- � .-,---- - � � . �.- � - � --- ,-----: ,- ,�- - --- � �---.-'- -- �- - -- .-- �- -- ---- ' � II, , __ _ _ _ lj _ _ _._ _ __ _ _ '-

Ža "MEDICIN�KtJ KNJIGU"

Rukovodilac Izdavačkog OOUR�a: Milutin Gavrilović

Direktor i odg·ovorni urednik: Petar Janković

Glavni urednik: Mile Medić

Urednik knjige: Aleksandar Ristić

Za "JEDINSTVO"

Glavni urednik: Milenko Jevtović

Tehnički urednik: Ljiljana Jevtić

Korektori: Dobrinlw Mikašinović i Olivera Popović

Korice: Božidar Arežina-Ariš, akademski slikar

Tiraž: 1.000 primeraka

Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1982. Mata Vidakovića 24, 1 1001, Beograd, tel. (011) 458-165 Belostenčeva 3-5, 41001, Zagreb, tel. (041) 278-413

Stamparija: Minerva

Prof. dr PREDRAG KALICANIN

BIHEJVIORALNA TERAPIJA

MEDICINSKA KNJIGA • BEOGRAD-ZAGREB· JEDINSTVO • PRISTINA

1982.

RECENZENTI:

Prof. dr sci. MILAN IGNJATOVIC profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

Prof. dr sci. JOSIF VESEL profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

Ova knjiga je štampana uz finansijsku pomoć Medicinskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta

u Beogradu

Sadržaj

I. Uvod Strana

1

II. Istorijat razvoja bihejvioralne terapije .... . . .......... . ..... .. . . . .. ....... 6

III. Osnovni principi uslov ljavanja i učenja ............................... . 1. Klasično uslovljavanje . . . . ..... . .. ... " .. ........ . . . .... ... ... . .. . .. . .. .

a) Sticanje i učvrŠĆivanje uslovnog refleksa . . ............ . ... ....... .

b) Iscrpljenje i gašenje uslovnog refleksa ........ .. . ...... .... . .... ... .

c) Spontano oporavljanje uslovnog refleksa .......... ..... . . ..... .. . . . . d) Generalizacij"i.t draži ......... . ................ ........... . : .. . . .... . e) Generalizacija reakcije . . ........ ............ ..... . ................. .

f) Uslovna inhibicija ... .... . . .. .... ........ . . . . ..... ... ........ . .. .... .

g) Diskriminacij a draži ........... . ......... .. . ..... . ..... . . ..... .. . .. . h) Uslovljavanje višeg reda . .. . ... ....... .. . . .. . . . . .. . .. .. ... .. . . .. .. . .

2. Operantno uslovljavanje . . ..... .... ....... ... .............. . ........... . a) Uslovljavanje (učenje) putem nagrađivanja ....... , ...... ..... ... ... .

b) Uslovljavanje (učenje) putem prekidanja delovanja bolne bezusl'Ovne draži . .. . ... ........ . ...... .... ' . ....... . ..... . .

c) Uslovljavanje (učenje) putem izbegavanja delovanj,a bolne bezuslovne draži ............ ......... ... . . .. , .. .

d) "Sujeverno" ponašanje .... ....... . .................... ... : ..... . ... . e) Uslovljavanje (učenje) putem 'Oblikovanja ...... ... .... .. . . ...... . . .

3. Učenje putem imitacije modela . . ... " . ..... " . ......... . . .. " ... ..... .. .

13 13 14 14 14 14 15 15 15 16

16 19

19

20 20 21

21

Strana 4. Osvrt na osnovne principe uslovljavanja i učenja . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 22

a) Razlike i sličnosti između klasičnog i operantnog uslovljavanja . . . . . . 22 b) Proces potkrepljenja . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 23 c) Proces gašenj a . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 29

IV. Psihički poremećaji u svetlosti teorija učenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

V. Osnovna načela bihejvioralne terapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

VI. Metode bihejvioralne terapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

1. Sistematska desenzitizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 61

2. Lečenje samopotvrđivanj€lll1 i jačanjem samopouzdanja (assertive training) 68

3. Učenje po uzoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

4. Lečenje putem preplavljivanja stimulusima koji izazivaju strah ("Flooding" terapija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

5. Negativn:a praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

6. Averzi�l,{terapija . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 .' .v"\. .. t<;·� .

7.,Operantno uslovljavanje zdravih adaptivnih oblika ponašanja putem nagrađivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

8. Korišćenje bi:ofidbeka tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 9. Prikaz ostalih tehnika bihejvioralne psihoterapije

VII. Bihejvioralna terapija i tradicionalna psihoterapija

VIII. Osvrt T'<'tl'l%· ,,;, Literatura

Indeks

na kritiku bihejviomlne terapije .. .......... ................... .

83

88

99

104 1 13

BIHEJviORALNA TERAPIJA

· ,

I. Uvod

lJ proteklih nekoliko decenija uložen je veliM trud da se sa.2lllam.ja iz oblasti eksperimentalne ps[ho1iogije primene u proučavanju psihičkog ži­vota čoveka i njegovih psihiJčkih poremećaja. U tom su smislu posebno k!ol'lišćene eksper:il1.nentrulne studJi.je P!arvlova, Watsona, Thorndikea, Skin­nera, Rulla ,i drugih . Na osnovu tih stUdija građeni su principi učenja odnosno. razne teorije učenJa koje su omogućile ,bruje r,a,zumevanje pona­šamja čoveka, zdl'lavo.g i bolesnog . .ovaj rprilStup proučavanju psihičkog života naziva se bihejviorizmom. Termin bihejviorJ.zam potiče od engleske reči behavim - ponašanje. Pri tome se miSlii. na po:na'šanje u najširem smislu te rem: na ono što orgamwam čimi i na ono. što se u njemu Ddigrava.

B!.iJhejvioristi zastupaju stamJo,vište dru je čDvekovo pDnašanje posledica interakcije organizma i spoljašnje sredine. Budući da osobine organizma (nasleđene i stečene) određuju opseg mogućeg ponašanja, pristalice bihej­vioristič,kog pristupa u psihologiji i psihijatrijli isp[tuju u kojoj su meri psihijatrijski poreme6aji oblile !l1a'učenog ponašanj'a odnosno reagovanja u specifičnim situacijama spolj ašnje sredine. Svi se bihejvioristi slažu da je proces učenja važan za nastanak i održavanje psihičkih poremećaja.

Zbog toga i pokušavaju da 'Psihičke poremećaje objasne teorijama u'Čenja. Među11im, nj ihDve teOrijske formu1acije se OOIZ11kiuju, jer još uveik ne po­stoji jedna jed1n.stvenru teorij,a: učenja.

Osnovna bihejvioristiČika koncepcija o psihičkim poremećajima može se ilustrovatiEysenckovim shvatanjima neuroza. Po Eysenclw, sklonost

l BlhejYlor!)lnFl terapija 1

Jutarnji prdež, RapidSerbia, 2013.

ili osetljivost �a razvoj neuroze određena je specifičmom dimenzijom �ič­nosti koju je on naZVlao neuwticizmom. Neuroticizam bi predstavljao odre­đeni stepen emocionalne labilnosti kioji je izazvan, SlpecifiilČnom, nasleđe­nom i stečenom re aktivnošću odnosno labilnošću autonomnog nervnog sistema. Nasuprot toj dimenziji H:6nosti stoje n:eurolti:čni simptomli ili sin­dromi, koji predstavljaju obrazac nenormalnog ponašanja stečen u spe­cifičnim situacijama učenja. Prema Eysencku, razna iskustva mogu uti­cati kako na l1azvoj osobinJ8i ličnosti, u ovom slučaju na neuroticizam, tako i na formiranje i održavanje neuroUčnih simptoma i sindrQma.

Razvoj bihejviorizma proširio je osnovu za na'l1lčnu a:na'lizu ČJQivekovog psihd,čkog života, kiatO i za prevenc:i1u i lečenje psihičkih poreme6aja.

U cilju boljeg ra:�umevam:ja onog što sl,edi .treba odmah rnzgram:ičri.ti bihejviorizam kao ;pmvruc u .psiliOilogiji lOd saJvremene b!ihejVlioral!l1e t.era­pije. Bihejviorizam ne obraća pa�nju oo. subjek1li1V'ue dožiVllj,a:je, jer ne priznaje !introspekciju kalO metodu proučavanja psihičkog ?avova. Ov:a1 pravac u psi\ho1qgiiJjd poLazi ,od toga dase čovek u oomvlju i bol-eSJti može def�S'aJ1li. .j�gdrio ?0a: osno,v

u S�?g vidljivog i ?bte�tivno me,rlFvog pona�.a�

njao IZ"ov(j� gledIsta prol:z!1a211 l stav da se :pslh!J.:ckl poremecalJIi mogu leclt1 uklanjanjem i modifiJkacijom bolesnog, maladaptivnog ponašanja, kao i zamenom tog ponašanja ada:ptivnijim, zdraVlijim oblicima. Međutim, mo­derna bihejvioralna terapija nije u tom smislu bihejviol"istička. Ona se ne bavi samo modifikaoijom vidljivog ponašanja. Savremeni bihejvioralni terapeuti poklanjaju pažnju i subjektivnom doživljavanju i manifestnom ponašanju. Cilj nj!ihovog lečenja je uklanjanje i ublaž·avanje subjektivnih tegoba odnosno simptoma i suzbijanje neadekvatnih oblika ponašanja, kao i njihovo zamenjivanje putem učenjoa novim, zdraVlijim oblicima. Drugim rečima, bihejvioralnom terapijQm se ne leči samo način ponašanja već se utiče i na subjektivno doživljavanje. Ona polaZli od postavke da maladap­tivno, pogrešno, bolesno ponašanje može da bude odr,az nekih unutrašnjih faktora. Zbog toga se savremena bihejvioralna terapija svrstava među druge metode lečenja u psihijatri i na:zJiva se bihejvioralna psihoterapija.

Da bi se bolje razumela bihejvioralna terapija, treba odmah reći da je teorijska osnova ovog pravca ou psdhologiji i psihijatriji danas znato šira i da dalekQ prevazilazi granice konoepcija ii principa proizašHh iz eksperi­menata na životinjama. Mada se u svom radu rukovode principima učenja, odnosno teodjama učenja, koje je dala eksperimentalna psihologija, ·sav­remeni bihejvioralni terapeuti ne dgnorišu ni druga dostignuća psihologije i s njom povezanih disciplina. Moderna bihejvioralna terapija polazi od postavke da se teol"ijski modeli razLičitih psiholQških škola i pravaca, ko­jima se objašnjavaju psih1čki život čQveka i njegovi poremećaji, mogu koristiti za uspešniju primenu principa uč,enja. U svom istraživačkom i praktičnom radu ona se oslanja i na naučna dostignuća i praktične dopri­nose sociologije li. socioloških disciplina, kao i biologije i bioloških discipli­na, polazeći od postavke da je čorvelk je:dirnstVl8no biol:oško, ps,ihološko i so­oijalno biće i da se samo osvetljavanjem iz sv,ih ovih uglova može bolje ra:zJumeti i lečiti.

Ovaj kratak uvod je bio neophodan zbog toga što se u našoj psihijat­rijskoj sredini bihejvioralna terapija često pl"ikazuje na neobjektivan na­čin, najčešće sužavanjem .njene teorijske osnove na učenje refleksolQške škole Pavlova :i svođenjem praktičnog rada na pl'limenu rezultata eksperi­menata na životinjama u lečanju psihijatrijskih bolesnika. Ova neobjek-

2

tivna o��na �:ihej�iora�ne te�apije, uz �esto ispoljavanje omalovažavanja i netrpeIJo.vos.tl, PIlOlZ];aiZl dobri11U delom IZ n�po:zJl1:!aJVanj;a ili nedovoljnog po­znavanja njene teorijske osnove kao đ. praktičnih dostignuća u lečenju psihičkih poremećaja.

P.osle pedesetih i šezdesetih godina ovog stoleća počele su da jenja­vaju žestoke prepirke između prd.sta1ica ortodoksno-analitičkog i neoana­littčkog pravca, s j,edne, i pristalica bihejvioralne terapije, s druge strane. U mirrnijoj :atmosferi počelo se sa>gle:davraltli da ISU hroljne razltiike na kojima se ranije vatreno insistiralQ v,iše formalne nego suštinske prd.rode. To je dovelQ do približavanja stavo,va i preĆIutnog uzajamnog prd.hvata.nja i ugrađivanja ranije mtpadanih koncepcij-a u sopstvenu teorijsku osnovu i praktičan rad. Taj se proces i dalje nastavlja. U našoj psihijatrijskoj sre­dini, na žalost, takvih dijaloga nije bilo zbog relativno jake psihodinamske orijentacije i nerazvijene bihejvioralne terapije. Međutim, i naša psihi­jatrija je prećutno prihvatila rezultate .pribl'ižavanja ovih različitih škola i pravaca. I mi primenjujemo u svom radu - u terrupijskoj zajednici, veli­kim i malim grupama, u socioterapiji i radnoj terapiji, kao ii u razLičitim vidovima površd.nske i kratke analitički orijentisane psihoterapije, mnoge postavke i tehnike kojima se služe ,i bihejvioralni te:rapeuti. U kojoj meri to činimo često nismo dovoljno svesni.

Kad sam se 1977. godine prihvatio zadatka da, lekarima na spec,ijali­zaciji iz neurologije i psihijatr1je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, govorim o bihejvioralnoj terapij'i, bilo mi je jasno da sam preuzeo tešku obavezu. Do tada se bihejvioralna terapija nije nalazila II programima edukacije naših neuropsihija'tara. Teškoće su proizlazile i iz toga što su za ova izlaganja bila predviđena samci ,Čet:i.ri časa. Može se s pravom tvrditi da je i 'taj broj časova odraJžaJVoo stav naše psiJhij8itrije prema ovom obliku lečenja. Zadatak je bio otežan li. time što su slušaoci, u toku svog specija­lističkog staža, već bili prihvati1i određena gledišta o razvoju psihičkih poremećaja i o mogućnostima njihovog lečenja. Zhog toga su se mogli očekivati svesni ili nesvesni otpod kad je u pitanju jedna, bar .u izvesnom smislu, drugačija orijentacija u dijagnostičkom i terapijskom pristupu.

Iz napred navedenih razloga preuzeo sam obav,ezu da svoja predava­nja o bihejvioralnoj terapiji napišem i ona su izdata u obUku skripata 1978. godine. Skripta su bila opsežnija od onog što je usmeno izloženo. Učinio sam to da bih bolje objasnio osnovne principe na kojima počiva bihejvioraU.na 'te.mpij,a i da bih pniJkazao br.ojrne tehnike knjima: se ona služi, kao i indikacije za ,njihovu primenu. BillO mi je jasno da će neka tvrđenja i postaVke u tom tekstu delovati i kao mala provokacija. Zeleo sam da one pobude na razmišljanje. Insistirao sam, međutim, da č,italac pre zauzimanja konačnog stava. o bliohejvioralnoj teralPiji -kritJLčki analizira i osmotri rad u našim psihijatl"ijskim ustanovama, apstrahujući pri tome deklarisanu teorijsku orijentaciju pojedinih dijagnostičkih ·i terapijskih procedura koje se u njima primenjuju. Ta skl'lipta sam kasnije ,dopunio i pripremio za štampu.

Psihijatrija je veoma mlada kao stručna i naučna disciplina, aU se poslednjdh decenijia sve brže ralZvij.a:. RalZne škole ,i pravci davale SU i daju svoje doprinose i svoj pečat tom razvoju. Otkriv·ene su i naučno potvrđene brojne činjenice koje sve jasnije osvetljavaju etiologiju i patogenezu psi­hičkih poremećaja, kao ci. mogućnosti sprečavanja njihovog nastanka i mo­gućnosti njihqvQ'g lečenja. listaknut je, !.istovremeno, i veliki broj hiportez.a

3

..

koje zahtevaju dalja istraživanja i proveru. Može se tvrditi da će razvoj psihijatrij,e u godinama koje dolaze biti još brži i da će osvet1iti brojna, još nerazjašnjena pitanja.

Na sadašnjem nivou razvoj-a ove najmla,đe medicinske grane, psihija­tar ima dve mogućnosti izbora: da sa entuzijazmom, i samim tim pomalo nekritički, prihvata hipoteze pojedinih škola i pravaca i gledišta koja iz tih hipoteza pro'izlaze (uz obavezu da ta gledišta revidira kad se suoči sa suprotnim naučno potvrđenim činjenicama), ili da se sa izvesnom dozom skepse .odnosi prema svemu što još nije naučm dokazano i da eklektički prihvata sam.o ono što je pTovereno ka.o naučna istina (bez obzira na rta iz k.oje škQle i pravca to dolazno). I jedno i drugo 'Opredeljenje ima sv:oju dobru stranu, aJi istovremenJo krije i određene opasu:wsti koje treba poz­navati. Bez entuzijazma, pa 'i precenjenih ideja k.oje taj entuzijazam ne­minovno prate, nema ni u nauci kretanja napred. Međutim, treba se ču­vati <la taj entuzijazam ne dovede .do dogmatslcih stav.ova, nepriznavanja i negiranja sVega što je izv·an kruga tih ideja. S druge strane, i izvesna dQza �keps�i;.d'e neophodna svakoj nauci, jer obezbeđuje brže kretanje ka naUGhdj"isD1ni, .spreca,\naaući duga lutaiD.j1a po stranputicama, koja su čes.to izazvana pogrešnim pretpostavkama. Treba se čuvati, međutim, da se ta skepsa preterano ne razvije li da ne zaustavi svako napredovanje na tom putu.

Imajući u vidu napred izneseno, m:išljenja sam da se mDgu zauzeti i 'Odgovarajući stavovi prema savremenDj hihejvioraln.oj terapiji. Ona se može sa entuzija!Zmom prihv.atlti i dobl1o hi bilo da to uČline oni koji će se njom pretežno baviti u svojoj prak:JSi. Entuzijazam terapeuta, uz tera­pijsku metodu ikoju primenjuje, daje veće efekte neg.o sama metoda le­čenja. Ovi nespecifični pozitivni terapijski efekti danas su d.obro provereni i dokazani. S druge strane, rl!z OViOg ,naJČliJna lečenjla, koji se sastoji .jz bihej­viloraUne analrl.ze Iibl'lOjnih rtierapijiSlcih tehnika, mogu se strogim kritd:člkim stav.om izdvojiti samo naučno :potvrđene činjenice, kao ono što obogaćuje naša saznanja .o razvoju psihičkih poremecaja i o m.ogućnostima njihovog lečenja. Prema tome, .oba stava prema bihejV'ioralnoj terapiji, uz napred istaknutu opreznost da ne dođe do preterivanja, podjednako su .opravdana. Bihejvioralna terapija se, medutim, ;ne može i ne sme negirati, jer je, u relativno kratkom vremenslwm razd.oblju, pored terapijskih rezultata dala i brojne dopr,inose koji su jasnij,e osvetHli eti.ologiju i patogenezu psihič­kih poremećaja, kao i činioce koji utiču na njihDv tok i ishod. Bez obz,ira na to k.ojoj teorijskoj orijentaciji odn.osno psihijatrijskoj šk.oli pripadao, psihijatar će među osnovnim principima i doprin.osima bihejvioralne ana­lize i terapije, naći mnogo .od onDga što može da obogati njegova teorijska saznanja � da ga .osposobi za još uspešniji praktičan rad.

Od 1978. gDdine počelo je da se razvija življe interesovanje i u našoj psihijatriji za bihejviora1nu terapiju. Te ,godine održan je na AvaiJ.i i prvi seminar posvećen ovom obliku lečenja. Bihejvi.oralna terapija je sada do­bila nešto više časova na lk.urseV'ima za specijalizante iz neurOipsihijatrije, kao i na poslediplomskim s:tudđ:jama iz psthot&apije Illa Medicinskom fa­kultetu u BeogradU. Povećao se i broj radova 'koji prikazuju primenu bihejvioralnih tehnika u Ječenju raznih psihičkih p.oremećaja, i ti su ra­dovi sve više zastupljeni i na stručnim i naučnim sastancima posvećenim psihOlterapiji. S .obzirom na ranije ne-prihvatanje i ispoljavani otpor prema

4

b'ihejv10raln.oj t&apiji, malD je k.o mogaD da .očE!!kruje da će se ovaikav pre­oikret, u t�o kratkom 'Vremenu, odigrati u našoj sredini.

Najzad, u cilju b.oljeg i p.otpunijeg spora21umevanja sa či!taoGem, smat­rao sam da treba da kažem da ne spadam u vatrene i isključive pobornike bihejvioralne ter.apije, mada sam pojedJiJne njene teh.l1!iJke primen.jivaJO to­�om vd.še godina u psih'ijatrij\Sllroj bDln:ici, u medidnsko-pedagoš[{.om sarve-1Jovalištu i u dJi.iSpanzerskoj pl1aksi. Lpak, nije mi nedosrtaja!la potrebna d.oza entumjalZma da naplišem oV!aj tekst ID ovom obJltku ps:i:holterapije. Nadam se daće lOva mo:nografli.ja podstaIĆ'i na 'brži razvoj b'ihejf\7iOit'alne terapije 'll nas i da će doprineti da se vi:še koriste njene mOtguĆ!nosti.

Doik sam ov.o pisao čuo sam i neke, uglaVlnom dobronameme primed­be, da bi mo:no.grafija o b:i:hejvioralnoj terapiji blila bolja kada bi je napa­sao nek!D ko je posebno ed:ukDvam uilIlosiranstvu '(jer ikod nas još ne posto­je usi10vi za 'QlVaj vid edukacije) i ko se duže Vlr-emena 1sikJljučivo ili pretež­no bavio ovom metodom lečenja P.otpuno se slažem sa K)lvimprimedbama. Nije mi poznato da li danas neko u našoj zemlji ispunjava ova dva kriteri­juma. Međutim, alko taikvih psih!ijatara za sada Inema, 'Uveren sam daće ih u ,godinama koje dolaze biti. Sa siJgUl'InOŠ,ĆU 'se može očeikivaltJi. da će .oni dati bolje i, pr,e svega, sa više entuzijazma [l8Jpi8aJne mQinografi�� o bi?ej­

vi.or.a:lnoj terapiji. Autor se nada da će do tada li OV,8J monograflJa kOlI'lSnO

poslužiti.

II. Istorijat razvoja bihejvioralne terapije

. �i?ejyd:?;alna "terap i,j,a je,istovyreme?,o� i, star1 i �,ovi .oMik lečenja.

BIheJvI0I1lstwka pSloologlJ a kao naucna dIlSclpl1111a postoJ'! tek nešto više od st� godQnCl;, d?k su tehn1k� za m?d�aciju pon�anja stare koldiko i ljud­SkI rod. LjudI

ysu?d dayn�na kO:l'stIl1 'l nag�ade �:kazne u cilju menjanja i

kontrole ponasanja po�edlnaca 19rrupa. PI11menJlvane su i dlt'uge tehnike da bi se su zbilo nepoželjno d postiglo poželjno ponašanje. Pomenućemo sa�? dva od, ,bezbroj p�imera da b:ismo ilustrovali ovo tvrđenje. U spisima Plm'lJa StarIjeg nalazlmo da su Rimljani koristili ave,rzivne metode u l�nj�a1koholičara. PJ:'imenj ivano je f iziJČik:o i socij'alno ka�javanje li. sta·. vlJan Je pauk u čašu sa v.inom. J:ohan Reil je početkom devetnaestog veka po��ša�a:�, �a leči ��šku :m�lan:holiju �1r�1e što je :k!od torpidnih pacijenaita, m:lilcnaJu<!l ah skablJesom, 'l.ZaZlVao pOJacanu motornu aktivnost.

.Poč,etke ?ihejvioral�e , ter,apije treba, pre svega, tražiti. u eksperimen­talnim raaov'lma neumf1Z1ologa ruske \Škole .i amer1člke ekspelI'imentalne psihologij e.

Može se reću' da istorija bihejvli.orističike pSihologije kao naučne dis­cipliJne počimje radovima I. M. Sečeneva (1829-1904). Sečenev je bio ube­đen da postoj,i ,čista fiziološka osnova psihiJČIke alktiV1l1:OSti, pa je polkušavao da je otkrije i objflJSni svo:j!im ,elkspell'limen1Jima. Gla:V1l1i predmet njegovog proučavanja bile su ra'zlike između voljnog i nevoljnog ponašanja. Seče-

6

nev je izrazio sumnju u tada vladajuće mišljenje da su samo neke proste radnje nevoljne, to jest refleksne (kao što je to na primer treptanje očnih kapaka u.s�ed j alke svetlosti i ipovJflJčenj e ekstr,emLtelta na deQovanj e boLne draži), 'a da su sve dl'Uge složenije radnje voljne, to j.est .produkt .psihe, On je 'istaikflJo tvrđenjoe da su ,,'Sve Ž'i.votiJnjlSike i ljud>S'ke radnje u \Svojoj sušiini refleksne. . . da se čak i na najveća čovelkova umetnička i inteleiktuailna dost1gnuća može gledaIti kao illa alsocijacije ... i'zvedene putem serd:je koit1-takaIta između koit1lsekutivnih reflelklSa" (1863). Sečen.ev je izneo miš1jenje da je dete ogra'l1đ.čem.o u 'svoji\1n refleiklSJnim moojama zbog nerazvijem.os,ti nerVil1log sistema. Zbog nedovoJjno il'azvđ.jenih procesa inhibieij.e, usled te nerazVlijenosti nervnog sistema, kod deteta se javlja asocijacija stimulusa i asociJjacija reflJgovanja, to jest tendencli:JflJ da se stimulusi dovOlljmo ne drskriminišu i da se reag;U'je ceiliilm. tellom. Kasndje, 'razvojem nervnog sis­tema i razvojem sposobnosti inhiJbiClije, javljali bi se spec.inČll1ii vidovi rea­govanj,a na određene stimuluse. Prema Sečenevu, nepoželjno, to jest ab­normailino ponašamj.e, javlja se u slučaj€lV'ima kad se asoci1acije .pogreŠll1o stvaraju i kad su one ko:nfuZ'l1e i ne'adelkva1me. Treha rećđ. da Sečeit1ev nije prepoznao fem.omem. uslovljavanaa. Međutim, ovi su radovi podstakli nje­govog učenika Pavlova da nastaVIi pmučavanja u ovom pravcu. . I. P. Pavlov (1849-1936) bavio ISe u početku proučavflJnjem fizioilogije varenja i dobio je za ta prowčaJVanja NOIbelovu n:algl1'oou 1904. ,godine. Ne­kolilko godina !pre toga on Je započeo s,tu:d'ije UJSl<oviljavanja. Pavlov je ot­

krio da pas luči saliViU i pre nego što okusi i vidi hranu (.bezuslovna draž), čilm. ČIUJe korake osobe koja ga 'hrom (U1s10Vltla dra'Ž). Ovu reakdj.u ll1azvao je UiSlovnim reflekJsom. To je već bl0 prim& lkilasi!čnog uslovljavanja. Eiks­peI'l1menta1ni -r,adovi Pavlova li. njegovih iSaradn:ika OIlnOtgu�iJi su utvrđiva­nje .i .:liormulisaIl1je miza zakonitosti koje u OVOllU proc-esu kllalSi\ČlI1og usl0,v­lj,a'Vanja vladaju. T�o se dOŠllo do saznanja k�o se uspostaVlja i učvrš­ćuje uslO'Vit1i :refleks i kalko doiLazi do njegovog iscrpljiva:nja i gašenja. Upo­znati su fenomeni usl,ovme i1nhd!biclđe;i spoit1\talI1og orpoil:'avljanja, to jest ob­navljanja ugašenog usLovnog refleksa, kao oi fenomen generalizacije stimu­lusa i generalizacije reagovaIl1ja. Zatim su otkrdveni diskriminad:ja draži kao ti. uslovljavanje v:išeg reda. Na <osnovu ovih ispitivanja, Pav[ov je do­šao do zaključka da su ulSloVltli (!'e:llle!klsd najtipičniji oblilik aMhnnosti moz,ga i osnovni princip njegove ;s}.ožene i raznoobrazll1e delatnosti. on je, takođe, istakao tvrđenje da je nervni silSltem, [mo lS,trulklt'\,llra ob;razoValna u dugom procesu eVOllucije žd.vih bi('!:a, nJosiJlac furn.lkcije r,egtUlac!i:je .odnosa organi27ITla sa spoljašnjom sredinom i glaVll1i r,�latQr ull1utra'Šil1. je srediJne.

Pavlov je uočio da ISe eksperimemltalne ži:vo01liJnje razlikuju u SJtudijama uslovijalVanja, pa ih je kJlasi.filkovoo !pIreIDa iIl!j:iJhovom tiIpu reagovanja. U emsperdmenta1nim studijama ikoje \su ima[e za cilj da suze opseg gen&a1i­zacije draži d. izolŠtre 'njihovu diJslkirimilnaciju, to jest da poveĆtaju sposob­

nost ra:zmmv.a:nja s1iČln�h draži, Pavlov i saraidJnici iStU uo'čdli da u ,izvesnih životinja dolazi do

".sloma u .ponJaSanju" . Eiksperimenti su izvođell1i na taj

način što je pflJS u početku UISđ'Ovljavan da luči sa:livu ll1a pokazivap.je kruga i elipse. U kalSil1ijim procedrura:mflJ U1Slo'VljaV1anja port:ik\l'epJjenje u vndu bez­uslovne draži, to jest h'I'ane, pratilo je SflJffiO pakazivarnje kruga.>PO!sle iz­vesnog vremena životinja više nije l'Ie.agovala sa1iv,adjom na pokazivHnje elipse, j& je �azvlijena d.islkriminacija stilmuiLusa.U rnalSitavku {)IVih ekspeTi­menata, psu su prezentir.ane dra:Ž'iikoje su po ,ob1iJku bile illmeđu kruga i elipse li, u to\kutih procedura, ikad životinja :nije mogla više da razlikuje

7

usloVflu draž 'Od neutralne draži dolaZli1o je do 'SIIOl1na u pOlIlašcunju. p.as j e postaj:ao uzmemLren i u ,taikvom sta:nj'll IglUbiJO je ranije stečeJl1'll sposobJl1ost diskll:'iminacijoe stimulusa. Ove promene u pOillašcunjU eksperimentalnih ži­votin}a nazvane su "eksperd.mentaJ:l1Jom lIleurozom" . Sledeća istra0wcunj a su pokazala da se slični poremećaji u .pOilla:ŠOOjU mogu izazvarti fiziča{im stresom, ikJorišćenjem intell1zi'Vl1'ih IStimulUISa, povećavanjem vremenskog intervala između delovanja usloVIIle ,draži !klalO sigJnala (pokazivanje kruga iH zvu!k zvona) i 'bezus1ovne :dra:Ž1i (dava:nje hra:ne) i sta1nom iz,menom pot­

kr�pljenih [ nepotkrepljeltl.1th Istimulusa. Eilmperimentalna neuroza u živo­tinj a podstakla je mnog,e istra:Žlivače lIla dalj a is tr aŽJi:vanja, j.eil' su u njoj videli model ikJojim bi se mogao obja;sn1ti razvoj psihičkih ;poremećaja u čoveka. Iz ovih su 'istraživanj a proizaš1i i brojni suviše uproš6eni i pog­rešni zaključci, pa je i sam Pavlov bio primQran da kri.tikuje svoje sled­beltl.iJke, koji su sve pokušavali da obj asne ,uslovnim reflekJsia.na. Ovde uz­gred recimo još i to da je Pavlov priznavao subj ektivni svet, to jest sub­jek'tivoo dož�vljavanje, i da j,e iJSticalO da je "taj svet naša prva reawnost s kojom se s�pećemo".

OtpJ.'ilik€l u iiSto vreme kad j e PalVlov počeo intenzivnije da se bavi studiranjem klasičnog uslovlj.avanja, J. B. Watson (1878-1958) je odbra­nio doktorsku disertaciju o učenju pacova u problem�kutijama . U toj svo­joj diiSertaciji Oill je postavio pliJta:nje zašto se i ljud�o pOlIlašcunj e ne bi ispitivalo Illa ovaj objektivan naiČiIl1. LstovremeJl1o Wa:tson je izxazio mišlje­nje da se ponašanj,e uči kla:sIi.!ČIl1im uslovljavanjem. Po njegovom mh§ljenju, čovek se rađa sa izveS'Thi.m .prostim reflektshma :k!oji se mogu opse<rvixaJti odmah po rođeltl.j u. To je IlljegoVl() celollmpno bihejviorističko Illasleđe. Me­đutim, tokom raz'vlOja i života om se postepeno uči da reaguje i na udruže­ne stimuluse i sve složenijim ll'eagO'Van;jem. Po Watsonu, te složenij e rad­nj.e, Illa primeJ.', hodanje, sastoje se iz sel'lije međuso1::mo povezanih us1ovno­-reflekisnih pokreta, ;p;ri čemu sva:'ki pokret služi kao uSlloVlIli siimulus za pok'l'et koji sledi. Lnlicijalni stimUllUIs može da ,bude pogled :na određeno mesto. Po Watsonu iS'ilo Ise dešaV!a d. sa mte,leiktualnJi.m raidnj ama i emocio­nalrnim reakcij ama, kao što su isrtTaJh , hes, ljubav itd. Srve se one mogu us'" loviti prethQdno neutralnim istimulusima uJlmliJko se u procesu uslovljava­nja ti stimulusi sparuju sa bezus10vn;im koj,i izazivaju takvu reakciju.

Po�nat j,e e'ksper.iment k.O!ji su �v,eli Watson i Rosal ie RaYlIle:r (1920) sa devetomesečnim deteItom Allbel'lt()lffi, ikoje je od rođelllja odgajano u boJ.­nid, pošto mu je majika bila negovatelji:ca. Mali .AJ1bert j e boo zdralVlO dete i ispoljavao je pre eksperimenta pozitivne emocionalJne reakcije prema zecu. Watson i Raynel' su iz'veli seriju U'slov!ljavanja da bi izazvali strah od zeca. U tim eksperimenfima dete je bilo izlag.ano jakom 21vruku gOlIlga kad ,god bi zec bio približavcun. P,os[e Irrwa takviih poo'alVljalllj a, dete je po­čelo da plače i da ispoljava strah od zeca ,i bez ove jake zvučne (bezuslov­ne) draži. Kasnije je došlo do generalizacije draži, pa se javio strah i 'Od mačke, miša i drugih životinja, ka'O i 'Od krznen:ih predmeta.

Na osnovu ovih eksperimenata lklas.i.Cnog 'uslO'Vljavalllja građene su teOO,'ije učelllj:a Uroje \Se sve zasnivaju na principu dodira ili as'Ocijac!i.je usJ.o­vne i beziUslovne draži.. Po QiVim teorijama draž dovodi do reakcije hez obzira na to da li postoji potkrepljenje ili nagrada za tu reakciju.

Eksperimentalne studije ope;rcuntInOlg ili -iJnstrumentalno,g po:naiŠcunja diOprinele su, takođe, ;razvodu ibihejVJiorallne terapije. Ovde posebna zasluga pripada Thorndikeu, RuHu i Skinneru.

8

E. L. Thoc.n.dike (1874-1949) je iekspe1'1mentisaJo sa ma6kom lU kavezu. na kojem su bila vrata koja su se mogla otvoriti povlačenjem kanapa. Izvan kaveza lIl!alazio se komad il'ibe. PQsle više neuspeŠlIlih pokušaja da izađe !iz kaveza, mačka bi slučajllllO :p0vUlkla ikcunap i ohnQr:iJla vIrata, :pa je­taiko daJ azil a do nagrade (T'1be) i izbergavala bi ka:znlU (kavez) . Thomdi!ke j e' primetio da je u sledećim eksperimentima mačka . za kraće vreme rešava­la problem, kao da je neš,to nauJčHa, mada su se i dalje jcwljali neadeikvat-­ni i be2luspešni pokušaji. Na oB!l1!ovu ove ekiSpeI'imentaliI1e procedure, koj u­je Jl1azrvillo ilIls'trumentalno UlsloiVlja,v:anje (jier OIdređerno reag,ovwnje s,luži kao inBtrumeltl.t da bi se došl'O do nagrade OdlllOSIllO da bi se izbegla kazna)" 'Dhorndvke (1898) je formuUsao tzv. "za'kon efekta" , to jest učem:je "putem slepdh pokušaja i slučajll1Qlg uspeha".

C. L. Hull (1884-1 952) je dao svoj doprinos pro!Učavcunju instrumen-­taloog uslovljavanja. O:n je MZl'adio prill1ciJpe p@i>ti'V'nog i megativnog pot­krepljenja. P,ored tzv. "primarnih

" potkrepljivaiČa koji se odnOISe lIla os-­

novne magonske potrebe, a među koje se kao :ne.g.at1JvJl1ri potkxepljirvač u:�ra­j a i bol HuH ;razrađuje i učenje {) selk.undaJImiiJm iJi uslov:nim por\:ikr<eplJlva-­čima. To su preth'Odno neultraIni sti:mulU!si koji dobij aju svojstva PO!l:iJttv­nih ili negatilvnih pollkrepljwača udruživanjem sa primarnim potkrerplji-­V:alč'ilma. Tako, na primer, ako se j,eda:n neutralni 'Stimurus udruž�je .vi��­puta sa primarnim, kao što je bol koji dovodi do straha, strah će �e JavlJ atI l u pr['SUstvu samo ove prethodno neutralne draŽ'i. Zbog toga će l OIIla sama dovoditi do reaikc'ija Ikojdma se prelkida ili i2Jbegava delovanje 11;e draži.

Razrađujući 'instmmentalno uslovljavanje, Skinner (1939) j,e uočio da sV18:ka reakcija organizma izOO'iva :neke posledice u sredini. Te posledice mogu h1ti velike i značajne za 'Organizam Hi male i be21načajne. One mogu da potkvepljuju ponašcunje koje ih j e iJzazvalo, lčime se javlja veća vero­vatnoća da ,će se to ponašanje ponoviti ru budućnosti (direktno i indi­vektno nagrađivcunje) . Druga jie moguć:nos,t da li:zaZlvane posledice suzbijaju dato ponašanje (direikJtno li ,�ndi\t'elkltno ikaJžll1javcunje) . . Najzad, posledice mo­gu h'iti neultraliI1e u <odIl1osu na 'PonaJŠcunje, to jest 'One ni,ti POdS:U!i� Illiiti suz­bijaju po:našanje koje }h j,e il1:azvalo, pa se 2Jbog tOIg�a to ponasarn:Je vreme­nom iscrpljuje d gasi. Skinner je došao do zalključka d� .�spi1liyanje ;felka�a ovih pos[edica po:na:šcunj:a m'Otle da bude iJnteresaJntmJe lOd proucarvall1J a 'kJasičn:og u:slov.Ijavanja. On j,e iIl1stl1umenJta1no uslovlj avan'jle . nazvao

.ope­

rantInim uslovljavanjem baš 'zbog toga što određen'O pOillašanJe or.gam�ma �koje je de1atno u odll1osu na oikoUnu) \Svojim pos1edicaa.na određuje da li će se u budućnosti ,to pona'Ša:nje i daiIje poJavljivaJti. SkiLnne[' je povuka'O ra:zgra:ni�elllje između kila;sičmog Hi Il'espodentnog uslOlVljava;nj a s; j edne i instrumentalnog ili operantn'Og uslovlj�vanja s druge strar:e. Or: J e. (��39� formulrisao zakone irustrumentaJnog ih opeiran1mo.g usl'OiVlJ ava:nJ a ClSt1CUĆl da je to najviši 'Obliik učenja iko.d žirvoihlrnja. Skul1Jner je dao p.'Ose�:=m d.opri­!nOS i ptVoučavcunju efekaita kO!t1timl!iII'a:nog i parcijalnog pO!1JkreplJlvcunJa na izgrađivanje i :gašenjie operantIno UlSllovlje:nrh IObllilka ponašcunja. -

I :na osnovu eksp.erimentalniih stUdij a operantInog uslovIj avanj a gira­

đene su razliloite teorije učenja koje su našle primenu u bihejvioralnoj te­

rapiji.

Veliki broj metoda i tehnika (kojima se služe bihejviorail.rni terapeuti

proistekao je iz napred lIlavooeltl.th \Sltudija klasičnog i operanItnog us1ov ..

ljavanja što će se jasno videti i iz daljeg .teksta. Međutim, ne treba zalbo-

9

raviti ni doprinose drugih autora za rani razvoj teorij'ske osnove bihejvio­�aJlne terapije . Pomenimo na ovem mestu samo dvojicu od njh.

E. C. 'Dolman (1886-1959) je u svojoj teorij i o ponašanju pridao veli­ki značaj kogniciji i zastupao s1ta:nov1šte da "čIOVeik i životinja ne odgova­il'a!ju \S,amo na s:timuluse već da deluju i u skLadu sa znanj em i cilj ewma" , (1932). Nj egovo 'Se :učenje naziva j oš i "svrsishodndm bihej viorizmom". Prema tome, po 'Doimanovom lučenju organizam ne deluj e po prostom Imo­delu "sttmulus-reakcija" . TOllma!n uvodi i kogniciju kao intervell1icrajuću varlij ablu. 'Daka, na primer, stimulus može daJ se 'percipira, ali org1all1iz1aID ne reaguj e na njega zato što takva reakcij a nij e u saglasnosti sa nj egovim cilj evima.

A. Bandura (1965) ističe da se. hDojnli s,loženi vidovi pOInaIŠanj a, a me­đu njima i govor, uče putem uzera, po modelu, nj egovim 'imitiranj em. On iznesi postavku da u ovem obliku učenja veliku ulogu igra bliski dodir, to jest asoaij acij a ekstel10cepti vn:ih stimulusa, koji po1Ji,člU ed opažanj a medela, sa njtma izs;z,YaJnim unutraršnjim stimtilusiJma (miJsli, fantazmi, osećall1j a) . To udr}l;živ,I:l.'i:ije spolj ašnjih i unl\.1lbrašnjih stimul:usa predsltavlj ai]JO bi osno­vu o:\nog " učenj a putem dmirtacij e modela.

UpoTedo sa 'Ovim eksperimentalnim studijama kllalsičnog i operamJ1mog uslavlj aVall1j a, 'll dvadesetiJm i tride:selt:im godinama ovog stoleća, j avlj aju se i prvi poklušaji da se teorlij e Ulslwlj avaJnj a i učenj a pl1imene d. 'll leče­nju rpoj edtnih psihij atrij skih poremećaj:a. Bili ISU to u početku poj ediJnaČlni slučajevi. Tako, na primer, Mary Cover Jlone:s (1924) pI1imenjuj e metod kontrauslovlj ava:nja ili recirproane iJnhibicij,e odnosno siJstematske desem.­zittzacije 'll po\l.mšaju da dVlOrgiocHšnj eg dečaka Pertera Qslobodi s,traha od zeca. Zec je postepeno uv'ođem. lU p!l1ostoriju dok .se dečak zadevoljnO' igrao sa drugom decom. U rpočertJmu \Se [klOd dečaka j a:vJj ao j alkJi. strah, a:li jie om po­stepeno .slabilO. Uporedo sa slablj enj em. straha zec j e. dovođen sve bli�e i bliže. Posle č,etrdeset pete seanse dečak je oslobeđen straha i mogao je zeca da uzme u Iruke i da ga mvluj e. Ka:ntorovtilć (1934) apUlmj e bolni elek­tri'čni šok alkoholi6arima pri lmnsumiranju, mil1isanjIU i gledanju alkoholnih pića. Max (1935) primem.juj e bolne Uidalr'e elek,triJčne struj e u �ečenju bo­lesnika Isa homoseksuaLnim li. fetiJš:iJstiIčlkim ponašall1j1em. Mowrer i Mowrer (1938) leče grup:u dece sa enure:zJOlm pomoću j alke ZV1učlne dra:ŽJi koja deluj e čim počne umokra'Vamje. LaJmell'e (1942) priJmenjuj e i:rutramuskulamo eme­tin hidrohlorid da hi izazvao gađenj e i p ovraćanj e posle uz,imanj a alkohola. Na osnovu emsperimenata HaJ1da i Jailmbsena uvodi se 1948. gO'diJne terra­pij a dilsul:f)iramom koji uz a:lk1ohol daj e j alku somatsku reakciju �paiLpiia­cije, profu21no 2lnoj enj e, ,gušenj,e iI1d.) pra6enIU strahom.

K:rajem lčetrdesetih godiJna rovog Sitoleća E. J. Shohem. (1949), O. H. Mowrer (1950) i J. Dollard i N. E. Miller (1950) sistematskd pokušavaju da reformu1išu psihoa:nai!1tilčiku teoriju i prEl!kisu ko1'fis1teći se termiJniJma uče­nja. Ovi njihovi radoV1i ISna�rno ;su p:odstalkli dalji razvoj bihejrvirora1nih teh­nika i proširili su područj e It1jd.hove pirimell1e.

Prateći dalj e istorij at r,azvoja bthejvioralne terapije treba posebno :i.staćli. dopriJnose eksperimell1itaJlnih studiJja J. Wiolrpea (1947, 1948). Te su studJi.j e omogućile i2JgrEl!d.rnju baz!i.lčll1Jorg modela lo'vog lečenj a u vidu siste­matsike desenzitizacije, koji j e pxiJmenj iva:n 'll po:čertiku kod monosimpt0-matskih fobija, a kasnij e i u lečenj u drugih psihičkih poremećaja sa :izra·· ženim strahom li. aniks:iJo'zll1ošću.

10

Wolpe j e u eksperimentalnom ikave21u izlagao maičke prvo jednom zvučnom stimulusu, a zatim bol:nim elektdČll1tm udarima. MaČlke su ispo­ljavale vrlo živo reagovaJnj1e na eleiktrične šokove u vtVdu dl1ntanj a skaJka­nj a i maukanj a. ISlta reakcij a je 1..1Islovlj ena i na usTovnu ZiVUČ'D.U dr�ž. Izvo­đenj,em iJz kaveza ovo :ponašanj e se brZlo povla!Čli1o, at1i se ono izno,va j avlja­lo pri svakom novom ubacivall1ju u kavez, čaJk ii. bez delovall1j a uslo;vne i bezuslovne dra:ž:i. Ni vršemeseč\IlJo uJklall1j anj e kaveza iz PT'OSlbomiJe, dalk1e iz vidnog polj a mačke, nije gaiSHo ovu rea\kdju ISltraha. To se nij e mOlgLo plOS­tiĆJi ni vlšečas'Ov,nilim zadržavanj.em mačke u ikavezu. Na OSlUOVU ovih eks­perimenarta W01pe je utvll1dio da se realkcd.je stra:ha It'az1ikuju o d drugi:h obliika neadekvatnog pOll1aša:nj,a, jer se :ne iscrpljuju i ne gase ni umorom ni uklanj anj em potkrepljenja. Tako j e on iizvukao zaključak da je ovo

"neurotično" ponašanj e mačke trajno i ,ireverzibilno. Međutim, istovremeno WoiJ:pe je primeti.!o da može da p.otisll1e ovaj

strah u mačke ako ,izazove drugu reakc1ij u koj a je inkompatibilna s tim ponašanjem. Ma:ake, l�oje ni posle 72 časa igladovall1j a niJsu Mele da uzmu hranu kioja j e bila u kaveZIU, ipočeile su da j e uzimaju iz ruke ekspel'limelt1-tatora. Uzimanje hrane dovodilo j e do smilri!vanj:a. Međutim, neke mačke nisu Mele hranu ni iz rukle. WlOlpe j e primetio da te mačke ispolj avaju .strah i kad su izvan kaveza, u la:bioratolI'ij!i. i u s[]čnim prostorrijama. Među­tim, za svaku od nj'ih se moglo nati neko mesto gde su, ipak, primale hra­nu. Wiolpe j,e zaključilO da verova'bno ta mesta ne bude strah u tako jakom .stepem.u d a ·bi se izazvala inMbicij a hranjenj a. Postepeno su se i ove mač­ke navi!kavale da se hrane i u drugim prostorijama s1i'Čll1.ijdm Saimoj labo­mtoriji, pa su, l11ajzad, bez vidljwog ispolj avanja sltraiha, hranjene u ilaibo� ratoriji i u samom kavezu.

Dalji elksperimenti W:oilpea su pokazali da je moguće P(Yl1J0iV10 izazvaIti strah samo uslovnom drarž.i, to jest aU'dritivuim stimulusom, koji j e deloIVao na početku Uislovlj avall1ja. I love realkcije straha l11a a:uditivnd stLmulus ga­šene su (kao i Ione l11a vizuelll1e stimulQ.1lse) postepemJ1m priJbližavanjem ravu­ka za weme hranj enja .

W:olpeove eksperimenta;1ne studij e IOltkrLl.e s u principe sisltemaltske de­senzitizacij e ili recipročne itr1h1i.ibicije odnosno ,gašenj a određenog reago,va,:" nj a. SiiStematska desel11zttizacij a, rec·i!pl1o.ČIl1a iJnhiihidj a, ik!on traruslovlj ava­nje i gašenj e su termini moji definišu različite fenomene lli različiJte aspek­te istog pll'ocesa.

Ekstrapo1iraju6i zaključke iz ovih eksperimentalnih studij a na neurotič­ne poremećaj e čoveka i mogućnosti njrihovog lečenja, Wolpe (1958 i 1 959) razvija :tehnikiu sistematske desenZli:tizacije :kao Ilmrherentan i na teorij­skim 'Osnovama postaVljen terapijski :s!isltem. Može Ise reći da oIVim radom Wolpea započinj e eistema,tska rprimena ibihejvi�alne terapije na naučnoj osnovi. Inače, sam naziv bihejvioralna terapija obično se v�zuj e za ime H. J. Ey.sencka (1959). On j e .sakupio veći broj terapijskih p!J:1ocedrura različi:tih auto:ra, kJoje su se l1a,zvi1e ll1a OSOOV'U rezUJltalta eks,pedmentalnih studija, našavši da njihovu zajedničku losnov:u č�ine teo!'lije učenj a. Ey.sell1ck je iz­neo i svoje gledilŠte o razliikrum.a između bihejvi'orar1ne tempij e i drugih ob1d.ka psihoterapije. .

Wiolpe j e Isvoj rad z8!PO'čeo 'll xa.l11lim pedesetim godinama ovog sItoleća u Južnoj Africi. Nj egovi bUslkri. saradnid u tom radu bili su A. A. Lazarus i S. Rachman. ,od 2lnačaja za dalji razrvoj bi1hejviorallne terapije bilo j e i to

1 1

što su kasnije Wolpe Ji. Lazarus OIti'šli u SAD, dok se RachmaJn pri:ključio grupi psihoLoga i psihijatara na čeJru sa EysencJkom .i Shapil10m ikoja. su radili u Maudsley boJni cl u LOIlldo/l1.u. Njiihovo preme.§tanj e u ove nove sre­dine omogućilo je bržu Tazmenru .idej a sa stručnjacima tih zemalj a o teh­nikama rl. njihovim mogućim apliJkacijama.

U ov,om sažetom pregledu ralz,voj a bihejwolI'al:ne ter.apije ne smeju se zaboraviti doprinosi napred pomenute grupe ;psihologa i psihijatara iz Londona i posehno E)1Isencka i Shapiroa. Ova grupa je srediJnom stoleća učinila mnogo da se premosti jaz između la:bor.atodjsldh eksperimenata i na njima zasnovanih principa učenja i ik,uničkJo:g rada i psihote:rapijske praikse. Njima pripada za:sJ:uga Mo su ra�radili metodologiiju bihejvioral:ne definicije i Lunkctona1ne analize psihijatrijs'kili poremećaja, uz procenu :njihove težine i Itestiranje hipoteza li terapijsikom postupkiU. Sistematski poikušajrl. ove grupe da menjaju maJ.adaptiV1ThO pOIl:mšanje psihijatrijskih bolesnika u kO!Ditr.o1isanim �sperlio.nentalnim :uslovima, usme:rila su paž­nju na e!ksp1icd:�ne opetraciOlnaline definicije pojedinih psihij aitrJi.js!kih po,re­mećaj a. Ov:f.!lu osnovi emp11'ijski priJs trup klinilČlklom procenjiLvanju pokazao se ptimenfjivim u uslovima leČmlja i omogućio j e objekttivniju procenu terapijskih efeikata.

NaJzad, tr,eba istaći doprinose SikinJnera i njegovih učeniika Ferstera, Lindsleya, Azri'n:a i drugih lroji iSU dalj e razradili moguĆinos:ti prim€ine prim.cipa operan.tnog .usloIvljavanj a u 'Uretmanu p.sithJija-trijskih bOIlesnika. Njihove S!U iStuddJje pokazale da se i ponašanje teSko duševno :poremećenih osoba mož e JmOdifikovati pl'1Oc<edura:ma .i tehiniJkama z'asnova:nim na ope­rantnom uslovljavanju. Iz .ove su škole pl1<1istekli radovi l.Jindsleya i Skinnera (1954) .o tretmanu 'psihotičnih bolesnika i Ferstera i De Myera (1961) .o lečenju autistične dece. Ovde spada li rad Ayllona oi Azrina (1 968) o primeni potkrepljđ.vača !u vidu ž.e:tona na psihijatrijskim odeljenjIima (Token economy system), kao i čitav niz radova drugih autora koj i su uveli progTame operaJnmog uslovljavaJnj:a za ra'zliičite grupe psihij atl1ijsikth b.o­lesnika i u edukativne svrhe.

Ovaj kratak i.siool'ijat bihejrvi'otl.'aJm.e terapije \nije mog.ao ni izdaleka da obuhvati sve doprinose raznih škola i pravaca, kao i poj edinaca, razvoju ovog metoda lečenj a. BHo 'bi ,to. nemoguće učiniti i u daleko širem telkstu zbog b:rwg i burnog razVlOj;a tbihejvlolI'a1ne terapij e, ,naročito u po.slec1Jnjih desetak godina. Nešto od toga će moći da se sagleda ,iz prikaza poj edinih bihejvioralnih tehnika.

. 1 2

III. Osnovni principi uslovljavanja • v • l uceOJa

Kao što je 'Već rečeno, teorije učenja polaze od osnQlV1llog postulaIta da j e potencijal, odnosno opseg mogu'Ćeg pooa:šaJnja sva:ikog organizma, gene­

tički cl. Illa druge načine :predodređen, i da :famtori sredim.e igraju zna'čajnu ulogu .u izazivanju aiktuelnog ponašaJnja.

Učenje, Lnače, podrazumeva :relatiiV'J:lo sve trajinije promene u :pona­šanju koje se j avljaju kao pos[eddca doživljenih ilskustava, to jest prakse. U tom smislu učenj-e obuhv,alta veoma širdk s.pelktar ponašanja, odJnosno reagovanja, od pr.ostih uslovnili refleksa do. s[ooenog kooceptualnog po­našanja.

TemniJn u.slovljava:nje, \lroji se lroristi u scw:remenoj psihologiji, odnosi se na dve r,elativno pl10ste �kspelrimentalllle procedure po�nalte \kao : 1) klasično, respodentno ili Pavlovlj ervro uslovlj avanje i 2) operantno ili llnstrumentaln.o us'lo,vljavanje .

1. I{lasicno uslovljavanje

Ovaj model ruslovljava:nja lobuhvata one Il'ea:ikcij,e koj.e predstavljaju deo urođenog reagovanj'a mgaJnizma" a \koje se !izazivaju specifičnim

dražima.

1 3

Klasično uslovlj avanj e j e prvi put uveo i sistematski studiralO L P. Pa'Vllov (1927). Pozmato j e da j e ovaj veliki [['[uski :naučnik izazivao salivaci­ju u gladnog psa pomoću miriisa hmne, ilo jest rpriJmenom specifične bezus­lovne draži. Pavlov je ovu realkciju izazvanu :pr:Lmell1om bezUISLOVIne draži :nazvao bezuslov:nim refleksom. U svojim !eksperimentima O'n je ultvrdio da se salivacij a može izazvati ,i neutralnom draži, kao što je to, na primer, zv'uk ZV1ona. Kada zvuk ZV10na neposredno prethodi davanju hrane i ikada se Ito panovi više puta, pas počinje da 'reaguje \sallivacdjom i na udar zvoll1a bez hrane, to jest beJz bezuslovne draži. NeU!tralnu dcl'8Jž, u ovom sLučaju zvuk zvona, Pavlov je na:zvao UfslolVlnOlm draži, :a realkcij u koja se, posle prethodnog uslovlj avanj a ll1j-ome [zaziva, U!siLovnim reflelksom.

Pavlovljeva iklas�čna pIiOcedura UlSllOvlj avanj a uJspe.šno je primell1jerna i na :mnogim O:J:'iugim živim biić:Lma, 'Od pljosnatih c;rva do čoveka. Uslorvlj a­van je Isa uspehom širok spe'kta!I' reagO'va:nj a, uključujući i reakcij e koj ima upravlj a autonomni nervni sdstem, kao što ISU zll10jenj e, brziln(\ srča;nog rada, sekrecij a 'll gastroinJtesttnaWnom traktu, gađenje, povraćanj e, povla­černj e elkstr�miteta itd.

Lab'Orr'8!torijskim eksperrime:ntima ll1a Jčoveku i drugim ži'vim bićima, to jest em:p1rijskim putem, utrv;rđerne su za1mrnitOlsti ikoje vlarlaju u klasličll1'Om uslovlj avanju. Pokazalo se da neke lOd rnjih mogu da se pI'limene i na druge forme učenj a.

a) Sticanje i učvršćivanje uslovnog r·efleksa

Us�ovni refleks se stiče i poj ačava, to jest učvršćuj e poras,tom broj a sparivanj a usLovne i bezU!slovne draži.

b) Iscrpljenje i gašenje uslovnog refleksa

Kada se poveća ,broj pOll1avlj alnj,a u !koj ima se uslovna draž daj e bez bezu:slovne draži, U!sllO'V1ni refleks se li:scirpljuj e i naj zad gasi.

c) SpontanO' oporavljanje uslovnog refleksa

�ad posle igaš'enja dođe do pedoda ,odmora, uslovni refleks pokazuje Itendencd.ju spOIntalnog <oporavljall1ja, ,to j est ponovnog U!spms1tavlja:nj a. Ova tendencij a 'Oporavlj anja j e [lZra!žell1ija ikad j e gašell1je teklo kontinuirano nego u slučaj evima gde j e ono ,b'iiLo prek1daTho povremenim delovan:i em bezmslovne draži.

d) Geneiralizacija dl'až,i

Kad j edna draž, proceS()(ffi uslovlj avanj a, iS'telme sposobnosIt da izaziva jedaln određeni odgovor, onda i dll'aJŽi IsUčll1e nj 'Oj mogu da izazovu tu u:slov­nu reakciju.

U �ksperimentima na 'žliv1otinj a'l11a uočena j e tendencij a da se na slič­ne usLovne draži rreaguje na isti ili pribli:žno isti ll1ačl1n. Ovaj f·enomen naz-

1 4

van j e gell1eral1zacijlOm draži. Gell1eralilZadju draži određuju : 1) fiz!ičike osob�ne draži i 2) nj ihovo simboliJčno zll1ačenj e.

, Pas

.usl�yljen

. da luči plju,::ačiku

. ?a .z:V�v 'o:diređene frekvencij e reago­ya�e sahvaClJ om 1 na zvuik n::esto mze

. [Ir vI�e frekvencij e. Uočeno j e da

J aČlll1a uslovnog refLe!ksa vanra u zavIsnosti od s,tepena fiziJčke sHčnosti draži sa onom uslovnom draži sa kojom j e izvršeno prvobirbno IUruov­ljavanj e.

Dobar primer generalizacij e, zbog lSili:č:nog simboličnog zll1ačenj a draži obezbedile su studij e semanltič:ke :gell1eralizacije. Taiko j e, na primer Raz'� ran (1939), ispitujući :psihOigalvans:ke reaJkcije Jna verbaLne stimu1u�e ut­VJ:1dLo da 'Osoba .Imj a j e uslovlj ena da realguje na reč "surf" (z apljuslki-:anj e, talasa) , pokazuje j aču uslovnu reaikciju na reč "wave" (talas) nego na reč. "surs" iako j e ova :posledinja :f�zički :sličnij a prvobitnoj uslovno j draži.. Ovaj nalaz ukazuj e da sUČll10st značell1j a mo!Že biti vaŽillij a od fizičke s1iJč­nosti za proces generalizadj e draži. Niovije rezulta/te stUdij a semanti:čne: generalizad.j e dao j e Feather (1965).

e) Generalizacija reakcije

P,ored fenomena generalizacije draži uočeno je da postoji i generali-o zacij a odgovora odnosno reakcij e. Tako, 'na primer, ako izvođenje j edne određene uslovne realkcije nij e više moguće, origanizam na uslovnu draž reaguj e različi'tim, ali sličrnill'n ođgov,owm : pas podiže dl'IUgU nogu na us­lovnu draž, ako je noga koju j e ll1aučuo da podiže vezall1a.

f) Uslovna inhibicija

Alko se jedna uslovna draž P'Onavlj a više pUlta bez bezuslovne draži, a. uz nju se daje i j edna različita draž, onda ta dmga draž dovodi do potis­kivanj a, to j elst do ill1hiJbicij e uslovnog ref1eikJsa. Draž :koja izaz:iIva inhihici­ju naziva se uslovnim inhibitoro'l11, :a sam 'IWoces uslovnom inhi:hlicijom.

Uslovna inruibicij a se razliJkuj e od gašenj a uslovnog refleksa po tome što uslovna draž z adržava za i:zvesnO' vreme Isposoib:nost da izaziva uslovni refleks ako se [z,ostavi istovremeno d elO'vanj e usloVll1og inhihitora, to jest. delovall1je te druge draži.

Uslovna inhibicij a j e fenomen, rlmjli j e na neiki :na'čin, suprotan feno­menu generalizacije. OIn se zasniva rna sposobnosti olt'galnizma da it'azlikuj e novu draž od uslovne draži. UslOIVna iJnhii.hicij a može da se upoltr.ebi za ilS­pravljanj e preterane ,generalizacij e, to jest za selektivnij e reag:ovanj e or­ganizma.

g) Diskriminacija draž,i

Moguće j e nauč1ti životinju da Jrazlikuje sLi:čne aJi neistovetp.e draži, koj e su prethodno izazivale 1dentičnu uslovnu ,r eakcjiu, putea:n iscrpljenj a odnosno gašenj a j edne reakcije. TaJkjo, rna primer, pas koji j e pret.hodno, uslovljen da luči pljuvačku na pokazwaJnje ikruga Jili e,upse, može da se, uvežba da ove draži ,razlikuj e i da samo :na j ednu od njih reaguje saliva-

l S,

.cij om. Ak'O se jedna uslovna draž, na primer, elirpsa više puta pOll1avlja J5ez be2luslovne draži (hrane), posle izvesm.og VLt'emena dDĆi će do. gašell1j a us­.1OV1Ilog refleksa, pa pokazivanj e elilpse lIleće dalj e /izazivaJti s ail.i:vaciju.

:11) Uslovljavanje višeg reda

Dobro usposta'Vljell1 usloVIni r'efleks, može da se uslrovi ll1ovom usl,Q,v­.nom draži Li. bez prisustva bezuslovne draiŽi, alko se ana sparuje s a prvobit­nom uslovno m draži Tako, na primer, pas koji j e ruslovij en da Luči pljuvač­ku na zvuk zvona, može da se uslovi da luči ;pljuvačku i kad mu se pokaže ,crnJi. :trOiUgao, ako se ta draž više pusta ptrimeni ll1!eposredno pire zvuika z,vo­.na. Drugim rečima, zvuk ,zvona Ilmj i j e bto uslovna draž, deauj e sada, u procesu iThovog uslovlj avrunj a, !kao bezuslovna draž. Ttrougao 'preds:tavlja u :o:vom eikspel1imentu uslovm.u draž drugog reda.

,ovde treba napomenuti da Pavlov nije uspeo da tl svoj im ekspe!t'i­�me:nJtima p.a- p:sima dobij e uslovne draJži dalj e ,od Itrećeg reda. Prvobitno uspostaVljena uslovna reakcij a is c,rplj iv aiL a se i ,gasila pre nego što bi se

.poj aviLo uslovlj avanje četvrtog reda. Na osn,Qvu napred iZll1esenog može se l!alko prebpostavdJti od kakvog su

.zllačaj a diskriminacij a i generalizadj a draži, kao i uslovlj avamj,e višeg xeda, za adaptaciju živog hiJća u svojoj sred.tni. Prri to.me treba dmaJtd. na umu da s e prošlost nikad strtktmlo ne !ponavlja, pa se m.i živo biće nikad ne

.suočava s a potpuno idenUčnom sredinom. Kada ne hi bilo generalizacije ,draži i uslovljavanj a višeg reda, uslOVIlli r e:llleksi ne bi mogli uopšte da se .stvaraju izvan �abonvtodjskih !Uslova. S d:ruge stram.e, bez fenomena dis­kriminacij e dr,a�i ne bi mogle da se j avlj a:ju modifiikacij e uslovnih Il'ea!k­cij a na dražU iz okolill1e koje se, inače, stal!no menj aju, pa bi ttme bio ooe­

:mogućen proces u:speŠine adaptacije. Bezuslovnih refleksa kojli se mogu usloviti ovim klasičnim tipom us­

Jovlj 8Jvanj a ll1ema mnogo. Ova reagOlVooja OI1grunizma ,odvij aju se preko autoll1omnog :nervnog 'sistema i to su ,relati:V1no nevoljne refleik1sne radnje.

.Međutim, na kraju 'Ov,Qg kratkog ,prikaJza rkbsliiČll10g uslovlj av8Jnj a, treba posebno istaći da � p['limarne emodoll1aline reakcij e, kaJO što su, na primer,

:strah, bes i druge, mogu biti uslovlj em.e ovim tipom u:slovlj a'Vanja. Ove reakcije, ,opet, sa svoje strane, a preko lučenj.a endokr.inih žlezda, izazivaju promene u vaskularnoj 'i viscerainoj sferi, kao i u autonomnom nervno.m sistemu, zbog ,čega mogu nastati raznovrsni psihosomatski poremećaji. U

·;bome j e i značaj kJ.as.lčnog usl,Qrvlj avooj a za ra7Jume;v:anj e i lečenje bolesil1i­.ka sa psihičkim i psihosomatskim pmemećaj ima.

