od istrazivaca do istrazivaca.Bili su to nezaboravni dani velikog poleta i naucnog entuzijazma. Tada je uVinci vrilo kao u kosnici, mada je bilo malo pcela”, ali je, srecom, matica”bila jaka.

I jednog dana, pedesetih godina, desilo se da u sobu Hemijske labora-torije, u kojoj se radilo i na razdvajanju izotopa, bane profesor Pavle Savic,naucni rukovodilac i prvi graditelj Vince. Bacio je pogled uokolo, odmeriosvakog od svojih jos golobradih asistenata, i rekao:

Sve mi to pogresno radimo! To vam je kao da u jezeru imate zlatnuribicu, i vi sad pretacete kofama vodu iz jezera da biste na kraju dosli donje. . . Moramo da postupimo drugacije. Da spustimo u vodu specijalan”mamac koji ce da zagrize samo ”zlatna ribica , a ne druge ”ribe . I, hop— evo nase ribice na suvom!”

Da, sjajna ideja!” slozise se u glas prisutni, samo je nezvani pridoslicacutao i gledao da ga profesor ne primeti. Ali, mladalacko odusevljenje ubrzoustupi mesto naucnoj skepsi. Kakav bi to morao da bude mamac” — pitalisu se profesorovi saradnici.

Ovo pitanje je nama, kao i profesoru, dugo stajalo na umu. Nije bilolako pronaci ovakav mamac” za tako retku ribicu” kao sto je izotop, kojise izvanredno malo razlikuje od svoje sabrace. To je ucinjeno tek otkricemlasera, nekoliko godina kasnije, 1959. godine.

Kao nekakav cudesan top, laser ispusta svetlosne zrake — metke” — koji

89

su u svemu jednaki, tako da ih nikakva kriminoloska laboratorija za svetlostne bi mogla da razlikuje jedan od drugog.

Energija ovih svetlosnih metaka”, koje nazivamo fotonima, tako je strogoodredjena da se oni mogu iskoristiti za razdvajanje oblika koji se po energijihemijske veze izuzetno malo razlikuju. Slikovito receno, izotop zlatnu ribicu”— iz mora drugih, po hemijskim osobinama gotovo istovetnih oblika —laserski zrak moze nepogresivo da upeca”!

Osvetljavanjem hemijskog jedinjenja laserskim zracima pogodno izabranetalasne duzine, zeljeni hemijski oblik se razgradjuje i tako se trazeni izotopizdvaja od drugih izotopa istog elementa koji ce ostati vezani u nepromen-jenim oblicima svetloscu obasjanog jedinjenja.

Eto, tako je nas ucitelj profesor Pavle Savic imao pravo kada nas jesavetovao da ne pretacemo kofama vodu iz jezera”, vec da na originalannacin pristupimo resavanju i najtezih problema s kojima smo se susretali usvojim istrazivanjima.

Ledeni istoricarVoda — jedno od najvaznijih hemijskih jedinjenja na nasoj planeti, bez

koje se zivot ne bi mogao da zamisli — posmatrana ocima laika je dama”veoma ekscentricnog ponasanja. Kako, naime, objasniti cinjenicu da ona ucvrstom obliku, ledu, umesto da tone — pliva, ili da se ne topi na mnogonizoj temperaturi, na oko minus 90 ◦C, poput mnogih slicnih jedinjenja. . .Pa i njeno cesto menjanje oblika, od gasovitog do tecnog i cvrstog, lici naponasanje razmazene devojke kojoj je dosadno da se duze zadrzava na jed-nom mestu, te je cas na zemlji, cas visoko u vazduhu, te na putu iz jednezemlje u drugu u obliku vodene pare, cesto se nenadano spustajuci u vidukise tamo gde je najmanje ocekujemo ili zelimo. Na putovanju vodu ocekujumnoge zamke i zapreke. Grenland i Antarktik su za nju prave tamnice, iona to dobro zna”, pa ih zato i izbegava koliko je to u njenoj moci. . .

Ovakva cud i sudbina vode nisu mogle da promaknu naucnicima kojisu relativno rano shvatili, proucavajuci led Antarktika, da mogu mnogo danauce o putevima vode, njenim neobicnim susretima tokom vekova, a timei o proslosti nase planete.

Naime, sav led Antarktika nekada je bio u obliku svezeg snega, koji jepadajuci na zemlju skupljao sve ono na sta je nailazio u atmosferi: cesticeprasine i pustinjskog peska, vulkanski pepeo, radioaktivne materije, gasovei drugo. Tako je led, stvoren iz naslaga snega, postao prirodni muzej” ukome su po redu slozene mnoge price” iz proslosti. Ovaj ledeni istoricar”poziva nas u posetu — da bi nas upoznao sa promenama klime, raznimkataklizmama, erupcijama vulkana, koncentracijama hemijskih jedinjenja,

90

zivim oblicima materije, kosmickim pridoslicama i mnogo cim drugim izdavne i novije istorije nase planete.

Pedesetih godina ovoga veka naucnicu su poceli da buse duboke rupena Grenlandu i Antarktiku i da iz njih izvlace ledena jezgra, koja su zatimproucavali u svojim laboratorijama. Amerikanci su, na primer, na Antark-tiku izbusili rupu duboku dve hiljade metara i tek su tada doprli do ka-menitog sloja. Bio je to hodnik muzeja” dug dva kilometra. Sovjetska ekipastanice Vastok” nadmasila je ovaj rekord, otisla je jos dalje i otkrila led kojije stvoren pre 150 hiljada godina!

Proucavajuci sastav ledenih jezgara, naucnici su razvili metodu koja imje omogucila da sa velikom tacnoscu odrede promene temperatura na Zemljitokom prohujalih milenijuma. Na taj nacin oni su potvrdili ispravnost As-tronomske teorije zemljinih klimata koju je razvio nas veliki naucnik MilutinMilankovic.

To je bilo moguce jer je led nekada bio sneg, a sneg voda koja je u vidupare kruzila Zemljom. Buduci da u vodi postoje molekuli koji sadrze obilniji,laksi izotop kiseonika (kiseonik–16), kao i molekuli koji sadrze redji, teziizotop kiseonika (kiseonik–18), to se pracenjem obilnosti ovih kiseonikovihizotopa u ledenim jezgrima mogu procitati”, kao iz neke ledene knjige, tem-perature koje su nekada vladale na Zemlji.

U blizini ekvatora dolazi do isparavanja voda okeana. Tako stvorenavodena para biva nosena oblacima ka hladnijim predelima. Priblizavanjemoblaka polovima, odnos obilnosti laksih i tezih molekula vode se postupnomenja, jer vodena para osiromasuje u tezim molekulima vode, koji se laksekondenzuju od laksih molekula i vise gube u obliku kise na putu ka An-tarktiku ili Grenlandu. Dakle, sto je temperatura na polovima niza (usledopadanja temperature na Zemlji), to je i obilnost tezih molekula vode usnegu koji ce pasti na Antarktiku ili Grenlandu manja. I to ledeni istoricar”uspesno belezi” i cuva od zaborava.

On nam, takodje, prica i o mnogim drugim pojavama koje su se desileu proslosti — o erupciji vulkana Krakatau iz 1883. godine, o tragicnimatomskim eksplozijama bombi bacenih na Hirosimu i Nagasaki, o probamaatomskog oruzja, o cernobiljskoj katastrofi, o porastu koncentracije ugljen-dioksida i aerozagadjenju — zlocudnoj posledici industrijske epohe, o nasemnehatnom odnosu prema Prirodi i zivotu na Zemlji.

S velikom objektivnoscu ledeni istoricar” belezi nase postupke, nudecinam neiscrpno bogatstvo materijala u kojem se kriju pouke i poruke izproslosti Zemlje.

Tecni kristali — molekuli vojnici”

91

Praveci mehure od sapunice, divili smo se njihovoj lepoti, lakoci kojomrastu, penju se uvis i presijavaju na Suncu, a pri tom nismo znali da su onisacinjeni od tecnih kristala! Zaista, da nema ovih cudnih kristala, ne bi biloni mehura od sapunice! Ali, njih bismo se mozda mogli i odreci. Medjutim,nepostojanje ove grupe hemijskih jedinjenja znatno bi osiromasilo svet opto-elektronike, oblast u kojoj se preplicu svetlosne i elektricne pojave.

Pre nego sto opisemo neobicna ponasanja tecnih kristala, da vidimo,prvo, o kakvim se to materijama radi.

Navikli smo, kad kazemo kristali, da mislimo na cvrsta tela. Znamo dase ona odlikuju pravilnim prostornim razmestajem konstituenata (atoma,molekula ili jona) — skladnim strukturama, zahvaljujuci kojima raspolazuobiljem privlacnih optickih svojstava. To je, na primer, slucaj sa dragimkamenom i sneznom pahuljicom. Na drugoj strani, tecnosti su opticki ho-mogene materije i prilicni su sirotani kada su u pitanju spektakli optickogkaraktera. Zato su tecni kristali priredili prvorazredno iznenadjenje.

To su, uglavnom, organska hemijska jedinjenja koja se na umerenimtemperaturama ponasaju kao tecnosti. Ona, na primer, zauzimaju obliksuda u kome se nalaze, mogu se pretakati kao druge tecnosti itd. Ali tecnikristali istovremeno pokazuju i neke osobine kojima se odlikuju cvrsti kristali— njihovi se molekuli postrojavaju” u redove i vrste, pa tako od tecnostistvaraju neku vrstu kristala.

U odnosu na druge tecnosti (sa izuzetkom magneticnih), tecni kristali suu prednosti. Njihovi molekuli znaju da postuju red u kuci” i ne tumarajutamo-amo, vec pokazuju spremnost za izvrsavanje naredbi. Na drugoj strani,pokretljivost molekula daje tecnim kristalima znacajnu premoc nad cvrstimkristalima, ciji su elementi kristalne resetke zamrznuti, tj. ne mogu da sekrecu po potrebi. I tako su molekuli tecnih kristala, kao poslusni vojnici”,cekali vekovima da ih neko otkrije i ukljuci u saroliki svet optoelektronike.

A sada da odgovorimo po cemu se molekuli tecnih kristala razlikuju odmnostva drugih molekula.

Molekuli tecnih kristala su obicno veoma izduzeni. Naelektrisanje unjima nije ravnomerno rasporedjeno; zato oni raspolazu dipolnim momen-tom. Zbog toga njima mozemo upravljati elektricnim i magnetnim poljima.Mozemo ih izvoditi iz stroja”, komandovati im: na levo”, na desno!”, udvojne redove, stroj se!” itd., i tako na jednostavan nacin menjati njihovrazmestaj u tecnosti. Time se, u stvari, kontrolisano postizu razliciti svet-losni efekti.

Da bismo videli tecne kristale na delu, osmotrimo opsti broj, elementkoji cesto srecemo kod digitalnih rucnih casovnika, dzepnih racunara, kucnih

92

satova i drugde. Zadatak molekula tecnog kristala u opstem broju je da seponasaju kao ogledalca koja ce odbijati (tacnije — rasejavati) svetlost. Nor-malno, bez elektricnog polja, molekuli tecnog kristala su postrojeni” na istinacin, te svetlost prolazi kroz celiju. Ako dovedemo napon na odredjenesegmente opsteg broja, doci ce do zaokretanja molekula na mestima u ko-jima vlada elektricno polje i ti ce molekuli rasejavati svetlost koja na njihpada. Rasejana svetlost dospece do naseg oka i mi cemo videti dati broj.Na slican nacin, pomocu holestericnih tecnih kristala (postoje jos nematskii smekticni tecni kristali) i elektricnog polja moze se zaokretati ravan polar-izovane svetlosti.

Na ovom efektu zasnovan je rad novog supertankog TV-ekrana u boji.Pomocu polarizatora svetlosti, tecnog kristala i analizatora svetlosti, Japancisu postigli veliki uspeh u minijaturizaciji TV-ekrana, a time i televizorau boji. Sada vec postoje TV-prijemnici koji se nose kao rucni casovnicina ruci. Medjutim, necemo se iznenaditi ako jednog dana vredni Japanci,zahvaljujuci fantasticnim optickim svojstvima tecnih kristala, naprave takomali televizor u boji ciji bi program mogao da prati i sareni leptir svojimsicusnim ocima.

Kad sam vec kod leptirovih ociju, da napomenem da su one hiljadus-truko slozenije od bilo kojeg dosad napravljenog elementa sa tecnim kristal-ima. Zato mozemo da zakljucimo da vreme bavljenja tecnim kristalima tekpredstoji.

Koje ce sve zemlje” osvojiti njihovi poslusni vojnici” — ostaje da vidimo.Cetvrti krak Mlecnog Puta”

Nasa galaksija — Mlecni Put” ili kako je u narodu zovu Kumova Slama”— samo je jedna od sto milijardi galaksija koje cine pusta ostrva u beskrajuSvemira. Ona spada u grupu spiralnih galaksija i, gledana sa strane, lici nadzinovski disk koga je neki snazni diskobolos hitnuo u Svemir saopstivsi muobrtno kretanje. Precnik ovog diska iznosi nekih 80.000 svetlosnih godina,a sirina u sredistu oko 30.000 svetlosnih godina.

Kao i druge spiralne galaksije, Mlecni Put” bi se posmatracu, koji bi muse priblizavao pod izvesnim uglom, ukazao kao sjajan leteci tanjir” koji sekrece ogromnom brzinom, rotirajuci oko svoje ose. Pazljivije posmatranjeotkrilo bi nam detalje ove svemirske letilice”. Uocili bismo da ona imanekoliko krakova osvetljenih stotinama miliona plavih, mladih zvezda kojesu vruce, i galakticko jezgro crvenkasto-zuckaste boje u kome izgaraju starijezvezde, postepeno se hladeci i pretvarajuci se u nebeske ugarke”.

93

Problem odredjivanja strukture Mlecnog Puta” nije nimalo lak. Krakenjegovih spirala tesko je slediti, jer kako se mocni teleskopi upravljaju ka kra-jevima nase galaksije, tako svetlost zvezda koja iz tih prostranstava dopiredo nas postaje sve slabija, a procena rastojanja sve nesigurnija. Buduci dase Suncev sistem nalazi blizu ravni galaksije, njeni obliznji kraci zasenjujusvojom svetloscu daleku pozadinu i tako otezavaju posmatranje udaljenihkrakova.

Dosadasnja astronomska istrazivanja, koja su bila usmerena na blizinuSuncevog sistema, otkrila su postojanje tri galakticka kraka koji se u viduspirala protezu od jezgra galaksije prema njenoj periferiji. Medjutim, ne-davno su Mark Katner i Ketrin Med, saradnici Ranselerovog politehnickoginstituta (SAD), objavili nalaz cetvrtog galaktickog kraka koji je udaljenijiod ranije poznatih. Svoja osmatranja Katner i Med su vrsili u pravcusazvezdja Lisica” i Labud”, jedan i po stepen iznad ravni galaksije.

Iz tog pravca istrazivaci su detektovali radio-zracenje talasne duzine 2,6milimetara, koje potice od molekula ugljen‖monoksida.OnisuotkriliidoplerovskopomeranjetalasnihduzinakojeukazujedaseSuncevsistemimedjuzvezdanamaterijabogataugljen−monoksidomnaovomdelunebamedjusobnopriblizavaju, stojeposledicarazlicitihbrzinanjihovogrotiranjaokogalaktickogjezgra.KetneriMedsuizracunalidajeoblakugljen−monoksidaudaljenodjezgraMlecnogPuta′′oko49.000svetlosnihgodina, tj.nekih16.000svetlosnihgodinaviseodSuncevogsistema.Nasuprotovomkraku, Persejev′′krakje6.500svetlosnihgodinaudaljenijiodjezgragalaksijeodSuncevogsistema, dokjekrakSagitarijus′′oko6.500svetlosnihgodinablizinjemu.Suncevsistem, kaostojepoznato, leziutrecem,Orionovom′′kraku.DzinovskomoblakumolekularnematerijekojisupronasliKatneriMed, cijatemperaturaiznosisamo6Kelvina, trebajosnadenutiime.Posvemusudeci, novikraknasegalaksijedobiceimeLabud′′.Daliono, slucajno, najavljujelabudovupesmu′′utraganjuzanovim, josneotkrivenimkracimaMlecnogPuta′′iline−−− teskojereci.Sigurnojedaceseistrazivanjanastavitiidaceinstrumentibitiupravljanikasvedaljimihladnijimpredelimanasegalaksije, gdemozemoocekivatinovaiznenadjenja.

Ako nasi kosmicki brodovi jednog dana napuste Mlecni Put”, njihoviinstrumenti ili cak i putnici, moci ce da prebroje krake nase galaksije iprovere koliko su naucnici bili u pravu kada su tvrdili da postoje Orionov”,Persejev”, Sagitarijusov” i Labudov” krak.

Solar” je poleteo!Sunce se vec visoko podiglo na nebu kad je pred masu radoznalog sveta

i novinara, okupljenih na aerodromu Lesam u Hempsajru, na jugu Engleske,izguran na pistu avion‖monoplan.Rasponkrilaoveletilice, kojajevisepodsecalanajedrilicunegonaavion, iznosioje20, 4metra.Ipojednomipodrugomkriluplavicastosusepresijavalebrojneokrugleplocice.Onesudelovalekaoukraskakavjosnikonijeimaoprilikedavidininajednomodmnogihdosadakonstruisanihtipovaaviona.

U oci je padala i izuzetno krhka gradja letilice, cija je masa iznosila samo103 kilograma! Na krilima aviona bile su i cetiri elise i mali elektricni motori,svaki jacine jedne konjske snage. Da ce ova laka naprava, pogonjena snagomcetiri konja”, poleteti — niko od hladnokrvnih Engleza nije sumnjao. Vecesu cudo doziveli nesto ranije, kada je na njihove oci covek snagom svojihmisica u Paucinastom albatrosu” preleteo kanal La Mans!

Uskoro je probni pilot sa kacigom na glavi usao u avion i seo za komandeletilice.

Ako ni po cemu drugom, ovaj ce se avion pamtiti po njegovim ko-mandama” — rekao je jedan od znatizeljnika koji se primakao do samogmonoplana i sve pazljivo osmotrio. Nije tu, istini za volju, skoro ni bilonekakvih komandi — poluga, table i dugmadi. Kao da se radilo o vazdusnimsankama”, a ne o avionu!

94

I, konacno, znak za poletanje je dat. Pilot je mahnuo rukom okupljenomnarodu — jedanput, dvaput, kao da je jedan od brace Rajt ili Carls Lind-berg. . . Avion se besumno pokrenuo, zaleteo pistom i, kao da se nestopremislja, lagano odvojio od nje. . . Podigao se na visinu od 9 metara i kaoptica odleteo ka kraju aerodroma. . .

Solar” je poleteo, Solar” je poleteo!” — razdragano su povikali mehanicarikoji su pre samo nekoliko minuta dogurali prvi solarni avion na svetu, Solar–1”, na pistu aerodroma Lesam.

Na veliko zadovoljstvo svih prisutnih, prvi let aviona koji je pokretalaSunceva energija, uspesno se zavrsio. Kao sto je poleteo, Solar–1” je tiho ilagano sleteo. Pomocnici su pritrcali da pomognu pilotu da izadje iz aviona ida mu cestitaju, da bi, zatim, jedan od njih pozurio da izmeri duzinu preleta.Ona je, kako je ponosno saopstio, iznosila jedan kilometar i stodvadesetsestmetara. . .

Znatizeljnim novinarima i ljubiteljima vazduhoplovstva konstruktor jevec objasnjavao da Solar–1” za pogon koristi 750 solarnih celija, koje suslicne onima na kosmickim letelicama i satelitima. Rekao je da postojececelije i akumulatori obezbedjuju monoplanu dovoljno energije za cetvrt sataleta prosecnom brzinom od 64 km na cas. Ugradnjom veceg broja efikas-nijih suncevih celija, povecanjem kapaciteta elektricnih akumulatora i us-avrsavanjem letilice — dobice se jeftin solarni avion koji ce za vreme suncanihdana mnogima moci da pruzi radost letenja.

Zadovoljni onim sto su videli i culi, novinari su pohitali da svetu objaveuspesan let prvog solarnog aviona s aerodroma Lesam, koji ce upravo poovom dogadjaju uci u istoriji avijacije.

Holografija — medju javom ili snom Ko pristane na stvaranje, pristao jena cudjenje.Mika Antic

U Stanfordu, SAD, u laboratoriji CBS-a, postoji jedna prostorija u kojojposetioci dozivljavaju ogromno iznenadjenje. U njoj oni vide zivog” DenisaGabora, fizicara, dobitnika Nobelove nagrade, koji je otkrio holografiju, iakoje on umro jos 1979. godine.

Kako je to moguce da neko koga vec odavno nema medju zivima — sedina stolici kao da je ziv, da ga mozete videti u sve tri dimenzije, a da pritom nije rec ni o lutki ni o prerusenom coveku? I jos, da bi cudo bilo vece,Denis” u trenu moze da iscezne kao duh, pa opet, u trenu, da se stvori nasvojoj stolici!

Da je zaista rec o iluziji, a ne o ozivljavanju slavnog fizicara, svako mozelako da se uveri. Dovoljno je da se masi rukom prema Gaboru” i da ustanovi

95

da na mestu na kome se on vidi — nema nicega i da je sve rezultat — igresvetlosti. Ako ste vec toliko hrabri da pokusate da dodirnete svetlosnogduha”, sigurno cete se posle ogleda upitati kako se on, uopste, moze stvoriti?Kako se dobija ovakvo opticko bice” ili opticki predmet”. Da li je po srediiluzija, madjionicarski trik, ili da stvarno neceg ima u na izgled praznomprostoru?

Odgovor je: nije rec ni o triku, ni o optickoj varci, vec u prostoru, zaista,nesto postoji! Opticka bica” ili opticki predmeti” rezultat su interakcijesvetlosti i sredine.

To sto vidimo nesto sto ne mozemo da opipamo, omogucava nam holo-grafija – tehnika rekonstrukcije” predmeta u prostoru pomocu talasa (najcescesvetlosnih) na osnovu specijalnog zapisa – holograma.

Denis Gabor je postavio osnove ove zadivljujuce tehnike jos 1947. godine.Ali, sve do razvoja lasera (sezdesetih godina ovog veka), holografija nije bilasire poznata i primenjivana. Zahvaljujuci izvanrednoj koherentnosti svetlostikoju laseri emituju (svi svetlosni zraci raspolazu istom talasnom duzinom islazu se po fazi), moguce je izvodjenje tako cudesnih efekata kao sto su onikoje srecemo u holografiji. I to je uticalo da se mnogi naucnici zainteresujuza ovu tehniku i da je prilagode i za druge oblike talasnog kretanja.

Za stvaranje holografskog objekta ( svetlosnog duha”) neophodan jehologram. Za njegovo dobijanje nuzni su: snazan laser, opticka ogledala,sociva i foto-osetljiva povrsina.

Do holograma se dolazi tako sto se svetlost lasera usmerava ka jednompolupropustljivom ogledalu koje jedan deo svetlosti propusta prema socivu,a drugi deo prema ravnom ogledalu. Svetlosni zraci koji prolaze kroz socivoobasjavaju predmet i delom se odbijaju od njega. To su tzv. zraci pred-meta. Oni drugi zraci, koji su pogodili ravno ogledalo i odbili se od njega,nazivaju se referentnim zracima.

I sta se dalje desava?Kada pustimo laser u rad, svetlosni zraci s jedne strane obasjavaju pred-

met i od njega se odbijaju u svim pravcima. Jedan deo ove od predmetaodbijene svetlosti pada na foto-osetljivu plocu, na koju takodje dospevaju ireferentni zraci. Tako se stvaraju uslovi za interferenciju svetlosti (pojavaslaganja svetlosnih talasa) na foto-osetljivoj ploci.

Sta ce se desiti kada se poklopi dolja jednog talasa s doljom drugogtalasa, ili breg s bregom? Iz optike (Frenelovi ogledi) znamo da ce tada docido pojacanja intenziteta svetlosti. Medjutim, kad se poklopi dolja jednogtalasa s bregom drugog talasa — doci ce do ponistavanja” talasa i — natom mestu nece biti svetlosti.

96

Tako se po foto-osetljivoj povrsini ploce javljaju svetle i tamne tackekoje svojim razmestajem i intenzitetom pamte” oblik predmeta koji je naovaj nacin slikan”. Razvijanjem foto-osetljivog sloja dobija se trajan zapis— hologram.

Recimo da smo tako zapamtili” Denisa Gabora, da smo ga dok je bio zivlaserom obasjali — slikali”, preneli” u hologram. A kako ga sad ozivljavamo”,kako rekonstruisemo hologramski zapis?

Osvetljavanjem holograma laserskim zracima (moraju se koristiti zraciiste talasne duzine kao pri dobijanju holograma) iz pogodne tacke, posma-trac moze da vidi predmet koji je ranije stajao na datom mestu i bio obasjansvetloscu.

