Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak

Praktičan Rad

Tema: Wireless Internet (2,4 i 5 GHz)

Student: Profesor: Bulatović Vladimir 439/08 Branko Marković

Čačak, Jun 2010

1. Uvod

„Bežični internet“ je tip širokopojasne internet konekcije velike brzine gde se veza sa internet provajderom uspostavlja putem dvosmerne radio veze umesto preko kablova. Postoji nekoliko različitih vrsta bežičnog interenta koji su dostupni za kućnim i poslovim korisnicima a pre svega se razlikuju po tehnologiji koja se koristi a potom po frekvenciji radio veze.

U mestima kod kojih nema pristupa internetu putem ADSL-a, kablovskog ili optičkog priključka, bežični internet je često jedina opcija. Iako nekad nudi manje brzine download-a (dolazne brzine), internet paketi na bežičnom internetu najčešće imaju veću brzinu upload-a od drugih vrsta priključaka. Ovo je najčešće slučaj kod internet paketa za poslovne korisnike zbog čega je često za njih bežični internet i najbolja opcija jer omogućava velike brzine uploada što je bitno pri slanju email-a, slanju fajlova putem FTP-a ili ako firma poseduje sopstveni web server. Isto tako, veća brzina upload-a može biti bitna i pri igranju igrica.

Kada je bežični internet u Srbiji u pitanju, najveće brzine internet paketa u standardnoj ponudi provajdera su 10mbit/sec.

Da bi ste se povezali na bežični interenet potrebno je da posedujete odgovarajuću opremu, i najčešće, optičku vidljivost ka predajniku internet provajdera.

2. Uopšteno o WLAN tehnologijama

Wireless Local Area Network (WLAN) tehnologija bežičnog prenosa podaka definisana je sa IEEE 802.11 familijom protokola. Trenutno postoje nekoliko varijanti u upotrebi, a takone i nekoliko nadogradnji protokola koji su još u fazi razvoja. Protokoli u najširoj upotrebi su 802.11, 802.11a, 802.11b i 802.11g. Najnoviji WLAN protokol je definisan 802.11i stadardom, a cilj mu je da implementira sigurniji prenos podataka, jer se do sada pokazalo da postojeći stadardi imaju veoma velike probleme sa sigurnošću, menutim 802.11i još uvek nije ušao u širu upotrebu zato što je standard još uvek relativno nov, pa je hardver koji je podržava redak na tržištu.

WLAN standard Maksimalna brzina

802.11 2 Mbit/s

802.11a (5 GHz)

54 Mbit/s

802.11b 11 Mbit/s

802.11g 54 Mbit/s

802.11n 540 Mbit/s

Tabela 1. WLAN maksimalne brzine

3. Način rada

Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scientific & Medical) opsegu frekvencija koji je svuda u svetu prihvaćen kao opseg za čije korišćenje nije potrebna licenca - takozvani FTA (Free to air) spektar. ISM čine tri opsega frekvencija:

902 - 928 MHz,

2400 - 2483,5 MHz i 5728 - 5750 MHz.

Od njih se, u ovom trenutku, najčešće koristi opseg oko 2.4 - 2,48 GHz.

WLAN-ovi koriste „Spread Spectrum“ modulaciju koja signal rasprostire po širokom opsegu frekvencija. Naime, one omogućuju da više korisnika istovremeno deli isti frekventni opseg bez meĎusobne interferencije, i pružaju mnogo veću otpornost na smetnje i prisluškivanje od modulacija 'uskog' spektra.

Pokazalo se da je mnogo bolje slati signal male snage preko šireg frekventnog opsega, nego da se signal velike snage šalje preko malog frekventnog opsega. Ukoliko na nekoj frekvenciji iz opsega postoji snažna smetnja, verovatnost da će se poslata informacija tačno primiti je neuporedivo veća zato što će najveći deo signala biti prenesen, van osega gde je smetnja. Ova tehnologija je razvijena još pre oko 50 godina i to za vojne primene sa ciljem da bude maksimalno otporna na ometanja, interferenciju i prisluškivanje.