:2. Operantno uslovljavanje

Velika vredno Sit studija klasičnog uslovlj avanj a iler.'ti II relativnoj jed­nostaVlll'Osti ove procedure, što 'Omogućava utvrđdvanj e i izučĐ.IVanje vari­jabli i procesa Ikoji upravljaju od[1}osm.o utiču Illa to uSllovlj av:anje. Među­tim, klasično uslovlj avooje pr,edlsta'Vlj a primer relaJbiMn:o ograll11čene forme učem.ja, a oiVim putem 'U!slov,lj ene reaikdj e !samo manj i ,deo repootoara po­našanj a čoveka.

1 6

OSiDJ�vna karakteristika kla:��čIXlJog .usloviljavam.j a j e u tome š,to organi­za:r;� pasIvno

. odgoya�a n� dra2'Jl, to Jes� Iprethod� odgovoru. Zbog toga

se o.VO uslovlJavanJ e l naZIva respodelt1'tmm uslov,lJ ava;nj em. Psiholozi Thorndike (1911) i Skinner (1938) su ostvarili eksperimen­

talne ,UtSlove, :koji su 'Omogućili PTQIučavanje Isl,Q�enijih 'Oblika učenj a. Nj,i­hovi ISU se ekspelrimem:ti razlillwvali od Pavlovlj eviih procedura klasičnog uslovlj avamj a u :ko.jima je reagovall1j e odnosnn p,Qlmlišanj e životii'nje bilo određeno de10vanjem bezuslo'Vm.e draf'z.đ.. U ,ovom drugom ,Qblri!ku operan,t­nog ili instrumentalnog uslovlj avooj a, reakcij a, Ito jlest p ona\Šrunj e ro,rganiz­ma koj e se uslovlj ava, j avlja se pre primem.e draži. Drugim rečima, ta re-8Jikcij a, odnosno o.dređeno p,Qm.ašooj e, služi kan isr,eds:tvo tli i;nst,rument kojim se ostvaruj e d eliovanj e draži. Sk!i.nner je uočio d a svaka reakcij a orgam.i71ITla izaziva neke pOlSledice u sredini. Te p osledice su nekad \trivi­j alne, a nekad od živ,Qrbne važnosti. Skinner j e doŠiao do zaključka d a ispi­w.'VaIllj e efekata rbih posledica može da bude interesall1tn�je od ispitivanj a be2Juslovnih draži koje dovode do iJ:'eakcije orgall1i'Zma. Pod operam'tnim ili delatll1im ponašalllj em bihejvi,Qris,ti rpodrazumevaju, zbog Itoga, s'Valko pona­šanj e koje deluj e na okolinu na takav načfun da u njoj izaziva :neke !posle­dice. Tako, na pr:imer, govor je operanrbno ponašanj e u onoj meri u koj oj izaziva reakciju dl'1ugih u orkolini. R:�dvaž:ljivost, ,plač, depresivno i veselo raspoložem.je predstavlj aju primere ope1rallltnog pOlnašanj a af!w izazivaju reagovanja drugih oSOrba ili aiko bar privlače njlin!Ovu 'pažll1ju. T'O se isto može reći i za sve druge obliike ponašanj a zdravog i bolesnOrg čoveka.

U operan1mom ili instrumentalno.m ponašanju orgamizam, prema 'bo­me, na :neki način a:kbiv[}o :kon:troliše oilwlinu, a [}e reaguj e saJmo pasivll10 na Il1ju kao Šito j e to s,lučaj kod ref1e1ksmlOg reago'Vanj a. Organizam nešlto čini sIredini, a srediJrua na to reaguje. Plosledice iza�vooe u sredini Po.'Veća­vaju ili smanjuju verovatnoću iponavlj ooj a Itog obJj;ka ponašam.j a. Skinner (1939) je fmmulisao zakone operam.rtmog :iJi instrumentalnog u:slovljavalllj a ističući da je Ito najviši ohm:: učenj a u životinja.

PosJedice jednog operantnog ponašanja, u odnosu na to ponašanj e, mogu biti pozitivne, negati:Vlne ili neutralne.

Pozitivne posledice pOibkrepljuju ponašanje koje ih j e izazval,Q, pa ti­me povećavaju verovarbnoću nj egovog rponoVlnOrg j avilj anjia. One mogu biti dvoj ake : 1) to su događaji koj i pružaju neku VIl'Stu zadovoljstva, to j est d1rerkmo nagrađuju, li 2) Ito su ,talkve promene u Isredini koje prekidaju de­lovanje [1}ekih 'štetnih, ,to j est averziVlllih Istimulusa lIla orgrunizam, !pa na taj način indirektn,Q nagrađuju. I u jednom i u dDug,om slučaju te posledi­ce nagrađujući potk:repljuju ipolnaša:nj e \koj e ih jie izazv:alo. Stimulativni Učni dohodak i socij alna prizn:anj a r.aJZHčilte VIrste, direkbno nagrađujući, podsiJi,ču rad i poveća>nj e p!1odulkiivrnosti. NauČ\l1J;ik ikioji ohj av.ljuje rez;uJJtate svog uspelog 1straživ,ačkO'g rada može, takođe, da posluži kao, pri.rmetr za ilustraciju prve mogućnosti. PozLti:vna :reagoV:alnja u stručnim i ils,traživač­ktm krug,Qvima podJsttou autora na dalji rad d ulargooje još većih n apora. Međutim, određeno ponašanje moiŽe se podržavati i pojačavati da bi se iz­beglo ,odnosno prekilIlulo delo:vanj e nekih štetnih Hi averzivniih stimulusa. Nesll10srun svrab posle ujeda ilwmarca nagoni na lčešanje, a reklame koj e bude d0l8adu na radiju tili ltele'Viziji dov,Qde dOl >toga d a s e prO:g,ram menj a ili apar,at isključuj e. Kao primer ovog drugog slučaj a, ,gde dolazi do indirek­tnog nagrađivanj a putem preikidrunj a delovanja averziV1nih s:timulrusa, mo­že da posluži i čovek koji se pretemThO angažuJe u radu Hi nekim drugdm

:2 Bihejvioralna terapij a 1 7

a:kthnIloostima da bli izbeg,ao nepodnošJ.jive odnose u !porodici ili lIleku drugu nepiI'ijatm.l situaciju.

Da bi ove :poziMlVlD.e pos},edi;ce delovale potkrepljujući na jedan ili na drugi način, potrebno j e da, u prvom slučaju direktnog lIlagra&ivalIlj'a, pos­toji prethodno stanje deprivacije, ,to jest S'ltanje 'Uskraćenosti Zla tu vrstu događaja odnosno sMmulusa kioji pl['lužaju od!t'eđeno zado'voljslbvo i time lIla­građuju. U drugom slučaju �ndire[kibnOlg lIlagrađivanja treba da postoji avell'zivll1:o delovanje na organizam Ikoje se o�m iplOInašanjem može !pre­kinuti.

NegatiVl!le posledice jednog ponašalIlj a suzhij aju to pona,šanje. One, takođe, mogu biti dvoj ake : 1) te posledice mogu da prekidaju delovanje či:nd1aca .koji pružaju neku vrstu 'zadovoljštva (iindireMlIlo kažlnjarvanje) i 2) one same po !Sebi mogu deJ.ov,ati Ikao kazna (direk!tno kažnjoa'Vanje). po­red dabro poznatih primera ilIldi1I'e!ktnog i direlkJtlI10g kažnjaV:aII1ja, ko�e se primenjuj e u vaspiltanju dece, u radn1.m i dI'Ulgim koaelkitivima li. u društve­noj zaj edni-ci; i ovde, �z'a ilustraciju (jIVe dve mOlgulĆnosti, može da posluži iJstraž).va'Č"ki6ji Ipublikuj,e Ire�U!ltaJte svog rada. Zlborg nezdraviih odnosa i za­visU šredi:ne lli 'kIojoj radi, može da dođe do :takvih reaikcija ikoje deluju kao indirekbna lili direktIIla kazna: JUlkidanje povlasltk:a u vremelIlU, kadru ili novcu, kioje je do ,tada 'imao 'za IlWOj istražwa;člki rad, smenjivanje sa od­ređenog položaja ·tri di!rektno kJaž:nja\V:anje na neki drugIi. nač�n. I u jednom i u drugom slučaju .takve reakcije mogu da suzbiju i.gtražd.vačikru deJ.atnost . te osobe.

Sasvim j e jasno da u prvom slučaju indiJrelkltJl10g kaŽinjavanja, putem ukidanj a delov.alIlja oo[t'eđenih !Či:nilaca !lroji ;pmžaju zadovo[j'sltvo, <to jest naJgrađuju, mora da postoja !prethodno stanj e u ikojem iti -čilI11.oci deluju. J,edtilIla posledica 'čije delovanje ne zavisi .od prethodne situacij e u kojoj se organizam naJlazi jeste dicr-ek!Jno ikažnjaJva;nje ili kaJžnjavanje u užem smis­lu te reči, putem deloV'anj a aver.iivniJh stiJmulusa.

Najzad, kao što je to već re'čeno, pona;šalI1je može da lizaziva takve posledice u oko!l�ni !kioje ne deluju ni pozitivno ni :negartilVno na njega. To su tZlV. "ne'Ultx.a}ne" !posledice ikoj e iscnpljuju i ,gase određeno ponašalIlje s'am im tim šito ga ne p.orbkJ:'epljuju.

Kad je r.€Č o potkrepljivaJnju 1. poiJkrepljiViaJČ'ima treba Ii.s,taći da u li.te­ratum postoji izveslIla zbrka u terminologiji. :8kin1lner, na primer, lIlaziva potkrepljiv·ače pozitivnim :i1i negativnim u zavisnosti od toga da li njih.ovo prisustvo (pozitiV!Ili potkrepljivač) dH IIljihovo ,odsustvo (negaltivni potikrep­ljiviač) podstiče, to jest potkrepljuje odrređeno :pOlllašanje. Hrana je, n;a pri­mer, ohično pOlz1Jtivan, a bol neg,ativan po1JkJrepljivač J:azličltih oblika po­našanja. Po ov.om glediš;bu, alk:o jedan pO'tkreplj i!va)č pre,thodi rea!kciji i po­j ačava je, ()Inda se definiJše kao ne1ga!t'i:v.an (rea:kcijom organizam pok!ušava da ga se oslobodi ili da ga izheglIle), a ako sledi Ireagovanje i pojaJč.ava ga u pri.tanjlU j e poziIti'Van pOltik!replji'Viač ,tog pOfITašalI1ja.

Niz čhnJilaoa određuje da li će jedan događaj delovati na jedan lU na drugi način na ponašanje. Ono što potkrepljuje određeni vad ponašanj a jedne osobe, m.ože biti bez efekta kad je II pitanju druga osoba ili može čak izazvati suprotno delovanje, to jest suzbijati to ponašanje kod treće,

Po,wepljivači jednog p onašanja mogu biJti "primarni" i "socijalni" . Plfimarni po1ikrepljivaJČd. se ,odnose na osnovne živol!Jne n aJg one , i to su naj­češće h:rana, voda, zadovoljenje sekrualnog nagona, bol itd. " So:cijalni"

1 8

po1Jkrerplji�ači, 131;1 :u 'Vezi sa socijal!l1'�. stremlj�j�a: .pohvale, priznalI1ja, unapređenJa, kTltilka, razne vrste SOC'lJIfl;1iI1og kazmJavanja i dr. . 1!�rđeno j e da. i u loperan��m ili instrumentalnom uslolVlj-aval11ju postOJI uslovn.o, to Jes,t ste:čeno, 0.11 sekundarno potkrepljivaInje. Kad se neki, prvobitno neutralni događaj odnosno stimlJlus, više puta poveže s jedrom potkrepljivačem na InaJčin da mu nepos·redno prethodi, onda posle izvesnog vremena i on sam, !putem 'Ulsl,ovlj,avaJnja, može da porstane pot­

krerp'lj'ivač tog pornašanj a. Proučavajući loperantno 'UlslovJjavanje SkiJllI1er je uočio dia mOlŽe da

klontroliše jačdJn'll operantno uslovljerno:g reagovanJa, 11;0 j est ponašanja, kao što je Pavlov JwntroUsao j:ač1nu iUlSlolV!l1ih refleksa. Na osnolV'u tog.a j,e zak­ljučeno da i u 'orperanilnom uslovljavanju ·vladaju slične 'z·akornj)tosti, ikao i u klasiJČII10m uslovljavanju.

P02mato je da operan:tno mlovJj1avanje već stolećima kociste dresell'i pitomih i divljih životinja. Ovaj oblik učenja, to jest :uslovljavanj a, upot­rebljavaju i roditelji i nastaVl!lici u procesu vaspUanj.a dece, kao i druš­tvene zajednice :u lIlaJStoj,anju da se njiihOlVi člano'Vi ponašaju Illa određeni načlin, prihvatljIiv i Ikorista;n za rtu �·ajednicu. MeđJultim, 'tek se u poslednji:h 70-80 godina operantno us.lolvljavanje proUičav.a i u labo,ratorij-slcim uslo­vima. Najčešće primenjivaJne rpl10celdure u ttm eksiper'imentalnim Istudij.a­ma bile su:

a) Uslovljavanje (učenje) .putem nagrađivanja

U ovoj proceduri 'opera:rulJnog ulSIlo;vljav,anja, obavljanje neke radnje, to j est određeno ponašanje ,eksperimentalne žiVOftrunje, dovodi do dIja od­nosno objekta za koji j e živ:otiJnj:a Zlaimwesovana (Kimble, 1961) . Klasični eksperimenti za ovaj 'ti/p uslovllj.av,anja obavlja;ni ISU Ir};a mačkama i paco­vima 'll lkarveZ!ima sa viJše hodrui.lka. 2ivo\ttnje su IT1ag'radivalne hranom samo kada bi iz·abra1e jedan određeni !pravac ikretainj.a. U drugoj proceduri, ko­rišćeni su paeovi ili g.olubovi u tzv. "Skinner.ovoj kutiji" u kojoj se nalazi jedna pokretna poluga. PrWsalk �perilIIlenta�ne živlo,tlinj.e :na ,tu polugu oslobađa malu količinu hrane. Pacov ili golub stavljen u kutiju, pritisnuće slučajno, ranije ili ikasnije, lPol'U,g1U i doibiće hll'a!l1lU. P,ostepeno se ovom p�o­cedurom živoo.nj a uči da v,m prlJtisa!k lIla .polugu da b'i dOIbila hranu. U toku ovog uvežbavalI1ja putem lIlčlig1rađiv.anja, do/lazi 'll poče1Jku do slučaj­nQg ponašanja, što predstavlja uslov:nu realkciju j.wj a služi kao s(I'edstvo za dobij anj e hrane Ikao bezuslovne draži. Dresiranje psa da pl1uži šaplU, posle čega sledi :nagrada u vidu kock'e šećera, predstavlja, takođe, primer ove procedure uslovlj av,aJnja.

b) Uslovljavanje (učenje) putem pirelddanja delovanja bolne bezusloW1e draži

U '()IVom .tipu uslovlj.avanja eksperimentalna živomnja mora da izvede određenu radnju da bi preikiJn:ula delovanje bolne bezusloWle draži ("esca­p.e training" ili uvežibavanje ip!'eik:i!danja delovanja boLne draži) . U ldasič­nom el�sperimentu, životinja se pOlS'tavlj a na ,eleiktr1čnu ploču d pdma bez

1 9

prethodnog upozorenja blage uda:re strujom.. EleMrd:čni udar izaziva bol i :strah pri čemu se uključuju 'cerebl'lalm'i, auWnomni i neuroendoika:tni me­hanizmi reagovanJa, pa dOilazri i do !pokreta IteJa. Kad se iZVlfŠi određeni p okil: et , kao što je podizanje na za:dnj e [loge, na primer, eksperimenrtator preiIDida električne udare. Posle nelkoUJko ta!kvtih ponavlj anj a životinja na­uči da reaguje na način koj i obezbeđuj e prekiJda:nje boh1th električnih udara, čim prvi takav udar primi.

e) Uslovljavanje (učenje) :putem izbegavanja delovanja bolne bezuslovne d,raži

Pvethodni !tip uslovlja1v1anja !putem prekidanj a deJovanj a bolne bez !US­lovne draži postaj e uslovlj avaIl1.je prutem iizlbegava:nj a delo.vanja te boJne bezuslovne draži ("avoidance ;trening") ako eksper,imentator da neki sig-­nal, illa priri;ler zvonom (UisloVlna draž) , pre pn:imene bolne draži. Ta pri­mena ,sign:ara, to j !es!t usloiVll1e dmži 'Omogućava da životinj a nauči da iz­begne bolnu dr.alŽ (na primer elektr'.iJčl11i udar) bl!'z<om reakcdjoiffi. U 'Ovom tipu uslovlj avia:nj a ži\notinj a, dakle, prvo. na:uči kalm može da prek1ne de­lovarnj e električnih !Šokova određenom reaikcLj,om (p '0dizanj em illa zadnje noge) i iJstovJ:'emeno dolazi do Ikla:s1čno:g uslovlj avanj a reakci je str.aha pri­menom signala zvona kao usloVIne draž'i, Dalj:iiro uvežbavanj em, reakcij a koj a do:vodi do ,preki;da,nj a električnih bolnih :udara ("escape reakcija") j avlja se č im se poj avi signal opaslt1osti 'Pa prema tome pros,taj e reaJkcija izbegavanja delovanja bolne dr,aJži ("aV'otdance rea,kcija") .

Tehuj,lm UislolVlj avanja putem izbeg,avanja boilne bezuslovne draži de­taljno su ispitivali lU svojim eiksperimenttma S'0lomon i saradnJi.ci (Solomon i Wyrnne, 1951, 1953. i 'f;ul1ller i Solomon 19162) . .ovi su eklsperiroenti poka­zali da 'se reagovanja naučena 'pUltem 'izbegavaJnj,a holne bezuslovne draži (".avoidance reakcij a") razlikuj u od drugih operantno uslovljenih reago­vanja pa name što pokazuju tendenciju da se održavaju li. posle sltoltiJnu i više puta ponOVlj enog signala (zvuka :zvona) kao uslovne draži i bez pri­mene hOlla kao bezuslo;vne d:raži. U novije vreme Tul1ller 'i SoLomon (1962) su proširriih primenu ove tehnike operantnog oo1ovlj avanj a li. na ljudska b1ća. U svoj im 'eikspeJ:'ime,ntima, IOni su pokazali da se kod ljudi mogu us­postaviti stalne :reakc'ij e izbegav.anj a bolnih draŽIi, koj e su sasvim oltparne na gašenj e, prrmenom lednog prvobitno neutralnog uslo'Vll1:OIg stimulusa kao signala nastupajuće opasnosti.

d) "Sujeverno" ponašanje

U ovom. tipu opera:ntnog 'UlSlo.vljavanja, određeno reag,Qvanje, to jes't ponašanje se uslovlj ava slučaj nim odnosom izmedu tog ponašanj a i pot­krepljova:nj a kioje sledi (SikiJnner, 1948).

Tako, na. primer, ako se jednom goJubu daje hrana svalcih 15 sekundi (po:t:krepljivaJllje u fikisiTa:nim vremenskim intervalima) , bUo !koje ponaša­nj e koj e golub slučajno ispolji u trenutku kad se hrana daje, kao što j e to stajanje u j ednom ruglu kaveza, teži da postane dominantno u repertoaru njegovolg ponašanja i !tla taj se načrn IUs�avljava.

20

KOl1išće�j e r�,cl , ,:suj evel'ln,? �ona:šall1.j e" u 'OiVom kontekstu podseća na neke oblike lJ udskog ponasan}a. U ovom smisLu reklo bi se da ima sličnosti između p.onašanj a goluba i pon.a�a.nja, na primer, kockara koji teži �a l;lvelk .zauzme Isto I?esto 2la ��llo� lli :lZ've�e određeni dtuaJI pll'e :nego sto lzbacl kartu. U OVIm se slucaJevIma :t1JsvaJ a odil:eđeni loblik !pona\Šanj a zbog toga š,to j e nekad ranij e slučajno bio praćen uspehom.

e) Uslovljavanje (učenje) .putem obliIwvanja

Pošto organiz,am teži eLa ponaJ\7'1da rea:goV1anje, to jest ponašanj e, kome sledi potkrepljenje mOIguće j e pmgr,es'ivno izgrađivati i oibliik!ovati sve slo­ženije oblike ponašanja polazeći od onih prostij ih. Pretpostavimo da tre­ba naučiiti goluba da kljucne neki predmet koji se nalazi na ziđu kaveza. Prvo potkreplj enje u vidu hrane daje se kad se golub kreće ka tom pred­metu i kad se zadržava blizu njega. Sledeće porbkrepljenj e 'treba dati kad ptica podigne glavu prema predmetu i Diaj�a:d kad ga kljucne.

Ovaj tip opemntnog uslovljavarnja Hi učenja određenog PQl1\ašanja pu­tem njegovog sukcesivnog oblikovanj a 'Omogućava uspostavlj anje složeni­jih obrazaca ponašanj a, kaJO i ol11ih ikoji do tada n�su postojali u reperitoaru ponašanj a j edinke. U ovum slučal j€fVima izdvajia se neko sličIIlo pona'Šlanj e koje već postoj i, pa se 'Ono dalj e modifikuj e meroodom aprdksima;eije, to j.est selektivnim potkrepljivanj em pOlJJJa.šanja klolja su sve sličnij a oll1Om ponašanju koje se želii uspostaviti.

Kad je li p'ita:nju proces obliikolVanj a rpolnašanj a od Iteorijskog i :praIk­tičnog značaj,a j e činjenica da potkrepljenj e pojačava ne samo onu reakci­ju koj a mu prethodi, već istovremeno podiže ii opšti nivo atkivnosti orga­l1Ii2lma. To povećava učestalost li. drugih oblika pOll1JaiŠanja, pa se u procesu oblikova:nja mogu za dalj e potkrepljivanj e bi:r,ati a,ni ,koji su bliži željenom ponašanju.

3. Učenje putem imitacije modela

Učenj e čo:veka ne može da se svede na procese kla:sičnog i oper.a:n1mog l,lJSlovljavanj a. Ljudi najviše uče u slQbodnod sredini u kojoj govor ii po­našanje drugih igraju :onačajn:u rulogu. U ,reaLnom životu, za razliklU od uslova u labOll'atoi!.'iji, učenje putem imitacije ima istaik1nuto mesto naro­čito u usvaj anju novdh o.hr,azaca lfeagova:nj a. Da bi iJstakao značaj iJmHa­cije u ljudskom učenju, BaYliduDa (1965) ističe da bi učenje j ez;ik,a i 810-ženJijih radnji Qperantnim UJslavlj avanj emj na primer ohlikovanjem, bi[o j ako teško. Učenje po sistemu pokušaj -greška, radi sticanja novih obrazaca ponašanj a, moglo bi u pr1rodnoj sredini da hude i faJtalniQ.

Baer i Sherman (1964) su eiksper:i:menta,l!tl:o dokaz;a,1i da lj udi mogu steći generali2'Jovanu te[)idencij u da ii.mitirajru pona:šanj e drugi!h aim se operantnim tehnikama uslovljalVanja i, na 'primer, nagr.adama Ina to pod­stiču. Miller li Do:HalI'd (1941) 'su demonstrir:a:1i da 'se i pacovi ci deca, mogu naučiti da imit'iraj u ponašanje j ednog modela, j ednog uzora, umeslto da uče putem oblil�ovanja, to j est putem nagrađivanj a korektno izabranih

21

sekvenci reagovanja koje vode ka želj enom ponašanju. Bandura i saradni­ci (Bandura i Wolters, 1963 i Bandiura, 1965 a i b) ukazaH su da indiv.idua može da nauči nove ob�Lke ponašanj .a i bez manifestne reakcije i di­rektnog potkreplj'ivanj a, posmatrajući samo ponašanj e drugih kQj e je potkrep�j eno. U jednom fiJmu tprika0aJ!lO j,e deci agresivno ponašanje od­raslog čoveka, koje ·ona ranije Illisu videla. IalkJo za vreme filma sama deca nisu vr,šHa ove agresivne midnj e n:iti su bfiJa pOltkreplj ivana u tom sl!llislu, ']spolji1a su poslle filma ove OIb�ike lagresivnog pOlUlašanja . Imita­tivno ponašanje dece bilo je pod uticaj em opserviranih potkrepljivača agresivnog ponašaJ!lj a modela na filmu. Ovo j.e pOll1ašanje �ad dece bilo manj e izraženo kad je na filmu osoba bila kažnjena zbog tih svojih agre­sivnih radnji. I drugi .eksperimelIlti. dalli. su dQVlOJjno dokaza da maladap­tivno pOlrHliŠoolje može da se usvoji IL ugasi procooumma učenja po uroTU, to j est putem imitaciJe.

Razmatrajući teorijsku osnovu procesa imitacij e, Bandura j e došaQ do zaklj.učka da principi 'klastčnog if operantnog uslovlj avanj a ne daju zado­voljl8iVajuća.�..rni p:o}tpuna Qibj aiŠnj ell1ja o,v,og pr,ocesa. Bandura !Smatra da se učenj @, . . pul;em imitacije ili po uzoru, postiže bLiskim dodirQm, to jest asoCij acij om stimulusa koji po1Ji,čm od .opažanja modela i njima eVIOciranim milS�ima, OIsećaJ!ljima i maštanj em. ToO udruživaJl1je spoljašnjih i unutraš­njih stilmulusa dovodilo bi dIO imiJtartJiMnog pona!šOOlJja, oo jest do usvaj anj a oblika ponašanj a koje j e ispolj avao model. Prema tome, u lOvom Qbliku učenj a od značaja su i kognitivni i motivaciorri faktori.

4. Osvrt na osnovne principe uslovljavanja i učenja

a) Razlike i sličnosti između klastiČfnog i operantnog uslovljiavanja

1 . U klasičnom uslovlj avanju 'UsloV1na i beruslovn:a draž izazivaju reag;ovanj e.

U operantnom uslovlja\TIaJ!lju rpOll1ašaJ!lje o!dl1eđru:j e da li će se potkrep­ljenje j aviti.

2. U klasiČiUom uslovljaw'llju vremenski interval između uSlof\1lle i bezU'sli01vne dl1aiži je rig'idno fi!koSiran. Optimalni rezultati UlS10vlj avanja se postižu kad ISe 'USl,ovna draž daj e '0,5 sekunde .pre bezUlSloVll1e draZi. Duži .ni kraći interva1i daju slabiJe rezultate uslovlj avanj a. Ako bezuslovna draž deluj e pre uslovne d!18iŽ1i (h!1a'l1!a pre zvuka zvOlt1a) gotovo i nema uslov lj avanj a.

U operaJ!ltnom uslovlj av,mju vremensiki irnterval i:?)među određenog ponašanja :i potk:repljivarča nije tako rigidno fiksiran ma:da j e ii ovde po­tvrđeno da se u :načelu brže uslovljavaju ponašmja lmj a su v:remenski i :prostnrno bliže potkreplj enju.

3 . Reakcije odnosno refleksi ikojli se mOtg1u uslovd:ti iklasi!ČIllim tipom usWvljavanja odvij aju se rpreik'0 autonomnog lIlerVll1'o.g sistema lli su to reLaitJivno nevoljne refleksne mdnje.

Operantno uslovljene reakCije su radnj e -koje su Q čigle.dnij e pod voljnom ko;ntroJom, to jest r.adnj e koje se odvijaju preko centr,alnog nervnog sistema.

22

Iako pos1Joje ove i još neke razllJ.itke između klasičnog i aper:antnog usJovljlaiV'anj.a, koje imaju ZTIlaoa:jne teoI11jslre li praktične impIiik.a:Clije , ()lva dva tipa uslovlj avanja pokazuju i velike sličnosti : '

1) Na s.ličan 'fiJačin i na jednu i na drugu proceduru uslov1j-avanja, utiču mnoge varijiable koj e SIU :i:spiiItJa!rle u eksperimentalnim usil:ovima.

.

2) Izgleda da slični prindpi leže 'u osltloll1li olbe .procedure uslovlj av,aJ!lja koje predstavlj aju vidove učenj,8.i, pa su oni <poslužili za: izgrladnju teo[dj� učenja.

Pomenućemo n<*e od tih prlindpa .uslovljavanj a koji se .ti,ču procesa potkrepljivanja i g;ašenja uslovlj enog tpOll1čliŠ.čllThj a. llUIa'če, treba reći da je izvan laboratOlI'ij,e , u praksi gotovo nemoguće s.provesti čist'0 klasiČIllo ili ČliJSto operantno uslovlj avanj e, 'o čemu će biti JQŠ reči.

b) P,roces potkrepljenja

Radi bolj eg razumev,aJ!lj a Iteksta koji sledi treba se vra;1M:i na defi­n1oi:ju učenj a �oja kaJŽe da učenje p:o:d.l1az.umevai relativno trajnu promenu u ponašanju, ikoj a je posledica uvežbavanj .a ili Iprakse. Učenjem se usva­jaju novi oblici pona:šaJ!lj a. T,ačnije rečeno, ručenje podra,zumeV1a viš,e sti­canj e potencij ala za nove oblike ponašanja, nego njihovu performansu. S druge strme, da li j e nešto .n:aručeno ili ne, može se obj ekMvno utvrditi samo prevođenjem meč enog potenClijalJ.a, u manlifestno reago�anj e, to j es.t ponašanj e. Mnoge teorije učenja prave razliku između učenj a i perfor­manse, to jest sposobnosti da se u rpraikJSi primeni, izvrši ,to što j e naučenIO. Sto se tiče samog pojma prakse, iz razmatr·anj-a teoretičara učenja vidi se da ona ima dvosmisleno - 'uže i šire značenj e. Učenj.e je, naime, ostvar­Ijivo i putem 'či:taJ!lja pisani!h timtrukcija, a bez izvršavanj a same radnje, to jest bez pralkse u uŽiem smislu te reči. Kla1S1iJčno usl.ovljaV:aJ!lj e se obavlja i kad se bez.uslovni s.timulus zameni di:reikJtnim podra:ž!ivanjem određenih deLova centr,alnog nervnog siistema. UslovljavaJ!lje određene motorne re­akcij e je moguće čak i u slučaju kad iSe dav.aJ!lj em kurB.lriformrui!h sredsta­va lzazove oduzetoISt i SIpreči uve�bavmj e te realkcij e. Prema tome, lpriaksa u šir,em značenju po:drazumev,a i ,ove .procese 'bez 'izvršavanj a same radltlj e u toku učenj a.

P,oItkrepljd.v·anje je veoma VaIŽl1JO i u j ednom i u drugom .UJSlovlj av.alllju. Veći .broj spard.vanj.a usloVllJe i bezlUs[ovn.e draži, kiato i veći broj pOJtka-epJji­vanja određenog pona:šmj a, doprinose boljem uslov-lj avanju, to j est UIČvn:'Š­ćenj u uslovnog reagovanj a. Botkreplji:vaJ!la IPrrurosa jača naučeno, a ne-potkTepljivana iscrpljuj e i gasi ponašmj e organizma. .

Već je rečeno da se u klalsičnom tipu uS1lovlj1av:anja optimarrni rezuLtaiti postižu kad ISe usliovna dr,až daje 0,5 seik'llll1:de pre bezwslovne dra'ži. U operantnom uslovlj a�anju taj 'im,terval između PQll1ašanj a i njegovog piot­krepljliv.a:nja nij e taIm rigidno floksiran mada se i ovde brže uslovljaJV:aju pOllG\!Šoainja kojima neposredno sJedi poltikr.epljivanj 'e. U kojoj meri potkrep­ljivanje. može biti udalj eno lOd ponašanja, a da pri tome zadrži svoju efi­kasnost, izgleda da zavisi, pre svega, od nivoa razvijenosti organizma. Zivo tinj e i mlađa deca zahtevaju neposredno i op1pljivo potkrepljenje u vidu nagrade da bi došlo do usloOvlj avanj a pona:šmja. U stall'lije dece i u odraslih .moguće j e port:lkrepljivanj e i .putem 'Obe.ćaJ!le ili odlo.žene nag,rade.

23

Pod određenJim uslorvima li u određenoj sredini ka.o potkrepljiva,č mo­že da deluj e hHo koji objekalt i1i događaj . Međutim, ti pOltkrepljivači ne d�uju u svim uslovima i u sv:al�oj situaciji. PotkrepljivaiČi se .određuju empirijski. Ono što potkrepljuje određeno ponCliŠanj e jedne individue može biti bez efekta lmd j e u pitamju dl1Uga ili lčak može suzbijati Ito po­našanj e 'kod treće osobe. Novac j e siI1ažam po1lkrepljivač za posJo'vnog čo:ve­ka, dok može h1ti bez ikakvog efekta kad se ra:di o versilmm isposniku. Obraćanje pažnj e podsti:če 'kooperativno ponašanj e normalnog deteta, dok je bez uticaja na autisttčlno dete. Hleb je Isnažan potkrepljivač za gladnog,. dok j e bez efekta kad je u pitanju sit čovek.

Primarni Hi primitivni potkrepljivači tiču se, pre svega, .osnovnih fiz1oloških odnosno nagonskih potreba. Socij a:lni pOIUkrepljivač'i odnoIse se na socijalna ,stremljenj a. Sekundarni iLi 'U1sloVlni po1Jkrepljivači su pret­hodno neutralni stimulusi koji su :r.azvili Isposobnost p otikrepljiJva:nj a pro­cesom uslovlj avanja, to j est udru�ivaJllj em :sa prima!1DJim i socijalnim pOrtkrepljivač'ima. Ovde je važno 'istaći da Iti sekUindami ili ,U:SII.ovni pot­krepljivači. l,11ogu da stelImu izvestan stepen nezavi'sn.osti od faJktora, koji ogramličFtvaJu potenciju prd.mamih rl Isocij aInih potkrepljivača sa kojima su uslavlj eni, !kao što je Ito, naj češće, stamj e zasićenos!ti za ,određene stimu­luse. Sekundarni .ili us10vni 1P01lkrepljivači to postižu udI1u�uj ući se s brojnim drugim potkrepljiva,člima, pa na 'taj 'načiJn posrtaju opšti p otkrep­ljivači. Primer takvog opšteg potkrepljivača j e novac koji dobij a snagu od svih po\tkrepljivača sa kojima se udružuje.

Primer nagrađujuće prirode sekundarnih :ili uslovnlih potkrepljivača dao j e Bugelski (1938). Bugelski j e uslovlj.avao dve grupe pacova u SkiJnneu:ovoj kutiji da prit1S1kaju !p.okretnu p.oJugu da bi dobili hranu. Uporedo sa oslobađanjem maLe .kcoličtne hraJne j avlj ao se i određeni z:vuk. U pr.obama koj e su dmale za cilj da ugase ovo naučeno ponašanje time što pritisak l11.a polugu nije više oslobađao hra:nu, ovaj je zvuk pratio i dalje pri'fiskivanj e ,poluge kod j edne, a isključen j e Kcod druge grupe pa­cova. Eksperimenti su pokazaLi da Ise gašenj e lUIslovljenog p Ol11.ašan'ja (pri­ti,gkiva:nje poluge) odigravalo sponije u grupi gde j e d elovamje zV'uika ostalo. Drugim rečima, ,ova zvučna draž je del:ovala kao seik.unda!rni pot­krepljiva:č i usporila j e gašenj e uslovlj enog ponašamja u odsustvu primar­nog patkreplj'ivača - hrane. Na sUčam način neUltraLrui s,timulusi udruženi sa š,tetruim stimulusima Istirču averziv.na Isvojstva. Već je ropisamo Ulslovlj a­vanj e putem izbegavanj a bolne bezuslovrne dJraži ("avoida:nce trail11.ing") koje se odvij.a pomoću zvučnog signala ,kcoji de�uje ikao usloVIlla draž od­nosno kao sđ.gnal preteće opasruoSlti.

Drugi !primer učenj a :novih ,oblika reagovaJnj a pomoću sekundarnih ili uslovnih p otkrepljivača određenog ponašanj.a dao j e Miller (1948). Prtmenjujući pmceduru učenja putem prekid1mj a de10valnj a bolne bezus­lovne draži ("escape 'training

") , Miller j e naJličlio pacove da beže iz belog

odeljka kaveza u 'kojem ISU dobijali eleMr'ične udaJre u crni .odeilj ak. Kad j e DVO ponašanje dobro Ulslovlj eno Ipacovi su bežaH jz belog dela kaveza u cnni čim Ise li nj ega stave i bez primene boLne draži. Bela boj a postala j e uslovni a:verzivni stimulus, to j est sekUIndalmi negativni poUkreplj'ivač.

Pored sposobnosti da potkrepljuju određena reagovaJnj a, prJ:marni i socijalni po,tkrepljivači imaju 'i motivaciOInu funkciju, to jeslt mogu dello­vati kao ciljevi ,koji srtimuUšu P 0111. ašanje. iSMčlt10 ,tome i sekundarni ili uslovni pot!krepljivači mogu s,teći mo>tivaciona svojstva. To ukazuje na

24

uticaj uslovlj avanja odnosno učenja na razvoj motivacije. Tako stečena ili Tlaučena Istremij enj a mogu uticati veoma jako Illa broJne oblike ljudskog ponašanj a ,lmj i nisu, inače, direiktn!o vezani za čovekove primarne fizio­loške i socijalne potrebe.

Kao što se vidi iz dosadašnjeg teksta, u bihejv;iorističkim interakci­j ama, :na najfunda:mentalnij em nivou razlikuj emo !g'1limuluse i rea:kcije. Grubo i uslovno možemo reći da stimuhxsi potiču 'iz okoline, a da reaikC!i.j e predstavlj aju aktivnosti organizma.

8ti:mulusi iz okoHne, na osnovu svoje v.lo:ge u bihejvi.oris1ličkim lnte­rakcijama, mogu da se grupišu lU nekol1ko krasa:

1) Sitimulusi koji izazivaju refleksne 'ili rerlat!iv;no fiksirane i stereo-o tipne rea:kcije. Ovi srtimulusi redovno prethode tim realkcij ama.

2) Potkrepljujući stimulUlsi (pO'zrlJtiv,ni i Inegativni) iz sredine lmji prate l'eagovamj a i ut1ču na učestaLost kojom će se ta reagovanj a j avlj ati u budućim bihejviorističkim iJntera:kciJarna. Pored toga, potkrepljrujući. sltimulusi dopdnose da se ta ponaršaJnja podvedu iprod kontrolu :i drugih stimulusa iz okoline, ikoji su bili prisutni u toku potkrepljenj a.

3) Treću veliku iklasu Isllimulusa iz .okoline ,čine dislmLminativni sti­mulusi za koj e se uopšteno može reći da prethode reakciji i da j e prate. Oni se razlikuju od stimulusa :kojli izazđ.vaju refleksne reaikcij e. Disikri­mina1liv:ni stimulusi utiču na učestalost onih reakcij a koje su prethodno, bile praćene potkreplj ivanj em u njihovom prisustvu. Iako direktno ne izazivaju reagovanj e, oni, p.o Skinneru, ukazuju organizmu da postoji pri­liJka, ,odnosno da su se stekle o:lwlnosti, da organizam emvtuj e o dređeno, ponašanje d a bi postigao određend. cilj . To nije rrmntrola ponašanja u tak-· vom smislu da j e organizam bespomoćan u odnosu [la spoljašnje draži. Od njega, ipak, zav:isi kako će se ponašati. Zbog toga se samo uslovno može reći da diskriminativni stimu1usi regulišu i kontrolišu ponašanj e.

4) Najzad, pod izvesnim uslovima izvesni stiJmulusi razvij aju 'sposob­nost da signaliziraju da do određenih ;posledica :neće doći. Organiza:m se postepeno nauči da u njihovom prisustvu ne emituj e određeno prethodno' uslovljeno ponašanje.

Ne može se uvek lako i iz jedne opservacije zaključiti kakva \Svojstva imaju s:timulusi ikoji prethode j ednmn reag,oiValnju ili ga prate. Isto tako, često j e teško doneti z aključak lO tome koji su aspekti j ednog opera:n1lnog ponašanja pod !kontrolom određenog stimulusa. KOlntl'ol'isanim eksperi- · mentom najsigurnij e se dolazi do rešenj a ovih pitamj a.

I laboratorijski i ik:liJni,čki eiksperimenti su pokazali da j e rremm p ot­krepljivanj a ("Schedule of reiJnforcement

") :najvažnij a varijabla u p.ro-·

cesu p otkrepljivanja. Ispitivanj a su pokazala, takođe, da režd:m potikr,ep­ljiva:nja utiče i na gašenje preth'Odno uslovJj enih obrazaca opera:ntnolg ponašanja (Ferster i Skinner, 1'957).

Režim p otkrepljivanj a je 'Određen pravilima :kloja regulišu kada će i koji operamtn:i odgovor bilti potkrepljen. U svojiJm radovima Skinner (1938 i 1953) j e ispitivao efekte u:azHči.tih režima potikrepljivanja na uslovIjava­nje rQperantnog rponaša:nja. Po!tlkrepljiva:nje, inače, može biM ikJontinuirano i povremeno (deJlimično, parcij alno). Parcijalni režimi poUkre!pljivanja mo­gu biti zaslI1ovani: 1) na wemeIDSkom inte,rvaLu (a. potkrepljivanje sa fiksiranim i b. sa varij abiLnim vremenskim i:ntervalima) ; ]. 2) na srazmeri broj a potkreplj e:nih i nepollkrepljenih reagova:nj a, to j est na broju tih

25

I

reagovanja koj a treba izvršiti pre nego što se dobij e potkreplj enje (a. rež!imi sa stalnom i b. režimi sa promenljivom srazmerom). Prema tome, postoj e četiri osnovna režima parciJalnog potkreplj ivanja : stalni interval, stalna srazmera, pr.omenljivi interval i promenlj iva srazmera.

Polazeći od opažaJ!lja da j e poitlkrepljivanj e operantnog ponašanja u prirodnim uslovima naj češće parcij alno li promenlj ivo, Skinner je u svoj im procedurama uslovlj avanj a I�ontinuirano potk.repJjivao određene oblike operan11no,g ponaša:nj a \Samo na početku pl1oc.edure, a zatim je prelruzdo na parcijalno, pov['emeno potikrepljirv,anje. Prelaskom na paTcij a,lno po,tlkrep­ljivanj e !proces učenj a se u iizve8lIl!oj me,ri usporava, aH ono 'ŠIto se lIlauči otpornij e je rna ga,še:nj e. Pa:rdj alJUim potlkrepljivanjem povećava se i to­lerancij a organizma na eventualne frustracij e, ikoj e su, ilIlač;e, li prirodnim uslovima .neizb ežne .

Skoro sve bihejviorisltiičike inte>rarkcij e, rto j'est oblici ponaršanj a, j avlja­ju se ika:o lanci rveće ili maJ!lj e dužine. Kamike u tom la.rncu reag.ovanja su obično pove�ane dvOlSltrukim di,S'kdmiJnatlVlnim i uslovno potkrepljivačkim fUi!1kcijama,i.,ra,zliiČ'itJih stimu1usa iz srediJne, ikoj e se mogu j asno odvojiti. Svako ';g.e "t�;bnašanj e može ra2lložiti na sastavne k::arirke, pa se to i čini u bihejvioralnoj rtempijli Ikada se že1i modifiik1ovati određe:rui vid ponaršanj a.

Redosled događaj a u j ednom prosmom opera:llJtnom ponašanju je sle­deći: di:sk:riminartivni stil1ll'ulus � 'operallltni odgovor � potkrepljujući Sltiimulus � !kolIlsumatonni odgOlVor orgarni'Zlma. Konsumatorni o dgovor ili reakcij a organizma se obično podvodi pod poj am potkrepljenj a i uključuj e u definiciju stimulusa potkrepljivača. Lanac reagovanj a poČ'inj e, takođe, ,obično diskr.iminativnim stirnulusom ka:o što je, na primer, infor­macij a da se prikazuje film ,koj i smo o davno 'želeli da vidimo. Ovaj diskri­minativni stimulus nas pokreće da telefoniramo prij atelj u da i on pođe. Njegovo prihvatanje poziva i izraženo zadovolj stvo što je pozvan, podstiče na sledeću rea�cij u li lanou reagovanj a - oblač,enj e za izlazak, itd. Ove karike u lancu pojedinih oblika rponašanj a održavaju se i zbog konačnih posledica koje prate određeni niz ponašanj a. Te posledice deluju nagr,ađu­j uće .odnosno dov.ode do zadovolj enj'a neke fiziološke, psihol0'ške Hi so­dJalne potrebe.

Već Je reče:no da je izvan laboraltorij e, u rpl'irodJnJim uslovi:ma, nemo­guće 'Sprov'esti 'Čisto klasično ili čisto operalIl:tno uslovlj ava:nje. U tim uslo­vima siko,vo uvek dolazi do slože:ne interakcij e između klasi.JčlIlog d operan­tnog I!.1:s1ovlj ava!l:lj'a. ToO se lepo vidi 'li reakdj ama prekidarnj a boLne draži ("escape

" reakcij e) , u [',earkcij ama izbegavanj a bolne draži (",avoidance"

reakcije"

) i :kod kažnjavanj,a odTeđenOlg ponašanja. Inrtera:l�cija klasičnog i ,operarntnog us[ovlj avaJ!lj a očig,ledrna je u reak­

>Cij ama prek1danja ib.olne draži. Ob�Člno reflelksna radnj a izazvarna bolnlim beZ/uslovnim Istimulusom dovodJi slučajno do operantlIl!og ponaša:nj a �ojim se izbegava dalj e delovanj e tog stimuLusa. Na :početku aver2livlIl!og uslov­ljavarnj a j.avlja se j aka ge>neralilzacija draži i generallzacij a reagovanja. .organizam r,eaguje sličn.o na sve sliČl!le draži. Međuti:rn, postepeno, aver­zivni stimulusi stiču di:skriminativna sv,ojstva. Zbog toga, kasnije , i kad su vrlo slabQg intenziteta, mogu održavaiti operarntnu ,reakciju preikidarnj a delovarnj a averzivnog stimulusa, za 'koju j e :prvobitno bila neophodna mnogo j ruča averzivIna dr.až. Bos,tepelno slabi, rtakrođe, i .generalizaciJa reago­vanj a !i svodi se Ina \l'eag.ovanje koj.e j e dov,ol'jno da preki.Jne delovarnj e averzivne draži. Iscrpljivanje i gašenje ovog "escape

" reagovanja teče

26

brz'D �lkoliko. se iskljuCi ave�ziv�� st�mulus illi S1?'orij e :i ne:pTavilno a:ko P�VobLtn0

v .efllkasno reagovarnJ e mJ e vl!še potkreplJ ell1o pOIVlačenjem aver­Zl'VlIle drazI.

Kad se oper,anvnom reailmi.jom odlaže odnosno iz!begava delovanj e ,averziVlllo,g stimruJusa govorimo .o " av,oidarnce

" reagovanju. U .ov.om 'r,eago­

vanju, mma da postoji signal kodi ;prethodi aVeTzivlIl!oj draži. Kl'arsičnlim U1s1ovljavarnjem averzivna draž snabdeva ,dra:ž l�oJa joj prelbhodi averziv­ni:m svojstvima, talkio da se operarnmo "aV'o:iJdarnce

" ponašarnj e portlkrepljuje

�ombiJnacijom ursl.ovnog S'iJgnala za uzbUl!lu i kontinuiranim izbegavarnj em odnosno odsUlStvO'm averzivrnog stiJmulusa . Prema roome, u ov.om slo(Ženom obliikJu pOll1'ašarnja, pute>m iz.begav,anj a bo1ne dr,aži, Sligll1al za uzbunu funkci­oniše istovremeno: 1) �ao događaj Jz sredine koji izaziva refleksnu reakci­ju, 2) kao UlSlovni averzivni (negartivni) .po1Jkreplj'ivač (člije izbegavanj e j ača operantnu "avoidance" performansu li 3) kao diskriminativni stimulus (koji pruža priliku odnosno ukazuje da su se stekle okolnosti za "av.oidan­ce" reagovanje). Calk i kad ;nema ekslteroceptivniih stimulusa �a uzbunu, klasično uslovlj avanj e dovodi do lintero:ceptivrnih stimulusa, koji udruživa­njtem sa averzivn'im stimulusom iz sredine srtiče iJste tri simultarne funkci­j e kao i ekster.oceptivni stimulusi.

Ova anal:iza ponašanJa ikoj.a j e pod IkrOl!ltrolom averzwne draži isrtiče simultano delovanje pmcesa IkIlasiJčnog i operantIDolg usl.orvljavarnja u seg­mentima pOinašanja koji se o:dvliJaju. Sve što j e !Ovde iznesen.o može se k'l'aiko rezimiralti n'a sledeći :način: 1) ikad glod j e bemslovna draž u j ednom klrusič:niom IUslovlj.ava:nju tailmđe i pozitivni lili negatiVl!li potkrepljivač, j avlj a se ti operantno uslO1V,lj avarnje u :Usto vreme ikad i klrusilČltlO, i 2) kad god j e pOltkreplj iv.ač u j ednom operantnom I\lslo:vlj avarnj'll ItaJ�ođe i bezus­lovrna draž, klasično I\lslovlj avanje se odvij a irstov,remeno sa operantnim.

Ima različit1h teOlrija iko j e po'kUlŠav.aju da ohjasne suštiJnu pookrep­ljivača i pO'tikrep'ljivarnja. ISve se one mogu ISvrstalti u dve grupe:· 1) fizio­loške ii. 2) psihološke rteoiI'ije. Fiz!101oška objašnj e:nj a pJ:ocesa potkrepljiva­nja kreću se 'Od 'Onih koj a gov'Oire o "r,edukciji na,g,oooldh pulzij a

" do teze

o "tendencij i da se .održi homeostaza organizma"

. Psihološka razmatranj a pr>Qcesa rpol1Jkrepljivanj a idu od ikOl!lcepta "psilihiJčke sartisfakcij e

" dro "prin­

cipa zadIovolj stva" koji odgovara priJncipu zadovQljstva psih.oanalize. Još ;nismo u stanju da 'jJdentifiJkrulemo neuro[izjološike procese Ikoji

leže u osnovi učenja i performanse, to j est izvršavanj a naučenog. FiziolOiške teorije ·govor,e lO neurobiohemij.skim i električnim promenama u nervnom sistemu. Galambos i Sheatz (1962) , našavši različ'ine obrasce elektroence­fa1ogI1arske aiktivnosti u klasiČlnolffi i operanunom uslQvlj avanju, ukazujl\l da su to dv·a različita fizioJ.o.ška pI'IOIcesa. Pribrarn (196 1) daje kratak pregled mehanizama centralnog nervnog sistema koji učestV1uju u učenju.

Bihejvi10risti ISU zainteresovarni za pro>UJčav,anj e ponašanj a i pl'omena ponašanj a u eksperimenJtalJUiJm i u prirodnim usloviJma. S obzirom lIla to da je elektrofiziologij a poslednjlih g.odina utvrdila da postoje o dređene ko­relaCije između elelIDtriČiIle aktivnosti u mozgu i manifootJnog pooarš:a:n;ja, bihejvioristi su se orij entisaili na sar,adi!lju Isa neuro:fiziolozima rradi boljeg pl10učavanj a i merenj a marn:iJfestnog ponašanj a. Ovde treba reći da su pro­mene u ponašanju neade!kvatan odraz lonoga što se dešava u centralnom nerVInom sistemu. p.osma:tmnjem ponašarnj a mOlguće j e indirektno zaiklju­čivanje samo o onim pmmenar:ma više nervne delatnosti ik!oj e se pr,etvara­j u u manifes':tIlJU ,akciju. Međutim, i pre donošenja 'odluke i preduzimarnja

27

akcije dešavaju se promene u cerebra:1noj aMivln!os,ti. E.lektroriziologija je poslednjih godina 'llspela da regis;truje i tu speciftčll:lU cerehralnu aktiv­nost kioja nije praćena mamifestnim spoJj,ašm.jim znacima. Saradnja neuro­fizio,loga i bihejv10rista dala je već značajll1e dOIprinose teoriji i praksi psihologije i psd.hijatrije. Može se IS pravom očekivati da će ti doprinosi u bliskoj budućnosti biti još i veći i da će omogućiti bolje razumevanje uče·· nja i prill1cipa koj i u tom pI10cesu vladaju.

Zborg složenosti ll1eruI'of:iJzioloekih procesa mnogo su vise raz,rađivane psiholo:ške lteorije učenjra. Ovde Meba, i!pak, napomenuti da se poslednjih decenija sve češće i:nsistir:a na ill1teg,raci:jli fiziološilmg i psihollo:škog pristupa (Hebb, 1 955. i Razrarn, 1965).

Is,tor:ijsiki posmatrano, psihološke teotrije učenj.a bavile su Ise, pre sve­ga, sa dva velika problema : 1) šta se stvarno uči i 2) da li je potkreplji­vanje uvek neophodno u procesu učenja.

U vezli s prvim probIemom - šta se za:pravo uči - postoje dve ,velike škole lS'a razli:čitim mišljenjima.

Pristalipe jedne Šil\:jo,le smatmju da se uče veze između stimulusa i reakaije .,.t:' tzv. :S-R teorije (Guthrie, 1935, Skinner, 1938, Hull, 1943) . I 'DhorndiJke i Hun su verovali da zaklOn efeikta tiji pr:iJncip potkrepljenja deluj e na učenje Hutoma:tski, bez učešća kognicijoe. To je mi·šljenje do­miniralo do ,šezdesetih godill1a ovog stoleća. PobormicI drugog pravca go­vore o ,tome da se uče asodj:a:cije između stimulusa -- tzv. S-S iM ikog­nitiVIna teorija (ToLmall1, 1932). Tolman kaže da potJkrepljenje ne učv'ršć'll­j e upravo iz'vršene radnje već ut1če na dalju dela.'tnosit organizma. Kad se nađe 'll istoj iLi sliJčll1'Oj isLtuaciji organizam !Očekuje lDJagraJdu (pio.tkrepljenje), te zato izvodi ·ooe it'adnje imoje su u prošlosti hile pntkrepljene. Po njemu, i pacovi imaju dovoljno iJmgniJtivrnih sposobnosti da mogu tako da deluju na1ik J.1!a č'Oveka. Ovo se .mišljenje sve više prii1V1ata naroč:ito kad ISU u pirtanju viši orgaJl1'izmi i čovek.

Očligledno je, međutim, da se s10ženo čovelmvo ponašanje i proces usvajanja različitih oblika ponašanja ne mogu objasniti na zadovoljavajući način takv:im prostim procesima. Tako, na primer, latencija reagovanja u mnogim oblicima ljudskog ponašanja jasno govoni o tome da su u ta reago­vanja uključeni i drugi pSihički procesi kao intervenirajuće varijable između sti:mulusa i it'ealkcije.

Cvolmu tačku problema Ičine rClizHč:i:ta shvatall1j.a term:iJna s�t:iJm:ulus i reaJkcija. U poj ednostavljenDm razmatranju može se .reći g:1:'lubo i uslovno da stimulusi potiču iz 'Oilmline, a da 'reakcije p'reds.tavljaju alktiVinos·ti 'Orga­nizma. Međutim, u cilju boJjeg razIDaJtvalnj'a Itveba istaći da su sve rea:kcije potencijalni stimuhl'si i da svi stimulusi nisu reakcije. Sitimulusi mogu da postoje i iz·va'l1 oirganizma i InezavisniO' od njega. Reakcije uvek emituje orgaJniza:m. Pored toga, već je rečeno da učenje može da se 'Odvija i bez vidljivog reHJgov:anja. Nemoguće je, međutim, isklj učiti laJtentna reagovail1ja u tim siJtuacijama. Tako, ll1a primer, misli i !Osećail1ja izazi­vaju i neke latentne .reall\:jcij e kao što su ,gla!sno IneJ':?Jgovoreil1e reči Hi pro­mene u mišiĆInom ItOll1usu. Ova latentna reagolV1all1j'a mogu kasnije da se pretvore u manifestna. I to j e, pored OIstalog, razlog zašto se ll1eki 'Oblici učenja mogu halje OIbjasll1iti "stimulus-stimulus" il1ego "sl1Jimulus-reakcija" teorijom.

Sto se tiče drugog pitanj a - da li je po1Jkrep1j<ell1je ll1eophodno za učenje - postoje, takođe, razHke u mišljenju. Neki "stimulUlsi-reaJkcija"

28

teoreltiJčari, kao ,što je Hun (1943) sma,traju da je potkrerpljenje uvek neophodno. Međutim, u il1eikJim situacijama učenja teško se mogu. :iJdentifi­loovati potkrepljivači ·čak i kad se kOil1cept po1Jktrep:ljenja u toj meri pro­širi da obuhvati i zla:dovoljenje takvih teŽil1ji kao što su potreba za eiksplo­racijom i potreba za održanjem bud:nog Istanja (Hebb, 1955. i Berlyme 1960).

'

Za sada ne postoji j edna iteorija koj a može da 'Objasni sve rezultate po.tkrepljivalIlja dobivene empirijskim putem. Od multiprocelSnih teorija najpopularnija j e dvofa:l\itor\Slka teorija (Mowrerr, 1947, Skinner, 1958, Schlosberg, 1957) koja tvrdi da se klasičnO' uslovljavaJnje obavlja bez po1lkrepljivanja, dok operan1mo uslov}jaVlanje zahteva potkrepljivanje. po­znato j.e da dvofaktorska teorija deli reag10vanja wndividue na dva osnovna tipa prema pl10cesu U'slo'Vllja'Vlarnja odnosno učenja kojim :se mogu rrn'Odifi­kovati. Skill1ll:1er (1938) pravi razliku između izazvanog i em:iJtovanog pona­ša:nja. Sa1ivacija je, na primer, Ireakcija d.Z1a:zvama delovanjem određenog speoif1čnog SItimulusa ,i Il1jeno lusIovljavanje se odvija po tipu klasičrnog uslovIj aval1'j a. To j e i·sto slučaj i sa nekim emocioil1alnim rea:govanj ima. Ove su reakcije nevoljne .i odvijaju se uglavnom prelm autonomnog nerv­nog sistema. Reakcije koje se javljaju nezavisno od stimulusa koji Se mogu. identifikiQvati ikao specifični, Gdnosil1o !bezuslovni .nazivaju se orperantnim ili instrumentalnJim reakcijama. Ova emitovana reagovanja organizma utirču na oikoLinu izazirvajući u njoj posledice. Operanima reagovanja uklju­čuju one oblike ponaša:nja koj i se odvijaju preko ceil1traLnog nervnog sis­tema.

Kad je reč o dvofa:krtorskoj teoriji i podeli rea:govamja na ova dva tipa, treba napomenuti da :su 'li novije vreme publhlmvani rezultati eiksperimen­talnih studija koji su poik'azali da se autoll1OOTIll1e Teakcije magu usl'Oviti opera;ntnim uslovIjavanjem CF'owler i KimmeI, 1962, Fraz.ier, 1966, Rice, 1966, Dicara i Miller, 1968). Implikacije mogućeg opera'l1tnog uslovljava­nja reakcija koje se obavljaju preko autonomnog nervnog sistema, uz iza­zivanje vi,sceralnih ii vaskularnih prorrnena, hitno mell1jaju teorijske po­stavke o psihosomatskim poremećajd.ma i mo'g1ućnostima njihovog lečell1ja. Međutim, posto:je i velike razlike u mišljenjima :o značaju ovih nalaza. U jedn:om svom radu Katkin i Murray (1968) upozoravaju na to da se može pogrešno pretpostaviti da su neke autonomne reakcije uslovljene određenom procedurom operantnog uslovljavanja, a da su one, u stvari klasično uslov­ljene spoljašnjim ili unutrašnj.im stimulu.sima koji su delova1i u toku proce­dure operantnog uslovljavanja. Ovo upozorenje Katkina i Murraya ističe još jednom ono što je kazao i Kimble (1961) , i o .čemu je već bilo reči, da je u praksi nemoguće :sprečiti poj avu klastčnog uslovljavanja u toku iz·vođenja procedura operantnog uslo'Vlljavanja.

c) PI'oees gašenja

Za teoriju učenja, pa prema tome i za blihejvilOiralnu terapiju Gd po­sebnog su značaja i principi ga·šenja određenih ohliik'a pOll1ašanj a. Podseti­mo se samo da bihejvi:oralJ.1!a terapija lčes1to podrazumeva uiklanj.anje ne­adaptivnih obrazaca pol1!ašanja i njihovo zamenjivarnje adap1Ji.vnijim, što se postiž.e razU'slovljavanjem i ponovlIl]m uslovlj avarn:j em, to j.es,t odučava­nj em i il10iVim učelIlj em.

29

NepotikrepljenlO ponašanj e se gasi. 'Do j e i IOs:noVtt1:a eksperimentalna prDcedura za prOl.1JČlavanje Dvog procesa. AIm se IUs,lovna draž �na primer zvuk zvona) ponavlja vMe puta bez bezus,lovne draži (hra;ne) , 'Uslovna re­akcija �sa1ivacija) pOIstepenD slahi. i (lwInwČlll!o se gasi. Isti j e slU!čaj i sa ope­ranimo uslovljenim reaikcijama. U \k)ojoj će meri j edna IOpe,ra:ntill!o usllOvlje­na reaikcij'a perzistirati bez po,t;kirepljenj a zavis1će od interaJkcije mnogih stimulusa iz okoline koji su delovali zaj edno sa plOtkrepljivačem. Već je rečeno da portJkrepljenje Ddređenog ponaša:nja pDvećava verovai1noću da će se to pDnašanje pOlnovD j,avtti. Među1:Jim, ono ilstov'reanelllO podvodi tIO po­našanj e pod kontrolu i drugih stimulusa iz sredine koji su bili prisutni kad se potk,repljiva;nje odigravalo. ZbDg toga se i ispoljava tendencija da se usllOvljeno pOInašanje lakše 'jiavlja li te�e gasi u ·toj posebnoj sredini. po­red toga treba re6i da prDces gaIŠenja j ednog operanti11'O m;,llOvljenog p'Ona­�a:nja za�isi d Dd moltivacionih faktora, ,to j es,t od nivoa deprivacij e odre­đenih nagonsikih potreba i soeijalnih stremljenj.a.

SlabljenJe i gašenje j edne :nepDt!kJrerpljiv:ane uslovne .reaikc1je ne može se PQSmatRati kao pasivni prDces k:oji j e samo u funkciji vremena. Eiksperi­menta1ha ' istraživanja polkazuju da wemensiki faikto[' ispoljava relativno ograničeni uticaj na proces gašenj a. Očigledno j e, :na DSIOIOVU toga, da j e brzo .gašenje nepotkrepJ.jelne prakse u nekiill slU!čajevima izazvano odre­đenim aiktivnim procesima. Ima više ra:oličitih mišljenja lO tome.

U ranijim teorijskim razmatranjima prDcesa gašenja dominirala su dva koncepta pozajmljena Dd lI'efle:kslll!e fiziowogij e. Ta dva koncepta su "Iwncept inhibicije

" i "kioncept interferencije"

. "Koncept inhibicije" pDl,azi od postavke

. da sv,all:JO nepo:tkr�ljeno po­

našanj e rađa jednu runhtbiJi;olr'nu .tendenciju, ikoja se suprotstavlJa ponov­nom j avljanju tog ponašanj a. Po toj teoriji, 's porastom broj a nepotk!rep­lj enih reakcija j ačla lova inhibitoma tendenciJa. Ova teorija obj ašnjava i brži proces gašenj a kad se primenjuj e wemensk:i zgusnuta procedura ga­šenj a nego kad se Iradi 'o proceduri ikoja j e v1še distrtibuirana u vremenu (kontinuirano i inteI1mitentno gašenj e us10vne reakcije) . Ovde, međutim, treba dodati da je eksperimentaLno utvrđ'Elllo da delovanje irnhibitorne tendencije, \ipak, slabi vremenom. Time se može obj asniti fenomen sporn­tanog loporavlj aJnj a uslovme :reaJkcije posle izv.esnog v'remena. Treba, me­đutim istaći da se neki drugi eksperimentalni nalazi teško mogu Qbjas­niti o�om t�orijom inhibicije. To se narDčito odnosi na sporije gašenj e IOnih reaikcij'a koje su uslO'vlj ene intermiien1mim parcijallnim potkreplj;iva­nj em za razliku od :reakcija Ičije j e uslovljavanje vršeno kontinuiranim deloIVanjem portkrepljivača.

Druga teorij a se zasniva na "konceptu interfe1renclij e", to j eSlt na pos­tavci da :svaki novi v1d ponašanja :interferira sa Iranije naučenim ponaša­njem. U ,tom procesu doLazi do uzaj amnog sU!kobljavanj a ,i Dmeltanja nes­pojivih reaJkcija. Ova teorij a pretpostaVlja da j e gašenje [zazvano i uslov­lj avanjem novog reagovanja koje joe inkompatibilno sa prethodnim reago­�anjem. '.Daikva izraž.erna interf.erencija postoji u procesu kQnbrauslovlja-vanj a,

,1. v ' đ d �,4. ·tk t . . ' h'b' " . Hull (1943) je pOJ.\.usao da prevazr e ne o",�a e l "emlJa Jn l leJ.Je l interferencije na taj načlirn :š'uo j e ilwmbiJnovao elemernte ove dve teorije. On je pošao od postavke da i potkrepljeno i nepotkrepljeno reagovanje izazi­va .reaktivnu inhibiCiiju. Ova illlhibicija bi prOIzlazila iiz neč.eg što j e slično UmOI'IU, iz tendencij e organizma da se opire ponavljanju upravo izvršene

30

I .

radnj e, ;iz potrebe za pl'lOme:nom ili iz že'lje da Ise ponovo vrati u stanje mi­rovanja. Po Hullu, dakle, reakrtivna inhd:bicija bi predstavljala neprijatno averziVtt1:o stanje ikoj e čini da se iscrpljuje i gasi određerno reagovanj e.