I tesko je poverovati svojim ocima, osim ako dobro razumemo fiziku,posebno nauku o talasnom kretanju — da vidimo predmet, recimo — kockuili sahovsku figuru, na mestu sa koga znamo da smo ga prethodno uklonili.A, ako pomeramo glavu levo-desno, vidimo i druge strane predmeta — up-ravo kao da se nalazimo ispred izloga i da u tri dimenzije posmatramo pred-met izlozen u izlogu.

Ove cudesne mogucnosti cuvanja predmeta” i bica” u vidu hologramai njihove rekonstrukcije po zelji, naisle su na veliku primenu u nauci, ugraditeljstvu, masinstvu, ispitivanju materijala, kriminologiji, pa cak i uumetnosti. Po svemu sudeci, zahvaljujuci holografiji, u iducem veku ljudi cemoci da gledaju trodimenzionalne filmove i televiziju.

Zato necu pogresiti ako kazem da je u fascinirajucem cirkusu fizike”holografija jedna od glavnih zvezda.

Gravitacija i antigravitacijaZa neobicno bogatstvo pojava koje srecemo u Prirodi odgovorne su samo

tri fizicke sile. To su elektroslaba sila, jaka sila i gravitaciona sila.Ali skoro sve do juce naucnici su verovali da ih ima cetiri. Hoce li oni,

mozda, otkriti neku novu silu ili ce uspeti da ih objedine u dve ili cak u jednusilu? Ako je verovati Albertu Ajnstajnu, tvorcu poznate teorije relativnosti,Priroda i te kako vodi racuna o jednostavnosti i lepoti, te ima malo izgledada se nasa slozena slika o njoj duze odrzi.

Ajnstajn je verovao u mogucnost jedinstvenog opisa Prirode, u to da cecovek jednom silom moci da opise sva delovanja — pocev od onih u svetuelementarnih cestica, u zivom svetu, pa sve do Svemira. I, zaista, posled-njih godina ucinjena su neobicna otkrica u fizici u pravcu objedinjavanjaprirodnih sila koje vladaju mikro-, makro- i mega-svetom.

Medjutim, ovom druzenju” sila, ili jos tacnije — njihovom zajednickomporeklu, najvise se opire upravo najslabija od njih — gravitaciona sila! Ona

97

upravlja kretanjima planeta, zdruzuje zvezde u galaksije, ove u rojeve galak-sija, rojeve u Svemir, jednom reci — ona vlada kosmickim poretkom mater-ije.

Prema Ajnstajnu, i ova bi sila morala da ima svoje talase — gravitacionetalase, koje pokusavamo da detektujemo na Zemlji. U te svrhe sluzimo senajneobicnijim, ali istovremeno i najosetljivijim detektorima delovanja ovesile — gravitacionim antenama. To su dzinovski aluminijumski cilindrikoji bi pod udarom gravitacionih talasa morali da trepere”. Ovi tananitreptaji — pomeranja cilindara trebalo bi da budu manji od milijarditogdela precnika atoma(!), za koji znamo da je izuzetno mali. Pa, ipak, naucnicise nadaju da ce ih uprkos svim ovozemaljskim smetnjama — podrhtavanjatla i slicnom — u dogledno vreme primetiti.

Pored gravitacionih talasa, fizicari ocekuju i delovanja antigravitacionihtalasa, tj. dokaz o postojanju antigravitacije, koju bismo mogli da shvatimokao silu-paricu dobro poznatoj gravitaciji. I ovi talasi, kao i gravitacioni,morali bi da se prostiru brzinom svetlosti, tj. da se u tom pogledu ne raz-likuju od elektromagnetnih talasa, na primer od radio ili radarskih talasa,ciju smo brzinu izmerili sa izvanrednom tacnoscu.

Dosta smo rekli o gravitacionim i antigravitacionim talasima, ali se nismoupitali: kada se oni javljaju?

Pri svim vecim prerasporedjivanjima materije u Svemiru, na primer —pri pojavama supernova, u sudarima galaksija, eksplozijama crnih rupa isl., trebalo bi da dolazi do oslobadjanja ogromnih kolicina energije u vidugravitacionih talasa. Ali, pomenuti dogadjaji su veoma retki i zato je bilopotrebno pronaci neke revnosnije proizvodjace” gravitacionih talasa. As-trofizicari su ih pronasli u jednoj vrsti dvojnih zvezda. Dvojne zvezde —pulsari morale bi da emituju ove talase. Istina, snaga njihove emisije nijetako velika kao u slucaju ranije pomenutih izvora, ali je zato njihov program”stalan i talasi bi se mogli detektovati ukoliko se osetljivost gravitacionih an-tena poveca.

Kada su gravitacija, Ajnstajn i Svemir u pitanju, jos jedan problem os-taje neresen — pitanje postojanja antigravitacije. Za sada najjaci argumentu prilog postojanju ove sile, prema velikom indijskom fizicaru Candrasekara,lezi u lepoti — simetriji kojom se Priroda sluzi pri stvaranju svojih cudesnihgradjevina.

Zasto paun ima lep rep?Neobicni ukrasni detalji koje srecemo kod ptica, narocito kod muzjaka,

fasciniraju biologe jos od vremena Carlsa Darvina koji je medju prvimapretpostavio da oni imaju vaznu ulogu pri izboru partnera.

98

Od raznih ukrasa — perja, kresta, cuba i drugog, po svojoj velicanstvenostii izuzetnosti, bez sumnje, najvise nas zadivljuje prekrasan rep pauna. Visestotina godina on je predstavljao zagonetku za naucnike koji do nedavnonisu uspevali da objasne u cemu lezi prednost pauna sa dugim lepim repom,koji moze da mu smeta pri bezanju od neprijatelja i koji je, zaista, veomauocljiv mamac.

Do sada su postavljane mnoge neobicne hipoteze koje su imale za cilj daodgovore na pitanje — zasto paun ima lep rep. Jedna od njih je tako cudnada, cak, ni laik ne bi mogao a da u nju ne posumnja ili da se ne nasmeje.Naime, jedan biolog je trvrdio da paun svojim lepim, zlatastim okcima narepu hipnotise svoje neprijatelje i koke (koje voli), i to sve uspesnije sto jenjegov rep raskosnije ukrasen jarkim bojama.

Ali, izgleda da je dugotrajna misterija paunovog repa konacno resena.Malte Anderson, saradnik Geteburskog univerziteta u Svedskoj, eksperimen-tom je pokazao da paunove koke vise vole paunove s dugim, raskosnim re-povima, a dva saradnika Micigenskog univerziteta (SAD), Viljem Hamiltoni Malin Zak, otkrili su zasto koke prave ovakav izbor.

Anderson je dosao na ideju da paunovima produzuje i skracuje repove ida pri tom prati ponasanje njihovih koka-miljenica. On je jednostavno sekaopaunova pera, skracivao ih ili produzavao. U kontrolnom eksperimentu perabi sekao i bez promene duzine lepio ih na presecenom mestu. Radeci tako,nasao je da koke znatno radije biraju paunove sa vestacki produzenim perimaod suparnika sa kracim ili nepromenjenim perima.

Tako je na jednostavan nacin utvrdjeno da se koke ne povode nekommuskom superiornoscu paunova sa dugim repovima, jer su ih oni steklipomocu makaza, plasticnih cevcica i lepka, vec cisto vizuelnim efektom.Na neki nacin, duga istorija njihove vrste naucila ih je da paunovi sa duzim ilepsim repovima imaju odredjenu prednost, koja je za kratko ostala zagonetkaza naucnike.

Ali to nije bila mala zagonetka — jer kako nesto sto, ocigledno, pred-stavlja balast za pauna, moze da mu donese tako veliku prednost, da muda primat u produzenju roda!? Jos je teze bilo objasniti to da koke insisti-raju” na duzim repovima radi uspesnosti potomstva, jer bi se ova prednostu lepom, dugom repu iscrpla vec kroz nekoliko generacija zbog toga sto birep dostigao maksimalno mogucu velicinu.

Sada se problema prihvataju Hamilton i Zak. Oni analiziraju parazite ukrvi 109 paunova i ustanovljavaju vezu izmedju visoke naklonjenosti paunovaodredjenim oboljenjima i — izgleda njihovog repa. Tako se pokazuje dakoke sa repa muzjaka citaju” da li njihov potencijalni miljenik raspolaze

99

dobrim genima — naslednim svojstvima, tj. da li ce on biti pogodniji kaoizabranik njihovog srca od paunova koji, sto se repa tice, nemaju bas stada pokazu. Zato mudre koke, poucene evolucijom vrste, biraju one paunovekoji se sepure svojim lepim, dugim repovima.

Bez mikroskopa i modernih analiza, paunove koke pronalaze prave part-nere ne hajuci mnogo za hipnozu, probleme letenja i druge cudne stvari kojesu do nedavno naucnicima padale na pamet.

Neverovatni raspad protonaOd starih Grka pa sve do nedavno, do nasih dana, verovalo se da su

atomi veciti i da se ne menjaju bilo sta mi sa njima cinili. Tek Bekerelovimotkricem prirodne radioaktivnosti 1896. godine ovakva slika o atomu, kojaje vladala duze od dva milenijuma, pretrpela je korenitu promenu.

Tada smo naucili da su neki atomi trosne” gradjevine, tj. da odredjeniteski elementi podlezu radioaktivnom raspadu, tako velikim promenama dase sele” po Periodnom sistemu hemijskih elemenata. Od tog trenutka fizicarisu s pravom poceli da sumnjaju da u realnom svetu postoji ista sto je vecito.Ali, ipak, malo kome je moglo da padne na um da bi i proton, cestica kojapredstavlja kamen temeljac” Svemira, mogao da se raspada. Medjutim, i zatakvu misao je kucnuo cas!

Veliko otkrice teorijskih fizicara A.Salama, S.Glasoua i S.Vajnberga,prema kome se elektromagnetna i slaba sila mogu smatrati jednom silom(koja u razlicitim prilikama pokazuje dva svoja lica”), ukazalo je na mogucnostspontanog raspada protona u dve cestice. Jedna od njih trebalo je da budeneutralna (neutralni pion), a druga pozitivna (pozitron). Ali, zivot protona,tako teorija kaze, morao bi da bude duzi od milijardu milijardi. . . i visegodina; tacnije, brojka koja bi predstavljala prosecan zivot protona izrazenu godinama imala bi 28–33 cifre! Vec iz toga moglo se zakljuciti da ce bitiizuzetno tesko eksperimentom proveriti teoriju.

Pokusajmo malo da racunamo.Uzmimo jedan veliki rezervoar koji sadrzi 9.000 kubnih metara vode.

U njemu ima oko 6 × 1032 (600.000.000.000.000. 000.000.000.000.000.000)atoma vodonika, sto znaci i isto toliko protona koji predstavljaju jezgralakog vodonika. Pretpostavimo sada da zivot protona iznosi 1032 godina. Utom slucaju mogli bismo da ocekujemo da se u tako velikoj kolicini vode utoku jedne godine spontano raspadne samo 5–6 protona!

To je izuzetno mali broj dogadjaja, narocito zbog toga sto u vodi svevrvi” od raznih zbivanja, pocev od onih uzrokovanih prodornom kompo-nentom kosmickog zracenja, pa do onih do kojih dolazi zbog radioaktivnograspada teskih elemenata, fisije i dr. Zato su fizicari potrazili skriveni ku-

100

tak” u kome bi prirodni fon zracenja bio dovoljno mali da se u njegovomprisustvu moze da opazi 4–5 raspada protona u toku godine dana.

Da bi se donekle resili kosmickog zracenja, oni su premestili svoje os-etljive detektore duboko pod zemlju. Nusex” detektor stavljen je u jednugarazu pod planinom Mon Blan, kroz koju prolazi tunel autostrada; IBMdetektor Amerikanci su spustili u okno starog rudnika soli dubokog 600 m,a drugi detektor u rudnik srebra. Japanci u iste svrhe koriste napustenirudnik gvozdja. . . I svi oni pomocu vrlo slozenih i skupih nuklearnih detek-tora, elektronskih instrumenata i kompjutera, tragaju za dokazom raspadaprotona.

Da li se uopste proton raspada ili ne? Da li je teorija svevida ili mozdai ona gresi kada je proton u pitanju? Ako se proton i raspada, da li cenaucnici uspeti da primete taj izuzetno redak dogadjaj?

To nisu samo pitanja od cisto naucnog interesa cija resenja treba dadaju prevagu jednoj ili drugoj fizickoj teoriji ili da odrede vek Svemira, vecse ona ticu i razvoja nase civilizacije koja sve vise zavisi od novih saznanjao mikrosvetu i njegovim nestalnim cesticama.

Halejeva kometa u retortiNekadasnji strah i trepet, nagovestaj ratova, bolesti i gladi, Halejeva

kometa pri svom poslednjem prolasku nasim delom Suncevog sistema, pocetkom1987. godine, nije docekana zvonjavom crkvenih zvona i molitvama vernika,vec su je sacekale, tacnije — presrele je kosmicke letilice na nebu i brojnegrupe astronoma na Zemlji koji su svoje instrumente okrenuli prema spek-takularnoj repatici. Bio je to, zaista, docek kakav se ne pamti!

Ali, jos koliko juce, Halejeva kometa bila je samo po zlu poznata. Prvizapis o njoj datira iz 240. godine pre nove ere, kada je Kinom vladao mocnicar Ceng iz dinastije Cin. U Sih Ciu” ( Istorijskoj belesci”) zapisano je:Nenadana zvezda prvo se pojavila iz istocnog pravca, da bi zatim bila vid-jena na severu. . . ”. Nekih 230 godina kasnije, rimski pisac i istoricar PlinijeStariji za Halejevu kometu napisao je: Kometa, to je uzasna zvezda, onanagovestava veliko krvoprolice, u cemu smo videli primer u dogadjajima kojisu se zbili za vreme konzulstva Oktavijana”. I Neronova vladavina, sa svimstrahotama koje je donela, takodje je tumacena nebeskim znacima” — po-javom zloslutne repatice.

Poznata je i tapiserija sa Halejovom kometom koju je izradila zena Vil-helma Osvajaca posle njegove pobede kod Hejstingsa, u bici u kojoj je ubijenkralj Harold, a Engleska dobila novog vladara. Jedan engleski kaludjer iztog vremena ovako je propratio pojavu komete pre odsudnog boja: Evo te,dakle, dosla si. . . ti izvore suza mnogih majki! Odavno te nisam video, ali

101

te evo vidim sada strasnijom, gde pretis mojoj domovini!”I tako bismo mogli da navedemo mnoge vazne dogadjaje koje je covek

u svojoj neukosti pripisivao za nas najznacajnijoj od svih kometa Suncevogsistema, ali cemo to ostaviti po strani i pokusati da zavirimo u neke od tajniHalejeve komete.

Sadasnja istrazivanja Halejeve, kao i mnogih drugih kometa, doneklepodsecaju na pocetnu fazu upoznavanja Meseca pomocu automatskih probai letilica sa ljudskom posadom. Pre nego sto su prvi uzorci Mesecevog tlai stena doneti na Zemlju, poznati hemicar, Nobelovac Harold Juri rekaoje: Dajte mi kamen sa Meseca i ja cu vam ispricati istoriju Zemlje”. Jurije ubrzo dobio kamenje sa Meseca, ali je posle njihove analize morao dazakljuci da i dalje ima vise pitanja nego odgovora.

Tako je i sa Halejevom kometom. Njoj su, prilikom nedavnog prolaska,letilice Vega–1”, Vega–2” i djoto” prisle veoma blizu ( djoto” na samo 600km!) i dobro je osmotrile. Za nju sada imamo vise pitanja nego ranije! Naneka ce se, istina, dobiti odgovori posle analize prikupljenih podataka, kojamoze da potraje vise godina. Ali jedna tajna i dalje ostaje duboko skrivena:ona se tice samog jezgra komete, za koju znamo da nije uzarena zvezda, vecprljava ledena grudva koja je nastala kondenzacijom materije pre vise odcetiri milijarde godina.

Malo je ljudi u svetu koji se bave izucavanjem jezgara kometa. Medjunjima zapazeno mesto zauzimaju nasi naucnici dr Ivan i Zorica Draganic izInstituta u Vinci. Oni su retki istrazivaci koji jezgro komete izucavaju neposmatranjem repatice na nebu, vec vrseci oglede u svojoj laboratoriji, uhemijskoj retorti!

Zato smo zamolili profesora Draganica da nam objasni zasto ga intere-suju komete i zasto je uzeo da ih” ispituje na svom stolu. Evo sta nam jerekao:

Komete su putnici koji nam dolaze u pohode iz dubina prostora i zab-orava vremena. One su, po svemu sudeci, najbolje sacuvani materijal izpresolarne magline iz koje je nastao Suncev sistem pre nesto manje od petmilijardi godina. Tako covek trazi svoje presolarne korene”.

Mi pokusavamo da dobijemo odgovor na pitanje iz cega je nastao Suncevsistem, nasa planeta i mi na njoj. Mi se bavimo jezgrom komete, jer je jedinoono, ako bih tako mogao da kazem, devicansko. Nas interesuje hemija jezgrakomete, pojave koje se desavaju u jezgru dok kometa od postanka Suncevogsistema juri dubinama Kosmosa, izlozena temperaturama bliskim apsolutnojnuli i kosmickom zracenju. Tu su i radioaktivni elementi koji cine manji deomaterijala komete: uran, torijum i drugi, koje nalazimo i na nasoj planeti, a

102

koji poticu iz presolarne magline. Ne smemo zaboraviti ni produkte do kojihje dovelo zracenje davno izumrlih izotopa, cija je aktivnost bila znacajna prenekoliko milijardi godina”.

Vidite”, objasnjava prof. Draganic, nase probe, koje predstavljaju jezgrokomete u malom, podvrgavamo zracenju i zatim ih analiziramo najosetljivi-jim metodama hemijske analize koje su u stanju da detektuju tragove ra-zlicitih oblika. Nase analize su pokazale prisustvo vise od 40 slozenih jed-injenja u malim ’jezgrima kometa’, medju kojima su i biohemijski vazneaminokiseline, koje mozemo smatrati ’opekama’ proteina. Tu su, razume se,i druga jedinjenja: aldehidi, karboksilne kiseline i polimerizacioni proizvodicije mase dostizu i do 80.000 daltona!”

Kada smo vec prisli tako blizu jezgrima kometa”, ne mozemo a da nepostavimo pitanje o pretpostavci engleskog astrofizicara ser Freda Hojla,prema kojoj su prve primitivne forme zivota nastale u jezgru kometa i,zatim, bile razvejane kosmickim prostorom, da bi postale zametak” zivotana Zemlji.

Veliki naucnik i mastar ser Fred Hojl sa svojim saradnikom Vikramasin-geom napisao je i knjigu Oblak zivota, u kojoj detaljno izlaze svoju idejuo nastanku ’klica zivota’ van Zemlje. Medjutim, mi uz duzno postovanjeprema ser Hojlu, kao i znatna grupa naucnika, ne prihvatamo njegove pret-postavke o kometarnom poreklu zivota. Nekada se verovalo da kometedonose nesrecu i smrt, a sada da seju klice zivota! Ocigledno da je i jedno idrugo pogresno.

Pre sam sklon da poverujem da su komete, zahvaljujuci hemijskim sadrzajimau svojim jezgrima, mogle da doprinesu obogacivanju riznice organskih jed-injenja na ranoj Zemlji. Pravo da tako mislimo daju nam brojni krateri naMesecu i drugim telima Suncevog sistema koji su nastali udarima nebeskihtela. Pri takvim kataklizmickim pojavama, obilan materijal kometa mogaoje da se raspe po velikom prostranstvu i da tako pomogne nastanku prvihoblika zivota na Zemlji”, zavrsava svoje vidjenje uloge kometa u nastankuzivota profesor Ivan Draganic.

O Halejevoj kometi napisano je mnogo knjiga, a moglo bi se napisati josdesetostruko vise. U stvari, ona je, zaista, pravi dragulj medju kometama ijavlja se kao glavna licnost u bajci.

Prljava ledena grudva priblizava se Suncu, u cijoj blizini dozivljava trans-formaciju. Pocinje da isparava, dobija rep od stotinu miliona kilometara,kojim bljesteci sara nebom. . . kao sto se u bajci zaba krastaca pretvara udivnu devojku koja odlazi na bal.

Medjutim, od mnostva prica koje bi se o Halejevoj kometi mogle is-

103

pricati, izabrali smo ovu o jezgru komete u hemijskoj retorti, jer ona otkrivanesagledive mogucnosti istrazivanja.

Bez kosmickih letelica, velikih i skupih teleskopa, samo zahvaljujuci sja-jnoj ideji, eksperimentalnoj vestini i iskustvu — istrazivac se priblizava taj-nama kometa, tajni postanka.

Primer koji smo izneli vraca nam veru da se istrazivanjem mozemo imoramo baviti i u najtezim uslovima — da bismo nasli odgovore na pitanjakoja nam Priroda postavlja.

Leti, leti — leteci tanjir!? Najvise ucimo nasvojim greskama.FaradejNEIDENTIFIKOVANI OBJEKTI VIDJENI 110 KILOMETARA ZAPADNOOD VINKA, U TEKSASU. POSMATRANA DVA OBJEKTA U OBLIKUTEPSIJE KAKO SE PENJU NA JUZNOM NEBU. . . SREBRNE BOJE. . .NEPOZNATE VELICINE. . . IZDUVNI GASOVI FOSFORESCENTNI. . .KURS I VISINA LETA POSTOJANI, LET BRZ. OBJEKTI PROSLI IS-PRED AVIONA, BILI NA VIDIKU 8–10 SEKUNDI. VREMENSKE PRI-LIKE DOBRE, VIDLJIVOST 24 KM, VETAR 160◦, 12 CVOROVA. PORUCNIKSTEN HJUBER, MORNARICKA AVIJACIJA SAD, BROJ AVIONA V9650.

Ovo je samo jedan od mnogih izvestaja iz Plave knjige”, nastale poslesimpozijuma koji je odrzan decembra 1969. godine u Bostonu, SAD. Naucnicirazlicitih struka razmatrali su tada 12.618 opazanja” letecih tanjira, ili,kako ih oni radije zovu: neidentifikovanih letecih objekata (NLO).

Sve pojave, osim 701 (za koje nisu postojali pouzdani podaci), naucnicisu uspeli da objasne ovozemaljskim uzrocima. Ali, ne lezi vraze, letecitanjiri kao da ne haju za Plavu knjigu”, oni vise vole plavo nebo i covekovumastu. Malo, malo, pa neki proleti”!

Eto, videli su ih pre 1987. godine nad Sarajevom, Novim Beogradom,u blizini Peskare, nad Jadranskim morem — da spomenemo samo nasuokolinu. Sve novine sveta kao novogodisnji dar donele su onima koji verujuu letece tanjire i mala zelena bica sa drugih planeta i udaljenih svetova,vest da je ekipa australijske televizije 30. decembra 1978. godine prvi put uistoriji snimila letece tanjire filmskom kamerom!

Snimatelj i posada aviona tvrdili su da ih je oko 40 neidentifikovanihletilica pratilo i da je jedna od njih prisla sasvim blizu avionu — letelapovremeno ispod, iza ili sa strane aviona. Strucnjaci sa obliznjeg aerodromana svojim radarima, tako su bar novine pisale, opazili su brojne letilice zakoje su kasnije naveli da nisu mogli da budu avioni. Radarski odraz pokazao”

104

je da je jedan snimljeni NLO bio dug oko 100 metara!I tako skoro svake nove godine, bas nekako uoci njenog doceka, polete”

NLO-i. A tek u Novogodisnjoj noci, koliko tada leti obicnih i neobicnih tan-jira nebom! Oni sasvim obicni, baceni iz veselja — poleteli bi, pali i razbilise u stotine komada, ostavljajuci ubedljiv trag. Medjutim, oni neobicni,neidentifikovani” — nikako da padnu i daju neki dokaz svog postojanja!

U vidjenju letecih tanjira, pored nas, isticu se, pa mozda cak i prednjaceItalijani. Oni su ih videli iznad Ferare, Pezara, Pavije, duz obale Jadrana,na Siciliji i Sardiniji — rekli bismo, svuda gde se toci dobro vino!

Pa, onda, u cemu je istina? Da li je, zaista, sve od dobrog (ili loseg)vina? Nesumnjivo je da su i mnogi trezvenjaci posmatrali takve optickepojave koje su, zbog svoje neukosti ili razigrane maste, pripisali letecimtanjirima — vozilima malih zelenih bica” koja saraju nasim nebom kada imse prohte.

