Pravlila o rasporedu akcenata u srpskom sa primerima

By Dragana Amarilis | March 6, 2012 1 Comment

"akcenat i pravila akcentovanja"

Akcenat spada verovatno u, blago rečeno, najmanje omiljene lekcije, kada je srpski jezik u pitanju. Ja sam lično na fakultetu imala profesora sa katedre za srpski jezik, koji je doktorirao na akcentima i o čemu god da se pričalo i predavalo, on je to nekako povezivao sa akcentima i koristio priliku da prozove nekoga i da mu akcentuje dređene rečima i oderdi vrstu akcenta. Rezultat je bio da smo svi, generacijski, zamrzeli akcenat. Više smo se bavili akcentima u stranom jeziku, nego u sopstvenom. Šalu na stranu, akcenat muči mnoge od vas, znam pouzdano od onih sa kojima sam u kontaktu.

Da smislim nešto originalno, da vam pomognem, teško. Da pokušamo nešto zajedno.

Malo istorije.

Poreklo reči akcenat

Reč akcenat potiče od latinske reči accentus, što bi značilo bukvalno pesma, zapevanje dodato govoru. Tamo gde je potrebno da akcentujemo, tu na neki način malo i zapevamo a da nismo toga svesni.

Šta god da knjige pišu i stručnjaci kažu, određivanje akcenta u srpskom jeziku najviše zavisi od osećaja za sluh, odnosno ritam a to spada u urođene talente. Ipak, malo vežbe ne može da škodi.

Već sam vam nacrtala tabelu sa pravilima akcentovanja.

Ta pravila se moraju zapamtiti :-).

Da krenemo sa primerima, tj, sa reči na delo:

1. Jednosložne reči mogu imati samo silazne akcente

Da bi to zapamtili i lakše primenili,predlažem da zapamtite nekoliko primera.

Kratkosilazni akcenti – jednosložna reč

san, član

Dugosilazni akcenti - jednosložna reč

dan, svet

Ovaj deo nije komplikovan. Ako smo utvrdili da je reč jednosložna (alo, ima samo jedan slog, jedan vokal, koji je nosioc sloga) izgovorimo je i uporedimo sa gornjim primerima da bi odredili dužinu – znamo da je silazni akcenat u pitanju i to je to.

2. Višesložne reči

Ovde već imamo žurku. Kao što naslov kaže, radi se o rečima, koje imaju 2, 3, 4, 5, …. slogova :-).

Prvi korak je da pravilno podelimo reč na slogove.

"akcentovanje i podela reči na slogove"

Kada smo to uradili uspešno :-) izvodimo prvo pravilo, koje glasi:

2.1. Na poslednjem slogu nikada ne može stajati akcenat

Ostaju nam u igri samo prvi i unutrašnji slog.

2.2 Prvi slog = višesložne reči na prvom slogu mogu imati sva četri akcenta

Bez panike, opet pamtimo po jedan primer:

Idemo na duge akcente:

- more, delimo na slogove mo-re, akcenat je na prvom slogu = dugosilazni

– reka, re - ka dugouzlazni

Kratki akcenti na prvom slogu:

- pošta, po-šta - kratkosilazni

– voda, vo-da, kratkouzlazni

2.3. Višesložne reči na unutrašnjem slogu mogu imati samo uzlazne akcente

– zadatak, za – da – tak, dugouzlazni

– gramatika, gra – ma – ti -ka kratkouzlazni

To bi bilo to. Predlažem da napravite sebi jednu malu tabelicu sa primerima, ovim ili nekim drugim, koje imate u vašim knigama i dok to uradite, već ste gotovo sve zapamtili.

- Akcenat je naglašen slog u reči: devojka, ruka, majka itd. Nosilac sloga je vokal (samoglasnik), ponekad i tzv. SLOGOTVORNO "R", kao u rečima kRv, pRst, kRst, bRstiti, tRčati itd. Ovo je lako uočiti jer samo je ono slogotvorno R koje se nalazi između suglasnika. U srpskom jeziku ima četiri akcenta: kratkosilazni, dugosilazni, kratkouzlazni i dugouzlazni. Grafički znaci za obeležavanje akcenata su sledeći:

kratkosilazni: \\

dugosilazni: ^

kratkouzlazni: \

dugouzlazni: /

.Odmah da kažem - pravilno akcentovanje reči je težak posao i ne može se lako naučiti. Osim teorijskog znanja, neophodan je i sluh kao u muzici. Međutim, ne treba klonuti duhom. Postoje neka pravila koja se mogu naučiti. Prvo pravilo je da sve jednosložne reči u srpskom jeziku imaju samo silazni akcenat, drugo - silazni akcenat može biti samo na prvom slogu, treće - na poslednjem slogu nema akcenta i četvrto (koje nam vrlo malo pomaže) - uzlazni akcenat može biti na bilo kom slogu osim poslednjeg. Hajde sad da vidimo šta se može lako naučiti. Pravilo da jednosložne reči imaju samo silazani akcenat mnogo vredi. Evo, da vidimo u sledećim primerima jednosložnih reči: luk (povrće) i luk (arkada, ili deo indijanskog oružja), grad (naselje) i grad (tuča, vremenska nepogoda). Pošto su ovo jednosložne reči na akcentovanom slogu može biti samo silazni akcenat (kratak ili dug). Uzmimo sad prvu reč: LUK (povrće). Nije teško pogoditi da je ovde kratak naglasak, znači: Lu``K. Druga reč istog oblika LUK (arkada) - ima dug akcenat, znači: Lûk. Slično je i sa imenicom GRAD (naselje) gde je očito dugosilazni akcenat, znači: grâd, dok druga imenica istog oblika grad ima kratkosilazni akcenat, znači: gra``d. Kao što vidite sa jednosložnim rečima nema problema, lako je osetiti da li je naglašen slog dug ili kratak. Mnogo je teže sa višesložnim rečima. U tim slučajevima možemo se osloniti na drugo pravilo: da silazni akcenat može biti samo na prvom slogu, pa ako osetimo da je glasovni "udar" pomeren, recimo na drugi, treći, ili četvrti slog, radi se o uzlaznim akcentima.

Primer za jednosložne reči

Marko je otišao na skup zadrugara i naglasio da je ove godine bio skup prevoz repe. Imenica skup u ovoj rečenici ima kratkosilazni akcenat, a pridev skup dugosilazni akcenat. Lako, zar ne?

Kako razlikovati akcente?

Kod kratkouzlaznog akcenta glas se kratko penje, a onda spušta (dèca) de\ca. Dugouzlazni se lako uočava jer se glas dugo uzdiže kao da pevate taj samoglasnik, na primer u reči: jeeeeči, a grafički se obeležava ovako: jéči. Slično je i sa dugosilaznim akcentom jer se glas u početku penje, a onda polako spušta kao da imitira svod (luk), baš kao što je njegov grafički znak ^ Evo, pogledajte ruUuke rûke. Kratkosilazni akcenat se odlikuje kratkim penjanjem glasa i naglim padom, tako da odjekne naredni slog: no oge (no\\ge).Naveo bih još primera, ali mi to ne dozvoljavaju tehničke mogućnosti pošto engleski jezik nema grafičke znake za naš jezik. Nema, zapravo znaka za kratkosilazni akcenat. Na kraju treba znati da je za učenike najvažnije da "osete" na kom slogu u reči je glasovni "udar". Inače, meni nije jasno zašto su deca u osnovnoj, pa ako hoćete i u srednjoj školi izložena ovom mučenju da nauče akcenat kad je javna tajna da ga niko pouzdano za svaku reč ne zna. Na glavnoj televiziji (RTS-u) greše do mile volje, a bar bi oni trebalo da vode računa. Tako oni Zvornik, grad na obali Drine, izgovaraju Zvôrnik (dugosilazni), a trebalo bi Zvòrnik (kratkouzlazni). Još veću štetu donela je serija "Selo gori, a baba se češlja", pa deca i odrasli iskvariše književni akcenat. Još trba znati da enklitike i proklitike u našem jeziku nemaju svoj akcenat već ga dobijaju od reči ispred sebe ili od reči iza sebe. Zapravo, enklitike (kraći oblici pomoćnih glagola, ličnih zamenica i rečca SE i LI) preuzimaju akcenat od reči ispred sebe, pa je nedopustivo da njima počne rečenica: Je sijalo sunce danas?!? Takođe, enklitike nije ispravno pisati iza zareza ili nekog drugog znaka interpunkcije. Na primer ispravno je: "Milica, moja tetka, rođena je u Beogradu." Pogrešno je: "Milica, moja tetka, je rođena u Beogradu." Proklitike (predlozi, veznic