Period odmora dozvoljava da reaktivrnla inhioocij1a oslabi i da se uga­šeno reagovanje spontano ponovIO javi. Međutim, smanjenje reaktivne in­hibicije potkrepljuje i druga reagov.anja u tom odmomom s,ta;nju, p a se sada j avlja proces uslo:vne inhibtcije, Ito j est interferenclij a sa drugim vi­dovima rea,govanj a koj i se javljaju. Zbog iboga se prethodno uslovlj eno: reagovanj e o' ikome j e r,eč konačno gasi.

HUnDVa dvofaktorska 'teoil'ija je :bolj a d potpunija od p:oj edinručno uze­!tih teor,ija dnhibicije i interferencij e. Međutim, ni ona ne obj wšrnjava neke nalaze dobijene u eksperimenrtrumom izučavanju pT>0'cesa gašenj a, Ima štO' · je .to, illa WiJmer, .gašenje lI'eakcija !koje se Dbavljaju hez man:ifestnog za­mora (psihogalvanski refleks) ili gašenje 'reagovanj a bez reagovanj a (rea­govanje sprečeno delovanj em kurarioformnih sredstava) ti eksperimentima Gleitmana, Nachmiasa i Neissera (1945). Ova teorija ne može da objasni ta­kođe, zašto se javlj aju lt'azlike u otpo['u na g,ašenj e parCiij alno i :kontinuira­no potkreplj iv'anih <rea-govanja.

Najpoznatija teorija .gašenja koja govori D uticaj lU kognicije u ovom pDocesu je . teorij a TIolmana (1932). Tolman i 'piristalJce ,ove teorije 'ističu značaj očekiv,anj a organizma za pl10ces gašenja ("expectancy" teorija) , Po ovoj teoTiji, i u pr'ocesu us�o:vlj avwnja iklOlgn:i:eija !ig,ra ulogu, pa na osnovu nje organizam očelkuj'e da će jednlU uslovIllu draž (na primer zvuik zvona) pratiti druga bezus]JOvlJ:la draž (hrana) Hi da će jedno ponašanje hiti pra­ćeno tn:agrad:om. Piroces gašenj a bi ;predstavljao neku vrstu ikontrauslov­ljavanja na ikognitivnom nivou. U Itom bi Ise procesu razvijala !DJova, sup­rotna očekivanj a da prva draž neće bi!ti praćelll!a drugom, odnosnD da od­ređeIll!o reagovanje neće dovesti do naigrade.

Po mišljenju jedne gru,pe teoretičara, ikoji :isrtiiču značaj očekivanja za proces gašenjra, brzina gašenja bi zavisila d od brzine kojom orlga'lli�am shvata ra'zliikru između procedure uslov lj aVaJnja i procedure gašenja. Kad se j edno ip:onašanje 'UIslovij ava ikontinuiJra:nim pOltkrrepajenjdma ;ili, potkrep­ljenjima u fiiksliranim VlremelI1S1k1im intervalima i Ikad rSe pređe na pJ:'locedu­ru gašenj a izostavljanj em tog po>tkrepJjenja, organizam relativno lakro shvata ra:zliiku i hrzD l1azvija IsuprDtna IOlčekivanja. NasuplI'lolt tome, parcij al­inO portl�repljivanje i naročito po�k!repljivaJnje u plI'omenljiVlim vJ:'lemenskim iiJn:tervalima je sUčnije proceduri 'gcvšenj a (gde ISe p:O'tkrepljenj e ne javlj a), pa je i diskriminacija izmeđlU lOva dva p1'lOcesa teža. Organiza:m teže shvata promenu si:tuadje i sporije razv:ij a su;protna O'(!,elkivanja. Zbog tO!ga, sporije Iteče i sam proces gašenja prethodDiO uslo:V'ljenog reagovanj a, to j est javlja se veći otpDr itom gašenju.

Uticaj parcij alnog potkreplj iv,anj a (kad je O!nO pDzithnno) na usp:ora­V:aJnje gašenja tako uslovljenog ponašanja može se obj asmiti i na drugi način. ParcijaLno potkrepljivanje 'Tađa i izvestan doživljaj frustrac1je sa­mim tiJm što Ise svako 'TewgovaJnje ne nagrađuje. Ima 'nekih eik!Sperimental­nih dokaJza da ovaj ,tip :ku;stracije, to jest U!skraćivanja nagrade, može da pojača ponašanje .kroje se uslmr1java. Eksperimenti su poikazali da taJkve frustracije izazvwne p arcij alnim potkrepljivaJnjem mogu da uspore Ddnos­no odlože IsticBJnje i učvršćivanje određenog ponašaJnja u prvim procedura­ma uslovlj avanja, gde brže deluj e k:O!ntinuirano po�krepljivanje. Među-

31

,I '" '" '" '" '" " '" lli " , t i l i i : " , li: II' ! ' I I ,

tim, u kasnij oj fazi, parcijalno potkreplj ivanj e :poj ačava to ponašanj e i ,čini ga otpornijim na gašenj e.

U nekim kognitivmtm 'teorij ama, kao što je ,bo, na primer, teorij a D. .Meichenbauma (1977), z,astupa se sta:novi,šte da j e neadap,tiV1no ponašanj e u 'izvesnoj meri posledica neadekvatnog uDJUlbrašnjeg dij aloga, to j est pog­rešnih stavova, z aključaka i iJnJstrU1kclij a koj e pacd:jent daje s amom sebi. Polazeći 'Od ove postavike, u Iterapijlskom programu, ikJoji ima z a cilj da ugasi taJkvo neadaptiV1no ponašanj e, razrađuj u se načimi na ikoje Ise mogu izmeniti pogrešne s amo]nstrukc.ij e. Terapij a, d akle, uključuje �Qg1niciju i zasniva se na sticanju uvida.

Teško se obj.a:šnjava velika otpor1l1!ost na gašenj e reaJkc.i:j a uslovlj enih putem izbegavanj a bolne beZluslo'V1ne draži (" avoiidance" reakcij e) . 8010-mem i Wynne (1954) su u Isv,ojim ekspeI1imenti:ma izazivali takve neugasi­ve reakcij e na psima. Pas j e stavljan u komoru koja j e j edinom pregradom, l�oj a ,se može presImčiti, bila podelj ena na dva dela. Preko poda j ednog i drugog del� i komore mogli su se nezav:isno a:pliJkiovalti udari električne struJe!" ,P'EIi�rj e dobij ao :snažan eleMrični udar u j ednom delu llmmore. Kad bi preskočio pregradu i našao se u drugom delu komore, posilie 10 'sekundi dobij 810 bi električni šok i u njemu. Bilo j e d!Olvoljno nekoUkio Itakvih snaž­nih šokova da pas naum da ih uspešno ,iz.begava preskaika:njem pregrade i z adržavanj em krab1m od 10 sekundi u j ednom delu lmmore. Ovo "a'Voi­dance" ponašanj e perzistiral0 j e i p osle 200 proba gašenj a u kojima je ,električni ,šok, kao bezuslovna draž .odnosno averzivl!1:o potJkrepljenje, bio, isključen.

Da bi obj asnili ,ovaj fEIDiomen, S.olomon i WYnJne su istakli hipotezu koja počiva na dva principa: 1) princlipu zadržavanj a anksioznosti i 2) principu ireverzibil:nosti anksioznosti.

Prema prvom principu zadrž:avanj a .an�s]o:ZJl1!osti, reakcij a kojom se izbegava delovanj e bolne draži ("avoidance" reakcij a) imala hi kraću 1a­tenciju od uslovlj ene reakcij e straha, pa se ",avoidance" reagovanje j avlj a .pre nego što se strah potpuno razvije. U Itakvoj s ituaciji nepotpuno ra1Zvi­j enog straha, d oživi se, putem Deakcije izbegavanja, njegovo malo sniženje ili tog doživlj aj a uopšte nema. Iz tog se It'azlolga an�silo:zmOlst!; ne praznli sas­

·vim, 'Već se zadržava. TIO zadržavanje �sioZlnolsti sprečavalo bi gaJŠenje "avoidance" reagovanj a.

Primcip ,parcij alne ,ireverzibilnosti anksio:zmosui 'Obj ašnj ava nega'šenje ili sporo gašenje il1ekih "avoidance" reagovanj a. Prema tom prirncipu, teš­ka trauma može da iZ8!zorve ireverzihilne firzičJke promene u organizmu

]wj e sprečavaju potpuno galšenje alIlJks1oznosti i iščez'avanje "avoida:nce" reakcij e. Dobro je utvrđena 'činj enica da su U!ob�čajene procedure gašenj a čeSlto neeftkasne kad treba elimirnisati il1eka :opera:n'Uno uslavlj ena "avo!i.­dance" reagovanj a.

U svojim sledećim ekspe111mentima Solomon i Wynrne su staklenom pregradom onemogućili pse da prelaze iz j ednog dela komore u drugu. Pl10be gašenj a "avoidance" ponašalnj.a '!Zlostavlj a:nj,em delovrun:ja električ­nih udara, bile su sada uspešnije. U rpolčEiulm je u pa:nici pas udarao u

; staklenu pregradu, ali je ubrzo 'zatim dolaziLo do gašenj a mnij e neugasive reakcij e preskakivanja. Bio j e t o postupak nasilnog sputavanj a reakcije izbegavanj a i nasilnog suočavanja sa realnošću koj a više nij e opasna, što se koristi u "flooding" terapiji :ili u terapij i preplavlj ivanj a strahom.

:32

v E;ytSenc� (1976) je ?ao dl'ugo j edn:�sltavnije ,objašnj enj e zašto su po­n8:Sa:llla sa J akom emoCl!0.nal�10m reakCIJom straha rezistentna na Igašenje. U vna�el�, �ysenc�v . r�zhkuJ e dve v��te reagovanj.a ikoj a pri pokušaju :�asenJ a n�aJu �azhcl:t a.sr:od: 1) reaJk��J e sa j akim strahom i al!1JksiozlnoMu .1 2) . :eakcIJ� kOJ.� ne s�drze ove. em?,cIJ e. �::ema Eysenckovom objwŠinjenju fohlcar u sltua?lJ ama l pre.

d ob��ktl�a k.oJIh se boj i, razvij a strah, koji se Idodatno vezuJ e za te SItuaCIJ e ,l , obJ ekte. Strah se, zbog toga ne sa'r;n� �adržava već i produblj uje, po:staj e j a:či. Ovim procesom Eys�nck obJasnJ ava kako se j edina teŠil�a ,:f)obija r.azvij a iz prvobiltno ne naročito j a­Jkog �:traha (n�uspeo seksua1m akt !kao ��l1oik ?Ulgortr:ajn� psiho,geit1e impo­�enOlJ �, na pnme�) . �� Eys.enck�: (['ea��J e �oJ e. ne s.�

drz� s�raJh, isc,rplju­JU se l gase po prmmpIma 1scrplJ lvanJa l gasenJa kOJI vaze 1 za klasično i za 'opel1antno us.lovljena reagovanja. Kad s e oibustavi d alJe delolV,anj e be�usloVJne draži odnos?,o . pot'�replj i'Va?j�,. ,rewgov�nj e prvo sl abii , p a se z�tlm spemtano ,?por,av}J a l! naJzad, defJJnJJtiVino gasI. U tom procesu gaše­nJa moze na poe etku cak l d a dođe do p ojačooog reagovanj a što se po­nekad opservira i u l aborato:rijskim eksperimentima i u k1iJn1čkom radu. Talw, na prlmer, poznato j e da se ,bemper tan:trum (nastupi besa) u de­teta održava i potkrepljuj e neadekvatnim reagovaJl1jem rOldiJtelja i drugih, a u prv.om redu povećaIlJiJm obraćanj em pažnj e u toku tih nastupa. To obraćanj e pa'žnje u oV'om slučaju deluje kao potk,repJjenje za ovaj nea­dekvata:n . vi� pon ašanja. Ka:d roditelji dOInesu odluku da promene svoj e reagova:nJ e l da ne ohraćaju pažnju takvom pOlnaJŠanju, obi'čit1o se dešava d a dete za izvesno vreme pOIveća učestalost i pojača intelnzitert svog nea­dekvatnog ponašanj a. SLične se .interakcij e između pacij enta i okoline mogu uspOIstaviti i kad su u ptta:nju drugi psihički poremećaji praćeni neadapltivnim ponašanjem.

Ovo razmatra:nj e procesa gašenj a uslovljelllog ponaš,anj a ne bi bilo potpuno bez olsvrta na direktno dH india:'eklJl1Jo :kažnj avanj e za lmj e se �na d� mOžie da �uz'�;ij e .o?ređeno lJ2o:na�a:nj e. 1'(Ieđut1m, to suzhija:nj e p.oj edinih VIdova ponasanJa, pnmelllom stetmh, to Jest!; averzivnih stimulusa ili in­d.irekbnil? kažnj�'Vanjem pute� uikid�nj a stimulusa koji nagrađuju, ;ima ,samo prJv'remem. efekat. Ukollko se IstovremeIlJo sa potiskivanjem nepo­�el�nog po:r:,aša.nja ne i

,zgrađuju potkreplj enj em poželj ni obl'ici, nepo­

zeJJno pOlnasanJe se vraca Ikad prestane de1ova:nj e kazne. To se it1aročito i r,e�ativno brzo dešava II slučajevima kada nepoželjno ponašanj e sadrži i svoJ e sops�ven� potkreplj enj e (krađa iH z'lorupoltreba alkohol'a i droga) . Ovo :tr�ha 'lr;n�tl it1a �l?u ��da se . dilr,eiktn�o i:li . ilndirektno kažnjavanje pri­menJ uJ e 'll CIlJU modaflkaclJ e takvlh nepozelJmh oibJika ponašanja . .

:3 Bihejvioralna terapija 33

IV. Psihički poremećaji u svetlosti

teorija učenja

BiJhejviJol1aJmi telt'apeuti polkušavaju da utvrde u lkoj'Oj se meri psd.hd:čki p'Oremećaj,i mogu 'Objasniti maladaptivnim 'Obrascima ponašanja stečenim pogrešnim uslovlj avanjem odnosno učenj em. Oni se zatim trude da anali­ziraju kako se ta maladaptivna ponašanj a dalj e razvijaju, pa posebno 'Ob­raćaju pažnju ispitivanju šta :ih potkrepljuj e i šta suzbija. Na osnovu tih proučavanja organizuju se terapijske procedure i mere.

S avremene hihejVilord;stilčke formulacije i iIT1Jel1pre\tac�je psihLčkiih po" il'emećaj!a zasnivaju se, pre ,svega, ll1!a principima učenja odnosno na teori­j.ama lUčenja, !�oje iSU iprO'i!zašle iz eikspedmentaJmih studija klasičnog i IOp eramJtnog uslovljavanja . Teorijl3k1i. modeLi izgrađeni na osnovu ovih eik:sperimenata :klor]ste se za bolj e razumevanje i objašnjenje analognih klLltltČ'k,ih fenomena. I, lobratno, na 'Osnovu klLničlkih opservacija pojedLltlih !psiMČlkih poremećaj a, postavljaju se hipoteze 'o etiJoi.Logiji i patogenezi, kao i lO čiJrri!ocima I�oj,i ut1ču na tolk i ishod bolesti. Zatim se graJde e�e­.rimental'l1i modeli za Jtestiranje tih hipoteza u laiboratorijsikim uslovima.

Iz daljeg izlaganja videće se da ,su bdJhejvloristiJčke formulacij e i inlte:r­pretacij e obuhv:atile do danas, sa Viiše ruIi manje uspeha, gotovo celo po" dručje ljudske psiJhopa'tologije. Treba odmah r,eći da u tim fmmulacija­:ma i interpretacijama lima i razUka 'zbog toga što ne postoji j edna jedin-

34

stvooa ti.

opšte pr�hViaće1?-a teorij� .u�enja. Bi.�ejviolralni telrapeuti se k'Ori-

ste raZil11:m, pa ponekad l ikompertiJtIv!1Jnm teorJ.Jama iUčenj a. .

Iz svega što je do sada izloženo j asno se može Isag.leđati! da bihejvl:o­ral�i terapeuti ž�le. da ,�sv�le šuo j'e. moguvće

. bolj:e bihejvi!O,ristd.čke aspekte

d�sevnQlg zd.!1a�l.Ja

. II dus.��lr� holest1. ��a?aJ heredi:teta, konstitucij e, dru­

gIl?- organskih c�rrll1a�a ll. ':��la�a �poJJa:snJe ��<::;d.LItle se ne negira u 'ovom

P71StUpU. Međiutim, tl se Cl!!ll!OCI ne nalaze u 'ZIZl lJnlteresovanj a lbihejVlioral­mh terapeuta.

. Može se.. lIlia��'V'J:l!o., s pr�",:�� staviti. prlg?v:or takvom jednostran'Om

prIStupu u [lstrazlvanJu. PSIhI,cika su pOTemecaJ,i uglavnom multifaikto" .rij alno izazvani i nastaju naj,č<ešće složenom iJ�teralkcijom nasleđene i steče1?-e :pr,ediJspozicij:e � sre���sikih falktorra. Zlbog toga, ovakav jedno­stram prIstup predstavlja pnhcn'O grubo poj ednostavlj enj e, inače složenih problema, kao što su duševno zdravlj e i duševni poremećaji. Ne treba međutim, poseibno dokazivati da se sUčni pl1igovori mogu staviti dan� i ?:'I"ugim š'�ola�a i 'pravcim� u �sih

.ij atrijli. T,a�o, na priJmer, i olrganici­

stiJ��: I�ao l pSl!hod�namske [ s'ocJ:odmamske :liormulacij e i interpr,etacij e pSlhIC��h pore:r;ećaJa! pa iv terapi

.js�e pnistupe koji <iz njih proizlaze, ka­

raktense uproscavanJe slosenog l J ednostrani pristup, uz zanemarivanje br'Ojnih aspekata �o�'� ni�.

u u centru pažnj e tih teorij shlh orij entacija. �z�leda da se pSlhIJatnJa, kao str';1'čna i naučna disciplina, nalazi JOs uvek na takvom stepenu razvoJ a da traganje za naučnom isti­nom ;;ahteya raščlanjavanje složenog na sastavne delove i njihovo detaljno p:r'ol�::�;ra?l'e: T:ek k�d se �a:kvim

.p.r,istupil?a j,oš potpUJI1ije osvet�e i objalSiUe

r�'�hcItI ClJITIO:Cl :k0J:I pO�lt1'V1nO Ih negatIvno utiču na duševno zdravlje, bIce os!varerr� n.eophodm preduslovi Zla prelazak na n'Ovi, vi'ši :put Itraganja za nauCll�om Istinom. Na tom novom putu, složeno će se proUlčavati bez �azla�a:n� a

.llla sastavne delove ti narglasa:k 'će hiti :na Istudiranju :ilnte:r:akci­

J a pOJ,?dm:h Iko�P?Uenti. U .savremenim is.tl'la0ivanjiima u psihijatriji tek

se ruooavaJu zaceCI taikvog wrrtegmlnog prrstupa. ani se pored ostalog karaktel1išu zaj edničkim timskim radom istraživača razHčitlh teorijskih ori� j entacij'a, sye

.češćim napuštanjem li odbacivanj em rigidnih i dogmatskih

staViova, te�nJ'Om da se preispitaju sada vladaju6e hipoteze �aznih škJola i p�avaca i

.eklektičkim prihv.atanjem naučno proverenih ,činj enica bez

obZIra na 1t'O IZ lwjlih su teolI'ijskih 'Orijentacija one pJ:1o,izašle. Oč:iJgledno je, ,ta(kjođe, da imaju 'iz:vesnog 'OsnOVia prigOViori koji se

odnose :na to da se ne može 'PO'istovećivati 'Olno što se il1al-azli u lahora­torijskim eJ.�speri�entima !n� životill1j alma sa ·onim što se zapaža lU klinič­kom ,radu. �sp erl��ntalno IzaZViana , ,:neuroza" !11i "derp�esiij a" u ž.iViotLltlja se ne. s�e p01stovet1�1 S�

.neumzom odinosno depresijom ,čoveka, koje !p['ed­

stav�J,aJ'U mnogo slozenIJe feno:mene. Međutim, 'i ovde je u p:iJtanju tra­gan}e �a nauoo<?m istinom putem uprošćavanja složenog. T,akav pristup moze, Ilpa!k, da Jasnd.je 'osvetU neke aspekte woji s'e u,ču nas,tarrka to:kl;l i �shod

v� .psihi�kih poremećaja. Pri tome se, naravno, moraju �prezno

D.zvlalcrtl zaklJučci iz upoređivanja ekspe!l"imentalnih i kLiJniOkirh zapažanja. P�'�stov?ćivanje ,tih zapažanj a i generalizac,ijia 2Jaiključaka :nisu dozvoljeni . Shan

va Je

. oprezno�t neophoooa i u drugim pr:iJstupima koji j edrnos1irano

!()['?u,sa;r.aJu here�1t�rne, d�ge biololške, psiiholoŠ\k,e tli soci:jaJme aspe'kite pSlh��iklh poremeC'aJ'a. I�o Joe danas dobro poznat utkaj nasleđa na iI'azvoj maITIJ�o-depresivne psihoze, na plrimer ili 2Jnačaj Iranog guhiitka roditelja za �azvoj depresij e u odrasloj dOlbi, k�o d IUticaj aUj enacije i socij aJme

35

dezorganizaoij e za nastanak neurotilčkih poremećaj a i poremećaj a ličrD.i�s�i, ne smeju :se zanemariti i drugi <Činioci [�ojd mogu imati uzr'očno ili preclpl­th"ajuće delovanje .

POIsIe ovog kratkog uvoda razmo1t'r,imo kako izgledaju psihički pore­mećaji u svetlosti teorij a učenj a.

I bihejvioralni ,terapeuti, ikao i ps:ihijaltri s a psi:hodiIl!almsikom ori­jentacijom, pridaju po!sebaJn ;značaj !patoLoškom strahu za razvoj neUl1oza, psihosamatskih oboljenj a li mnogih drugih psiMčikih poremećaja. T;aj pa­taloški strah, to jest ,strah Ik!oj:i nema ,realnu osnovu, može da se ispIOljava u vidu slobodno lebdeće aIllklSioZlIl!osti tili u obliJku fobij a.

Po miišljenju većine rteorebčam učenja, patološki strah ,Il!ast�je p�oce� som klasičnog uslovljavanja, udruživanjem prethodno neutralmh shmu­lusa sa bezuslov:nim averzivnim stimul:UJsima :lmj li izazivaju emocianainu realkciju u obliku straha. Ti bezusloyni �verzivni stir::ulus� običn.o n�na�e fiziČJkli bal i oštećuj u tkiva. MeđutlJ!Il, 1 drUige draz::l l�oJ e n e lza�lv:aJu takve ·efekte .mogu da deluju kao beziusJ.ovni averzivni stimulusi izaziva­jući 1'��kci1tt' straha. �oj:i ,će sve s�imll:lusi imati Ita sv

.ojstva :2?avJj�i. :od ��o­

b.i:na orglaJnizma, pri 'čemu i heredlJtet l s tepen zrelasti, .kao 1 ranIJ II dOZIV­

ljaji, rgraju značajnu ulogu. Proc·esom klasičrnog usloVllj av.anj'a, prethodino neutraLne dra:ži !postaju

uslavne av,erzivne draži i stiču sv'ojlstva da izazivaju usTovnu reakcliju stra­

ha i u odsustvu bezuslovni1h averziv:nih stiimulusa. Na Itaj Ise načim. [real:an strah, izazvan delov.anj em bezuslovnih averzivnih stimulu�a, 'pret::,a:ra u patološki strah, koji se j.avljla d Ikad nema realne opasnostI. KasnIJe �o: lazi do genemlizacij e stimulU!sa i uslovlj.av.anj a višeg reda te. se I?at()10S�1 strah razvija u prisustvu brojnih, inače, prethOIdno neultralmh shmuluSla.

Klasičnim uslovlj avanjem razvij en patoLoški strah može da aktiv�a i potkrepljuje obUke pOlD!a!šanj ,a, koJima se 'prekida iIi :i�be�ava �elovanJ e uslovnih avemivnih draži {"escape" i "aVOIdance" ponasanJe) . Tl se mal­adaptivni oblici ponašanj a dalj e potkrepljuju svoj om posledicom u vidu

redukcije patološkog :strraha, tog inače vrlo neprij atnog O!seĆianj a, kaje ima sVIOjstva stečenog nagona. Na taj \Se nač:u?;, na !kla�lč!�o '�slov:lja:,�nje nadovezuje operantno uslovlj.av.anj e sa reakCIJ ama kOJe ImaJU za CIlJ da prekinu ili izbegnu delovanje uslovnih averzivnih stimulusa ,

EksperimenJt Watsona ti Reynera (1920) i�a �ečalkom �lb::.tOiTI?- �lu� struje ikako se patoLoški \StraJh ,od �:oa, a za:tLT? ::l o� drugIh .zTV,�b.n}a 1 �rzna može .razvit,i pJ:laceduI1Om kla:siHmog uslovlJ avanJa. MedutIm, l Jedino

j edlino izlaganje j akom i neobičnom averzivn0y? sti,mulu�u, to jest l?-�koj real­no opasnoj situaciji, može da ,izazove dugotrajnu 1 stabIlnu reakCIJU strah,a. Takve se reakcije j avljaju kod doživljaj a intenzivn::>� strah� u�led nekrh sam atskih loboljeitlj a i oštećenj a, hi'rmških il1lterv.encIJ El:' davIJ �n� a, saob�a­cajnih nesreća, u elementamim katastrofama, u :r;atu 1 u hroJnIm drugIm

situacijama. Na .napred lopisani način, povezivanj em hezuslovnm averzivnih sti,mu:

lusa koji uglfožavaju individuu i iZ1a:zhTaju malan strah , s:a �eutralmm l obj ektivno :neOIpasnim stimulU!sima, ·razvija se, pmce�om klasl,čnog 'Uslo'V­ljavanja, patološki strah. Ta� se

, patološ�i str�h

.nalazI u O�:r:OVI tzv. "post:

traumatskih" neuroza. U naJvecem brOJU sluc aJ eva, budUCI da bez:uslovm averzivni stimulusi dalje ne deluju, IUJSlavna r,eaikcij a straha na uslovne stimuluse iJscrpljuje se i gasi. Međutim, poneikad, pat'Ološki strah, izazvan

36

�,a ovaj nač�n, rn:ož,e v�lov dU!�iO �a tr.aj e , � ,čak v·remenom da se pojačava,

cli�e se odrz�vaJu l p?J,�?ava:J;u. l In�mot:�na reagovlanja i drugi psihički i psihoS!omats�il. 'porem�caJl. Vec J e ;�i10 ;reCl o tome d?-.

su Solomon ,i Wyn::L'l1e (19

v54)'polms�!Q da obJ as�e o:v� :traJne uslovne re,akc'IJ e stralha, praćene po­

nasooJem �oJlm se prekIda 1h lzbe'gava delovanJ e uSILovnih averzivnih sti­mulu sa, hipoteZlom o zadTžava:nj:u pa'tol0'š:kog straha i hipotezom 'o nje.gQ­voj parcij alnoj ireverzibiLnolslm. Po mišlj ;enju ovih lautOll'a, reakcije preki­da!llj,a Hi izbegavanja delova:njla Uislovlll:Lh, ,to j est obj ektivno bez'opasnih a:verzivn:ih stimulusa, sprečavale bi da se u potpunosti dož:iv!i strah, pa da se na taj način iscrpi 'ti ugasi ova uslQvna reakcij.a. Takve reakcij e onemo ... gUĆlavaju da individua sagleda da ne pos'boj!i. reaLna opasnost od tih uslorv­nih Hverzivnih stimulusa. Solomon i WYIlJne su pretpostavHi, takođe da iz­rrazi:to j aki averziv:ni stimulusi, ,odinosino Ite,š'ke t:r�aume, mOg1u da izaz'Ovu irev·erzibHne filzičke promene u 'Organizmu, koj e sprečavaju potpun'O gaše­nje .straha. Eyseil1cik (1968 'a ii. 1976) je dao drugačij e objlašnjenje 'za ove dugotrajne uslavne reaikcij,e straha praćene "escape" i "avoidance" pona­šanjem. U svom obj ašnj enj u IOn polaz!i. od ,toga da j e patološki stDa:h bolan doživljaj i da !kao taka'V nosi u sehi samopO'tkrepJjenje Zla dalj a pornašanja ik'Ojima se prekida ili izbeg1ava dellorvanje uslovnih averzivniih stimulusa. Prema Eysencku, dalje, folbičar u situac:ij ama ii pred obj ektima �ojih se boji, razvij a strah koji se dodatno vezuje za te ,siJtuacije i obj ekte . Pato­lalšiki se strah, zhog toga, za:držlava i pmdubljuj e, postaje ilntenzi.vniji. Ovaj proces bi bio j ači od procesa is{!rplj ivanj a i Igašenja uslovne emocionalitle reakcije. PIO m1šljenj u Eysencka, na taj se način može 'Obj asniti ka!ko se j edna tešlm fobiJa ra:zvij a ie: prvolbi:tno ne Illaročito j al<:,og patološkog stra­ha, koji j e nastao klasičnim us10vljra:vanjem.

Ima još rn:ekih interesantnih zapaš alnja koja osveltljavaj u moguĆinosti j ača:nj 1a patolo:Š'ik!og str.aha u folbičra:ra. Uočeno j e, Illa primer, da se ·taj pata­laški s,trah u velilioj meri pojačava kad jie onemogućeino udalj avanje od [ohičnih objekata ili situacij a odnosno nj:Lho�o izbegav.anje. Tek ako se dovoljno dugo zadrži lor.rga:n]zlaJm u takvoj situaciji može da dođe do .iscrp­lj;iv.anj a i gašenj a patolaš�OIg straha. Na Orsnovu ovog poslednj eg zapa:žooj a izgrađena j e metoda lečenja putem preplavljiV1anjla strahom ("Hood1ng" tempija) .

Neurolt:iJčne reaikcij:e č'ovrek!a, 1JzalZvaJThe ovim patološkim ,strahom od od­ređenih objekata i situacija, ZIIlatno su složeniij e od ekspe:ritmentaln!e neu­raze živQ1tinj1a. U tim reaJ�cijama važnu ulogu igraju i govoIr, mišljenje i imaginacij .a. SpQllj ašnji ti. unutrašnji .gOVOIl' IOlffioguća:V1aju pojavu semailltič­ne i simbolične .gener,alizacij e uslovn'�h averzivnih stimulusa (obj ekata i situacija) . RazmišljaInje o tim objeMima i siltu:acij ama ii. izazivanj e nj'iho'Vih predstava ili slika s'ećanj a mogu, takođe, da izazovu ovu emocionalnu re­akciju. Time se znatno povećava opseg siltuaciij la :moJe mogu da izazovu pa­tološki strah . To doprinosi, tafkođe, da se oV.a UJs:loV1l1a emocionaLna reakcd.ja i Illa ove načine potkrepljuj e i ,čini o1Jpormij om na .gašenj e, Pomd toga, pa­tološki strah, kao i realni strah, \može da izazove pmmene u funkdanil'3a­nju pojedinih telesnih organa i sistema. Percepcija ,tih unutrašnjih prome­na dovodi do toga da i one postaju uslovIni averz'ivni stimulusi koji mogu izazivalU p.ato101Ški strah. Naj zad, kad je u pirbooj u čorvek, ne treba zabora­viti da patol1oški strah, uz maJada:ptivne obrasce ponaišanja koji ga prate, može da se ,razvije i bez iklalsičnolg UJslovljavanja, učenjem po uzoru ili imitacij'Om, ,to j est posmatranjem ka:mo dl1ugi l1eaguju , ti bez direktnog iz-

37

laganj,a obj.eiktivlIlo opasnoj sri.tuaciji. Brojne fobije dece i odrasHh nastaju na ovaj način.

Teorije učenja pokušaV1aju da lOibj,asne kaiko se patol,ošk\i. strah u obUku fobije pretvara u aJI1ksLo:zmoslt, to j est slobodno lebdeći strah, koji nije vezan za određene situacije i objerote. ZnalČajna uloga u tom procesu transformacije priplisuje se ,gem.enai±zaiCiji smmu1Jusa i uslovljarv�nju višeg veda. Generalizacija stirnulusa i usilioV'lj a:vaJl1je višeg reda .omogućuju da brojne spolj ašnj e i unutrašnj e draži i situacije steknu svojstva uslovnih averziVlnih sti:rnulusa, ikoji su u stanju da iza�oV'u ovu emocionaLnu reaJkci­ju. Tako, na primer, :proces generaLizacije ([1ela:tivno lako lobuhvata one osobe iz olwline koje su i Tooij e lmŽlnjav.anJem izazivale strah, kao i OJl1e objekte i siltuadje koji po ll1ečemu podsećaju IlJa prvobitne usloVJl1e aver­zivne sti:rnuluse. I slučajne asocij aClije, ,to j,est udruživ,aJl1je odr,eđenih OIS0-ba, oibjekClita i situacija s a primarnim I\lIslovDJim ;averzivnim stimulusima dovode, putem uslovljiavanja višeg reda, do .toga, da te osobe, objeikti i situacij.e st$ču :averzivna svojstva. Proces generaJizac,ij e i uslov.lj avanj a VJišeg r.eda�buhvata i ll1iz unutrašnjih stimuluSla kao šito su interoceptivne sen2lacije, runutra<šnji glOVOT, misIti i falnbaizmi, ,čime se dalje širi opseg us­lovnih averzivnih stimulusa koji su u stanju da izazovu patološki strah. Po;r,ed svega ,što je do sada :na'V'edelIlo, .treba .imati :na umu da il neke kom­pOJl1ente iovlaiko izazvaIne emo:ci1oJl1alne rea:kctij e straha mogu imati SVQjstva bezuslovne averzivne dražd, pa zbog toga i IOne same izazivaju sltrah. Tako, na primer, promene ti funlkciionisooju autonomnog Jl1ervnog siJStema i mo­torne reakcije, koje se j avljlaju za vIreme doživlj aj1a straha, mogu izazvati bolove u pojedinim ol1ganima i deLovima tela tili bmnhospazam, muku, ga­đenje, povraćanjoe ,i druge nepr.ijatne telesne poremećaje. Sve su to doživ­ljaji k10ji su I\l stanju da li sami, bez prethodnog uslovlj1ava:nja, izazovu strah. I promene u radu endokrinog sistema koj e prate strah mogu da imaju sHČITe efekite. Pri svemu tome, Jl1e treba zabocaviti da ove fiiziološke promene sa strane autonomnog nervnog Isistema, motorike i endokrinog sistema, koje prate strah, mogu da perzistiraju vrlo dugo i po prestanku ove emQdo:nalne reaikcije. Eksperimenti na životinjama su pokazali, na primer, da prome.ne u lučelIlju 1mrtizIDIl1a i hipertTofija nadbubrežne ž.lezde mogu da traju vrlo dugo, pa ,ča:k i da ;Pl.'Ogred:iraju i kada se živQtiJnja ukJ.oni iz laverzivne si'tuacije Ikoj-a ii'zaziva strah (Clark,e, 1953, B:nady i sar., 1 958).

Po mišljenju :teor,ebičlara učenj.a, svi napred :navedeni procesi objaš­nja'Vaju kako se patološki strah u vtidu fobij e, razvijen prvo procedurom klasičnog, a zatim operantnim uslovlj avanj em, pretvara u anksioznost od­nosno slobodJno tlebdeći strah. RaJZvoj em ve'Li'ko,g bl.'Oj.a novih, spoljašnjfu i unutI'l3iŠnjih usllOV.nih averZIi.vnih si'imulusa, zamagljuje se povez Clinost straha sa prvobitrrim uslovnim averzivnim sItimulusolID, pa individua nije u stanju da poveže SVQj strah 'Sa neč,im određenim. Napred opisani procesi objašnjavaju i kako se ta anksioznost dalj e produbljuj.e i pojačava. Ank­s1oznost, kao i ]obični st:t1ah, ima svojs1:JVa stečenog ltl.agona, pa podsUče i potkrepljuje a:-azličite 'Obld:ke ponašaJl1j1a koji imaju Zla cilj da dovedu do redukcije tog vrlo neprijatnog osećanja. Zbog toga a1Uksiozna osoba beži od određenih situacij a i !Q'bjelro.ta i :iJspolja'V\a druge oblike ma1adapltiv'l1:og pooašanja ikoji se sreću I\l neurozama i drugim p.sih1Č1kw poremećajima.

Teorij e učenja poklanjaju veliku pažnju i konfliktnim situacija­ma budući da i 'One mogu biti odgovOlI'ne za lI1astanalk neuroza, psihoslOmat··

38

� .

skih oboljenj a i drugih ps:iJhlčkih poremećaj a. Bi10 j e već reči o tome da je Pavlov (1927) izazhna:o eksperimentalnu neU!rOlzu 'll pasa dovodeći ih u kOIIl­fJ.ik1me situacije ikoje k.ar.akteriše amb1teJl1dencija u reagov.anju. Konfliktne situacije su izaziv,ane otežanom diskriminacijom potkreplj enih i nepotkrep­ljenih stir!lUlusa (e�speriment sa kru�om d. elipsom) produžavanj'em vre­mar;skog ��terVlala .1ZJlle�1\l ulS;Lov.nJO� l bezu

�slovnog stimulusa i na da:-uge načme. OVl ekspemmentl Parv,lov:a, l' bez dl'l'ekrbnolg deloiVanj a averzivnih st�ulu�a, izaziv�l�. su slolID u YOIlJašal?j.'l;l žd.votinje. U. tom su stanju psi is­polJ,avah r,azdr,azlJll.vost, nelIDl!r, straslJ�vo reag.oVlooJe, � por,emećaje auto­nomnog nervnog sistema, izbegavanje hrane i druge poremećaje ponaša­nj a. Ov,aj model eksperimentailne neuroze korišćen je za bolje razume .. valnje i obj.ašnjenje ,razvoj.a nekih ipsdhičkih pOil',emećaja u čovekJa (DoHa,rd i Miller, 1950) . Teorije učenja, inače, polaze od toga da takvih konflik­tnih situacija, koje prati ambitendencija u reagQvanju, ima mnogo u ži­'Votu čoveka. One su naročito česte u toku detinjstva i u ;procesu soci­j.alizacije.

U svom obj.ašnj enju Qv.ako izazvane eksperlmootalne neuroze, Pavlov (1927) zastupa stanovište da j'e "lI1eurotično" rea:gorvanje životinje posledi­ca konflikta između inhibitornih i eksciltatornth procesa u mozgu, to jest prouzrQkovano simultanim dZlazivanJem pozitrl.VIIlih i negativnih usloVJl1ih refleksa. BroClidhurst (1960) j e postavio hipote.zu da otežana senzoI'Jl1la dis­lm-iminacij a potkreplj enih i nepotkrepljenrh draži u oVlim eksperimenti­ma d:z;aziv.a takav por,ast ll1ivoa nagona da j e OJl1emOlgućeno adekv.atno ie:­vršavanje složenih radnji :kJojima se 'taj nagoll1 može sniziti. Zbog visokog nivoa nagona jav,lj.ale bi se neadekvatne emocionalne rea:kcije i nea:dap­tivno pon.ašanje. Interesantna j e, takođe, i hipoteza Hunta (1961) po kojoj se konfliktne situaoije po svojim efektima mogu poistovetiti sa averzivnim stirnulusima. Početak konfliktne situacije delovao bi kao kazna a za-vršetak kao nagrada.

'

Teoretičari učenj a ISU razmatrali i p:iJtaJnje kako do1azi do izboll"a odre .. đenih maladaptiv!OJh obr,az'aca ponašanja i simptoma u neurozama i dru­gim psihičkim por'emećajima. U 'all1ailizi ovog, iIl1ače vrIlO složenog proble­ma, oni polaze od zapažanja da !u procedurama uslovlj avanj a laboratorijske žd:votilIlje r,eaguju na razHčiJte načme. Studirajući :tipove reagovanja SVQjih p.asa, Pavlov (1927) je mogao da 'Podeli pse u nekoliko :kategOlrj.ja. U svojoj teoriji ličnosti, Eysenck (1957) gov.ori o neuroticizmu i intro...;ekstraverzij i ,�a? važnim dimenzijama koje određuju nCličin i tip reagovanj a. Pod neuro­t1Clzmom EysenC'k podrazumeva urođenu i stečenu predispoziciju kioja je određena reaktivnošću i labilnošću autonomnog nervnog sistema. Po Eysen­c1rovom miišljenju, .neurot1čJl1i se !poremeĆiaji čeŠĆe razvijaju u osoba sa vi­sokim neuroti'C'izmolID, zbog .toga što njihlOve češće i jače emQcionalne re­ai�cije pružaju više pogodnosti za ruslovljavanj.e ,sltraha i za ra'zvoj impul,.. SllVlnQlg Jl1eadaptiv.nog ponašanj.a. DimelIlzij,a :iJntroverzija-.ekstr.averzija, po ovoj teoriji , utkala bi na razlike u 'llslovlJa'Vanju pojedinih oblika reago­v,anja. Po Eysencku, iln:troverti, u kojih preo;v,lađuje cerebra1l1ia e'k.sdtacija, lak.\Š,e stiču usloVIlle reakci}e .od e'k..stra:vertova:lllih u Ikojih preteže cerebral­na inhibicija. Ra'Zm�trajući dalje, duž ovih d1me:nzija tipove rea:go.v.anja, EY'seltl.ck j e došao do z,aklj učka da su in trQver.ti sa visokim - ltl.euroticizmom sklooi da r azvijaju aJl1!ksioznOlSlt, f.obije, depresijl\l i QPsesiju, d.ok ekstro­vertni sa visokim neuroticizmom ispolj,avaju tendenciju da razvijaju his­

·te.rj,čne i psihopats'ke poremećaje. Mada SIU ovi Ziaključci Eysencka jo,Š

39

uvek na nivou hipoteza, njemu pdpada za:sluga što je podstakao istraži­vanja u lOvoOm pravcu. Od tiJh se istI'l!llŽivanJa može 'očelldvati da će osvetHti neke aspekte nastarn;ka psi:hiJčikiih poremećaja i psihosomatskih oboljenja.

I pI'loblemu izbora simptoma posvećena je 'veHka pa:žmj1a od Iteoretičara učenja. I u eksperimentalnim proceduTiama, kao i u kliruičkom radu, zapa·, Žieno je da isti uzroci mogu da dovedu do razHčitih simptoma i ohlika poltloašanja . U iinterpI'letaaijama pS'�hičikih poremećaj a pomoću teorij a uče­nja '1stilče se da su za izhor simptoma od značaja tip, vrsta i ja,či.Jna stresa, s jedne, i osobiJne ličnosti od kojiJh zavisi illndividrualna rea:kci'ja na stresnu situaciju, s druge strane. Mada j e istaJknu\t niz :hipoteza 10 tome [mko dola:zi doO izbora simptoma, teoretičari učenj a l,st1ču da na ov'om podTučju ima još dosta ner.azjašnjenog. Oni napominju da se 'Ove hipoteze mogu testirati samo u prospekth7lnim dobro or.gani'zov.an'im istražhllanjima. Retrospektiv­ni, mtorijski pristup koji je do sada ikoriJš6en ,i od \teoretiča'ra učenja k.ao i od psihodinamski ·orijentisanih istraživača ne daje pouzdane odgovore na pitanje lwje sV'e varijable utiču Ina i�bor simptoma.

Na pp,Jirl.eru opsesivno-iprisi1ne :neuroze najbolje se može videti sa ika:kvim lse teškoćama sreću pokušaji objašnjenja zašto je baš iz,abraln ta­!kav obILk reagovanja i zaš·to su usvojene određene opsesi'vne misH i pri­silne radnje.

Tražeći odgovor putem uprošćavooja lovog slo�enog problema, teore-1;1č1ari učenja polaze prvo od onog.a ,što se može oipserv'irati u laboratorJj­skrim procedurama us}ovljavanja. Talm je, na primer, Maier (1949, 1956) 'Uočio da većina pacova suočena sra problemom disk,riminacij e draži �oji se ne može re:š'iJti i uz :izloženost .averzi:vnim sti:rnulusima, razv'ij:a različita reagovanja u vidu nekog poikreta i1i za'llzimanja :položaja. Ove, inače bes­mislene i iThesvrsishodne motorne rea:kcij'e 'se fiksiraju ta:ko da .se j avljaju i ikada se životinja ukLoni iz eiksperillnentaln:e sHuacije. Ti fiJksirani oblici motornog ponašanja wlo su rezisten1mi na gašenje. Oni se mOlgu objasniti ikao neuspeli pokušajI prekidanja ili i�begavanja .averzivn,ih stimulmm od­nosrn:o kao poikUiŠajii , da se Ismanji nivo la:nksio0DJosti. I bihejvioristWke kao � psiihodtnamske imte'l'pretacije p:rilsiLnih radnji pripisuju ovim radnjama smiJsao odbrane od .anksio2'lD!osti. Međutim, ovim nije odgovoreno na pita­nje zašlbo se usvaj a baš određeni 'oblik motOl'll1!og reagovanj a a ne neiki dllugi. Teoreti.tčari učenj;a su pokUJŠav,aJli da ilwnceptom "sujeveJ:1nog" pona­ša:nja objasne izbor određenih moto'rnih reakcija. Slučajna koinCttdern:cija određenog poikreta ili položIaja Isa sla:bijim delovanjem ili prestanlrom de­lovanja averzivnih .stimulusa odnosno sa sni'ženjem nivoa ooksioznosti, dovodila bi da toga da se takvo mJOltomo pana:šooje uslovlja:va i fiksira.

Kad je u pitanju opsesiV1no-pristlna neUl10za u čoveka, !problem je, naravno, mnogo .složeniji zbog lizr,a:Žlelnosti ideaciiOine lmmponen:te, ,to jest zbog značaja ,koji imaju prisilne milsU za prisilne radnje. PnisiLne \l'adnje se j avljaju kao posledica prisilir:l'irh misU, pa je zbog toga lDiap-red pomenuti eksperimentalni model nepodesoo za IzuČIavanje opsesiV1no-prisilne neuroze.

Teoretičari učenj a su postaVili hipotezu da p'l'i:sIHne misli i prisiLne J.'adnje predstavljaju obl�ke "avoi.darnce" reagov,a:nja 'kojima se 1zbeg.ava i sma:njuje a:nJksi<oznost. Istovetno je i psiihodinamsijm objašnjenje. Ovim abja:šnjenj:ima ide u prilog zapaža:nje da ,aniks�oZlnost Taste kad osoba po­kušaV1a da .se suprotstavi svojim opsesivnim ffi'�slima i radnjama. Među-

40

;tim, o:"a. ,obj�š'l}-je?-j a �e .�ovore .? tome :zašto je individua iz,abrala ba:š od-, ['eđell1 VId prlSll!t1ilh m1sl! 1 radnJI. ' . . R�zm.atr:anj a n:?guć�� varij abliv ;moj e detc:rI?-m.i:šlU izbO!' određenih pri­

�I�nih 1'�eJ a l r;adnJ.:- . d�t;cu . s� uopstelt1iO znacaJa J ačine i vrste a VNzi vne iLh lmnfhktn� �lltuac�Je l �ndl:rldualnih ·r.azH�a uslovv�j.enih nasl·eđem, stepe­!non: zreLo�ti 1 pr�thodmm �sikustvom. ?V,l po��u�aJ.l �a se ove varijable dalje raz1o::e. kao 1 da se na�u odgovarajuca olbJaSil1JenJ a za pojedine kOlll'" k!retne slu.caJ�ve, ne prev��Ilaze l?-iV'o spekulac�ja i hi!poteza ikoje se teško mogu testIratI. Neke 'od n}lh su ']D:teresantne, 1zg1edaju logtčne i česio su y.r�o bHske ps�h?dinams�im :umače?-jitr,J!�. Tako, na ,Primer, lVIetzrner (1963) u 6vom poikusaJu da obJ asilll razvoJ prISIlnog prooJa ruku, polazi od pos­t�'V'�e d� sve ovaj ,obliik op�esivmo-prisilrne meuroze može j aviti, ;ako je in­dIVIdua JOs kao delte naucl1a da veruje da prljaV'e misli mogu da se 'Operu. kao prljave stvari. Buđenj-e "prijavih" seksuaLno obojenih misli dov'Odilo ihi do iarrkstoznosti, i pranje ruku za tizveslt1'o vreme smanjuje t� .al1JksiIQIZ­n�st, pa sek�ual�.e pul�ij.e 'opet �l:ti.�u �a mi�,�j enj e .. Po Me:tzrneru, pTlanj e mt�u na ovaj naCIrn moze da se i'1kslra l ,raZVIJe u rrtualno ponašanje. Os-· taje, .takođe., i mogućnost slučajne 'koincrLdencije pranja ruku sla sniženjem a;.nksloznostl, pa hi se u tim slučajevima oblik prisilnog ponaiŠanja uslov­ljavao po modelu "sujevernog" ponašanja.

' V U pokušajima da se histerični simptomi obj-asne teorijama učenja, is­tICe se, pre svega, da neke globalne hi:sieriČlne reakcije kao \ŠIto su gub:i:tak svesti, sumračno stanj e ili amnezij a mogu biti nediferenci.raJl1!e· bezuslovlt1e re�kc�je izazvane intelt1zivnim doživljaVlanjem straha. Teže je obj'asni,tii šta utIče lt1a r.azvoj :poseb?-ih histeri�Člnih simptoma i 'Objašlt1jenja toga običnO' lI:1e prevazIlaze mvo hIpoteza kOJe se Iteško mogu testir.ati. Dok psihoana­mLČlka tumačenja naglaišaVlaju ,simboHčil1!o �ačenje simptoma u odn'Osu na potisnute instinktivne pulzije, interpretacije pomoću teorija učenja ističu da bi ti simptomi mogli biti podražavaJnje olnorg š:to je doživljenIO ['ooije u to�u neke organske hoJesti iLi imiJtiranje rnečega što je opserviran'O u drugIh. . . Te�'retičari učenjla poistovećuju razvoj histeričnih simptoma sa rea:k­

cI.J.ama lzbegava-r;ja ,stimulus.� lmji .izazivaju anksllioznost, a kojih pacijent 1?1Je svest� .. OVIm se ,reakcIJama lZ'begavooja redukuje ,anks'i,Qlz!t1tost koja Je u o�novl 1 ove neuroze. P'Otpunom redukCtijom anksioiznosti objašnj.ava S� Oa:l�J kara'�ter,Lsttčni mir i pored rptr.i:su.stva teških simptoma koji se može videtI u nek�m o?}i�ima. histerije (,,.lla belle indifference"). U shičlajevdma ikad pored h1JSterllcmh SImptoma posItoji i a,nJksi1oz!nost to znaJči da avo­�da;nce': rea.�o:ranj� nije bilo sasvlim efikasno. InaJče, ,�vo tumačenj� '

raz­vo�a hlstencmh SImptoma reakc1ijia:ma lizbegavanja stimulusa koji iza:zi­va�u aJll:k�iJ��nost i sa ciljem ,�a se prisutna anksioznost smanji, 'Odgovara pSlhoa.nahtlCkom. l�onceptu pmmarne dobiti od bolesti, po kojem simptomi bolelsih predstavljajU odbranu 'Od anksi.oznosti..

. T::Qi�ije ,učenja obj.ašnjavaju održ,avrunje ii modifikova:nje hcronLčnih �I:sterilcna.h. '�l�ptoma operantnim uslovljavanjem. Ovi se simptomi na po­cetku r�ZVl}aJ� u prisustvu diskriminacionih st,rmulus;a koji ukazuju da su S� ,ste�h uslov� .za talkvo reagovaJnje, kao i pod uticajem ranijLih potkrep­lJ1Vl�X:Ja .. K:asmJe, . toik i obUkovanje ovih histeričnih reakcija zavise od p:OZItIVi�lh 1 negativnih potkrepljiVlača . .ovo objašnjenje održavanja i da­l�eg o�hkov.a:nja histeričnih reakcija ,odnosno simpitoma operantnim uslov­lJavanjem .odgovara psiho1anali.tičkom konceptu ,sekundarne dobiki.. I oh-

41

j ašnjenj a histeričnih ,reakdja konceptom igranj a ulog.a i kornceptom odre­đene 'l{JomUlni:kacij e koju pacij ernt uspostavlja sa drugima, mogu da se podvedu pod ovaj obrazac op.erantnog 'Uslovljavanj a.

Teorije učenj a <osvetlj avaju i rnalSta:naik i održavanj e psihosomatskih bolesti. Pod psihosomatskim bolestima podra:zumevaju se ona somatska oboljenja lU. čijoj elUologiji psihogeni faktori 'li vd:du !1a�nih s,tresnih situ­acij a prvo dovode do poremećaja u funkciji, a zatim i do organskih prome­ina u pojedimim organima i sistemima. Ovi psihogeni faiktori su od ve1]lmg značaj a i za dalji razvoj i tok psihosomatske hallesti, pa se o tome mora v,oditi računa u terapijsImm pristupu.

Osnovna hipoteza u r.azmatr1anju etioJOIgij e i rpa:togeneze psđ.hosomat­skih boles,ti odnosi se na to da stl1ah i d�uge emocionaLne relaikcije (srdžba, bes i dr.), izazvane prvo Iklasič:nim, a zatim operantnim uslovljavanjem, preIl:!o propratnih poremećaj .a autonomnog Inervnog sistema i neuro endo­krinog sistema, mogu da dovedu i do poremećaja u f'unkcionisanju poje­dinih 'organa. i sistema. Kada su napred pomenute emooionalne reakcije -suviše ,j'0ke" [ ikada dugo traju , zbog ,-bog.a što Je imdividua izložena dugom delovanju j akih a:verzivnih stimulusa ili nepovoljmliJffi rnonfliktmim situa­cijama, promene u furrkcionisanju pojedinih org.ana li :sistema mogu da dovedu i do org,anskih OIšltećenja u njima. Bihejviorističke ilnterpretacije psihosomatskih bolesti gov1o!Te i o tome kalm se procesom uslovljavanja razvijaju usl'Ovlne averzivIUe draži koje mogu da izazivajIU. :nepovoljne emo­

cionalne reakcije i pogoršanj a psihosomatske bolesti. Tako j e, na primer, :Metca1fe (1956) našao da napad bronhijalne astme u jednog pacij enta mo­že da se pr:ovocir,a pogledom na f'o{borg�afiju ik!onja ili majke.

Naravno, najteže se daje odgovor na pitanj e kioji sve ,čillntoci dovude do izbora organa li. .sistema na kojima Ise j avljaju funkc10nalne i organske promene. 'reoretič,ari učenjia .govore o locusu minJOIris res'Lstentiae i o in­d�vidualnim razlikama u obrascima reagovanja autonomnog ne,rV1nog sis­tema pod delovanj em �tresa, koje ,su i.zazvane hereditarnim činiocima, lmn:stitucijom i prethodnim iskustvom (Lacey i Lacey, 1 958, i Lacey i sar., 1963). PIruženi su, takođe, i m.eki dokazi o odnosima između ,ovih obrazaca reagmllanja autonomnog nerVi!log .sistema i određenih psihosomatskih bo­Jesti (Ma:lmo i Shagass, 1959, i Malmo i sar., 1950).

Obj ašm.jem.j a ettoIo!gij e alkoholizma i toksđ.lmmanije teorij ama učenja -ist}ču značaj anksiolitičko.g ef/ekta ,moji se j avlj a kruko pri Imnzumiranju alkohola, tajm i ipri zloupotrebi brojnih drugih 'bdks1čnih supstancija Pre­ma tome, i alkoholizam i toksikomanij e se mogu konceptualizovati kao pona:šanj ;a Ucojima se i2'Jbegava anksioznost. AJnksioUtj,čki efekti mogu dalj e da potkrepljuju zloupatr.ebu alkohola i droga . r:Ceoretičari učenja ističu da soc:ij.alna potkrepljem.ja 'Ovih :maladaptivnih ponašanja mogu dolaziti i iz neadekvatne socijalne sredine .

Pmemećaji ponaiŠanja u oikVliru .sindroma psihopatske ličnosIti, l�ao i delikventni oblici ponašanja, mogu se, takođe, objasniti neadekvatnim re­žimom potkrepljivanj a u 'oikvku oper.antnog 'Uslovlj aV1anj a. Neki OIblici antisocijalnog ponašanja, kao što su krađe i agresivni istupi, mogu da nose u sebi samopotkrepljem.j a 'll obliku sticIanj a mate;rij,alne dobiti i putem so­cijalnog potkreplj.enj a od strane vršnj .aJka i neadekvaitne .socij,a1ne sredine. Ta potikreplj enja ovih maladaptivnth obrazaoa ponrušanja mogu d a budu jača Old pretnj e ka2'Jnom ili same kazne.

42

" Interesantna je .�yser:cll:i�va 1�1957) hip�t�za po ikojoj su osobe sa iz�

ra:zenom e�str�a�e:�lJom 1 VIsokim ;t;te�'rohCl!ZmOm, u kojih prevlađuj e c�reb�aLna �hlblc'IJa, skl:one da ra�ylJa:JiU ov;e p�ihopatske obliike ponaša­nJa. Po Eysencku, te se osobe sporIJe uslovlJavaJU, to jest teže uče i teže ističu socij alno poželjno ponašanje . 'TIo bi uticalo :i na pojavu recividizma u delikventnih prestupnika, j er kazna samo privremeno suzbija antisocij alne postupke:,. a p?i1{ulŠa�:i uslovlj avanj.a adaptiVInog 'p'?na�,anta, putem Injihovog potlkrepIJlva:nJ a, daJU slabe l1ezulta:te usled sporIJeg 1 tezeg učenja.

Kad se detalj;n�je pmuč'i život osolba sa sindromom psihopatij e i laso­dj alnim odnosno antisoCiijalnim ponašaJnjem, nalaze .se vrlo često već u detimjstvu predznaci ta:kvog razvoja u vidu različitih poremećaja ponla\Ša­nj ,a i neadekvatnog emodonaLnog reagov,anja. Pored Itog a, otkriva se veća učesta10st ovih lIUaLadaptivnih obUka ponašaInj a li u o .stalih članova poro­dice 1 u m:ajbližoj socijalnoj sredtni. Ov� nalaZi 'govore u prilog tome da uslovlj avanje socijalno poželjnog ponašanja 'i učenje po uzoru odnosno putem imitacije u ranom razvojnom per:iodu, igraju značajnu ulogu u for­miI'lam.ju ličnosti. Detinjstvo j e, ±nalče, izrazito vru1,nerabilan period u raz­voju ,čoveka i zbog toga ,što nedovoljno razvijena percepcij a, govor i inte­ligem.cija 'otežavaju učenje finij e diskriminacije 'stimulusa iz okoline. Ako se uz to na m.eadekvaltan i ilmm:tradilktoran nruč�n potkrepljuje poželjno. i suzbij a nepoželjno ponaŠlanj e 'Od rodit�lja i 'ostalih, dete ,čes,to upa:da u lmnf1ikbne situacije sa ambiten<iencijom u reagovanju. Td. konflikti rađa·· ju neadekvatne ,emocionalne reakcije, ikao i .aSOClij aIno odnosno antisoci­jalno ponašanje. Pored 'toga, intenzivne emodonalne reakc:ije usled ovih lmnfliktnih situacija, mogu d a izazovu promene u furn:kcionisanju auto­nomnog nervnog sistema, !kao i poremećaje u lučem.ju enddkrimih žlezda, štO' :sa svoje sltrane negativlUo utiče na pr.o,ces učenja sOCiij al'no poželjlnog ponaš1anja, a može i da dovede do povlačenja od okoline ili do impulsiv­nog i "acting-out" ponašanja .

Ne,adekvatnim režimom potkrepljivanj a poželjnog i gašenja m.epo­željnog ponašanj a mogu se objasniti i brojni neurotični poremećaji, kao i pOl1emećaji navika i ponašanj a u dečjem dobu, Ikao što su nastupi 'besa, neki tiiko'Vi, ,gO'vorni poremećaji, enureza i drugi. Pažljivija analiza pona­šanja roditelj a i drug,ih po dete značajnih ,osoba, relativno ,često otJk1'iva da oni nedovoljno potkrepljuju konstrwktivne oblike ponlašanja i da tek pri ispoljavanju /l1!eadekvatnog ponašanja 'Obraćaju veću pa�nju detetu. To veće ,obraćanje pažnje detetu kad se neadekvatno ponaša , može da pot­krepljuj e dalja reagovanja u tom smislu.

Teorije učenja su bacile j asnije svetlo i na nasta:Uiak i održav.a:nj.e po­remećaj a seksualnOlg živoia. I seksuaLno ponašanje se uči, pa � u tom uče­nju vladaju zalmnitosti koj e se s�eću u drugim pmcesi!ffia us10v1javanj a odnosno učenja . .

Relativno ces!to se u osnovi impotencije muškarca i fri.gidnos.ti žem.e nalazi patolo,šiki strah u vidu neke fobije iiI 'anksioznosti. Obi'čno ovi pOlre­mećaji seksualnog .života predstavlj aju S1amo jednu o.d manif.estacij a du­bljih neuroHčnih poremećaj a ili poremećaja ličnosti. U ređim slučajevi­ma do'Volj 'an je i jeda:n jedini doživljaj neuspeha, hola Hi nelll:ie druge ne­prij atmosti da se Q',azvije patololški strah koji d'OV1odi do neuspeha pri novim pokušajima. Na taj se način uspostavlja circulus viHosus. Strah dovodi do neuspeha, a neuspeh izaziva dalje j,ačanj e patolOlšll:io.g sitTIaha.

43

Kad se heteroseksua1no ponaJŠanje stalno d.zbegav,a zbog patološkog straha i zbog delov.anja av1e,rzivnih stimulusa, može da dođe do potpunog potiskivanja manifestne seksualne aktivnosti, do masturbacije kao jedi­Inog oblika zadovoljenja P'Olnog nag'ona ili do razv'oj a homoseksualnog po­našanj a i selmsualnih perverziij a.

U seksualnom ponlašanju čoveka postoje vdo velike razlike izazvane različitim kulturalnim stavovima i standardima. To ukazuje na to da so­cijalno učenj e ima !istaknutu ulogu u pXlOcesu usvajanja 'Određenih 'Obra­zaca ponašanja kojima se zadovoljava polni nagon. Harlow (1963) je u svo­j'i.Jm e!ksperimentima sa mladim majmunima demo:nstrirroo zil1iačaj ovog učenj.a za socijaJ.no i seksualno ponašanje. Mladunci koji su 18 meseci bm 'Odvojeni od ;svojih majki li vršnjaka, ispoljiavali su, kasnije, vrlo dugo, P'O-remećaj e sodj alnog i seksuaLn'Og pOlllašanj a. .

McGuire ,i sar. (1965) su ;istakli hipotezu da se seksualno pon8!šanJe u početku uči putem :rnasturbacionih fantazama koji prethode orgazmu. Ti masturbacioni fantazmi predstavljali bi prve realne doživljaje seksualnog u�buđenja. Njima se po ovoj hipotezi, postepeno izgraduju i oblikuju spe­cifiČir1i.st1trlUJ.usi koji izazivaju seksualno uzbuđenje i tim se fantazmima drugi gase.

Ponekad izgleda kao da je i j edno Jedino neadekvatno uslovljavanje, a nal"Oičito prv'o 'seksualno iskustvo, dovoljno za :razvoj homooeksualnog ponašanj a Hi seksualnih perverzija . Ističe se značaj 'Ovih iskustava za for­miranje seksualnog ponašanja, naročito na početku seksualnog života, zbog toga što i ti maladaptivni oblici ponašanja nOS'e u sebi samoP'Otkrep-­ljenje. Seksualno uzbuđenje i lorgaziam ikloji ih prate P'Odslt1ču dalja rea­govanja u tom smislu. Ipak, malo je verovatno da se ,to češ6e dešav·a uko­HIm ne postoj i i određena predi:spozicija za ta:kve maladaptivne obUke zadovoljenjia polnog nagona. Naj1češće se homoseksualno i perver�no sek­sualno P'Onašanje razvij,ajlU zhog kombirrJJovanog dei10vanja ,činilaca !koji suzbijaju uobičajeno heteroseksualno pona;š'anje i čtinilaca koji potkreplju­ju alternativne i neadaptivne oblike zadovolj avanja seksualnog nagona. Zbog toga, bihejvioralna analiza mora da .obuhvati i j edne i druge činioce.

Kompulzivnti kar,aMer nekih devijantnih ,oblika seksualnog pOInašanja (koj,i su retko praćeni subjektivn:im doživljajem prisile) Metzn�r (1963) je obj asnio konfliktnim situacijama koje izazivaju ambitendenciJu u rea­govanju. Te konfliktne situacije izazivaju ;istovremeno i reakcije približa­vainja i reakcije izbegaVlanja. Ovd:m hi se ponašanjem redukovao i nivo a:nks:i!oznosti i zaaovoljavao seksuaJm.i rnag,O'll.

I depresij e su formulisane i jJn:terpretirane teorij ama učenja. U ovim se formulacijama ti. dnterpretaci'j,ama teoretičari učenjia suočavaju sa dva ve1iJka problema. Prvi pl10blem jie u tome što j,oš ne postoji j'edm.a jedin­stvena etiološka klasifikacija depresivnih stanja. Ima više klasifikacija depresij a. .sve te klasi:flikacije predstavljaju, u stvari, manje ili više uspelu kombinaciju simptomatološko-sindromatološ.ke ili feno­menološke klasifikacije sa nekim još nedovoljno preciznim 'i pouzda­nim pokušajima razvrstavanja depresija prema njihovoj etiologiji. Jnače, klasifikovanje depresij a se, uglavnom, vrši duž sledećih di­menzij a: endogena-egzogena depresij a, psihotična-neurotična depresij a, depresije sa psih'omotormom Tetaroacijom - ·agitovane depresij,e i sL Ove ' teš:koće u klasifi,l{'aciji otežavaju li formulisanje depresij a ti. interpretiranje mehanizama njihovog razvoja i 'održav.anj'a [k)orišćenj'em teorija učenja.