Postoji vise prirodnih pojava i letilica nacinjenih covekovom rukom ko-jima se mogu objasniti ovi svetlosni fenomeni. To su, na primer, meteoritikoji ulecu u Zemljinu atmosferu i sagorevaju (cesto razbijajuci se u visekomada), loptasta munja, rojevi insekata, meteoroloski i spijunski baloni,mlazni vojni avioni, delovi satelita i drugih objekata covekove izrade koji,privuceni Zemljinom tezom, padaju sa svojih orbita, pa svetlosna koronaoko visokonaponskih dalekovoda i. . . ukupno preko 70 razlicitih poznatihuzroka.

Jedno je pitanje da li postoje NLO, a drugo, nezavisno od prvog, da lismo sami u Svemiru. Ako do sada nismo nasli dokaz o postojanju letecihtanjira i njihovom kruzenju nebom, to ne znaci da negde u Svemiru nemamalih zelenih”, inteligentnih bica koja bi mogla da se otisnu put drugihplaneta.

Nas vek je doneo velika postignuca u fizici, astronomiji, astronautici. . .Covek se odvojio od Zemlje, vinuo u Kosmos. Sve je to snazno podstaklomastu ljudi i usmerilo njihove misli ka svemirskim prostranstvima. Puto-vanje Dedala ka udaljenim zvezdama, sada, kada je covek osvojio Mesec,izgleda mnogo izvesnije, mada je ono jos veoma daleko, iako je mnogo blizenego pre samo pola stoleca. . . A covekova masta otisla je jos mnogo dalje!

Na drugoj strani, naucni i tehnicki napredak nije coveku na Zemlji do-neo srecu i spokojstvo. Mnogi strepe od zloupotrebe velikih otkrica i trazepomoc” s neba. Njima su potrebna mala zelena bica” i leteci tanjiri, i zatoih oni tako cesto i vide”.

A zasto ih naucnici ne vide? Pa, i oni su ljudi! Razlog je jednostavan.U osnovi svakog naucnog ispitivanja stoji sumnja. To nije sumnja nevernog

105

Tome”, vec coveka koji tezi istini, coveka koji je kroz dugi razvoj racionalnemisli naucio da za svaku tvrdnju trazi neoborivi dokaz.

Takvih dokaza o letecim tanjirima jos nema, sto ne znaci da ih jednogdana nece biti. Ali, za sada, pouzdano mozemo da tvrdimo da se letecitanjiri mogu naci samo u sarenim lazama i luna-parkovima.

Neutronske zvezde — nebeske cigreZa ovu priliku, poznatu englesku decju pesmicu, ciji prvi stih glasi:Twinkle, twinkle little star,

How I wonder what you are.”slobodno smo prepevali u:

Treperi, treperi mala zvezdo,slusamo te mi.Molim te, reci nam sta si ti?”

Sigurno ste zapazili da smo stihu dodali — slusamo te mi, pa se pitate:zasto?

— Nisu u pitanju umetnicka sloboda, ni rima. Rec je, zaista, o stihu kojisu mogli da izgovore jedan ozbiljan profesor astronomije i njegova mladasaradnica. A da nije rec o gledanju, vec o slusanju zvezde (!) — videceteiz same price.

Trideset i cetiri godine posle radjanja radio astronomije, profesor AntoniHjuis i njegova asistentkinja Dzojslin Bel, na opservatoriji Kembridzskoguniverziteta (Engleska), pomocu mocnog radio-teleskopa osluskivali su treperenje”zvezda i kosmicke materije.

Pazljivo pretrazujuci nebo, mlada Dzojslin je novembra 1967. godineuocila pojavu vrlo neobicnih, periodicnih radio-signala, koji kao da su pot-icali iz snaznih radio-stanica sa udaljenih planeta nastanjenih razumnimbicima!

Profesor Hjuis i drugi naucnici Kembridza, upoznati s ovim nalazom, saogromnim interesovanjem prikljucili su se analizi neverovatnog fenomena.

— Da li je to znak postojanja drugih civilizacija u Svemiru? — pitalisu se oni, nemocni da na drugi nacin objasne otkrivenu pojavu. A DzojslinBel dala se u pomno pregledanje svojih ranije snimljenih traka sa zvucima izSvemira”, koje su bile duge preko 4,5 kilometra! One su nosile zapis radio-signala (poruka?) uhvacenih radio-teleskopom tokom vise meseci. Na njimaje Dzojslin pronasla tri niza ovakvih signala — snimaka radio-otkucaja”nekog udaljenog nebeskog srca”.

Treperi, treperi mala zvezdo,slusamo te mi. . . ”

106

Neobicne izvore radio-zracenja, ciji su polozaji na nebu tacno utvrdjeni,engleski naucnici su u sali obelezili sa: MZLj–1, MZLj–2 i MZLj–3, gde jeMZLj znacilo: Mali Zeleni Ljudi”.

Ali, da nisu pomisljali da je rec o sali, kazuje paznja sa kojom su anal-izirali sve naucne nalaze, kao i tajnost u kojoj su obavljali dalja istrazivanja.Niko izvan Kembridza nije smeo da sazna za Male Zelene” i njihove poruke”,jer bi ovo otkrice imalo ogroman znacaj — da je utvrdjeno da su drugesvemirske civlizacije aktivirale svoje radio-telegrafe i slale njima porukeetrom.

Rezultati analize pokazali su da periodicni radio-signali ne poticu ni saZemlje, ni iz udaljenih naseljenih svetova, vec od neobicnih zvezda koje sudobile ime pulsari.

Za samo pet godina otkriveno je preko 100 pulsara, a danas ih je poznatovise stotina. Nauka je pokazala da su ove zvezde (pulsari) u svemu razliciteod drugih nama poznatih zvezda. Dok druge zvezde sadrze razlicite hemijskeelemente, pretezno malih masa, kao sto su vodonik (laki izotop i tezi —deutrijum), helijum i ugljenik, pulsari su sastavljeni iz neutrona.

Pulsari, ili neutronske zvezde, nastali su u procesu kolosalne kondenzacijematerije — u drobljenju” atoma do protona, neutrona i elektrona. Ovakvimcudesnim sazimanjem zvezda dobijene su zvezdane neutronske kapljice”, cijaje gustina ogromna (jednaka gustini atomskih jezgara), a precnik izuzetnomali, 10–20 km!

KRCKALICA ZA ZVEZDEGravitaciona sila je prava krckalica” za zvezde. Vremenom zvezda istrosi svojetermonuklearno gorivo, te vatra” u njenom sredistu pocinje da jenjava. Usledogromnog medjusobnog privlacenja njene materije, zbog pada pritiska” u njenomsredistu, dolazi do kolapsa zvezde. Sva njena materija poleti” prema sredistu.Tada nastaje cudesna kondenzacija materije koja uzrokuje burno termonuklearnoizgaranje. Ono ogromnom zestinom dovodi do eksplozije zvezde (pojava super-nove). Materija zvezde se, prvo, rasprsi (uz strahoviti bljesak), a zatim usledgravitacije ponovo kolabira. Strahovito sazimanje materije prevodi atome u neu-tronsku kasu (neutronska zvezda) ili se materija jos dalje kondenzuje, i tako nas-taju crne rupe.

Neutronske zvezde raspolazu veoma snaznim magnetnim poljima. Roti-rajuci kao cigre velikim brzinama, one emituju radio‖talasezapanjujucompravilnoscu.Naprimer, jedanodprvootkrivenihpulsarajavljasetacnosvake1, 33730110168sekunde!

Jedna od najbolje proucenih neutronskih zvezda je pulsar u maglini Rak,poznatoj po pojavi supernove iz 1054. godine koju su posmatrali kineski

107

astronomi. Kao ostatak supernove, ovaj pulsar predstavlja brzo rotirajucuneutronsku zvezdu, cigru” koja se 30 puta obrne oko svoje ose u jednojsekundi! Drugi pulsar, MXB 1728+34, u sekundi emituje, cak, 82 signala!Buduci da je broj zvezda u Svemiru fantasticno veliki, medju milijardamapulsara sigurno ima i brzih nebeskih cigri.

Prica o neutronskim zvezdama — pulsarima tek je zapoceta, a vec jeotkriveno mnogo neocekivanih pojava. Tako, na primer, pomenuti pulsarMXB 1728+34, dok rotira usisava gasovitu materiju sa obliznje zvezde-parice. To na njegovoj povrsini povremeno dovodi do termonuklearnih ek-splozija nalik eksplozijama vodonicnih bombi. One izazivaju vibriranje osepulsara sto menja period njegove rotacije. Iako male, ove promene ukazujuda su nebeske cigre mnogo slozenije od onih kojima se deca igraju na Zemljii da cemo jos dugo morati njima da se bavimo — da bismo ih dobro razumelii upregli u nasa ovozemaljska kola”.

Gleda majmun sebe u zrcalo”Uprkos prihvatanju Darvinove teorije evolucije zivog sveta, kada razmislja

o sebi i svom polozaju u svetu covek nerado prihvata bilo kakvu slicnost szivotinjama. Medjutim, u poslednje vreme mnogi ogledi sa simpanzimapokazuju da su nam oni veoma bliski.

Zan Gudol je otkrila da u prirodnim uslovima simpanze koriste jednos-tavne alatke-pomagala na izvanredno ostrouman nacin i da stecena znanjaprenose sledecoj generaciji, dok je Teleki utvrdio da su oni u stanju da gradei alatke za kasnije primene.

Mnoge antropologe iznenadio je nalaz, za razliku od drugih primata, dasimpanze jedu meso, da pokazuju spremnost da ga medjusobno dele i love ucoporu — na nacin kako je to cinio primitivan covek. Posle odgovarajucegtreninga oni su u stanju da nauce izvesne simbole i da medjusobno komu-niciraju koristeci neku vrstu jezika. Pa i anatomska i molekularna analizapokazuju velike slicnosti izmedju coveka i simpanza.

Mozak simpanza podseca na mozak coveka — kod njega se javlja slicnaasimetrija kao i kod nas. Analiza hemoglobina daje istovetan redosledamino-kiselina kao kod coveka, a slozeni polipeptidi po strukturi se slazui u vise od 99 procenata.

Zato bismo mogli da se upitamo: cime covek moze da se podici u odnosuna svoje bliske srodnike u evoluciji zivog sveta? Da li je to svest o sopstvenompostojanju? Misao o sebi i svojoj buducnosti?

Mozda se u ovim elementima krije bitna razlika izmedju coveka i simpanze— upitao se Gordon Galup mladji, i prionuo interesantnim i jednostavnimeksperimentima sa simpanzima. U tim eksperimentima odlucujucu ulogu

108

odigralo je obicno kucno ogledalo!Kao sto je poznato, vecina zivotinja videci svoj lik u ogledalu reaguje

tako kao da vidi neku drugu zivotinju, pokazujuci nesposobnost, cak i poslevisestrukih posmatranja”, da ustanovi neku vezi izmedju svog ponasanja islike u ogledalu.

Da bi uporedio reakcije simpanza i coveka, Galup je u kavez majmunauneo ogledalo. Za coveka znamo da samoprepoznavanje razvija ucenjem.Bebe od sest meseci starosti, stavljene pred ogledalo, pokazuju reakciju kaoda su suocene sa drugim bebama. Tek posle navrsene godine i po dana (ilidve godine) one prepoznaju sebe u ogledalu.

A sta je sa majmunima?Cetiri simpanza u prvih nekoliko susreta sa ogledalom reagovali su gestovima

i grimasama kao da se na drugoj strani nalazi neki njihov srodnik. Medju-tim, posle oko tri dana ponasali su se kao da je njihov drug nestao i pocelisu da koriste ogledalo da bi saznali nesto o sebi — da bi videli svoja ledja,unutrasnjost celjusti, ispitali razlicite grimase, poze i. . .

Da bi se uverio da simpanze zaista u ogledalu vide sebe” i da raspolazupredstavom o sopstvenom postojanju, Galup ih je prvo opio, a zatim ih jeobojio crvenom bojom iznad ociju. Cim su se probudili iz narkoze i stali predogledalo, simpanze su se, kao sto bi to i covek ucinio, uhvatili za obojenomesto, koje su mogli samo u ogledalu da spaze, i poceli da ga sumnjicavoispituju. Time je nedvosmisleno pokazano da simpanze znaju da postoje ida pamte kako izgledaju!

Ovim eksperimentom srusena je jos jedna granica za koju smo mislilida postoji izmedju coveka i zivotinja. I to ona koja nam je mozda bilanajvaznija, jer se tice naseg unutrasnjeg zivota.

Zato sada jos uverljivije zvuce reci velikog pesnika i mislioca Njegosa:Gleda majmun sebe u zrcalo”

Ajnstajnov paradoks blizanacaPrelistavajuci Gamovljevu knjigu Od jedan, dva, tri. . . do beskonacnosti,

na 101. strani Gale i Rale otkrivaju popularno izlaganje problema Ajnstajnoveteorije relativnosti, poznatog pod imenom paradoks blizanaca”. I tu su Galei Rale ozbiljno zastali.

Pa zar nije nasa stvar da proverimo Ajnstajna bas na ovom paradoksu”,ozareno govori Gale Raletu, svom bratu blizancu, koji toliko lici na njega daniko, osim roditelja, ne moze da ih razlikuje. Ali, Rale se kao pravi naucnikudubio u teoriju, sve same formule i brojeve. . .

I, gle cuda: umesto da po livadi jure za loptom, oni vec satima proucavajuSpecijalnu teoriju relativnosti, od koje se, inace, mnogima kosa dize na glavi.

109

Slusaj, Rale”, prekida rad Gale, mani se teorije i racuna, vec daj da mito uzivo proverimo!”

Pa dobro, Gale. Slazem se. Imam i plan! Vidi — teorija kaze da cevreme u sistemu koji se krece teci sporije nego u sistemu koji miruje. I,evo ti eksperimenta! Ti ces polako da hodas, a ja cu da trcim koliko menoge nose, pa ako neko posle izvesnog vremena uoci razliku izmedju nas —Ajnstajn je u pravu!”

U redu!”, odgovara Gale, Polazim u setnju, a ti trci kao da te gepardjuri!”

Hodali su i trcali celo pre podne, ali kada su stali pred ogledalo, jedinosto su mogli da zapaze bilo je to da je Rale bio sav u znoju i iznemogao odnapora, a Gale odmoran kao da je tek iz kreveta ustao.

Nesto tu nije u redu, nego — predjimo na brze sredstvo. Ja cu i daljesetati livadom, a ti, Rale, sedi u tramvaj i vozi se u krug do veceri.”

Tako i bi. Medjutim, od razlike opet — ni korova! Zakljucise da jedan stariji” od noci i da je zato bolje da problem prespava”. Sutradan,rano izjutra, Gale salje Raleta na obliznji aerodrom, a on seda na klupuispred kuce. Rale je leteo, leteo, i kada mu se sve zavrtelo u glavi, vratiose na zemlju i potrazio brata u hladu. Posto su stalno sumnjali u moc svogzapazanja, pozivaju druga Jovu da ih on osmotri”.

Aman, braco, licite ko jaje na jaje! Uopste ne mogu da kazem ko jeod vas ko. Mora da je taj Ajnstajn nesto pogresio”, zakljucuje Jova vrtecisumnjicavo glavom.

Ali nasi blizanci ne odstupaju od svog nauma, vec se ponovo prihvatajuknjige — kao sto bi to ucinili pravi naucnici. Vrcali su brojevi i formule, svenekakvi kvadratni koreni i stepeni, iskakale su brzine tela, te brzina svetlosti,mase u kretanju i mirovanju i — ne znam sta jos!

Najzad, Rale kao teoreticar” trijumfalno zakljucuje da moraju prici odlucujucemeksperimentu.

Ti, Gale, sedi u fotelju i nikuda ne mici, a ja cu pravo u fotonsku raketukoja leti skoro brzinom svetlosti!”

Dobro”, odgovara Gale i zavaljuje se u fotelju s knjigom u ruci. Ralese uputio na kosmodrom i ukrcao se u tek dovrsenu fotonsku raketu koja jeubrzo fijuknula pravcem zvezde Sirijus”.

Nije Rale dugo putovao — taman toliko da doruckuje i spremi se zarucak, kad stize do Sirijusa”. Tu raketa pravi zaokret i upucuje se ka Zemlji.Na Zemlju se vratio tacno za veceru.

Pozuruje Rale s kosmodroma kuci, kad tamo — ima sta da vidi: Gale,sa dugim brkovima i bradom, naocarima na nosu, sedi u fotelji i drema, a

110

knjiga Od jedan, dva, tri. . . do beskonacnosti samo sto mu nije ispalaiz krila!

Gale, Gale! Probudi se! To sam ja! Ja, tvoj brat Rale.”Uh, uh. . . ”, umorno ce Gale. Pa gde si Rale!? Vec 18 godina cekam da

se vratis!”Pa, kako je to moguce? Ja sam u raketi proveo samo jedan dan! Nisam

stigao ni da veceram.”Da, da, brate, ostario sam cekajuci te, ali sam pri tom nesto i naucio.

Ajnstajn je u pravu! Eto, to sada i sam vidis. ”Paradoks blizanaca nijeplod maste, vec stvarnost. Svaki fizicki sistem ima svoje vreme. U onomkoji miruje vreme tece drukcije nego u sistemu koji se krece. Dok si ti ufotonskoj raketi proveo samo pola dana, ja sam ih u ovoj fotelji odbrojao6.571! I ostario, brate, ostario. . . Sada, zaista, verujem da Ajnstajn nijepogresio kada je tvrdio da svi procesi, pa i starenje, zavise od brzine sistemakoji se krece i da svaki od njih, moja fotelja kao i tvoja raketa, imaju svojhod vremena”.

Raletu bi zao brata.Oprosti mi, brate, drugi put cu manje sumnjati i bolje racunati. Nikada

vise necu napraviti takvu gresku. . . Kako je taj Ajnstajn samo sve to tacnopredvideo!”

E, Rale, da si ti kao ja 18 godina sedeo u fotelji i citao Ajnstajnova dela,tek bi tada video kako je on bio veliki fizicar i mislilac! Nego, sad, dodji ufotelju, a ja cu da skoknem do rakete — da nekako izjednacimo nase godine”.

Dobro, ucinicu tako, ali mi je zao sto ce nam se Jova i drugovi zbog togasmejati!”

E, tako ti je, brate — neznanje se skupo placa!”Putovanje u proslostDosta nam je putovanja kocijama, biciklima, automobilima, zeleznicom,

brodovima, pa cak i avionima. Necemo u Cacak, London ili Hong Kong.Zelimo da putujemo kao niko do sada — u proslost! Spremni smo dakoristimo najcudesnija prevozna sredstva, a ako treba i da zajasemo” neu-tronsku zvezdu ili crnu rupu. Ne pitamo za cenu — veoma nam se zuri, jerzelimo da budemo prvi!

Covek kao da se nalazi u vremenskoj misolovci. Za njega je vreme zlakob — ono neumitno tece ka buducnosti, nikada se ne zaustavlja, niti vraca.Radjanje, zivot i smrt odvijaju se s otkucavanjem casovnika Prirode koji se,na izgled, ne moze ubrzati ili usporiti. Barem do nedavno smatralo se da upogledu hoda vremena covek ne moze nista da ucini osim da — masta.

111

Zato su u naucnoj fantastici covekova putovanja kroz vreme cesta tema.Tako, na primer, junak filma Vremenska masina”, napravljenog po poznatojknjizi H.Dz.Velsa, seta vremenom”, putuje u proslost i u buducnost i zivi unjima kao da ne dolazi iz drugog sveta”.

Prema klasicnoj fizici, cije je osnove postavio Isak Njutn u 17. veku, nijeimalo smisla razmisljati o promeni toka vremena, o preticanju buducnosti ilio vracanju u proslost. Ali pocetkom naseg veka radja se nova oblast fizikekoja je dramaticno promenila nase predstave o prostoru i vremenu.

Da bismo dobili odgovor na pitanje postoji li nacin da covek utice nahod vremena, moramo pazljivo da proucimo Ajnstajnovu Specijalnu teorijurelativnosti i neka jos novija poglavlja fizike. I, evo sta mudre knjige kazu:

Vremenskom putniku, temponautu”, teorija jednako dopustaputovanje u proslost kao i putovanje u buducnost!

Zar je moguce da je tako, pitamo se u cudi. Kakve li se tada sve zbrke ineobicne stvari mogu desiti!? Recimo, da vremenskom masinom letimo” uproslost i zaticemo sopstvene roditelje kako kao djaci sede u skolskoj klupi!Oni nas sa nevericom gledaju i cude se kako je moguce da smo mi od njihstariji, a da se jos (po njihovom kalendaru) nismo ni rodili! Ali nama jebrzina udarila u glavu”, i mi vremensku masinu sve vise ubrzavamo putproslosti. I, gle, na prasnjavom putu vremena, prestizemo i prve dane zivotanasih roditelja, pa sad slusamo njihov decji plac! E, da smo jos duze putovali,mogli smo jos i na Kosovo da stignemo, da pomognemo cestitom Car-Lazaruu borbi sa Turcima, ili cak da prisustvujemo nastanku Suncevog sistema!

Istina, divimo se teoriji, ali nas, ipak, nikakva matematika ni fizika nemogu ubediti da se u Prirodi moze obrnuti nama dobro poznati red stvari,tako da posledica dodje pre svog uzroka.

Po nasem razumu i iskustvu apsolutno je nemoguce da odrastao covekprisustvuje radjanju svojih roditelja!

Ovaj ozbiljan naucni problem, koji stoji u vezi sa Ajnstajnovom Speci-jalnom i Opstom teorijom relativnosti, dugo je mucio naucnike koji supokusavali da otkriju izvestan fizicki zakon koji bi zabranjivao sva puto-vanja u proslost.

I ko bi pomislio da ce ovako tezak problem, pored mnogih sedih, ucenihglava, uspeti da resi jedan student fizike. To je bio Englez Carlton, sa Uni-verziteta u Bristolu. On je teorijski razmatrao ponasanje fotona ( svetlosnihmetaka”) kraj najneobicnije vremenske masine — kraj crne rupe.

Nalazeci se u blizini crne rupe koja se kao cigra vrti oko svoje oseogromnom brzinom, skoro jednakom brzini svetlosti, i tako strahovito remetivreme-prostor ( krivi” ga i zavrce”), fotoni bi oduzimali od crne rupe njenu

112

energiju. Predajuci svetlosti svoju energiju, crna rupa bi se sve sporije obr-tala oko svoje ose, te se u njenoj blizini ne bi mogli da ostvare uslovi u kojimabi posledica mogla da pretekne svoj uzrok. Drugim recima, nijedan vremen-ski putnik — temponaut”, koji bi se nasao kraj ove najmocnije vremenskemasine”, ne bi mogao da krene na putovanje u proslost!

Tako je nauka pokazala da je nemoguce konstruisati takvu masinu koja binas odvela u proslost. Ovakva putovanja” ostala su samo piscima naucnofantasticnihromana kao privlacna tema za price i knjige koje ce obilovati neobicnim zgo-dama sto se desavaju temponautima — putnicima kroz vreme i prostor.

Kvazari — svemirske kule svetilje Svemir je coveku jednako blizak ilidalek kao i atom.Branko Lalovic

Za Aleksandrijsku kulu svetilju, sedmo cudo Staroga veka, zapisi kazuda je bacala svetlost na 60 kilometara i da je u svoje vreme bila najjacisvetlosni izvor koji je covek napravio.

Tako je bilo na Zemlji, ali — kako je u Svemiru? Koje bismo nebeskotelo mogli nazvati kulom svetiljom Svemira? Sigurni smo da to nije Sunceili neka druga zvezda, jer od njega mnogo vise svetlosti zraci i najmanjagalaksija koja sadrzi vise miliona zvezda. To nisu, cak, ni galaksije, jer i odnjih ima jacih svetionika” u Svemiru.

Najjace baklje u Svemiru predstavljaju relativno mala nebeska tela kojasu od nas udaljenija i od najdaljih galaksija. Ova tela, za koja bismo moglida kazemo da se nalaze na samom kraju” Svemira, nose neobicno ime —kvazari. Buduci da po svom tackastom obliku podsecaju na zvezde, dobilisu ime: kvazi-stelarni radio izvori, od cega je, na osnovu engleskog jezika,nastala skracenica — kvazari.

Mi danas znamo da kvazari nisu zvezde, ali jos nismo sigurni kakva tovatra bukti u njima da se mogu videti s kraja na kraj sveta.

Medju kvazarima svojim zracenjem istice se kvazar S50014+81, jedanod najsvetlijih objekata koji je covek otkrio u Svemiru. Zraci snagom od300.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 kilovata! Njegov sjajje jednak sjaju miliona milijardi zvezda kao sto je Sunce, ili 10.000 galaksijakao sto je Mlecni Put”!

Naucnici veruju da ovaj kvazar, jedno od nekoliko cuda Svemira, pogoni”crna rupa neizmerne mase koja u jedinici vremena guta citave svetove. Pravomesto za ovakvog gutaca materije” upravo su jezgra galaksija.

Ali ima i takvih kvazara koji se ne skrivaju pod plastom stotina milionazvezda, vec se drze podalje od kosmickog drustva. Jedan takav kvazar je3C273, objekt koji su astronomi otkrili pomocu optickog teleskopa 1961.