44

Tpak, zdravu osnovu za rešavanj.e Q1vog problema čini postavka da su sve depresije izazvane sLoženom interakcij'Om endogenih i eO'zo Q'enih čin�­laca. U nekim su depresij.ama značajniji endogeni, dok su � d�ug1m važ­niji eg�oge'ITi č1ntoci, ali je neophodno prisustvo ii j edniih i drugih da bi se bolest ispo lj Ua. Iz ove postavke proizla!zi mdm.a hipoteza koja ističe da depresije predstavljaju specifične psiMČlke poremećaje posebnih ličnosti sa ,specifičnom razvojll:1!om istorijom, 'kJoji se r.azvijaju kao reaJkcije na sp e .. cifiČIne stresne situacije. �oristećd. 'Ovu radnu hipotezu mogu se primeniti teorriJe učenja Tadi boljeg razumevanja i OIbjašnjenja depresija.

Drugi veliki problem se sastoji u tome što se depres,ij e, pored k;arak­teristič:nog vJdljivog ponašanj a, odlikuju i :iJzraženim subj ektivnim doživ­Jj aj em tuge, nesreće, 'beznademosti, kao i idejama krivice, samooptuživa­nja i manje vrednosti. Baš zbog lovog subjektivnog dožlivljaja koji pred · stavlja značajnu komponentu depresija, otežano je njihovo proučavanje i: tumačenje korišćenjem 'On'Oga što ISe nalazi u laboratorijskim eksperi.­mentima na 'životinjama. Ipak, treba reći da dma eksperimentalnrih modela čije proučavanje osvetlj1av.a jasnije i neke aspekte razvoja depresija u čoveka. Navešćemo neka Old .tih iskaživa:nja.

Hebb (1947) lopisuje !spontano poj avljivam.je pona:šrunja II šimpanza l�oje po spoljašnjim ma:nifestacij1a:ma naliči na depresiju. Etolozi, ta'kođe, regishmju taJkva stanja u živ()iti!nja koje 'živ·e u zajednici :kada padnu niže 'na hijer,arhijskoj lestvici te zajednice. Senay (1966) opisuje depresivno po­na!šanje svojih pasa koje se j,avlja10 kada ne bi '.imali svaik'OOm.e'VIne ko:ntak­te s njim. Ipak, najinteresanJtnij.a su zapažanja Kaufmana i Rosenbluma (1967) na mladim majmunima. Posle naglog ,odvaja:nja od maj'ke, tri 'Od -četiri majmunčeta ispoljavala su prvo ag:itovano t�r.aženje maj;ke. Posle tog inidjalnog perioda j:avljala se duhoka "depresiv,'llIa" faza. Opservirana je, dakle bifazička reakcija na odvajanje. U prvoj je fazi bi1a izražena P'Oviše-· na motorna, visceralna, VIokaIna i druga ekspresivna akttvnost čiji je cilj bio vraćanje majke. Kaufman i Rosenblum pretpostavljaju da j e ta prva faza praćena emocionalnim stanjem u vidu strepnje koja bi bila prekur­sor stI1a!ha. Pošto ovom :re.a1ccijOiill ndje u.spelo da vrati majku, majmwnče menja ponašanje i prel:azri u drugu \fazu lwju karakteri še depresija u v,idu povlačenja od okoline. Majmunče leži nep'Omično. P.ored izra:žene reduk­cije mOlto.rike, snižavaju se znatno i vd.scer.a1ne, v·O'kalne i ekspresivne ak­tivnosti. Kad se majmunče sltav:i Illa noge ispoljava pOrsturalni kolaps. Au­tori su postaviH hipotezu da je ova druga faza ponašanja udružena sa neprijatn1m osećanjem pesimizma, koji bi ,bio prekursOT depresije. Prema njima, cilj ,takvog reagoVlanj.a je da se sačuva bar izvestan nivo erne!1gije u org:anizmu dolk se okolnosti me pobo,lj šavaju. Interesanlbno j e dalje za­pažanje da, otp!1ilike, .posle nedelju dana takViog ponašanja, spontano do­l'8.zi do poboljšanj a čak i u slučajevima kad se majka ne vr·ati. Inače, ikad se ta!kvo majmunče vrati :sv,ojo.j majd, olllo ispolj ava za 1zvesno vreme tež­nju da ima intem.z1.vrniji fizički kontakt s njom i manje je za:inteI1esovarno za igru sa sv'Ojim vr,š;njacima.

Interesantno je da oVla zapažam.j,a Kaufmana i Rosenbluma u velikoj meri odgova:r,aju o:nome što se opserVli:r,a u lt:iW. "a:na:klitilčkoj depresiji ra­nog detinjstva", l�oju je opisao Sp-itz (1946) i u "depresiji ti vidu !povlače­nja" opisano od Engela (1962),

Spitz je opisao lSimdl'lom teške depvesije kojd se jiavija u dece na bol­ničkom lečenju, ikojem je dao :naziv "anakILti:č1m depresija". Sindrom se

45

j avlj a u Ione dece koja su pre hospitalizacije 'Uspostavila dobre i tople eI?o­cionalne odnose iSa svojim majkama. P.os}e ;llIaglog odvajanja od maJike, ikoj,a je zadovolj avala potrebe i zahteve takvog deteta, ono u uslovima hos­piltalizacij e upada u priUlČlllo bezlične IOdnose sa IOsobljem bolnice. Nlakon 1Jnicij a1nog per10da nemir,a, plača, ibraženj a majke !i pmtesta što, j e nema, dete razV1ij a depT€siju, t�ho plače i vrlo malo se Lnteresuje Zla okolinu, hr,a'I1lU. ci. igračke. Posle bolničkog lečenjia i povratka majci, :onatno se po­boljšava lIljegovo raspoloženje ti. p.OIIlašanje. Lpalk, ponekad ibo poboljšanje nastupa tek posle izvesnog vremena >ll tolw kojeg se dete po��š� kao. i u bolnici. Cesto se dešava do ono neko vreme, po povratku maJcI, lspolJava pojačalllu zav1snost od nje . U ,tom p er10du sklono je da burno reaguje na sva'lm maikar i rkratImltraj:no, odvaJanje ,od majke i ispoljava straih od dru­gih o�oba. Ovi poremećaji ponašanj a mogu da potraju i duže.

Engel je ,opisao sliČlIlu ireaikciju u j edin10a i jedinaca k,�j u je IIlI�zvao

"depresija u Vildu povlačenj a". Alm se ne zadovlO�� e potrebe l z.ahtevI .tak­

vog deteta, �oj e. je mače preosetljivo illa fl1ustracIJe, .ono reiaguJe nemIrom

i pl,a�em. I�a.:d :nemir ti. p1aIČ ?StalIlu :bez TeZ'UI�ata, to Jes� aIm �e dovedu do toga dll · n'ii1jka zadovolji nJegove potrebe o. za;htev�, l�crplJ eno l;lmo:om dete se povlači u sebe. Engel sma\tra da lovo povlacenJ e od okJohne Ima odbrambeni smisao. Povlač,enje može biti vrlo izraženo :i na emocilOnal­nom i Illa fizičkom p.lmu. Ono bi predstavljalo regresiju na ranije stadi­jurne razvoja i često je praćeno 'sniženjem tzv. "or��rnog procesa" , t.� jest neuzima'l1j em hr,ane i smanj elD.j e:m lž,eluda0ne sekrecIJ e. U Qlv�m stadlJu�u dete prestaje da plač-e i postaj e mlimo. Po Engelu, povlačenJe od okolIne ikoja frustrira i xedukcija ,a:ktivl!l:osti imali bi za cHj čuvanj.e energije Of­gan1:2'lma. To bi bil() prd.mitivni poikUlšaj da se sa;čuv,a sopstvena Hčnost. Iz Ibo.g.a bi Ise ikasnije razvijaba OSeĆaJIlja be.sporno6nosti i bez:nadežnosti. Bes� pomoćnost je termin koji o'ZlI1ačava loua stanj,a u kojima se OSlOba "predaj�" zbolg to.ga što više nerrna spoil.jaŠlnjih !izvora emociooalne pod.rške il. .gI'>at�fl­ikaiCija, to jest pozitivnih potkreplj1.vača 2'ldr,avo.g, :nedep�eSIV)?Qg ponasa­nja. U izraženom sitanju hesplOmoćl!l:?sti, .osoba se .ne oseca m. SPoso?in?m ni odgovornlOm za iizmenu svog stanJa. Ona tada smatI1a

,da n,!- drugI ms.u

u stanju da to učine. Bemadežno,st :se, nasupl101t bespomoonostI, ikara:kterlJ.­še osećanjem bezvrednosti. Osoba se loseća .lično odgov.ortnom za sve što j e snaLazi i smatr.a d a nije zaslužila pomoć od drugih. .

Skmer (1953) je izneo tvrđenje da sužavanje i smallljenje repertoara PonašanJ',a 'što se ,inače vidi u najvećem broju depresij.a, može da bude , , , . . . posledica iseorplj'i\71anj a i .gaiŠenj1a 'operantnog !nedepresIvnog rea.govalD.J a. Uz.orci tog iscrpljivanj,a i gašenj a .mogu hiti : izostanak pozitiV'l1iih potkll'ep­ljenja, neadekvatni režim potkrepljivanja li direktno ili indirektno kaž·· nj-avanje.

Tha:zvijajU!ći dalje ovu hipotezu i prouč.avajući depresije, Fer,ster (1971) je opisao nekoliko h:iJpotetičik:ih mehanizama za njelD. nastanak i razvoj . On j e pošao od pretpostavke da je Ismanjena učestalost norma1nog, adaptivJ1!og, lIJJedepresiVlIlog ponaJšlanj a, jedna od bitnih karakteristiJka dep­![Iesij e. Prema Fersteru događaji riz okoUne ikloji mogu dovesti do takve redukcije nedepresiWl!o,g ponaJšanj a su: 1) okolnosti koje zahtevaj u !izuzet­no veliku količinu adaptivnog ponašanja, pri čemu ne p�stoji .do-Y0ljno potkrepljenje ,tog ponašan�la Hi k�da .'ono .kiasni (f��omen. 1scr;plJe'llJa . . o�� ll1io.sno gašenja) , 2) deLovanje aver2'llvmh stlm.ulusa '111 kaz�ll ikOJe suzbIJajU adaptiVino, nedepresiv.no ponašanje, i 3) iznenadne .neprijatne promene u

46

sredini k�je suzbij'aju ne�epresivno i izazd.v;aj u depresivno ponaŠlaJIlje .. (Smrt v:olJ�� osobe, lIla p!"1mer) . NaraVlIlo, ovi se događaji mogu j.av�ti i u ikombllO.aclJI.

. Prema �.eI\Steru, <ono što j e kar'aJkter�st1č:no za . . sve. napred 'opisane me-· han�z.�e, �oJ� mogu da d�vedu

. d� .z'l�zvloJa d�presIJe, J,e ;smanjenje učeslta--10StI I mien'Zlteta delov,anJa >omh c1ID.'llaca kOJI pot:kirepljuju zdravo to j est

nedepresivno ponalŠaJIlje. Ovu hipotezu podržavaju i rezultati ka�o eks-o per�mentalnih tako i klin1čk1.h studija.

'

Teoretičari učenja po}a:ze ,od postavke da se može empirijski dokazati da svaiki gubitaJk Zlnačajnijeg izvor.a poz1JtiVlnog po\t:kreplj enj ;a nede'Presiv�­nog pornašanj a dovoui do slD.i'ženj'a raspoloženja. Nekad su to prolazna i. laka nerasplOloženja, a nekad izraženiji oblici depresije. Značaj .gubitka je slQžen ci. može biti simbolilčan. Ovo gledište o etilOlogiji poklapa se s psihodi­namSlkom k>QIlcepcijom "gubitka" , ali se maJnje ,oslaJIlja .na in tr.apsihičike· posledice gubitka I v,iše stavlj,a ll1iaglasak LnJa vidljive, funkcionalne IOdinose' ie!među događaj a u ok!o.HJni i ponašanja osobe. Savremeni bihejvj'Qralni te­repeu1Ji prihvataju da psihoanalitiČika teorij;a i detaljna l'ongitudin'alna. sItudija psihološkog razvoja mogu ,dati ključ za razumevanje 'koji su gu­bici značajni za određenu individuu i zašto sv.i, pa ponekad i vrlo teški gu­bici ne dovode do izraž'ene depresij e.

N aj češći .gubici koji dovode do depresivInog re!llgovanja su smrt vo­lj ene osobe,. razočaranje u ljlUbav�, lUeuspeh na poslu, gubit!llk zaposlenj.a i. sHčno. Prema telOriji učenja, depiresivna realkoija, :na primer posle smrti voljene osobe može pr,oces-om .gener,alizacije da obuhViati a. dr�ge događaje' i situacij e iz o()Ikolitn,e, koji iJn.alČe nisu direktno pov.ezaJIli sa gubitkom.. Zbog· toga i .ti događaji i te situacije mogu da ilZa:zivaju depresij u. '.DaIDo se mOlgu objasniti i depresije koje se j,avljaju >o glOdišnj ioama tih boLnilh događaja.

Objašnjenje zašto ponek·ad i veliIki gubici kao što j e, na primer, smrt V'olj1ene ·osobe, i pored toga što d.zaziv.aju žaI'ost Ille dovode do depresije, na­lazi se u tome što takav gubitak :ne mora biti. pralĆen opš,tim smanjenj em potkl'ep!ljenja nedepreshnno,g pOlnašanjla. ToO smanjenje može biti samo pri­vremeno i 'kompeumvaJno dodatnim izvoOrima pozi.tiv:nrl.h potkrepljenj a Ikoj i se ostvaruju u pojačanim iJnterpersOIIlIalnim ;transakcijama u pogreb­nom ritualu i II toku ž,alosti. Gubitak, prema \tome, može bi'ti praćen pove-o ćanom učestalošću pozitivnih ilIlterakcija sa srQdnicima i pr.ijateljima. r obratno, gubici koji su objeiktiVlno posmatrano mali i n.evažni mogu biti od ogromnog zna'Čaj.a za osobu aroo 00Ja. nema dl'lug.e izvore potkrepljenja nedepresiVlnOig ponaiŠalIlja. TakJo, Illa primer, amd jedaJn samac lOde u penzi� ju, može da il'azvij,e depresiju zbog tog,a IŠto Ise naglo prekidaju veze sa j edimiim plOzitivnim potkrepljenjima nedeproesivlIllQg pona'šanja čija. su iz-o vori na 1'Iadnom mestu. Pored svega Šibo j e rečeno, .treba imati na umu da. se ljudi j ako razlikuju po svom prethodnom liskustvu i po sposobnostima da ostvare nove izvore pOlZitiVlnih stimulaCija za zdravo reagoVlalllj e odnos-o no ponašanje. . Teorije učenja bacaju jasnije svetLo i na tzv. "par,adoksalnu depre­sUu" koja se pIOnekad javlj a posle uspeha i unapređenja. Uspeh 1. una­pređenje mogu da dovedu do gu:bitka pot:krepiljivača zdravo.g ponašanj a na 'taj način što se kidaju stare veZle sa izvorima tih poilkrepljivača. Da bi se sprečio dalji !l'azvoj depresije u takvim s1učaj.evima, 'treba preduzeti mere da se realizuju novi izvori pozitivnih stimulusa, tD j est da ožalošćena. i depresiV1na osoba ponovo naseli Jjud1ma svoj ispražnj eni životni prostor.

47'

N'Ovd.jla istraživ,anja operantnog uslovljavanja iist'ilču značaj r,aJnij ih is� 1rustava, to j est us1ovlj avanja, za aJktueltno ponašCIlnj e (W einer , 1965) . U sv,aikom trenutku ta raJnija iskustva :mogu biJti oživljem.a novim dOIg)ađaji­ma, što ostavljia utisak kao da osoha teži da se vrati ranije uspostavljenim ,ohrascima pOnGušanj a. Prema tome i teocretd.čacri učenj a gDvore D diJnamič­Inom 'Odnosu koj i postoji izmeđlu ,onoga što je naučeno u proš1osti i O!Iloga što se u sadašnjem tr:enult'ku o digroava.

Klad se j ednom razvije, depresija može dalje da se 'Održi i čak poj a-'čava sv,ojim posledicama. Depresi'Vina ,osoiba iiznoseći svoje subj ektivno osećanje nesreće, bespomoćnosti, beznadežnosti, 'Očaj anj a kao li idej e kri,­vice samooptuživanja i bezvr,ednosti, izaziva određene reakeije u okolini. M.eđu te reakc'ije spadaju različiti oblici pažnje koji mogu da sadrže simpatiju, 'zabrinutost, s aoseĆia!Ilje , sažaljenje, težnju da se pruži neka vrsta pomoći itd. Takvi 'oblioi povećaJne pažnj e mogu da 'Održ,avaju i produbljuju depcresiju.

Beck (1967) je op.isao značaj samopotkrepljivanja za održavanj e i produbljd.V;,�n:je depresije putem negativnih self :koncepata koji se javljaju u depfesijd.. Ti negativni self lmncepiti sa svoje strane potkrepljuju dep­resivno reagovanje čime se uspostavljla circulus vihoSiUS. PDvratak socij al­nih činilaca koji potkrepljuju adaptivn'O, nedepresivno po.našanje i uspeh li izvršenju određenih z'adataka, može ponov'O da uspostavi pozitivn'O miš­ljenj e o s amom sebi i time da suzibije subjektivne doživlJajne kompo­nente depxesije i da poiboljša ponašanje. P,rema m�šljenju teoretibara :uče­nja , osećamj a sopstvene vredinosti, sigurnosti cr. samouvažavanj,a, zavise od spoljašnjih doprinosa 'Od strane osoba koje su značajne za ličnost. Nedostatak tih doprinosa i sDcijalnih činilaca j ača Dva negativna osećanj a štD č,ini da se 'OSDba počinje da oseća hezvrednom, hespDmoćnom i hez nade što se tiče .budućnosti. 'Ilo donos:i i subj ektivno osećanje tuge.

Koncepcija o ekvivalentima depresije, to jest ponašanjima koj a za­menjuju i maskiraju depresi.ju, takođe j e interpretiran a teorij ama učenja. Prema tim interpretacij ama, ekvivalenti depresije klao, na primer, hipo­homlrij aza, xazne somatske i psimčke tegohe i "ac1JiJng-out" lpom.ašanje, služili bi zadohij anju novih pozitiwl!ih p otkreplj enj a. Depir.esij a u takvim slučaj evima može da ostane maskdJrana i neprepoznata i 'Od. samog p.aci­j enta sve dotle dok Dn Itakvim ponašanj em U!speva da privuče hrigu i paž­nju 'oso.ba koje :su 'za njega zuaJčajne. Kada 'ovi depresiVlni ekvivalenti ,obezbeđuju duže vremena ov-a pozi,tivnla potikrepljenja, onda takvlQ pona­šanj e može da pDstane deo karakte:ra te osobe.

Uzimajući u 'Obzir raspvostr.anj enost i OIgvoman sodj a:Lnromedicinski 2lnačaj shizofrenij e, može se :reći da j e hHo relati'Villlo malo pokušajia da se psihički poremećaji ove dij agnost�čk;e ikategorije Iormul1išu i interpreti­raju teorij ama učenja. Dva su osnovna razlog,a dovela do tog.a. Prvo, još nije !'Iazjašnjena e!tiologija shizo:lirenije mada su istaimut€ bnojne hipo.teze o značaju herediteta, ° en:zimskim defeMima i bilQhemijsikim promenama, 1{'aQ i D uticaju nepovoljnJih faktora spoljaŠ1t1je sredme. DosadaŠ1t1ja p rou­'čavanj a etiologij e, kliničke ;slike, kao i toka i ishoda shizo.frenij e, ukazuju na to da se u ovoj dijagnQsti'čkoj kategoriji krije više nozoloških enti­teta. Zhog toga je ispravnij e govoriti o shi2iofrenijama nego D shiz'ofreniji . Diferencijalna dij ag.nostika unutar ove grupe psihoza je vrloo teška. Cak i pokušali razlikovanj a ItzV. "nukleamne" shizofrenije od shizofrenih reak­dija lJ1Ia:iJ1a,ze Ina 'veliike p01teš!moće. Ponekad treba da prođe više godina is-

A8 I

pi1J:ivaJnj'a i praJć�nja �a bi :,a s�gu�,oš�� ���l� da se postavi diJagnoza. S dr;tge strane, �lza��l vsuh}e'khvn!l doz1VlJaJl il pO!Ilašanj'e oV'iih bolesnika t�štk? se shvaJtaJu I JOS teze dovode u racionalnu vezlU sa okloJirusikim či­/ll'lJOca.ma. HadiDa

. hip��eza :t,lajveće;Ef br?j,a .1JStraživača Ikoji su pokušaval1 da od­��e1mu etlol�g'lJU �hlzofre�;Je bIla Je da se lOvi psihički pDremećaj i razvi­;�J�.uSle� s�fe

d.ne Jjllter.al�c1Je Inasleooe pred!�pozd.cije i činilaca spoljašnje e 1111:e. IS

. a u sa s�oJ'om OISi!lJOYl1iOm teorIjskom orij,entacijoom i mtere-�ovanJ em, 'om su pokusavalli da iz r,azlilČiitih ugLova osveltle oV1aj problem � �ođu do. odgovora šta dovodi do razvoja bolesti i šta utiče na njen tok l Ishod.

P�<>kušaji da se :shw�:fjrenij;a f�r�;tl�še � dJnterp:�ti:ra �eorij ama učenja, sp�daJu u ek��r�mnl .envIromentahsbckl Prlstup kOJl manje ili više zanema­rUJ: ?ruge cmtloce l laspekte ovog loholjenja koji su, inače od veli:kog m��a '

" Niz aut,?ra. pokuša� je da shizofreniju konceptualizuje kao maladap-bi:yrno ponasanJe usvOJooo IQpe:ran1mim uslovlj awmj em (Sikinner 1953 L;'?,dsley, 1960, F,ersle:-, 1965). Po njihovlDm mišljenju, shizofrenija 'se Taz� vIJ'a usled n�.ade�va1mlh p�tkrepljivaJnja iz okoline koja postepeno dovode do kumulacIJe mza bolesmh, maladaptiVInih 'obrazaca ponašanj a. E. B!euler (�9.50) deJ1 s�ptome shizofrenije ,na primarne i a:kcesorne. Međ� p:-�marne

.lLi osnovne SImptome spadali bi, pre s vega, poremećaji u asocIJacIJI�ma mlS�Cm?g taka .i :pOireme�aji afekt�. Bleuler zastupa hipotezu da s� O:"l, .,osn;)v,lll Slmptot?'1 ilzazv<:m :org,ansk1J? c erebralnim pr,oceSDm, dopusta�uCi1 pr: t�m.e moguenost da l taJ IOrgaJnsk1 proces može biti izazvan d�lovanJem pSlh;č;ln� faktora: Svi 'ost�li. s]rl1'{).tami shizotfrenije, pD mrušlj e­nJ,? Bleulera, bIh hl posledIca pokusaja OVIh .bolesnika da se na neki nao;n. adaptir�j.u �a illep'O�nošljivo staJnje nastalo usled primarnih pore� mecaJa ? .as�cIJ�c�Jama I?lSaO!Ilog toka i u afektivnom životu. Usled ovih poremecaja md1VJ:dua bl lI1.ead�kvatno reagovala na stimuluse odnosno potkrepljenja iz sredine.

Chapman (1966) zastupa hipotezu da poremećajli percepcije i pa<žnje mog� d� �,ovedu do rtog,a da 'Osoba neadekvatno creaguje na stimuluse iz sred�e : IZ sop�tveno� Itela, ,čime se mogu us1Q1Viti i ma1a:daptivni obrasci ponasar:J� . kakvl 'se. :Vl�e uvD?olelog Dd shizofrenije. On 'ističe da suptilni P?remecaJl percepClJe l pa'znJe mogu da se 'otkcriju i pre ispoljavanja ma­m�estne slike shizofrenije.

, .Ni� autora �a�!upa .g�edište da su � po:remeć�jd subj ektivnog doživlj a­vanJa lJ. poremeOajI mamfestno.g ponasanJIa kiOJl se sreću u shizofrenih hol;s�ika,. iz�z�,ami :p��r�šiD:i:m učenj em. Por�d isticanj a da pr.imamli pore­mecaJl po�ed:m'h psihl�klh diUJnkcija mogu biti uzmk 'Ovakvog maladaptiv­nog ponasanJa, navodI se da zbog neadekvatne životne sredine ličnost može dav�7ži .u !lutiz'�J?,. I�O j e�t u svoj svet maJšte ("escape" pon�šanj e 'u nepodnoslJ�voJ sltuaCIJ.J�) 1Jh �oze pogrešno da reaguj<e na {)IIlO što doživlj a­va . . S�e . .J;)slhogentske l sOCologenetske hipoteze shizofrenije nalaze se na ovoJ 11ll1llJ1. . P:ostoje indirektni dokazi koji idu u prdlog hipotezi E. Bleuler.a, koja gov'OrI o tome da su neki simptomi shizofrenije direktno vezani za sam patol,?š1.ti proce;s ,čija je .. pDiroda još nedovoljno poznata, a da su dTugi, u stvarI, J:zaZVlanl pokusaJlma Hčnosti da se, opterećena mm poremećajima,

4 Bihejvioralna terapija 49

,adaptira .na uslove spolj ašnje sI'led�ne. Prema tome, ostali ili akcesorni simptomi shiz.ofr.en:ije 'zaV11si1i bi u veliJkoj meri od uslova sredine. Dobro

je poznato da se kNni,čka slilka shizofrenije poslednjih godina u priličnoj meTi izmenila. Katat()(l1i ·o:b1ici shi:2lofren.ije .su, na pr1mer, danas mnogo ređi. Iščezli su ili 'Su znatno ublaženi b'l'Ojllli simptomi koji su predstavljali,

u stvari, sekundarne poremećaje , izaZV8Jne dugom hospitalizaci'jom i ži­votom u. neadekvatno j i nestimulativnoj sl'edini klasične psihij atrijske bolnice.

Oper,a;ntne tehniJke uslovljlavanj:a poželjnog i gašenj a nepoželjnog po­našanja pokazaLe su, takođe, da j edaJn deo subjekJtiVlt10g doživljavrunja i manifest'l1og ponašanj a sMzod:renih bolesnika podleže izmem.mna 'Putem ovorg tretmana. Mada se iz ovoga Ille mogu izv-odi ti pouzdaJni zaklj·učci o tome šta su osnoV1ni a šta akcesorni poremećaji ikod shizofrenije, ipak i rezultati ove hiheivtoralne terapije indirektno podržavaju hipotez.u

Bleulera.

Vo Osnovna načela bihe;vioralne terapije

Bihej vilOTi·sti !ističu da j e njtihov priS1tup pJ:1oučavanju i lečelllju rpsihič­kih poremećaja maučno osnovan, jer porčiv,a Ina elemem.tima koji se mogu opservirati, pa prema tome i objektivno meriti. Pri ·to:me se drže maksime koju je izrekao Thol1ndike da sve što postoji u pr.iJl'odi postoji u izvesnoj količini , pa se može li izmeriti . Istaiknuto j e već da s avremeni bihejvima1ni terapeuti vode r,ačuna i o u'ITutr.ašnjem doživlj-avrunju, to j es\t o subj ektiv­nim tegobama Hi simptomima i o manifestnom ponašanju. Informacije o unutrašnjem doživljavrunju dobijaju s'e 1ll1aj,češće putem verbaJ1no.g iskaza pacijenta, a zaključci 'o drugim OIblicima ponašrunja d'Ol.lJOse se na 'Osnovu zapažanja samog rpacij enta i njegove srediIlle kao i direktnim posmatra­njem. Težnj.a da se isvi ov-i oblici pOIllašaJnja, u Šiirem smislu te reči, što ob­jektiV1nij e i tačnij e iZJmere ogleda se u lllastoj aJnju da se unU!trašnj a preživ­lj avanja, tj . patnje, procenjuju o dređenim jedinicama, kao što j e SUD (Sub}ective Unit of Distress - subjektivna j edinica tegobe) ,* i da se in­tenzitet i učestalost drugih oblika ponaiŠanj,a meri u razU.čitim 'Usl'Ovima i prilikama. Osnovni cUj ovih merenj a j e što je moguće 'Objektivnij a procena težlne pslhičlmg poremećaja i evalU!acij a efekata primellljelllih terapeut-

* Od pacijenta se traži da zamisili .svoju tegobu kao maksimalno izraženu i to se označava sa 100 SUD. Zatim sliJtuaciju bez te tegobe =O SUD. Svaiva druga i�ra­ženost simptoma svrstava se na osnovu procene pacijenta u ovom rasponu od O do 100.

5 1

skih procedUJra. Naumu zasnova;nost sv-og pristupa :u pro�č<�.v,a��u. i �eče­nju psihičkih poremećaja bihejvioraJ;ni terapeu?i J1?o�kreplJuJu cmJ�m�o� da IOni uvek traže raciOl1lalnu v,ezu l:omeđu pOJedllrnh obhka

.poolasarr:�a l

događaja u sredini i da na toj istoj racionalnoj osnovi ra�ra�uJ� t�rapIJske procedure za sv,a;kii. pojedinačni slučaj , lčdj:u vrednost 2lahm ISPItUJU.

. Bihejvioralna terapija, Ikao primenjena Ild�nička d1scip1m:a, obuhv'aita

dve povezane procedure: 1) analizu prob.lema 1 2) sp.r��ođe�Je programa lečenja. Prva procedur,a j e znat�o teža. Iv :z�t:va ikl

.IIllIl:vC'k:� 'J.sk�stvo? teo�

rijsku p111premljenost i poemava�Je spolJ�Si!lJ ih '1. u�utraSi!lJ ih dete1.'lffi:�nantl ponašanjla. P'Qgr,ešna ili nedovQlJllla ,aJnahza, os�đuJ:e . �na:p;red �e�apIJu na neuspeh. A!naliza pmblem<l;

poč�je od.�a:�bi k�Je paCIjent IznOSI � od onog što j e u njegovom ponaJŠanJu lIlaJ:up�dlJI'V'lJ e, ��h �ora :u I;>Otpun?,stl. da OIb�­hvaUi i sva druga područj a lSubjeM1.Vlll,?% :doz'lVlJa�ar:.J a 1 p�llla�anJa. To J

.e

naročito poltrebno kad su ža1be i upadlJlyl I?aremeClaJlyon�sa�Ja ned?volJ: illO IOdređeni. A!naliza problema se ik:ontlinmraJn!o mOdlf'l!ku}e .1 usavrs

.�va

. l

u toku sprovođenja terapi je. Pro:cena �f��a:sn?Sti pr�duzeUih .terapIJslnh mera omog.uEava testir,anje hipoteza pro.l�ashh IZ .anahze �nkclOna.l.ne

. po:

vezano·sti poremećaja ponašanja sa vanj abI ama 'IZ orgal1ilZma paCIJenta l iz njegove sredine. . " . . Bihejvi'Oralna defiJnicij,a psiJhi!čk!Og porem�ćaJ�a uk:JučuJe : 1) speColfl­kaciju motornog, verbalnog i neverbalnog ponasan�-a .

koJ e s.e sm�tr� sastav:

nim delom psihičkog poremećaja, 2) registrovanJe mtenzIteta l �lC.e�ta�os,h

tog ponašanja i 3) osvetljavanje ,činilac a koji �ma�u uzroč�o p.reclpl

.�raJuce

i potkrepljuju-će delovanje na bolesno ponasan�e, kao : o�lh kOJI mogu pomoći da se to ponašanje suzbije i zameni zdrav,lm ponasanj em. .

Bihejvioraln:i terapeuti ističu da su �jihove t�hnike ?d zna'čaj� k�k� za bolje razumev�je psiMčk'ih poreme6aJa, ,tajko l za nJ1hovo lecenJ e. l to

dz slede6ih razloga: 1) efikasne su u istražiVi�nju proo:nena pon:'ašanJ�, 2) obezbeđuju 'na �konom1čan načiJn sagledav�J>e . fun:kclOn:=tlmhv l u2lroClll9--posle dičnih odnosa između odre�en� osobe II nJe�e sredl�1e, . sto se moze

i testirati i 3) zasnovane su lIla obJektlVnom m�ren�u ':ponalSl�Jc:, pre svega kol11šćenjem opservacije, a Ille izvođenjem 'sub]ekltIv:l1ih zaJl��J'U!�aka 'n� �s­ll1:ovu :iJnterp�etacij a lmoJe su u zav,isnosti od polazmh tearlJsk'lh POZICIJ�.

Držeći se ll1iapred navedenih postavki, bihejvioralni ter,apeut !postavlja sebi sled.eća pitalllj.a i na njih traži eksplicitne odgovore :

1 . Koje je to kriticno bolesno, abnormal�lo 'ponašanje psj!hijatri�skog bcilesn:i!ka koje reba izmeniti, odnosno kaIro bl on

. �ora,? �a se Ipo�a�!, .

da ne bi bio bolestan? Na 'Ovo pitanje treba odgovoil'lh sluzeCl se speclflcmm i l�onk,retnim kriterijumima koji se mogu opservir,aJti. Na osIl1:'�)vu verbal­In:ih saopštenja o subjektiVIrrim teg'Oiha�a,

. klao i �a osnovu m:amf�st[llOlg po­

našalllja, daje se operac1ooa1na desknpbvna drJaglloza za s'Vailn poseban s'lučaj.

Sledeća pitanja detaljnije formulišu problem i određuju terapijske ciljeve i program.

2. Kako može to bolesno iponašanje da se što je mog��e oibjeIdiv�i�e reg.istruje i meri u .cilju utvrdivanJa dijagnoze, :pl'oc?�e t�zme po�emec<l;J.a i praćenja njegovog toka i �shoda, ikao i l·?di evalua

.clJ� �flkas�osb terapIJ­

skih procedura? Ovde treba napomenuti da S� . b1h�JVl:OD:=t1�vl �erapeut 'll izboru terapijskih pllO,cedura ne oslanja Illa �da:sibkJa:CIJ U. ps�h�kIh pore�e­ćaja u kl'asičnom ;smislu. TeraJpijski pos.tupaJk Je strogo llldiV1ldualno pl!'lla-

52

. ,

I I I I

I - \ i

g.ođen i zasniva se na tzv. funikciolllalnoj ili ib±hejmol'lalm.oj aJnalizi proble-ma, tj . na odgoV'orima na sledeća pitooja: .

3. Koji spoljašnji događaji i, narrocito, .kole interpersonalne ,trans­akcije pacijenta i njegove sredine izamvaju, podržavaju i potkrepljuju bolesno ponašanje? Odgovor na O'VIO pitanjoe, pored ostarog, lureba da obu­hvati i fenomen sekundarne dobiti.

4. Koji metodi i, ,posebno, koj,e intel'lpel'sonailne transakcije između pacijenta i njegove porodične odnosno socijiaLue sredine mogu da l'edukuju i suzbiju bolesno i pomognu izgradnju zdravog ponašanja? l'r0iba posebno istaći da se <OVQ pitanje <odinosi i na medtkamen1ioZlnu ter,apiju d .na druge oblike lečenja. Ovo j e pitanje u tesnoj velJi sa 21na:čajlIlim problemom utvr­đivalllja ciljeva terapije li. izbora i raz;radiVialllj;a terapijske strategije i ta!ktiJke.

Iz napred izlioženog se vidi da bihejvJ'Oralni terapeu1t, dvžeći se prin­cipa učenja, diJna:mri.čki gleda na nastanaik, održavaIllje i :razv'Oj bolesti koja se :mallliJf,estuj,e subjektivnim tegobama i boleslllim, pOlgireŠll1!o :naučenim, maladaptivnim ponašanjem. Preciznije rečeno, prema stanovištu bihej­Vlioralin:th terapeuta, ,a:k'O psihijatrij iska oboljenj .a posmatramo sa aspekta pOIliaJšanja, koje odudara od ,onog š1Jo se smatra normalnim, onda se sva ta oboljenja mogu svrstaJti u dve kategorije: prvu, u ikojoj bolesnici ispolja­vaju deficitarno i, drugu, u kojoj je zastupljeno neprilagođeno, neadap­tivna ponašanje.

U slučaju de:flicitarnog ponašanja individua nije naučila da se adek­vatno pona'ša u 'Određenoj sredinU u određenim situacij,ama. Ti oblici po­našalllja lmji su deficitarni, ikoji nedostaju, jer :nisu naučeni, mogu biti: verbalni (g.ovorni Illedostaci razliČli.te vrste), intelektualni (usled mentalno nedovoljrne l1azvij en'Osti) , emodOlna1ni (emocionalno nezrelo ponašanje), socijalni (nedovoljan i Ille adekvatan roOO1ltaikt s drugim osobama) iLi motOl!'­ni (motorna nespretnost, neobučenost u ponašanju itd.) . Deficitarno po­našanje lal�o upada u oči olkolini i Q2laziv,a različite, nepoviQljne po dmdi­viduu reakcije. Pored toga, ovi deficitarni 'Oblici ponašanja mogu da stvo­re u sredini pogrešan utisak da osoba ne želi da poštuje određene norme ponašanja ili da ne može da ih poštuje zbog l11e1ki!h dl'>Ugih psihičik±h por€­me6aja. Taj pogrešalll IUitisak može .da ima vrLo Illepov,olljne posledice po individuu sa deficitarnim ponašanjem.

Kad je u pitanju neprilagođeno, lIleadaptivno ponašanje, itr,eba se pod­setiti da, g'otovo II svim situacijama, sredina, na osnovu SV'Ojih normi., sta­v>O'V1a .i wedl!1IOsti, lodređuj.e šta je normalno, prn.agođeno, a šta abnormalno, neprHag,ođeno ponašalllje. P:l1ocene zav1se i lOd uzrasta, pola li drugih ka­rakteristika indivldue. U repertoaru pOInašanj,a psihijatrijskih bolesnika ima li takvih oblika ponašanj;a >koji se sreću i u llliQrmalndh osoba, gde se .oni v.rednuju kao 'adekvatni, prilagođeni. Međutim, fti se oblici ponašanj a u psihijatrijskih bolesnika ispoljavaju na neadekvatn'Om mestu, pod ne­adekvatn:im okoln'Ostima i na neadekv'a1lne pov'ode ili nisu u skladu sa uzrastom, polom li drugim Ik;a,lrakteristikama bolesne osobe. Kao d defici­tamo, tako i ovo neprilag,ođeno ponaIŠanje, može se ispoljiti u r,az11čitim sferama: verbalnoj, intelektualnoj, em:ocionamoj, mOltorno], ·so.ciJalllloj i drugim.

Prema postavkama kojima se rukovode bihejvioralni terapeuti i kod defli.dtarnog i kod neprilagođenog ponašanja korektivne procedure mora-

53

ju da obuhvate učenj e. Pacijentima treba pomoći da nauče nave vidove panašanja kaji im nedastaju i1i im treba pružiti pamać da ovladaju po­našanjem koje j e 'adekvatno, prilagođeno mestu, situaciji itd., to j est da madifiikuju svoj e maladaptiV'no ponašanje. Ovaj postupak kaji podrazu­meva odučavanje i panavno učenje naziva se bihejviaralnam terapij OIm. Zbog toga se bili.ejviOT,a1na terapij<a i def.iJniše kaa ter,apijs.kia tehnika sa nizom raznavrsnih procedura, čij,i j e ailj karekcij a deficitarnog i nar­maLnog, ma:laJdaptiv:nog panašanja i izgradnje laJdaptivnog ponašanja, pu­tem sistematske i dosledne primene principa koji proizlaze iz tearija uče­nja. Iz 'OinOlg išto je napred iz·1oženo jaooo je, taikođe, da je ovaj prLstup fleksibilan ii multimadalan, j er se mara prilagođavati sv,akam pojIedinač­nom slučaju. Dalj,a J{arakteristika ove teđ:milke j e nJena r,acio;na1na osnova i težnja ka pragma1Jičkoj ver,ifikaciji, tj . težnj a da se vrednasti terapijskih zahvata itestiraju i usavršavaju u pr,a)ktiČln!om ndu ikontiJnuiraJnam evalua­cijlOiIIl njih-awh efekata.

laka bihejviaralni terapeut II funkciOInalnoj analizi bolesti pokušava da; obj a:sni!�ta j e dovdo do nje , on u svom terapijskam radu, po,lazi ad postavIte' da je lečenje mogUĆte i bez potpUll1!og saznanja zašta j e dašlo do bolesti kaja se marrifestuje deficitarnim ili neadaptliv:r:l'im panašanjem. Drugim rečima, .po njegaV'OID mtilšljenju, :ne mora se uvek sve do detalja rekonstruisati iz prošlOIsti da bi se sprov'elo lečenje i pastigla izlečenje. Me­đutim, bihejvilOr.alni terapeut poLazli ođ toga da mara da sazna što je ma­guĆte vi'še OI 'Onome što je , ,·avde i sada", 1;0 j est '0 okolnostima i uslovima pad kajima se sada javlja dato pooašanj<e koj ,e ,treiba kortigovati, kakia se ono odvija, šta iga održava i potkrepljuje, a šta suzbija. Ovo j e pjJtanje za bihejviOll'alnog terapeuta v:aŽ!D.ije nego pitanje 'kako je došlo do bolesti. Pri tome , on ima u vidu da se ,činioci :kojo. su izazvali bolest mogu sasvim razlikovati od č!iJnilaca .kioji dalje bolest podrž'a:vaju.

Napred !izloženi pristup u bihejviaralnaj terapiji, kaji ne insistira na neophadnaj i patpunoj rekantsrukciji prošlosti, to j est na raščišćavanju pitanj'a šta je dovelo do bolesti, kao i upravlj.enost terapijskih zahvata, prema simpta:r:nđ.ma i neprilag1ođenom pO!našam.ju, hio j e glavni uzrok su­ilmba pristalica oirtadaksne psihoanalize i bihejvlaJ:'alnih terapeuta. Paz­nata Je da psihoanalitičara. gledaju ll1a balesna d.spolj.avam.ja ' (simptome i ob1i'ke malaidapltiVll10g pOll1alŠam.ja) kaJO na spolj.ašnje manifestacije bolesti i:aazvooe intrapsoihičkim l{Q'Thfliktom, dok su :bihejvioristi ignarisali ili nisu p riznavali intrapsihičke kanflikte, pared astalog, i zbag taga šta ani nisu podložni direktnoj opservadji i objekti'Vlllom merenju. Iz napred navede­nih razlog.a, ortodaksni anahlttčal1i 'zastupaju staJnavište da se sa spoljaš­njim. manifestaciJama boJ.esti maže iffiam.ipu}iis·alti samo do izvesne mere (primenom nagrade o'dnosno kazne, paikaziv,am.jem :raZ!umevall.1ja, pruža­njem podrške, ohrahrenjem, sugestivnim delovanjem iH s avetovanj em) . Po njlihovom mišlj etnju ovo 8imptomatsko leč.enj e pavr§nskim meta dama psihoterapije može sama privremetno da uhla'ži ili ukloni simptome bolesti, j er dollaZ!i do vra6aJnj.a ili zamene simptama, budući da uZ.l1ok nije ukla­njen. Po njima, j edino psihoam.alitiOlti pristup obezbeđuje kauzalno leče­nje, j er r,azrešava intrapsilb.d.čll{li konflikt, to jest uzrok bolesti, i omoguć a­via novi uvid u siJtuaciju, emociOl11:amo sazrevanje, pvomenu strukture lič­nosti i dzmenu njenih odbrambenih meham.iz'aJma. Odgovor bihejv·iarista na ove primedbe je, pOired ostalOlg, da riziik postaji, ,ali da je r,elatiWlo mali. Oni pri tame ističu da uklanjanje j ednog simptama olakšava uklanj anje i

54

dru&,�h, da �e na �taj na� '��varuju uslovi za: uspešniju adaptaJCiju i da se post1ze . b:alJe opste IstanJ�,. 'CIme se .�?,že. rešiti i zastaj u emadOll1Ia:lnam sa�revanJvu. T,a..�� se, �o �J lh�)Vom �lslJenJu, putem savlađivanja određene kr.:tze moz� d�Cl '� do lzlecen�a . J'�I ar�u�e?ti u prilag o;vom Itvrđenju su sp�tan� lzle�enJa n�uraz� 1 diI'Ug�� p�J.h�cklh por��e6aja, kao i 'izle.čenja p?stlgnu�a neformalmm pSlhoteraplJsklm mtervencIJama i pavršinskim obli­�Im� pSlhoterapi�e. I pored toga �ta pastoje ačigledni ,i ubedljivi primeri vra­canJa 1 zamene slmptama u nek1h balesnika izgleda da se to ređe dešava Pazna'to j e da i :nea.analitičikli oi'ijentirolllfi psdihoterapeuti ne s:r:naftraju viš� ?a �t� pavrat�k l zamena si�ptama neizbež?i, p� . u �am smislu r:azvijaju :ndIvI�ualne l . grupne. terapIJ sk�

. meta�e kaJ � pacIVaJu r:� principu "ovde l sada . Na taJ nacm J e paslednJIh godma daslo do pribhzavanja ava dva u pačetku dijametralna oprečna pravca u 1ečenjiU psihijatrijskih balesnika:

U uvodu j e već istak.nlUto da IsaVll'emeni bihejv,ioml.ni terapeuti vade r.ačuna a subjektivnom dOiŽivlj.avanju ii o njeg,avoj poveza:nosti sa drugim oblicima marrrifestnog ponašanJa. Zašlto i, par:ed toga bihejvio,ralni tera­peutiv�e vode :r,ačuna ° intrapsđ.hičkom konfliktu, ta je�t o oname šta može d:,!: leZI � ne.:'ve�nom .i da davodJi. do boilesti d. nj ,etnih spoljašnjih maJnifesta­CIJa, obJ asll'lo Je Sk1Jnner na sledeći n.ač'in: "Sve dotle dok razmatrama pl1able� emocija sa stanovo.,šta da je to jedno od unutrašnjih stanj a, nema �nogo lzgled.� da ćte se učiniti :napredak u praktJ.i,Čl!1om pagledu. Rešenj e Jedinog prakJbcnog pr,oblema ne maže se pomoćđ. ako k'ažemo da je neka ��l1akt�ri:�tik� Čiov::e!l{O'y�aig pOll1,ašanja izazvana f;I'ustradjom, anks.i:oz'll'oŠĆU lh hostI�lm mtroJclwIJ'ama. Potr,ehno je da, .takođe, utvrdimo kako j e ta frustracIJa, anksioznost illi hastilna introj ekcija nastala i kaka :maže da se izmeni. �?D'ačno, �i se bavimo :mo.ei;on.al�m panašanjem i 'Uslovima ikaji su u st,?'l1}U da �tiču rna to ponasam.Je '. PrlImedha se ne stavlj a, dakle, na U!lJ.uitrasnJe staJnJe kao da arno ne pastoji, već se ističe da ta s.tanj e nije po­godno za funkcianalnu bihejvior.aJlnu am.a.lizu i tretman.

. . J:>re�a bihejvior:�1�1Irl: te'ra'P�tiJma nenormaLno ponašanj e kaje prati pSIhIJatrIJske po:remec:aJe 1 koje Je sastaVljeno od verbalnih i neverbalnih komponenti, �'?že . se paU'zdano �,efillld.sati i meriti alko se te komponente ikia::ektno SpeC'l.fl�uJU. TaJm: ,na pr�mer, depresija je deskriptđ.Wla dijagnoza, kiaJ a se uP.ot.rebIJaVla da. ob�le:ži }edan ;siJ�drom pa.našam.� a koji uključuje : lt :rert;>alm Iskaz !o s�bJel�tIvnom osecanJu tuge, nesrece, beznadežnosti, ocaJa!lJ a, samopotcenJ'lvanJa, bezvrednosti, krivice, samoaptuživanja itd.; 2) s

.amats�e . teg?,be .kaa što. su insamnija, anareksija, opstipacij a,

�u?lt�k hb.Ida Iltd. 1 3� ��lhamort;ornu retaJI'!da.oiju (u ređim slu­�aJe:rlma pSIhamatornu aglitacIJu) . Ejan merne instrumente ,kaja. mogu ob­J e.ktIvno. da prOle-ene lOve pokazatelje depresđ.v.nog .p'ooaŠiam.ja, bihejvioralni te�areuh 7lavode, pored ostalog, stam.daTdizov.ani strukturisaJtli psihd.jatrij­�l. mte.rvJu, skale za pl1acernjiv.anje i di'r,ektne metOIde opservacije. Važna �.� ImatI a:a umu da :za �vaku o.d napred navedenih kompanenti depresije Ih depreSIVnag ponasanJa pastOIJe alternativne ili komplementarne kompa­Illente, to j est oblici panašanja !koji ISU inkampatibi1nrl. s lavim oblicama pa­našanj� koji se sreću u depresiji. To su, na primer: 1) verbalno iznošenje ose:6.a:nJ1a .zadovoljstva, :sreće, samopouzdanja, veravam.ja u saps tvenu vred­�ost

.itd., 2� �obar san !i. apetd�, izražeIlla socijalIlla d seksualna interesovanja

1 aktIVnastI, l 3) narmalna pSIhomotorika. Iz napred izloženag jasno se vidi da bihejv'i:O\t'alnrl. terapeUit teži što de­

taljIllijem opisu svakia,g psihičkoig poremećaja, odnosno paremećenog po-

S5

našanja kojim se om ispolj ava, vodeći računa lO subjektivnim tegobama i manifestnim lOblicima ponašanja. NjeglOv j e zadatak da istovremeno ut­vrdi alternativne oblike subj ektivnog doživlj avanj a i ponašanj a koji ozna­čavaju zdravlje IŠto će majičešće biti i cilj lečenj1a.

Funkci:onaln:a arnaliza !pl1oblema K!oju vrše ibih:ej'Vti!Oralmd ter.apeuti zah­,teva detaljno ispitivarnje svd.h okolmositi ,odnosn!O događiaj a u sredi.ni koji su na neki način u vezi sa bolesnim, maladaptivnim rponašanjem. Na primeru depresij e može se prIkazati iQv,aj nivo furnkciOlna1lne analize koji omogućava utvJ:'điiv,anje ,emp:irijskih odinosa između depresiwliog rponaš8mja i događaja u sredini koj i su prethodili ili slede depresij:i, pa prema tome, mogu imati uzroČil1o, precipitiJ:1ajuće ili potky,epljujuće deLovanj e na depresivno po-ll1a1ŠaJnj.e. . v t l t' d b·t l

. · t · 'h t' Pad intenziteta 1 uces a os 1, o nosno gu 1 a e Izvora pOZI lVilI S 1-mulaciJa .adapti'VlIl!og zdravog !ponašanja, može se sma.trati spoljašnjim prethodnikom, uzrokom ili preCliJpiJtiraljuaLm faktorom, ,sniženog raspoloženj a i depreshl1nQig s:i;ndmma. Bihejvruora1ni terapeuti polaze Old čimj emice da se može �mpirijski dolcazati da svaki gubitak '21načajrn.tih 'izvora potkrepljivača nedepresimog ponašanja ima za posledicu srurženj e l1aspoloženj a i druge odgovarajuće pl1a1teće simptome i zlYlfuke. Nekad su Ito pI'lOlazna i Jaka ne­r.aspoloženja, a [JJekad izraženijd ohlici depresh7lnog reagovanja. Z:načaj gu­bitka j e sLožen, nelmd simboli,čan i Istrogo \individualan. Savremeni bihej­vioralni terapeuti dozvoljavaju da psinoan)alitiČIka teorija i longitudinaJ.na studija psihoLoškog rrazvoj a depre1slivne IOsobe, mogu dati ključ za razume­vanje zašto su od:ređeni gUlbid od talkv!og znaloaja zla pojedine osobe i zašto svi gubici ne dov.ode do izražene tuge i žalosti odnosno do depresije

Funkci!Onalna lanaliza k.oju vrše hihejworalni terapeuti radi utvrđi­vanja ciljeva 1e,čenj a i izbora teJ:'.a:pijski!h procedura, obra6a posebnu paž­nju onim događajrima lU okolil11'i i, posebno, lOinim iJnJterpers'onalnim trans­akcijama kole potkrepljuju boles[JJo, neadaptivno ponašanje. T.ako, na pri­mer, kad se depresija već !1azvila OIYla se može 'Održavati i čak pojačavati , posledicama koje izaziva u sredini. Depresivni boJeslIl!ik, verhalnim iska­zima o osećanju beznade'žne tuge, kr:iviee i 'bezvrednosti, kao i iznošenjem somatskih teg.oba i drug,im ma11'iifestnim 'Oblicima depresivm.og pornašanja, izazh71a ,određena reagov.anj,a u 'OIkoHni. Među ta reagovanja spadaj u razli­čiti oblici paŽInje, 'koji mogu da sadrže 'iJspo,lj av.anje saž:aljemja, simpatije, zabrinutosti, pokušaj pružanja pomoći u vidu saveta itd. Uberman i Ras­Mn (1971) su iopisali ikalko, ponelcad, ,takvi obHci paIŽ:nj e od strane člamlOva porodice mOlgu da P.oj ačaju depresiV\na i druga devij a'IlJtna ponaš'anj a.

Istalknuto j ,e već da i /korncepcija .o sekUJndarmoj dobiti ima svoj e mesto u funkcionalnoj analizi bihejvi:oralnih terapeuta. Prema njihovom tuma­čenju sekundarne dobiti su 'll vezi sa socij alnim potkrepljivaČ'ima. o tome j e Brenner (1971) pisao na Isledeći inačiJn: "KOincepcij'a se:kUlrl.darne dobiti, viđena u svetlu operantne teoI1ije, 'često je dovoljna da objasni kako održavanje depresivnog ponašanja u mekim slučajevima, taJko i njegovo uklanj anje u drngim.

Poseban dlj fwnkcioll1lalne analize j e 'lltvL[lđiv.anje čini1aca imji su u stanju da ugase i suzbiju ibolesno, cr1IeaJdapthnno ponaš,anje, kao i onih koji mogu pomoći da ,se izgrade i učvrste zdr.avi iadaptivni obIkli ponašanja.

Iz :napred izl.oženog se vidi da j e fUlrl.kcionalna 'analiza osnova bihej­vioralne terapi}e. Na osnovu te analize grade se formulacije problema, od­ređuju se ciljevi terapije i biraju ogovarajuće terapijske procedure i teh-

56

nike. Značaj ove . . analiz� v za u�peh ?ihejvioralne terapij e ističe potrebu dobro v�de�og dI� agnost1ck�g .mtervJu�v pre .p,očetka l.�čenja. Kad god je­to moguce, mtervJu obuhvata l druge hcnost1 1z porodLcne i socij alne sre­dine, Icao i posmatranje pacij enta u njegovoj prirodnoj sredini. ' , Jedn� ,od. lOs:novni.h mačela.?i�ejviJOralne \terapij e ziahteva što j e mO'gu­ce :potpumJu l�m�nu lnformac!LJa Il!zmeđu terapeuta i pacijenta, ·zato šbO' j e to J edaJn od bltmh predusIlOva z a dobru saradnju u tempijsikom procesu y sl�čaju. da terapeut nije .u stanju da ponudi pacijentu jasnu f'ormulaci� JU nJegoVllh problema, lod mJ ega ise Zlahteva da 110' rpacij:entu prizna. Tada se na osnovu dogovora, može z apočeti .lečenje na eksperimentalnoj osnovi �. nadom da će sam terapijski postupak pomoći da se nejas.na pitanjH reŠe ..

Izbor ciljev,a lečenj a rna osnovu izvršene funkcionalne analize vrši se . taftmđe, u d'Ogovoru sa pacijentom. Ako pacij ent ne prihv.ati IOdređene ci� ljeve nastavljia se dijalog u dlju postizaJnja saglaSlYlosti ili eventuailnog kO'mprlOmisa. .

Kad se postigne sporazum u pogledu ciljeV\a bthejvioralne terapije i kad se oni j asno defirni'šu, razrađuje se do detalja plan i progr,am leičenja i donosi se odluka o ter.a;pdjslkim proced!umma kO'j e će biti primenjene. Jedno od važnih pravila bihejv.ioralne terapije je : nikad ne 'Odbaciti ne­poželj\IlJo ponašanje pre nego što se odredi poželjno koj e tre:ba da ga za­meni. Terapdja je zasnoviaJnla !na racionalnO'j osnovi. Svaki se postupalk u lečenju .objaŠInj ava pacijentu, zbog 'boga što se smatr.a da kompletna raz­mena informacij a omogućava Ida tel1apeut zadobije njegovo rp.ove!t'enje. P'Ored toga, cilj je ovog in:fiormisa!nja da se pacijent što pre osposobi da sam sebi postane terapeut, to jest da postepen.o preuzme kontr'Olu nad sopstvenim lečenjem.

Bihejvioralni terapeuti 'ističu da je veoma važno razvijati tl pacijen.ta realis1tiČika očekiv,anja od terapije. Pri tome mogu da pomolgnu informacije' iz ličnog iskustva terapeuta Hi iz literature o izgledima koje terapija pru:ž,a. Studij,� Goldsteina (1962) j e poJ�azala da se na taj način postižu. bolJl rezultatI nego kada se u pacijenta razVlij aju suviše optimistička ili pesimistička očekivanja.

. Teorijske proce�ure �e pri�agođavaj� svakom pojedinačnom slučaju" to J est 'ome su u 'Zlav\lSJnost! od 'SImptoma 1 oblika neadaptivnog pO[)Jašanja. U nekim slučajevima, kada j e j edan poremećaj , kao na primer fobiju, mo­guć� le�čiti rna više 'r,aznih načiJna, pacijentu se pri:kazuje čitav spektar te­raplJskIh metoda \i Zlaj edno s njim bira se metod koji će se primeniti. Do­sadašnj a iskustva biihej vior.alnih ter.apeuta su pokazala da se na taj način postiže bolja samdnja sa pac!ijentom.

�l1oces bihejviora1rr:te :terapije !kJoj i se zasniV\a rna traženju racionalne veze Između bolesnog pOlIlJašanja, oImLine i Iterapijskilh zahvata j e fleksihi­lan oblik lečenj,a. Cak i u slučaju !izbor.a sasvim IOdređene ii dobro razrađe­ne ,tehniike lečenj a, ikaQ što j e WlOlpe.oV1a sistematska desemzitizacija, tera­peut mora da bude spremam da temrpiju menja i prilagođava svakO'm po­sebnom slučaju u skliadu Isa zapažanjima tolmm le,čenj a. U oyom teI'lapij­smom procesu terapeut je dstovremeil1!o i Qstražđ.vač - duža:n da sta1rr:to tes­tir,a i preispituj e sVIoje h1polteze proizašle iz funJkcilOnalne amal'ilze:

Bihejvioralni terapeut nasnoji da razradi na osnovu 100giJke takve te­Dapijslke procedure koje će omogućiti: da se lečenje započeto u njegIOvoj ordinaciji i pod njeg.ovom lmntrolom nastavi što pre, od samorg pacijenta.

57

u njegovoj prirodnoj životnoj sredini. On ist?vren:er:o mora da učini sve što j,e u njegovoj moći da se u proces l'ečen}a ukl�uce na adek;ra­taJn načti!n i sve značiajnij e osobe 1z iporodiČlne, s'ocijall!le l radne sredme pacijenta. U !takvom slučaju li njih treba pridob1ti za ciljeve terapij e. ,

Već j e istaknuto da bihejvi!oralna ter,ap:ij,a počiva na ugoO�oren�:n aranžmanima dzmeđu terapeuta i pacijenta ,na osn�vu. pretho�e dl:sku�:lJe i postigJnute saglas!l!osti o ciljevima d. metod�a :1vecenJa, k�o 1 <; krlt,erlJu­mima za pI'1ocenru ishoda terapij e. Iz napred lz::1,?z,enog p'l101z1azu da . J e od.­nos i:mneđu pacij enta i ter,apeuta više S'ar,�dJn:iJcki nego v o�OiS z�Vols'lms�l, kao šito je toO slučaj kiod već'ine tr,adicrl;OiDJalm�. :metoda lec�J a kOJe se prl­menjuju u medicini. U bihejvioralnOJ te,r8JpIJl, . terapeut Je odglO:V'oran da obezbedi sve potrebne informacije i tehmke z:,a I�menu malad�pmV'nog I?o­našaiUja, ali nij e jedin:i od!gJOvOTan Z� usre� lecve;nJ'�' I sam paC'lJent z:�drza­va IOdglOvlOrnost za sopstvel!lJo pona!Sa:DJ e '1 lecenJe . . ? oov'�:n t�r.aI?IJskom prO'cesu, tera:peut je više pedagog nego lekar, a paC1Je::t?'t vll'se v�cen;l:k nego pacijent u tradicionalnom smisl.u. Z�da��k terape�.ta UIl� e da leCI vec da ra�­vija vešitine,.,·i/pmcedure za plOstizanJe clIJ eva. Pac:IJ�t Je ?ha:veza� da '�a1e ter,apet1tu sv'Oje kritičke oceme 1O �,filka,srnosti yeh!l'lk� kOJ e se pnmenJ'1lJu u cilju izmeme n jegO'vog malada:phvnog pona\SlanJa, sto ?m?'gucava da te­rapeut usavršava, modif:i:kuje 'i uvodi nove p.rocedure lecenJ a ;ako se za to ukaže potreba.

, . , , . . v ' Pacijent, tak'Ođe, mož,e da �O;SI pro�'ene 1 .:Ln<:V,�c'IJe � s",:oJ � lecen�e kada dobij e potrebne inform8!cIlJ� '� z��nJ� lO , P;-mclplma uC�Ja. l .moguc­nosti promene ponašanja. KOI!l8!Clr1I1 clIJ blheJ:rlOr,�n� t�rapIJe lv )este . da pacijent preuzme potpunu ,odgovIOrnost �a sV'oJe lecen]'e l da nauC1 tehrn1ke za modifikaciju sVlOg pornašanj a II budućnosti.

U toku bihejvioralne tempije 'r,azvij aj'1l . se r,��HlČiti obl�.ci ;rerbalnih � neverbalnih i:nterakcij a između terapeuta l pa:clJ en,ta, kOJI msu uvek 1 str.iktno upravljeni principima učenja. U terapijskom postupku terapeut treba d.a se ponaša spontano i mOl1a da l{lOlris�i Ik�i�ičl�o :iJ�kusltv�o, sva druga znanj a koj'ima raspolaže i zdrav razum. Prmc.lpl ucenJ a sluze samo kao smernice za akciju.

Upored'O sa izgrađiV1anjem fOI'1mulacij a !o paaij entoV'om maladaptiv: nom pornašanju i sa napredovanjem le:černja, tera:peut m�;-a <da p�anLI"a. l sopstveno ponašanj e koje je važa:n ,čirni�ac Zla usp�h .terapIle . �Ilouc.aV1anJ e pa,cijentovrog živoOtnog stil'a pOID8JŽe u Tzhoru .oblik� pona:sanJ� teirapeuta kQji će 'Oibezb editi i najveću ef:ikaSiUost u lečenJu. P�ll,agr<;đa:V1arnJe terapeu�a pacij entu i nj egovom problemu j e od posebne vazillostl lmd. :su u plt�nJu poremećaji pornalŠanj a ikoji se 'ispolj avaj'1l u JiJnterp�rson'almm Odn?:S'lm�. Uopšteno se može reći da za nazu.:lm od v�ine .d!'>l:l.g�h ter�peuta k'OJIl prl­menjuju tr:ad:ic1onalne metode p:Sl:ho�teraplJ e, b}�eJvlo1?a1nli. ter:�peut .m�a da ra!zvija ne jedan već više vidova o�nosa u zaVIsrnostl ,�d paclJenta ': nJe­govih teškloća koje su predmet leče;nJIa. Ter�peut, na pru;ner, n

.e m�ze da

ostane dvosmisleni st1mulus za pacijernta, vec mom da pnIagodl SVoOJe po­našanj e taJklo da iza,de u susret pacijentu. Kad j e u pitanju

.�zolovana �obij a

nj eg'Ovo držanj e i ponašanje mora. �a bude ta�vo da zad?blJ e :poverenJ e pa­cij enta i ola'kša njegovu rel�saclJu,; U. slučaJ� da p

.aC'l.JeI�t rma strah o:d

autoriteta, terapeut mora svoJe ponasanJe da prIlagodl da bl pomogao pac1-j entu da svoj problem savlada.

U tOlku sproV1ođenja bihejvioralne terapij e j1av'ljaju se dva velika pro­blema, lOd čijeg praviLnog rešenja u velik'Oj meri z'aV'isi i lmna:čan uspeh .58

le6ooj1a: 1) kak'O korntrolisati poremećaje ponašanj a izv8Jn terapijskih se­ansi i 2) kak'O os1gur.a:ti da se onQ što j e postigrnuto u Iter.apijsl{JQj situaciji Qdrži i van nj e.

Fleksibilnost blhejviOJ:'lal'l1!e ter.apJi.je lomogućava nj emo udruživanj e bi­lo rS :kojim drugim oblikom tradicionalne psihotempij e, sa psilhofarmako­tempijom i drugim vidovJi.ma mdividualnog i gruprnog lečenj a. Tak'O, na primer, primena određernih procedura bihejvriora1ne terapije , kao i pri­mena an:ksioHti:ka, može učiniti da pacijent sa nobijom p ost8Jne dostupniji z,a analitičkri IOrij eniJisanu psihroterapiju.