113

godine. Zacudo, on je licio na sjajnu zvezdu sa svetlosnim repom”.Zatim su na scenu stupili radio astronomi, koji su u pomoc pozvali

Zemljinog pratioca — Mesec. I, zaista, da se covek i cudi i pita! Sta utom poslu moze da trazi nama najblize nebesko telo, Mesec, kada se ispitujejedan od najudaljenijih svemirskih objekata — kvazar 3C273!?

Mesec je naucnicima posluzio kao stit koji seta nebom. U jednom trenutkuon je zaklonio kvazar od pogleda” radio teleskopa. Privremeno se nasavsina potezu od Zemlje ka kvazaru, Mesec je omogucio istrazivacima da pratepromenu radio zracenja u vreme kada je kvazar izlazio iz Meseceve senke.Zahvaljujuci Mesecu, naucnici su zakljucili da se kvazar 3C273 sastoji iz dvabliska tela — dve supersnazne svemirske radio stanice” — od kojih je jednanalik lopti. Iz ove lopte” istice svetlosni rep, na cijem se udaljenom krajuskriva druga radio stanica”!

Imajuci ovo otkrice na umu, kao i to da jos nemamo odgovore na na-jvaznija pitanja o prirodi kvazara, mogli bismo u sali da kazemo da kvazarnije samo svemirska kula svetilja, vec i telo koje se ne da uhvatiti ni za glavuni za rep”.

Ali, i kad je tako – nije sve beznadezno”, kazuju prakticari i ostavljajuone sklone osnovnim istrazivanjima da love” kvazare po nebu i odgonetajunjihove tajne. A sami se upustaju u najcudesnije koriscenje jednog nebeskogtela — upregnuli su kvazar u premeravanja rastojanja na Zemlji.

114

Brda i doline morske povrsineJos od vremena u kome je ziveo veliki grcki filozof Platon (427–347.

god. pre nove ere), prica o izgubljenom kontinetu Atlantidi uzbudjuje ljude.Navodno, u velikoj prirodnoj katstrofi Atlantidu je progutalo more i njenise ostaci kriju negde u morskim dubinama. Jedino sto ne znamo jeste togde se ona nalazi.

Ako bismo pretpostavili da je Atlantida zaista postojala, mogli bismoda se upitamo da li je nju moguce otkriti ispod morskog pokrivaca, negde udubini koja mozda iznosi i vise kilometara? Kao sto znamo, postoje metodeza otkrivanje reljefa morskog dna. Najpoznatija od tih metoda zasnovanaje na odbijanju zvucnih talasa od dna mora. Na osnovu vremena preletazvucnog impulsa od njegovog izvora do morskog dna i nazad, od dna dodetektora zvuka, moguce je snimiti” dno mora. Medjutim, ovaj je postupakspor i uspesno se moze primeniti samo na relativno ogranicenom prostoru.Prakticno je neizvodljivo na ovaj nacin napraviti detaljnije karte morskogdna. Zato nije cudno sto mi bolje poznajemo povrsinu Meseca, koji je odZemlje udaljen 380.000 kilometara, nego oblike dna nasih mora.

Da bi resio ovaj problem, koji naucnike muci vise vekova, geofizicar BilHaksbi dosao je na izvanrednu ideju da na osnovu reljefa morske povrsinesazna sta more skriva u svojim nedrima — kako izgleda njegovo dno!

Sada moramo odgovoriti na pitanja: zar povrsina mora nije ravna bartoliko koliko dopusta zakrivljenost Zemljine kugle; a, ako nije ravna, zbogcega bi bila reljefnog oblika? Zasto bi se povrsina mora razlikovala nadplaninom skrivenom u moru u odnosu na povrsinu mora koja se nalazi iznadprovalije u morskom dnu?

Odgovor na ova pitanja dao je Haksbi: U blizini masivnih objekata,takvih kao sto su planine u moru, gravitaciono polje uzrokuje deformacijupovrsine mora, njeno pomeranje”.

A sad pogledajmo o kakvom je pomeranju povrsine mora rec u ovimslucajevima i kako je moguce otkriti neravnine” na prividno ravnoj povrsinimora. Planina koja sa morskog dna strci 1,5–2 km u svojoj blizini izazivaizdizanje povrsine mora za 0,5–3 metra! Sto je objekt masivniji — veca jegravitaciona sila, a time i izdignuce povrsine mora. Medjutim, u slucajuulegnuca morskog dna, kao i postojanja sirokih i dubokih procepa u dnu,usled slabijeg gravitacionog privlacenja u toj oblasti dolazi do odredjenogspustanja povrsine mora (ulegnuca).

Otkrivanju ovih brda i dolina” na morskoj povrsini pomogao je Seasat”(satelit za istrazivanje mora), koji je lansiran juna 1978. godine u orbituudaljenu oko 800 km od Zemljine povrsine. Budno oko njegovih instrume-

115

nata snimilo je povrsine mora i okeana nad kojima je kruzio.Posle vise meseci kompjuterske obrade velikog broja podataka o rasto-

janjima satelita od raznih tacaka na povrsini mora i okeana, dobijene su prvereljefne karte velikih voda. Zahvaljujuci njima otkriveni su mnogi geoloskioblici koji su do tada bili skriveni u plavim dubinama.

Iako naucnici jos nisu pronasli Atlantidu, ako je ona postojala, mozemoverovati da ce se pokazati” na njihovim neobicnim reljefnim kartama povrsinamora i okeana.

Cudni su putevi saznanja. Ko bi ikada pomislio da ce sateliti sluziti zasnimanje” morskog dna, i to preko brda i dolina” plavih povrsina!

Lagranzove tacke mirovanjaDosao je trenutak da se razmislja o stvaranju kosmickih kolonija, pa

se cak prave i planovi prvih vanzemaljskih naselja. Zurno se bira mesto ukosmosu u kome ce se podici prva covekova kolonija.

Ali ovo mesto vec je odredio francuski matematicar i astronom Luj La-granz (1736–1813) pre vise od dva stoleca. On je matematickim putem nasaoravnotezne tacke u sistemu Zemlja-Mesec. U tim tackama gravitacione sileZemlje i Meseca uravnotezavaju svoja delovanja i svako telo, cija je masazanemarljiva u odnosu na masu Zemlje i masu Meseca, ostace beskrajnodugo u toj tacki, nece pasti ni na Zemlju, ni na Mesec.

Resenje ovog problema bio je pravi podvig koji je Lagranz napravio 1772.godine. On je pronasao da jednacina koja izrazava ovaj problem ima petresenja. I tako su ona po njemu dobila oznake. To su tacke L1, L2, L3, L4i L5.

Prve tri tacke nalaze se na liniji Zemlja–Mesec. Prva je iza Meseca,druga izmedju Zemlje i Meseca, a treca iza Zemlje. Medjutim, te su tackevrlo osetljive. Ako se telo idealno postavi u njih, ono ce dugo ostati uravnotezi. Ali, ako se ono iz bilo kog razloga malo pomeri (usled udaranekog drugog tela, lansiranja letilice i sl.), napustice svoj polozaj zauvek.

Na drugoj strani, tacke L4 i L5 su veoma stabilne. Ako bi se ljudskanaselja postavila u njih, ona bi tamo ostala trajno.Te se tacke nalaze naMesecevoj orbiti oko Zemlje i u odnosu na pravac Mesec-Zemlja zaklapajuugao od oko 60 lucnih stepeni. Kolonija postavljena u jednu od ovih tacakauvek ce imati isti geometrijski polozaj u odnosu i na Zemlju i na Mesec, pace kao Mesec orbitirati Zemlju u vremenu od 30 dana.

Naucnici cak veruju da su ove Lagranzove tacke vec nastanjene” — da seu njima nalazi nesto vise kosmicke prasine (koja se tu skupljala milijardamagodina) nego u drugim tackama Meseceve orbite. A mozda se ovde, poredprasine, mogu naci i sasvim mali sateliti!

116

I drugi gravitacioni sistemi imaju svoje Lagranzove tacke mirovanja.Narocito je poznat sistem Jupiter-Sunce. Medjutim, u Jupiterovim La-granzovim tackama, kao u misolovci, nalaze se ulovljeni asteroidi! Prvi odnjih, koji je otkriven 1908. godine, dobio je ime junaka iz trojanskih ratova— Ahila. I drugi asteroidi nose imena grckih junaka, pa ih zato i nazivamotrojanskim asteroidima”.

Jednoga dana, kad covek bude postavio svoju koloniju u neku od tacakamirovanja, mozda ce njegova kolonija poneti ime francuskog naucnika La-granza koji je znatno pre drugih razmisljao o mestu u kosmosu koje bi mogloda posluzi kao staniste ljudi.

117

Elektrana u orbitiProslo je 50 godina od otkrica tranzistora — elementa moderne elek-

tronike koji je oznacio nasu epohu. Njegova verna pratilja — dioda, nije dosada stekla toliku slavu kao tranzistor, ali, po svemu sudeci, vreme njenogtrijumfa tek predstoji. I to u oblasti direktnog pretvaranja Sunceve energijeu elektricnu, za koju je malo ko pre 40–50 godina mogao da veruje da ce bitiosvojena od strane poluprovodnika.

Tako, dok se na Zemlji javljaju prve solarne poluprovodnicke elektrane,prave se i planovi za podizanje slicnih elektrana u kosmos. U zelji da seone udalje od Zemlje i njene atmosfere — da bi se dobilo sto vise elektricneenergije, strucnjaci firme Boing”, poznate po gradnji aviona, podneli supredlog za gradnju elektrane u orbiti oko Zemlje.

Ova solarna elektrana, nalik dzinovskoj ploci — mozaiku sacinjenomod solarnih celija — imala bi povrsinu od 182 km2, tj. njena duzina biiznosila 28, a sirina 6,5 km. Ona bi sadrzala 14 milijardi solarnih celija,tezila 110.000 tona i kostala 40–80 milijardi dolara — priblizno toliko kolikoje stajao program istrazivanja kosmosa Apolo”.

Suncevi zraci bi padali na solarne celije elektrane u orbiti i u njimabi stvarali elektricnu energiju. Ona bi se, prvo, pretvarala u mikrotalasnozracenje, koje bi se, zatim, u vidu usmerenog snopa sa elektrane u orbitislalo u pravcu Zemlje. Dva ogromna mikrotalasna prijemnika, nalik diskantenama mamutskih radio teleskopa na Zemlji bi prihvatali mikrotalasnozracenje, koje bi se, potom, ponovo pretvaralo u elektricnu energiju, cija bicena krajem 20. veka trebalo da iznosi 4–5 centi po kilovat-casu. Njom bise podmirivala polovina energetske potrosnje SAD.

Ali, kako bi se ovaj kolos od elektrane, koja bi po svojoj povrsini bilajednaka vecem gradu, nasao u Kosmosu?

Prvo bi u blizini Zemlje bila napravljena orbitalna fabrika sa oko 500 rad-nika i neophodnom opremom i masinama. Materijal sa Zemlje dopremao bido fabrike Spejs-satl”, koji bi, tako, taksirao tamo-amo. Kada radnici zavrsesvoj posao u orbiti i sagrade elektranu, kosmicka letelica-tegljac odvukla bije na novu, geostacionarnu putanju — orbitu udaljenu od Zemlje oko 35.000km.

Solarna elektrana bi iz orbite stotinama godina slala ka Zemlji drago-cenu energiju. Nju bi povremeno posecivali tehnicari sa Zemlje radi popravkimanjih ostecenja izazvanih udarima meteorita koji dolaze iz kosmickih pros-transtava.

Tako bi, koristeci neiscrpnu energiju Sunca, covek poboljsao uslove zivotana Zemlji — zatvorio termo i nuklearne elektrane i otklonio nedace koje one

118

nanose zivom i nezivom svetu nase planete.

119

Jabuka i pulsar Teznja ka istini je vrednija i draza od posedovanja sameistine.Ajnstajn

Poznata je prica o slavnom engleskom fizicaru Isaku Njutnu i jabuci.Navodno, posmatrajuci pad jabuke sa drveta, Njutn je dosao na ideju kojaga je dovela do otkrica zakona gravitacije. Albert Ajnstajn je ucinio korakdalje u razumevanju pojave medjusobnog privlacenja tela. Prema njegovomucenju, sadrzanom u Opstoj teoriji relativnosti, sva tela koja se ubrzanokrecu emituju gravitacione talase. To znaci da i jabuka, padajuci na zemlju,mora da uzrokuje pojavu gravitacionih talasa.

Da bi ovu Ajnstajnovu tvrdnju proverili, fizicari su izgradili izvanrednoosetljive gravitacione detektore ciji je zadatak da uoce gravitacione talase (gravitone”) pri takvim kosmickim pojavama kao sto su eksplozije zvezda —supernove — ili pri nastajanju donedavno hipotetickih nebeskih tela cudesnegustine — crnih rupa. Na zalost, dosadasnji pokusaji istrazivaca nisu urodiliplodom, iako su oni vise puta opazali podrhtavanje detektora, masivnihaluminijumskih cilindara tezih od jedne tone. Razlog tome fizicari nalazeu neobicno slaboj sili kojom gravitoni dejstvuju na instrumente i u nedo-voljnom broju gravitona koji sa kosmickih rastojanja dospevaju do Zemlje.

Ovo poslednje ogranicenje astronomi i astrofizicari pokusali su da pre-vazidju posmatrajuci zvezde i njihove pratioce, tela dzinovskih masa u odnosuna nase detektore, koja se nalaze na malim medjusobnim rastojanjima.

Tragajuci za kosmickim izvorima radio zracenja, Dzojslin Bel i AntoniHjuis su 1967. godine otkrili pulsare — neobicna nebeska tela ogromne gus-tine i velike brzine rotacije oko sopstvene ose. Ubrzo se pokazalo da supulsari neutronske zvezde i da nisu tako retki na radio nebu”. Do 1987.godine je pronadjeno vise stotina pulsara, od kojih su dva vidljivi objekti,a tri se nalaze u sistemima dvojnih zvezda. Medju njima je najinteresant-niji pulsar PSR 1913+16 iz sazvezdja Akvila”, koji je od nas udaljen oko15.000 svetlosnih godina. Njega su otkrili Rasel Hals i Dzozef Tejlor 1974.godine pomocu najveceg radio teleskopa na svetu, sa precnikom diska od306 metara (Aresibo, Porto Riko, SAD).

Pulsar PSR 1913+16 druzi se s jednom zvezdom koja je na umoru. Onase vec lisila svog zvezdanog omotaca i dobila gusto helijumsko jezgro. Sampulsar je, takodje, zvezda koja je u svom zivotu pretrpela velike promene —grandiozno sazimanje pod dejstvom gravitacione krckalice” za zvezde. Njenprecnik sada iznosi samo 20–30 kilometara!

Gustina ove zvezde, pulsara, priblizno je jednaka gustini atomskih jez-gara. Ona, kao cigra, rotira oko svoje ose ogromnom brzinom i pri tom jedan

120

deo energije gubi u vidu radio zracenja. Zato tokom kruzenja oko sredistakoje pulsar deli sa zvezdom-paricom precnik njegove orbite biva sve manjii manji. Istina, ovo smanjenje je izvanredno malo — iznosi 3,1 milimetarpo jednom obilasku ili oko 3,5 metra na godinu dana! Tako beznacajnoskracenje precnika orbite ne bi moglo da se primeti sa Zemlje da nemaodgovarajuce promene perioda s kojim pulsar emituje radio signale. Odjednog obilaska do drugog, period pulsara skracuje se za 67 milijarditih de-lova sekunde. Zahvaljujuci tome naucnici mogu tacno da prate kretanjenevidljivog pulsara koji se druzi s helijumskom zvezdom.

Posle sestogodisnjeg proucavanja dvojnog zvezdanog sistema s pulsaromPSR 1913+16, tri americka naucnika: Dzoel Vajsberg, Dzozef Tejlor i LiFouler utvrdili su da se energija pulsara smanjuje upravo tako kako predvidjaAjnstajnova teorija, tj. da pulsar koji pada” ka zvezdi-pratilji i pravi svekrace obilaske — zraci gravitacione talase. Ovim mozemo da smatramoda je posredno dokazano postojanje gravitacionih talasa.

Ako nasi sadasnji detektori nisu dovoljno osetljivi da pri padu jabukena zemlju primete gravitacione talase, ili one koji su nastali pri kosmickimkataklizmama, nasa je misao dovoljno nadahnuta da pronadje zamenu zapad jabuke ili za daleke katastrofe. Tako se prica o Njutnovoj jabuci unasem vremenu pretvorila u pricu o Ajnstajnovom pulsaru PSR 1913+16.

Bracni zivot usamljenog sundjeraDa li ste se nekad, brisuci tablu sundjerom, upitali: sta je sundjer? Da

li je on biljka ili zivotinja? Vecina bi na ovo pitanje odgovorila da je sundjer— biljka. Ali to nije tacno! Mada raste kao neke biljke, on, bez sumnje,pripada zivotinjskom carstvu.

Mnoge zivotinje koje spadaju u nize bioloske vrste raspolazu s oba re-produktivna organa, muskim i zenskim. Za njih kazemo da su pravi her-mafroditi. A kakav je slucaj sa sundjerom?

Da bi nasli odgovor na to piranje, dva engleska naucnika, biolozi DzonDzilbert i Trejsi Simpson, duze vreme su proucavali zivot nekoliko vrstasundjera. Oni su ustanovili da nijedna od ispitivanih vrsta nema oba pola ujednoj jedinki. Tako je izgledalo da sundjeri prave razliku izmedju muskogi zenskog pola, tj. da su pojedini sundjeri ili samo muskarci ili samo zenke.

Da bi se uverili u svoje nalaze, pomenuti naucnici su izabrali nekolikosundjera vrste Spongilla lakustris, obelezili ih za dalja istrazivanja tako stosu im prikacili odredjene oznake. Jos od ranije je bilo poznato da se predpocetak jeseni kod ove vrste sundjera pojavljuju unutrasnji pupoljci, tzv.gemule”. Raspadanjem sundjera pred nailazak zime, gemula pada na dno.Ona se tu ucvrsti i prezimi, da bi se u prolece razvila u novu jedinku.

121

Znajuci za ovaj ciklus, biolozi su u jesen uzeli unutrasnje pupoljke —gemule — izabranih jedinki sundjera, jednog muzjaka i cetiri zenke. Uprolece su ih posadili” u svoje laboratorijske kade. I tada su jos jednomproverili pol sundjera. Na svoje veliko iznenadjenje ustanovili su da susundjeri — promenili pol! Muzjak je postao zenka, dve su zenke postalemuzjaci, dok su druge dve zenke zadrzale svoj lepsi pol”. Tako je po prviput u biologiji ustanovljena narocita vrsta hermafroditizma kod sundjera.

Ne mozemo a da se ne upitamo: zasto je Priroda dodelila ovo neobicnosvojstvo sundjerima vrste Spongilla lakustris? Da li je rec o slucajnosti ili onuznosti? I kao sto smo mogli da naslutimo poznajuci cudi Prirode, taj trikpromene pola uopste nije slucajan — on je od zivotne vaznosti za odrzavanjevrste Spongilla lakustris.

Znamo da su sundjeri vezani za jedno mesto od koga se sire ka drugimstanistima putem plivajucih larvi. Kada se jedna takva larva — buduci sund-jer — odvoji od roditeljskog doma i udalji od njega, pocinje neobicna igraPrirode. Osamljeni sundjer, nastao iz larve, ispupolji” nekoliko izdanaka,od kojih ce neki, uz malo srece, sledeceg proleca promeniti pol. Na tajnacin bracni problem” usamljenog sundjera na prirodan nacin biva resen.Sada sundjer moze da zasnuje normalnu porodicu koja ce sebi obezbeditipotomstvo. Stvaraju se nove larve, sundjerov rod se siri i napreduje.

U borbi za opstanak u Prirodi sundjeri su izborili” pravo da se ne drzekrutih podela na musko i zensko. Zahvaljujuci tome oni su se i odrzali ipored brojnih seoba koje su karakteristicne za njihovu vrstu.

Supernove — zvezde prskaliceVracamo se vremeplovom nekih devet i po stoleca unazad, u vreme vla-

davine dinastije Sang u Kini. Upravo zaustavljamo nasu masinu i na njojcitamo datum — dan taj i taj, jul mesec 1054. godine. Pazljivo ulazimou sobicu u kojoj zivi upravnik astronomskog ureda, stari i mudri Jang VeiTe, koji bas u ovom trenutku pise izvestaj koji ce podneti mocnom caru.Gledamo preko njegovog ramena i citamo:

U skrusenosti svojoj posmatrah pojavu zvezde na nebu stonam dodje u pohode. Veoma savesno posmatrajuci, video sampredskazanje o njenoj naklonosti carevima. Ono glasi: Zvezdapridoslica ne ukrsta se sa zvezdom Aldebaran, sto znaci da namje milost darezljiva, sklona i dogadjaj za celu zemlju veliki!

Tako je pojavu supernove u maglini Rak caru protumacio Jang Vei Te.Nju je i umetnik izvezao na jednoj poznatoj tapiseriji tog vremena.

Pored ove, desile su se jos dve supernove o kojima posedujemo zapise.One su se zbile 1572. i 1604. godine. Poslednju od njih posmatrao je i cuveni

122

astronom Johan Kepler. Kao sto vidimo, proslo je vise od 390 godina odkada u nasoj galaksiji covek golim okom nije uocio pojavu zvezde pridoslice”— eksploziju zvezde koju nazivamo supernovom.

Ta je pojava zaista retka, neobicna i izvanredno znacajna za formi-ranje planetarnih sistema i nastanak zivota! Iako se u tipicnim galaksi-jama, takvim kao sto je nas Mlecni Put” ( Kumova Slama”), spektaku-larne dzinovske eksplozije zvezde desavaju jednom u nekoliko stotina godina,naucnici su pojavu supernova dobro proucili i rastumacili.

Kada obicna zvezda cija je masa veca od 1,5 mase Sunca potrosi skorosve svoje nuklearne gorivo (zahvaljujuci kome ona dugo sija), ona izne-nada, usled snaznog gravitacionog kolapsa, smanji svoju velicinu. To dovodido ogromnog povecanja temperature u sredistu zgusnute zvezde, pokrecenove procese nuklearnih reakcija u zvezdi, koja iznenada bukne” neslucenomzestinom. U takvoj grandioznoj eksploziji zvezde — zvezdana materija letina sve strane.

Sjaj tako razbuktale zvezde — supernove — u kratkom vremenu narasteza oko milion puta. I ona, samo u nekoliko dana, izraci toliko energije kolikoto ucini Sunce tokom milijardi godina! Celokupna materija zvezde, osimdela njenog jezgra, eksplozijom biva rasuta po okolnom kosmickom prostorudo ogromnih udaljenosti. Na mestu na kome je nekada postojala zvezdaostaje zvezdani ugarak”, koji ponekad svojom neobicnoscu moze daleko danadmasi zvezdu-prethodnicu.

U ovom kratkom, spektakularnom isceznucu jedne do tada nezapazenezvezde, zahvaljujuci paljenju super-zvezdanih vatri stvaraju se atomska jez-gra teskih hemijskih elemenata koji se ne nalaze u obicnim zvezdama, abez kojih ne bi bilo zivota na Zemlji. Udarni talas koji se javlja pri po-javi supernove siri se od eksplodirajuce zvezde u svim pravcima. Ako se nanjegovom putu nadje kakva maglina, on moze izazvati kondenzaciju njenematerije i stvaranje planetarnog sistema. Tako, medju nekim naucnicima,postoji misljenje da su Sunce i planete Suncevog sistema postale konden-zacijom presolarne magline izazvane dejstvom udarnog talasa nastalog pripojavi bliske supernove.

Bilo je potrebno mnogo godina da se otkrije tajna zvezda supernova,kojima, mozda, treba da zahvalimo i za nastanak nase planete i zivota nanjoj. Tek nedavno, mi deca zvezda, saznali smo da one ne haju za careve injihova carstva, vec samo za gravitacione sile u cijoj su vlasti. Sada znamoda su supernove zvezde-prskalice”, a ne zvezde pridoslice”, kako je to davnotumacio svom caru Jang Vei Te.

Kvazar i geometri Doci ce vreme kada ce nauka preteci mastu.

123

Zil VernCesto se ljudi koji se ne bave naukom pitaju cemu tolika istrazivanja,

zasto se ulazu tako veliki misaoni napori i materijalna sredstva, recimo, zaispitivanje udaljenih granica naseg sveta — elementarnih cestica — na jednojstrani, i Svemira — na drugoj. Kakve koristi covek moze da ima, naprimer, od nebeskih tela udaljenih milijardama svetlosnih godinaod Zemlje?

Mozda i vi mislite da su ona toliko daleko, na kraju Svemira, da ne moguimati bilo kakav znacaj za nas?