Jedna od biltnih karaJkteristiika bihejv�oralne terapije j e izražena tež­nj a :ka nepr,ekkLnlOj i objektiV1nloj proc erni Qzmena u ponašanju i proceni uspeha ,lečenja. Ova ev,aluacij,a predstavlj a integralni deo terapijskog pla­na. BdhejvioI'ialni terapeut r eg1struje obltke ponašarnja lmji se pojačavaju za vreme lečenj a kao i one kbj,i se povlače. On takođe beleži i nova pona­šanja :koja se u toku terapij e j:avljaju. Pošto je evaluacija integralni deO' bihejvioralne terapij e sproV1odi se ilmntinuir.ano što O'bezbeđuj e, putem provratnog spreg.a, modifikac:iju same ter,apije. KOlllačnQ uspeh lečenja pro­cenjuje se illa IOsnovu subjeMiWllih tegoba, to j est s1mptoma, socij alne i seksualne prilagođenosti i profesi1onalne uspeŠInosti.

Većma bihejviora1n:ih terap[jskih tehnika počiva :na prirncipima uče­nj a proizašlim ;iz eksperimentalnih studij .a iklaSličnrog i operantno.g uSilov­ljavanja. Ima i tehnika (lmj e :su bez teordjsklQg o:bj 'ašnjenj a, ali i one su proistekle iz ekspemmentalne arnalize ponašanja. Nač�n na k;oji se :kon­ceptualizuje hihejvioralna terapija :z>avisi u vellikoj meri od prethodne edukacij e tempeuta, 'Od toga da Ji on poznaje bolje klasično ili aperan1mo uslIovlj avanje , kao i od vrste bolesnli:ka sa kojima terapeut radi. Kad su u pitanju alUti:sti:črna deca ili mentalno nedovoljno razvijene ,osobe postoji sklonost da se lečenje konceptualizuje ika:o primooa principa operantno.g usl'Ovlj av,anja za razvoj i potkreplj enj e n'Ovih oblika pOlllašanj,a. I,sto taiko kad se radi lO 'Odraslim ljudima I!l!ormalne intehgencd.j e i sa plOremećajima pcmašanja, kQg:nJi.tiVlUi faktom izgledaju važniji lod ref,leksa i drugih auto­nlOmnih funkcija, pa se lečenje lwn,ceptualizuje na Skinnellovim, tj . O'pe­r,aniJnim pninc1pima. Alkro j e pQI'emeć.aj ponašarnja u vaskularn'Oj , v,isceral­lIJoj 'ili autolD!omnoj sferi, onda model klasičnog uslovljavanja :t1iajviše 'Od­gov,ara. Ponekad hihejvJi.oralni terapeut mo�e da Iklonceptualizuje probleme pacijenta Rogersovim Sullivanovim iH soClijalno-psihijatTlijskim termirni­ma. Etiološke formul�cije Ji. cilj evi mogu bm vr10 sLični u bihejworalnoj terapiji i ti lOvim ter,apijskim pni,stupima. Međutim, u s'VlOjim pokušajima da dostigne 'Ove cilj,eve bihejvJi.iQralni teOClapeut se sistematski služi princi­prima učenja.

59

VI. Metode bihejvioralne terapije

Ovde će biti dzložen Ikratak pri'kaz najčešće :morišćenih metoda bli.h�j­

vtorarne terapije. Uzimajrući u obzir priJn�i:I?e uč'enja na k��e se osla'll:]a]u,

sve te metode mOlgu se klas1ifi.lmvati ru lčeum gru�e: 1) .kl!�sLCno �sro:vlJava­

lllje, 2) operantno uslovlj,avanje, 3) k!�ntraus}c:vl}avanJe l �) gasen�e . . O:va

je klasifi:kacija, međutim, . jaiko g�1!?� 1 ne:pr�Clzm:a. P� pr:aV11lu. u pOJedm�rn

ter.apijskim metodama, VISe I1az]]Cltlh pr'l.'n�pa.

lSpoJJ �v� s�oJe �el�vanJ �: P,ored toga, često se dešava da u početIku lecenJa delUje Je

.�aJ� prl\l1:Cilp kOJl

kasnije postaje manje važan ili, čak, irelevantan z� ter�pIJskl. �

roces, d?� njegovo mesto z,auzimaju dr1?'gi. Budu�i d� đJs.tr�ŽJlVa!l?-Ja broJ:m� t�ap:J: skih pl"ocedura i tehnJika, koj1ma se slruze. ?iheJV1�oralm . t�rap.�ub, ms� J os

dala k(){t1ačne odglOvore na lOva pitaJnja, njIihOVla Je k1Jasi:ftlJkaClJ a na tOJ os-

novi h!ipotetrona. . ' Teškoće utvrđivanja koji su principi uče.nj a rel�vantm Z� e�ekte ,?l-

hejV'ioralne ter,apije. mogu se jasno 'prđJka:za:� ,IlJa �rImeru ';ecenJ'a . nocn�

enU(re7Je primenom J,alkog zvuoolOg sl!f:�nala IClm p:ocne umo�ravan�e . . Taj zvučni signal deluje kao bezuslovna draž li d�vodl do buđenja, to J.est do

bezuslovne reakcije. Ead dete nauči da se bU�l cr.;a vreme da s� n� bl umo­

krilo, uobičajeno je -jJumačenje da je to buđenJe ilza�vano određemm stet:�-

1I:1!0m prošil1enosti bešifke i senzacij1ama Im�je Old nje dolaze. �re s�zacIJe

delovale bi kalO 'Uslovna draž, zbog toga sto su prethodno '�;le VIse p:u�a

udružene sa jiakim zvučnim sigl1Jal�m �ao b��uslolV!nom dr��l. Ovo obJ �s­

njenj e govorilo bii Q tQime da se �eoe�Je 'odvIJ.a pU1!J:m ;kla:sl!c!l0g uslovlJa­

vanja primerene (['eakcije. Međut:nn, Ista tehmka leoen]a mo�e se klOlUcep-

60

tualizovati i Umo operarn1Jno, uslovljav,anje. PIO tom tumačeIllju dete se uvežbavla da se budi u PT avom trelllUtku, iLi o�o se uči da k!ontl'oliše svoj sfIDkter, da bi lizbegl0 1l1epvijatnu dm�:ž - jak zvučni signal ("avoidance

"

uvežbavalnje) . MIOguća su i druga oibjaŠlt1jenj a delOIvanja ovog istog leče­,njao Uzimajući u ,obzir da je �od primene ove lterapije neophodrno potkrep­ljivanje novog zdravog ponašaJllja, je([', u protivnom, dolaz& do recidiva, može se S pravom govoriti lO značaju operaniJnolg uSilovljav,a:nj a pomoću po1lkrepljd.vanj,a kao i samopotkrepljivanja (putem sticanja samopouzda­nja), za uspeh ovog lečenj.a.

Nemogu6e je navesti sve terapijske tehnike l"ojima se služe bihejvio­ralni terapeuti. Prema neklim podacima !ima ih preko stotinu. Prikaz svih tih tehnika je zna!1m.o ot�an i time što je bihejvt01',a1na terapija fleksi­bilna i multimodaina. Ona 'se pl1i1agloaava svalmm pojediiI1ačnlOm slučaju i dopušta inovacije i k!ombilJ:1lovanje elemenata �oji pripadaju raznim tera­pijskim procedurama li tehnikama.

Na samom početku razvoja bihejvioralne terapije, bolesnici sa razno·· vr&ni:m fobiJčnim ispoljavanjiJma, predstavljali su idealne slučajeve za pri­menu ove vrste lečenja. Njihovi poremećaji ponašanja mogli su se lako ohj,asniti jednostavnim modelom "s'bimulus-reakcij a". Pored toga, u 1000im slučajevima i stimulus i re.a:kcija mogu se j asno defi:nisatd. i mel1itL PIOIgod­nd. zja lOVU vrstu Ječenja :biLi su, talmđe, i tikovi, zamuckivaJnje li različiti oblici lmmpulsivn>og ponašanj.a. Iako se u ovim poremećajima st1mulusi teško određujru, \I'eakcija je očigledna li merljiva, pa je to privlačilo bihej­vioralne ter,apeute.

P:rvobitne, uprošćene li mehanicističke bihejvioristiČ!ke formulacije, mogle su se, dakle, dati samo za određene poremećaje po�ašalnja, koji su odgovaraH ovom pl1ostom modelu. U početku, blihejvioralni 'berapeuti nisu razvijali formulacije koje bi omogućile planiranje i programiranje terapij­skih zahvata za lečenje složerrij:ih poremećaja, kao što su slohodnD lebdeća anl\Bioz11Iost, poremećaj� �ičn:osti ili depresija. Danas to više nije slučaj . Pol{)azalo se da biihejviorističke j)ormulacije mogu da objasne � druge psi­h1čke poremećaje i da biihejVli01'alll1a terapija može da pomogne gotovo kod sv.th psihijatrijskd:h poremećaja i stanja. .

Već je 1:sta:knu1Jo da je pret�an deo terapijskih procedUira i tehltl'1ka bihejvior,alne 'terapli.je prlO:iz'ašao i da se zasniva iUla principima učenja utvr­đenim 'u eksperd.mentima klasiooog i lOperantnog uslovljava:nja. Druge procedure i tehnike su empirijiskog porekla i proistekle su jz opservacije klinJičkih fenomena 1: proučavanja njihove povez;a:il1osti sa događajima �z ,o�oline. I Dne se, ipak, IkvlC\Jlifi!kuju :mao bihejV'iOlI'alne, jer su ,njihov dalji r.azvoj , pI10vera vrednosti :i usavršavanje zasnov,ani na sistematskim i kontroHsanlim studijama inter.alkc1ja između ponašanja ti. varijabli sa Jwjim se maiIlipuli!še u toku terapije.

1 . Sistematska desenzitizacija*

Postepeno i progresivno sve ja!če izlaganje situacijama koje izazivaju strah od davnina je preporučivano kao metod za smanjenje i uklanjanje maladaptivnog straha, kao i za eliminaciju ponašanja kojim se izhegavaju takve situacije ("avoidance

" ponašanje) .

* Alternativni nazivi recipročna inhibicij,a i kontrauslovljavanje

61

Procedura sistem.atske desenzitizac.ije razvij'ena j e od J. Wolpea (1958 i 1959) kao koherentan i teorijski zasnovan pristup za lečenje fobija. Zbog relativno brzih i dobrih rezultata ovaj je metod lečenja privukao veliku pažnju bihejvioralnih terapeuta.

Teorijsku .osnovu sistematske desenzitizacije čine dva principa. Prvi lP:rincip j e' taj da jedna draž ne može biti uslovljena sa dve bezuslovne draži koje izazivaju antagonistička reagovanja. Osnovni bihejvioristički zakon kaže da neutralna draž uslovljena sa bezuslovnom draži, koja iza­ziva strah kao bezuslovni refLeks, ne može biti uslovljena drugim bezus-· lovnim stimulusom koji izaziva relaksaciju. Drugi princip glasi: ako se j edna reakcija antagonistička strahu, kao što je relaksacija, javlja u pri­

sustvu stimulusa koj i. budi strah, doći će do slabljenja ili iščezavanja re ak­

eije straha. To nastaje, pored ostalog i zbog toga što se stvaraju veze iz­

među stimulusa koj i izazivaju antagonistička reagovanja - u ovom sluča­ju strah i relaksaciju. Eksperimenti na

"neur.otizova�im" mačkama, �wd

kojih je bila uslovljena reakcija straha na određene shmuluse, pokazah su da �e m9�U�j·gaš�nje s.traha ako se. mačke izlažu prvo . malim, a zat�m s�e veĆIm dozama oVIh shmulusa 'Uz Istovremeno davanJ·e hrane. UZImanje hrane, dovodi do relaksacije i inhibira reakciju straha. Na taj se način raz­vija uslovna inhibicija reakcije straha na stimuluse koji strah izazivaju. Ponovljenim udruživanjem ovih draži, koje izazivaju antagonističke reak­cije, j ača se uslovna inhibicija koja prekida pojavu reakcije straha u pri­sustvu stimulusa koji su taj strah izazivali.

Klasični opis primene desenzitizacije u terapijske swhe odnosi se na dete koje se plaši nelwg objekta, na primer zeca ili mačke. Kad je dete gladno daje mu se da nešto j ede, čime se PiQstiže rel aiksaC'ij a, i ris'tovr·eme­no se taj objekat koji izaziva strah primiče sve bliže i bliže. Postepeno se tolerancija povećava. Kad dete uspe da dodirne i drži životinju bez straha ti bez hranjenja, proces dese:nzitizaclij e j e završen. U toku sp:rovoaenja ovog lečenj1a treba voditi ['aiČiU!lIa da se iQ,no izV'odi postepeno li da 'se oibje­kat drži :na dovlOljniQj distanci da :ne bi izazvao j1aku r:eakciju straha, Ikoja bi mogla da omete uzimanje hr.ane odnosno samo lečenje.

Pr(j,prema sistematske desenziti:zacije zahteVla, pre svega, utvrđivanje situacija koje bude str,ah u pacijenta. Sal1a:đujući, pacijent i terapeut ut­vrđuju te situacije, a zatim ih sređuju prema jačini str.aha koji izazivaju (tzv.

"h!ijer.arhij.a si1tuaC'ija" !koje iza�iv'aju strah) . Po Wolpeu, lw:nstrukci­

ja ove hijerarhijske skale je najteži! i :najvažnijii deo si.istematsike desenzi­tizacije. PostepenIO i doz!iramo izlaganje sve teždm situac:ij/ama može se vršd.ti PrV'o putem imag1ill1!acije. Bolesnik se 'Uči da u svojoj mašti izazliva predstave tiih situacija, PiQlazećd. lOd o[DJiih koje bude najslabiju reakciju str.aha i krećući se postepeil1Jo !ka on:im teiŽ�m. Kad se post1gne osloibođenje od s'tmha pod ovim usloVIima, prelazi se PiQstepeno na iz]ruga:nje tJin:n istim situacd.jama :Ln V'ivo.

MeđutiJm, ovde treba imati na umu 'ono <što je jlOš Wolpe istakao: "

Po­stepeno izlagrunJe situacijama Sloj.e 'iZ1amvaju reakciju stmha ima malu ve­mv:atnoću d:a će ug,asiti taj stran, ako ise dBtovremeno ne iza�ivaju reago­v.anja l\!oja uLaze u ikompetkijru ISa rookC'ijom straha". Obično se bira neki obHlk rellaks,acije kao reagovam.je ikoje je aIl1!t8lgon:isti<čiko i inlmmpa1tđ:bilno sa st�ahom. 'Do može biti, na pr!i.mer, autorela:ksadj:a kojla se postiže raz­nim vežbama opuštanja. U svojoOj metodi sistematske desenzitizaCJije Wol-

62

pe je primenjiv,ao mišiĆInu rela�sacd.ju po J.acobsonu. Po toj metodi paci­jenti se uvežibaViaju da ilmntr,ahuju li rela;ksil1aju pojedine gl1upe mišića i da uočavaju razliku između lmntr.akcije i lOpuštenosti. Pri 'bome se posebna pažnja poklam.j'a onim mišićima koji se lmntrahuju u napregnutom emo­cionalnom stanju (mišići lica i jezika, masetedčni mišići, i drugi) .

U cilju uvežbavam.ja ['elaksacije :aubogeni trening može da se kombi.­nuje sa metodom ib:iJoftdbeik:Ja, !�oja obezbeđuje iJn:fiol'macije o stanju opuš­tenosti (ooofJdbek slignali) . Tako se na pl'iJmer, elektrolllJtagrafom meri mišićna napetost i odmah prev,odi u lako primetIjive signale u V1idu zvuka. Od pacijenta se zahteva da reJa;ksira .s·voje mišiće sve dotle dok se ne do­bije što ,niži ton. Racijent :se na taj načiJn uvež,bava da raspoznaje primdne signale, kooji govore o rrelaksaciji i d a se njima slu�i. U ove svrhe se �ol'iste ii. minijaturmi aparati kojii se mogu m:osH.1i. i ikiol'istiti 'u priI'lOanim situaci� j ama, to jest izv am. ordinaCije.

Uvežbav.anje psiMčike opuštenosti može se vil1šiti preko moždan:ih ta­liasa alfa (ltzV. "alia trenJing") . Alfa ta}laSii se obično sreću u budnom stanju kad je izražena psihiok.a relaksadja. Kao i u prethodnom slučaju, pacijent prelm pros1Jih sign,ala hi:ofidbei�a, dohija 'informacije oo postojanju alf.a ta­lasa i uvežhav.a psihi,čiko opuštanje. Značaj iQvog uvežbavanja relaksaciij e putem

"alfa treninga" je u iJome što psihička opuštenoSIt ne prati uvek mi­

šićnu relaksaciju, pa se olna na ovaj ll1ačin lakše lmntm1i,še i postiže.

Rel,a!ksacija, koja je anta.go!h1s1:i1č:ka stl1ahu, može se posl1:iićd. i zadovo­ljenjem nagonskih potl1eba (uzimanje hmne, seksua1na aktivTIost) , kao i primeniQm anksiold.ti'ka i hipno�om. UcHisramje smese 70'% ugljen-d1oksida i 30'% kdseonika deluje, iJa;kođe, a!nksiollitički. A:nksioznost i strah se mogu suzbijati i prijatnim :ima.giJnacij;ama. La:zarus i A:bramovitch (1962) su uve­li tehniku izazivanja u mašti predstaV1a koje bude pozitiv!ITe emocije, kao šuo su ,osećanje ponosa, samopotvrđiViaJnj'a, ljubavi, hrab�osti �.td. Ove emo­cije inll'i!biraju anksl1oznost.

Izazvana srdžba, gnev može, takođe, da suzhije realan liH patološki strah. Da;nas postoje dolkazi o fizilolroškom antagonizmu- između :anks�oz­nosti i straha s jedne li srdžbe iQdnosmo .gneva s dl1uge stra;ne. Novija SiQV­j etska istra'žiVianja (SimOlnov, 1967) su utvrdila postojall1je odvojenih � re­cipročno 'inhibitornih centara u mozgu za lOve emocvOIl1!alne r,e:aik:cije. Svaki od ,tih centara može da bude posebno razoren ,čime se gubi i :njegova emo­cionalna rea:kcija, dok onaj drugi v�d emocvOInalTIJog reagoVlam.ja, vezam. za drugi centar, oSIuaje iUntaktan.

Sva ova različit.a stall1ja (koja mogu da uđu u kompeticiju sa iankS'ioz­mošću i sa strahom, jars[)jo govore lO tome da j,e lITlIilŠićrna l1elaik:sacija \Samo jedna od kompOl1'lentli lmj,e 'inhibimju lOve emocije. Zbog tOgla TIJi WolpeiQvo neul'O:fiiztološlw objašnjenje delovanja sistematske desenzitizacije reci­pročnom inhihicijom putem m[šićne rel,aksacije, :nije sasvim zadovoljava­juće. Po Wolpeu, lanksdoznost i strah bi bild. fenomeni perifernog nervnog sistema. T,ačnij.e :rečeno lOve emocije bi se j avljale usled mzdl'laženja sim­pati«�].\!Og nervnog sistema, a mehaOJJizam dellOvanja sistema)tske desenziti­zacije sastojalO bi se u suzb:ij,am.ju tog ra:zdI1aže:nja mišiĆinom rel:aksaclijom i drugim antaglonisti'čkim meha;nizmima koji jačaju ton'U!S paraslimpati­kusa. Kao što je to već rečeno, broj:n!i leksperimenti su poik:Jazali da je mi­šićll1H reJJaksacija samo jedna lOd ,komponenti 'kojie suzbijaju aks.ioznost i strah. Bandura (1965ra) ističe da ti eksperimenti Igov'ore u prilog 'tome da

63

su anks10zno.st i strah pre sv,ega ,centmaLni fenomeni, t o jest da procesi u centralnom nerWlom sistemu llgraju odlučujuću ulogu u njihQvoj pojavi, iz čega p!loizlazi da se centmLnim meham.izmima mogu i suzbij,a1Ji.. Polaze­ći lOd lOve postavke" prepoTučene su i druge, napred spomenute metode lmje se primenjuju u proceduT.8Jma sistematske desenz�tti.2lacij e. U pl"Hog tome da su anksioznost i strah ,centralni fenomeni indirektno govori i činj e­!Ilica da su za uspeh SJistema,tske desenziti'z'acd:j e lOd zlITačaj.a :i. takvi činilOci kao što su ličnQst IterapeutJa, uspostavlj,en odlJ:l!oS između mjega ii. pacijenta, Qdnos pacijenta prema lečenju, motiv.acij a, očekivanj a od terapije itd.

Kao što je to već rečeno, u klasičnoj metodi sistematske desenzitizacij e kloju je op1sao Wolpe, od pad.je:nta se traiŽi da u l1elarksiTlarnoun stanju P!VO

z;amhhlj.a situalCij,e i scene [wjie ga :najmam.j e plaše. Tek kad uvežbavam.Jem !iščezne sV'a,ki dožri.vlj,aj straha, lO!ape1Jasti i neprJ.j,atnosti pri toj imaJgliJ!),aciji, prelazi se na druge imaginacije !po prethQdno sazdanoj hij,erarhiji s�tua­'cij'a 'koje bude str,ah. Kad potpuno dJščezne straJh pm ovim imagmacijama, ondJa se postepeno ,to isoo ,čimi i u stVia:rrni'ID životnim uslovima. AkQ se u toku !itp,a:gu<iacije illi u uslovima in vivo, poj avi tntenzivnijd strah, imagi­naciju .odnosno izLa:ganje situaCliji koja izazirva strah treba odmah preki­nuti. '.Dek kiad se pOIstigne ponovo pOltpuna relaksacija, pflocedura se nas­tavljia sve d.ok se me dođe do kronuinullra!ne relaksacij e u imaginlativrnom :illi stvamom prisustvu :tlih obJekata odrnosnlO situacij;a . .ovde treba fieći da se u !l1:elkim islučaj ev:ima ovaj :način ;}ečenj a ne može da sp�ovede, j er iz­vestan bI10j pacijenata nije li stanju da dzazove u s ebi emoco.ju straha za­mišlj anjem situacija d obj edcata, koje iih u reamom životu pLaše. U tim slu­čaj evima prelazi se odmah Inla IizlaJganje iln vlivo.

Sistematska desenzitizacij a je veoma mnogo korišćena od hihejvioral­nih terapeuta, a princip recipročne inhibicij e nala�i se u osnovi velikog broj a bihejvior-al:nih tehnillka k.oje se i da;nas K,orJi.ste. Indiikaclij e za ±ndiv&duralnu li igl1tip.nU primenu isiJstematsike desemzitiZJacij e 'sada daleko pr,ev,aizilaze pod­ručj e monosimptomatskih .fob:ij a, pa obuhvataju i polisimptomatske fobij e, opsesivno-lmmpulzivrnu Ineurozu, socijaln.e :Dohije l'azHči1te vrste, poremeća­je u seksualnom životu ti. druge psihičke poremećaje gde su anksioznost i strah dominam.tni simptomi. .ovaj metod lečenja j e naročito pogodam. za lečenj e onih pato]:ošMh strahova :gde stimul'Usi kloji izazivaju taj strah mogu da se identifikuju. Sistematska desenzitizacij a je posebno privlačila bihej vi'01'lalne terapeute i zbog toga 'Šlbo ter.8IPijs!k:i cilj može j asn.o dia se definiše i omeđi. Pored toga, i promene tokom lečenj a podložne su psiho­:fiZJLološkom i bihejworisti0kom merenjru.

Salter (1 949) je među prvima primenio :sistematsiku desernzi.tizacdju u lečenju bolesnika sa klaustrof.obijIOlm . .on j e uvoobavao pacijenta da se relaksira u sd:tua:cijri kad doždJvIi :fiOib�čnd str.aih. Dese!IlZ'iti2)ac:i.ju Je sprovodio Ik:oristeći isključivo 'imagirnac:iju i iZJaz!iva:jući rela:ksaCIiju i :kOrntI1afolbična OISeĆian:rja.

BentIer (1962) u leč'e:nju dece kor'isti igl"aJčke ti. :klonta;kt sa telom rodi­telja, kao efikasne agense koji izazivaju relaksaciju i omogućuju sprovo­đenje desenzitizacij e. Podsetimo se da jie i Mary Cover Jones (1 924) razus­�ovlj:avala stI'lah lOd zec'a u deteta dok se ono zadovo,ljlO!o ]gra10 sa drugom decom.

Ritter (1968) Je razradio kionta;ktIllU desernzitiza:ciju za lečemje straha lOd određenđ.h objekata. U IOvoj pI10ceduri desem.zirllizacije foibiJČlna .osoba pos­.matra drugu koj,a se ne pllaši i istovremeno ;iJma anogućnosrti da pa:-VQ do-

64

di�ne tu oso�:u, koj a je u ,kOlntaktu sa objektom, a zatim :i. sa'tn obj-ekat

kioJ eg se plaS!. Ov:a kombinovana pmcedura desemitizadje pokazala j e bolje rezultate nego samo poomatmnj e 'Uzora.

Tehndke desenzitizacije, prilagođene za lečenje dece sa fohilČnim ili "avo;idanc;�" 'pOO1�a'l1) em, �o j es�

vpon�a;n

.je.m �oj[m se :i:zbegaViaju određe­

ne mtua01Je 1 o,bJ ekm, kOrJJste VIse prJJCe 1 mastu ne.go uvež;bavarnj e rela'k­sacij e na drugi n;aČliJn.

U svojoj tehnici kontroJiisanj a anksio2Jllosti i straha Suin đ. Richa'rd­son ( 1 971) su uvežbavali prvo pacij enta da se relaksira, a zatim su ga izlag.ali stimulusima K,oj'i <izazivaju stT,ah, ali ne orni-m koji 'su u vezi sa paclij entovom f.obijom. Od pacijeiDIata su, rna pl"imer, tmži1d da u reJJaksi­ranom stainjIU čitaju dela Edgar AJJ1an Poa da bi na taj način ruvežbali s amok<mtrolu lainke.i!oml!OSti i straha. Cilj j e .ovog terapijskog postupka da uvežbana samokontrola u IOV.oj situaciji, putem procesa generalizacij e, obu":' hv,ati i f.obiju i druge situacije 'k!oj e i:zJazivalju stDah (A'l1xiety .management training - AMT - uvežbaVlanj e lrontmle a:nksiozJnos1Ji.) .

Desenzit1i:zacij a se sa uspehom primenjuje i u le.černju sekJsualrnih stra­hova, posebno arnih :koji dOViOde do impo,tencije i frigidmosti. Bošt'O se sek­sualni odJnos razloži Illa svode sastavrne delove, p acij ent se uči da se 'anga­žuj e u seksualn:ilffi alk!tlVll1:ostima klad je željla pnisutna i da tu aktiVinost pr,ekida i da se rel:aksira čim se j;avi strah i anksi:oZ!nost. Na taj se način bolesnik postepeno desenzrti.'zuj e. Bored toga što dovodi do inhJi.bicij e ank­sioznosti, seksU!alna aktiVlIl!ost Inosi u sebi samopotkrepljenj e i moiJiviše dalj e ponašanj e u <tom pravcu. Tako Je, illa primer, Sem8lns (19,56) l1'a2lradio tehn:lliku za lečenj e prerarne ej,akuJJa(jije. Pacijent se uvež:bava da s1Jimuliše perns do tačke koja prethodi ej akuJJaC'ijd. i It;ada lO!aglQ presta;j e. Seksualno uzbuđeIlje izazvano lIlJa !ovaj narčin iln:hib:iJtorn'O deluj e na s.trah. P.osle kraće pauze, to jest smiDenj.a, to se pOlnavlja još nekOiliJkio puta, a onda p.a:cJi.jent pr1stupa ilwitusu ti z;avršava po1Jni IOdinOO. Kad se primenjuj e ovaj metod leČrenj a preporučuj e se da se partnell'ka u seksualnom odnosu iJnstruiše kako bi sa svoj e strane mogla da pomogne pacijentu da se lečenj e sprovede na odgovarajući način. To se najbolje postiže kad dobro instruisana part­nerka vodi seksualni odnos i kad ga na znak pacijenta da je dostignuta kri­tična tačka prekida. Na shč,a;n lt1J8IčiJn obavlja se Tlazuslorv lj aV1a;nj e maLadap­tivrne anksioznosti k!oj a j e uzrok sek.sua1me inhiihiCiije kod žene, i dOViodi do frigiditeta Hi do drugih poremeoajla ikao što j e to, na pmmer, vaginospa­zam. I u lOvim slučajevima pl'eporučuje se Ta'zl:ag,anj e seksualnog odnosa na sastavne delove i pOIstepeno ,aJnga:žovanj e u seiksua1rnim I8Jktivrnostima uz l'eLaksadju. 'Eako razl:o!Žen seksUIa1ni odlnos moga;o bi da saJdr�i sledeće aktivnosti: 1. muž ljubi njene usne, 2. kao pod 1 . samo sa dod.�!I'.'om d j eziika, 3. muž Joj mLluje grudi dok joe 'OIbu:čena, 4. muž j e svlači u spavaćoj sobi, 5. muž j e svučenu l:jUlbi II :tlJsta, 6. pooma!tra muža u erekcijli, 7. muž miluj e Injene gole grudi, 8. muž ljubi mj ene grudi, 9. leži g,rua u krevletu sa mu­žem JWj'i j e spreman 2ia tk.o'iJtus, 10 . sa početnim telesnim kontaktom, 1 1 . ka;o pod 10. ;ali. uz poljupCle i mi10varnj e ,grudi, 1 2 . kao pod ll. početak ikaitusa, 13. 'kO/itus i 14. mastavak lIDoitusa. S jedne ina drugu sek!sualnu ak­,ti'Vlll!ost, po ovoj lestvici Ikoja v,odi do k!ootusa, prelazi se tek .onda J�ad se suzbije .osećanje anksiozrnosti. i napetosti.

- .

Salyon i lv.Cdller (1967) su primenili metod os1obađalllj!a od straha putem aver-2livnog delovanja. Koristili su električni udar koji dzazhna reakciju straha .i kad bi se ona povukla, pacijent j e izlagan stimulusiima koji izaz.ivaju njegov pa'tološki strah.

fi Bihejvioralna tera pij a 65

Autori su primetili da tada reakcije straha ne�a �li da je sla?i:j� i2')ražena. Sli.č�u metodu je primenjivao i Wolpe (1959). Pacijen:t Je .azlagan �t)()ntlllwr:aJI1om deloyanJu bo}nih električnih udara koja. su prelci:dani na njegov znak da v1še ne moze da izdrži. Posle tog !pre�id� prezentil1ana je slika :fobi�ne scene ili v ?bjek;t�. Umes!o deLovanja električne struje, Wolpe je tr·ažio od 'pa�iJen�:=t da . za.dru

. št? Je mogu��

duže svoj dah. '8os1e toga prikazivani su .objekti l situaCij e :l:oJe lza��VaJ'I!- strah . . CIIJ je ove metode da se neprijatne sd.tuacije i oibjekti asoci;raJu sa pr1]atruim

.stanJ

.�m,

vezan1lm za završclak deLovanja averzivnih lSItimulusa, pa da se tako ugas!l fobwna reakcija. . " . . . '19"'8) Polazeći od rezultata ekspeI1liffientalniih sltud

.lg.a .�M��ser!il�n, 1943. l

. Wolpe, . D kioje su pokazale da se reakcije strah

.a la?oratOll'l1Jls�ih z1Vo1JinJ� sm��JuJu .ilt!ad lm se

posle gladovanja daje hrana, HryntWldt II .�,olyom . (1973) S�. pl'�men;lfl ovaj postul?ak u lečenju dva ,pacijenta koji su imali fobiju od hf�a . Pacl'Jenti kOJI su dO�l'OvoJjno prdstupUJi. lečenju, ostavljeni su 24 časa bez hvane l vode. Po�le .toga, . serVll.Tan� im je hrana i voda u samom liftu, �oji se kretao toko� 'seanse kOJ � Je t:'aJI�l!a �5 mmu­ta. Autori s'oopštavaju da je u OIba slučajia patolioškii str,ah od hfta blO lm'aza:to sma-njen.

Goldstein Serb er i Piaget (1970) razrađuju metod desenzitizacije od realnog i irla:G�OIIlarnog ISwaha linduilW;v1aJnom srdžbom, gnevom. � �voj Pl'�� ceduri. paci�nt se. ruV'��bav� da pa�rl'ta str.abu, �ad god !e �D]:aVJ:, bude:� u mašt.i" {sa' V'erbarlZaCl]Om lJ. mDtoonJim reagoV1anlem) s,;:ctzbu l .gnev. yvez baVIanj e se prV'o v.rši u ordi!Il:aJCiji, a z,a1Jim u reaLnom Z1VOtU • • Od paC'l]leJJlta se tram da u Itim v:ežbama Vlče j .ailro : "Nisam uplašen. N e z�l]m. d;,a bude� up1ašen. Neću da ;se plašrl.m. 'DD j e glup?". PDre� tog

va da .bi 'po]rucao syo]e

verbalnO' pOInašanje, on tr,eDa da udruna l ubada J astuce kOJ� J e posta:vlJeno ispred njega. Od paciJenta s� . tTaži �a o.v,e vežbe lQi?av�Ja sVr�odnevr:o više dana. Istovremeno se paCIJent veZJba l u zaustavIJ!an]u, rtD Jest pr��I­danju misli kDje bude stl'lah (WolJpe, 1958). BO\Sle to'ga, pr,�lazi

.�roz hl�e­

r1arhijsku lestvicu si!tUiaClij a kDje lizazi:"aju str�, !prvo u lordIrr:�acI'J'l, a zat:m v:an nje. Opisujući ovraj metDd lečen]a, autorI l1:Zl11iOSe �� paC1J �t J?Osl� lZ� vesnog vremena postaje indiferentan il1!a stimuluse (kDJI. su J:la!IlrJ.Je . �zaZll.vah reakciiju stmha. Autori tvrde oo se posle .takvog lečenJoa ne rozVIJ.a reak­cija srdžbe i gneva u prisustvu tih s1J�ulusa. . . . , U slučajevima sItriana od d!nter:akcl�l'a sa dr�glm. os�b�ma fl aIll!k1s1�no�tl koja se u 1Jakvlm ISiltuacijama budi, štO' dOV1odi

. dD !iInh'1bito�l1I<>:g pon.asanJa,

pacij ent se uči da Taa:vij,a samozootiJtu od tak�lh mall8!da:pt.iv�h ob�a po­na:šanja. On se pods:tLče i hll1�bri d� se h��m sam, �a l1zra�avla sp�1Ja:13o svoje nesliagaJnje IS mišljenjen; drugIh: PaClJ�nt .se uc!

. da prlj.l�va�a a. 'lstICe

SVlDjU vr.ednost i dobre losobine, da lmpf;QVlzuJ� sVlO�e ponas�}e u tom smislu ti da deluje spontano. Ntal'la'Vlll!o, .ne �a��uJ'u se

v 1 ?e po:cts1Jl!CU se �ea-:­

gOVaJnja �ojla bi mogla da dovedu do o:z:bIIJmJ.eg ika:�nJ'�vanJa �� o�lo,hl!l�. Fodsticanje iz,vaŽiava!nja pozitivnih emo'cIonahnh IDSeCairlJa u. soc:JlaL�lm

. s�­

tuacij ama koje !izazivaju anksioznost, dovode, takođe, do recIprocne mhlbl-cije te ooksioznosti.

Siolverstone (1970) je li !postupiku s1stem�ts�e ,desenzitizacije primen�D

Sodium Brevitail. (MetnoneX1itol) !kruo rela�s<l['la:Juce s:edstvo. Pre1?�.r� J e iiJnjiciraJn veoma lagano intI'lavlenozm:o ��uze od 3 �IDUt,:=t) u. lroh0.lJI1� ?d 50 mg shizofrenim pacijentima sa lzr�.zenom ankslOz�oSCU . l patolosklm strahom. U staJnju pos1:llgnute relalmaJC'l.Je spl'I?vođena Je z'�tltn. postepeno desenzitizacij a. Pre ovog autora su i Cowden '1 Frod (1962) l ZeIsset (1968) izneli da sistematska desenz,itizacija može da da pozitivne rezultate kod ov�kvih shi:z'DfreI1iih boleSlIl!i:ma. Međutim, Serber i Nelson (1971) sa:opštava­jU

' !neuspeh pri pl10meni IO'V1og terapijsk10g pos�up�a. Obl1az��ž'llć� taj sv?�

neuspeh, autori iznose kao moguće razloge to, sto su bolesmcl tesko budIh

66

u mašti scene kojih se plaše i što su doživljavaE rela:ksa:ciju 'l{JaD nepri­::odnu p�j �vu. Po::ed �o�a, autori su p!�meti];i d�. ·su n�ld od njihovih paci­Jel1lata bIh relaksmam lJ. da su pl101amh rkDoZ h:IJerarhljsku lestvicu sii1iua­cijra bez VJidrjivih pl1omsna, ali je ka\SlIlije izostalO očekivani tempijlSiki efe­kat. Au�o:d, �z,nDs� i mog�'Ćlnost da su v�?ike doze fenotijaz1na, iJmje j.e pri .. moo naJveCI brOJ bolesnIika, IonemogucIle ov<u proceduru desenzitiz'acije.

Rackensperger i Feinberg (1972) ISU sa uspehom pl'!imellli1i meltod sis­tematske desenzitizacije 'Ll lečenju bolesnice sa teškom kompulsijom pra­:nja ruku kod k!oj.e druge terapijske procedure rosu dare nikakav efeilmt. Pacijentica je uvežbav,ala .au.1x>reraksaciju i ;n;ačd,njena je hd.jer1arhijska skala IsitUlacija Jmje dovoQde doO ove pI"]siLne ·radnje. Od nje je zaJtirm traženo da postepeno pmla:zJi 'kifIOZ tu hijer,a:I"hijlSku lestvicu i da se rela:ksim mm bi se pDjavUa anlm1Dznoot i l11apetost (podi�aJnje ključa .sa poda, dDdir<iva'llje prljavih predmeta itd.). Obrazlažući ovo' lečenje autori ističu da opsesiv­no-k1ompulsivna neuroQza mDže da se ik10nceptualhmje \l�)a:D uslovljena mo­toma reaJkc!ija ikojoj prethodi HlIllffiilOZIn!OSt. Ukioliko se suzbije ja:ka an:ksioe:­nost, moguće j e sprečiti i prilSi1me radnje. Iz <boga autDri !izv.lače 2)a:ključak da je bihejvioralna terapija kompulsivne neuroze moguća. Njeni ciljevi bi bili: 1) smanjenj e anksioznosti {pr1menom sistematske desenzitizacije i 2) gašenj e motornog reagoQvanja (averzivnim uslovljavanjem, na primer) . U a!kutnim sluČraJevima uspeh se maže postići i primenom samo sJstemaJt­ske desenzitizacije o čemu su prilsali W,aLtO'n li Mother (1963). Autori :ističu da, u nekim hl1on:1čnim IS'Lučaj evima, moroDl'Il]a reakcija postaje nezavisna od a'l1k1sioQznosti, pa se mora :nez.aviSinO i g.asiti.

F'llrst i Cooper (1970) sa uspehom sprDvode desenzitizaciju 'Osoba sa kardijailnom neuroz.om i 'Oslobađaju ih stmha od sl'čanog napada kombi­nov,a:nim kord,š6enjem ima.gmativl!l:ih eksteroc.ept:iWlih i interoceptivn.ih stimulusa, to jest pO'Stepenom indukoijom telesll'iih senzaciJa ikoje bude stmh (tešlmće disaJnja, nedOIstatak vaZlduna, oštar bOil u grudima i leVoOj ru­ci itd.) . AutDri polaz.e ,od toga da ii.zvesne fOlbične reaJkcije mogu biti izaz­vane kiDmhillJovlanim delov,a;njem 'Ovili stimulusa, pa se zbog ItOlga zaražu da 1: interoceptiv.ne s11imulruse tr·eba uključiti u pl10ceduru rrazUlslovljava­nj a. U takvim slUčla:j evima đ.zgleda da se redosled dOlg1ađajla odvija na sle­deći način: percepcij,a zalStrašuju6eg ·orbje!k:ta iH s.ituacij e -+- anks1oZlnost

-+ telesne promene usled aJDJksi!o:znos11i. -+- percepcija tih promena i njihovo pOlgrešJ:1lo .interpreiJi:r.anj.e---+ lakutna a:ll'k1S]02'Jnost (fohlčna reakcija) . Autori ilustruju ovaj način lečenja prikazom holesnke kDja je prvo razvi.;1a strah od grmljavine. Putem generalirzadje kOld nje se :kasnije javUo strah i od oblačnog vlt'emena, klaD i od zvuka mlazmih .a;vd!ona iH većih v:ozi1a. Najz.ad, došlo je do tDga da zbog kontinuiranog straha od lošeg vremena i mogućih :nepogoda nije smela da izlazi iz kuće niti da ostaje sama u :nJoj . Zla vreme j edne grmlj'avd,ne dOŽlive1a je palpitaoio'e i teško disanje, štO' je i21azvalD panđ.·Čil1i stJ:lah od srčlaJnog 'l'1apada. P'OštD je pregledom utvrđenO' da j e sta ... :nj'e srca Il1!Orma:1l1lD, spr'Dvedena je sistema:tska desenzitizaC:ija i holesnica j e potpuno oslDbođena 'stl'1aha lOd 'gl"mIJaviIne li vl1emenskih nepogoda. Me­đutim, u toku jedne seanse j avi1a se anksioznost sa lupanjem srca i teš­kim disaJnjem, što j e iZla:zvalo strah od sJ:lčamog napada. Zbog ,toga je pri­menjena proceđur,a sistema!tske desenzitizacije da bi se oslobodila i Old ovog gbl1aha. DesenZlitlzacij,a je vršena pO' Mj erarhijskJDj skal'i, prvO' na !l.'eči, a zatim na misli : "Ja imam bol u grudima. Imam bol u srcu itd.". Posle

67

toga desenziti.zacija je obuhvaii.1a s'ećanj :a na različite soozacije u grudima i na ranije doživljren stroh.

Tehirrika sistematske desenzitiZlacije u lečenju raznih f'obiija može se primeniti i grupno (KrumhoUz, 1967, S'Ulinn, 1 9 68, Baul i Sharrmon, 1966).

WOIody i Schauble (1969a, 1969b) d Beck i Beck (1972) primeniH su grupnu terapiju fobičnih paCijenata korišćenjem .audiovizuelnog progra­

ma za desenz1tizacliju. Denholtz i Mann (1974) 'Opisuju, takiođe, .aud:iJovizu­

elJni p:mgram Zla grupnu desenzi1li'ZlaJciju os'Oba koje se plaše Jeta avioIllom. Lečenje je obuhvatil'O 102 paoijel1lta. Od 1 60 scena (80 zastrašuj ućih i 80

prrija1lll!1b) l�oje se odnose na let av}o[llQITl, načinj Ema j e audtovizue1mJa hi­j'erarhijska skala od po 27 2'JaJstI'la:šujućih i 27 pnijatnih rellaksirrajućih sce­

Illa. Ove scene su pr]�aZ!iv,alne u paDovima : prvo nepdj atna, pa prijatna

scena, a zartim �nstl1Ukcij e za re}laksaciju lj relalImacij a. Autori izveštavaju o povoljnim !rezultatima ovog tretmana i :ističu da 'Ovaj oblik deselllziti­

zacije mogu da spl1Ovode i 'Obučemi lllestruČillj aoi (DenholJtz i Mann, 197 5).

Hri'kazanla je primena metoda siJstema,1Jske desenzi1lizacije u lečenju

nek!ih psillri{!ldh poremećaj a. Ovde, međutim, treba re6i da su pvincipi sis­

tematske 'desenzitizacij e ugrađeni i u druge bihejvioralne metode lečenja, o

imjiima će biti reč'i, lili se Jwmbillluju sa njima.

2. Lečenje samopotvrđivanjem i jačanjem samopouzdanja (assertive training)

Ve];ik'Om br-oju bolesnika a�oji priJpadaju l1azl<iJči:v1m diJagnostičikim ka­

tegorij ama' Qmo i drugima ikoje Ine ikvaJ.rifilrujemo ikao psiliijlatrij ske boles­nike, nedostaj e samopoU'zdamj e , što utiče :na njdhov'O ponašam}e. Ma1adap­tivm:i oblici ponašanja izazval!lii lIla lovaj način lispoljavaju se lIlalr.o6to u komunikacijama s drugim .osobama. S�albe, preosetljive i lako uViredljive Hooosti kioje relaguju pov1ačenj em iiIrl. besom, kao i 'Osobe kioj e su dJnhibiTane u ispoljavanju pozitivmJiJh <emocija, pogodne su za 'Ovaj oblik lecenj'a.

Prema tome, indi:kJadje za primenu ov;e teI'lalpije putem samop'Otw.'đl1v,anja odnosll1!o j ačamja samQPouzdamj;a postoje kad bihejvliorama analiza pokaže da problemi pacij enta obuhv,ataju ii. takva neadekvatna reag'Ovanj a kao što su stidljdv'O i submilSiVlIlo p OiIlJa:šanje, povlačenje d. druge soc'ij,alne rinhi­biCli:je iM svadljivost, nastupanj.e besa i agresi'Wllo actiJng-out pOIllašanje. Ovde treba It1:Z!eti u obziiI' i čdm.jenicu da i ne 1lako mali bvoj "zdmvUh" rosoba nij e zadovoljlan sobom zbog nedoVIoljnog samopouzdamjia i pOII'ed

toga što, gledajući sa strane, mnogi od njih imaju adekvatno i zadovoljava­j uće me.sto d u10gu u svojoj sredilllri..

Visoka aJJ.1krsioznost onemogućaVla adaptiVlIlo po:na'šanje, ikoj e lkiarak­teriiše samoP'Ouzdanje, pa u ta'kVlim sluČlaj evJrma Meba prethodno nju suz­ibiti primenom desenz11lizacije i drugim metodama (anksrirol'i;1lici i drugi oblici psihoterapij e) . Pon,aš,anje kioje g'Ov'Or,i 'o samopouzdanju, 'Osećanju sopstvene vrednosti ti. samopotvrđivan.:ju podmzumev.a s1obodnu, iskrenu i direktnu ekspresiju 'aJMue1nih osećanj.a, nal1avnJO u graruCiama kOlIwen­C'101llaln'O utviI'đenih normi. 'Dakvo ponašooj ej samo po sebi, dovodi do inhibicije anksi'Oznosti, pa time nosi. u sebi i samopo,tkrepljenje.

U prvoj fazi QlV'og 1ečeln.j.a putem uvežbav,anja samopotvrđivaJnja pacijerut se podstiče li hrabr� 'da pvistupi ter.apijli, pa se zbog toga V'Ode

68

raz�ov0'7i o sam'OPo�vrđIi.VI�nju ilooje Je :ml već ikorJstio ili doživeo u svojoj pr'Os�ost1. Ra'zm�tr�Ju . s� � �doikumentu�u štetrr;e ':p.�sledice njegovog mal-a­dap�lvnog ponasanJ� l ?shc

.u :r:red

.nosh a�aphv�lJlh obrazaca reag'Ovanja.

EOT1ste se, taikođe, 1 prtl�aZl lecenJa drugIh pa01J enata l{]oji su imali slične !pl1obleme.

Dalja razmda [ primena 'Ove terapijske tehnike obuhv<ata d etaljno ra:�laJnjlavanj� prob!ema J�?j e :p,ac'�jrerut ima na seriju segmenata pOIl1!a:šamj a ik.oJlm� Ise .moze l.�ks� ma!llIpulilsa:h. Na 10rsnovu detaljne :ana1ize ponašanj a donOSI se l IbeTlaplJ!skI pr-ogram. On treba da bude realan i ea postepenim uvežbavanj em poj edinih sekvenci ponašanj a. Zahtevi u početku moraj u da budu mali. Svaka se od rt7iJh sekv1Emai uvež:bava illa teDapijskim seansama pre nego što se ponašanje proba u integr,alnom 'Obliku, prvO' u ordina­ciji :i uz terapeuta, a zatim u realnoj životnoj situac[ji. O1lj j e ove terapije d� se I<mO što je naučeno u 'simultir,anim uslovjIma prenese na s1tuaciju in vn.V'O. Zbog torga, kad g'Od je to moguće, treba rosigul'laJti poziti'\llan feedback iz sredine Ilwji će podstaći i potlk!rephti 'vo novo adapti'VTIJO pon.ašanj e . Veoma j e važno da te i taJkve reakdje 'OkioHne budu uvremenjene bar u početku lečenj a, to jest da se j avlj.aju i potkrepljuju poželjll1Jo ponašanj e čim se ono iSp'Olj i. T'O droprliJnols:i daljem mZVloju samopotvrđivamja i j .ačanja samopouzdamj a. Ovde ,treba posebno isi1Jaći da samop'Otvrđivanje i !Samo­pouzdanj e nose u sebi li. Vla:žinJu mOlbivac10nu funkciju za dalja pOlllaša,nj a u 'Ovom smislu - deluju dakle kao samopotkrepljenj e.

OVlaj metod lečenjla putem uv-ežbavanj,a ..samapotvrđivamja i jačanja samopouzdanj a može se sprovodli.ti lillldividua1no li. grupn'O. Grupe obezbe­đuju 'široki spektar različitih <Situacij,a lU lmjima se morgu uvežbavati raz­ličite uloge, to Jest različiti obrratSci pOIUCl!Šianja, 'što olakšava kasnti.je nj:ihovo prenošenj e i na slJbuactj e :kirije vladaj u u realnoj životnoj sred:iJni. Kad se sproV'odi u grupi ovaj obhlk lečenjra p'Odseća na pSiihodramu.

Na teTapijsk:1m lSeaJIl!sama :tenapeult ima z,adaiJak da 'Oponaša pretpos­taVlj eno pOInašanje losIOba llm1 e ISU rod posebnog značaj,a za pacijenta i da Illa ,taj nač:1n pomogne pacij entu dra prvo, U ov1m z,ašti6el1lim uslovima, U'sV'ojri li nauči [}fov'O adaptiVlno ponašanje. 'Do se izv,odi posliJepeno. UveŽlba�

Vlaju se prv'O j-ed'l1ostavJ:1e, zavim sv;e slloženije ti. ,teže situacije. Pri tome se vrše lj wmene !Uloga između terapeuta li. padj enta ili između pracli.jem:iJa i druglih u grupi. U lbok:u J.ečooj a, :bel1apeU!t bni�ljiVlo an.ra}iizira držanj e li po­n'ašanj e pacijenta, njegov izrraz Jica, verba1ne islmze, ton i modu�iju glasa itd., trude6i se da sve ;bo uobMčli. u novo adekVlwtnije ponašanje.

TehnH�a lečenja putem uv:eŽibavanja saJmopotvrcTivanj,a i j ačanja sa:mopouzdanja lodgovara čitavom nizu pacij'e[}fata, rod relrativll1!o :neurgent­!ITih sluč1ajreva kao što je !Socijalno neadekvatan aJQOrlesceI1lt, koji želi da nauči da uspostavlja 'Odnose sla IQIsohama supro!tnog pola do mlade devojke koj.a j e očajna zbog toga Šito j e graV1i.dl1la. U prvom sLučaju terapeut aran­žira situacije u lmjima mladić može da uvežhavla pmbHžCl!vanje dev'Ojl�arrna i dobija potkrepljenj,a od terapeuta u z;avisnostrl. od toga da · li j e nj ,egovo ponašanj e adekvatno. U drugom ISlučaju terapeut hr,ahri deVIajku da uvež­bava pribli'Žiavanj e rooiteljtima da 'bi im ispričala da j<e u drugom stanju. Na ter.apijskim sea'llSlama 10000'a Zlamišlj a x.azgovlOr s'a r'Od1teljlima i njihova r.eargovanj,a. I u j ednom sJučaju tevapeut i pacijent wtvrđuj u zaj edno moguća reagovanj.a, uvežbav.aju ili i dzvode, pri Ičemu menjaju u10ge. Od

69

paCiijenta se traži da i sam beleži svoje iI1!edostatik!e u :iJnterpemonaJJUim od­nosiima, da ih detaljno razmatra i da ih ispravlja .

Mehmbian i Ferris (1967) d Melwabian (1968) ističu da je ZlllJačaj neverbalnih Jmmulllik:acija, ru mnogtm iSlituacijlama koje 'se tiču inteiJ:'perso­nalnih odnosa, veĆii 'od OInl()ga š1Jo se verbaLnim putem prenosi. Polazeći od toga Ser:ber (1972) a:azraauje me'uod uvežbaV100ja neverbalinih Jmmpo­nenti koj e su 'karak1JeristiJčllle za ponašooje koj e odhše S!aIDopo!Uzdanjem i silgurrnošću. On je .razLOŽito Illeverbalino !pona:šanje na sledeće kompoll1ente: 1) jaČina glasa, 2) tečan govor, 3) kontakt očima, 4) izraz lica, 5) telesna ekspresija r.i. 6) udaljenost od osobe sa lwjollll j e pacijent u interakciji. Kiompolllente 1 , 2, 3 i 6 la:ko ISe Uiočav,aju i mere. Da bi se uvežbao odgo­V1a:raj ući iZI'laz lica ikao i telesna ekspresija, autor je lmristio kameru sa magne1Jofornom. U procedurama uvežibav1alnJa pOlllašanja Jmje se kal1aklte­riše samopouzdallljem, obraća se pažmja pojediJnaootm lmmponentama, prvo uz pomoć sltiil;:e bez zVUJ1{ta, a kasnij e sa zV1U'klOm. Zatim ISe nastavlja ponavlj:alnje logređene uloge uz pohvalu ti ohI'laJbrenje kad se dobro izvede. OVlaj :tX\�todd:ečenja pokazao iSe klao dobar za padj!ente koji imaju prob­leme u komunici['lanju.

Edwards (1972) izrrroisli primenu "assertive" treninga u lečenju muš­karca klOjfi je delSet godillJa li.lspolj.a\7lao 8klOlnost ka homoseks'U!alinoj pedo­filiji. Pošto je pacijent motivisan za lečenje, prvo su sprovođene vežbe u zaustavljlanju mišljenja da bi se smanjile pveokupaC'ije sa pedofilinim f,a:n:tazmima i ooksioznost lmjiU su ,ti falnJ1Jazrui izazvIali. OVla prva faza leč,enja traj/ala je mesec dana. Kad su postignuti određelllli. ef.ekti ovom terapijom, za;poče]!o j e uvežbavooje samopo!U:zdooja i sigurnosti u ponaša­nju, Šito j e dovelIO do Ulklooj'ooja alllkis!�oznos;j;Ji u odinOlSima sa IOd:vaslim osohama suprotnog pola. Po mišlj einju lau1Jo,ea, 11a anksioznolSt je i dovela do pedođ'il!ije. Autor saopšt'aJVa da je ;njegov p.acijenJt posle 13 seansli počeo 1I1:0rmalno da socijalno d sel\1sualno flUJnikciom.ilŠe.

Ba:lson (1971) iznosi primenu biJhejviom1rnih tehiO!iJka lečenjla u slučaju pacij enta kojli je posle sa:oibrlaćajnlOg udesa razVlio ISlobodno lebdeću anik.­silioZ!l1ost i zamuckivanje , a zla:tim i strah od ,ludna. Med:irkia:men1Jna terapija (Librr.i.um 60-120 mg dneVlllJo) zamenj ena je prvo 'l1vežbavoojem relaiksa·· cije, a 2latim je 'započelo vežh8lnj e tečnog govora uz pomoć magnetofona i obuČlavl8:nje u s,amopOrtvrđivanju li j,ooooju samopouzdalnja u raznim situa­cij alma u ol1d�naciji, kući i Ii:zvan kuće, :SJa ig!'loojem raz,}ičii1Jih uloga. SUp­rug;a pacij enta je, tamođe, uzela učešće 'u sprovlOđenjlU oV1og lečenj,a.

Savremena kogni1tJiv:llJa modifikacija pOlllJašanja sadrži neke elemente lečenj,a putem s'amopotvrđiv,anja odinosno jl8ičooja lSamorpouZldanja. U ovoj metodi lečenj a, ,terapeut pokušaV1a da otkrije pogrešIoo, neadekvatoo UIIlUt­mŠ!l1jli dijal10g u pacijentu, njegove pogreŠJ.1e samoverhaliz'aC<ije, to j est samoiJnstrulmije 1'z Ičega pl'lOizlazi i nealdapmv,no ponlwšanje. ModifiJkacijlOm tog unutmšnjeg dij18:1oga moguće je promeniti i ponašanje i ru<Čilllli,ti da ()[lO bude sa više samopouzdanj a li 'Sligur'il1!Oisti. Bliska oVlom pristupu je i Elli­sova racionalna emotivna psihoterapij a koja koristi racionalni unutrašnji dij,alog da bi se suzbiJo strlah ili nemoĆ!l1d bes, to jest emocrol!l!alllla reago­vanja koja inhibiraju ponašanj a koja se karakterišu samopouzdanjem i siguI'lllOš,ću.

70

3. Učenje po uzoru

Učenje po uzoru !ilii modeLu, ti:mi:tiNl!l1ljem nj egovog pornaša:nja pred­stavlja jednu Dd najviše korišćenih tehnika hihejv'1ovaLne terapije. Rečeno j e već da ljudi ne moraju 'sve da uče na ipostupoo naČ'in, putem obliko­vanja, kreĆJuĆli 'se od međuc:Hjeva ka 'kionaČ!l1om cilju . Učenj e putem imiJtJi­ranja određenog uzora predstavlja brži i efikasniji put za usvajanje naro­čito složenijih ob];]ka pooaiŠanj1a. I(}od ovog obHika učenja promene u pO!l1'a­šanju mogu biti nagle li trajne bez višestr:ulrog ponavlj anj /a i direktnog po'bkJ:epljlhllanj a.

Nova poma:šanja mogu da se USpOlSItave, a da se ipQlstojeĆla modHikuju, Imd se jedina OSlOba dovede u kontakt s drugom �koja poseduje po�.eljrno ponašooje. Dete , Ikoje ispoljava fohiju prema nekom obj eMu iH u mekoj sttU!aciji, IOslobodi'će se htkše tog svog i!'lactonaLnog straha u prisustvu dru� gog deteta koje je "h!1aJb110". Učenje po! UZO!'IU ise i!1JarolČti:to uspe'šTI!o odvaja ako osoba kojia j e na Lečenju vidi u modelu f�guru koj a jloj imponuje.

NaraVlYl!o, u Isvim oblicima lečenja terapeut, bar u iz'veS!l1oj meri, služi

kao uzor za adekv�1Jno ponašanje. U ovoj ter,apijskoj tehrnici, međutim, terapeut kao uzor je glavni činilac i s!'Iedstvo za korekciju ponašanja. Učenje po uzoru mogu da sprovode li mdi teljli ti nastaJVnici kao i drugi neprofesionalni ter<8ipeuti. Tako, Ina primer, mogu dia se 'Obrazuju grupe dece ti aido,lescenaita sa 'Određenim poremeĆlajiima pOlllašanj,a !kiao što su fobij e li socij alne inhibi­cije koje vodi nepr'Ofesiornalni terapeut 'Uz supervizIiju pro:fes:]onalnog tel1a­peuta. NeprlOfesto:nalni tel1apeut podešEwla svoje ponašanje tako da može poslužiti ostalima kao uzor. Istovremeno se mdi [)Ja ,tome da iSe u g!'IUpi razVlij aju li drugi uzod kojli mogu pomoai da s e usV'oj1e zdl1aviji oblici pOlnašiooja. Proučavlanje ove tehinike socijaLnog učenja pok'aZJalo je da :iJn­dividua oib:1čno usv'aja ome sltavove i obLiJke ponašanj a koji preov];ađuju u socijalnoj sredini i koj e socijalna sredina podst�če i potkrepljuje.

Uč,e1nje po !Uzoru se sve više primenjuje u kombinaciji sa tehnikom desenzitiz;acij'e i drugIim tehni'mama da bi se povećala brZJina li efikaisnOlst lečenja.

4. Lečenje putem preplavljivanja stimulusima koji izazivaju strah ("Flooding" terapija)

Lečenje putem prepl,avljivanj'a sIbimulusima ikoji IZlaziVIaju stmh predstavlja metod za uklooj�alllje ma;1adapilivrnog stl1aha. Ov,aj je metod lečenj a zasnovan na opservaciji da fobJ,čni strah i drugi oblici iracional­nog stmhovanj,a, koji izazit\raju ponaša[)Jj 'e iz:begavanja ("avoidooce" pOllla� šanj e) mogu da budu preV'wziđe:ni p!'limo!I'avlallljem pacijenta da se Zla duže vreme suoči sa tim sdltuaeij,ama kloje 'll Il1j 'eIlllU iz'a:lJivaj'll intenzivan strah. Za ovu te!'lapij sku proceduru se može reći da predstavlj a OIbHk fODsiranog testiranja realnosti.

Tek u il1iovije vreme počeLa j e da s'e šire primenjuje 'ova teralpijska procedura za suzbijanje ponašooja izbegav,ooj1a određenIih situacija koje iza:lJivaju fobičioo i iracional'oo straih. Intell1ziVlllo Ik!Onfrontirooj e sa takvim situacij iama, pri čemu se sprečaVla udalja'V'c\!llje lOd njih, liJo jest reakc�ja izbegav1ooja, može se ,izvršiti prvo u imagd!llaciji, a zaluim illl Vlivo. Tako, na

71

pl1imer, pri lečenju s tra:ha lOd visine, 'Od paoijenta se prvo tl1aži da naučU. da inten:z;ivno z amišlja sebe trlJa krovu meke visoke zgmde i da tu svoju ima­ginacijlU zadrŽ!i duže vreme. Obič:no posle 5-20 minuta str·ah počimje da popušta. U 'sledeĆi1m seansama to v.reme ISe sJu.aćuj e. Posle ,toga, pacij ent se dovodi .iJn 'V'ivo u takvu situaciju lj drži u :njoj sv,e dotle d'Ok strah ne popusti.

Pri izvođenju 'Ovog lečenj a mOria se d.zbeći prekid scene i straha ikoj i j e nj ome izazvan sve dok se ne postigne stanj e relativne smirenosti. Prerano povlačenj e pacij enta iz situacij e koj a rađa strah jednako je prekidanj u str.aha putem bekstva (,,·escape" !ponašanJe) , a ,to može dovesti do p otkrep­lj enja uslovme draži koja izaziva patološkli li irac'ioJ1la1am stl1ah i do potkrep­ljenja pOJnaša:nja IImj'ia'n se lizheg.ava ta situadj.a (, ,;avoidance" potrlJašanj e) .

Ovaj metod lečenj a nosi i izvestan rizik zbog intenzivnog straha koji može da se razViije. POltrebne su pl10cene u ISvai�om pojedinačnom shlčlaju da bi se utvrdilo d'O koj e se ,gflaln'ice isme ići u 1Spl1Ovođenjfu ovog lečenj a. Bored toga, t'l'<e:ba ik1."i:ti,čkrl. proceni:trl. da li 'su patnj a i rizik Qpravdani u od­lnOSU na iQlrW� j<Što lečenjem pacij ent ;može da dobij e. P,a<Cijentu mora sve detaljno ' da 'Se obj asni i Dd njega :treba dobi ti sagLasnost za sprovođenj e lOve terapij e.

Jedna lOd verzija lOve teilmike lečenja počiv,a na 1mmb:iJnac'iji psiliodi­:namske teo�ij e ii teor.ij e učenj a �Stampf1 i Lev]s, 1967). U 'Ovoj proceduri lečenj'a, ,Sltimulusi i situacd.je ikQjiJ!l1'a :se paJCiijent izlaže biraju se iz OOJih područj:a za koja se utvrdi, Inla OSnQVU psi.noaJnaHt1ičke obrade, da su od bitnog značaja za !iJndivd.duu i 'lIjen psihdočki poreme6aj ("implosive terapij,a") .

5. Negativna praksa

Negativna praksa predstavljia pos�ban metod lečenj,a, kOlji se uglav­inom kiorlilsti Zla lečenje OC'epetitivrrih QiblJiJka pona:šanjia �aJo što su meki oblici tikova i prisilne ir.adnje. Ovaj ter.aJpijski p ristup InJaJZiva se još i p.aradoksal­inom dJntencijom. Od pacijenta se tIlam, il11a !primer, da lU toku j edne 'terapij­ske seaJ!lJse izvede lnekol:iJk1Q stotina i hilj adu puta SVQj tik Hi pr.isUnu rad­nju. Utvrđeno je da ISe maksimalni ef.eikti postižru sa 5--10 seaJnsi svake nedelje. Lečenj e ISe završava kad s'e !Ovi ponav,Jj aju6i OIblici ponašanj a svedu lt1!a podinošljLi!V nivo.

Ovaj metod lečenja polazi lOd postavke da su tikDVi i prisilne radnj e lt1!aučene, :tj . usllQvlj ene reakcij e i da mogu kla:o talkve billi predmet lmrutra­uslovlj avanj:a. Obj,ašn:j,av:aju6i ,ov,aj Iterapijsk-i !pi1."�S'tup, Y,ates (1958) j e izneo pretpostavku da voljna brojna !ponavlj anja j ačaju reaktivnu inhihiciju, pa na taj način podsUču poj avu mirnih perioda bez tikova i prisilnih r adnji. P,atter.son. (1971) je dao drugo objaš:n.j,enje mehanizlarna delovanja ove ternpijske procedure. On je istakao da ,brojna pOOlavlj,amj a tiikOlVa i pri­sHnih mdnji 'averziv!l!o deluju ·talk-o da Ina Itaj Il1!wčin dolazi do smirivanj a.

E:Jji�as:nost ovog metoda leč,enj,a nij1e ,tačno pIlocenj ena. U literaturi ima kontradiktornih sa!Opštenja. 'TIaJk!O, na pr�mer, Clark (1966), Lazlarus (1964) .i Rafi (1962) liznose poziJtivrne rezlUltate sa primenom ove terapije. N:alSuprot toa:ne, Feldman i Werry (1966) govore lO PIQJavi pog,oršaJnj a i pre­kidu lečenj a.