Ako tako mislite — pazljivo procitajte ovu istinitu pricu koja moze dazapanji i same naucnike. Ukratko, seizmolozi su poceli da koriste kvazareza predvidjanje zemljotresa!

To zvuci apsolutno neverovatno! Zar je moguce da najudaljeniji svemirskiobjekti, kvazari, od kojih nas dele milijarde svetlosnih godina, citav svemirskiokean, mogu da budu od ikakve prakticne vrednosti za coveka na Zemlji!?

— Da!!!Ova po svemu neobicna nebeska tela, koja u Svemiru svetle poput grandioznih

kula svetilja i izgaraju milijarde zvezda za svog zivota, pored svetlosnogzracenja emituju i impulsno radio zracenje. Prateci ove signale, profesorNeil i saradnici iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon (SAD) predvidelisu razorno pomeranje tla koje se zaista i desilo u Kaliforniji.

Koristeci udaljeni kvazar kao tackasti izvor radio zracenja, naucnici subili u stanju da vrlo tacno mere razliku u vremenima prispeca radio sig-nala sa kvazara do radio opservatorije u Pasadeni i do NASA-ine stanice zapracenje kosmickih letova kraj Goldstouna, mesta udaljenog od Pasadene193 kilometra.

Na osnovu malih vremenskih kasnjenja, koja su iznosila milijardite de-love sekunde, istrazivaci su ustanovili da se rastojanje izmedju antena radioprijemnih stanica u Pasadeni i Goldstounu u toku sedam meseci povecaloza 20 centimetara. To je bio znak da se na posmatranom podrucju mozeocekivati pojava zemljotresa.

I druga ranija merenja pokazivala su da je ovo tlo sklono kretanju. Uperiodu od 1974. do 1978. godine dolazilo je do jednolicnog skupljanja JuzneKalifornije po pravcu sever jug. Pocev od 1978. godine skupljanje je pre-stalo i tlo je pocelo da se siri! Laserska merenja, koja su prethodila radiomerenjima, pokazala su da se podrucje oko Palmdejla, koje se nalazi 56 kmseverno od Pasadene, od maja do oktobra 1979. godine prosirilo za oko 2milimetra po svakom duznom kilometru.

Radio-astronomska merenja pomocu kvazara kao udaljenih radio farova

124

povecala su domen posmatranja na teritoriju cija je duzina iznosila 161 km.Ona su otkrila da se sirenje terena odvija po vecoj duzini i da se desava popravcu jugozapad-severoistok.

Mada razlozi ovakvog ponasanja kalifornijskog tla jos nisu poznati, BariReilei, saradnik Americkog odelenja za pretragu tla, smatrao je da bi ovosirenje moglo da dovede do razornog zemljotresa na podrucju poznate SenAndreaske raseline u Kaliforniji. A to se i desilo!

I tako naucnici pomocu osetljivih radio antena pazljivo hvataju radiosignale koji nam stizu iz jedne udaljene tacke na samom kraju Svemira.U cudesnoj svemirsko-zemaljskoj triangulaciji, prateci male razlike u vre-menima prispeca radio signala sa kvazara, oni prepoznaju nagovestaje buducihzbivanja na Zemlji!

I zar sad neko moze da pita cemu sluze fundamentalna naucna istrazivanja,zasto treba otkrivati tajne sveta u kome zivimo?

Ovakvi fascinirajuci poduhvati ljudskog duha dokaz su da se nijedanobjekt u Prirodi, ma koliko od nas bio udaljen, ne moze proglasiti nekorisnimza coveka.

Bela sova — neobican lovacPostoji dosta zivotinja ciji opstanak zavisi od pouzdanog sluha. Jedna

od njih, koja bi mogla da konkurise za najvisu nagradu — jer lovi skoroiskljucivo nocu, prakticno s povezom preko ociju — jeste bela sova.

Nije lako zamisliti kakvim to cudesnim aparatom mora da raspolaze ptica— nocni lovac da bi bila u stanju da po mraku, samo na osnovu zvuka,ulovi svoj pokretni plen na tlu pokrivenom travom ili snegom. Da bi topostigla, bela sova mora da koristi izuzetno osetljiv slusni aparat i neobican,skoro kompjuterski, sistem za obradu podataka” do kojih dolazi preko svojihlokatora zvuka.

Na koji nacin bela sova to postize?Bez sumnje, odgovor lezi u mogucnosti prepoznavanja izuzetno malih

razlika u zvucima koji dopiru do levog i desnog uha. Usi se obicno nalazena unekoliko razlicitim rastojanjima od izvora zvuka, te do njih dati zvukdopire sa malim vremenskim pomakom. Odredjena asimetrija u orijentacijisovinog levog i desnog uha, pri kojoj je njeno desno uho okrenuto nesto malonavise, a levo nanize, dopusta sovi da odredi ugao pod kojim zvuk dolazi satla.

Na drugoj strani, sova raspolaze izvanredno organizovanim centrom zaobradu signala. Nervni impulsi koji se stvaraju u sovinom slusnom aparatuputuju do mreze neurona u srednjem delu mozga, koji su tako rasporedjenida formiraju mapu koja odslikava posmatrani prostor. Impulsi koji se na

125

ovom nivou javljaju idu ka visim mozdanim centrima, u kojima se odvijaselekcija informacija, njihova obrada i formiranje signala za navodjenje”,koji ce sovu i u totalnom mraku nepogresivo dovesti do plena.

Do ovih saznanja naucnici su dosli na osnovu eksperimenata sa vecimbrojem ptica. Oni su sove stavljali na velike obruce koji su mogli da seobrcu oko osa kao lokatori radio talasa. Na ovaj nacin mogli su preciznoda postavljaju sove prema vestackim izvorima zvuka, tj. da mere uglove,rastojanja i drugo.

Eksperimenti, u kojima je koriscen i kompjuter, pokazali su da bela sovaizuzetno brzo reaguje i odredjuje azimut i elevaciju. Njen zvucno-lokatorskiaparat je najosetljiviji na ucestanosti izmedju 3.000 i 9.000 herca. Ona jeu stanju da uporedjuje intenzitet zvuka razlicitih ucestanosti koji stize donjenog desnog uha — u odnosu na intenzitet zvuka koji stize do levog uha. . .

Naucnici se u ogledima sa belom sovom nisu zadrzali samo na prirodnimuslovima, koji su uobicajeni za njihove ispitanike, vec su isli tako daleko dasu belim sovama u usi ugradjivali male zvucnike, usadjivali mikroelektrodeu mozak i koristili delovanje razlicitih hemijskih stimulatora i destimulatora— da bi otkrili moguce tajne koje pomazu beloj sovi da u borbi za opstanakprezivi loveci pod najtezim uslovima.

Za belu sovu su ova ispitivanja bila mnogo, mnogo teza nego suocavanjasa tihim nocnim prolaznicima njenom teritorijom, na kojoj bi mogla da senadje tabla s natpisom: Lovno podrucje ptice s lokatorom zvuka.

Zato — psst! Tiho, tise. . . najtise. . .Nevidljiva elektronika buducnostiNe tako davno nasi kucni radio aparati bili su veliki kao ormari ili kre-

denci. Sada vec postoje tako sicusni radiotranzistori da ih mozemo smestitiu rucni casovnik ili ih nositi u samom uhu, pa cak i u zubu — kako je tocinio Uri Geler, poznati parapsiholog i vrac-pogadjac. Ali, i to nije sve!Naucnici su uspeli da naprave tako mali radio otpremnik koji su montiraliobicnoj kucnoj muhi na glavu i tako, zahvaljujuci njemu, pratili let muve uslobodnom prostoru.

Zato se mozemo upitati — dokle je covek stigao u minijaturizaciji, izradisve manjih elektronskih komponenata i uredjaja. Gde se nalazi kraj tome?

Razvoj elektronike u poslednjih 50 godina, od otkrica tranzistora dodanas, odvijao se vrtoglavom brzinom. Uzmimo za primer kompjuter. Unekoliko decenija cena kompjutera smanjila se za oko 20.000 puta, dok jebrzina njegovog rada, izracunavanja i obrade podataka porasla za vise hil-jada puta! Tako je sada moguce napraviti mocan kompjuter cija velicinanece premasiti velicinu covekog nokta! Na toj povrsini on moze da sadrzi

126

vise od milion aktivnih i pasivnih elektronskih komponenata!Ali ni ovako fantasticna gustina pakovanja elektronskih elemenata nije

se ni blizu primakla granici koju u tom pogledu postavlja Priroda. Granica,koja ce se tesko ikada prevazici, postavljena je velicinom molekula.

Nase sadasnje elektronske komponente, ma koliko sicusne bile, pred-stavljaju ogromna ostrva” ili kontinente”, ako ne i citave planete” atomai molekula, ciji je jedini zadatak da obave po jednu jednostavnu logicku op-eraciju, da pojacaju neki signal, da zapamte datu informaciju itd. Medjutim,iste ili slicne zadatke u zivom svetu obavljaju mnogo sicusnije organizacije”— celije, delovi celija ili, cak, samo pojedinacni molekuli. Najcesce su tomakro-molekuli, molekuli sastavljeni iz velikog broja atoma.

Pa dobro, ako smo to naucili od Prirode, pogledajmo sada zasto atom,koji je manji od molekula, ne moze da posluzi kao jos sicusniji elementbuduce elektronike.

Atom je u te svrhe prakticno neupotrebljiv. Medju atomima mozemo darazlikujemo pobudjene atome (atomi koji raspolazu viskom energije) i atomekoji se nalaze u normalnom, nepobudjenom stanju. Zivot pobudjenih atomaje vrlo kratak, cesto kraci od milionitog dela sekunde, tako da je zapis” uovakvim atomima kratkog veka. Zbog toga su molekuli poslednja stepenicau minijaturizaciji elektronskih komponenata i uredjaja. Iz tog razloga vec seuveliko radi na bioelektronici — na biocipovima, biotranzistorima, biomem-orijama i dr.

Kada covek ovlada bioelektronikom — tehnikom koja ce umesto sadasnjihelektronskih elemenata koristiti makromolekule, takve molekule kao sto suoni u zivoj materiji — problem superminijaturizacije bice resen. Time cebiti postignuto jos nesto sto je vaznije od dobijanja sve manjih lego kockica”.Bice uspostavljen most” izmedju zive i nezive materije.

To ce omoguciti da se u ostecene delove covekovog tela unesu bioelek-tronske komponente, kola ili cipovi (biocipovi), koji ce preuzeti odredjenevitalne funkcije ostecenih zivih centara.

Covek ce tada u minijaturizaciji dostici umesnost Prirode — svog mudrogucitelja.

Crna rupa — svemirska azdaja Predeli nauke lice na horizont: sto im sevise priblizavamo, oni sve vise odmicu.P. Buast

Ne naginjite se kroz prozor — da ne biste upali u crnu rupu!” — moglobi da glasi saljivo upozorenje u blizini zagonetnog nebeskog tela o kome semnogo govori i pise u poslednje vreme.

Za crne rupe do nedavno nismo znali da li su samo proizvod maste teori-

127

jskih fizicara ili su realna tela. Tek posto je u centru nase galaksije otkrivenacrna rupa za cije je postojanje sakupljeno dovoljno dokaza, poverovali smou nju.

A sad da pokusamo da objasnimo sta je crna rupa i zasto se ne trebanaginjati kroz prozor” u njenoj blizini.

Svako iz iskustva zna da ce jabuka ispustena iz ruke pasti na tlo. Padjabuke, kao i drugih tela, izazvan je dejstvom privlacne sile koja vladaizmedju jabuke i Zemlje, a koju je, prema legendi, Njutn otkrio posma-trajuci pad jabuke s drveta. Ta privlacna sila naziva se gravitacionom silom.Mada je ona najslabija od tri sile koje vladaju u Prirodi, u grandioznimrazmerama, u slucaju tela kao sto su zvezde, galaksije i Svemir ona imanajvazniju ulogu. Od nje, prakticno, zavisi sudibna svakog veceg nebeskogtela, pa i samog Svemira, koji se jednoga dana moze skupiti u tacku (akosadrzi dovoljno materije), ili moze produziti da se siri u nedogled (ako nemadovoljno materije).

Ako bismo sada uzeli da jabuka, umesto na Zemlju, pada ka jednojzvezdi ogromne gustine, recimo — ka neutronskoj zvezdi, nasli bismo da sepri pada jabuke, kao pod dejstvom neke krckalice za orahe”, pod uticajemgravitacionih sila drobe” molekuli iz kojih je jabuka sacinjena. Oni se drobeu atome, a ovi se dalje sitne do atomskih jezgara i elektrona.

Ni atomska jezgra i elektroni ne predstavljaju kraj puta” nase jabuke,koja se nenadano nasla u snaznom polju gravitacionih sila neutronske zvezde.Dalje dolazi do loma” jezgara i stapanja protona i elektrona u neutronskukasu”, zbog cega ovakvu zvezdu i nazivamo neutronskom zvezdom. I — etonas vec na putu ka crnoj rupi.

Zamislimo sada da je masa zvezde koju posmatramo, da bismo sagledalinjen kraj, nekoliko puta veca od mase Sunca. I neka u njoj ugasne nuklearnapec”, tj. prestane proces sazimanja vodonikovih jezgara u teza jezgra, pricemu se oslobadja energija.

U tom slucaju doci ce do kolapsa zvezde” i, kao u slucaju jabuke, svakinjen deo, kao neka mala jabuka poletece ka sredistu zvezde. Nastace sazimanjematerije cudesnih razmera koje ce daleko prevazici lom materije koji smoopisali pominjuci neutronsku zvezdu. Ni elementarne cestice nece odoletidejstvu snaznih gravitacionih sila, koje ce celokupnu materiju zvezde sabitiu jednu tacku!

Ta tacka je novi nebeski objekt — crna rupa.Crna rupa je uvir” materije koji guta sve sto joj pridje blize od ruba

ponora”, tzv. horizonta dogadjaja. Sve sto bude privuceno preko horizontadogadjaja nezadrzivo ce nestati u crnoj rupi za sva vremena! Otuda je ovo

128

nebesko telo i dobilo tako crno ime”. Zato smo na pocetku u sali i rekli —ne naginjite se kroz prozor u blizini crne rupe da ne biste upali” u nju, jerse ona ponasa kao nesita svemirska azdaja”. Kad guta” materiju, u stanjuje da proguta sve oko sebe.

Iako materija koju crna rupa usisava gubi svoja svojstva, ona ostavljaizvestan trag o sebi. Priblizavanjem horizontu dogadjaja fantasticno seubrzava i usijava, i zato emituje elektromagnetno zracenje po kome is-trazivaci i tragaju za crnim rupama. Tonuci u crnu rupu, ona joj predajesvoju masu i naelektrisanje koje, takodje, moze da posluzi za pronalazenjecrne rupe.

Neki naucnici tvrde da crne rupe nisu potpuno crne”, vec da su pomaloi bele”. Naime — da se neke od njih ne ponasaju iskljucivo kao ponorimaterije, vec da, nekad, znaju i da eksplodiraju!

Pored vec pomenute azdaje” u centru nase galaksije, postoje i dva oz-biljna kandidata za crne rupe. To su objekt u dvojnom sistemu zvezdaLabud X–1 i telo u Velikom Magelanovom oblaku”. Ali, po svemu sudeci,crne rupe nisu tako retke i tesko bi bilo pretpostaviti da one ne postoje,jer jedino pomocu njih mozemo da objasnimo pojave pri kojima iscezavajugrandiozne kolicine materije ili se javljaju fantasticni iznosi energije.

Crna rupa kao da hoce da nas zbuni svojim svojstvima. Jedna od posled-njih novosti je da je ona mozda most” preko koga se moze preci” u drugisvemir! A to nam vec zaustavlja dah i prisiljava nas da sa najvecom paznjompratimo sve sto se o crnoj rupi pise, pa makar nam i samo citanje, bez nag-inanja kroz prozor”, dizalo kosu na glavi.

Suplji zub parapsihologijeSvako vreme ima i svoje praznoverje. Nekada su ljudi verovali da postoje

djavoli, vestice i vampiri. Danas, u doba moderne nauke i tehnike, covekovopraznoverje je dobilo novo, naucno” ruho. Pa ipak, sustina se nije mnogopromenila — rec je o istoj nemoci — nemoci da se prevlada sopstveno nez-nanje i prihvati istina o Prirodi onakvoj

kakva ona jeste, a ne kakvom je neko zeli.Dovoljno je da otvorite stranice nekog ilustrovanog casopisa, pa da,

skoro bez izuzetka, nadjete udarne teme” — neobicne price o natprirod-nim mocima raznih vidovnjaka i drugih nadarenih” osoba. Oni, navodno,nepogresivo resavaju” zagonetne slucajeve iz proslosti, predvidjaju” buducnost,izmenjuju misli na daljinu, snagom pogleda” savijaju kasike i viljuske, podizu”pogledom teske predmete, lebde” u vazduhu, citaju” knjige iza zatvorenihkorica, pogadjaju” sudbinu iz karata, pronalaze” pomocu raslji podzemnevode ili u zemlji skrivene predmete, lece” teske bolesnike zracenjem svojih

129

ruku ili snagom pogleda, unistavaju” ili vaskrsavaju” bica i stvari, razgo-varaju” sa dusama umrlih i cine jos stotine drugih cuda.

Da bi zlo bilo vece, neki od prevejanih pripadnika ovog, kobajagi novog,a u stvari vrlo starog umeca obmanjivanja, proglasavaju svoje marifetlukeza naucne pojave, a vasarske vestine krste zajednickim imenom — parap-sihologija ili psihotronika.

E, pa hajde da vidimo sta je novo u ovoj modernoj lazi i paralazi.U parapsihologiji se ne srecu normalne pojave, vec nekakve druge —

paranormalne. Razumljivo je da tu ne moze biti iceg normalnog, jer ko jecuo da neznalice, sarlatane i prevarante interesuje nesto u sta je potrebnouloziti godine predanog i mukotrpnog racionalnog rada. Hokus, pokus —preparandus, i eto nove nauke” — parapsihologije!

Podrucje ljudske psihe je teren izuzetno zahvalan za parapsihologe. Onise ne lacaju neceg opipljivog, jer znaju da ce tada brzo upasti u misolovkunauke. Zato, poznajuci ljudsku narav i slabosti neukih i nemocnih, pletusvoje mreze oko lakovernih i bolesnih ljudi.

U ovom poslu cudologije najcuveniji naucnik” naseg vremena doskora jebio Uri Geler, koji je na ocigled publike, pa cak i nekih naucnika koji sumu verovali, pogledom” savijao metalne kasike i viljuske! On je opisivao”predele u kojima nikada nije bio, pogadjao” sta se krije u olovnim kutijama,davao dijagnoze iz leve ruke” i cinio mnoga druga cuda. Sve je tako vestoradio, da je poznati engleski fizicar prof. Dzon Tejlor 1975. godine u castnove nauke” napisao knjigu Supervolje!

Ali, obicnoj volji za istinu, a na veliku sramotu i zalost ovog i nekihdrugih naucnika koji nisu posumnjali da ih Geler obmanjuje, doslo je dosvadje izmedju Gelera i njegovog menadzera. Ova svadja iznela je na videloistinu o Gelerovim trikovima. Saznalo se da je Geler u zubu imao skriveniminijaturni radio prijemnik pomocu kojeg je dobijao tajne poruke — obicnood svog menadzera. Takodje je otkriveno da su njegove brze i veste rukeobavljale mnoga cuda”, sto su mogli da uoce samo iskusni madjionicari,kojih se on klonio kao djavo od krsta.

Lazna nauka — parapsihologija — mnogo je izgubila, a ljudima je ostalapouka da se klone paranormalnih pojava i njihovih tumacenja, ma kakooni privlacni bili. Tako je suplji zub parapsihologije jos jednom potvrdionarodnu mudrost:u lazi su kratke noge.

Tango smrti u Magelanovom oblaku”Ako biste upitali bilo kog astronoma ili astrofizicara sta je crnje od crnog

djavola, on bi vam bez mnogo razmisljanja odgovorio da je od njega crnjasamo – crna rupa, cudesan nebeski objekt u ciju se poteru digla i kuka i

130

motika”.Zasto je crna rupa tako crna?Prvo, zbog toga sto ona kao nekakva svemirska azdaja guta sve sto joj

padne saka” — i materiju i energiju ako joj pridju u blizinu! A, zatim, stood sebe ne daje glasa” — ne emitije ikakvo zracenje po kome bi se moglaopaziti.

Pa kako se onda uopste moze da primeti?Kao i svako drugo nebesko telo, i crna rupa raspolaze masom. Ona

moze biti i naelektrisana, a i nemirna je kao cigra — vrti se oko svoje ose.Medjutim, njena najveca moc lezi u strasnoj gravitacionoj sili kojom, kaonekom izduzenom rukom, privlaci k sebi druga tela, najcesce zvezde te ihusisava u svoj gravitacioni ponor” ili ih, ako su mudre” i dovoljno se brzokrecu podalje od nje, drzi u svom suzanjstvu. O crnim rupama moze sereci jos mnogo sta, pa je i ova knjiga prosarana pricama o njima kao zlimdusima koji naucnicima zadaju nevolje. Istina, teorija crnih rupa dalekoje odmakla, a i pretrage neba u poslednje vreme daju sve vise znakova onjihovom mogucem postojanju. Ipak, mudrost nas uci opreznosti kada je reco crnim rupama, jer su mnogi kandidati pali na ispitu — vreme je pokazaloda nijedan od njih nije crna rupa i da su se naucnici u po necem prevariliisticuci njihove kandidature.

Izuzetak od ovoga cine tri nebeska objekta — sistem dvojnih zvezda usazvezdju Labuda”, tzv. Labud X–1”; zatim, nebesko telo u sredistu nasegalaksije i, konacno, crna lisica” u nama najblizoj galaksiji, u Velikom Mage-lanovom oblaku”, koji je od Mlecnog puta” udaljen samo 150.000 svetlosnihgodina.

U ovoj galaksiji grupa americkih i kanadskih naucnika otkrila je izvoriks-zracenja, LMC X–3, cija su dalja izucavanja dovela do zakljucka da se unjoj krije crna rupa cija je masa desetostruko veca od mase Sunca.

Nebesko telo LMC X–3 prvo je uoceno kao izvor zracenja neobicno ve-likog intenziteta i promenljive jacine, koja se ponekad skokovito menja ipostaje i do dvadeset puta veca nego sto je bila pre promene. Jos od ranijese znalo da ovakve osobine pokazuju sistemi dvojnih zvezda, kod kojih gasovisa obicne zvezde bivaju privlaceni i usisavani drugom, veoma kompaktnomneutronskom zvezdom.

Kada analiziraju kraj zivotnog puta masivnih zvezda, naucnici teskomogu da izbegnu susret” s crnom rupom. Zato su oni pomislili da se u ovomsistemu moze naci neutronska zvezda ili crna rupa. Istrazujuci dvojni sistemLMC X–3 pomocu cetirimetarskog teleskopa opservatorije Cera Tololo, uCileu, astronomi su odredili brzinu kretanja i period kruzenja obicne zvezde

131

oko zajednickog centra gravitacije dvojnog sistema.Pokazalo se da je brzina kretanja zvezde veoma velika i da je period

njenog kruzenja oko zajednickog centra gravitacije samo 41 cas! Na osnovuovih podataka naucnicu su izracunali udaljenost vidljive zvezde od njenognevidljivog gospodara i nasli da ona iznosi samo 11 miliona kilometara,tj. da je manja od jednog desetog dela rastojanja Zemlje od Sunca. Naosnovu vidljivog dela spektra zvezde odredjena je njena masa i zakljucenoda ona iznosi sest Suncevih masa. Na drugoj strani, izracunata je masanevidljivog pratioca (i/ili uzrocnika) nepoznatog porekla i nadjeno je da jeona desetostruko veca od mase Sunca, tj. da daleko nadmasuje moguce maseneutronskih zvezda koje se grupisu oko cetvorostruke mase Sunca. Tako sekao objasnjenje namece da je nevidljiva zvezda u Velikom Magelanovomoblaku”, u sistemu LMC X–3, crna rupa.

Zahvaljujuci srecnom sticaju okolnosti, mi iz prilicne blizine mozemo daposmatramo tango smrti” u Velikom Magelanovom oblaku”, u kome crnarupa u kobni zagrljaj sve vise privlaci svoju zaludjenu damu” — jednu obicnuvidljivu zvezdu.

Magija ozivljavanja iscezlih vrstaPostoje razni madjionicari, ali oni medju molekularnim biolozima nadmasuju

svaku mastu. Oni su u stanju da kopiraju” molekule zivih bica — kao dasu to stranice nekog casopisa ili knjige. A rec je o poduhvatu od zivotnevaznosti, necem sto moze da se uporedi s dizanjem feniksa iz pepela”! Daje to istina, potvrdice ova prica koja predstavlja samo pocetak jedne odnajuzbudljivijih avantura u koju se upustio covek. U ovoj prici rec je odelimicnom vracanju u zivot” jedne nedavno iscezle zivotinje — kvage.