72

U novije vr,erpe .N!i.cassilo i sa�. (1972) SIClJopštav,aju uspešnu primenu ?VIQg me�?�a � lece:nJu d:na b.oles��a. }J prvom slučaju radilo se o paci­Je� kOJ I Je J.mao 22 g?�:ne l �OJ[ Je 'cl.l�av :niz .gQidilITa ispolj avalO ikliJničlce tr�aJ � Vl1ata u:� razd.

razIJ'lvlost l eks�lo�l:vmOO.t � ponašanju. U postupiku lecenJ'a od pacIJ e:rrba Je zahteva:no da mntira tik sest puta dnevlnO po deset mim.ut-a, da belem Vl'eme ikad je to č:ilITio i da u j ednom nOltesu regis<truje učestalost tikova izvan seansi. Pošto je pacijent bio na bolničkom lečenju i j edoo bolni'č1a:r je beležio učelst-alost Itt�ov,a Zla weme večere, kaD i u toku socij al'l1rl!h susreta, pre i posle terapije. Autor 1j,:Z;l1!Osi da j e ovin:n lečenj em poslli'gnuto brzo izlečenj e, da se tikov.i !I))j;su vmtili ni posle 18 meseci i da nij e došlo do supstitucije simptoma. I u drugom slučaju 33-gDdišnjeg pacij enrba koj i je imao od sVioj e sedme godiJne kloničkJO-toničke tikove, koj i su dovodili do Itelesll1'og iscrpljenja, posti:gnuti su povolJni rezuLtati prhne-inom negativne pr,a:kiSe.

Meyer (1966) i L'evy i Meyer (1971) su primerrili poseban metod leče­nj,a pacijenata sa opsesivJl!o-prrisilmim l'Iitua:1om u ponašanju IImo što je, na primer, prJsilno pranj e ['uku. U toj terapijsik:Qj proceduri 'OlVO ponašanj e j e k!ontiJlJJuiraJno spreoavano sve dQk :nij e došLo do mjegovog iscIlplj enja odnDs­no gašenj a. Ovom mertodom se mogu lečilli i neki tiJkoV'i, ,a itaiko poči.nju i tneke terapj.jske !tehnike koj e se ,primenjuju na b:olesl:OJicio:na sa govIQrnim poremećajima (zamuckivanje).

6. Averzivna terapija

N eki se Qblici :maladap1Jivrnog 'ponašanj a održavaj u, pOlI'ed ootalog .i svojim posledicama, j er one same predstavlJaju određeno mada nead�k­v:atlno pO'tkrepljenje za individuu. Među takvIa maladaptivIlla ponašanj a spadaju allmho1izam i druge toksikomanije, seksualna inverzij a i seksualne perverzij e, sklonost krađi itd. Averzivne tehnike su relativno često korišćene za .lečenj e ovih i druglih ,obIdika Illeprilag'ođenog pOIll'aiŠanj,a ikoji :nanose štetu illldividUli. .

U Zlavisnoo1Ji od !toga da li laver.zbvrni stimul'UlS deluj e pre iH posle !pona­šanja, lOve se tehnike mogu kOll1!ceptualđ.zoV'a1Ji lllIa dva načina:

1 . Averziv:na ter,apiij a se može ikonceptuJalizovati kao kLasično ili res­podenJ1l:t1io uslovlj av,anje ,kad se ;averziVJni stimulUls p!11menjuje nepooredno pre :nepoželjnog ponašanja. 'P�imer lOve vrs,te lečenja je davanj e emetika pre kOlll�umir.anja alkoholnog pdJća. Oilj j e lOve terapij e da pacijent doživi nauzeju, povraćanje Li opšte loše osećanje uz uzimanj e alkohola, pa da na taj ll1!ačWn dođe do odviJkavooj a putem stvaranja uslovnog reflekisa, kDji se kasnij e j avlj a čim se okusi, pamiI'!iše ili vidi alkoholno piće.

2. Aver:z;ivna IteI'!apij a može se .postaviti kao prooeduJ:'ia ,operooinog UiS1ovlj,avacnja kad IOdređeno pOIluišanje Pl1aJti nek:i averZli.VJni stimu1Jus �na pni;roer neprijatan ,i bolan el�t!'lični uda.r Ina početku uzimamj'a ,a:Hmihola) iH kad takvo ponašanj e pnalui u:kidan:j e poe;i:1Jivnih stimulusa koja nagrađuju (ukidanje privilegiJa posle :nepol�eljnog pona:š,ooj,a) .

Iako se ove dve pl10cedure lečenj a mo,gu QpilSati na razl:1č'ite naČliJne operaoioll1al:n:o i ikOlnceptuaJ1l1!O, svalkJa od njuh sadrži i lmmpOOlente one druge.

/K,a:ntorQiVič (1934) je boLnim elektriČ'l1im udarima leč:1o pacijente sa hVO!lIiČI1im alkoholi2lmom. Max (1935) Qznooi, ta,roođe j edno od prvih eaop­štenj ia o klasičnom Uls]ovlja'V.ooju putem :lwI1išćenja averzirvne klOntrole. Bolnim udarima e.lektdooe struje uspeo je da smooji homoseksuaLne fd:k­sacij,e i fetišističko ponašanje u jednog svog pacij enJta. ReymQmd (1956) piše lO lečenju fetišiste uslov.lj,a'Vanjem sa a:pomornnom. Novijia saopštenja u 'Literaturi govore 10 pobolj:ša:nju metoda ,averzivOJ!e ter:apije i o njihovom ilmmbinov,a'llju s'a aJnallliti,ckJi orij entirs8Jnom psinoterHpijom.

Uobičaj:eno j e da se hemijski i eleMričn:i. st1.mulusi kords.te kao a'Ver­zivmi. Elektri'čni IĐ.v,erZJi.vni stimulusi imaju prednost nad hemijsMm zato š,to mogu bolje da se doziraju, ,a i vć!:',eme njiho'Vog del'O\71anj a može se pre­dzno odrediti.

U četrdesetim godinama ovog stoleća pojavio se veći broj radova o uspešnoj pI1imeni emetIika u lečenju allk!oihoM�ma. Međutim, ovi mni rado·vi imaH su ,ozbiljne nedostatke. Za ,'l1azHku od prfunene električnih udara ov,aj hemijSld !l:l,verzivil'1i st�mulUlS tešl�o se uvremenj,avao, to jest teško se podeš·av.�J'o (la/on :ispoljd svoje m8Jksdma:lmo delov.am.je u pI"a:vom 'trenutku. POI1ed toga, nedovoljna je pažmjla posvećivana :kombmovooju tQl\7og metoda lečenj a s drugim oblicima temp:ije lD!amenj errim razvoju adekv,amog pOil1a­šooj a. U il10vijim metodama lečemja primenjuje se !precizno uv.remenjem električni rok, kalO '8verzivmrl. stimulus, čim 1IllivlO alkOiho1a u krvi dootigne odr,eđenu kr1t1č:nJU tačku. Ovaj se metod poikaZ'aQ �ao 'rooristan u pružanju pomoći alkoholičarima da postignu nivo socij alno prihvatljivog konzumi­Tooja ,a,1fkiOho.lla.

I u lečenj:u homoseksualaca nas1Ja'Vljooo j e prd.menjli.vooje 'averzivne terapije u vidu električnih udara. P'osIe pmjeikcije slike muŠiklarca Illa plaJt­nu, kad počnu da se javljaju homoseksualno obojene misli aplikuje se -elek:tdani udar. Projekcij a s�ike žene, međutim , il1ije praćena Qvdm ,aver­ziV'nim stimulJUsom.

Marrus, Racihmoo i Gelder (1965), Racihman (1963) i Thorpe i sar. (1964) lečili su osobe .sa dev'ij.a:ntm;im seksrualJniim pOil1ašanj em razvij.ajući delovanjem averzivnih bolnih stimulusa izbegavanje tog devijantnog ponašanja i nagrađujući poželjno seksualno ponašanje.

Abel, Levis i Cla:ncy (1970) prim enili su, tairuođie, aVerZiVll1li. metod u lečenju !Osoba koj e su li.spolj avale egziibiclioni1zam i druge seksualne devi­j,a:cije. Proi utvrđivanju pmoeduI1e leoetnj,a, autom su pošli od sledećih č:inj e­nica: 1) devij,anine selksua1Jn:o pOIDJ8Š'anje je čes;to praćeno d potkrepljeno ol1g'azmom kalO primamim potkrepljenjem, !i 2) deV'ij anJtiI1o pon.a·ša:nj e obič­no sadrži ,!lJiz uza:j,amno povezooih seikvemci pOiI1aiŠanj,a. Iz toga j e proiza­šao Z'akljuČlak da se suzbl:i.janje devij,amrtmo.g p.onaiŠooja m&e obaviti, ako se spreči ;na:grada u vidu IOI1gazma na kraju ,tog !pOiI1ašooja i ako umesto njega pacij,ent do�ivi bol . R·azmatrajući sekvence devi}8Jntno.g sekJsu:almog pOIn!a:šanja, autor,i ISU zla:ključm da ()Ine .poČJiJD.ju sa sećooj'1ma na ranije doži­'Vlj'aje, lroji dOVlOde do se:ksualnOlg uzbuđenjia. Zatfun se osoba obično 'k.reće ka mestu gde se to ranije doživeLo sa teŽll1jom ka ponolV1!lom dQživljaju, ItO jest susretu sa neruom ženom ikad je u pi,t8Jnju egzi1bicion:izam. I dalje se događl8ji nižu sa porastom s ekJsualmJOg uz\buđenja, što se ohiČlno završava ma:sturbacijiOlTI. Svaik.ri. egzi,bicdomi.sta ima SVQj redos led događaj a d kako se oni odvij1aju 'tako se, zbog POl1ast'8 seksua:lil1o,g uzbuđem.jla, smanjuj e moguć­nost samokontrole. Autori su zaključili da u sprovođenju lečenj a treba ,:g,as:irtli, to j est suzbijati Šito vdše tih f,aza u pooa,šanju delovanjem 'a'Verziv-

74

mh s,t!mulusa ki(�)i .dzaziv:ajl1: bol. Istovremeno treba potkrepljivati nedevIJ.aJ11tno pO!nasanJe. AutorI :u svom radu upozoravajIU na .0paSlnost da udruživanje devij antnog se:ksualnog ponašanj a li. objekata sa la'verzi1\nnirn stim,?,

lu�om (bolom) može da doved�, p�tem g,e?-eralizact,je, do toga da se suzbIJe l adekv,altno seksualno pOiIl:8!Sa'llJ,e. Da bl se spreciila oV'a opasnost oni preporučuju da se .p�dijemtima ostavi mogućn:om da izbegnu kažmjava�

nj e zamenjujući devij antne objekte i devij antno seksualno ponašanje nor-ma:Lnim objektima i pOiD!ašooj em. .

M8JcCulloch, Feldman i Pinshoff (1965) tpI1imenjuju u lečenj u homolsek­sua1aca metodu .anticipator:ne averZJi.vme terapije k!oj:a dov,odi do reakcije izbegav.arnj a ("avoidance" reakcija) . U ,ov,om rpmstupik'l1 od pacij,enJta se tra1ži da zami'šlj:a svoju seksualnu devJj aciju uz podsticiaje u vidu pl10jekcija na skr.mu. Nak!O'n 3-6 sekumdi aplJi.kuje se elektr1čni šok tlroji padj €lnt može da preldne ukidanj em projekcije (reakcija prekllidooja delov,anj ,a bolne draži ili " escape" pona:šanje") .

K�o što je već rečeoo ,aver�ivJlj3, 'ruolntrola pona,šooj.a u Qikviru o:per.ant­nog us1ovljavanj:a obuhvata dve sasvim !različi,te procedure: 1) delovooje averzivmog stimulusa posle neadelkvatnog ponašooja (direkJtno :kažnja'V'ooje i 2) pre/k1idanj e del:ov'ooja nekog poziti'Vlnog, in8lg.rađJUju6eg stimulusa posle Inepoželjinog pOll1lašoojl8 (iJndil'ektno :ka:žlnjaVlooj-e) . Kad j e reč lO averzivnoj ter,apiji 0'000010 se pogrešlliO misH samo :na prvu pwceduru dir,ektnog k�ž­njavanja. Međutim, ta se tehtnJika lečenj1a primenjuje da:n8Js dosta reItiko, uglaVlnom radi kontrole !pOlI1!ašarnj,a ikoje dovodi do sa:mopovređivanja. T,ako, na primer, ima u liter.aturi saopštenj!a da ikra1Jk!otrajne i neposredne aplikaC'ije jakih ele:IDtrJčnih averzivnili s1Jimulooa mogu da prekinu udara­nje glave o z1d ili griženje j ezika i druge lSamod€lstruktivne xac1nj e kod nekih psihij atrijskih ,bo.lesnika. Ova pl1oceduI"a direktnog kaŽll1Javanja treba da bude pr.a6ena povLačenjem !Svih eVellltuaLruih socij a:lmih potkvep­ljenja taik:V!og pon8Šan}a i potkrepljiv,arnj.em 'adekvatnih kompe:titivnih oblika ponašanja. Prd;mena samo indirektnog kaJžmj aVlanja putem ukddooj a pozitivnih stimulUlSa u IOv,akivdm slučaj evima n e bi bila doibra, zato što j e ono obično pr,aćeno pojač.aniJm i češćim 'S8JIDodestru:ktivlD!im ponašanjem koje može da ugrozi život bo1esndika ili da dovede do težih povreda . Među­·tIi.m, ka:d su u piltooju drugi obMei :neada:pt1ivJl!og pona:š8Jnj,a može se prime­njivati i ovaj oblik lečerrja putem ;g'laš,enja malada:pti'Vnog .pOiI1aŠ8Jnj a. Jedna od lI1ajčešće primenjiv,8Jndh proceduI'la gašenja j,e neobmćooje pažnje (tem­per tantrum ili nastupi besa u deteta rl. druga neadekvatna ponašanja u školi i u porodici) . Ponekad se, 'Posle takvog tretmana, neprilagođeno pona­šanj e .poj.ačav.a po ilThtenzirtetu i j,avlj,a sa većom učestalošću, što može da uznemirava ok!olmu d nosi r.aZ'ldČl:i.te štetne posledice po pacij enta. U takvim slučajevima treba primeniti i nel�e lkiazne. PI10ceduTa koj om se; na primer, dete odmah posle neadeikV!a1mog ponaš8Jnja i2loluje u posebrru p:rostoriju rl. drži kr,aće vreme u njQj ll1iaziva se ,,'llime out". Ovaj :način lečenj'a maže da bude efikasan tkJod agresivnog pon:ašooj.a i drugih obli!ka maladaptivlllog reagoiV.anja.

Poznato je da proceduru li:ndirekunog kažmjava:nja pUJtem ukl,anjanja pozitiViI1ih nagrađujućih stimulusa, l�ao ŠIto je ItD slJUčaj sa odu�ooj em nekih privilegija pOlSle neadekv,atnog pOil1laiŠanja , primenjuju roditelji i pedagozi . Kod već:iJne obLika maladaptiv.nog ponašanj.a efekJti ove tehnike lečenja odgovaI"aju ef'ektima direktnog :kažnjavanja pomoću deloV'ooja averziVl111i.h .stimulusa. Jed:iJna 'razlika j e u tame što je kod indirektnog

75

kažmja:va;nj a emociOinaLna ['etaJkcJij'a slabij a. Ovaj se :način lečenja sa uspe-· hom može primeniti u lečenju dece sa enurezom i enkoprez

vom, kao i �

slučaj evima mentalne anoreksije. Kad se neadekvatno ponasa.

dete gUbI određene privilegije koj e j e do tada imalo. Tako se, na pnmer, deca mogu odviknuti da sisaju svoj e prste, aki im se svaki put kad to čine p�e­kine crtani film, koji, inače ona vole.

r direktno i đ.ndirekrtmo kaJ�njawllnj e se ne primenjuju sve dotle dok se ne ispolj i maladaptivno ponašanj e. Time s: p�cijent uči da

.izbegr:e �a bu�e

kažnjen neispolj avanj em nepoželjnog pona�anJ a .. !zbegavanJ �m kaznJav�nJa

obj ašnj avaj u se terapijski efekti pretl�J e kOJ a paCIjentu g?vo:r� o tome da ce se rneprij.a:taJn događaj �direktna ili :iJndmekltna kazna) pOJavJ.h ako se Illepo­željlllo ponaša. rr,e pre1mj e mO!�u b�'bi stru;kturi�a,�e �� sle,�eće nrač'�ne: J:��C? učiJnLš ,to bi'ćeš tkažmjen lili bioe tl �Oi�uzete pnvIlegIJ �.

'�o� e sada .�.�� , �h sve dok to ne učiniš nećeš biti kaznjen odnosno mOCI ces da kOrlstls SVOJ e

�adaŠlnj e privilegije". U ovom slučaju, pre�a teoI1ij i. :uče�j a, pre�nja deluje ikao dJilskr:imiJnativ:l1i stimufus. Ona ukaZUje pod l{!oJ:um ce uslovIma kazna. bi'bi pD�m�j�'a. <?vde i�eba reći da se �av,�r2)ivne ItehniJke . (direlk�no

.i :iJndi­

reki'bno kazllJa:vaJnJ'e, pa J. ,kiOllltrola ponasa;rJa put�� pretnJ � .gd� �esrto.

u�p­šte i ne dođe do primene ka�ne) smatraju u nasoJ kiultu1"1 kazlnJavaJuclm meI1ama ®Oije ogr,aJnJiJčavaju !SLobodu i vreaaju ljudsko dostoj a!nstvo. Na­suprot tOime prihv,ata Ise 'lmllltr.oLa pOlnašaJnj,a pozitivinim sredst'V'ima po modelu : ak� učiniš Ito rl to, :iLi 'a!lm se ponaša·š Illa ovaj način, moći ćeš da dobiješ t� i ItU privJilegiju" . Očigledino j e da, iŠto se tiče kOlllač:nih p�S'�ed�ca p ostoji samo privdJdina razriJlm li?Jmeđu lOve ki.oll:1Jtrole pou:ašanJa poz'LtnlJmm sredstvima i napred '01pisa:ne ®orrutrole pretnjom. Među1Jlm, prVl1 postupak j e prihvatljiv u našoj kulturi i Ismatra se Inol1ma1lllim u 'Odnosima izmeđiu roditelj-a � dece, i u drugim soCiij,alntim lJnterakcij:ama.

U novije se vreme averzivna terapij a primenjuje u prikrivenom od­nosno laJtentnom obUku, ,to jest tkaŽllljavaJnje se od1grava samo u imagillla­aijli (Cautela, 1971) . Pacij entu se Illa fiLmu prik�zuj

.u 'Obj ��ti 'moji podstiču.

nj egovo nepoželjlno ponaša:nje :Hi scellle tog pOlnasaJnJa, ,a odmah zatIm �lede slike !kioje bude mučna loseoaJnj,a. U leč'enju homos�kisualaca, .na prImer, p:wj ektuju ,se slike muškaraca, koj e na sledećit;t pl1Oj �1�cij ama pok;ivaj u r,a:ne šuo ±zaziv:a ose6a1Ilj e odvr,cuimolsti i gađenJia. Pac'lJ ent se uvezibava, ta;lmđe da Zla:mi;šlj a takve nepmjatne scene lU V8Zti, na primer, sa puš®jem, ishraJn�m :neadekV1ainim seksuaLnim pOInašanjem itd. Ova metoda lečenj a omogući1� j e iI1azvoj tehnika zasnovanih na sa�oik?lnI�r,QH, �oje s';l zna�o obQgatiJle ,arsenal hihejvtora:Lnth ,terapeuta za lecenJ e II rela1liVino di1fuZJIlJJ.Jlh psihij,atrijskih poremećaja.

Indikacije za primenu ra:zli,Člitih oiblđ.ka averZliv:ne terapij e razradili su posledinj:iJh go:d1na R!achmam i Te:asdale (1969) i Badow (1977). Ovde' treba reći da Rachman d. Tecusdale 'predviđaju da će se razvoj em drugih bihejv:ioraln1h tebmiLka sve više sužav,ati j,nidikacij e za averzivnu 'terapiju.

Već j e bilo ,r,eči o iJom e da !kJažlllj:a�anj,e ne eLiminiše već samo za izvesno vreme suzbij,a nepoželjllo ponaš'a:nje. Samo kia�nj.avanj e Ille može da nauči nilm.ga zdravom adaptiVlllom pOlllašanju. Zbog toga onJO 'treba uV1ek da se kloonbil11uje sa podstic'aJnj,em i po1Jkrepljliva:njem zdravih oblika ponašanj a. Drugi veliki nedostatak ove tehnike je u tome što su njeni efemti uglavnom ograniio6lni na ponašanj e kioj e je predmet kaž:njavanj a. Efekat gener.alizacij e na druge 'ObUke 'l1epoželjlnog pOlllašia:nj:a je veoma:

76

maH. Najzad, Lečenj e putem ®a:žnjavaJnj a :ne može biti teraplija izhora i zbog 81ti!čI{iih problema koj e Isoborn ,nOisi. Sve to treba imati u vidu pre dooošenj a odluke 'o kO'rišćenju lOve vrste le,čelllja.

7. Ope:rantno uslovljavanje zdravih adaptivnih oblika ponašanja putem nagrađivanja

K!ad treba razviti novo poželjlno pOlllašamje ili učv,rstir11i O(t1JO \koj ,e već postoji pmroe'lljuju Ise operaJnilne procedure Uislov,lj avanj a pomoću direkt­nog ili indirektnog nagrađiivanja. U direktnom nagrađivanju poželjno ponašanj e se potImepljuje stimulusima koji pružaju zHdovoljstvo i na taj način nagrađuj u. U indirektnOim se nagrađivanju prekida delovanj e pos­tojeći.h averzivnih stimulusa. U ovom drugom slučaju radi se, u stvari, D ukidanj u kazne posle adekvatnDg ponašanj a. Na taj se način individua uči da samo ako se ponaša na poželjan način, može da prekine delovanj e averzi�nih stimulusa. Ovaj se metod lečenj a ređe koristi d.z etičkih razloga.

Bez po1ikirepljiv:ača �mji pružaju nemo zadIOVioljstvo i na taj na:čilll delu­ju nagrađujući, bi'hejviomlnra terapij a ne hi. mog,la da se izvodi. Već je rečeno da Iti potkrepljlivači mogu ibiti !primarni ili pri.miJ1JiVllli (zadovolj enje osnovnih fiziDloških potreba) i socijralni (zadovolj enje socijalnih potreba i stremljenj a) . Procesom rusLovljav'aIlljra d drugi prvob:iJtnD neutraLni stimulusi mogu da s.tekinu sposobnost da potkr,epljuju. 'Do su sekiundarn1i. ili lUislovni po,tkrepljivačri.

OsnoV1J1li problem u spwvođenju ovog lečerrjla j e nalaženje dOivIOljnog bl10ja potkrepljivača koji odgovaraju sv·cukiom pojediJnačnom slučaju i koji mogu za duže vreme da obezbede visok nivo poiŽleljlIlJOrg rpo[1aš.anja. '.Do nij e uv,ek lako. Ono što podstiče i potkrepljuje -određerno ponaša!nje kod j edne indivti:due, može hiti bez e:llekrta ili može imati sasvim supro1JaJn efe.kiaJt kad je u pirtaJnju druga osoba. ,

U sa:moon postuplku potkrepljiva;nj,a treba se držati pr,avil:a · da se pri­malmi pOrtkrepljivači, na primer s�aiJkJiši ikad su u pitalIlju deca, nikad ne daju sami bez propr,atnorg socijallllOig potkrepljelllja u vidu pohvale, na prlmer. Naj,češći potkrepljivači koji motivišu na poželjnu aktivnost su novac maJterli.j ama sredstV1a, raznovrsne privilegije, socdjalna priznanj a, is1Ji!ca�j a i pohvale, izr,ažavanje pošrtov'aJnja litd. Sa gledišta

. eki?lllom�j e

optimalni su s ocijalni potkrepljivači u vidu verbalnih pohvala l pnznanj a, \kao. i Qdgovarajrući gestovi u tom smislu. Ova potlk'replji\nanja mogu �a se Istepea:lJuju u kva:ntitetu i kvalitetu li mogu da se daju odmah. Ma�a l kod njihove promene postoji z·asićenje, Ito zasi;ćenje ob1člllo ne predstavlja taikav problem kao što j e to sluČ/aj kra:d su u pitanju drugi p01tkreplji1Vači. . Kod lizbora potkrepJjivača Itreba se odlučdM za ,one koji se lako povezuJu sa drugim sti;mulusima iz ok1oline, pa dohlij.ajući S'1lagu i od :njih, Rost.aj� genemliJ�ovia:ni potkl1eplj iv,Cliči. Na taj se na!Č/in izhegav1a ef�kat �as.lcenJ a l štUi se njdchov,a spoisobinost potkreplj ivaJnja . Time se 101a:ksava �. p:r:,elaza� 'sa potkrepljiva-ča kioji deluju U lterapijlskoj situaeiji .'Ilia p01t�r�plJ'lv'a-ce kOJI postoj e u prkodJnoj srediJnri. Pri svemu tome, posebnu '

p�nJu treba pos­vetibi i samopotvrđiv,arnju, to j est sticanju samopouzdanj a, J er 01110, takođe

77

može bim v,aJžam. motiv:acioni čhld.lac za razvoj i učvršćiVlam.j e poželjnU. obHka pooašam.ja.

PraJVJi1no uvr,emenjavanje deloVla:nj,a potkreplji'\r,aČia je od velikog zna­čaja za uspeh ove procedure [oper.am.'llnQg uslo.vljavanja. NajhoJj1 \Se efekti postižu kad na pO:Čeluku izgJ.1ađiva:nja neik,og poželjnog pOlnaŠiwnja potkrep­ljiva:nje sledi [odmah posle takV<og pon.ašanja. Ka:snlije, potkrepljivam.ja ne treba da prate sv,ako poželjno pon.wŠianj e. I u pril10CLnim su uslOIVima pot­krepljenja obtČlno povremena i ir,egularna. Rečeno. je već da ova parcij alna potkreplj enj a usporavaju proces gašenja. Kad j e potkrepljivanj e konti­nuimno, pored efiekita zasićenja, javlja 'Se li nizaik l!1Ji.ViQ tolerancije na f.rus­tracije, to j est na eventualno i'21ootaj,anje potkrepljenj[a. Pm r.azmatranju efekata kontinuiranog i varij abilnog u vremenu potkrepljivanja treba se podsetiti kako se ljudi različito ponašaju kad j e u pitanju neki automat za prodaju sLtmica i ikad Ise radi o "J,edlnorukom Džeku" - aparatu z·a koc­kanJe. Automat z,a pr'Odaju reaguj,e ll'JIa sv,ako ubaciva:nje novea iH moglo bi se reai mOltl;tinuirano potkrepljuj e iJo ponaša:nj e. Međutim, ako zbog kvara U}'� d,a: 6čeikivwni 'O dg'Ovor , ljudi brzo .odustaju 'Od daljeg ubaciva:nj a nov[č:tća. Ovde iSe nameće upOlI'eđenje \SJa Il:OIlltinulranim potkreplj iva:nj em i IruisJmm fl1ustl1acionom tOllera:ncijom a:ko ono Ir210stam:e, što, dovodi rela:tiv­:no br210 do gašenj,a odgovarajućeg ponašanja. Kad j e u pitanju aparat za mocmanj e, kojli na ubacivanje Inovlč1ća l1eaguj e samo povremeno i u mzJ.i­čitim vremenm:rn mtervalli.ma, izbaciva:nj.em određene svote 1I10vca (illnter­mLtentno i vremelUJSki varijabi1ruo portkr,epljtvanje) , ljudi ,ohično. zadržavaju viJSoiku :lirustmcion:u tolemnciiju i o:liastavlj.aju da ubacuju novac.

Potkrepljiva!nj,e poželjnog pona:šanja mom da bude ,talw podešeno da podsUče pož,eljne odgovore dovoljno često da bi se ti obrasc:i ponašalIlj a održali i učvrstili. Već je rečeno da j e u čovelmvoj prirodi da se takvo po­našanje može lakše izazvati i naučiti ako se daju j asne instrukcij e o želje­nim ciljevima ili ako se ponudi nečije ponašanje kao uzor poželjnog pona­šanj a.

Kao potkrepljiv,wč poželjnih obltka ponašanja može da posluži sva:ki stimulus, obj el�at, događaj ili si!tuacij [a ako j e u prethodnom postupku uslovljavanja [sa pI1imarn:im i soc:iJj,alnim potkrepljivačima steka!O [ta svoj­s.tva. Tako, Ina primer, prisustvo oor,asle osobe Ina .odelj.enju za mentalno nedovoljno razvijenu decu može da bude stimulus koji izaziva osmeh, pru­žanje ruke ili neku drugu ra:dnju jaiko retardir,anog deteIta, ako je ta osoba prethodno bila asocirana sa događajima koji pružaju zadovoljstvo. U ovom su smislu interesantna zapažanja Redda i Birnbauera (1969) na mentalIno nedovoljno xazvđjenoj deci. U eksperimentu koji su oni izveli, deca su lOd j,edne osobe 'bila nwgmđiv,wna kad su se igrala Ina odgovarajući poželjan način. Dl1uga osoba j,e l!1a:gra:đhnala slatkiŠIima decu bez ohzira na nj�hoV1o ponašanje. Posle izvesnog vremena primećeno je da deca počinju da se igraju !na tr,areni InačiJn čirrn primete da prv,a osoba ulazi u prolStoriju. Dolazak druge osobe nije izazivao promenu u ponašanju. Prva osoba j e u IOv'Om pr.ocesu opemntmog uslovlj.aV'wnja postala, prema tome , i diskrimi­m:ativnt IsiJimulus i uslovni pOltkrepljiv,ač odr,eđenog pOlllašanj a. U drugom eksperimentu '1\10.11. je izv[eo Read (1969) odr.asla osoba j'e nagrađivala jed­nom adekVlatno, a jednom :neadekva11no ponaš'anje. Priimećeno j e da dola­zak te osobe Inije izaziv,ao promenu ponašanja dec,e. Kad je ta �sta 'Osoha prestala da nagllađuje neadekvatmo ponašanje, deoa su relativll10 brzo nalU­čila da d:iJskftimin!i:šu nagrađujuće i nenagrađuju6e situacij e, jer i one, same

78

po sebi, liJmaju vdJ�kriminatiymčl: svojstv[a, pa su počela da usvajaju obrazac adekv,annog pozelJiD!Qg po:na$anJ a.

. �eh�ike oper,an1mog UJslo::ljav,runja putem 'nagrađivanj'a primenjuju se l ,u le:enJu m�n�aln�.

anOl1ekslJe. }3acharch {1965) je lečio svoju pacijenticu tIme sto su prl'Vllegl}e ikao mogucnost primanj a posete gledam.J·e tel " . l v . d' . d b"

. v . . , . . eVllZlIJe, s uSIaIIlJe Ta IJ a, ' o lJanJ e easop1sa l drug.e zav,iJS:11e od unosvenJ'a hr .

t t v . B' (197 " ane l

poxas .a eZlne..

lanco 2).

J e, !takođe, pI1imemo slič;an metod s]s.temat-�Q� l P110gl1��'LV:l1!.Og nagra�lVanJ a, uz p�i�? ,ter,apij� podrške, u 1,ečenju svoJ� dv,e pao�J eIl1Jtlce: �ad bl se on€

.nepozelpl!o pOlllasale, llo Jest kad ;ne bi

unOSIle dovolJnu lmhčmu hrane, ukJJdane su sve privHegije i stavlj ane su pod st::Qgu kontrolu. Autor, .inače zastupa stav da sentimentalnosti nisu dozvolJene u situacijama kio.j e 'llgl1Ožavaju ŽlilVot. BliJnde.r, Freeman i SrtulIl­kar� (197��, p�što su UJočdli izra:ž,enu mQtol'lnu akibivl!l:ost u vlidu hodanj a u svo�e . �.a,cIJentI:e . sa mentalnom ;anoreksijQm (proverenu p edom e trom) �or]stlh �u �u zelJU z,a h?dJwnj lem da bi potk,repili poželjll1io pOlIlaš1anje, t� Jest unosenJe hrane. Scngnar (1'971) j e .kori'stiQ potkrepljivanje određe­ill?m hr�?m � .operall1itl1ioj p�cedruri treltmana men taIne anoreksij e. Leče­i?Je paČl1Il1J e '�lJe�m,. sa preCTzno određenim :k!oličinama hvane, koje su �spod onoga sto bl brliQ normalno Zla 'Određenu osabu. U toj hrS!lli su brl.li lzbalwD'sira:ni proteini, ma:sti i ugljeni hidrati uz dodatak multiVlitamim.a. PI1�thodno je .sa

.pacij��'ticom i11�pravlje'l1/a }iiSlta hrane (hran,a koju najviše

VO}iI! . mnogo VO�'l, voId. l �e vIOh). Hra:nu koju najviše voli pacij entica je dobiJala na kr.aJu [OibI1okia 1 to ISaIDO onda lmd nije pov:raćala. Ova j e hl'ana: delovala kao pOlllkrepljiJvaiČ pOŽ'eljnog pOInašanj a.

Ob!ikoV'aIIlj e poželjnog pOlI1ašanja putem nagr.ađiv:anja :može da bude vrl� eflJkasno. On? može da Ise sprovodi ilndividual'D!O i grupno. Aylon i Azru.n p968� su pnkazaJJi. Ikako se primena principa i pl10cedura operaJl1itnog u:slovIJav,a�J .a pomoću stimulusa �ojri nlagrađuju, mO'že upotrebiti u grup­non: .ra�u l poseb�o za vođenj e odeljenj a. Pri tome se primenjuju razni PO�lt1JVll11 po'tkreplJ1vači uz li'Stovremelno uklanj.anje poz1ti'v\n'i.Ih potkreplji­vaca .neadekvatnog pona,šanj a. PmzIl1lalto jie da pacijenti teže da se a:ngažuju u [�!tl�m iQblicima ponašanja kiQjima medidn.sIIDo ooohlj,e poklanja pažnj·u. Ba�nJ� od str'aIIl.e Iosobija može da se 'kol1isti kao pOltkrepljlivač takvog po­!I1asanJ�a. Međutim, obraćanje paŽillje :ne deluj e kaO' potkrepljivač za sve bolesm�e. �o često nisu �i. novac ni cigarete. U ovakvom grupnom radu, treba �nratl tOne potkrepIJ�'V1ače ikoji se mogu primellJiti :na većem broju �ol�IliJ.'�a kao li >one k?ji se mogu dati neposredll1o posle adekvatnog pona­sanJa. 'l ajko su, na pr-Lmer, Isaacs, Thomas ri GoJaiamond (1960) !Uspeli da ponovo uspoSIbave g.ovor :i, socij,a}iniQ ponaŠlalnje lmd dva shizofrena boles­:nIi:ka, kioji su lbiH u kr.aj 111.1 em ,autizmu sa mutizmom punih 16 godina. Izna­laženj em odgovarajućIih pOlt'krepljiva:ča (za j ednog bolesnika j e to bila, pored osta;l,og, g�m� iZa žVialkJanje) i njiho\llom pnimeruom uspeli su da me­todom obliJro;-:am.J a ':zvuik� i�z lalUtizma lOve bolesnike i da pooovo uspostave govor kod nJIh. Shčan Je postupak sa uspehom pIiiJmenjen :i ti lečenju ranOlg infantiJinog autlizma.

. K�d se radi o 'Vođ,enju !odeljenj.a bolesnJika sa poremećenim ponaša­

nJem, Je�o �od reše.nja cr,:apred ti.zlllesel11og pr,oblema j e kov�šćenje uslovnog

potkrepl.l:vac� u VIdu zetona ("Token economy system"). Zetonima se �be�beđuJe s1stem nagrađiJv.atrlja poželjnOlg ponašanja, !koji je s1ičan pla­canJu illO'Vcem. Razmena "za:rađelDih" ž€l1Jona za druge nagl"ađujuće stimu­luse ohavlj a se prema d.zboru samog pacijenta.

79

Ovaj sistem vođenja ,odeljenja za razliku od m'nOJg,ih drugih sistema koji služe istoj svrsi ne podstiče razvoj zavisnosti paoijenata. Pravo podele žetona za poželjno ponašanj e imaju svi zdravstveni radnici odeljenj a ili još bolje cela terapijska zaj,edinica, ikaa i č1aill'0;v:i parodice i prij atelji. Qpe­ranlm.o uJsLovlj a\čanje poželjnih IObl!iJka ponaŠianja, sprovođeTha na ovaj na­či:n, može da bude v:rlo ef:iJkaooo. U takvom slis!temu, pacijent vodi Ifačuna ne samo o Isvom ponašalIlju lD!ego i o pOlIlašamju drugih boleSlIlika. Od ZIIla­čaj a j e i ta što se u rtJa!kvom pmg:ramu ogramJi:ča'Va u pr,uiČllJJaj meri mać struČiIljaika, jer se i drugi bolesnici sa odeljenja kao i osobe iz porodične � socijal!ne sr,edine mogu j'avilti kalO važni čin,iaci u terapijd.

Sistem za v,ođenj e odeljenja uz primenu žetona mora da sadrži, pre svega, ekspl:icitna pravila koj im }e određeno koliko se žetona mo(Že zara­,dJ�ti i za lmje aktivlnosti i kaka se ,oni mogu ra:zmelIli1li i za koje privilegij e, 'ba jeSit šta se s :nj:ima može lkupiJ1li. OVia praVIila treba š1Ja bolj e i detaljnije razraditi i sa njima treba upoznati bolesnike i sve druge koji u programu učestvuju. Nedostatak lovog s1stema :zla vođenje odeljenj a je u tome što _pacij enpi. mogu da :iza;beru sama određene vidIOve pOlIlašanjla, kojli im don.ose žetone, ddk se lU drugim .obLicima ponašanja ne menj aju. Dobro razrađenim pravilima lO tome ka!ko se žetoni zarađuju može se ovaj m.edo­,statak u izvesnoj meri prevazići.

Program koji kOl1isti Žlellone isadrži u prvoj fa::lli 1ečenj1a portkrepljelIlje žetoniJma za odgov,araj uće ponašanje i brigu o sebi illa '0deIJenju. Zatim se prelazi illa potkrepljenja aktivJliosti i pasl!aV1a IzvaJIl 'o:delje.nja 1 lIla potkrep­ljenj a angažovanj a u procesu rehabilitacij e '(socij alne, porodične, radne itd.). :Za zavađene ž·etOlne ,paciJent maže da dobije sada već šire privilegije kao što su bo.ljia 'Soba, izlasci sa odeljenj,a, akltiVltlij'e u'Češće u programu itd. -Najzad, idea:Lni pl10gram sa žellornima mora da lohuhva:ti li ana1ilzu pI'limdne sredine u koju se bolesnik vraća posle izlaska iz bolnice. Treba utvrditi koji su oo poželjni 'obliCIi pona:šanja koje posebno treba vazvJjati dok j e još -bolesnik na holini'č[{,om lečenju li Illa 'kođe se pri:rodine potkrepljivače talkvog :pan:aŠiaJnja možemo osLaniti. U 'ov,om tretmanu, posebna pažIIlj a se poklanj a _postepenom pr,elaženju sa arbitmr:nih Ina prirodne potkrepljd.vače.

U svom ra:nom 11aZVloju korJšćenje žetOlna za modifikaciju ponašanja .primenjivano j e skoro :isključd.rvo na psihijaJtrij!SkiJm odeljenjđ.ma zatvore­nog tiJpa .. OnlO se !pokazaLo kao veoma Ikorisno za spreČlavalnj e razvoja i prevaziLaženje štetnih posledica koje prate dugu ihospitaliizaciju. Kasnije Je ovaj metod operam1mog us1ovljavanja adekvallnog ponašanja poč,eo da .se koristi ii Ill;a odelj enjima u kojima ISe ,leče allrut:n:i psihijatrijski boles!nici. Potkrepljivanj e poželjnog ponašanja pomoću žetona primenjuj e se i u .školama, učicmicama i d'0mavima za J-:r1peralktiv.nu i emociOlIlallIlo poreme­ćenu decu, u radu sa deHkventima i karakterno .izmenjenim osobama, u 'Viojsci itd. Sistem potkrepljiv:anja adekvatnog .pc:mašanja u školama po� moću ocena sličan j e napred op1SaJnom postupku sa žetom.iiln:a. I i'za tih ocena stoj e primarni i socijalni potkrepljivači koje učenik dobij a od rodi­telj a i od sredine.

U novije vr-eme pub1ikovana su hmjina saopštenja o primeni ope­-ranlln!ih procedura Uls1ovlj a'Vanj a na psihijatnijlskLm odeljenjima. Tako, na primer, Atthowe i Krasner (1968) li Ay.Han oi AZJrilIl (1968) izrnose svo:i :rad na odeljenjima za psiholltČlne holesnike. Bimbauer i saI'ia:dnici (1965) i Thompson !i GI1abowski (1972) pdkazuju ope.rantno uslovijavanje po­ž'eljnog p.onašanj a na odeljenjima za mentalno nedovoljno razvij ene, a

:80

O'Brien, RaY'nes i Patch (1971) Illa odeljenju za toksLkoma:ne. MeHn i Govte�tam (1973� iZ!l0se svoj 1?ok�šaj iz,g:sađiiw1Jllj a i obHlmV1anj'a socij alno �o�eIJtH�g ponas·anJ a na ,?deIJ enJu za lece:nje 'osoba koj e su z1oup.otreb­lJav�le :mtrav�ozn;'� 'Pl11m�n� :amfetamm: . . PI1??edux a ISe sastoj.a1a trz tri faze. 1) deto]{islkaClJa, 2) lecenJ8 1 3) rehabIlItacIJ a. Faza delto'ksikacij e je traja1a sv� dok su po��oj,a� Itragovi droge .fl:l u�.iJnu. B?lesnik j e smešten u s�b1l: s� . tn kreveta, �lJ e uce�tV1o:r-�O u oo�Jallrrllm aktIVIIlostima illa odelj e­nJu I IIl1Je mu dozvoljena da lz1a:Zl il da se seta u krugu. Kad ibi se utvrdilo da bolesnik nij e sedam da;na ummao dI1Qgu, to Be .iJznOlS.ilo :na sastaln:ku odeljenja i ,onda bi počela faza lečenja. Bolesn;�k j e preveden li sobu sa dve. postelj:e i ,tmao j.e praVio da Il\ioristi napred ;navedene privi1egije. U ovo� su :faZI posmatrJane i uJtvrđiVlane alkhlVillosti 'lroj e pacij ent najviše v.o1i i one su korišćene kao .potkrepljivači drugih vidova poželj nog ponašanj a. !,ro�edur.a s.e zas'�iv,a nav prtnCli:pu koji j,e ilstakaa Premack (1 959) : "PolIla­sanJe v �\i�J e �ma .ilJI�ku u�ce,:s,ta101st (� Io-v;am slučaju ra2lni vidovi poželjnog pemasanJ a) J avlJace se cesce ,ako Je nJegova pajava praćena ponašarr:tjem Vlisoke učesta:los:bi (ovde alklthllThOsti lmj'e pacij,ent vIoli). Prema tome ovo drugo ponašalllj e može se upotrebiti kao potkrepljlivač prvog." U slučaju da paClijent ponovo uzme dvagu, gubi !sve privilegije i vraća ,se u fazu detdksikiacij e. Ukollko s'e, ipak, p02leljlno ponaša prevodi se u treću fazu reh:�bi1itaoije, ,smešta se !Il sobu :sa Jednom posteljom i do:b:ija šire pI1ivi­leglJe, pre svega kroz one aktivnosti na odeljenju koje najviše voli, što dalje podstiče razVIOj i dJ:IUgxh poželjnih OIb1ik!a pcmaš,arr:tja.

. Najzad, među ove Itehinikie, �oje ik10rdste model oper,antnog uslovljava­

nJa putem nagraOJiV1aJnj!a, spada ti jedan obLik parodi1čllle terapije l\!oji se za�ni�a ilIa ugOVOl'U izn�eđu člaJl:liov,a porodioe. Weathers ;i Li/bermalIl (1975) op:!:SuJ u kako se talkVlm ug,oV1OTom QbezJbeđuju pozitiVIne na:građujuće transakcije !između ado:lescenta li njegovih rodJtelj'a. Te-papeut pomaže roditelj!ima i adolescEIDtu da pregovar.aj!U o isv<ojlim potrehama željama i cilj evima. On im pomaže, takođe, dia sklope i :ugovor o :tome

' ko Itreba

i šta da uradi, za J\!Og!a ti pod ikojim lok!oJJl1Jostima. Aium,ri iz;ll'ose da su bolji ugovori /k;oj!i. se za:snivaju !IlJa 'tome šta se VIOli i 'želi nego na onome ŠItO se Ille vali i ne že1i. Px<i sklapanju ugovora pored pogađ:alnja dolaZIi i do određenih il\!ompromiisa. Autod ističu da taJl\!av !Ugavor može da posluži i stručnjaku i nestruČlnj'a'k!u llJa'o iinstrument da bi se pomo,glo porodici. Oni pored toga ukazuju da se broj!ne tiJnJteraikcij-e između ljludi odvij aju na osnovu nepisanih i implicitnIh Ulgovora kojti vode računa '0 <uobičaj enim i prihvatljivim ohlicima ponašanja li IQ ,očekiVlalnj�ma, potrebama i želj ama druge strane.

8. Korišćenje biofidbeka tehnika

Pomoću f1dbe'kJa, 'Odnosno procesa povratnog sprega, iIIldivđ:dua spoz­naj,e dagađ1aje koji se odigravaju u nj10j i izvan nje. F'wnkcioiIJJiJsanj e lauto­nomnog nervnog .sistema li njegov uticaj na rad poJediilliih org,ama uglav­!O!om je .izvan naše !Svesne kiantrole. Proces b1ofidbeka, to- jest hi,ološkog povratnog !Spr,ega, omogućava da IOsoba, bar lU izvesnoj mel1i, spO!?2na UJnutraŠillje ili fiziološke događaje, k'0ji se lIlala:?ie dspod praga pmprio­-ceptiv:ne osetljtivosti.

6 Bihejvioralna terapija 8 1

Mada mnogi !poremećaji ,autonomnih :liunkc.ija limaju 8voju psihičku ili emoc1onalrru kiampOlnerutu, rniJsu jlOš Isasv:im rasvetlj-ene veze �{)�rteksa. Ba aJutonomnim nerVlnim Isistemom i :telesrrim orga;nima. RazvoJ tehnIka uslovlj a'vanja oma;gu610 je da se r.iJndir,ek1mo premosti jlaz između kortiJkal­ne kontrole i reakcije organa. Eksperimenti na ž.ivotinjama su pokazali da :vazmči:te tehnike oper-a:ntnog uslovlj av:a:nja mogu u pri1iČlIloj meri da me­Injlaju autonomne funkcij e li to rčak .na -iznenađujuće seLektivan :način (Fu�malrl, 1973). 'I1a:lm je, lIlJa primer, .moguće operalrltnliJffi uslovlj-ava;njem ikod pacova rpodi6i krvni pl'Iiti'sak uz uspor.ava:nje 8!1ČalD!og rjJtma (Pl.umke, 1969, Di:kara i MiLIler, 1968 i dr.).

Studij e biofidbeka predstavlj aju j edno od naj,interesantrrijih područ­ja -iJspitiVia:nj a fizioloških Ia!kithnnosti. Ove su Istudije dobile SInažan podsticaj otkr11ćem Kamiyla (1 969) da j e �orišćenj em biofidbeka moguće naučiti r]ndiiJviduu da rela!tiv,no h�:zJo dovIodi isehe u Ista:nje u lmj em dom:iJnira u elelktI10encefalagramu ialfa rita;m. U tzv. "aHa trem:iJngu", pacijerut preko PI1OISti:h sirgnala h1o:Jlidheka, Ina primer ill Vlidu Itorra, kojfi se mooja sa pro·· menom alff} .!1'1t�a, dobij a irn�orma�ij e O �Oiffi l1i:tmu d. 1!spevl� �'a .i'�nađe lIlJačiJne ka:kb moZJe da uspostavI Ista:nJ e u kOjem alfa talaSi domwmraJu.

Sve su bl1Oj,nlij a saopštenj'a o lapljJkadji bio:flidbek tehniJka u pokuša­jima da se uti,če Ina autOlnomni lIlJerVlni ,sistem i prekio nj ega Ina psihoso­ma!trske por,emećaj e. Tako, Ina primer, Budzy;nsld i samdnicli (1 970) ko­miJste elekt:vomiogl1af,ske b10fiJdbek zvuČIne s'ignale da bi nauč:illi. pacijente da smanj e lnapetost svojih [:vonta1Jniih mi:š�ća koj;a j e uZiI10k glavobolje . Benson i :saradnic,i (1971) postiJ�u listom metodom li-zve&tain uspeh u lečenju esoocij,alne hiperten�ij e. G:veen i sar.adinici (1-970) kOlrislte tehTIliku biofid­beka da bi iuspostav/Hi liJstovremeno lmntrolu nad t:vi aJutom.omne funkcij e ikloj-e utiču illa napetost mišt6a, temperatu:vu I]mž-e d. prJsus,tvo a1fa ritma.

RaJdi bolj e ilustraoije pokušaj:a :}{)oriš-ćenj a biof1dbek procedura u le­čenju psihosomatsk1Jh por,emećaj,a, iznećemo Ine što detalj,nij e ka:lm FU'rman (1973) tretira :ilwn}{)c:ionalne ,ente!lO}{)olonopatij-e I}{)oje su vrlo česte li. ikoje se dij rugnostikuju kao iritabi1an Hi ."1pastiJčan kolon, odnosno neuroza lmJona. U ovom poremećaju j e wskljručena orga:nska eti!Olog,ija, a kliJni'čkom smmm domiJrUmju pedod�čnd. a.bdom]naJlni bolovi i :iregulame sto:1:ice sa čestom lk:ons1Jipacd.jom. Uz oVle teg-obe pr:tsutna j e često li emoClional!na napeitost.

Studij e per]staltiike u ovih bolesnilka ,govore o ,abnormalO1<oj hipera:k­tiv:m.osti ,lm loua, ISa v1soiklo a:mpUtudJrrim kontrailmij'8lma, naročito na .odre­đenu hra:nu (Cha:ndler, 1 963) . Ovo psihosomatslm ,oboljenj-e onesposoblj ava bolesn:Hm za inormalalrl �iw)t li .r:ad. Sa rehrtiVlno sla!bim rezultatima pri­menjuju se u leč-enju la!ntiholiJner:�ci, derivati lopijuma i specijalne dijelte . I tr-adiciolllalna psiihoter:apij,a oI1ij enttsa:na Ina stiJcanj e uVlida, kao i klasična psihoa:naliZJa, daju slaJbe :rezuLtate.

F1u!lmalrl je u lečem.ju ovih holeslIlJi}{)a pnimen:iJo bio!j)idhek tehn:iJku na taj ,11JačID što je na trbušni ,zid ,stavljalO elektmnskd stetoskop. Pomoću ampl:ifikatora doibij ani ISU dOVioljino jaiki zvuČlrri signali per:iJstalt'ilke, koj e j e mogao da lčuje ii pac:ijent :i Iter,apeut. Na osnovu tih biofirdbek s1g1rlala pac:ijell1.ti su, uz pru:žalrlje 1p00dl1Ške li ;podstkaJnje, relatiVlno Lalko uspostav­ljali kiOl[lt:r1Olu nad Isvoj-om periJstaUi!kiom, to j'Elst uspeva1i su da j e pojlača­v-aju i IsmirujlU. Posle uspos1Javlj a:nj ,a iiJakve �oI1ltl'Ole doJ.azi;lo j e do drama­Iv1Činog povlačem.ja simptoma. Razmatrajući moguće mehanizme d činioce :kojfi SIU dov,e1i do poboljša:nj-a, autor, pored ostalog, ističe j,ako pozitivno potkreplj ujuće delov-anje toga što j e povlačenj e tegoba omogućilo !l1'or-

82

malnij.i. žd.-vot. I doživljaj 'Uspostaviljene }{)ontrole nad :flurnkcij!a;ma koje se na:nJi:je Inisu mogLe kontrolisati đ.mao j e Ita:kiođe, svoj po!Zi,tiV:aIrl ef,e}{)at.

Eao što j'e Ito već rečeno studije Ka;miya (1962, 1 969) pokazale su da čovek može pomoću jedne lopera:ntne h10f1dbek procedure da lWlllt!loli:še nev:oljlne funkcije Ikao što j e to, na primer , elektrokortikalna aMivnost. Eorilš6em.jem ove tehin�e, koj a j e :obezbeđivala ,određeni zvu:ČlIlIi signal u :v:1du tOl[la koji se menj ao sa pmme.nom alfa ritma, bilo j e mo�uće naučiti :uspilta:ni}{)e da sebe dovode :u stalrlje u kojem alfa :dtam dOlmiJhim.

Anand i sar-a:d11Jici (1961) su otknil:i da u stanju meditacij e , koj e se postiže primenoiffi joge, domi:n1ra ,alfa ritam uz smanjenj e svesnosti čula. Kamiya (1969) jie došao do -za!kiljučka, da j e Istanje domiJnaJn1me alfa ,a:k­tiNInosti, izazvano tehinil{)om b1o:li1dbeka na IsHčan ll1!a:čiJn, udruženo sa suže­njem percepthnne svesnosti i sa psiih1člmm rela:ksacijom, pa se može j{joxi­stiti u razl:iJčitim hlhejviora1ruim 'tempijskim pIi1stupim;a.

Polazeći od napred :nJav,edeniJh :nalaza MilLs i 801yolll (1974) su IiJsrbakli pr-eupostavku da se ov-aj "alfa -trooing" može ikol1:iJsti:ti i u le:čenju opsesiv­lI1Iih :rumiJnacij'a. U proceduri koj a j e obuhvatil:a pet pacijenata, oni iSU utvrdili da neki od opsesivno prisilnih neurotičara relativno lako Uspo­stavljaju Iwntroilu nad svojd:m alfa I1i:tmom. U IstaJnju u kojem dominira alfa ritam, pacij enti su imali doživlj aj opuštenosti, bez neke posebne kog­nitivne laktiv:nos1Ji i upo:ređiva1i su ,to �vanj e sa saIrlj arenj em. IsticalIi. su, pored Itog.a, d a su u tom peIiiodu bili pošteđeni od rumi:nacija . Međutim, Mills i Solyom isUču d a j e znatno slabij :i efekat bio izvan biofidbek situa­cij e, to j est ruminJacije su pokazivale tendell1.ciju da se vrate. I pored toga, autori Ise �alažu da Itreba Inastav.rti ova �spit�Via:nj a, ističući da �u i drugi terapijski zahvati u ovim slučajevima sa nesigurnim izgledima na uspeh. Yates (1 970) j e sumirao rezultate l!1azHčiti:h bihejvioraliThih teibJn'ika za le­č,enj e opsesiVllIlJo-prisilne .neumze, kao što su VleŽlbe u :?laustavlj1anju misli (Tlaylor, 1958), paradOlksa:Lna mtencij_a (Fra:nkl, 1960 li Gertz, 1 967) i druge , pri čemu j e došao do podatka da su efikasne samo u otprilike 50% slu­čajev:a. Poznato je, inače, da mi tradicionalni oblici pSliihoter.apije , uIklju­čujući i psihoanalizu , 'često ne do'Vode do 'wspešnih rezulitata kad su u pitanju oVli bolesrrildi..

Do sada j e ;relativno malo !ko:rišćooa ova pmcedura "alfa weniJnga" Ina kliničkioj populaciji, to j est u lečenju -raznih poremećaja. JIedan od takvih pokušaj a je rad Gannona i Sternbacha (1971) koj!i su suzbijali doživljaj bola, uv,Đžbavanj em pa:clijenta da sebe dov,odi u stanje u kojem domiJnim u elektroence:fia1ogramu alfa :ritam.

9. Prikaz ostalih tehnika bihejvioralne psihoterapije

Ovde će biti dat k:vata!k prikaz još neki:h ,tehinik,a blihejvd.ora:Lne tera­pij e, koje su :našle pliimenu u letČenju spe0i:JliČil1!iih psihičlkih poremećaj a. Nelke od njih bi mogIli. da nazovemo mešovttim, jer počivaju na različiJtim dejstvelnim prmcipima, pa se teško sVlrstav:aju u jedinu od · 111IapJ:1ed pome­Inutlh kategor.i.j a. D:vuge 'su više lempirijskog porekla, to j est ni/Su pXlOizašle iz teorij a učenjia, Vleć iz opservactij e IkUr1ičkth fenomeina :L ispitivanja njiho­ve povezanosti sa događajima u sredIDi. Međutim, i ove se te:'hIni:ke kvali-

83

fiJkuju ikao bihejvJ.o.mlne, jer je njihovo dalj'e usavršavanje, zasnovano na sistematskoj kontrolisanoj studiji promena u ponašanju i varijabli sa ko­jima se ma:nipuli:še u terapiji.

Pre svega, u ove m�tode spada teoo'tka ,lečenja dece sa nocnom enu­J:'€m01ill, pomoću elekt:dčnog zVlo:na, Ikoju su [uveli Mowr,er Li, Mowrer (1938), o kojoj je već bHo r.eči. Ova Ise metoda često l;;:ombinuje sa postupkom Kimmela i Kiimmela (1970), ikoji su r:azI1a:dili dnevni p110gram moikrenja za enuretilčrnu decu. U ovoj metodi deca uče, uz nagrađilVanje, da odlažu mokrenje preko dalna što j,e moguće duže. Na taj Ise načiJn U!spos,tavlj a bolja kontrola ,nad sftnkter!ima. NeUlspesi se u ovum terapijskom postupku i1gnor.i;šu, a od deteta se 'traži da Isamo ukloni posledJice svolg umokr.avanj a.

U .sv.ojoj metod� Ileč'Emja enlmpre:oe Young (1973) pokušava da dO'V1ede u ve:ou p110ces defekaCIije sa pI1av,]m mestom na kome to pJ:'ia:žnjernje treba da Ise obavlja. Detetu Ise daj,e ujutru topli tnJapitak iH hmna i pOlsle 20-30 minuta odvodi se u toalet .i traži da duže sedi i da se napreže. Za ove svoje napore dete Se nagrađuje pohvalama, a: ikad sačuva svoje pantalOIne čiste, !r]agrađJuje �e)lf Illa llleki drugi .načilIl. I u ovom se postupIm neuspesi lligno­Tišu, ,aK se irusis:tira na tome da se dete samo opere i p:resvuče.

Yamag,anli (1971) primenjuje !lwanbilnovani pristup u procedJUri z'au­stav:ljlanj a opsesd.vnog mršljelIljla. lnače, teh:n!iku pTelcldanja neproduktiWlih [1uminacijia o nelsrećnim do�ivlj a'j:ima i posebno u slučaj evima ikad su te l1um!irn:aciije praćene ,anik:siJoZll1o'šćU, ,koJa .otežava llljeno razuslovlj aV1anje razradio je Wolpe (1958) . Wolpe je u ll1!e:kim :slučaj,ewma ovom metodom uspevao da po.eti'gne uspeh u lečenjru opses:iV1ne neuro3e.

Yam8Jgami je prd.menio su.o.žel.l1!u pDoceduru uvežbav.anja zaustavljanja i prekidarnja misli u jednog 24..,godi:šnj eg bo}esn!ika ,čije su gla'Wle subjek­ti:vrne smetnj e bile ropsesiVLno verbali2'JoV1a!nje u miJslima imelIla boja, Zlatim prisilno broj anje, 'Odv,ajalIlje reči :na slogove cl. štampanje reči u mašti. Ovaj oblik opsesiVInog pOInaIŠanj a trajalO je punih iQ.sam godiJna i uz napred nave­dEme opsesij,e postepeno se Tazv,io strah od .gubitka Ikontrole nad sopstve­nim ponašanj em, naročito u avionu i u gužvi.

Prvi pOSltavljen� cilj u lečenju hto je prek!iIIluti opseslV1Ilo ponašanj e u odnosu na boje. Obojene olovke stavlj ane su ispred pacijenta, a nj emu je rečeno da ih g}eda j da ne poti:skuj e prisilno imenovanje boj a kad se 0IIl1Q j avi. Od nj ega je :tražEmo samo da prstom ,da 2'Jnak pOlčetlka 'Opsesivnih misli. T,ad bi tera:peut u jednom tVElnut1m viklnuo "stop", a od pacd.jenta je za:Mevano da odmah i sam pOlnov,i iJu reč. U ikasnijmn pro.cedurama paci­jentu je data sugestija da i subvokalno izgovorena reč "stop" može da za­ustavi rumirJIac:ije.

U toku lečelIlj,a primenjene su četiri val1ijante prekidanja opsesivrnih misLi.

U prvoj Viarijanti terapeut je uzvik�vao stop u slučajno izahr8Jnim vre­mensldm ra3macima u d!nterv:aJlu lOd 1-3 minuta posle pacijellItovog znaka da su TumilIlaeije počele. To je porna!vljaJno d. do 20 puta u prv'Oj i drugoj searnsli.

U drug'Oj je varijanti izvr,šena modiJfikacija da bi se produžio. period bez ruminaeij!a. Pacijent j e uvežbaViaJn da zamišlja neku prdja:bnu SCEmU k!oja v,oldi dIO relal;;:saclije pOIsIe rpr.eki:da opsesiVIne mLsli po postupku koji je opisan u prvlOj Viarijanti. Pac1ij ent j e dOž:1vljaViao d;zve.srnu relaksaciju izazi­vanjem predsItave bmdovitog pej2'Ja!�a.

84

U rrastavku lečEmja, u 'trećoj v,arij anti, primenjiv,an je ele:ktmšoik kao zamena za re-č "stop", 'Opelt 1-3 ImiJnuta posle početlm rUmIinacije. Elek­trični udari su u početku biri slabi, :a zatim postepeno sve j:ači. Od paci­jenta je tvažElno da !izdrži što je mogu6e j ače udar,e struje i da u trenutku, ikad ne može više da ih podnese vi!l;;:ne "stop" , Imme se delovanje struje prekli!dalo.

Najzad, u čeltv[T\)oj varijanti 'Ovog pri:stupa, ,arpHmovan je kr'a1t8Jk, ali snažan elektdcn:i šok pri svakom i2lg'Ovaranjlu "stop" od terapeuta, u vre­mEmskim :Dazmacima kalO :i u prvoj . vaI1ij anti. Od pacijenta je 1t!"aženiQ da i sam V1ikne "stop" posle eleIDtriJčnog uidara.

Opisujući o.;v.aj terapijski postupak, Yamagami ističe da je u 17 seansi, to j est za otprilike mesec dana, posti:gnu:to 'znatno poboljšanje i da je ikas� nije opsesivno mišlj enje sasvim uklonjeno u ovog pacijenta.

U lečenj'll poremećaja govora u Viidu zamuckivanja primernjen je iz­vestalIl niz p110cedura z,asnovan:ih :na prmdiptma učenja (Gray li E'ng}alIld, 1 969). Među tim procedurama, Meyer i Mair (1963) su opisali i rprimelIlu minij atur:nih elekt110nskih metrloJnoma u r,eed:ukaCiijri govora. Ovu tehniku j e razradio Brady (1971) a Bermarn li Br'ady (1973) daju pregled liJskusltava kHniča['a sa ovom metodom.

MilIlrijatul1ni metronom se stavlja i2la uha i paclijent se uvežbava da usaglašava slogove p.ri lčdJtanju tek!sta Isa otkucajiima metrornoma. Kasnij e se rad metronoma ubrzava i pa:cijoot se uči da izgovamnj e čitave reči veže za j edan otkucaj . Pored v·ežbi u ordiJnacij'i, miJnijatur:n:i meltrol.l1!om omogu­ćava v,eŽJbanje govora ii li prlirodnlim siJtuacijama. Kad i u tim pd:r:odrrrim uslovima, uz pomoć met11Olnoma, \UkLoni za:muckli'Vanje, nastavlj'aj:u se vežbe bez apar.ata.

Denholtz (1970) j e opisao ka:lm se magnetofonsma traJka može korisrtiti kao sredstvo za nastavlj,anje lečenj,a �od kuće. Ono što se dešava u ordilna­ciji sInima se na tr.a:ku d. kasnije služi za uveŽlbavalIlje relaks'aClije, za siste­maJt!sku desenzitizaciju, 2'la 'averz1Vinu terapiju koj,a se služi imaginacijom i ponekad za shlrmulisaIIlje ,itnJtenzliv;nog straha u terapiji preplavljivanja strahom (,)fl'Ood:iJng" ter,apija).

U opi:sivanju 'llvežbavaJnj:a relakJsacije, Denholtz iznosi da magnetoforn­ska traka maže rkoriJsno da se uP'Otrebi IzvaIn tempij.ske sealIllse. Alutor na­vodi da najvećem broju padjenata odgovaI1a modif,ikov,ana JlacobslOnlQva tehn:ilka relakJs1acije :kamo su j e opisali WiQlpe (1958, 1967) i R.achmalIl (1968). Terapijska seansa, lwja obično traj,e 20-30 minuta registI1Uje se [la mag­netofornu i zaJtim 2-3 puta dnev;no uvež:barv:a ikod �uće. Ovaj način uvež­baVlanj a .rel'aksacije rnaTločd.to j,e po:desan :oa one pa:Clij oote koji doživljavaju :anksioz,nolst u pri:sustvu ter,apeuta. Takve pacijente treba h�aJbl1iti da će kod kuće savladati lOVU rtehni:ku.

I 'scene iz hij emrhij.ske s[�a:1e u pr,ocesu slstemat,ske desenzitizacije mogu bliti snimljeme uz pomoć magnetofOIna, rneposredno pOIsIe datih IiJDlstrukcij a :?la relaksac:iju. Kod pr.imene magnetofolnske trake izvan ordi­lIlacije Itreba Ise osigur.ati .dJa snimlj,e\llie scene Ine :i:oazlOvu veću aTIJksLoznost. Wolpe (1969) smatra da pmbudjena 'an!kJs!L02ffiIQBt me bi ,smela da prelazi iz­nad 10-15 j ediniea na SUD skali. Iz razlogla što ,indumovana relal;;:s.a:cij a može da izazove lako do umereno d:zr.ažene paremeĆ'aje :svesti, uvek se na ikra;ju 1Jl1a:ke snimi: "J.a ću sada brojaJti unazad od 3 do 1. Kad bu­dem izgovorio 1 , Vi ćete otvoriti oči, bićete sveži i rella!ksirani.

85

3 . . . 2 . . . 1 ." . Denholtz upozomrva da pr:imena magnetofo<l1s:ke trake kod kuće može da dOlVede do :irscrpljenja usled preteranog vežbanja.

I u ,averzlliVlIloj 'terapiji đroja Jmristi iJmag1ilnaciju može se upotrebiti ()lJJ.O što je snimlj,elllo ena magnetofonu. U rOVIOj se tehn�ci !Udružuju jako Illepri­jaime verbaLne ii.llldulmv,ane re'aikdije , kao što su gađenje i povra6aJnje sa zamiJšljenim SC€!llama :nepoželjnog ponaIŠamja, ikao što je to, na primer, u�i­maJnje hrane između obeda 'Od s1iI1aJne ,gojaznih oSQba (Cautela, 1960).

Denholtz je koristilO ma:gnetofoil1iSku traku i u teh!nli;e,i. preplavljiVlooja strahom kad iSU drugi ,terapijski postupci ostali bez rezu1Jtata. Au-tar upozo­rava da sa pni.menom lOve pmcedtulJ.'e ,tmba hiti oprezoo. Pacijentu se ne sme da da snimljena traka sve dok se prethodno ne nauči da snizi svoju anksioznost li ordinaciji.

IJ1veI'lsedge a. Sylvester (1955) su pTimen1Li posebno �O!llJstrU'iJsane apa­rate za lečenje ·tremom ruku ii. Igroa pri p:i.saJnju (gr.afospazam) . Pad}€!llt sa tremor om je uvežbavan da stavlja metalnu pisaljku u otvore prvo veće, a zatim manj e veličine ili da tu p:irsalj:k:u 'Vuče po odl1eđenim l.dm!ij ama odnos­!rl!O slovimatlAparat j e biJo 'bako kOll1JstI1U:iJsoo da j,e svaka gI1eška u ,izvršava­nju ,ovih ,radinji, bila praćenJa ,elektrlČ11!im udarom. Livemedge i Sylve8!ter su awr1istili specijalno ko;nstI1U:irsaJnu ptsaljikJu za lečenje grafospazma. Svaki. j am prliii.sak na pisaljku 'tokom pj;saJnja dovodio j,e ·taklođe do električnog šoka. Autori izveštavaju da su 'OVI im načinima lečenj'a uspeli da postignu dobr,e crezultate u ovili boleSlnika.

PolazeOi od postavke d a se depresija r.azvij a usled smanj·enj:a učesta·· losti i intenziiteta delovanja ovih lči\lliJ,aca koji potbepljuju zdI'lavo, :tD j est :nedepresiVIno ponaš'a:nje, La2'ia:rus (1968) le opisao .tri specj;fj)Člne teh:n:i'ke za lečetn.je bolesnika SH .maiktivnom deprtesijo:m.

Po prvoj tehnici, pacijentu se daju instrukcije da zamišlja sebe u aktivnostima i interpersOO1Jaln:im odnosima, kiojđ. su hilJi iH ko�i bi mDgli biti priJatni.

Druga tehnliIka počiva na pods1Jicooju ,afe'kitiJvne ekspresd.je kDja je �nkiompa1J:ibilJna sa depresijom.

Treća metoda, k10ju preporuouj1e La:zarus, zasniva se TIla osujećenju, to jest suzmjooju depr,esivJlJDg i ll1a ponO:ViIlJOIn uvežbava:nju nedepresivnog p OillIC\!Šanja. Razmatrajući oV1aj vid lečel1ija, Lazarus je postavio hipotezu da j,edno hroničmo, pa pooekad i .alkluUno stanje, depresije može da dovede d0 toga da se razvoje ,relativna ref:l1aktemo3t u reagovanju na većinu, inače, pozitiwrih pO'tklreplj:ooj:a l!l!edepresiVlIlJOg ponašanja. ZbDg toga bi se depre­sija dalje održavala ii. čak poj ačavala. ForsiranD razmišljanje o tome u jednom određenom vl'emel1is]wm periodu, iH izražena semzor,na deprtiiva.cij,a, mogu učiniti da bolesnik ponovo postane osetljiv na spoljašnje stimuluse, u ovom slučaju IlJa potlwepljenj:a ll1:ede.pres,i.Wl!og ponašanja. "Morita" tera­pija u J:ap aJnU , po ikojoj pacijenti ostaju 'u lapsolu1l11iom miru u posteljd. me­delju dooa, kao i terapd.j:a dugim SIIlJOm, 'Su primeri lečenja depresije, !putem senZOO"Ile i druge depl'ivaclij e.

Burgess (1969) je saopštio uspeh u lečenju šest depresivn:ih boles­nika, postign:ut lmrlišćenjem ,aktiViIl.Qg pOOlalŠaJnj1a, koje j e imalo za cilj da sUZJbije depresiVlrlo ponašaJnj,e . .on j.e p11ethodno prikupi:o podatke I() pre­morbidnom s!taJnju � ikaraJkteristiJka:ma tih ho!lesltlli.ka. Pri tome se posehno trudio da utv-rdi šta je potikreplju.'Valo nedepresiMno pooaš'anje l{iod sva:kog pojedinoa i šta j,e dOVlodi1o do pojač1aJnja njihQvog depresivnog pOlIlašooja. Sekundarne dobiti i promene u ok!olh1!i. :i. na1.1Očtilto u interpersomalm;iilll od-

86

nosima, koje su precipitirale ;i podržavale depresiju u ovih holesndka bille su poseba:n 'l?r:edmet OVI?lg tiJs�:i!t1V'�ja. U s.l�ča�ev,ima ·gde su se mogli pono­VI() ruspostav.1tI �{OIl1ta!k,tl sa IlZV10rlma pl()zltiVlIlih potkrepljenja :nedepresiv­Inog pOll1iašooj a, dJnsistiralo se na Itame. T'a:mo gde :to mije bilo moguće .tera­peut je or,g.a:miz·Qvao za rpa�ij,ente kurseve na ,kiojima su oni dobij'a�i

' odre­

điene zadatke, od pr.ostijl.iJh k,a !Složenijim. Zadaci \su bili. u skladu sa pre­morbid!l1im sposobnostima i sk!1onostiillla bolesnika. Potlk,repljenja �ojla je padijent dobijao posle uspešll1iog d;zvršenja zadataka de1ova:la su pozitivno i dOlVod:hla su ti. do ulda:nja!nj.a simptoma depresije.

Liberman (1970) je primeniJO' pr1nci:p potkrepljenjia u mO!l1teksltu poro­d1čme terapij e da bi uklonilO depl1esiV'lllI() i razvio !l!edepreSih�nJO. poina1šaJnje. Oni članovi porodice, koji ISU za pacijenJta ll1iajva:žniji izvori poZli.tiVll1i'h pot­krepljenja nedepresii'VIIJJog ponašanJa, naučeni su k'aJko treba da izmene fokus svoj e pažnj e u i!l1ter,esovanju da hi se d epl1esivno pOi!1Jašamje suzbilo li da ·bi se istovremeno podstakao llazvoj nedept'esivnog i konstruktivnog ponašaJnja.

Napred pom®ute :bihejvioralne tehnike su sa uspehom primemjene u lečelUju !bl,agih i srednje tešklih depresija. U teškim slučajevima otež'ana je pr.iJmena ovog lečenj1a. Stari izvori pOltlkriepljenja nedepresi'V'!1o:g pO!rl!ašanja su obiČJJJ.o bez efekta u ovdih bolesnika. J,eda!n očaj.oo, povučen i zatvmen u sebe bolesnik, sa ose6aJnjem beznadewosti i bespo;mDooosti, :kalO i sa !ide­jama kriv,ice i slaJmooptužohra:nja, može da odbij,e biLo kakV1e diniterakcije sa drugfun oso:bama. Međutim, 'č;8Jk li. u takVIim 1S1učaj evima, napred navedeni pris:tupi mogu dati određene s'U.gestij,e 2ia lečenje. Brižljiv:a opservacija i registrovaJnje ponašanja, kao d. lanalJiZla odnosa .između .po.naša:nj a pacij e:nta i iffil!og što se dešava u okolill1lil, mogu 'u J1el�irrn slučajevima da ukažu na to kako treba pIOtkrepljivati nedepresilVlllo ponašanje.

87

VIlo Bihejvioralna terapija

i tradicionalna psihoterapija

Bihej ,vi'Ol1alna tempi ja spada u širok krug metoda Lečenj a koj e nazi­vamo zaj .ed:ničkim imenom psihoterapij a. I ona, kao :i 'ostali obli ai Itradicio­nalne psihoterapij e, dma za cilj da psihološkim uticaj!ima uklO!l1ti. ili ublaži subjektiVlI1e teg.obe, to j est simptome bolesti, da maladap.tivno pona'šanj e zameni adaptiv,ruim i da na rtaj naČiin .omogući inajbolj e uslove za rast i raz­voj ličll1!osti i za nj eno fUlnlkcjjOinisa:nj e. lajko se neposredni cilj evi mogu raz­lik'Ovati �ooačan dlj !Svih ovli.h .metoda lečenja j,e srećna liČinost, ,oslobo­đena subj ektivnih patnji, ea dobro prJ1.agođentm ponašanjem. Ra:zlike su u tel1apijsikoj strategiji i ,taktiJCi, ikao ti. lU teraJpijskim pmcedurama i tehni­kama. Te razlike proizlaze , pre sv,ega �z teorij;ske O!Snove na koj,oj ovi raz­ni oblici psihoterapije počiv,aju.

PO!što je ,teorijska osnolv'a bihejvioralne terapij e već izložena, za raz­matranje 'Odnosa, k;ao i Isli:čmoSti i ra:zliJk;a, <između bihejrvioralll'e teoopije i ,tradiclliona1Ilie p.siho1JeI'apije, ·treba se pre sveg.a osvrnuti na psihodi'11amske teorij e na kojima počiv'a '()Iftodo:k!Sno-<aJI1la:ll:irb:iJaki i neo analitički pristup u analizi psihičkih poremećaj a u njihovoj psihoterapiji.

KlaJSlčno Freudov.o učenj e i teorij e k;oje su !iz nj ega proizašle za'Stu-· paju gledište da j e pona:ša<nje determinisano ekv:iJibrijumom 'i:zmeđu dJiQ1a,· mičikih snaga k,oj e deluju na individuu. Te dinami:čke snage potiču iz Ida, Supere;g,a ii spoljašnj e Jmedine, to j est !'ealnosti . U svojim po'kušaj1ma da

88

održ� neku vrstu J:'aWJ:oteže !između �ahteva Ida, Superega i realnosti. Ego j e vođen priincipom samozaštite i i2'lbegavanj e bola. Pratnje nj egovoj sigur­Il'lIOSID. i mtru mogu da se pojave zbog nezadovolj,er.n1h nagonskih pulz'ij a, zahteva Super,ega liIi iz ISpolj'a:šnje sredi:ne. Anlkls1�nost j,e signal koji uka­zuj,e da te premj e pOlS1Joj e. p·o Fr,eudoY.om učenju, anks1oznost zauzima centra1nu poziciju :kad j e u pitanj u ,gene:lia neu!'oz·a i dl1ugih psihičkih po­remećaj a i Dna pr.edstavlj,a silg:nal koj� UPOZOl'aiv,a n,a opasnlOlSt. Anks1oznost j e praćena b1okifla!nj em nagonsI{Jih pulzija, pošto nj'ihov.o zadovolj enj e jjzgleda opasnO' �);i nemogu6e zbog spoljašnj e Isred'iJne L neslaganj,a Supe­rega. Situacij e 'u .kJojlima se aJnks1oznost javlj a uključuju, tak.ođe, preteći gubitak volj enog obj ekta i pretuje 'kaMom (separ.a:clilOna &nks�oznos:t ti kas­traci<oni strah) .

N a opoonosti d.z .okoLine Ego mo�e da reaguj,e svesnom 'akc,ijom kao što j e bekstvo ili na neki drugi način. Na unutrašnje .opasnosti iz Ida i SUiperega, EglO reaJguj e korišćenjem nesvesnih odbramben:ih mehamizama. Ove .odbrane mogu biti relaJtiV!no uspešne što se tiče UlkJ.anjlaJnja prmnji. Iia; ISvesti, aLi cena toga su, ponekaJd, neurotiičtni simptomi kaO' i kar.akterrn.i i d!'ugi psiMčki poremećaji.

Poznato j e da je Freud pr,idaV'ao najveću va�noSit seksua1n1m pulz'i­jama za ]ormiraJnj'e karaktem i ponašaJnj a. Bri tome .treba imat[ na umu da "seksuaLno" lU učenju Freuda podr,aZJumeva sve ,aktivnosti koj e dQnose telesno zadovoljstvo. KaJsnij e Je F�eud počeo da pddaje ma�aj i agresi­v:nim pulzij ama.

Prema FreudoV'om :učenju, da lli će odras1a ličnost biltli zdl'lava iH neu­rotična, odnosno ,sa kaTakte�nlim i drugim psLčk1m poremećajiima, zavisi uglavnom lOd nač:ima na .koji jie ne:zJl'IeLi Ego l1z1azto na kraj sa nagoruskim pulzij :ama u ranom dečj,em uzrastu, <to j est u oraLnom, ooal,nlOm i falusnom staJdij umu psihoseksualnog razvoja. Pl'Iema Freudu, ovaj složeni r.aZVO'j j e u tom �azvojnom pertodu ooološki <determinisa'n. U tom pooiodu ži.vo,ta pot­puno zadoV1olj ,enj e Iseksualnih pulzija j e nemoguće i Qno j e po prirodi ne­minovno incestuozno, zbog Ičega Ise raJzV:lja Ed�pov k!Olnf:Ukt. }Z napred na­vedenih razloga, xazvoj Ega 11 tom r.anom detilnjstV1u može hi/ti oštećen ili rhlwi-ran na određeni ruvo psmoseksuaLnog Tazvoj,a što determ:iniše i obr'a­see odbraJmbeni:h mehaJlliZJama koje ličnost pr,eteŽiI1Jo koriisti. P�ema Freu­dovom učenju, infaJITuiil!na n€U11OZa j e neizbe�I1Ja zbog Edipovog konflllJkta, mada ona ne mora da postane manifestna u zre10m dobu. Ipak, po tom učenj u, sva:kla neuroza :Hi dTUgi ps.iJhii,čki poremećaj Qdr.aslog je posledica zaustavlj enog ra:zV'oj a 'iLi reaJktiv;aJcij,e '.iJnfaJnti1ne neuroze, od!Uo\Sno drugog psihičkog poremećaja, a nastaje mehanizmom regresije koji ispolj ava svoje delovanje u stresnim situacijama kasnij e u životu.

Sada se mogu sagledati neke razlike IZImeđu Freudovog učenja i učenj a na kojem poč,�va bihejvioralna terapija. Iz Freudovog učenj a pDo�zi1azi da je ponašanj,e ug.la:m'Om nesvesno deter:mim:1saJI1Jo, Ulslovljell1io preteŽinO' nesves­nim motivacij ama i Jmnfllldrlma. Nagoooke pulzije, odbraJmbeni mehaniz­mi i deo Superega .obično nisu dostupni dwektnoj oooervacij,i. Oni se mogu fundJirrek1mo sagledati jlz sadT�ajla snQva, ,aJnal!izom omaški u govoru, pom'Oću s1obodnih a:socijacij:a kaJo 'i illa osnovu neuTlotičmih i pSiihot:i:Člni:h

. simpto�a.

VideH smo talmđe da F�eU!d pridaje posebnu vaful.ost seksuaLnom Pulz'lJa­ma i traJU�am:a II

'\l1ia:jr,anij,em detinjstvu za J:'IaZivoj pSlihičlrih poremećaja.

Po nJegx>viQim učenju, !plS'ihički poremećaji u odraslom dobu rekapituHraju ono što se odigralo u tom raJn'Om periodu razV'Oj a.

89·

Napred iznesene pDstavke DrtodDksnih anaLitičara znatnO' se razlikuju od gledišta bihejviovalnih iel1apeuta. Th :razlike dovode da n:eslag.aJ!lj a u analizi i Dbjašnjenju psiMčkih pDremećaja kaO' i u terapijskam pristupu. .one su bile ii glHVrnd. uzrok sUlkoba između ova dva pravca u !psihologiji i pSlihij a tniji.

Za razliku od bihejv,1aralne terapije, !Ortodoksna analiza insistira na ne.�hodnoj i potpunoj re�OInStrukciji prošlosti u oUju razrešavanja 1ntra­pSlhličkog lmnfHikta dzmeđu nes'vesnilh nagonskih pulZ'ij'a i odbrruna Ega, :zbog .toga što j,e taj sukob uz;rok holesti, to jest uzmk s:imptoma i maladap­tivil1iog pDnašaJnja. P.o mišljenju ,ortodoksnih aJnaHtiJčara, j,edi.rnJD .ta:kvo leče­.nje ,omogućava uvid u !Situaciju, emocionalnO' sazrev,a;nje, izmelDJu strukture liJčlllJOSti .i prDmenu njoo'�h odbrambenih mehanizama. Pl!'ema tome, j eddnD j e 100 kauzalno lečem.je . !svj dl1ugi .obliJcd terapije, upravlj eni prema spoljaš­njim maJnifestacd.jama bDIesti, ,tD j.est pr·ema simptoffiJma i maLadaptivll10m :pona'ŠaJ!l1u, predstavlj;a1i bd samo siJmptomatsko lečem.j e. Budući da uzrok nijoe uklanjooo, kaS!l1dj e dolazi. do pavra1:lkJa ili zamene simptoma.

Već j e Pilo' 'reči o tome da bihejvlOTa,Lni terapeuti, gledaju na simp­·tame d fflala'daptivne obliJke ponašaJnj,a k'aD 'na :nepoželjna reag.ovanj a ste­č'e�r:a. 'kV?rl neku vrstu pogrešnag uslovlj.ava:nj a odnosno učenj.a. Njihovo j e :mllslJenJe da s e ta bolesna dspoljava:nj.a mogu suzbij'ati �l.la direkbniji način gašell1j em ne�aželjnog i vazvij anjem, primenom pr1ncipa uč'enj a, poželj­nog reagoVla!lJa. . S::,vreme�i bih�jvlloralIl'i rteI1apeuti .poklanjaju, takođe, v.eliku pažm.ju lunkC:lOInalnoJ analizi psihOOkih po:remećajla. I m.jih 'mteresuj e dinamika I'azvoj,a simptoma i maladapuivillog pom:ašanj.a, to j est činiJaC'i Ikoji su do.veli da boiLesll1ih �lSpoljavanjla. Međutim, naglas-ak u toj anali2li kao i u terapij­.sImm pristupu je ll1a anDme ma je "ovde i sada". Bihejvioralni terapeut j e, pr'e svega, zainteresavan da utvrdi šta j e ta što sada podržava i patkrep­.�juj e.iS·imp�ome i malada:ptiV'll;o ponašarnje i na 'kaj!i nač�1n mogu ·ta bolesna IspolJavanJ a da se ugase [ zamene dobrim 'subj ektiVlnim ose6a;nj em i zdra­vim pOil1JašaJnj em. Prema iJame, ,iaJIm relwl1JstrlJlkctja prIQšlos.1Ji maže da po­mogne da se bolje shval1i poče1Jak i 'mzvoj bolesl1i, ona nije neaphadan preduslov za spva'Vođenje lečenj.a.

B:ihejvJ�r�lni ter,ap�ut Ipolazi od staJnovišta da se bolesna ispoljavarnj a vladaJU po IstIm zakomma uslovJj aVlanj a odnosna učenj a l�aJo i .normalni ohlrl.ci ponašaJnj.a. Prema tome, i hl maladapti'VlIlli oblici 'POInašanja illOgu se na iSlti ll1;ač:in, primem.om princlpa učenja, modi:5UwVlaii i zamell1iti drugim adekvaJtnlijim oblicima. Oslarnj'ajući se na dobI'!O paZll1ate efekte general,i­:zacij.e . poll1ašanja, bihejv]oraln1 lterapeuti ilStiču da uspeh u leičell1j u jednag spe�lflc�ag neadekvatnog panašanj a (termin ponašanje avde uključuje i :subJ,ektivne tegobe odnosl1Jo dož:tvlj.aJje) , dovodi ,česta dIO taga da se i druga malada;ptivna ponašarnj a '�or1guju. Oni InaglaJšavaju ta'�ođe da redukcija i �kla:njlanj.e j ednog, :n:'::,la�a:p1Jiv:nog pOlJ1ašaJnj,a im� za posledicu i ukLa;nja­inJe nJegavIh potkrepIJlv,aca, a !pared ,toga omogucava da se ispolje drugi oblici zdravijeg panašanj a. Allmholi�ar koji j e prestaO' da pij e gubi pat­potkrepljenja koje alkohol daje time što smanjuj e anksiaznost i pruža mo­gu(masi da se izbegnu Ineki .a:ktue1n.i problemi. Istavlremem.o, u ·abstinen.ciji, osoba ima više vremena da lizgradi a!d:aptiJvJ1!ije .oblike ponaša:nj a kao zame­nu za svoj alkoholizam. :S11Jčna tome, dobl1O orgarnizov.čma biiihejvioralil1a terapij a deteta sa n:elcim poremećajem pooaJšaJnj,a kao šta j e Temper tan":' t:rum (nastupi besa), zahteva od 'rodiJtelja da 'ig:norišu to pOlJ1a'šanje i, :ista-90

vrr·emeno 'Od njih traži da ulaze u .talkve interakcij e sa detetom kaj e će pod­staći li omogućiti r.azvoj ll1o"O!g zdravijeg ponašaJnja.

Što se Uče pavratka ili zameme simptoma bihejV'ioraJlllli tera'Peuti pri­znaju da takva mogućnost postoji, ali nav'ode da do toga relat1.'VIl1o Tetka dolazi. J:aki argumenti :tl Pl1iJ1og ovom \ll!j ihovom tvrđem.ju su spontana izlečenj a neuroza i drugih psihičkih paremećaja, kao iizlečenj a postignuta drugim pavršinskim oblidma psihotempije .i nef.ormalnim pslhoter-apij­skim intervelllcijama. Pored toga, bihejvioralni terapeuta. ističu da uv.id u la:nalitičkom srodlslu (:lwgnitiv:ni i emocionalni) nije IlleophodaJn, 'a :ponekad niJj e ni dovolj an preduslav za ikJaxekciju maladaptivlllog reagovanja, ta j est za izle�enje . Uvtid putem s,tioaJnjl8. saznaJnj,a o! uzaj;amnoj povez,a:nosti pOll1ašaJnja i njegovdrh potkrepljiVia'ČIa može da ikatalizuje promene tog ponašaJnja u pozitivll1om smislu, kaO' šiJo j e to slUlčaj i u uspešno vođenoj psihoanalizi ili psihoterapijU. ana1litičkog smeoo, Imjia lomogućava emocia­man i �ogniti.vni uvtid, pa time i lUIl.d;runj,anje uzr.oka boJ.esti. Bihej-viiOralni terapeuti. isti!ču, <taklOđe dobl1O poznatu činjemcu da postoji 'i drugU., iS'tiIl1a zaobilazni, PUlt sticanjla uvida do kojeg indh7lidua dolazi naknadno, posle pre1ihodne izmene ponašanja.

Iz :napred navedenih razHlkJa u .gLedanju ll1a lI1as,tanak ps:ih:iJčkih pore­mećaj.a ikao i na mogućnosti Il1jlthovog �ečenj:a, proishl,ču i mzli.ke li proce­durama i merama lk1(}lj,e se ilo.kam ter.apij e primenjuju. Nismo u mogućnosti da ll1a ovom mestu sve ·te razlike do det1�;}j a naJbrajdimo i .8Jnaltzir8Jmo. Ogra­ll1i6ćema \Se slamo ll1Ja kratko dJznO'Šenj e nekih �O'j e :nam se CiJne n.ajvaž­Il1ij:i.m.

Bihejvioralni terapeut ll1e :iJntel1pl'etira otpor, transfer li s:nove za :r.azl'i:ku od .a:naHltWčki inspinisaJIlIDlg :ps:i!hoterapeUJta. I j edan i drugi inter­pretii.raj u subjekti'Vll1o daživljavanj,e, ta j est simpoome bo�esti i marnifes1m:o ponašanje. Međutim, u tim se illlterpretacijlama Ibihejv:toralil1i ;terapeut za­država na svesnam, dok psihaanalitičar interpretira nesvesno. Prvi :tl svorn !r·adu �de č,ak do b:ioillošroog .obj.ašnjem.j a s:imptoma dak drUrgli Ibeži da da simbolič�u dJnterpretac:iju. U sproVOQooju same terapij e bihejviamlni te­!lapeut sprovodi desen2li1Jizaciju direktna, dok psihoterapeut tO' č:i:n:i na :iJndirelktan način. BihejvioTaLni terapeut Ii!nsis1J�r.a na uvežhavanju diTekt­:nog samopotvrdL�anja li u o:rdilnaciji li u sV1ai�odneVll1om živOltu. Analitički oI"ij ell1tisa:ni psihoterapeut podstiče sam.o ponekad !ilndirek1m:o uvežbaVJanj e saanopotvrđiV:aJ!lj:a u realnoj životnoj siJtuacij'i, dok tl taik!U terapijske s ean­se dozv:oljava eventuaLno lasentivlDJO i ;flJgreSi'V'na lizlaganje pacij€'I1J\;a. Brihej­vloran terapeut teži da u Iboku :1ečenj a smanji ankSliozll1ost ka1ik,o j e to naj'V'iJše moguće. Psihoter.apeut, s dvuge straJ!le, pokušava da održi jedan mvo .anksio2mos1Ji koji ll1;e remeti funkcionisanje d!ndivddue. A'VeTzi:ViIlJe me-­tode koriste se samo u lD:eld:m itehnikama bihejviaraLne terapij e. Psiha­tera/peu.t .anaLi:l1tčl.mg Ismera re1Jko daje savete ti. ne i.nsdsltlira na dalD:ošell1j u odluka ti. njrihovom spvovođenju, ddk se bihejvioralni terapeut služi eks­plici1m:i:m savetima, često ll1udi :i speclifičll1e primere ti. te�i da se pacij�t uvežbavanjem ()spasabd za sprovođenj e određen!iIh odluka. U �ompruratIV­nJOJ stUdiji j edinag i drugog tel'lapiJjsoog procesa, u .k.ojoj su učes!1;vova1i pvi­padnici obe škole, Slaan i saradnici (1975) ističu da bi�ejviDr2:lni terap.�'.lti :i ps:ihioterapeuhl ra:zI1čirto f.o;nmulli.šu probl.em pacij-enta 1 stupaJu u r,azhclte :interakcij e s njim. Prvi \su la:ktiW1liji, češće daju ,eksplid1m:e savete i iJntfor­macij e, !izlažu sopstvene rv;rednosne s:ud()v.e, dom�aju. ve:J:I�8i];nom ikon­verzacij am i astvaruju dublj i nivO' empatij e. ZaklJucak J e av,lh autora da

9 1

:ih li. pacij enti dcživljavaju prirodnijIim i da se tajm i sami. .osećaju rtJokcm i1ečenj.a.

D�lji r.azv,cj psihodiln!amskhl1 teorija na koojd.ma počiva ;neoan.aliza smmjiJc je napred .nav,edene razlIilke u gledištima i II te,r,apijskim proreedu­;rama ti. :tehnikama pristal�ea ov,e dve škole.

Zajednilčkc je mišljenjie rneoaJl1;a}itičma da je :iJnterperslOlnalno iskustvo dcminantna snaga Ikoj a utiJče :na xazvoj ličnosti i dJimlimiJčke procese u njoj . Neoanalitičari po,smatraju ličnQist u njenoj sredini ,i smatraju da kool1JSltall1tne recipmČine ;ilnter,akcije 'izmeđiu 11čnosti i sredine determi:ncišu strukturu i funkcicnisanje individue. Pc mišljenju necanalitičara, konsti­tuclcma1ni čđil1Jio0i su samo [mdeterminatori u tQime. Zbog toga oni odba­cuju mstim:kIiJivistiJČ<ke postavke ortcdoksne .pSihoaJna1ize, objašnjenja o distribuciji 1ib.iiduJnOZ!))e energij-e, univerzalnost l1azvojnih stadijuma sek­sualnih pulzija i fenomena kao, što su Edipcv konflikt .i kastracioni strah, kao i preterano naglalŠavanje :lmačaja iSekJsualnog nag,oltla za genezu psi­hičkoih poremećaja. Neoanalitičari polaze od pcstavke da Ego, to jest sv,esni deo li!@osti, �g!1a mnogo lV�žniju ulogu u zdrr.avlju Ji holesti :nego štc j.e ,to 'o,r,todcksna 'analiza p!1etpostavljala. Boljim poznavanjem procesa adaptaoije i ;autoncmnog fUlnlkc.tclntsanja Ega, ra:zV'io se optimizam u pc­gledu mogućnOlsti lečenjla ps'i'l1Ji'Člkih poremećaja. Savremena psihQidinam­s'ka koocepciJj a o autonomiji Ega doprd;nela je boljem razumev,amju, pa luime ri uspešn�jem kiOlni.šćenju tzv. sccioterapijskiih metcda. I,aIm se i dalj e ističe znača:j ranog detiJnjstva za <Cliuševll1JC zdraV'lj'e odraslog čoveka, Slav,re­mene ps.iJhodm�ske teor.iJje ukazujiu da su veoma zmačajlD..i i Č'inioC/i. koji deluju kasni'je 'll ,životu. Ta postaVIka počiva, pcred os'talog, Ina sa:Zlt1a:nju da ti. osobe sa ra'Dlim i :teškim t!1a'um�a !Ue moraju da 'ilspolje ps'ihiič.ke poremećaje u cdraslcm dcbu. Psihclogija Ega približila je neo­analizu teorijama učenja i doprinela je tcme da se ova dva pravca u psihologiji i psih1ij atriji sve va.'še pI1O'ž.iJmaju i uzaj1amnc dopunjuju. Poz­nato j e, mače, da i ll1Jeca:naLit.iJč,ki orijentisl�ni psihoterapeuti ne smatraju V'Me da su povr,atak :i zamena :Simptoma lJ1Jeizbežmi, ,ako, je l'ečenje upmv­ljeno, prema spclja:Šlnjim i v,.idljiv.iJm m�nifestacijama bolesti i ako Ille [n­s1sttra lIla potpunoj (l"elk!OIThStrull�ciji pl'lOšll()sti. Zbog Itoga neo�naLi!t�6arl'ti raz­vijaju mdiv.tdualne i 'grupne metode leče:nja koje počivaju na pr.inoipu "ovde i sada".

I integracij,a pSiho�nalize li Iteorije polJa Kurta Lewma, do koje j e došlo tokom šezdesetih glcdma 'ov'og sto1eća, dcvela je do toga da j:e pre­ovl'adao pI"incip "ovde 'i iSada

" nad pr1ncirpom "ta:mo ti tada

". U svoj,cj tec­

!'liji pclja K. Lewin razma.rtma. ,soaijalitle IOdnose u maloj grupi i iznosti. da se '1.1 grupi .odvija borba pojed.iJnca za :adekv,atan ŽJiiVomi prostor. Potrebe pcjedinca su u konfliktu sa pctrebama grupe kao celine. Iz tog sukoba se razvija tenzija Ill. poj,ed.i;nou Imja I"aste sa restrjJkcij .ama Ikoje nameće grupa. Svaku grupu k,�ra!kterj,šu odredeni 'stU li obrazac ilIlterpersonaLnih transakcija, speciJfiČl!la a1unos:llera ii kultm,a grupe. TeclTij ,a polj a i grupna dinamika koja iz nje proizlazi doptinele su razvoju grupne terapije. Zbi­vanj a u grupi se obj,a!Šl1j:avaj'U IaktueInim momentom, to jest aktueLno preciVladava nad l:i&torijskim. Zbog 'toga ti. iJns.iistiranje na p:ritnclli:pu "OIVde i sad".

I razvoj tzv. huma:nlilS lličke psihoilogije doprineo, je pri!bHžaVlall1ju \tra­dicionalne i bihejvioralne psihoterapije. Humanistički psihclozi teško pri­hv,ataju kOillcepciju da lčcvek dela Illa 'osnovu kooflilktnih motiva Ikojih

92

nije svestan liM niJe dOViolj,no sv'estall1, koji je zbcg ,toga ogral1'tčen u svo­jim aikcijama, pritJisnut svoj'om prošLošću li u priHčinoj meri neodgovoran za sv.oju sudbinu.

I pcred napred iznesenog, posiJoje i ma:čajne, mačie dobro poznate, xazliJke izmedu .ovla dv,a pravca tkallm u teonijsl6m fmmulaC'ij ama psihičkih Iporemećaj a :bako li Ill. rt;Ie�apijskom pristupIll. . .ovde, međutim, treba u'kazati da su neke od tih razliJka više kVI�ntita1Ji'VIne [lego kv'al!itativne, više fOT­maLne nego suštinske pl1rrcde. RaJzmotrimo neke argumente �cji gorvore lU prilog ta:kvom miJšlj enju.

.

DcUaird i lVlli11er (1950) li. Mowrer (1-950) pol�aza;1i su kako psihcddnam­ske fcrmulacije psihičlcih poremećajia mogu da se pl'evedu na jezik tec­rij a učenja i kaJ.ro kionvenci!{)lI1Jalna t'er�pijska str,ategij,a može sa'svim dobro da se dJnterpr,etira bihejvli.onističkim j,eZli.kom. Njihovi" mače pio.nirski ra­dovi na ovom PQlju, u'l{)aJzali ISU ;na Zlajedn'ičke elemeI1Jte u jedinom i drugom terapijskcm pristupu i na brcjne fonmalne razlike na kcjima se ranije vatreno insistiralo.

Poznato, je da psihoanalitičari već gcdinama I1az,rađiuj'll dVQifaktorsku. rteoriju učenja. I oni polaze .od staJnoV1išta da se ponašam.je mcže menj ati evoj�.iJm posledioama Ikoj e nagrađ!uju tH ka:žnjlavaju, !kao šuo j e to slučaj u operan:mom uslovljavam.ju. I psi:hoa:nali!za govlOrii !o g�aJtifil�acijama (nagra­dama) i frustraC!ijama (kaznama) dcživljenim u najran:ijem detinjstvu i .1Jstiče da ta rana iskustva mogu :biti T,e!kapitulir�na .kasiDJij e II mvotu. Tc je ugaoni kamen ps.ihOlaJnali't1Č1ke 'teorije. Teorija o opera:ni'l1om usIovlja­va:nju P.omoću n'agr,ada � kaJZni ne negill'a operam:tnc Uislovljava:nj .e 'odrede­Jnlih olbra:z;aca ma1adapti'VInog . pOll1a'šanj1a u itom ranom periodu, koji mo,gu biti vrIo J:lez]stenJtni na ,gašenje, pa se zbog ,toga zadrž.a'vaju ili reaklbbvi­;raju pod 'Odred'enim UJSlov:ima ikasnrije tokom žiV1ota.

Proces operantnog uslcvljavanj a verbalnog �i neverbalncg ponašanj a :zootuplj en je u svim oblicima psihoterapije ika:ko ana:ldJtičlmg tako li rneo­a:n,a,1i:t1:č1mg smera. Greenspoon (1955) je ukla:zao da je padj entciV verbaJlni :iska.z <ll pSih)oterapijd. Ikantro1!isaln do 1:zvesne Iffiere pc:tkrepljenjima od strane terapeuta u verbalnom ili neverbalncm obliku (klimanje glavom i drugi gestcvi IQdcbrav.a:njla !�li n8od!ohr,avanj'a) . Sasvim je sigurno da ta !p ctl{replj:iva:nj a, ii 'll hihejv1oral'l11oj li u drug:.iJm ,oblicima pslihoterapije, 7Jnailno utiču na IQno što pacij-ent golVori tli ne 'goVicr1, ikao i iTha to kako se ponaša. Ona na suptilan ili grublji način prencse pacijentu mišljenje i !Stavove terapeuta, p.a 'terapeut ,time uobličava reagcva:nj a pacij enta i !istc­vremeno, služi mu kao uzcr. Ta potkreplj ivanj a na prilično jasan način ukazuju pacijentu da 'će više pr,oHtilrati ako se sla:že Isa anlim što :terapeut želi i pcdst1če nego taJIm tc .odbij a. Razlika j'e samo, Ill. tome što, bihejwornl­:ni te:rapeut više svesno lmristi 'ovu 'tehnJiJku nego ,š'tc to č:i:ne drugi psihc­tempeuti. N aročiJtc alnaH1Ji'ČlI{}i o.rij en:tisaJl1!i psihoterapeut svesno, pokrušava da izbegne kontrclu pacij entovog pcnašanj a. Međutim, ta se kontrola ne mcže sasvim izbeći. Zbog toga neki bihejvicralni terapeuti smatraju da se uspeh �nal:i,tič'ki oI1ij-e:ntti.s�ne ps�hoterapije zasni\l1a dobrim delom ()];a te­rapeutovom !nesves.nom 'i nevOiljnom oblikovanju pacij.entovOlg poželjnog

��* . Više formalne nego sušmske raozHlke 'u (terapijskim pa:-.ocedurruna l

tehnilkama kcjima se .sIuže b.iJhejvjJOralln� ter�peu1li i psihoterapeuti drugog smera mcgu se naročito, lepo, 'i:lustrova:ti ;na sledećim pu:iimerima.

93

IndiwduaLna psihologija A . .AJdiera 'u pona:šBmju prepoz:naJe te:mj e tUndiividue koje imaju za c1i1j da !Osujete osećanje manj e vrednosti. Zbog toga se li terap:ij'ski pr�stup mgani:zuj e u lilom pravcu i d:nsi'i:'1.uka na r'aJZVi­j a:nj u !Osećanja za zajednicu. I F,romovo učenj e da adaptaciij a ,čorveka ,teče preko lučenja i V1aspitava:nja, ,a Ille preko nagona j,e, upravo bd;hejv�01"istič­lm. Ka��zo za:uzima stav da su mentaLni poremećaji posledica izvitoperene pro.gre5'IV!ne "peI1sol11a}izaclije" (izgradnja J:iJč'nosti u sUJslretu sa društvom), ,�as�prot "socij alizacij e" (to j est pasivnog prilagođavanj a društvu), pa je l nJ egova teorij a orijentisana u ovom smislu bliska nekim oblicima bi­hejvioral!ne ;terapije.

Sullivanova metoda psihoterap:ij e može da posluži kao pr1mer neo­analitilčkog pristupa u lečenju psihiiČlkth poremećaj a. Prema Sullivanu, kvalitet interpersonalnih odnosa je važniji determinator mentalnog zdrav­lja od rim.trapsiMčkih ,lwn:liH(kata. Oslobođenje od napetosti i anksioz!O!OIsti zaviJsi od zadQV10ljenja biološ!l{Jih l11ag,ona i od osećanj a sigurnosti koje se zasniva na socij alnoj prihvaćenosti. Zadovoljenjie nagonskih potreba i osećanje sigH:pnio.sili maže se steći samo u !i;nteralwij ama s drugima, a ob­rasci /tlih, ,odnosa 'Obično se čvrsto uspostavljaju u deiJ.iJnjstvu. U procesu lečenj e terapeut može dI�rektno da opserV1il:�a nEli lmji ise način pacijent odnosli prema njemu i na OSlnOlVu tog,a, kao i ma !OsnQVU anamnestiJčkih i �etel1Oanam�es1liJ?kiih. podataka, oln može da shvati li obj asni odnQse paci­Je'l1Jt� s drugIma ll;Z nJegove srediJne. Uz pomać terapeuta, padj ent se ospo­soblJa:ra da shvati koj.i ISU obmsc!i njegovIOg ponašanja u mte:rpersonaltnim odnoslma neadekv,aiJll1i i da, 1stoV1remeno, nauči da lih modifliikuje odnosno zameni drugim kiQjli Iga emoc.ionaLno i na druge načine više ll1!agrađuju. SličillJost ovog ,oblika p.siiho:tera:pije sa !ll!eI�im metodama bihejV'io'ra1ne tera­pije j e oMgledna.

U manje intenZliV1n1jim loblicima psihoter,apije uvida naglasak j e više TIla j ačanju postQjećlih zdravih onta LiJčnQsti :i lillodJifiikaebi mala:daptiv'nih reagoV1anj a rneg'O na radrka:Lnoj i�meni liJČ!los1Ji. Lnterpretacije se ogran:ica­v:aj'U

.:r:a ik!OIUflikit: I�oji I�U u ISV'e'snom Hi bHJže svesnom, a pažnja se uprav­

lJ� vase na ;sadasnJe Iteslmće nego na iskustva :iz detinjs'tva. Psihotera:pij­SkI

. metod A. Meye�:a 'i ROigersova prema klijentu centrirana Iterapija spa­

daJU u 'Ovu kategOrIJu. F101{)UJs je Ina Itekućoj ži'ViQlmoj !situaciji. Kad pacij ent shva:ti sopstwmo emociiJona1iniQ reagavaJnje na olml1nu i obraJ1Jno on to mQže da ikotris,ti da bi promenio sViQje ponašanje . .ovi su meltodi leč'�nj a još bliži savremenim bihejv10ralnim 'tehnlikama.

U r,a:zLič:i1Jim metodama gDupne psiJho!tenapije i sodolterapije zastup­ljeni :su bmj!ni dejstveni prilnoipi !kojima se služi 1 savremeina hihejvio­ralna terapija. U grupnom se �r,adu, ,IlJa primer, Istrah od s'Ocij alnih !inter­akoij a [,.a:zrešava rprimenom desenziJtlizaJcij e. P.rimenj uje se, rtakođe li ope­ra:ntno u:slovlj.av,anje 'zdraV1ijih i adaptivnih oblliJka pOlna:šwnjla korišćenjem raznovrsnih socijalnih rpol1.ikreplj enj1a. Zastuplj:eno j e 1 učenj e po uzoru ili mode,lu što 'Olakšava 1 podističe !tderu1Jirfikacliju .sa terapeuliJom ili nekim :od ČilanJoMa grupe. Uopšteno se može reći da g!1upe pružaju pogodnosti za učenje niza raznov,rsnih obliJka pO/l1ašanja. Vođa grupe deluj e iklao ka­talizator, ,olakša'Va ,grupni pmces, daje opšti ton i pliimer. On ihmbri, pod­stiče i svojim spontand:m ponašanjem predstavlja uzor emotivne ekspresiv­:nosti. Gmpe omogućuju emocionaLno i Jmgni1Jiv:niQ učenj,e, a rto j e sve više a cilj sav:remene blhejv�ar;alne ter,a1)ij e.

94

Razmotrimo detalj nije specifičnosti poj edinih grupnih psihoterapij ­skih i ,sociJQterapijskih metoda i pIi]nctpe koji u .njiima deluju.

U :analiJlliJčki or:Lj entisanoj gvupnoj psihiQterapijli, pacij ent, pored losta­log, ima mogućnost da kvoz iden1iifiJk,adju stekne svojs!tva terapeuta ama­tera što mu pruža :i. dQživlj aj !sopstvene vvednosti i koviisll!os'tIi. Gl"upi11.a psihoterapija nudi IsiJtuacije u ,kojliJma svalki pacij ent može da agka sa sobom, terapeutom li grupom Iklao celiJnom. Bona:šanj e terapeuta služi li kao model za č[anov'e 'gl"upe. Ovupa :neguje Itoleranciju i komunikacije s; drugima što pruža mogucnosti i za razvoj selfa.

Slawsonova "interpersonalna terapija" koristi pored ogledanj a u licu terapeuta li ogl,edanj e u licima drugih učesnilka listog terapijskog procesa, što omogućava pl"Qces učenj a :i. sticanje samopouzdanj a kroz samopotvrđi­vanj e.

Elementi Morenove psihodrame prisutni i u maratonskim grupama ii. 'tl grupama susretanja ("ell!counter grupe") stavljaju ll1Jaglasak na 'Učenj e' Immu'llkiTanja što se p:ods1itče pozibi'VIll1im potkireplj enjima, pa je sasvim b�iJsko procesu opemntnog uslovljavanj,a adaptiVill1ih oblika ponašanja. I Qvde ZJnEličajnu ulogu :iJgra učenj:e PIO modelu :i. putem samopotvrđivc!Jl1j a. (igranj e određenih uloga) .

J)irektiV1ne grupe u veLilklQj meri llJoriste pl10ces 10peraJntnog 'U:s.10vlj a­vanja odnosnIO učenja.

Izraž1ena j e sLičnost Inekih ohliJkla bihejv10raLne Itempij e sa geštalt te­rapij om Fritza Perlsa, koja se zasniva na psihoanalizi i geštalt psihologiji. Geštalt Itera:pija počiva na pJ:'lilnc!ipu ,,:ovde i sada" [mji je z ajedf1iilčki za ve6iJnu g!1upnih pr1stupa, na posmatranj u kallJO terapijski pI'oees teče u drugoga što. odg,ova(r,a UČtenju po modelu, te na sticaJnju uv-ida �ali ovde na drugom nivou - svesnost sebe i svoj-ih doživljaj a). Učenj e putem samopotv,rđiva:nj a 'ima svoj .ekvivalent ou geštalt terapiji u tehn�ci "igranj a uloga". I u geštalt tenapij.i se proLazi kmz faze podsticanja i hrabrenj a,. a zatim raščlavanj aJva ponašanj a i konaČino. uvež.baJvanj1a ulQga :Ln vivo. U ovoj terapijskoj metodi je neophodno prav:ilno uvremenjav,anje port­ikreplj enjia. Postoji, međutim, :i jedna suštil11ska ra2'lUka. Jedan 100d pr1ncipa geštalt terapije je da li ter,apeut 'i pEliCiijeI1it 'treba da prihvate pac1jernta onakviQg kakav on j este, dOlk je 'li drugim :terapijskim metodama cilj da: pacij ent na rneki n:a:čiJn p ostane td�Uigačdj:i.. Ovaj princip !sled� iz p["ihvaće­nih egzistencij aHstičkih postavki po kojima se čovek uzima kao samosves­:no biće, isa 'sopstvenom snagom !življ enj a, pa .zbog toga ne zavlisi u tolikoJ meri od prošlosili i nije ,toliiko Irea:kti'VlllO .bi:će, mego teži samoa:ktualizaciji, koju upravo neurQza !sputava. Zhog Itoga ise 'u IOvoj terarpiji >iJnsistira da se 1lliČinost takv,a kakva j e, ojača.

I u transakcionoj analizi E. Bernea koriste se razni dejstveni prin­cipi kao i u bihejv:ioralnoj terapij!i. Pacij entu se daju . verbalna i ne­verbaltnla potkrepljenj a (topla reč, tapšanje po Ir,amelll'U i sl.) koj a mu pru-· iŽaju mogućnost da dođe do .nek:th pOZlitirv:nih IOse6anj a. U OiVlom se obliJku terapij e poklanja velika pažnja , ,:igrama", to j est ustaljenim načinima ilmmun:ricdll'anja pacij enta sa određenim osOlbama, ,što pacij entu obezbeđuje i neku dobit. U bihejVliJoraLnoj terapiji može Ise u ov.akviim slučajevima govoriti OI manJiJpulisanju okoliJnom 'li smislu dobij aJnj a određeli::l!iih po:tkrep­ljenja za ovakvo ponašanj e. Cilj je /terapij e da pomogne padij entu da,. prepozna svoj e .igre d da uvede ,k!ontl"Olu odraslog nad rugr,a;ma dete.ta i rQditelja.

Bitni elemenat terapijske zajednice je socijalina in:teDakoija. Sta;lna pIIovem reagovalll,ja pacijenta omogućava sticanje uvtida da mnoge teš­koće pot1ču iz njegovog sopstvenolg ponašanja. U terapijskoj zla.'jec1111ki se pokJUšava korekcij,a Itog ponašanja ,i zamen a adrupmvnijim obliC'ima uz komćenje pJ.'ilJnclip .a učenja . .A!kce.nalt j e .na QIllome što je :aktuelno, to jest ll1ia principu "OIVde d. !Sada". Neprestana dJnter,akcij a paciJenata ,i osoblj a 'Omogućava uč-enje novih lObiika pcmaša'l1ja. Plostojanje određ,eniih 1Il!0rmi ponašanja u okv,i:ru terapijiske zaj.edn:ice određuj.e njlihovo učenje 'Uz rna­graćtivanje dli kafuljavanje nepoŽielj,nog reagovaJnjia. Razrešav8.lIlje straha od komuniciranja j e uobičajena procedura u okviru terapijske zajednice kao i lU drugim oblicima Igrupne 'terapij!e. Razlilke ISU samo u .tome u kojoj se mer,i ta kontroila ponašanja Isvesno :]zvodi, ·oslanjajući se na određenu teo:tiiju i terapijskii rpwgram, a IkoLiko je funkcija terapijskog postupika, kojj, je sebii svesno pOIstavilO druge ciljeve.

Cilj ItzV. racionaLne psihoterapije je ulclanjanje i ublažavanje pojedi­nih simptoma i zamena neadekvarbl1ilh !Obrazaca pcmašanja adekvatnij'im. Racionalno,,:objašnjenje porekla bolesnih ispoljavanja daj e se uporedo sa dir.ek1J11im 'savetov,anjem d. v'ođenjem pacijenta. S11Č11!ost sa nekim obliicima bihejv10lralne terapije j e j.oš očigLednija.

Najzad, suportivni metodi pSihoterapij e nemaju za neposredne ci­ljeve ni micanje uvida ll:1!i i0menu .Hčnosti. Osnovni cilj je ubla:žiti d.H uklo­niti simptome bolesti što je moguće brže. Tehl1ike koje se pri tome koriste Uiki1ju6uju ventiilimnj.e problema, pružanje pod!rškie i ohr abirenja , suge­stivno delovanje, per,suaziju i di:re.kitn:o vođenje :pacrijenta. Silirčne tehn:�ke koriste prijatelji i srodnici, to jest laici, u tzv. "neformalnoj psihotera­pijd". Razlilka od nekih 'tehiniJka ikoj�ma se :služ<e b1hej·vioraln:i tempeuti j e samo u tome što se ovi poslednji u sVoOm radu rukovode principima učenja, pa illa osnovu :nj ih detaljno .ra:<?r.ađuj'U tempij&ke pIIanove i prog­rame prilagođene ,sva:!{!om pojediJnačnom slučaju.

J,edna od bitnih karaktedstika biJhejvior,allne terapije j e izražena tež,· 'Dij a Ika :neprekidnoj i 'što j e mo01guće 'objEiki!ivmijoOj evallruaCliji efekarta leče­njao Ta evaluacija predstavlja integr.allIl!i deo ·tooapijskog plana d progra­ma i 1ma za cilj da 10000gu6i i modi:fikaciju Ječenja li. njegovo prilagođa­vanje potrebama padijenta. OVla ;i1s1Jra:živ,anja, ,Imj a ,su uklljUlčd.la i prouč'a­vanje samog ,terapijsJ{!og p.rocesa i varijab.Li l{!oj.e u njemu deluju, rui1Jkala su na razvoj tehnika bihejvioOralne terapije i na razradu indikacija za raz­liČlilte terapijske pr.oceduve. '.Do In:ije moglo da ostane nezapaženo � od p.si!hotetr,apeuta, pa su i oni poslednj:iJh godi/na počeH da se dntenzivn.ije bave proučav.anjerm efilkaBnooti Ipsilioterapije 3. stud:1ranjem terapijskog procesa.

Uv,ođen}e !l1!oV1ih metoda bihejVl1o.ralne Iterapij'e li psihoterapije, kao i dalji xazV10j teod}a illa ik!ojlima 'te metode p očiV1aju , učJmlil.o je da se ovim [istraživanjima iz godiJne u godinu pokla/nja sve ve6a pažnja. Rezultarbi tih !istraživanja' su pokazalii da se jedan psih!ičJci poremećaj može sa uspehom lemti razn.im terapijSkirrn p1"istupima. To j e dovelo c10 približavanja sta­v.ovla i u poče1Jku do prećuJtnog, a kasnije ii do otvJOrenog prihvatanja i ugrađiV1anja xaIIlIije \llapadanih kJonoepClija 'u Isopstvenu Iteorrjsl{Ju osnovu i pr.aktiJčan md. Taj se tpI10C es , ,obezb.eđen razv:ojem LiJstraživanj,a dalje na­staVlja. Sve je veći broj 'P�istald!ca dm:teg·radije pl1iJnc!ipa amaliJtičke li bihej­VIloraLne tellapije u ,1ečenju pojedJilIlih o:blika neuroze, seksualn:ih devija­cij a i d�sfu'!1Jkcij'a, poremećaja Ji1Č11!osti .sa ,actimg-o!Ut ponašanjem, pa i

96

bolesrnika koj,i bOIluju od drugih psiMčkiJh por.emećaja. Istra:'živanja u psd.thoterapijli i prakisa pOV'ezalDJa iS rt1im d.stra:�ivanj,em poik'azali su da j e mOlguće ugrađivanj e b.1hejvio1ra:li.nih pr.iJnClipa i tntervencija ru a'l1oalliti.čki model pslhlOterai[Jije d. wc,e verna.

.

Ov,a su ']SltTaŽliv&1ja !istJav.reme.no upozorila rđa su i u bilh:ejviolralnoj ,terapijU. i ru tradicionalinoj psihOlter.apijd. aktivnii sudiolniici i pacijent \i tera­peut li to mnogo viš� n��o \što je Ito .s��ča� iSa .drllgim

,,?bli:cima �ečenj

.a

.u

medioini. Ishod li itnheJvworalne terapIJe il psihoterapIje u zavls'Ilosrbl Je ne samo od primenj'eIliog metoda, v.eć i od kar.akterisiiika i paClij enrta d. te­!1'apeu1ta, od l1Ijihovih staVIOva prema tel1apijd. i 'Od motivaciJe, anga:rovanj a, uspostaVljenog odnosa li wnteralkoije :svih 11ri:h Oim.i.la,ca tokom spl'ovođenja lečenja. Ovim nab1'lajanj.em :ni izjdaleka nisu ±scl'plj 'emll: ,svi činioci koji, u :ov,om dij adnom odnosu, mogu I1spoljd;ti svoje delovanje čak d. pod pr,etpo­

stavkom da su sva druga moguća delovanj:a d,s�jučena. Por,ed toga, svaki se lod nabrojaniih čiJnilaca moŽie dalje l!',aščlaJnJiti n.a svoje sastaVine delove. S dru.ge strane, ova iSU rus1JraŽiivanj:a ukazala da i pOll'ed ne&uinnjive speci­.f1Čl1!ostJi pojedinih metoda bd!hejvioI1a1line terapije ii tradicionalne psihotera­pij'e, .sv'e :te metode s'aJdrže .i bvojne zajedn::iJoke lčim.ioce koji ispoljavaju svoje delova:nje.

Dosadašnja istraživanja nisu dala definitivan odgovor na pitanje koji .su Ito zajednički elementi li. ,Člin:i!oci, lroji pripadaju manj.e iH VJiše svim :obli­dma bihejvioralne terapije d. tradicionalne psihoterapije i šta je to što se može 'U�eti kao iSpec1:1)�čno SVr()ljlstvo poj edrnlih metoda. PreClimriji oOdgovor na ovo pi·tanje .oonolgućio bi i U1Sawšarvanj e li eventualnu reviz

.iju te0cr.:ijskih

.k!oncepcija 'Ila l�ojrima p:očiNaju bJ.1'Oj'ne d. razjnovrsne metode Jednog iL dru­gog rterapijiskog pr:irstupa. Rešenje ovog problema unap[['edilo bi i prakrtd.čan rad sa pacijentima.

Pouzdano se može ItVirdJilti da u svim oblicima lečenj;a, ilrojli. spadalju u psi!hoJterapijiu u Inaj:šl.rem smislu te reČii, ima mnogo zajedniJČlkih eil.eme­nata koji lispoljavaju svoj e deIQV,anj e : usposta:vljanje određenog odnosa terapeut-pacijent, očekivanja pacijeruta od terapije, uzimanje istorije bolesti i pretresanje pl1ošlosti i sadašnjosti, dav,anje mogućnos td za venti­liranje problema li �31ta:J:IZU, p.ružanje pOdrške i ohrabrenj a, persuazija, su:gestivrOO delovanje itd. NaravJllo, svaki vid }eč€lnj\� !ima i svoje speci­;fi.čm:ooti. Složel1Jo je pitanje u kloljoj se meri uspeh u lečenju svakog !po;je­dinaČInog slučaja može 'pripiisati ovom delovamju nespeoifiJČill:i.h odnosno spec'ifLčm!ih činilaea. Ra:zma1rajući. ov-aj problem, Jludd Mar.molr (1975) rna­vodi sledeće zajedničke procese, prisutne u svim vidovima bi�e�vi�ralne terapije i tradicionalne psihoterapij'e, koji su, po njegovom mIsIJenJu, od primaooog zmač.aja z-a uspeh lečenJa: 1) smanjienje ,an:ksioZJIlosti pomoć� katarze, pUltem uspo'stavljel1JOIg odn.osa pov'erenja prema terapeutu, '1��o 1 2lbog nada :i .očekivanja od tera:pije; 2) srtd.carnje kog,nitivll'1og uvida lUčenjem po prir.ncipu "pokušaj-.greška" ili putem :geštalta; 3) gaš.enje �iea:dekvat­nog i 'Usvajanje adekvatnog ponalšanja operantJnrl:rn uslovlJa:��J�� lIlagr�­

dama d. ,kJaZlIlama, kao li putem kweiktiVlIlog emocllQlnalllJ.o<g dOZJl'ViL'J a}a ill PS'I­

hoterapijskom .od11losu (F. Alexander) ; 4) idenllifJJka:cija s� t.era:pewliom n�: svesn:im i svesnim mehanizmima' 5) testdranj,e lrealinostl . - proces k'OJI psihodimamski ol1ij,entisa'D!i pS1hot�rapeuti :naziv�'U l!'azrađiJvanjem

.TeI�l�'O­

siii ( Working thI101U,gh" ) a šrto J' e lU stvaru, ekvlvrule:nrt prakse u b. ithe],v'lo-

"" " ..:J . " . !J:'alinoj terapiji, <to jest uv_ežbav.a;nja pacijenta da moze Ula se SUOCl sa svojdm pr.oiblemiJma u realnom životu.

'1 Bihejvioralna terapija 97

Treba još jednom podvući rđa j e utvrđiiva:nj ,e IO[);Og što je zaj edničko i Oln!Og što j e speoiftčmo u pra:kJtičDlom Tadu 1 u teOlIujskim koncepc!ijama broj:nih ti razmovrsnih metoda psihoteI'lapij e, veoma težak zadatak. Malo je verovatn:o da se Itaj pr.oblem može (feš.iti u o:kviJru pojedi.rnlilh, još ruvek zatvorenih, � p<mekad lj iSkljumvilh, Ito j·est dog:ma:tsk:ih, teorij<Slkilh 'Sistema. Dobro orgaJnl:GolVao:J.a :istraživanja u kojiima učestvuju li b'ihej vima1Jni tera­peut i psihoterapeuti drugih škola i pravaca, najbolji su put za savlađi­vanj e ovih teškoća. Nekoliko takvih istraživa:o.ja, izvedenih poslednjih godina, dalo j e vredne vezu1tate . Treba, takođe , reći da u svetu v.eć postoj e dnstiltucije u ktojima se Ineguje imultidli.mell12'iOlllalni pristup u psih<;>.terapiji i gde !Se Ik{)ll'iste metode lečenja koj e se zasnivaju :n'a roz1i­IČiJtim toorij\Skim lmncepc:ij ama. U Ita:kvim runstrtucijarrna omogućen je za­jedniJč:l�i rad i !izmena QSlkustava hihejvioraln'i:h terapeuta d. psihoterapeuta različite orijentacij'e, ·čime su stvoreni i bolji uslovi za objektivniju pro­cenu efiJkasnos1Ji pojediJnih metoda i za proveru illjdihOlVe teoriđske osnorve. Ta:kav nač'in rada olakšava i rutvrđiivao:J.je 'Zajedni&'ih i specifitooih eleme­nata u raZil�čjtj.m oblJicima psthoterapije.

Z�vrša:V;aju6i Otvo .razmatranje odnosa i�među ibihejv:�ora1ne .terapije i tradiciolllaLne psihOlterapije, može se ['eć'i da se olVa dva terapijska pT'i­stupa ill!e isključuju, već Ina koru.stan illačiln dopunjuju. Nijedna od teoru.ja na kojima njihove ,brojIlle metode poČ!ivaj'll nije u stanju da na zadovo­ljavajući 'llač!lin objasIl'i sve pSihopatolO'ške maJnifeSitactije. Sva:ki od ova dva tera:pijska pristupa može da lima prednosti II odnosu na drugi" Šito Zla­vnsi ne samo 'Od vrslte psihri:č:lmg pOJ:'.emećaja već li od da:'ugih kara:ktertsltrl.ka boleslIlika 'i specifičnih !Uslova u !kOjima žive.

98

VIII. Osvrt na kritiku bihejvioralne • •

terapIJe

Biihejvioralna terapijia j'e u prošllOsti bila podvl!'gavruna oŠltroj krltici. Kritičlciih primedbi !ima i danas mada ZIllaiJno manje. N a:ročito su. d:ogm:::tt­ski stavovi ,ortodoksnd!h bihejvior1sta ti prv.ob'iJtme up;rošćene i mehao:J.lici­stičke formulacije bihejvioralnih terapeuta bili predmet oštre kritike. Raz­vojem biihejviDmzma i kasnijim doprinosima biihejV'ioralil1ih terapeuta mill!oge Dd tih kiritiJka postaLe Su bespredmeiJne . Jedarn deo tih kniJbičk'ih primedbi, koj e su u prošlosti ,bile op11avidallle, dOlVeo j e do n'iza 'zabJuda o' savremenoj bihejv101ralnoj .terapijd ,koj,e se još održavaju. Uzr,ok tome . j e lllepo:l2navao:J.je ili nedovoljno poznavanje teorijske osnove bihejvt10calJne terapije i njenih dostig!lluća u le:čeillju pS'ihij.a:tr.ijs:k.ih bolesrniika. Ova ne­objekhlvna ocena dOlVodi1a je Iranije, a dovodi i danaJs, do ,toga d a se .ovo lečenje omalovažava i da se prema njemu 'ispoljava netrpeljivost. Braneći se od tih napada, b:ihejvloralmi terapeuti i:zmose da om.i \Slada pll"ola:ze kroz d.s:kušem.ja kroz kakva je prolazila li psihoanaliza u prvim goddIllama svoga !l'a:zvoja. Oni uz to is�iču da sValka nDva teh!mka, koj a lispOllJjava efikasnost u pogledu modJifikacije čQvekovog p<mašaJnja, nužno i često ,opravdano, naJmeće hrodna pitao:J.ja li. mOira/lille oi ettČ'ke dileme. Taiko j,e li. sa drugim oh�icima lečenj a u psdih1j a'briji kao što j'e blo1aŠ!kla terapija i psihofa,rma:ko­terapija. Moglo bi se rem, da j e .isti slučaj i uopšte . sa terapn,j'skilm !iltlJter­vencijama u m.edidni.

99

Neke zablude ikoje još postoj e o bihejvioralnDj terapiji neće bati po­sebno J:1azmatr.ane, jer je o nj.iJma hilo već r,em. Jedna od takrvih zabluda je SJUžavanj'e Iteorrijske osnove hi.:hejvi!Olralne terapije na učenje rl'ef1eiks'ološke škole PavllOva i svođenje :njenog prakitJi,čJ1lO.g rada Ina pl'Iimenu rezu!ltata iz ekspeJ:"ime:n:a:ta na 'žti�oltirrj ama lU lečenju psihiJatrijskih boleSThtkia.

Veoma čes'tD d;st�.cana ikrJJtička primedba Ina :račun bihejvlora:Lnih te­rapeuta odnosila se !l1a to da IOni u s�om mau :ilgnorišu subj ektiV!ne doživ­lj aje. Ova primedba lIJIiije o.pra�d;ana daJnas, mada se oi savil'emerri btihej­vimalll1li. terapeuti razltkuju p.o tome Šito ,se neki više, :a :neki manje linte­reSJUju za te unutrašnj e doži.Vllj aje . 'Ilo je U!slovljell1Jo, pre svega, time što se subj ektivitlJi doživljajli tešk!o opservitaju 'i mere. Savremeni bihejvio­ralni terapeuti su saglasrri u tome da su unutrašnji do�ivljaji značajni za individuu i da su lčesto uZDoIk određenom ponašanju, pa se .ne mogu zane­mariti u pr:ocesu ,1eče:nj.a. Bihejvd.ora:lni tempeu:ti poil.aze danas ,Dd postaJVke da ta unutrašnja doživlj avanja mogu :ind!iI1ektno da s e opserviraju i da su podlož:na grubom merenju. Da bi poboljišali opservacij'U i merenje tih događaja 'Q®.Ftraže s8ir,acl!nju sa neU!rofiz�olazima. Ovde treba dstać'i da su još PaAilov i Hull bili zain!tel'esovaJni za subj ektivl!1!o doživlj avanje, kao potencijalno me1'ljivu akiti'Vn:ost mozga, .koj a može b.iJti uzrok određenom pOInašarrj'U 'ili koj a maže da ikOilltl'oliše ponašanje. Pmed toga, poznato je da najveći broj bihejvJomlnih ter,apeuta koristi subjektiv:ne iskaze pac.i­j e:nta o unutrašnj em doži'Vlj avanju, ka:ko u biliejvloll'aLnDj a:na1izi t8iko i u samoj terapijli. PodsetimD se ISamo na hiiliejviori:s1JiJčke forrmuLacij e depre­sij e ,i :tehnike lečenja :kJoje Ii:z Illjih proi:zilaze, ikao :i na pTocecl!ure rustemat­ske desenz11Ji�actij e.