Kvaga je polukonj-poluzebra. Ona je zivahno trcala poljima nase plan-ete sve dok je covek nije istrebio. Poslednja kvaga vidjena je pre nesto viseod jednog stoleca, a zatim je cela vrsta nestala bez traga. Ipak, tacnije jereci — ostavila je trag o sebi u zapisima ljudi i u, tu i tamo, razbacanimfosilima. Medjutim, za naucnike je i to bilo dovoljno da kvagu delimicnovrate iz mrtvih” i podare joj izglede za novi zivot.

Pocetak ove skoro naucno-fantasticne price vraca nas desetak godinaunazad, u vreme kada su naucnici otkrili dobro ocuvane ostatke jedne kvage,koja je oko 150 godina pocivala pod dubokim naslagama zemlje i peska.Zahvaljujuci tome, oni su bili u stanju da iz preostalih tkiva kvage izdvojemolekule DNK (molekule nasledja — dezoksiribonukleinske kiseline) i dapokusaju da ih bioloskim postupcima kloniraju (kopiraju).

Ali, to nije bilo nimalo lako. Prvo su biolozi morali da se zadovolje dakopiraju samo delove DNK molekula kvage, tzv. gene, a da za kasnije ostave

132

sastavljanje ovih gena u dugacki molekulski lanac. Tako je masina za kopi-ranje” pustena u rad. Prvo je od DNK molekula dobijeno vise molekula RNK(ribonukleinske kiseline), a zatim su ovi molekuli, pomognuti molekulima ak-tivatora, stvorili unazad” molekule DNK koji su bili identicni onima koje sunaucnici izdvojili iz kvage.

Na ovaj nacin zapocela je borba biologa za ozivljavanje izgubljenih zivotinjai biljaka. Taj ce poduhvat dugo trajati, jer su do sada iskopirana” (kloni-rana) samo neka slova” (geni) jedne vrlo dugacke reci” (molekula DNK).Jednom, kad bude dobijen ceo molekul DNK, on ce morati da se ugradi uceliju, cija je struktura prica za sebe. Dovoljno je samo reci da je ona mali— Univerzum. I tako ce do trenutka kada ce nasim poljima protrcati kvaga,ciji su molekuli DNK stvoreni kloniranjem u laboratoriji, proteci jos mnogogodina.

Medjutim, kada covek jednom u tome uspe, on ce biti u stanju da pozelji ozivljava mnoge iscezle vrste koje su ostavile slabasni trag o sebi, pai one cudovisne — kao sto su ogromni gmizavci koji su ziveli pre vise od50 miliona godina. Dovoljno ce biti da se nadje koji molekul DNK iscezlihvrsta, pa da se predje na njegovo, prakticno, neograniceno kopiranje.

Ali, ova se prica nece zavrsiti na dinosaurusima i ihtiosaurusima, vec,najverovatnije, na potpuno novim vrstama koje ce covek zamisliti i stvoritiigrajuci” se genima, neobicnim slovima zivota”. U tom slucaju covek cepostati tvorac novog zivota.

Poverujmo da ce ga plemenite teznje spreciti da zloupotrebi ovu svojumoc i da nece poceti da stvara monstrume i Frankestajne koje srecemo ustripovima i filmovima strave i uzasa

Svemir s rupama”Novija astronomska osmatranja i kompjuterske simulacije ponasanja ma-

terije na velikoj skali velicina naveli su Dz. Barnsa, astronoma UniverzitetaNovog Meksika (SAD), da zakljuci da je Svemir po svojoj strukturi naliksvajcarskom siru, tj. da ima mnogo rupa”.

Prvi izvestaji o postojanju rupa” u Svemiru, grandioznih prostora ukojima ne postoje galaksije ili jos vece tvorevine materije, potekli su od is-trazivaca Micigenskog univerziteta (SAD) koji su proucavali trodimenzion-alnu raspodelu galaksija u skupini galaksija na pravcu sazvezdja Cizme” ipronasli da u njoj postoji jedna ogromna supljina”, precnika oko 350 milionasvetlosnih godina, prostor u kome nema galaksija! Drugi korak su uciniliBarns i saradnici koji su izucavali raspored galaktickih supergrozdova (groz-dova koje cine galakticka jata) na mnogo vecoj skali velicina.

I, njihov je nalaz bio iznenadjujuci — pronasli su takva podrucja Svemira

133

u kojima nema supergrozdova! U traganju za supljinama” u Svemiru, oni suotkrili neobicno dugacku, tacnije — najduzu svemirsku traku”, nit materijedugu 730 miliona svetlosnih godina! Kao da je ovaj cudan visak materije tre-balo da nadoknadi njen manjak na drugom mestu. To je navelo naucnike daizvrse brizljiv popis materije u svemirskom magacinu”. Kada su sabrali sveono sto je otkriveno — normalni sadrzaj” — manjak” — visak”, pokazalo seda najveci deo svemirske materije, dostupne ocima nasih teleskopa, zauzimasamo priblizno jedan stoti deo ukupne zapremine Svemira!

Ali, bilo je mnogo lakse otkriti ove neobicnosti Svemira, nego ih ob-jasniti. Naucnici veruju da su pomenute supljine, prostori bez materije,uzrokovani pojavama koje su se desile u najranijoj fazi nastanka Svemira, uvremenu mnogo kracem od milijarditog dela sekunde po odiguravanju Velikeeksplozije” u kojoj je Svemir rodjen. To je potvrdio i tada najbrzi racunarna svetu, Krej–1”, koji je za svoj racun” napravio vise svemira na papiru.Koristeci model nastanka svemira koji su skicirali naucnici, Krej–1” je nestoslobodnije ispitivao razne mogucnosti i davao odgovore na pitanja u vezi saevolucijom i sadasnjom strukturom Svemira. Zacudo, njegova izracunavanjasu se verno poklopila sa opazanjima astronoma. Tako je i teorijski potvrd-jena mogucnost pojave rupa” u Svemiru.

Nasa ranija, jednostavna i idilicna slika o homogenom i izotropnomSvemiru, dozivela je veliku promenu. Naucili smo da su njegovi prvi trenuci,zbivanja koja su se desila u neshvatljivo kratkom vremenu posle Velike ek-splozije”, odredila buduci oblik Svemira u kome su i supljine” nasle svojemesto.

Hemija premoci Iako raspet izmedju Atoma i Svemira, covek je sebinajveca nepoznanica.Vladimir Ajdacic

Mnoge osobine zivih bica imaju za podlogu razlicite fizioloske pojave kojese desavaju u njihovom organizmu. Zato nije neobicno sto su naucnici po-trazili odgovor na pitanje da li se nametanje pojedinca za vodju u grupi mozeda objasni razlikama koje clanovi grupe ispoljavaju po svojoj fizioloskojgradji — biohemijskim reakcijama, tj. po objektivnim faktorima, a ne cistopsiholoskim elementima. Vec se moze naslutiti znacaj ovako postavljenogproblema, jer su pojedinci, kao, na primer, Neron, Atila ili Hitler, koji suse nametnuli kao vodje svojim sunarodnicima, naneli ogromno zlo mnogimljudima.

Da bi nasli odgovor na ovo pitanje, istrazivaci Medicinske skole Uni-verziteta Kalifornije, iz Los Andjelesa, ispitivali su ponasanje i biohemizamdominantnih majmuna u Juznoj Africi.

Kao sto je poznato, vodje copora majmuna razlicito se ponasaju u odnosu

134

na svoje podanike. Oni znatno vise vremena provode u pretrazivanju svojeteritorije, u potrazi za neprijateljima i skrivenim opasnostima, dok su ostaliclanovi grupe primetno pasivniji. Kod majmuna-predvodnika istrazivaci suustanovili skoro dvostruko vecu koncentraciju jednog biohemijskog jedin-jenja u krvi. Bio je to serotonin, koji predstavlja jedan od mnogih neuro-transmitera — hemijskih oblika sto prenose poruke” izmedju nerava.

Ovaj nalaz dosao je sasvim neocekivano, te je pobudio veliku paznjunaucnika, koji su smislili izvanredno duhovit eksperiment. I, razume se,zahvaljujuci njemu, dosli su do ostroumnih zapazanja o premoci ili nemocisvojih ispitanika — majmuna.

Profesor psihijatrije Majkl Mak Guir, antropolog Majkl Rejli i saradnicimenjali su socijalni polozaj — znacaj” — ili hijerarhijski status majmuna, ipri tom pratili nivo serotonina u krvi ispitanika. Kada su uklonili predvod-nika grupe od drugih majmuna, koncentracija serotonina u njegovoj krvi sesmanjila.

Tada se u coporu oglasio novi predvodnik. Paralelno sa njegovim junacenjemi isticanjem — s novim psiholoskim reakcijama — rasla mu je kolicina sero-tonina u krvi! U vremenu od dve nedelje, nivo njegovog serotonina se ustaliona vrednosti po kojoj se zivotinja mogla lako da prepozna kao predvodnikgrupe.

Drugi, mozda jos interesantniji nalaz, takodje dobijen eksperimentom,kaze da koncentracija serotonina ne zavisi samo od toga sta o sebi misli”vodja, vec, takodje, i od ponasanja drugih majmuna-muzjaka prema njemu.Do tog su otkrica naucnici dosli pomocu ogledala!

Vodju copora postavili su ispred polupropustljivog ogledala kroz koje jeon mogao da posmatra svoje podanike, ali da oni njega nisu mogli da vide.Oni nisu znali da li ih on prati ili ne. Ne znajuci za ovu varku, vodja je nas-tavljao sa svojim pretecim kretnjama i grimasama. Medjutim, to nije bilouzvraceno uobicajenim odgovorom njemu ranije potcinjenih majmuna. Uovoj za njega neobicnoj i nerazumljivoj situaciji, u kojoj nikoga nije mogaoda kazni, vodja je poceo da se menja i prestaje da bude fizioloski dominan-tan. Njegov serotonin je konstantno padao — sve dok nije dostigao nivopodredjene jedinke. Tako je silnik” postao jednak pokornom podaniku”!

Isto se desavalo i pri uklanjanju ostalih muzjaka iz grupe. Ostavsi sam sazenkama, ovoga puta i bez ogledala, ratoborni muzjak-predvodnik prestajaoje da biva izazivan od drugih muzjaka, te je i u tom slucaju iscezavao visakserotonina u njegovoj krvi, a njegovo se ponasanje primetno menjalo.

Posto nas covek vise interesuje od majmuna (iako neki kazu da nismodaleko od njih), normalno je da se upitamo da li su naucnici iz Kalifornije

135

ostavili majmune iz Juzne Afrike i okrenuli se slicnom ispitivanju medjuljudima?

Odgovor je potvrdan. Da, oni su to ucinili i dosli su do vrlo slicnih nalazaispitivanjem ljudi. Ustanovili su da vodje raznih bratstava raspolazu viskomserotonina i da na njegov nivo takodje utice ponasanje sredine.

Tako je jedan biohemijski koncic”, znacajan za ponasanje majmuna icoveka, uhvacen od strane naucnika. Dokle ce dovesti njegovo potezanje”— ostaje da se vidi. Da li ce ono omoguciti bolje kontrolisanje agresivnihmuzjaka — pitanje je buducnosti. Medjutim, vazno je da smo otkrili jednogpratioca agresivnog ponasanja — serotonin — koji se u visku javlja kakokod vodja-majmuna, tako i kod vodja-ljudi.

Da li smo sami u Svemiru?Ako biste se u vedroj noci popeli na neki brezuljak daleko od svetlosti

grada i uputili pogled put neba, na njemu biste videli oko 4.000 treptavihzvezda. Vec obican dvogled omogucio bi vam da prebrojite desetostruko vecibroj svetlucajucih tacaka na nebu, a skromni teleskop na nebeskoj pozornici”otkrio bi vam vise od 100.000 zvezda!

Cak i ovako veliki broj nebeskih tela iz naseg vidokruga ne predstavljani kap vode u svemirskom moru”. Kao sto znamo, u Svemiru postoji oko100.000.000.000.000.000.000 (sto milijardi milijarda) zvezda! Jedna od njih je i — Sunce. Iakoje nama najbliza i najznacajnija zvezda, ono ni po cemu nije izuzetak uSvemiru. Takvih zvezda ima nebrojeno mnogo.

Kada je tako, upitacete se, zagledani u nebo — postoje li planete slicneZemlji, postoje li drugi naseljeni svetovi? Da li smo sami u Svemiru?

Jos je grcki filozof Metrodorus, iz Kiosa, negde oko 400. godine pre noveere, pisao:

Nije moguce da se u velikom polju krije samo jedan klas zita iu beskrajnom Univerzumu samo jedan zivi svet”.

Tako je razmisljao stari filozof na osnovu zivotnog iskustva i ogranicenogbroja naucnih cinjenica. Zahvaljujuci astronomiji, astrofizici i kosmologiji,mi danas znamo znatno vise nego sto se znalo pre mnogo vekova, te mozemoda pokusamo da izracunamo broj svetova u Svemiru koji bi mogli da budunaseljeni inteligentnim bicima.

Prvo, otkrili smo da je Svemir, ako izostavimo rupe”, prilicno homogeni izotropan — da se u njegovim razlicitim delovima nalaze isti oblici ma-terije; zatim, da se u medjuzvezdanoj materiji kriju brojni slozeni oblici —molekuli, koje bismo mogli nazvati opekama zivota”; da se zvezde okupljajuu galaksije, ove u rojeve i super-rojeve, a oni u Svemir. Ova saznanja, kao

136

i mnoga druga, ne dopustaju nam da pretpostavimo da je zivot na Zemljiizuzetak, vec da je i on — kosmicka pojava.

Zato cemo poci od nase galaksije koju bolje poznajemo od drugih. Praticemorazmisljanje americkog naucnika Frenka Drejka, profesora Kornel univerziteta,koji je postavio jednacinu za izracunavanje broja naprednih civilizacija ujednoj galaksiji. Podaci koje cemo koristiti poticu od uglednog americkogastronoma i popularizatora nauke Karla Segana, pisca inspirativne knjigeKosmos” i tvorca istoimene televizijske serije koju su videle stotine milionaljudi sirom nase planete.

Broj zvezda u nasoj galaksiji, Mlecnom Putu”, iznosi oko 400 milijardi.Priblizno, na tri zvezde javlja se jedan planetarni sistem. U proseku, ujednom planetarnom sistemu nalaze se dve planete na kojima postoje usloviza razvoj zivota. Neka se samo na svakoj trecoj od ovih planeta zivot zaceo.

Uzimajuci u obzir pomenute brojke, zakljucujemo da u nasoj galaksijioko 100 milijardi planeta predstavljaju moguce kolevke zivota”! Medjutim,sada nastupa najneizvesniji korak u celom racunu — treba proceniti brojplaneta na kojima su se razvila inteligentna bica koja su u stanju da sanama komuniciraju. Segan je pretpostavio da samo jedna od sto zivotomoplemenjenih planeta moze da dovede do razvoja takvih civilizacija koje bimogle da shvate nase radio poruke i da odgovore na njih.

To bi znacilo da Mlecni Put” sa 400 milijardi zvezda moze sadrzati okomilijardu tehnickih civilizacija, sto je fantasticno veliki broj! Ali, sada dolazido dramaticnog smanjenja broja civilizacija s kojima bismo eventualno moglida se upoznamo”.

Procenimo, prvo, deo vremena u kome postoji nasa civilizacija.Zemlja je stara oko 4,6 milijardi godina. Na njoj tek cetrdesetak go-

dina zivi tehnicki napredna civilizacija, koja je u stanju da pokusa da seoglasi” i uputi poziv drugim inteligentnim bicima u Mlecnom Putu”. Kadauporedimo taj kratak vremenski raspon od 40 godina sa zivotom Zemlje (4,6milijardi godina), dobijemo zapanjujuci odgovor da je Zemlja od stvaranjado danasnjih dana mogla da koristi samo jedan stomilioniti deo svog posto-janja za kontaktiranje sa drugim svetovima.

To znaci da brojku od jedne milijarde treba da umanjimo za sto milionaputa! Tako dolazimo do zakljucka (ako su pretpostavke koje smo koristilitacne) da u ovom trenutku u nasoj galaksiji postoji oko 10 naprednih civi-lizacija s kojima bismo mogli da razmenimo iskustva, poglede na zivot i svetoko nas.

Prema tome, odgovor na pitanje da li smo sami u Svemiru, prema Drejkui Seganu glasi — nismo sami!

137

Stavise, dosta je izvesno da postoje i druga inteligentna bica koja mozda,poput nas, muce iste misli i problemi. Jedan deo tih problema cisto jetehnicke prirode — kako pobediti vreme i prostor? Njih ce covek verovatnou buducnosti uspesno resiti. Medjutim, to nije dovoljno. Potrebno je pobe-diti sebe – savladati samodestrukciju i omoguciti opstanak zivota na Zemlji.

Jedino tada bi pokolenja koja dolaze mogla da pokusaju da izvedu takograndiozni poduhvat – da uspostave vezu sa drugim inteligentnim bicima uSvemiru.

Kompjuter — naslednik coveka?Sve zive vrste na Zemlji imaju svoj pocetak i kraj. Tako je, verovatno, i

sa covekom. I on nece postojati doveka. A ako to prihvatimo, moramo dase upitamo: ko ima najvise izgleda da ga na Zemlji nasledi?

Kao sto znamo, prirodna evolucija tece vrlo sporo. Njoj su potrebnestotine hiljada, pa cak i milioni godina da bi dovela do znacajnijih bioloskihpromena jedne zive vrste. I sve je pri tom zavisno od brojnih slozenih fak-tora, medju kojima i slucajnost igra odredjenu ulogu. Potrebno je da dodjedo mutacije na genima molekula nasledja DNK, tj. do takvih promena u jed-noj, dve ili tri reci” (genu) u letopisu zivota” (molekulu DNK) sacinjenomod vise hiljada ili stotina hiljada reci”. A zatim da se te promene odrze ipodare nova svojstva svojim nosiocima.

Medjutim, danas je i sam covek ozbiljno umesao svoje prste u stvarizivota. Ali i te njegove intervencije, promene koje on namerno ili nezeljenoizaziva, ma koliko da su velike i brze, izgleda da su relativno spore premaonome sto se oko nas i sa nama desava. Tako misli i prof. Robert Dzastrou,nekadasnji direktor poznatog Godardovog centra za vasionske letove u Sjed-injenim Americkim Drzavama. On smatra da ce coveka na Zemlji naslediti— kompjuter!

Ovo je zaista smela hipoteza, pa je zato ozbiljno razmotrimo.Kompjuteri se jos uvek nalaze u potpunoj kontroli coveka. On ih pali”

i gasi” i izdaje naredbe koje oni poslusno izvrsavaju. Ali oni svakog danapostaju sve mocniji i nezavisniji od coveka — obavljaju sve vece i slozenijeposlove, koje nikako ne bismo smeli da uporedimo, na primer, s prenosenjemdzakova sa jednog mesta na drugo. U jednoj sekundi kadri su da obavepreko milijardu matematickih operacija, njihova memorija se velikom brzi-nom uvecava, pa nije daleko dan kada ce raspolagati celokupnim znanjemkoje je covek stekao mukotrpnim radom kroz svoju hiljadugodisnju istoriju.Jednom reci, mi jos ne sagedavamo krajnji doseg kompjutera.

Uporedno sa gvozdjurijom” ( hardware” engl.), tacnije receno — poluprovodnickimelementima (diode, tranzistori, elementi memorije itd.), otpornicima, kon-

138

denzatorima, provodnicima i dr. — razvija se i programski deo” ( software”engl.), koji mozemo smatrati kljucnim za dalji razvoj sudbine kompjutera injegovu primenu.

Ali, pre nego sto se upustimo u analizu ovog, prakticno nicim ogranicenogdela kompjutera, koji skoro iskljucivo zavisi od covekovog znanja i maste,pogledajmo sta se novo u pomenutoj gvozdjuriji” moze ocekivati.

Prvo bismo mogli da spomenemo superprovodne kompjutere” na kojimase vec radi. To su kompjuteri ciji se vitalni elementi, Dzozefsonovi spojevi,hlade tecnim helijumom na oko 20 Kelvinovih stepeni (ispod minus 250◦C)! (Nedavno je ucinjen izvanredan napredak — pronadjeni su materijalikoji postaju superprovodni vec na temperaturi tecnog azota, tj. na oko –200◦C!) Kod njih ce se postici veci stepen minijaturizacije komponenata,sto ce omoguciti dalje povecanje brzine rada kompjutera na preko nekolikomilijardi operacija u sekundi. Potrosnja energije ce se svesti na minimum,koristice se nove, super-memorije na bazi holografskih zapisa u specijalnimkristalima, ili mozda, cak, na bazi makromolekula. Ova vrsta molekulakoje srecemo u zivoj materiji jednoga dana omogucice izradu biocipova” ibiokompjutera”, cije ce doba gotovo sasvim izvesno doci u narednom stolecu.

Pa, ipak, sve to sto se tice fizicke strukture kompjutera, ne moze dase uporedi sa prodorom koji se moze ocekivati u stvaranju novih programa— razvoju vestacke inteligencije, kao ni sa osvajanjem novih vrsta kom-pjutera koji ce osmisljenije raditi od postojecih, obavljati vise operacijaistovremeno, misliti” na svoj kompjuterski nacin i slediti neku svoju kom-pjutersku intuiciju”. To vise nece biti slepac” koga ce covek za ruku voditilavirintom ulica.

Zato se postavlja pitanje: do koje ce granice moci da ide samousavrsavanjebuducih inteligentnih kompjutera”? Da li ce se oni jednoga dana oteticoveku, i njegove stvaralacke moci toliko potisnuti i uciniti suvisnim, dace on zapasti u beznadje i letargiju, da ce posumnjati u sebe i, konacno,nestati sa megdana”.

Nasuprot Dzastrou, mi verujemo da ce ovakav razvoj kompjutera i vestackeinteligencije coveku pruziti izazov za nova, velika postignuca u kojima ce mukompjuter biti saveznik, a ne protivnik. Zato je malo verovatno da cemou buducnosti prisustvovati ratu svetova” u kome bi se ljudi borili protivinteligentnih kompjutera.

Senke nasih svetova Covek zivi u konacnom svetu, ali njegova masta ne.L. Stin

Ako nauka predstavlja svet ideja, onda je srediste tog sveta, bez sumnje,teorijska fizika. Ne samo da je ona disciplina u kojoj su se ogledali neki od

139

najvecih umova proslosti, kao na primer, Njutn, Maksvel i Ajnstajn, vec suu njenom krilu zacete i ideje koje su oplodile mnoge druge nauke: hemiju,biologiju, astronomiju i . . .

Neka istrazivanja kojima se bavi teorijska fizika toliko su smela i neobicnada vise lice na mastanja sanjara nego na traganje naucnika za istinom uPrirodi. Jedno od takvih na izgled fantasticnih dostignuca moderne teorijskefizike odnosi se na teoriju struna i njenu primenu na oblike materije kojesrecemo u realnom svetu, pocev od elementarnih cestica pa sve do Svemira.

U jednom od najpoznatijih naucnih casopisa za prirodne nauke, u en-gleskom Nejceru” ( Priroda”) od 4. aprila 1985. godine, Majkl Grin je ob-javio clanak o teorijama superstruna, novim fizickim teorijama koje pokusavajuda objedine sve sile koje vladaju u Prirodi u jednu silu i da rastumace el-ementarne cestice — objasne zasto ih ima toliko koliko ih nalazimo, zbogcega one raspolazu datim svojstvima itd.

Neposredno iza ovog veoma interesantnog rada, tri americka naucnika,saradnika Fermijeve laboratorije u Bataviji i Cikaskog univerziteta, objav-ili su svoju analizu najprihvacenije teorije struna — nalaz da pored nasegSvemira moze postojati i neki drugi, njemu slican svemir. To, mozda, i nebi bilo tako iznenadjujuce, kada ovaj drugi svemir ne bi mogao da bude usamom nasem Svemiru! A to isto vazi i za elementarne cestice i druge oblikematerije.

Prema teoriji struna, dok je nas Svemir bio mlad i vruc, (kada je biovelicine loptice za stoni tenis), materijom je vladala simetrija koja se daljimrazvojem Svemira raspala” na dve nove simetrije, na dve grane”. Dalji tokdogadjaja koji je tekao nasom granom” doveo je do sveta u kome zivimo —do cestica, atoma, molekula i drugih oblika materije koje poznajemo.

A sta se desilo sa onom drugom granom” simetrije? Da li se i ona daljerazvijala, i sta je, konacno, dala? Odgovor americkih naucnika glasi: raspadove druge simetrije mogao je da dovede do pojave materije-senke”, takvematerije koja je slicna nama poznatoj materiji, ali s izuzetkom da je nemozemo primetiti ni na jedan drugi nacin osim putem dejstva gravitacionesile.

Tako bi pored elementarnih cestica mogle da postoje i elementarne cestice-senke”, pored ljudi ljudi-senke”, te planete-senke”, zvezde-senke”. . . i, nakraju, i svemir-senka”!

Na zalost, izgledi za proveru ove ideje su veoma mali. Gravitacionasila je najslabija od svih prirodnih sila. Zato bi bilo potrebno da se desineka velika kataklizma u kojoj bi ucestvovala tela dzinovskih masa pa dase primeti prisustvo materije-senke”. Ako bi, recimo, doslo do eksplozije

140

zvezde senke”, tj. do pojave supernove senke”, osetljivi detektori mogli bida primete udar gravitacionih talasa, a ne bi bili u stanju da detektujusvetlost, udarni talas i lom materije!

Ove ideje mozda zvuce veoma neobicno, ali one ne izviru iz sumnjivogkladenca”, vec iz teorijske fizike koja je u vise mahova iz temelja protreslacovekovu veru u iskustvo i culni dozivljaj i dala izvanredan opis prirodnihpojava koji nam se u pocetku cinio apstraktnim i nerazumljivim.

Pouceni otkricem antimaterije, necemo se cuditi ako eksperimentalnifizicari potvrde predvidjanja teoreticara o postojanju senki” nasih svetova.

Ako se to desi — strune” ce poneti veliku slavu, mozda i vecu od onekoju su stekle u nasim narodnim pesmama i pricama.

Potraga za vanzemaljcimaOd davnina covekovu misao privlaci pitanje postojanja zivih bica u Kos-

mosu. Ali, tek 1960. godine Frenk Drejk projektom OZMA zapocinje is-trazivanje kosmickog radio zracenja u potrazi za zivotom van nase planete.Tako se pre oko 30 godina rodila bioastronomija, nova naucna disciplinaciji je glavni zadatak — istrazivanje mogucnosti postojanja vanzemaljskeinteligencije.

Prvi podsticaj za ova istrazivanja dali su G.Kokoni i P.Morison, kojisu 1959. godine predlozili analizu radio zracenja u blizini vodonikove linijeod 21 cm, smatrajuci zracenje vodonika kao najpogodnije za komuniciranjemedjusobno udaljenih civlizacija. Nezavisno od njih, mladi astronom FrenkDrejk, clan Nacionalne radio astronomske opservatorije (NRAO) kod GrinBenka (SAD), pripremio je 23 metarski radio teleskop Tatel i u prolece1960. godine oko 200 casova snimao radio zracenje u oblasti obliznjih zvezdaEpsilon Eridani (udaljena od nas 10,7 svetlosnih godina) i Tau Ceti (11,9sv.god.). Njegov projekt je po princezi mitskog kraljevstva Oz dobio imeOZMA. A zatim su usledili novi projekti: SETI, NASA SETI, SENTINELitd.

Mitska princeza”, kao ni njeno kraljevstvo” do sada nisu pronadjeni uKosmosu, ali je tokom proteklih godina istrazivanje u ovoj oblasti fantasticnonapredovalo. Pored radio frekvencija, obuhvacene su i opticke i infracrvenefrekvencije. Broj sati pretrazivanja neba prevazisao je 100.000, a broj ze-malja koje ucestvuju u poteri za princezom” porastao je na osam: SAD,SSSR, Australija, Kanada, Francuska, SR Nemacka, Holandija i Japan.

Svaki minut rada jednog velikog radio teleskopa, skupog i jos uvek retkoginstrumenta, isplaniran je do u sekundu, pa je zato tesko doci na red radipotrage za vanzemaljcima. Radio-astronomi koji se ovim ispitivanjima bavemoraju da se dovijaju na mnoge nacine. Oni, prvo, analiziraju tudje po-

141

datke, ne bi li u njima nasli pozive” iz Kosmosa. Tako su, na primer, pazljivopregledani zapisi do kojih su dosli istrazivaci Nacionalne radio astronomskeopservatorije u pretrazi neba antenom od 100 metara za pulsarima aktivnimna frekvenciji od 390 MHz.

Drugo, oni koriste instrumente velikih opservatorija koje dobijaju nakratko vreme. Primer ovakvog pozajmljivanja instrumenta srecemo u raduSalivana i Noulisa, koji su pomocu gigantske Aresibo antene precnika 305 m iinterferometrijskog sistema radio teleskopa na velikim rastojanjima (VLBI)oslusnuli” neke zvezde i njihovu blizu okolinu u dosegu od 20 svetlosnihgodina.

Najsrecniji su bioastronomi koji raspolazu svojim instrumentima, ra-dio teleskopima namenjenim iskljucivo istrazivanju postojanja vanzemaljskeinteligencije. Oni su sakupili najvise casova aktivnog slusanja kosmickogradio programa. I prateca elektronska instrumentacija kojom ovi istrazivaciraspolazu specijalno je prilagodjena lovu na nebesku lisicu”, radio izvoremogucih inteligentnih bica u Kosmosu.

Dok je Frenk Drejk 1960. godine imao samo jednokanalni analizator (mo-gao je u jednom trenutku da prima samo jednu frekvenciju radio zracenja),sada vec postoje analizatori sa preko milion kanala! Njihovo razlaganje jeizvanredno (bolje od 0,03 Hz po kanalu), te, tako, u sklopu sa dobrim radioteleskopima kojima se skanira nebo, mogu istovremeno da pokriju veliki brojradio frekvencija.

U istrazivanja se ukljucuju i kosmicke letelice. Pionir 10” je pre svogizlaska iz Suncevog sistema obavio jedan zadatak iz programa NASA-SETI. Onje sa rastojanja od 5,25 milijardi kilometara od Zemlje emitovao slabasanradio signal (snage 1 vat) ka Zemlji. Taj signal je uhvacen radio antenom ikorigovan za rotaciju Zemlje oko svoje ose i za relativno kretanje letelice uodnosu na Zemlju.

Ipak se krece!” — rekao bi Galilej. I to brzo” — dodali bi bioastronomi.Da su oni zaista u pravu, svedoci podatak da se danas radio antenom uAresibu u delucu sekunde moze cuti” ono za sta je OZMA potrosila oko 200casova slusanja. Na drugoj strani, postoje i vrlo ambiciozni projekti. PoredAresiba, NASA-SETI ukljucuje i antenu drzave Ohajo (ekvivalent 53 mantene), 64-metarsku antenu u Goldstajnu (Kalifornija); NASA-inu antenuu Tidbinbilu (Australija); 91-metarsku antenu NRAO (Zapadna Virdzinija)i 100-metarsku antenu u Bonu (SRN).

Pomocu ovog sistema radio teleskopa bice analizirano 800–1000 izabranihradio izvora, od kojih su 773 zvezde tipa F, G i K, a koje se nalaze dorastojanja od 81,5 svetlosnih godina. Program ce zahtevati oko 5 godina

142

rada. Paralelno s njim teci ce i pretraga neba manjim teleskopima, precnika34 m. Oni ce u istom vremenu, sa manjim razlaganjem i osetljivoscu, ispitatioko milion kandidata za moguce naseobine inteligentnih bica.

Tako mozemo ocekivati da ce do kraja ovog stoleca program NASA-SETIdoneti mnogo novih saznanja o radio nebu, koje pored odgovora na pitanje opostojanju vanzemaljskog zivota, inteligentnih bica na udaljenim svetovima— moze dati i druga, potpuno neocekivana astronomska otkrica.

Posle milenija umovanja i filozofiranja o drugim svetovima i njihovimstanovnicima, zakoracili smo u doba naucnog proveravanja hipoteze o pos-tojanju vanzemaljskih inteligentnih bica. U sledecih 10–20 godina bitno cese pomeriti granica bioastronomskih istrazivanja i vise saznati o mogucemprisustvu drugih naprednih civilizacija u nasoj galaksiji.

Ako one postoje i mi ih otkrijemo — bice to jedno od najvecih otkricasvih vremena. A ako se to ne desi, tada cemo shvatiti kolika je odgovornostna nama da sacuvamo zivot, taj redak dar Prirode, koja je medju tolikimmilijardama svetova bas Suncev sistem izabrala” za njegovu kolevku.

Teslina bajka o elektricitetu Udar nadje iskru u kamenu.Njegos

Najlepse stranice u nauci ispisali su njeni velikani svojim delima. Bezpremca su i njihovi popularni radovi — secanja na detinjstvo i mladost, nadane samopregornog rada, na radosti istrazivanja.

Citajuci njihove redove, cesto otkrivamo da se oni ne isticu samo svojimizvanrednim umom, vec i osobenim osecanjem prema lepoti. Njihovo vid-jenje Prirode u njenom jedinstvu poucno je i zadivljujuce. Ono nam mnogogovori o velikim naucnicima, o njihovoj teznji da shvate sustinu istinitog ilepog.

U nasoj popularnoj naucnoj literaturi blistavi trag su ostavili: Tesla,Pupin (Pulicerova nagrada za knjizevnost za 1924. godinu za knjigu: Sapasnjaka do naucenjaka”), Petrovic-Alas, Milankovic i dr. Zato nije lakoizabrati samo jednu pricu.

S dozvolom Muzeja Nikole Tesle, u Beogradu, donosimo pricu o elek-tricitetu koju je Tesla ispricao jednoj dvanaestogodisnjoj devojcici, a zatimje zapisao nazvavsi je — bajkom. Njoj dodajemo deo njegovog pisma de-vojcici Poli, koji nam otkriva moc zapazanja i radoznalost Tesle kao decaka.

Ko istinski zeli da shvati svu velicinu naseg doba, treba da se upozna saistorijom nauke o elektricitetu. Tu ce naci bajku kakvu ne zna ni Hiljadu ijedna noc”.

Prica pocinje daleko pre pocetka nase ere, u doba kada su Tales, Teofrasti Plinije govorili o magicnim svojstvima elektrona” (cilibara), te dragocene

143

tvari koja je postala od suza iz ociju Helijada, sestara onog nesrecnog mladicaFaetona, koji je pokusao da ovlada Febovim kocijama i skoro sprzio citavuZemlju. Tu misterioznu pojavu zivahna masta starih Grka pripisivala je,naravno, nekim nadzemaljskim uzrocima i udahnula cilibaru zivot i dusu.

Je li to bilo stvarno verovanje ili vise pesnicko tumacenje — to je otvorenopitanje. I dan-danas ima vrlo prosvecenih ljudi koji misle da je biser ziv,da u dodiru sa toplim ljudskim telom postaje sve lepsi, sve sjajniji, a mnoginaucnici veruju i da je kristal zivo bice, pa se takvo misljenje cak prosirilo ina citav svemir od kako je Dzagadiz Candra Boze pokazao nizom znacajniheksperimenata da i tzv. bezivotna materija odgovara na spoljne nadrazajena potpuno isti nacin na koji reaguje biljno ili zivotinjsko tkivo.

To znaci da se ova praznoverica o cilibaru, ukoliko je uopste i postojala,ne moze uzeti kao dokaz o njihovom neznanju, ali se o njihovom poznavanjuelektriciteta, ipak, moze samo nagadjati. Zanimljiva je cinjenica da su onitaj svoj pronalazak” radije upotrebljavali za neku vrstu elektroterapije. Nanekim primercima starog novca nalazimo dvostruke zvezdice, nalik na var-nice, slicne onima koje proizvodi galvanska baterija. A i nekoliko drugihsacuvanih podataka, mada vrlo oskudnih, govore u prilog uverenju da jebilo onih kojih su imali mnogo dublje znanje o prirodi ove pojave zapazenena cilibaru. Tako se Mojsije, na primer, nesumnjivo sluzio elektricitetommnogo vestije nego ma ko drugi u njegovo vreme. U Bibliji se na jednommestu u detalje, s velikom preciznoscu, opisuje u stvari masina u kojoj seelektricitet stvarao trenjem vazduha o svilene zavese i gomilao u kutiju kon-struisanu kao kondenzator. Vrlo je verovatno da je Aronove sinove ubilastruja visokog napona i da je vestalska vatra kod Rimljana bila elektricneprirode. Inzenjerima” tog vremena je morao biti poznat pogon kaisevima,te se ne moze pretpostaviti da nisu opazili obilno razvijanje statickog elek-triciteta. Uz pogodne atmosferske prilike kais se moze pretvoriti u pravidinamicki generator, sposoban da izazove mnoga vrlo zanimljiva dejstva.

Ja sam palio elektricne sijalice, pokretao motore i izvodio razne drugene manje zanimljive eksperimente — sve pomocu elektriciteta dobijenogkaisevima i nagomilanog u limene kutije.

Moze se sa sigurnoscu zakljuciti da su starim filozofima bile poznatemnoge cinjenice u vezi s ovom neuhvatljivom silom, te je cudnovato da jebilo potrebno da prodju dve hiljade godina do pojave prve naucne raspraveo elektricitetu i magnetizmu, do cuvenog Gilbertovog dela objavljenog 1600.godine.

Ovako dug period neaktivnosti moze se ipak donekle objasniti. Ucenostje bila privilegija izabranih, koji su svako novo saznanje ljubomorno cuvali

144

u svom krugu. Veze nije bilo lako odrzavati, pa je tesko dolazilo do saradnjeizmedju geografski razdvojenih istrazivaca. A uzrok je donekle bila i sklonostljudi tih vremena da zapostave prakticne probleme i da se bore, da zive zaapstraktne principe, za dogme, predanja, ideale.

Covecanstvo se u Gilbertovo vreme jos nije bilo mnogo promenilo, ali sunjegova jasna ucenja snazno delovala na ucene duhove. Pocele su se brzo,jedna za drugom, pojavljivati razne masine na principu trenja, pa je rastaoi broj eksperimenata i posmatranja. Praznoverni strah je postepeno ustupiomesto naucnoj pronicljivosti, te je 1745. svet sa uzbudjenjem primio vestda su Klajst i Musenbrok uspeli da u jednu posudu uhvate neku misterioznusupstancu koja je zatim pokazala svoju razornu snagu oslobodivsi se uzljutiti prasak. Tako se rodio kondenzator, mozda najveci izum u istorijirazvitka nauke o elektricitetu.

Za sledecih cetrdeset godina covecanstvo je nacinilo dva ogromna skokanapred: Franklin je pokazao identicnost one blage cilibarove duse i stravicnogJupiterovog pojasa, a Galvani i Volta su pronasli elektrohemijski izvor strujeiz koga se magicni fluid moze dobiti u neogranicenim kolicinama. A onda jeza daljih cetrdeset godina postignut jos krupniji uspeh: Oersted je postigaoznacajan napredak time sto je elektricnom strujom uspeo da utice na mag-netnu iglu. Arago je stvorio elektromagnet, Sibek — termostub, a Faradejje 1831. sve te uspehe krunisao izjavom da je uspeo da iz magneta dobijeelektricitet, cime je u stvari otkrio princip one divne masine — dinama —i zapoceo novu eru ne samo naucnog istrazivanja, vec i prakticne primeneelektriciteta. Otada se pronalasci neocenjive vrednosti nizu vrtoglavom brzi-nom. Telegraf, telefon, fonograf, sijalica, indukcioni motor, oscilatorni trans-formator, rendgenski zraci, radijum, radio — sve je to, uz mnoge drugerevolucionarne pronalaske, duboko izmenilo zivotne uslove covecanstva. Zaosamdeset i cetiri godine je ona neuhvatljiva supstanca iz zivog cilibara imagnetnog kamena pretvorena u kiklopske snage koje sve brze i brze okrecutockove progresa.

To je ukratko bajka o elektricitetu od Talesa do danas. Dogodilo senemoguce; nadmaseni su i najludji snovi, a zacudjeni svet se pita: sta je sadna redu?

(Nikola Tesla, 1915. god.)

145

Naelektrisani macak

. . . A sad ti moram ispricati neobican i nezaboravan dozivljaj koji je urodioplodom u mom kasnijem zivotu.

Nasa kuca je na oko osamnaest stotina stopa1 nad morem i zimi, popravilu, vreme je kod nas suho, ali se ponekad desavalo da bi topli vetarsa Jadrana uporno duvao duze vremena naglo topeci sneg, plaveci zemlju inanoseci veliku stetu imovini i ljudima. Mi smo tada bili svedoci strahovitogprizora silno uskovitlane reke koja je nosila propast i obarala sve sto joj senaslo na putu.

Otada cesto sebi predocavam dogadjaje iz mladosti da bih u tome nasaoolaksanje od velikog i opasnog duhovnog napora, pa kada se setim tog prizorahuk vode ispuni mi usi, i ja vidim, zivo kao i onda, njezin uzavreli tok i ludilorazaranja. Nacas, to oneraspolozi i rastuzi. Ali uvek su mi prijatna secanjana zimu i njezinu suvu studen i sneg netaknute beline.

Dogodilo se da je na dan tog mog dozivljaja bila studen kakva se dotada nije zapamtila. Koracajuci po snegu, ljudi su ostavljali svetlucav tragza sobom, a grudva bacena o nesto stvarala je blesak kao glava secera podudarcima satare.

Bio je suton i ja osetih potrebu da pomilujem mackova ledja ( velicanstveniMacak — najdivniji od svih macaka na svetu”, kako pise Nikola Tesla zasvog miljenika iz detinjstva — prim. V.A.). Ono sto sam opazio bilo je cudopred kojim zanemeh! Mackova ledja bila su ploca svetlosti i moja je rukaizazivala pljusak praskavih varnica cije se pucketanje culo naokolo.

Otac mi je bio vrlo uman covek: na svako pitanje imao je odgovor. Alita pojava i njemu samom bila je nova. Na kraju, on primeti da to nije nistadrugo do elektricitet, isto ono sto vidite na drvecu za vreme oluje. Majka jebila kao opcinjena.

— Prestani da se igras s tim mackom, rece mi ona, mogao bi izazvatipozar!

Ja sam zanesen razmisljao. Nije li Priroda jedna ogromna macka? Akojeste, ko je miluje po ledjima?

(iz Teslinog pisma devojcici Poli, 1936. god.)Pionir–10” jezdi ka zvezdamaJos ne tako davno, otkrivanje novih zemalja, mora i okeana, spustanje niz

tokove velikih reka, osvajanje Zemljinih polova, prelet avionom iz Amerike uEvropu i drugi slicni podvizi — slavljeni su sirom sveta kao velike covekove

1Engleska mera za duzinu, iznosi 0,3048 m.

146

pobede nad Prirodom. Medjutim, danas se covek ne odusevljava tolikovelikim postignucima, kao da se malo umorio od njih ili prestao da razumevanjihov znacaj.

Kao nikada ranije, covek naseg doba putuje” s kraja na na kraj re-alnog sveta koji ga okruzuje. On svoje glasnike salje kako ka elementarnimcesticama, tako i ka udaljenim planetama Suncevog sistema. Ali on stremi idalje, mnogo dalje. . . I dok priprema buduce brodove koji ce daleko doseg-nuti, skuplja informacije i o najudaljenijim svetovima, analizirajuci brzo-hodna zracenja koja mu iz njih stizu.

U senci velikih naucnih otkrica i dostignuca, koja se u poslednje vremenizu jedna za drugim, desi se da poneki grandiozni uspeh, kakav je postignutletilicom Pionir–10”, prodje skoro nezapazen. Naime, Pionir–10” je 13. juna1984. godine kao prvo delo covekovih ruku izasao iz naseg planetarnog sis-tema i sada jezdi put Vlasica”. To je kamen” koji je covek najdalje doba-cio!

Da li je to bilo jednostavno postici? Koja su znanja za to bila potrebna?Kakve se pouke kriju u ovom cudesnom dostignucu? I sta se sad desavasa dalekim putnikom, Pionirom–10”? Sve su to pitanja koja se namecuradoznalom duhu.

Pre nego sto na njih odgovorimo, podseticemo se najvaznijih zbivanjavezanih za putovanje prvog zvezdanog konjica”, Pionira–10”.

To je jedna od letilica iz poznate porodice Pionir”. Za njegove prethod-nike ne bismo mogli reci da su bili dobre srece: prve tri letilice iz ove porodiceizgorele su u Zemljinoj atmosferi. Tek je Pionir–4” stigao do Meseca, prosaokraj njega i delimicno obavio postavljene zadatke. Medjutim, naucnici subili uporni, ucili su iz pocinjenih gresaka.

Tako se krajem februara 1972. godine na vrhu rakete nosaca Atlas-Kentaur”, postavljene na lansirnu rampu u bazi Kejp Kenedi (SAD), nasaoPionir–10”. Zbog losih vremenskih uslova, nekoliko dana na vrhu mocnerakete lezao je skupoceni teret”, remek-delo savremene nauke i tehnike. Od268,5 kg, koliko je tezila letilica, 29 kg je bila teska naucna oprema, a samo27 kg gorivo neophodno za manevrisanje letilice u kosmickom prostoru. Ulicnoj karti” Pionira–10” stajalo je jos i ovo: duzina 2,9 m, precnik 2,7 m,nuklearne baterije za napajanje funkcionalnih delova elektricnom energijom,radni vek predvidjen na 7 godina, maksimalno rastojanje od Zemlje na komese moze komunicirati s letilicom 2,5 milijarde kilometara.

Zadaci Pionira–10”, kao i njegova kosmicka marsuta, bili su preciznoodredjeni. On je morao da izvrsi odredjena merenja i snimanja u blizinivelikih planeta Suncevog sistema — prvenstveno da ispita asteroidni pojas

147

izmedju Marsa i Jupitera, a zatim atmosferu i magnetosferu Jupitera. Zatosu njegov tovar cinili instrumenti za merenje magnetnih velicina, plazme,kosmickog zracenja, mikrometeorita i polarizovane svetlosti.

Putovanje letilice bilo je isplanirano do u sekundu. Za uspeh poduhvataveoma je bilo vazno tacno pridrzavanje reda voznje”, jer su nebeskim telimana putu Pionira–10” dodeljene uloge da ubrzavaju i menjaju pravac letilice.Zato je nestrpljenje naucnika bilo na velikoj probi. Ono je dostiglo kulmi-naciju 3. marta 1972. godine, kada je u 2 h i 25 min. po nasem vremenu izrakete-nosaca suknuo plamen, oznacivsi istorijski trenutak — polazak letilicena najduze od svih dotadasnjih putovanja.

Let Pionira–10” odvijao se za zadivljujucom pravilnoscu. On je stizaona sastanke” sa planetama tacno na vreme. Retko su tehnicari sa Zemljemorali da aktiviraju njegove mlazne motore. Za to su koristili radio talase,kao sto je to prvi cinio Nikola Tesla sa svojim telekomandovanim brodicemmodelom u blizini Njujorka 1898. godine.

Jedanaest casova posle lansiranja, letilica sece Mesecevu putanju, sticenovu brzinu i hita put Marsa. Prva u istoriji ulazi u asteroidni pojasizmedju Marsa i Jupitera 15. jula, prelazi rastojanje od 280.000.000 km ineostecena isplovljava iz asteroidnog pojasa, da bi 4. decembra 1973. go-dine prisla Jupiteru na samo 130.360 km! Besprekorno obavljajuci svojezadatke, primivsi od Jupitera dodatno ubrzanje, zuri ka Saturnu i Uranu.Do krajnje medje, kapije” Suncevog sistema, ostale su joj jos dve planete,Neptun i Pluton. Tu joj slucaj pomaze -Plutonova putanja u tom delu nebabliza je Suncu od Neptunove. Tako Pionir–10” stedi na putovanju 1,4 mil-ijarde kilometara i posle 11 godina, 3 meseca i 10 dana, i prelaska putaod 4,3 milijarde kilometara, vise od dvadesetosmostrukog rastojanja Zemljeod Sunca, napusta Suncev sistem i isplovljava u medjuzvezdano bespucenase galaksije.

I dok citate ove redove, Pionir–10” postojano jezdi put Vlasica”, jedneod blizih skupina zvezda iz sazvezdja Bika”, koju bi, krecuci se brzinomnesto vecom od 50.000 km/h, mogao dostici za oko 6 miliona godina!

Pionir–10”, letilica koja je izbegla mnoge zamke na svom putu, narocitou pojasu asteroida, jos dugo ce putovati Mlecnim Putem” kao svedocanstvocovekove genijalnosti. A ako ga jednog dana, negde u medjuzvezdanomprostoru, otkriju inteligentna bica s nekog drugog udaljenog sveta, ona ce izcrteza sa metalne plocice koju letilica nosi moci da saznaju nesto o nama inasoj kolevci — Suncevom sistemu i Zemlji, trecoj planeti u njemu.

Uspeh Pionira–10” budi u nama nadu da ce se jednoga dana i covek,ta vecita lutalica, mastar i radoznalac, odvaziti da krene izvan Suncevog

148

sistema. Da li ce se on uputiti ka zvezdama ili ce samo prosetati blizomokolinom planetarnog sistema, tesko je u ovom trenutku predvideti.