T!I'eba pos'ebno istaći da je 'u savremenoj bihejv:ioralnoj terapiji nagla­sak sve više na razv.iJj arrju 'liv,ida, taiko da se ,govori o kognittivnoj revolu­ciji u ovom terapijskom pristupu. ]jstiJna j e da u početku bihejvioralni tero:peuti nisu i'llsist1rali ;na razvijanju uv�da. P,r:iJmenjujuĆ'i klasrčne teh­niike , zasnovane na teorij ama učenja, direktno i isključivo su delovali na ponašanj e sa težnj,om da ,ga mocl!Lflikuju C ,b:ihejv,1or:ailini mod'ifiikatmi") . Smal17.rali s u d a uvd.d ll1ije neDphodan z'a lečenj e i rđa se stiče naknadno iz­menom pooašanja.

CesIto se čula u :prošlosti, a d. daJnflJs ISe ponekad čuje primedba da bihejvioraLna terapija poč'1v:a Ina kažrrj avanj u, 'to j est na averziV'nim 'teh­nikama. Međutim, saViremeni hilhejv.]ma�ni !terapeuti imrtiste VL!',lo retko ovaj metod lečenja i nj egD�D 'ilndikaciOlno područje s e sve v,iše sužava. A verz.i:VIt1e tehn1ik:e se :primenjuju lU s'tl'ogo selektiranim sllučajevliJma i uvek u !kombinaciji s drugim "pozithmim" tehni:kama koje su 'u stanju da podstaknu i potkrepe razvoj poželjnog ponašanja, l\!ao zamene za nepo­želdno.

Ozbiljna prime db a u vezi sa averzivnim tehnikama odnosi se na mo­gućnost da kažnj:aVlalnje preasta'Vlj a osvetoljubLv,o pOlllašanj,e terapeuta, koji primenu kazne raciona1izuje kao deo planiranog lečenja. To naročito može da se dogodi kada su u pitanju pacijenrili :kojd. izazivaju gađenj e, pre­mcr ili gnev 'Imd t&:apeuta, amo što je to, ponekald, slučaj .sa ;nekim ''boksi­I�OIffiaJl1Jima ii pacijentima sa lSeksua]mdm devij acijama. Pdzmajućli da do tak­ve zloupDtr�be može da dođe, bihejvioralni terapeuti istilču da :to može biti kontroildsano :na vdJše mač]na : 1) averziV'1le metode tl'eba primenj'ivati pod !kontroLom saradniika d pretpostavJj enih ; 2) 'OVIO leč.elI1je tl'eba Sp!I'ovod'iti posle prethodmog d'Obmg informisa:nja pacij€!nta; 3) averzivnu terapiju

100

treba preklimuti ako nema sigurnih podaltak!a da pomaže paci}enltu ; 4) te­rapeut koji primenjuje averrZliJVIne tehnike mora dohro da poznaje sebe i svoje Iskniv'ooe emoc:ionailJne potrebe, to j est IOn mOira da poznaj e �šta pod·· stLče njegovo agresivno i osvetoljubivo ponašanj e da bi mogao da ga izbegne. . . . �, .. . . . ' . db' . . l ' . b U vezi sa blheJvilOrWllP.Om uerrupIJom :Ima pr1:me . 1 il '1ISpO J avaJnJa za -rinutosti isticanjem da ona može predstavljati veliku društvenu opasnost, j er se služi pr.inudom i ma?-ipul�cij �Il?-a i kontroli�e ponašanje p��e.dinaca i grupa. Pri tome se navodI da bIheJvJ.oralne tehmke �ogu

v'pOSlUZltI da se

pacij e�t menja} protiv s,:oj e vol�� } d� tretm�n nu ?vaJ naem. vre.�a pray� l dostOj anstvo coveka. Psihoanaht1Can, n� pnmer, ,}zno�� da J e njIhov CILJ sasvim SlUprotan, d a oni žele da oslobode l osposobe paCIj enta da samostal-­no donosi odluke.

Bd.ihejv,ioraLn1 terapeu1li pri:!maju da njihove metode lečenj a .sadrže i izvesne moraIlne Ji eltičke probleme. Oni, međutim, istilču da ,te iste proble­me :nose ii drugi oblici lečenja. Po nj'1ma, ,razl�a �e samo :� '�?me što .su tehinillke koje dovode brže do rpromen� u . p.

(masa�Ju . upadlJ?rv�J � vPO OVIm svojim efektima. U svoju odbranu blheJvl!ora1nl terapeuti O!st1:cru da 'se opsež'l1e promene ponašanj a javljaju i posle uspeš,n,o. vođen� ps'ih'OooaHze, ali one se ra�vijaju postepeno, nekad u ,toiku od nElkoillllko g'Oclma. �

DiskU!tujući mma:Lne ti eti'čke aspekte .biJh�jv'1oral:?-e lmntm�e ponasa­nj a, Bandma (1969) ,kaže : "N:ij,e bi1JnD pltaJnJe d� l�� S� uv,?d'l �ontrola ponašanja tamD gde ona nije 'Postoj ala. Svako, p.onasanJe Je ne��bezno kon­trolisano. Bihejvioralna terapij a samo zamenjuje te uslove kOJI su kontro­lisa1i ponašanj e 'Određene ,osobe. Moralno pitanje n.i,

�e da li ćev

ne�w po�a­šanj e čoveka biti kontrol1sano, već više ko kontrohse to ponasanje, kOJIm sredstvima i za kakve ciljeve".

Iz napred izloženog teksta v,td� ise da bihejvtoraJmi terapeuti polaze, pre svega, ,od posltarvke da jie sv,afklO ponašanj e Illa Ineki način ;konh'o1isano . Oni pr'iznaju d a kOlDJtrQlišu pOlnaiŠanj e OInih Imji tr.až� POIn:OĆ. ,Ta lmntr'.91a ,se .obavlj a putem slaganj a :ili 'nesLaganja 'sa IOdređenum v,klovlma pmMsa­nj a, to j est njihovim po1:llnepljdvanjem Hi gašenjem.,

Bihejvio['alni :eir�­peuti :Lst1ču, međufim, da se mOil'alnli i etilčki problemI

.�o:ntD�le �ona�aJJJ.� �

postavl'j aju pred !sve tel'arpe�te, be� OIbzi�'a i�a to d � h, lh 01t1!1, YrlznaJu :�l

ne prizmaju. Svi ti Iterapeuti vQde mtervJue 1 or�a:nll'zuJu r�zhc:jte .terapIJ ­ske 'transakcij e čak ci. kad su pastvIni. Nenamenm i nesvesm utIcaJ na pa­cijenta a nj elgovo ponašanje uvek posnoj'i. BHo je već reči o velt'baLnoa:n i neverbalnom po1lkrepljiivanj u određenih vidova pOlnašanj a � svim obl1�. cima lečenj a. I sam proces dij a§nosHke i zaključivanj a šta Je bolesno G nepoželjno, a šta zdravo i poželjno, SaJdrži u sebi elemente kontrole . 'p�" na\Šanj a, koj a d oJ.az'i do punog I]zraž.aja u tempij:sIwm postupkU :k!OJl IZ te dijagnostike proizilazi.

Bd.hejv:iJo1ra:lni :terapeuti prihvaJtaju, dakle, moralne i e1tličke , lIl?-Plik.a­Cij e tehnika lečenj a koj;ima s�v služ'e, ;k8i? li :s��ju ocl;�?vor:;:ost kOJ a lz .to�a pwilSlf1iče. Oni navode da se Vlse svesno l Illa dwektmllJ 'l naClL� 'Im:nfr

.o�tlraJ�

sa ovim prohlemima. nego što to ome drugi psiho�erral?eu� .. BaheJv:'Or,alm terapeuti is1Ji:ču da IOni !teže da se Illa j asan i ,pLamra:m n:

vaCltn �g�zu�u u

tom uticaju na p acijenta, dok drugi psihotv�rapeu:.tl -:1;S6 :taJ. U!tIcaJ na pJ.<ikrliv'eln, neplantr.ran i !poneikad nesvest an In8J?Vn" :�osto J� utiCaj 'sa,d�,žan u svakoj t&apiji. I d8ilje, u :svoju odbranu, blhe}V1LO,raln1 . te!l.'aI?�'Utl IliZ!l1ose da oni teže d a rade na modifikaciji orrih oblika ponašanja kOJI predstav-

1 0 1

lj�aju problem padjoota li .gde je postignut dogoIVo1r s njam, sa j aSiIlo defiD:l!isanim cilj evima mj'i uključuju kakve Be promene pOtnašanj.a očeku­j u od :ter,apije. NasU'prot Itome, naV'oo.e ,om.i, mnogi psihoterapeuti su mooj e strlk1mi 'u upravlj:an:j'U svoje 'P�nje II pažnje bolesnika samo na te vidove ponašooj:a, \�oj'i ISU obostrooo prepo2lllarti ,i prihvaće\Dli kao problem paci­j ernJta.

Neki hihejvior,arnJi terape'Uiti kao, na primer, W1runet i Wirn:kler (1972) priznaju da j e biihejV1orra1n:i terap'ijSkrl. pr1stu!p zloupotreblj ava.n u !izves­nim pri11kama kad je fdkus bio .samo na promeni iJndivli:due, a ne i na promeni opresivnog sociopolitičkog sistema ni neadekvatne okoline. To se dešavalo u pop:ra'Vtnim otns1:Jitucij ama, školama i psihij a'�ijskim boJJnicoa­ma, ali talwe su zl,oupotrebe \lllIoguće i u dl1ugim situacijama. Zbog Itoga W,iInnet i Wdo:rkler ilStiču da treba hiti 'Posebno <oprezan prema zaihtevlima - učinite da se ponaša na taj i taj način, '�oj e može postavlj ati porodiČtna Ii socdjalna sredina iz sv.ojih konDOl'mis1Jičkih ;Ui .nekih drugih pobuda.

U !lege .alI'tis izv.ođenoj bihejv1ol1alnoj Itef;aJp'iji 'Ove se moguĆlnooti 'zlo-1UJpotJreplj 1:\vanja znatno smanjuju dOlbrim riJnfol'lll1isanj,em pacijenta o su š­tini nfeg.ov,og problema, dilj evima ,ter,apije i terapijskom prog,ramiU kao i poS'tizanjem saglasnosti IS njim.

Savremena bihej v:iOJ:"alna terapija počiva Ina 'teorijoS�om sistemu č'ij a ]Zlgradinj a nije još zavl1šena. Kao što j e to 'već Vliše puta iSltaikm.uto u ovom tekstu, joaš ne postoji j'edna jedinstvena i opšte prihva'ćena �teorija učenj a. Ima vl'še teDrij a učenj a od ,kioj i:h su neke međusobom kiompertlitivne i ktO!l1t­raaikkDrne. Sve ,eme uzete zaj edno ne aime jedaJn koherentaJn i dobro uz­g.loblj,en siJSitem. Treba rešiti još mnog.a pitaInja da bi se to postiglo.

Uz,ete poj edi:naČ1OO, teorJj'e učenj a iilffiaj'U samo oglI',a.rničenu aplikaciju. s.vaka od njih se može pmmeniJti iSa manje Hi V']še uspeha za formuradju i Ij,nterp>retaciju odr,eđenog hroj a psihičkih !poremećaja. Zbog neizgrađe­nost'i i rn:edovxšeno,S'ti 'teodjSkiog siJstema, 'često se dešava da se poj.edilni psihički poremećaji 'Objašnj avaju raznim teorij'ama učenja IZ čega pJ:'oiz- . laze li ;ra:z1ičtte terap:i:jsk,e metIOde. MaJda .ih to ne može .odbraniti od ove, :iJnače, osnovane rotiltike, bihejvioraLni terapeuti đ.maj u obiJčaj da 'i,stiču da ni drugi teorij ski sistemi koji postoje u pS'ihij atriji nisu j oš sasvim dovršeni i i�.građeni, ,taJlro da i u njima postoje oova:kve kontradiktol'lnosti i n'iz nerazj ašnJenih p.itanj a.

Osnovana je muka da savremena bihejvior,alna terapij a, i pOlI'ed očiglledin:iJh telW:lji da Ito 'posnigne u taku poslednj,ih god'i1lla, još uvek ne vodi dovoljno .računa oo �naJčaJju ItzV. "unutrašnj'ih" ::Lli "p:rivai1mih" doga­đaja za ma'l1ifest'l1!o oponalŠaJnjoe. KQgll1!icija, percepClij a, motivacija i drugi subj ektivni doživlj aji misu još na'š�i 'odgovaJ:1aju.6e mesto u teorij ama lUičenj a.

Najzad, forrmulacije psihJilčkj,h poremećaj a i !interpretacije njihovog nastaj.anj a, tOlka i ish:oda, za.snovaJne SaJmO na bihejvior.al'noj analizi, suviše su uske d a bi se njima na 'zadDv,olj'avajući naoin mQgli objaS'l1.irtJi lI'aznowsni oblici ljudske psihopatologije. 'Etioloogija psihičkih pDremećaja j e vrlo s1ož·ema. Složena su i ,č'i:nlioci IImja imaJju paJtoplasti,Člno delovanje ka'O i ooi koj i utiču na tok i ishod. U pitanju je i slo2Jena interakcija sv,ih tih brojnih čilIlilaea. ZbDg tog.a ovU pokušaj'i osvet1j avaJnj a svega toga pUltem teoTij a uč.enj a mogu imati samo ograntoeni domet. SHčll10 je, uostalom, i sa diI"u­gim teorijskim ol1ij,entac:ij aana I�oj,e danas vladaju II psiih'ij atrtiji.

1 02

lp aJk , i ,Dva jedinosiJraJUa <>sv,etljavaJUj a, pokušaji studirooj a slOOženog putem proučav.anja sastavnih delova obogaćuju našu riznicu znanja i priblJižavaju naJS upoznavanju naučne istiJne. ZnačajlUi. su i doprinosi koji iz toga proizlaze u pog.Ledu v,eĆ'ih mogućnosti pružanj a pomoći OIIlima koji pate. U tom smislu, po mišljenju autora ovog teksta treba g.ledati i na sawemenu blhej'VJJorrall1lU ter,ap'iju.

Literatura

1. Abel G. G., Levis D. J., Clancy J . : Aversion Therapy Applied to Taped Sequen� ces of Deviant Behav10r dn Exhi:bd1Jironism and Other Sexual Dev;iahlons : A BreHminary Report, J. Behav. Therapy and EX'p. Psychiatry, 1, 59, 1970.

2. Anand B. K., Chhina G., Singh B. : Some Aspects of Electroencephalographic Studies in Yogis, Electroenceph. Clin. Neurophysiol., 13, 452, 1961.

3. Atthowe J. M., Krasner L.: Preliminary Report on the Application of Contingent Reinforcement Procedures (Token Economy) on 'a "chronic" Psychyatric Ward, ,T. Abnorm. Psycho!., 73, 37, 1968.

4. AyHon T., Azrin N. H. : The Token Economy, New York, Appleton-Century� -Crofts, 1968.

5. B achr,arch A. J., Erwin W. J., Mohr J. P. : The Cootrol of Eaterg Behavior in an Anorexic by Operant Conditioning Techniques, Case Studies ,in Behavior Modi� jJj,cation, Ed. Ullman L. and Krasner L., Holt Wdnston, New York, 1965.

6. Baer D. M., Sherman J. A. : Reinforcement Control of Generalized Imitation in Young Children, J. Exp. Child P.sychoJ.., V,ol. 1, 37, 1964.

7. Balson P. M. : The Use of Behavlio!l.' Therapy Techniques dn Crisis - Interven� hl�>n : A Case Report, J. Behav. Therapy and EX'p. Psychiatil.'y, 2, 297, 1971.

8. Barlow D. H. : Aversi:ve P,rocedures, u Behavd'or Modif,ication, Little Brown and Comp. Inc., 1972.

9� Bandura A. : Behavioral Modification Through Modeling Procedures, u Krasner L., UUman L. R. (eds), Research dn Behavior Modification, Holt, Reinehart and Wlnston, 1965a.

10. Bandura A. : Vicarious Process,es : A Case of Notrial Learning In Be:rkowitz L. (ed), Advances in Expe:rdmental Social Psychology, Vol. 2, Academic Press, 1965b.

11. Bandura A. : Principle o·f Behavior Mođi:liica1liJon, Holt Rinehart and Winston, 1969.

1 04

12. Bandura A., Walters R. H. : Sooiai Learning and Personality Development, Holt. Rinehart and Wdnston, 1963.

13. Beck A. T. : Depression : Clin>ioal, Experimental and Theoretical Aspects, Harper and Raw Publishers Inc., New York, 275, 1967.

14. Beck T. K., Beck H. : Videota,ped Scenes for Desensitizatiol1 of Text Anxiety, J. Behav. Ther. and Exp. Psyoh:iat., 3, 195, 1972.

15. Behavior Therapy in Psychiatry American Psychiatry Association, Task F10rce Report, Jason Aronson, New York, 1974.

16. Benson H., Shapiro D., 'l'ursky B., Schwartz G. E. : Decreased Sy,stolic Blood Pressure Thl'lough Operant Oonditioning TechIlliques in Patients with Essential Hypertensi.on, Science, 173, 740, 1971.

17. BMtler P. M.: An Infant's Pho.bia Treated with Reciprocal Inhibition Therapy. J. Child Psychiat., 3, 185, 1962.

18. Berlyne D. E. : Conflict, A1'ousal and Curiosd.ty, McGraw-Hil1, 1960. 19. Berman P. A., Brady J. P. : Miniatul'ized MetrQJ:JJOmes in the Treatmen.t of Stut­

tel'ling: A Survey of Clinic:lan's Experience, J. Behav. Therapy and Exp. Psy­chiatry, 4, 1 17, 1973.

20. Bianco F. J. : Rapid Treatment of Two Cases of Anorexia Nervosa, ,T. Behav. Therapy and Exp. Psychiat1'Y, 3, 223, 1972.

21 . Bltrnbauer J. S., Wolf M. H. Kidder J. D., T.ague C. : .ClasSl1'oom Behaviour of Retarded Pupils w.ith Token Reinforcement, J. Exp. ChIld. Psychol., 2, 219, 1965.

22. Bleuler E. : Dementi.a Praecox or the Group of Schizophrenlas, International Universi,ties Press, 1950.

23. B1inder B. J., Freeman D. M., Stunkard A. J . : Behavio!l.� Therapy of Anorexia , Nervosa : Ef:!lectiveness of Activity as Reinforcer of Weight Gain, Am. J. Psy­

chiat., 126, 1093, 1970. 24. Brady J. P. : Metronome-Conilitioned Speech Retraining For Stuttering, Behav.

Therapy, 2, 129, 1971. 25. Brady J. V., Porter R. W., Oonx,ad D. G., Mason, J. W. : Avoidance Behavior and

the Development of Gastroduodenal Ulcers, J. Exp. Ana!. Behav., 1, 69, 1958. 26. Brenner C. : The P,sychoanalY1tic Ooncept of AggrelSsion, Int. J. Psychoanal., 52,

137, 1971. 27. Broadhurst P. L.: Abnormal Andmal Behav1oul', in Eysenck, H. J. (ed.), Hand­

book of Abnormal Psychology, Pitman, 1960. 28. Bry A. : A Primer Qf B'ehav!i.oral Psychology, A Mentol' Book, New American

lJ!ibrary, New Y.ork, 1975. 29. Bryntwick S., Solyom L.: A Brief Treatment of Elevator Phobia, J. Behav.

Therapy and Exp. Psychiatry, 4, 355, 1973. 30. Budzynski T., Stoyva J., Adler C. : Feedback�Induced Muscle �elaxation : Appli­

cation to Tenskm Headaches, J. Behav. Their. and Exp. PsychIa,try, 1, 205, 1970. 31. Bugelski R . : Extinction wilth and without Sub-goal ReJinforcement, J. Comp.

Psychol., V:ol. 26, 121, 1938. 32. Burges'S E. P. : The Modifica,tLon of Depressdve Behavioris., in Rubin R. (ed.), Ad-

vances in Behaviour Therapy, New York, Academic Press, Inc, 1969. 33. Cautela J. R . : Covert Reinforcement B ehav.i,();ul' Therapy, 1, 33, 1970. 84. Cautela l. R . : Oove.rt Sensiti�a1Ji;on, Psyhol. Rep., 20, 459, 1967. 35. Chandler G. N . : A S;y'nopsis of Gasltro-EnteQ'oIagy, Williams and Wdlkins, Bal­

timore, p. 65, 1963. 36. Chapman J. : The Ea!t'ly Symptoms of Schiz{).phreIll�a, Brit. J. Psyohi'llt., 112 225,

1966. 37. Clark D. F. : Behavior TheQ'apy of Gi1es de la Tou.rette's Syndrome, Bl'Iit. J.

Psychiat., l 12, 771, 1966. . 88. Clarke J. R. : The Effect of Fighting on the Adrenals, Thymus and Spleen of the

Vole, J. Endocrin., 9, 114, 1953. 39. Cowden R. C., Ford L. : Systematic DesenslitiZlatdon of Phobic Schizophrenia,

Amer. J. Psychia,t., 1 l9, 241, 1962.

1 05

40. Denholtz M. S . : The Use of Tape Recordings Between Therapy Sessions, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 1, 139, 1970.

41. Denholtz M. S., Mann E. T. : An AudilOvWs'llal Program for Group Desensitization, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 5, 27, 1974.

42. Denholtz M. S., Mann E. T. : An Automated Audiovisual Treatment lof Phobias Administrated by Non-Profes's�onals, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiartry, 6, 1 11, 1975.

43. DiCara L. V., Miller N. E. : Changes in Heart Rate Instrumentally Learned by Curarized Rats as Avoidance Responses, J. Comp. PhysioI. Psychol., Vol. 65, 8, 1968.

44. Dollard J., Miller N. E. : Pers!onality and Psychothel'apy, New York, McGraw Hill, 1950.

45. Edwards N. B.: Case Conference: Assertive Training in a Case of Homosexual Pedophi1ia, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 3, 55, 1972.

46. Ellis A. : Reason and EmotiJon dn Psychotherapy, Lyle Stuart, New York, 1962. 47. Engel G. L. : PsyhologLcal Development in Health land Disease, Saunders, 1962. 48. Eysenck H. J. : Dynamic of Anxiety and Hysteria, Routledge and Kegan Flaul,

1957. 49. Eysenck Ii. J.: Behavior Therapy and the Neuroses, Pergamon Press 1 960. {i0. Es·senck' H. J. : Behavior Therapy, Extinction and Relapse, Brit. Journal Psy­

chiatry, 109, 12, 1963. ·51. Eysenck H. J. : Experiments dn B ehavđioc Therapy, Pergamon Press., 1964. {i2. Eysenck H. J. : A Theory of the Incubation of Anxiety Fear Responses, Behav.

Res. Ther, 6, 309, 1968. {i3. Eysenck H. J., Rachman S . : The Causes alnd Cures of NeurOSis, Routledge ,and

Kegan Paul, 1965. 54. Feather B. W. : Semantic GeneraJdzawon of ClassđJcally CondItioned Responses :

A Review, Psycho!. Bull., Vo!. 63, 425, 1965. 55. Feldman R. B., Werry J. S . : An Unsuccessful Alttempt to Treat a Ticquer by

Massed Practice, Behav. Res. 'and Therapy, 4, 111, 1966. 56. Ferster C. B . : Classification of Behav,ioral Pathology, :in Ul1mann L. P., KrasneQ'

L. (eds.) : Research in Behaviour Modification, Holt, Rinehart and Winston, 1965. 57. Ferster C. B., DeMyer M. K. : The Development IOf Performances in Autistic

Children in an Automatically Controlled EnV1iJronment J. Chronic Dis., 13, 312 1961. . '

58. Ferster C. B., Skinner B. F. : Schedules IOf Re1nf'occement, Appleton-Century­-Crofts, 1957.

59. Ferster C. B . : citat iz Liberman P. R., Raskiin E. D. : Depression, .A Behavioral Formulation, Arcbilves of Gener,al Psych1Ja,try, 515, 1971.

60. F10reyt P. J., WilLiams J. B.: Bihejvioralne metode tretmana neuroze U dece, Psihijatrija dana's, 1-2, 143, 1976.

61. Fowler R. L., Kimmel H. D. : Operant Conditioning of the G. S. R., J. Exp. Psycho!., Vol. 63, 563, 1962.

62. F1rankl V. : Parado:x:ical IntentIon : A Logotherapeutic Technique, Am. J. Psy­chother., 1, 520, 1960.

63. F!lazier T. W. : Avoidance-conditioning of Hea!I't Rate in Human, PsychQphys., Vol. 3, 188, 1966.

64. Freud S.: Uvod u psihoanalizu, Karijatide, Kosmos, 1933. 65. Furman S. : Intestinal Biofeedhack dn Functional Diarrhea : A Preliminary Re­

port, J. Behav. Ther�y and Exp. Psychdatry, 4, 317, 1973. 66. Fur,s,t J. B., Cooper A. : Combined Use of Imaginal and Interoceptive Stimuli in

DesensHizing Fear of Heart Attacks, J. Behav. Ther,apy and Exp. Psych1atry, 1, 87, 1970.

67. Galambos R., Sheath G. S.: An EEG Study Df Classical Oond1tioltl�ng, A�er. J. Prysio!., Vo!. 203, 173, 1962.

68. Gannon L., Sternbach R. A. : AUa Enhan.cement as Treatment :I)o.r Pain : a Case Study, J. Behav. Ther. and Exp. Psychiat., 2, 209, 1971.

106

69. Gertz M. : Experience with the Logotherapeutic Technique of Paradoxal Intention 1n the Treatment of Phobic and Ohses,sive-Compulsive Patients, Am. J. Psychiat., 123, 548, 1967.

70. Gleitman H., Nachmiars J., NeLsser U. : The S-R Reinforcement Theory of Extin­ction, Psycho!. Rev., V,OI. 61, 23, 1954.

71. Goldstein A. J., Serber M., P.iaget G. : Induced Anger as a Reciprocal Inhibitor of Fear, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 1, 67, 1970.

72. Goldstein A. P. : Therapilst-Patient Expectancies in Psychotherapy, Pergamon Press, 1962.

73. Gomes-Schwartz B., Hadley W. S., Strupp H. H. : Individual Psychotherapy and Behavdor Thenapy, Rev. Psycho!., 29, 435.

74. Gray B. B., England G. : Stut,te!l.'ing and the Conditioning Therapies, The Monte­nery Institute for Speech and Heaning, Monterey, CaLifornia, 1969.

75. Green E. E., Green A. M., Walters E. D.: Self ReguLation of I,nternal States, Progress of Cybernetics : Proceedings of the Intel'll1!atilOnal Congress of Cyberne­tios, London (Edited by Rose J.), Gordon ,and Breach, 1970.

76. Greenspoon J. : The Rein:!iorailng Effect of Two Spoken Sounds on the ]'.requency of Two Responses, Am. J. Psycho!., 68,. 409, 1955.

77. Guthrie E. R. : The Psychology of Learning, Harper, 1935. 78. Halmuth S. H., Patr,iek M. L. : iBehavioral Therapy, McGtraw-Hi1l, 1975. 79. Harlow H. F. : The Mater11lal Affectional System, in Foss B. M. (ed.) : Determi­

nanis of Infant Behaviour, Methuen, 1963. . 80. Hebb D. O. : Drives and the C. N. S., Psycho!. Rev., Vo!. 62, 243, 1955.

81. .Hull C. L. : Prrinoiples of Bahaviorr, Appleton-Century-Crofts, 1943. 82. Hunt F. : Behav.iour Therapy for Aduits, in American Handbook of Psychiatry,

Ed. Silvano ArieU, Basic Books Inc. Publishers, New York, 290, 1975. 83. Hunt H. F. : Methods for Studying the Behavioral Effects of Drugs, Ann. Rev.

PharmacoI., 1, 125, 1961. 84. Isaacs W, Thomas J., Goldiamond J. : Application of Operant Conddtioning to

Reinstate Verbal Behavior .in Psychotics, J. Speech and Hearing Disorders, 25, 8, 1960.

85. Jacobson E ' Self-Operations Collitrol, Second EdLtion, Lippincot, Philadelphia, 1964.

86. Jacohson E.: Progress[ve RelaX'a'tion, Un.iverssity of Chicago Press, Chicago, 1938.

87. Jones M. C. : The Eliminat10n of Chi1dren's Fears, is Behaviour Therapy and Neuroses, Edit. by Eysenck, J.H., New Yio!l'ik, 1960.

88. Ka1ičanin P. : Bihejvioralna Iterapija, predavanj,a leklarima na specijalizaciji iz neurologije d psihij atr�je, skripta, Beog,r,ad, 1978.

89. Kalioanin P. : IstraŽiivanja u psihijatriji, Pl1Osvetno deLo, Skopje, 1976. 90. Kamiya J. : Oonditioned DiscrimdlnatiJon od the EEG Alila Rhythm in Humans, citat

iz Mills K. G., Solyom L., 1974, J. BehaIV. Therapy and Exp. Psychiatry, 5, 37, 1962.

91 . Kamiya J. : Operant Control of the EEG Alfa Rhythm ,and Some of its Reported Effects IOn Consciousness, Altered States of Oorrscionsness, Edited by TaQ·t C. T., John Wd1ley and Sons, New York, 1969.

92. Kantorovkh, N.: An Attempt at Association Reflex Therapy in Alcoholism Psychologic, Abstracts, 4, 493, 1930.

93. Katkin E. S., Murray E. N. : ]jnstrumentail. Condi1JLoning of Autonomical1y Medi­ated Behaviour : Theoretical and Methodological Issues, Psycho!. Bull., Vo!. 70, 52, 1968.

94. Kimble G. : Hilgard amd Ma!I'quis, ConditioIliing and Learning, Apple1Jon-Century--Crafts, 1961. .

95. KimmeI H. D., Kimmel E. : An Instrumental Condihloning Method :fior the T!I'eat­ment of Enuresis, J. Beh. TheTapy and Exp. Psychiatry, 1, 121, 1970.

96. KrumboItz J. D., V:arenhocst B. B., Thoresen C. E. : Nonverbal F,actor,s in the Effectiveness of Models ID Oourrse1Lng, Journal of Counseling Psychology, 14, 412, 1967.

1 0 7

97. Lacey J. L, Lacey B.C. : Verification ,and Extension ·of the Principle of Auoono­mic Response Stereotypy, Aner. J. Psychol., 71, 50, 1958.

98. Lacey J. I., Kagan J., Lacey B. L., Moss H. A. : 'l1he Vđ'sceral Level : Situational ?eterm�nants and Behav'�ova:l Co'rrelates of Autonomic Response Patterns, ][l ��app P. H. (ed.) : Expression of the Erno-tions of Man, International Uni­verSlt!s Press, 1963.

99. Lazarus A. A. : Behaww Therapy and Beyond, lVIc Graw";HUl Book Company New York, 1971.

'

100. La:ijarus A. A.: Learning Theory and the Treatment of Depressdon, Behav. Res. Ther., 6, 83, 1968. .

101. Lazar1:ls A. A. : Obj ective Psychotherapy on The 'I1reatmen,t of Dysphemia Experlments :in Behav�or Therapy (Edited by Eysenclt H. J.), Pergamon I..ondoo' 401-406, 1964.

. , ,

102. Lazarus A. A., Abramovitz A. : The Use of "Emotive Imagery" in the Ttreatment of Children's Phobias, J. Ment. SCi, 108, 131, 1962.

103. Levy R., Meyer V. : RituaiJ. Brervention ,]:n Obsess�onal Patients p,roceeding of the Royal Society of Med�cine, 64, 11 15, 1971.

'

104. lJiberman R. : Behavioral Approaches to Family and Couple Therapy, Am. J. Orthopsychiatry, 40, 106, 1970.

.

105. Libe�mar.!c"R., Raskin E. : Depression : BehavLoral Formulation, Archives of Gen�tal Psychiatry, 515, 1971.

106. Lindsley O. R. : Charactel1i.stLcs of the Behawor ef Cronic Psychoties as Revealed by Free-Operant Conditioning Methods, Dis. Nerv. Syst., Mono.graph Supple­ment, 21, 66, 1960.

107. Lindsley O. R., Slcinner B. F. : A Method for ·the Experimental Analysis of the Behavior of P,sychotic Patients, Amer. Psychol., 9, 419, 1954.

108. Liversedge L. A., Sylvester J. D . : CondittOIlling Techniques in the Treatment of Wrfte·r's Cramp, Lancet, 1, 1 147, 1955.

109. Lokar J. : Lečenje seksualnih \9Iffietnj,i, AVIaiske sveske, l, 155, 1978. 1 1 0. MacCulloch . M. J., Feldn:an M. P., Pli11Shoff J. M . : The Arppliclation of Antici­

pat'Ory AVOJ.dance Learmng to the Treatment of Hiomosexua1ity. 2 : Aveidance Response Latencies and Pulse RaJte Changes, Behav. Res. Therapy, 3, 21, 1965. 1 1 1 . MacC�lloch M. J., WilHams C., Birtles C. J. : The Successful Applicatd'Oll of

Avers.JOn Therapy to 'an Adolescent ExhibULonđ;st, J. Beha'v. Therapy and Exp. Psychi:atry, 2, 61, 1971.

1 12. Maier N. : Frustr:at1on, MCGraw-Riill, 1949.

113. Meder N. : Frustration Theory, Psychol. Rev., 63, 370, 1956. 1),4. Malm,o R. B., Shagass C. : PhY'sioiJ.o;!9ic Study of Symptom Mechanisms in

Psychiatric PatientS under Stress, Psychosom. Med., ll, 25, 1949. 1 15. Malmo R. B., ShagMs C., Davis J. F. : Symptom Specif.ity and Bodily Reactions dul1i.ng Psychiatl1i.c Interview, Psychosom. Med., 12, 362, 1950. 116. Mail'ks J. M:, Rac�m�n S. 9-elder M. �. : Methods for hssessment of Ave,rsion

Treatment ln Fetlshrsm With Masoclusm, Behav. Res and Therapy 3 253 1965.

' , . ,

1 17. M�nri:o� J., citat jz Sl�ane R. F., Sarples R. F., Cdstel H. Anan, Yorkston J. NelI, HlppIe W. Catherme Psychothel'apy Versus Behavioral Therapy Harvard University Press , 1975.

'

118. Massel1'man J. H. : Beha'V,ior and Neurosis, Hafner, 1964. 119. Max L. W. : Breaking- up a Homose�ual Ji1ixa!hlon by the Cendiltiooed Reaction

Techndque: A Case Study, Psychol. Bull., 32, 734, 1935. 120. McGuire R. J., Carlisie J. M., Young B. G. : Sexua.I Deviatious as Condđ:tioned

Behaviour : 'a Hypothesis, Beharv. Res. Ther., 2, 185, 1965. 121. �ehrabian A. : Rel1l;t1o:r:rship of Attitude to Seated Rosture Ol1i.�tation and

DlJstance, J. PersonalLty Soc. 'Psychol., 10, 26, 1,968. 122. Mehra�ian A., Ferris S. R. : Inference of Attitudes from Non-verbal Communi­

cation ln Two Channels, J. Oousultin'g Ps·ycho1., 31, 248, 1967. 123. Meichenballlmm D. : OOg'llitilve-Behav:ior ModJ:fica1Jion, Plenum Press, 1977.

1 08

124. Mellin G. L., Gote:s,tam K. G. : A Cont�gency !o';Iena.gement Program on a Drug­-Ji1ree ,unit f,or I'l1itmvenous Amphetamlne Addrcts, J. Behav. Thel1apy and . Exp. PsychIatry, 4, 331, 1973.

125. Metcalfe M. : DemonstratLon of PSY1ohosomatk Relalli<O!IIShips, Br1t. J. Med. Psychol, 29, 63, 1956.

126. Metzner R. : Some Exper!JInental Analo,gues of Obsess:ion, Behav. Res. Ther. 1 , 231, 1963.

1�7. Meyer V., Mail' J. M. M. : A New Technique to ContI101 Stammering : A Preli­minary Report, Behav. Res. a:nd The'rapy, 1, 251, 1963.

128. Meyer V. : Modifkation of EX!pecta,tions !in Case Wlith Obsesslonal Rituals, Behav. Res. Ther., 4, 273, 1966.

129. Meyer V., Chesser E. S. : Beihaviour Therapy ln Cliinical Psychirutry, Ed. B. M. Foss, Penguin Booms, 1971 .

130. Meyer V., Liddel A. : BehaviJcrur TheDapy, Ed. by D. Ba,niste1!', John WHey and Sons, London, 1975.

131. M1ller N. E., Dollard L C . : Social Learll'il!l.g and Imitation, Y,ale University Press, 1941.

132. Miller N. E. : studies of Feal' as an AcqUIITed D.rjve, J. Exp. Psycho.}" V:oiI. 38,

89, 1948.

133. Mills G. K., Solyom L. : Brofeedbaok Qf EEG ALpha iill ,the 'rreatment of Obses­sive RuminatIions : An Exploration, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 5

37, 1974.

134. Moss G. R., Boren J. J. : A Case Il1UJstrat:Lon of 'IStPontane,olus" Thempy Preemp­ting Planned Therapy, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 3, 143, 1972.

135. Moss G. R., Rada R. T., Appel J. B . : Positive Control as an Alternative to Aver­s1'on Ther,apy, J. Behav. Ther.apy and Ex:p. P.syohiatry, 1, 291, 1970.

136. Mowrer O. H. : On the Dual Nature of Learning - a Relinterpretat.li.lOn of "Con­ditioning" and "Problem Solvi.:ng", Hervard educ., Rev., Vol. 17, 102, 194'7.

137. Mowrer O. H. : Learning Theory land PersoooHty Dynamics, Roland, New YO!l"k, 1950.

138. Mowrer O. H., Mowrer W. M. : Enuresis : A Method for its Study and Treat­

ment, Amer. J .. OnVopsychiat., 8, 436, 1938.

139. NLcassio F. J., Liberman R. P., Patte:l'son R. L., Ramkez E., Sandei"s N. : The Trea,tment of Ties by Negative Practice, J. Behav. Thel;r.apy ,and Exp. Psychtatry, 3, 281, 1972.

140. O'Bden J. S., Raynes A. E., P.atch V. D. : An Op.erant ReLnforcement System to Impr.ove Ward BehavLor lin In-pa.tient Drug Addids, J. Behav. The<rapy and Exp . . PsychLatry, 2, 239, 1971.

141. Orenstein H., Ol'enstein E., OalT J. E: Asser:1iiveness and Anxiety : A COl'relatio­'nal Study, J. Behav. Thera,py and Exp. Psychiatry, 6, 203, 1975.

142. Patterson R. L. : (1971) citat iz Nicassio J. F. et al. : The Treatment of Tics by Negative Practice, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 3, 281, 1972.

143. Paul G. L., Shannon D. T. : 'Dreatmerut Qf AIIlXJiety Through Systematic Desensi­�ati{)lIl in Therapy Groups, J. A:1:morm. Soc. Psychol., 71, 124, 1,966.

144. Pavlov l. P.: CondiUoned Beflexes, Oxford University Press, 1927.

145. Petrović V. : B!hejv1or,alna Ter,apij a i psihoterapij a, Avalske sveske, 1, 189, 1978.

146. Plumke L. A. : Operan:t Oondi1Jionmg of Increases !tn Blood Pressure, Psycho­phYlSiology, 6, 283, 1969.

147. Premack D. : Toward EmP<irical Behavier Lows : I. Positive Reinforcement,

Psychol. Rev. 66, .219, H}{jf}. 148. Pribram K. H. : Imp1ications for Systematic Studies of Behavior, in Sheer D.

E. (ed.), IDlectl1i.cal St!muJ.a.tiJon Qf !bhe BiI.'ladn, Texas UnIversity Press, 191U.

149. Rachman S. : SpOl!ltaneous RemissiiOn and Latent Le'arnrng, Behav. Res. Therapy,

l, 133, 1963.

1.50. Rachman S.: The Role of Musou1ar ReLaxation :In DesensJti�at!()n Therapy, Behav. Res. ,and Therapy, 6, 159, 1968.

1 09

151. Rachman S., Teasdale I. : Aversion Therapy and Behavdor Disorders, Routledge, London, 1969.

152. Rackensperger W., Fe.inberg A. M. : Treatment of ,a Severe Handw3,shing Com­pulsi!{)n by Systematic Desell1.Zii,tization: A Case ReuJort. J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 3, 123, 1972.

153. Radonjić S. : Učenje autonQmnog nervnog sistema i "biofidb6lk", Psihologija, 3-4, 3, 1975.

154. Radonjić S. : Terapdjrski p!l'inci[lti. i metode bihej'viol!'alne terapije, Av,alske sveske, 1, 37, 1978.

155. Raft A. A. : Learning Theo!l'Y and the Tl!'ea:tment of Tdcs, J. Psychosom. Res., 6, 71, 1962.

156. Raymond M. : Case of Fetishiism Treated by Aversion Therapy, Br. Med. J., 2, 854, 1956.

157. Razan1 J. : Ejacula,tory Incompetence Treated by DeeondirbLoning Anxierty, J. Behav. Therapy and Exp. PsychLatry, 3, 65, 1972.

158. Razr,an G. : Russian PsychologLst P.sychology and American Experimental Psycho­logy P.sycho!. Bull., Vo!. 63, 42, 1965.

159. RLce D. G. : Operant CondJWiJOn:i.ng and Associalted ElecCTOmyogram Response, J. Exp. Psycl}ol., VoJ. 71, 908, 1966.

160. RIittet 'B. :' The Group DesensHizatLon Qf Children's Snake Phobias Using Vica-ricus and Contact Desensiltization Procedul1es, Behav. Re'S. Therapy., 6, 1, 1968.

161. Ross O. A. : Bihejvior terapij a, Psihijatrija d8Jnas, 1-2, 101, 1976. 162. satte!!' A. : Conditioned ReDex 'I1herapy, Fait'rar, Straus, New York, 1949. 163. Schaefer H. H., Mamin L. P. : Beha:Vi!.or Therapy, McGmaw-Hm Book Company,

New Yiork, 197'5. 164. Schlosberg H. : The RelatLo:nsh<ip Between Success and the Laws of Oonditioning,

Psycho!. Rev., Vol. 44, 379, 1957. 165. Schnurer A. T., Rubin R. R., Roy A. : Systematic DesellsLtri.zation of Anorexia

Nervosa Seen as a Weight PhobLa, J. BehaN. Therra[ly and Exp. Psych!Latry, 4, 149, 1973.

166. SCrlignar C. B.: Food as the Redniol1cel!' in ,the Out-paiient Treatment of Ano­rexJi;a Nerv,osa, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 2, 31, 1971.

167. ScrirglIl.ar C. B.: Exposure Tlime as �he Main Hiierrarchy Vad,able, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 5, 1,53, 1974.

168. S6lIDans J. H. : P,remature Ej,aculation : A New �pm,ach, J. Urol., 49, 353, 1956. 169. Senay E. C . : Towa.rds arn Animal Model of Depression : a Study of SepaTation.

Behaviour in Dogs, J. Psych>iat. Res., Vol. 4, 65, 1966. 170. Serber M. : Teaching the NonveJ:lbal Components 'Of Assel'ltlive Traj,nilIlg, J. B ehav ..

Therapy and Exp. Psychiatry, 3, 179, 1972. 1'71. Serber M., Nelson P. : The Ineffeotiveness of Systematic DesensWzation and

Assertive Training .in Hospitaldzed Schizophrenics, J. Behav. TheJ:lapy and Exp. Psychiatry, 2, 107, 1971.

.

172. Shapiro D., Birk L. : Gr.oup Ther.apy dn Expocimental Perspective, Int. J. Group Psychotherapy, 17, 211, 1967.

173. Shaban E. J. : Psychotherapy a's a Problem in Learning Theory, Fsycho1. Bull., 46, 366, 1949.

174. Sdlverstone T. : The U'Se of Drugs in Behavior Therapy, Behav. Therapy, 1, 485, 1970.

175. SimO!llov P. V. : (1967), citat iz Goldstein J. A., Se!!'ber M., Pl<aget G.: Induced Anger as a Reciprocal Inhibitor of Fear, J. Behav. Therapy and Exp. Psychi­atry, 1, 67, 1970.

176. Skinner B. F. : Sc:ience and Human Behavi'Or, MacMillan Go, 1953. 177. Skinner B. F. : The Behavi!{)r of Org'anisms, Ap,pleruon-Century-Cro,fts, 1938. 178. Skinner B. F. : Superstition in the Bigeon, J. Exp. Psych01., Vol. 38, 168, 1948 .. 179. Sloane R. F., Staples R. F., Cristo,l H. A., Yoit'kston J. N., Whi[lule W. C., :

Psychotherapy Versus Behavioiral Thera,py, Harv'ard University Press, 1975.

1 1 0

180. Solomon R. L., Wynne L. C. : Tiraumatic Avoid8Jnce Learntng : Acquisition in Normal Dogs, Psycho!. Monogr., v.ol. 67, NoO. 4., 354, 1953.

181. Solomon R. L., Wynne L. C. : Trauma-tic Av,o,idance Lea,rning: the Principle of Anxiety Conservation and PaTltia1 I:revers,iJbiJ.ity, Psychol. Rev., Vol. 81, 353" 1954.

182. Soly.om L., Miller S. B . : Reciprocal InhibdtiO!ll by AVel!'s.i.on Relief in the Treat­ment of Phobiias, Behav. Res. Therapy., 5, 313, 1967.

183. Stampfl T. G., Levis D. J. : Elssentialis of Implosive Thevapy, J. Almormal Psy­chol., 72, 496, 1967.

184. Suinn R. M.: Fundamentals of Behaviour Pat.holoOgy, John Wiley and Sons. New York, 1970.

185. SuLnn R.. Richardson F. : Anxiety Management T.raining : A Non-specific .Be­hav.ior Thevapy Program for Anxiety Contro�, BehaVlior Therapy, 4, 498, 1971.

186. Taylor J. G. : Personal CommunicatioOn, in Wolpe J. : Psychotherarpy by Reci­pl10cal Inhlbition, Univ. Press, Stanford, 1958.

187. Thomson M. J. C. : The Dds,inhibi'tion of fl Memory During Syst6lIDatic Desensd­tization, J. Behav. Therapy and EXJp. Bsychia,try, 2, 301. 1971.

188. Thompson T., Grabowski J. : Behav.ior Modification of the Mentally Retaroed, Oxford Univers,ity P.ress, New York, 1972.

189. Thorpe J. G., Schmidt E., Brown P. T., Castel1 D.: Avension-Relief Therapy: A New Method for General AppHcatLon, Hehav. Res. and Ther., 2 , 71, 1964.

190. Tolman E. C. : Purposive Behav<ior in Animal and Men, Appleten-Century-Crofts, 1932.

191. Turner L. H., Solomon R. L. : Human Traumatic Avoidance Lea<rning Theory and Experiment on the Operant-Respondent Di8lmnction and FaHure to Learn, Psychol. MoniOgr., No. 76, 559, 1962.

192. Ullman L. P., Krasner L. : A Psychological Appl10ach to Abno.rmal Behavior, Pirentice Hall, New Jersey, 1975.

] 93. Wralton D., Mather M. D.: The �plication of Learning PJ:'Iindiples to the Treatment of Obsessive--Compulsive States in the Acute and Cronic Phases of ILlness, Behav. Res. Ther., 1, 1 63, 1 983.

] 94. Wann W. T. : B ehav:iol'ism and Phenomet1JOlogy - Oontrastilng Bases foa: Modem Psychology, The Unive!!'sity of Chicago Press, Chi.cago-London, 1974.

1 95. Watson J. B., Rayner R. : CoIIld'imoned Emotional Rera.ctiO!lls, J. Exp. Psychol., 3, 1, 1920.

196. Weathers L., Liberman R. P. : The Inamily Conwacting Exercise, J. Behav .. Therapy and Exp. PsycMatry, 6, 208, lĐ75.

197. Wiener H. : Conditioning History rand Ma1adatP'tlLve Human Opel!'ant Beha'V'ioor� Psychological RepOrIts, 659, 1965.

198. Winett R. A., W:ilnkler R. C.: Current Behav<Lor ModificatLon in the C1assroom:. Be Still, be Quiet, be Docile, J. Aipp!. Behav. Ana!., 5, 49,9, 1972.

199. Wolpe J.: Psychotherapy by Recipl10cal ]nhiibLlJion, Stanf{)rd University Press" 1958.

200. Wolpe J. : Psychothel!'apy Based on ,the PralIlciples .of Reciprocal InhibitiolIl, in Burton A. (Ed.) : Case Studies in Counse1ing �md Psychotherapy, Pl!'entice Hall,. New Jersey, 1959.

201. WrQlpe J. : P,aral1els Between Animal ,and Human NeuI1osis, in Zrubin J., Hunt. H. F. (eds.) : Comparativ<e Psychop.athology, Grune ,and StrattO!ll, New York,. 1967.

202. Wo]rpe J. : The Practice of Behaviour Therapy, Perg,amoo Press, New York,. 1969. '

.

203. Wolpe J. : Behav:Lor Ana,lysis of 3 Case of Hypochondrdcal Anxiety : TxanscrLpt of First Interview, J. BehaN. Thel1apy and Exp. Psychiartry, 1, 217, 1970.

204. Wolpe J. : IdentifY'ing .the Antecedents of an Agoraphobic Reaction : A Trans­cvipt, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 1, 299, 1970.

205. Wolpe J. : Identifying the Amdety .A!nteced6lI1!ts of Psychosomati.c Reaction : A Transcript, J. Behav. Therapy and Exp. Psychiatry, 2, 45, 1971.

1 1 1

'206. W.olpe J.: Deal1ng WIilth Resistance ;bo Throught�srtJoppmg : A Transord.pt, J. Behav. Ther,apy ·and Exp. Psychiatry, 2, 121, 1 971.

207. Wo1pe J. : The Practice of Behaviour Therapy, PeJ:Igamon Press, New Yiork, 1 973.

208. Wolpe J., Lazarus A. A. : Behavd.or Therapy Techniques, Perg<amon Press, Oxford, 1966.

.

209. Woody R. H., Schauble P. G. : Desensi1Ji!zation of Fear by Videotapes, J. Clin. Psychol., 25, 102, 19698..

210. Woody R. H., Schauble P. G. : VideO'1JaJped Vdcar]ous Desensd1:i�ation, J. Nerv. Ment.. Dis., 148, 281, 1969b.

2 1 1 . Yamagami T. : The Treatment (Jf an ObsessJ.·on by Thought-Stopping, J. B'ehav . .. Ther,apy and EX[>. Psychiatry, 2, 133, 1 971 .

212 . Yates A. J. : The Application (Jf Leam'i<ng Theory to rohe Treatmel1Jt of Ties, J. AbIlJocm. Psychol., 56, 175, 19'58.

'213. Yates A . : Behavior TheraJpy, Wil1ey, New York, 1970. '214. Young G. C. : The T'reatment of Chiildhood EnoQPl1esi'S by Oondtthmed Gas1moHeal

Reflex Tra1ini.rig, Behaviour Researoh and TheraJpy, 11 , 499, 1973. 215. Yule w.: )3!ihejvioramo lečenje poremećaja lU dece, Ps'ihijatrij,a danas, 1-2,

173,,·t97{)t '· 216. Zdravković J. : IstorijsIQ l'azvoj bihejvior-terapije i. njeno mesto i uLog,a u sa­

vremenom leč€Illju psihJičkih poremećaj a, hva1ske sveske, 1, 7, 1978. 21'1. Zelsset R. M.: Desensttiza1li<lm and Relaxaltion dn the Modlif.icalj;i,on of Psychiatric

Patd€lllt's Interview Behavdo!l', J. Abnm'm. Soc. Psychol., 73, 18, 1968.

INDEKS

A

Abel, 74 Abramovitch, 63 Alexander, F., 97 "Alpha training", 63, 82, 83 Anaklitička depresij a ranog detinjstva, 45 Anand, 83 AMT (Anxi�ty management training), 65 Asocij acije, 7, 1 5

- kod imitacije, 2 2 - slučajne, 3 8 - uslovnih i bezuslovnih draži, 8

"Assertive training", 68, 70 Averzivne tehnike, 6, 73, 85

- situacije, 9 "Avoidance" reakcije, 20, 26, 27, 32, 33,

36, 40, 41 "Avoidance training", 19, 24 Aynon, 12, 79, 80 Azrin, 12, 79, 80

B

Bacharch, 78 Baer, 21 Balson, 70

8 Bihejvioralna terapija

Bandura, A., 10, 21, 22, 63, 101 Barlow, 76 Beck, 48, 68 Benson, 82 Bentler, 64 Berlyne, 28 Berman, 85 Bianco, 79 Blinder, 79 Bihej vioralna (funkcionalna) analiza, 4

12, 52, 53, 55, 56, 90, 100, 102, 105, 108, 175 _

Bihejvioralna definicij a psihičkog pore-mećaja, 52

Bihejvioralna integracij a, 26 Bihejvioralna psihologij a, 6 Bihejvioralna terapija, l, 2, 4, 1 1 , 29, 47,

52, 54, 57 - ciljevi, 52, 57, 58 - evaluacij a, 59 - istorij at, 6 - izbor terapijske tehnike, 6 _ i tradicionalna pSihoterapija, 88, 93,

95 _ dvofaktorska terapija učenja, 29,

93 - geštalt terapija, 93 - grupna i socioterapij a, 93 - h.umanistička psihologij a, 92

1 1 3

Bihejvioralna terapij a, - individualna pSlihologij a A. Adlera,

93 - klasično Froj dovo učenje, 54, 88 - neoanaliza, 9 1 - "raoionaina" psihoterapija, 9 1 - suportativne metode, 91 - Sullivenova psiho,tecrapdj a, 94 - teorij a polja K. Lewina, 92 - terapijska zajednica, 95, - 'transakcionaina analiza, 95 - kritika, 99 - metode, 22, 57, 59, 60, 61, 64, 65, 71 ,

72, 73 , 77 , 82, 85 - osnova, 34, 5 1 - primena, 3, 50 - problemi, 58 - sekundarna dobit, 56 - specifikacija komponenti ponaš,anja,

55 "Bihejvioralni ) ll.odifikator,i", 100 BihejviQ:t;izarli,"l, 2 Biofidbek signali, 62

- tehnika, 81 Birnbauer, 78, 81 Bleulecr, E., 49, 50 Brady, 38, 85 Brenner, 56 Broadhurst, 39 Bryntwick, 66 Budzynski, 82 Burgess, 86

e

Cautela, 76, 85 Chandler, 82 Chapman, 50 Clancy, 74 Clarke, 38, 72 Cooper, 67 Cowden, 66

Denholtz, 68, 85 Dicara, 29, 82 Diskriminacij a stimulusa, 7, 8, 15, 16 Dollard, J., 10, 21, 38, 92 Draž (stimulusa), 24, 28

- auditivna (zvučna), 6, 1 1 - averzivna, 10, 1 7 , 1 8 , 26, 3 5 , 3 7 , 42,

46 - bezuslovna, 7, 14 - diskriminativna (signalizirajuća), 26 - fizičke osobine, 14 - negativne, 9

1 14

Draž, neutralna (u&1ovna), 7, 8, 9, 1 1 , 20, 24, 26 - pozitivna, 9, 26 - simboličko značenje, 14 - specifična, 13 - unutrašnja, 37 - vremenski interval, 20

Dvofaktor.ska teoriJa učenj a, 29, 93

E

Edwards, 70 Eksperimentalna neuroza, 7, 35, 37, 39 Eksperimentalne studije, 8, 11 Eksperimentalni kavez, 1 1 Eksperimentalni uslovi, 12, 16 Ekstroverzija, 39 Ellis, 70 Emitovano (operantno, instrumentalno

ponašanj e), 8, 16, 17, 29 )Dngel, 45, 46 England, 85 "escape" reakcija, 19, 26, 36, 49 "e'scape training", 19, 24

"Expectancy" teorij a, 3 1 Eysenck, H. J., 2, 1 1 , 1 2 , 33, 36, 3 9 , 42

F

Feather, 1 5 Feinberg, 6 7 Feldman, 72, 75 Ferris, 70 Ferster, 12, 46, 49 "flooding" tecrapij a, 32, 71 , 85, 8& Ford, 66 Fowler, 29 Frankl, 83 Frazier, 29 Freeman, 79 Frrom, 93 Funkcionalna (bihejvioralna) analiza,

psihičkih poremećaja, 4, 12, 5,2, 53, 55, 57, 90

Furman, 82 Furst, 67

G

Galambos. 27 Gannon, 83 Gašenje reakcije, 1 1 , 15, 22, 29, 30, 46 Gelder, 74 Generalizacij a

- depresivne reakcije, 47 - creagovanja, 7, 1 5

Generalizacija, semantička, 14, 37 - stimulusa, 7, 8, 14, 15, 16, 36, 37 - tendencija, 21

Gertz, 83 Goldiamond, 79 Goldstein, 57, 66 G6testam, 81 Grabowski, 81 Gray, 85 Green, 82 Greenspoon, 93 Guthrie, 28

H

Hald, lO Harlow, 43 Hebb, 28, 29, 45 Hull, 1, 8, 9, 28, 29, 30

I

"Implosive" terapija,' 72 Inhibicija, 7

- reaktivna, 30, 3 1 - uslovna, '7, 15, 3 1

Inhibitor uslovni, 1 5 Intervenirajuće V'arij able, 28 Introverzija, 39 InstrumentaliJ.O (operantno, emitovano)

ponašanje, 8, 16, 17, 29

"Interpe,rsonalna terapija", 95 Isaacs, 79 Iscrpljivanje i gašenje refleksa, 7, 14

J

Jacobsen, 10, 85 Jones, M. C., 10, 64

K

Kamiy, 82, 83 Kantorović, 10, 73 Karuzo, 93 Katkin, 29 Kaufman, 45, 46 Kažnjavanje, 9, 17, 18, 33 Kimble, 19, 29 KimmeI, 29, 83 Koncept inhibicije, 30 Koncept interferencije, 31 Konfliktne situacije, 38, 39, 43, 44

Kontrauslovljavanje (recipročna inhibi­cija, sistematska desenzitizacija), 10, 1 1 l� 3 1 , 57, 61, 6 � 6� 8 5

Krasner, 80 Krumboltz, 68

iL

Lacey, 42 Lamere, 1 0 Lazarus, A. A., 1 1 , 63, 7 2 , 8 6 Levis, 7 2 , 74 Levy, 73 Liberman, 56, 81, 86 Lindsley, 12, 49 Liversedge, 86

M

Mair, 85 Maier, 40 Malmo, 42 Mann, 68 Marks, 74 Marmor, J., 97 Masserman, 66 Mather, 67 Max, 10, 73 Mc Cul1och, 75 Mc Guire, 44 Meichewbaum, 32 Metcalfe, 42 Metod aproksimacije, 2 1 Metzner, 40 Meyer, 73, 85 Meyer, 94 Miller, E. N., 10, 21, 24, 29', 38, 65, 82, 92 Mills, 82 Moreno, 95: "Modta" terapija, 86 Mowrwr, 10, 29, 83, 92 Murray, 29

N

Nagrada, 8 - direktna, indirektna, 9, 17, 18, 77 - obećana (odložena), 23

Negativna praksa, 72 Nelson, 66 Neuroticizam, 1, 39 Nicassio, 72

o

O'Brien, 81

1 15

p

Patch, 81 Patterson, 72 Patološki strah, 35, 36, 37, 38 Paul, 68 Pavlov, r. P., 1 , 7, 8, 13 18 Piaget, 66

'

Pinshoff, 75 Plumlee, 82 Ponašanj e

- abnormalno (maladaptivno, defici-tarno), 2, 7, 12, 22, 32, 39, 53

- adaptivno, 2, 46 - aktuelno, 13 - dominantno, 20 - konceptualizovano, 13 - nevoljno, 7 - operantno (instrumentalno, emito-

vano), 8, 16, 17, 29 - posledjc.e, 17, 18, 26

- slučajno( i9 - " sujeverno", 20, 40, 41

"Posttraumatska neuroza" 36 Potkrepljivanje, 7, 8, 9 lli 22 23 28 47

- kontinuirano i pa�cij�ln� 9'

31 '

- re�im potkreplj ivanja ("s�h�dule of remforcement") 25

- teorije '

- dvofaktorska teorij a 29 93 - fiziološke, 27

"

- psihološke, 28 Potkreplj.ivač.i, 9, 18, 19, 23, 24, 25, 26

- mohvaclOna svoj stva 24 77 - negativni, 18, 24

"

- opšti, 24 - pozitivni, 18, 19 - primarni, 19, 23, 24 - selektivni, 21 - sekundarni (uslovni) 9, 18, 24 - socijalni, 13, 23 56 '

- teorij e, 27, 28 '

- u vidu žetona (Token economy sy-stem), 12, 79

Premack, 81 Pribram, 27 Pr�nc�p rev�rzibilnostl anks.ioznosti, 32 PrmC1p zadrzavanja anksioznosti 32 Promenijivi interval 31 '

Promenljiva srazme�a, 31

R

Rachman, 5, 11, 74, 76, 85 Rackensperger, 67 Rafi, 72 Raskin, 56 Rayner, R., 8, 9, 36 Raynes, 81 Razran, 14, 28 Razuslovlj avanje, 30

1 1 6

Reakcij a, 24, 28 - autonomna, 29 - "avoidance", 20, 26, 27, 32, 33 - "escape", 19, 26. 36, 49 - konsumatorna, 26 -- latentna, 28 - operantna, 26

Recipročna inhibicij a, v. kontrauslovlj a­vanje

Redd, 78 Refleks

- bezuslovni, 14, 16 - iscrplj enje i gašenje, 7, 14 - spontano oporavlj anje uslovnog ref-

leksa, 15 - učvršćivanj e i sticanje, 7 14 - uslov ni, 7, 8, 13, 14

'

Refleksološka škola, 2 Richardson, 65 Rice, 29 Ritter, 65 Rogers, 59, 94 Rosenblum, 45, 46

s

Sa1ter, 64 Samoinstrukcija, 32 Samopotkrepljivanj e, 48 Schauble, 68 "Schedule of reinforcement" (režim pot-

kreplj ivanj a), 25 Scrignar, 79 Sculosperg, 29 Shagass, 42 Shannon, 68 Shapiro, 11, 12 Sheatz, 27 Sherman, 21 Shoben, E. J., 10 Sečenov, 6 Semans, 65 Sekundarna dobit, 41 Senay, 45 Serber, 66, 67, 70 Signal, 19, 26, 27 Silverstone, 66 Simonov, 63 Sistematska desenzitizacija v. kontra-

uslovljavanj e '

Skinner, 1, 8, 9, 17, 19, 24, 25 26 46 49 55

. , , , , - kutija, 19

Slawson, 95 Solomon, 20, 32, 33 Solyom, 65, 66, 82 Spitz, 45 Spontano oporavljanje 7 14 S-R teorije učenja,

'28

, ,

S-S teorij e učenja, 28 Stampfl, 72 Stanj e depravacije, 17

Sternbach, 83 Stimulusi, v. draž Stunkard, 79 Suinn. 68 SUD (Subjective unit of distress), 51 Sullivan, 59, 94

T

Taylor, 83 Thomas, 79 Thompson, 81 Thorndike, 1, 8, 9, 16, 28, 51 Teasdale, 76 "Time out", 75 Tolman, E. C., 9, 28, 31 "Token economy system", 79 Turner, 20

u

Učenje, 1, 2, 13, 23 - osnovni principi, 13, 22 - pokušaj-greška, 21 - po modelu (imitacija), 10, 21, 37, 43

71 - putem oblikovanj a, 21 - seksualnog p onašanj a, 43, 44 - teorije,

- S-R teorije, 28 - S-S teorije, 28

i : - alkoholizam i narkomanija, 42 - anaklitička depresija ranog

detinjstva 45 - depresija u vidu povlačenja, 46 - ekvivalenti depresije, 48 - fobij a, 35 - histerični simptomi, 41 - izbor maladaptivnih obrazaca

ponašanja i simptoma, 39', 40 - negativni self koncept, 48 _ opsesivno-prisilna neuroza, 40 - paradoksalna depresij a, 47

Učenje, pomerećaji seksualnog života, 43 - psihopatska ličnost, 42 - psihosomatske bolesti 41 - shizofrenij a, 48, 49

'

Učvršćivanje i sticanje uslovnog refleksa 7, 14

'

Uslovljavanje, 7, 9, 13 - "avoidance" trening, 19, 24 - "escape" trening, 19, 24 - klasično (respondentno), 7, 8, 9, 10,

13, 16, 19, 21, 23, 60 - zakonitosti, 14 - značaj, 16 operantno (instrumentalno), 8, 10, l� l� l� l� 19, 21, 60 - osnovni principi, 13, 22

- putem nagrađivanj a, 19 - višeg reda, 7, 15, 16, 36, 37

w

Walton, 67 Watson, J. B., 1, 8, 9, 36 Weathers, 81 Weiner, 47 Werry, 72 Win kler, 102 Winnet, 102 Wolpe, J., 7, 10, 11, 65, 66, 84, 85 Woody, 68 Wynne, 20, 32, 33

y

Yamagani, 84, 85 Yates, 72, 83 Young, 83

z

"Zakon efekta", 9, 28 Zeisset, 66

1 17