Od pastira do naucnika Coveka ne cini nista sretnijim nego njegovovlastito posteno uverenje da je ucinio najbolje sto je mogao.Pupin

Zivotni putevi velikih naucnika najpouzdanije su zvezde vodilje mladimduhovima zeljnim saznanja i ogledanja u nauci. Iz kratke price o Miha-jlu Pupinu, idvorskom seljacetu koje je dostiglo slavu svetskog naucnika,naucicemo da je vila s carobnim stapicem” koja je u stanju da od seljacetanapravi naucnika — u stvari samo rad i borba s teskocama. Bez njih nemauspeha u bilo kakvom naucnom pregnucu.

U pitomom, siromasnom i mocvarnom seocetu, nedaleko od Panceva— Idvoru, kao jedno od desetoro dece uglednog domacina Koste, rodio se1854. godine Mihajlo Pupin. Kao skoro sva deca idvorska rodio se u kucinepismenih roditelja, da bi s brojnom decom odrastao na tihim pasnjacimakraj Tamisa, slusajuci price iz davnina, kao i setne i treperave zvuke pastirskefrule. . .

Pupin je prvo ucio u srpskoj osnovnoj skoli u Idvoru, a zatim nemackuskolu u Perlezu, posle cega je presao u Gradjansku skolu i Realku u Pancevu.U jesen 1872. Pupin odlazi u Prag na dalje skolovanje, gde postaje svedokzestokih okrsaja slovenske i germanske omladine. Iz Praga je zeleo da sevrati u Idvor — majci i ocu i drugovima na zelenim pasnjacima. Ali majkai sestra nisu hteli ni da cuju za to, jer su mislile da bi njegovo vracanje kucibilo ravno porazu.

I Pupin tada donosi odluku da krene za Ameriku. To je bilo u jesen1874. godine, kada je imao samo dvadeset godina.

Pupin je prvih pet godina po dolasku u Sjedinjene Drzave tesko ziveo— radio je kao fizicki radnik i istovremeno ucio vecernju skolu. Kada jepostao pomocni sluzbenik, polozio je prijemni ispit na Kolumbija koledzu,u Njujorku, i kao odlican ucenik bio oslobodjen placanja skolarine, da bina kraju prve godine dobio dve novcane nagrade. Po zavrsetku skolovanja1883. stekao je diplomu prvog akademskog stepena i kao odlican studentdobio stipendiju za studije matematike i fizike na cuvenom Kembridzskomuniverzitetu, u Engleskoj, a zatim u Berlinu gde je polozio doktorat iz fizicke-hemije.

Pupin je patentirao 24 pronalaska, uglavnom iz telefonije, telegrafije iradio tehnike. Svetsku slavu i prilican imetak stekao je pronalaskom tzv.Pupinovih kalemova — postupka koji je omogucio zicani prenos elektricnihsignala na velike daljine, sto pre njegovog otkrica nije bilo izvodljivo. Taj

149

postupak po Pupinu nazvan je pupinizacija”.A evo kako je dosao do tog izuma. Opis nalazimo u Pupinovom autobi-

ografskom delu: Sa pasnjaka do naucenjaka, za koje je dobio Pulicerovunagradu za knjizevnost za 1924. godinu.

. . . U leto 1894. godine sa suprugom boravio sam u Svajcarskoj gde sampripremao predavanje iz matematicke teorije zvuka. Ovaj problem sam prviput video pre deset godina u Lagranzovoj cuvenoj raspravi. Problem jebio hipotetican i odnosio se na zamisljeni, a ne na stvarni fizicki slucaj.Ukratko: zica bez tezine razapne se kao zica na violini izmedju dve cvrstetacke, a na jednakim razmacima uzduz ove zice privezu su jednake tezine,na primer — sacma pticara. Problem je u tome kako ce ova zica, opterecenateretima, trepereti ako je nesto pokrene. Lagranz je nasao lepo resenje zaovaj istorijski problem — i to resenje obelezava pocetak jedne epohe u istorijiteorijske fizike. Ovaj njegov rad omogucio mu je da da matematicku analizutreperenja violinske zice, jednog od najtezih problema 18. veka. . . ”

I sta je Pupin uradio?. . . Pokusao sam da nadjem resenje jednog opstijeg, manje hipoteticnog

oblika ovog problema. Zato sam uzeo da i sama zica ima tezinu, i da se i ona,kao i mali tereti za nju privezani, krece kroz rastegljivu sredinu. Na ovajnacin sam nasao najopstije matematicko resenje ovog uopstenog problema— i ono je bilo tacno onakvo kakvo sam ocekivao da ce biti. A sada, daobjasnim svoj pronalazak do koga sam dosao prvi put u setnji kroz klanceFurka u Svajcarskoj, u leto 1894.

Treperenje elektriciteta na jednom kraju duge zice siri se uzduz zicegotovo na isti nacin kao vibraciono kretanje uzeta ili zice od jednog krajado drugog. Ovo sirenje elektricnog kretanja od jednog kraja duge provodnezice do drugog kraja prvi je istrazivao profesor lord Kelvin sa Univerziteta uGlazgovu 1855. On je resio problem za elektricnu signalizaciju podmorskimkablom, a tri godine kasnije resio ga je Kirhof, jedan od mojih ucitelja uBerlinu, za telegrafsku signalizaciju preko zemaljskih linija razapetih prekostubova. . . ”

Mi znamo da se zvuk prostire kroz tecnost ili kroz cvrsto telo znatnobolje nego kroz vazduh. Ali, pustimo Pupina da to objasni.

. . . I to zato sto teska nestisljiva tela: voda, metal — imaju nesravnjivovecu kineticku i elasticnu reakciju nego vazduh. Zato ona bolje prenosezvuk. Interesantno je da su se, kada sam ja bio decak, pomocnici pastirau Idvoru time mnogo koristili pri davanju signala kroz zemlju. Polazecisada po slicnosti sa kretanja materije na kretanje elektriciteta, mozemo,

150

govoreci slikovito, tvrditi da ce se treperenje elektriciteta prenositi sa jednogkraja provodne zice do drugog tim bolje sto je taj provodnik tezi i manjestisljiv. . . ”

Na kraju, o svom najznacajnijem pronalasku Pupin pise:. . . Sta nam kaze sve ovo sto sam malopre rekao ako se primeni na elek-

tricno kretanje u zici? Kaze nam ovo: stavite indukcioni kalem u telefonskuliniju, odvojeno, na takve razmake da za sva elektricna treperenja koja trebada se prenesu bude po nekoliko kalema po talasnoj duzini. U telefonskomprenosenju govora to znaci po jedan kalem na svake cetiri ili pet milja2 nazicama kroz vazduh, i po jedan kalem, otprilike, na jednu ili dve milje utelefonskom kablu. Za ove talasne duzine, zica koja ima isprekidane deloveindukcije u obliku indukcionih kalema deluje kao zica sa jednako raspored-jenom indukcijom. Ta zica dobro prenosi prema malopre opisanom opstemfizickom zakonu. Da to prikazemo pomocu mehanicke analogije.

Mozemo reci da ce lako svileno uze, zategnuto izmedju dve ucvrscenetacke, koje na sebi na jednako udaljenim tackama ima tesku sacmu pticara,delovati kao tesko jednoliko uze za sva treperenja cija talasna duzina obuh-vata nekoliko razmaka izmedju zrna sacme, i prenece ova kretanja od jednogkraja uzeta do drugog bolje nego kad sacma ne bi bila tu. . .

Eto, to je jednostavni eksperiment koji sam imao u glavi pesaceci poserpentinama u Svajcarskoj 1894. godine.”

Pre svega postojase simetrija Najvise savrsenstvo mora ostati nesavrseno;tek tada je njegovo dejstvo beskrajno.Iz Tao-Te-Kinga

Jedna od najcudesnijih osobina koju zapazamo u Prirodi je simetricnostoblika. Zanemarujuci mala odstupanja od savrsenog, mozemo reci da suatom, kristal, ameba, cvet, covek, Zemlja, dzinovske galaksije, pa cak iSvemir — simetricni.

Uocivsi ovaj sklad, mogli bismo da se upitamo da li je simetrija u Prirodiogranicena samo na geometriju oblika ili ona, mozda, vazi i za druge osobinematerije. Odgovor je potvrdan.

Postoji vise razlicitih vrsta simetrija u Prirodi. Iz tog mnostva iz-abracemo samo jednu simetriju, i to onu u odnosu na naelektrisanje, kojaobjekte realnog sveta svrstava u materiju i antimateriju. Ona je toliko vaznada necemo pogresiti ako kazemo da igra ulogu krojaca” u mikrosvetu. I nesamo u njemu!

2Morska milja u SAD iznosi 1.853,248 m.

151

Ovakvu podelu srecemo u carstvu atoma, atomskih jezgara i elemen-tarnih cestica. Tako govorimo o cesticama i anticesticama. O cesticamaje u ovoj knjizi bilo vise reci na mnogo mesta, dok se o anticesticama culosamo ponesto. Tako nismo pravedno postupili prema ovom, u svemu ravno-pravnom vidu materije. Istina, obilnost antimaterije u sadasnjem trenutkuni blizu nije onolika kolika je bila u prvim trenucima nastanka Svemira,odmah posle velike eksplozije”. Od tada do danas materija ima premoc nadantimaterijom.

A sad da se vratimo objasnjenju pojma antimaterije. Da odgovorimo napitanje sta je — anticestica? Da li je ona u nekom srodstvu sa cesticom?Ako jeste, po cemu se od nje razlikuje?

Najbolje ce biti da uporedimo jednu cesticu sa njenom anticesticom.Uzmimo za primer elektron i pozitron. Kao sto znamo, atomi svih hemi-jskih elemenata u svojim omotacima sadrze zivahne negativno naelektrisanecestice — elektrone. Njihova je uloga da atomu, cije je jezgro pozitivnonaelektrisano, obezbede elektricnu neutralnost. Tako, na svaki proton kojise nalazi u jezgru, dolazi po jedan elektron u omotacu atoma. Ali elektronipostoje i izvan atoma. Oni se, na primer, u metalima prilicno slobodnokrecu tamo amo: istina, ne prelazeci velika rastojanja. Na taj nacin oniomogucuju provodjenje elektricne struje, toplote i druge fenomene.

Kada je u pitanju simetrija, elektroni su prakticno uvek usamljeni, bezsvojih pozitivno naelektrisanih parnjaka” — pozitrona — koji su po svimsvojim svojstvima, osim po znaku naelektrisanja i retkosti u Prirodi, jednakielektronima. Kao predmet i lik u ogledalu!

I, sada, mogli bismo da zakljucimo: ako za elektron kazemo da je cestica,onda je pozitron njegova anticestica, i obratno. Sticajem okolnosti, mizivimo u svetu u kome preovladjuju elektroni, te zato njih zovemo cesticama,a pozitrone anticesticama. Ali nije iskljuceno da u nekom drugom svetu, ukome preovladjuju anticestice, inteligentna bica tog sveta pozitrone nazi-vaju cesticama, a elektrone anticesticama. U tom pogledu Priroda ne dajeprioritet jednom ili drugom vidu materije.

Kada smo naucili sta su anticestice, pogledajmo gde se one mogu naci.Anticestice se stvaraju pri nuklearnim reakcijama na visokim energijama,kao i pri transformacijama atomskih jezgara — pozitronskom radioaktivnomraspadu. Njih ima i u kosmickom zracenju, koje je u prvo vreme bilo glavniizvor anticestica koje je covek izucavao. To su pozitroni, antineutrini, an-tiprotoni, antineutroni, antimezoni. . . tesko ih je sve nabrojati, jer ih imavise od stotinu, a sigurno je i dosta onih koje jos nisu otkrivene.

Anticestice se retko pojavljuju na sceni naseg sveta. Kazu neku rec” i

152

isceznu u nepovrat u milionitom, milijarditom, pa i kracem delu sekunde!A ako, slucajem, dodje do sudara izmedju anticestice i odgovarajuce cestice— parice”, tada se desava prava katastrofa, dogadjaj u mikrosvetu koji semoze uporediti sa pojavom supernove u kosmosu. U magnovanju, dve cesticeisparavaju”, anihiliraju zauvek. Umesto njih, na mestu sudara javljaju sedva gama-zraka. Oni su jedini svedoci pojave anihilacije cestica, ostataknekadasnjeg para cestice i anticestice.

Sto vazi za elementarne cestice, vazi i za slozenije atomske oblike. Covekje pomocu mocnih akceleratora vec uspeo da napravi i prva antijezgra,uglavnom veoma malih masa: antivodonik, antideuterijum i jos neka. Pos-toje, cak, i planovi za formiranje mesovitih drustva” sacinjenih od kompo-nenata materije i antimaterije, ali — to je vec prica za buducnost.

Bez obzira na vek trajanja cestica i anticestica i njihovu obilnost, sve suone vazne i imaju svoje mesto i ulogu u Prirodi. Dovoljno bi bilo samo jednuod njih izbrisati” iz spiska postojecih konstituenata materije, pa da Svemirdozivi sasvim drugu sudbinu od one koja mu je zapisana” u neobicnoj knjiziO simetriji u Prirodi”.

Ova je knjiga” jedna od najvaznijih i najstarijih. U njoj se nalaze os-novne prirodne zakonitosti, principi za gradnju sveta. Sve je tu promisljenoi odmereno, kao da je planove svojom rukom krojio veliki anticki umetnikFidija, graditelj Partenona.

U oblikovanju tog savrsenstva, savrsenstva simetrije, Priroda je bila mu-dra. Ona je kao vrsni umetnik ostavila poneko malo nesavrsenstvo, odstu-panje od simetrije, njeno narusavanje. U tom potezu Prirode krije se kjucza razumevanje razvoja materijalnih oblika, narocito onih koji su stvoreni uprvim treptajima Svemira. Da nije tih malih odstupanja, po svemu sudecine bi bilo kretanja, pa ni zivota; mozda bi Svemir bio zaledjen” u nekom odsvojih ranih stadijuma i ne bi bilo ni zivota, ni ljudi da mu se dive i da gaizucavaju.

153

Uspon coveka Ko si ti? — Filozof.Ko si ti? — Astronom.A, ko si ti? — Poeta.Cudnovata drustva!Njegos

Sigurno ste se vec pitali: ima li kraja ucenju? Da li cemo jednoga danasve znati i moci slobodno da se predamo igri i dokolici? Potrazicemo odgovorna ovo pitanje, koje jednako muci naucnika u laboratoriji kao i djaka u skoli.

Kada dobro razmislimo, vidimo da nauka svakim danom otkriva noveistine, da zivimo u vremenu njene eksplozije. Moze li taj razvoj naukejednom stati, i od cega to zavisi? Odgovor bi mogao da glasi: granicenasih saznanja zavise, prvo, od zakonitosti koje vladaju u Prirodi, zatim— od nasih stvaralackih ideja i moci poimanja i, na kraju, od tehnickihmogucnosti.

Diveci se slozenosti Prirode i covekovom umu, uzmimo da ispitamo onosto nam se cini najlaksim za ispitivanje, a sto je, verovatno, i najslabijielement u povecanju riznice nasih saznanja.

To su tehnicke mogucnosti kojima raspolazemo.Da li smo na tom polju blizu kraja, ako nam se vec cini da su tajne

Prirode neiscrpne, a intelektualne sposobnosti coveka neogranicene.Prvo cemo se upitati koliko je nase znanje. Hoce li ono poceti da se

preliva” iz riznice nauke, jednostavno — da li cemo biti u stanju da sve stoznamo i sto cemo jos nauciti zapisemo i predamo svojim potomcima? Ilicemo se izgubiti medju silnim materijalom, knjigama, crtezima, snimcima,razlicitim elektronskim memorijama i drugim zapisima svega znanog?

Podjimo zato od jedne poznate prirodne granice — od brzine svetlosti.Od nje zavisi granicna brzina upisivanja podataka, racunanja elektronskihracunara, pa i ocitavanja dobijenih rezultata ili podataka iz elektronskih,magnetnih, optickih i drugih slicnih memorija.

Zamislimo da se nalazimo u 2020. godini i da raspolazemo daleko savrsenijimkompjuterima od danasnjih — takvim koji rade na temperaturi tecnog azotai koji nisu veci od telefona. Njihova brzina je neverovatna, oni racunskeoperacije obavljaju u desetom delu milijarditog dela sekunde, raspolazu su-permemorijama od milion i vise megabita.

Kad pomenusmo bit, da prvo objasnimo sta je to, a onda zasto je onvazan. Bit je za racunar ono sto je slovo za knjigu — znak” koji moze bitiili nula ili jedan. Tako su u knjizi racunara” nalaze samo nule i jedinicei — nema drugih slova”. Pomocu vise nula i jedinica, tacnije — njihovimrazlicitim poretkom, mozemo na jeziku racunara da ispisemo ili iskazemo

154

svaku od zeljenih informacija.Ako je tako, onda bismo mogli da pomocu bitova izrazimo kolicinu

celokupnog znanja covecanstva.Gruba procena kaze da sve znanje koje smo sakupili na planeti tokom

hiljada godina pisane i nepisane istorije iznosi sto milijardi milijarda bita(100.000.000.000.000.000.000 bitova)! Ono je sadrzano u milionima knjigapo brojnim bibliotekama sirom sveta, u usmenom predanju, u znanju iraznim vestinama, jednom reci — u svemu sto je omogucilo uspon coveka.

Ako bismo ovo neprocenjivo blago covecanstva probali da sakupimo najednom mestu — da ga prevedemo na magnetnu traku, ili da ga uskladistimou elektronsku memoriju, prenesemo na film ili nesto slicno, zakljucili bismoda jos uvek, i pored svog savrsenstva tehnike kojom raspolazemo, hiljadamamilja zaostajemo za onim sto je postigla Priroda!

Njoj je poslo za rukom da u molekulu nasledja (DNK) zapise podatke onaslednim svojstvima zivih bica sa gustinom od milijardu bitova u mil-ionitom delu jednog kubnog milimetra!

Kada bi covek uspeo da napravi memoriju sa takvom gustinom podataka,tada bi celokupno znanje covecanstva moglo da stane u zapreminu od 100cm3, tj. u jednu vinsku casu!

Nazdravlje!Sada bar znamo da nema kraja ucenju. Zato prionimo knjizi, ne bismo

li nacinili jos koji korak na putu bez kraja. . .

155

Zasto covek istrazuje? . . . ne recite to nikom, samo mudracima, jergomila se odmah ruga.tabu po Geteu

Gerhard Hercberg nije obican ni astronom, ni hemicar. On upoznajenebo i materiju koristeci teleskop i spektroskop. Posmatra atome i molekule,istrazuje igru — interakciju materije i svetlosti. Bavi se istinitim i lepim. . .Za otkrica koja je ucinio dobio je Nobelovu nagradu za hemiju za 1971.godinu.

Iz razgovora autora knjige Nauka kao bajka, sa profesorom Hercber-gom, koji je 1984. godine boravio u Beogradu, donosimo misljenje velikognaucnika o nauci i covekovom odnosu prema njoj.

Ajdacic: Pre tri veka, 1690. godine cuveni holandski fizicar Kristijan Haj-gens u svom delu Otkriveni zvezdani svetovi o svrsi istrazivanja Svemiranapisao je sledece reci:Kao putnici u daleke zemlje, mi cemo moci bolje da procenimo sta smopostigli kod kuce, znacemo da postavimo prave arsine i da odredimo sop-stvene vrednosti svih stvari”.Vi ste, profesore, poznat kao putnik kroz mnoge oblasti nauke, kao i posvojim brojnim otkricima. Sta mislite o cilju nauke i radu naucnika danas?

Hercberg: Mislim da se naucnici bave kreativnim poslom, upravo kao iumetnici — slikari, muzicari, pesnici. . . Oni pokusavaju da stvore slikusveta koji se, naravno, mnogo izmenio za zadnja tri veka, od doba kada jepisao Kristijan Hajgens. Mislim da je on bio u pravu kada je rekao da cemosamo u slucaju ako dopustimo da nasa misao putuje” Svemirom i ako jesnazimo — moci da shvatimo sustinu i znacenje Univerzuma.

Ajdacic: U tom traganju covek ne otkriva samo istinu, vec i lepotu. Da lise slazete s tim da se covek bavi istrazivanjem Prirode zato sto je ona lepa?

Hercberg: Da, slazem se. Lepota je veoma vazna. To su vec mnogi uocili.Vidite, na Nobelovoj medalji, bez obzira da li se ona daje za hemiju, fiziku iliknjizevnost, pise: Divno je posmatrati kako inventivnost umetnosti obogacujezivot”. Drugim recima, ljudi koji dodeljuju Nobelovu nagradu smatrajunauke, kao sto su fizika i hemija, delom umetnosti.

Ajdacic: Znaci, mogli bismo da odgovorimo na pitanje zasto se covek bavinaukom, zasto istrazuje?

Hercberg: Covek se bavi naukom zato sto je to intelektualna aktivnostkoja mu pruza zadovoljstvo. Ona nam daje odgovor na pitanja kao sto su:

156

zasto postojimo, zasto svet postoji, od kada on postoji i koliko ce jos dugopostojati. . . To nam daje smisao i obogacuje zivot. Ja ne mislim da glavnicilj naseg postojanja treba da bude poboljsanje uslova zivota. Nas glavnicilj treba da bude — znanje.

Ajdacic: I tako se covek pita i gradi svoju sliku sveta od davnina.

Hercberg: Da. Ja ne mogu da verujem da nauka postoji samo hiljaduili nekoliko hiljada godina. Covek je mnogo ranije pokusavao da se zastitiod razornih sila Prirode, od divljih zivotinja. I tako je ucio i otkrivao, a iostavljao trag o tome. Mislim na crteze po zidovima pecina u Francuskoj, uAltamiri, Spaniji i drugde, koji su nacrtani pre vise od deset hiljada godina.Ti ljudi su videli, uocili nesto sto su svojim crtezima hteli da sacuvaju, datraje. Nesto sto uopste nije bilo vazno za samo bitisanje. I uspeli su u tome.Secam se reci poznatog holandskog fizicara, profesora Kazimira, koga samnedavno sreo, koji tvrdi da civilizacija nije nastala onda kada je covekpronasao i usavrsio svoja orudja i alatke, vec kada je te alatke poceo daukrasava ornamentima, slikama. Drugim recima, kultura u svim svojim as-pektima mogla bi nekome da izgleda nepotrebnom, ali mi dobro znamo daje ona izvanredno znacajna.

Ajdacic: Vi se, profesore, skoro sezdeset godina bavite atomskom i molekul-skom spektroskopijom. Rad u toj oblasti doneo vam je Nobelovu nagradu.Napisali ste cetiri knjige o molekulskim spektrima koji se smatraju najvecimdosegom u naucnoj literaturi o spektroskopiji. Kako ste, pisuci ova dela, os-etili lepotu nauke, njen estetski sadrzaj?

Hercberg: Taj se sadrzaj pri proucavanju molekulskih spektara javlja zbogtoga sto ti spektri poseduju izvesne pravilnosti, koje su, za moje oko, di-vne. . . Vidite seriju spektralnih linija koje idu do neke granice, i pitate sezbog cega je to tako. A kada to shvatite — osecate veliko zadovoljstvo.Linije u spektru su poredjane pravilnim redom, osim ako ne postoje nekezabrane. Pa i tada, i u tome, ima neke lepote, jer uvek postoji neki razlogkoji mozemo da otkrijemo. . . I tako od jedne stvari ka drugoj, od jednelepote do druge.

Ajdacic: Pa ipak je tesko ubediti one koji se ne bave naukom, ili je nevole, da je znacajna jedna linija medju milionima drugih, jedno novo saz-nanje prema riznici nasih znanja. Jednom reci, tesko ih je ubediti u znacajosnovnog istrazivanja u nauci u odnosu na primenu postojecih znanja uprakticne svrhe.

157

Hercberg: Da, zaista je tesko neukom coveku objasniti znacaj jedne spek-tralne linije i potrebe za osnovnim istrazivanjem. Ili on mora da pokusa danesto od toga shvati, ili ga mi moramo nauciti da to nesto znaci. Ja nisamprotiv koriscenja nauke za napredak drustva. Ali mi treba da se bavimonaukom i kad za drustvo ne bi bilo nekih koristi od toga. Stalno treba da sebavimo naukom, kao sto pesnici stalno pisu pesme, pa cak i ako za to nisunagradjeni ili ako im to ne donosi ikakvo poboljsanje polozaja u drustvu.

Ajdacic: Za naucnika tu nema dileme. On intuitivno oseca, a i iz iskustvazna da je ostvarivanje drustvenih ciljeva sadrzano u svakom traganju zaistinom.

Hercberg: Da! Ali ti ciljevi nikako ne bi smeli da budu primarni. U vezi stim, ja se u potpunosti slazem sa Jakobijem, slavnim matematicarem proslogveka, koji je rekao:

Osnovni cilj nauke je da uzvisi ljudski duh”

158