4. Razlike u odnosu na klasičnu mrežu

Zbog drugačije prirode fizičkog medija i na nivou veze, postoje razlike u odnosu na kablirane mreže. CSMA/CD metoda koja se koristi u žičanim Eternet mrežama je ovde nepraktična jer je otkrivanje kolizija kod radio signala mnogo teže jer stanica koja emituje signal, zbog simpleksa (jednosmernosti) radio komunikacije, ne može saznati da li je došlo do kolizije. Stoga se metoda pristupa izmenila, pod nazivom „Distributed Coordination Function“ (DCF). Ona koristi „Carrier Sense Multiple Access/Collision Avoidance“ (CSMA/CA), a ne „Collision Detection“ (CD) metodu. Radi se o tome da stanica osluškuje da li je medij slobodan za emitovanje i ako jeste, počinje sa emitovanjem signala, ali posle nekog slučajnog vremenskog intervala. Takva metoda smanjuje verovatnost kolizija jer sprečava da više stanica počne u isto vrime sa emitovanjem u trenutku kada su otkrile da je medij slobodan. Da bi se dobila još efikasnija komunikacija koriste se CTS i RTS signali. Na početku komunikacije pošiljalac šalje RTS signal kojim za neki vremenski period rezerviše medij i obaveštava primaoca da ima paket za njega, naravno, ukoliko je primalac u okviru dometa. Ako se radi o infrastrukturalnoj mreži, neke stanice neće “čuti” RTS signal. MeĎutim, pristupna tačka u bežičnoj mreži tada šalje CTS signal koji sada sigurno dolazi do primaoca kao i do svih drugih terminala čime ih se obaveštava da je medij rezervisan i da emitovanje uskoro počinje.

5. Sigurnost

Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljanih kada su u pitanju bežične mreže. Brojni analitičari i eksperti za pitanja računarske sigurnosti smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih žičanih mreža. Za to postoje jaki argumenti, jer i žičane mreže na neki način imaju i svoj bežični dio, tj. da emitiraju zračenja čiji intenzitet i nije baš mali, naručito kod današnjih UTP mreža. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeĎu LAN i WLAN mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Spomenimo ponovo da sama „Spread Spectrum“ tehnologija, garantuje visok stepen sigurnosti. Pored nje mnogi bežični ureĎaji imaju ugraĎene opcije za kriptovanje. IEEE 802.11, standardno predviĎa sigurnosnu tehniku poznatu kao „Wired Equivalent Privacy“ (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i RC4 algoritma za enkripciju. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu ni pristupati WLAN-u. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-ova što je rezultiralo pojavom dosta nezavisnih proizvoĎača specijalizovanih za WLAN zaštitni softver. Da bi neko pristupao WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu, korištenom kanalu, sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže sigurnijim.

6. Oprema za povezivanje putem WLAN-a

Pre svega, da bi se moglo oceniti kakva će oprema zadovoljiti potrebe treba proceniti kakav kvalitet signala se može postići. Bežično umrežavanje korsiti opremu koja radi na opsegu 2.4 GHz. Na ovim frekvencijama radio talasi se praktično ponašaju kao i svetlo tako da važi opšte pravilo da je za vezu potrebno da postoji optička vidljivost. Uslovno rečeno, ako sa mesta gde će bitipostavljena antena može da se vidi Access Point (AP) onda je povezivanje moguće.

Naravno postoje odstupanja, nekada optička vidljivost nije dovoljna ako u blizini postoje objekti koji ometaju signal ali isto tako često se uspostavljaju sasvim prihvatljive veze i u situacijama kada optička vidljvost ne postoji. U principu treba nastojati da se antene postave tako da se obezbedi što bolja veza ali se ne treba zadovoljiti procenom, već treba izvršiti merenje signala čime se nedvosmisleno utvrĎuje situacija u procenjuje kakva oprema je dovoljna. Ovo merenje se najčešće vrši tako što se na mesto gde se planira postavljanje antene postavi privremena antena poznatih karakteristika i uz

pomoća prenosivog računara na licu mesta izvrši merenje signala. Zbog toga i napominjemo da pre nabavkeopreme treba da nas pozovete kako bi smo izvršili to merenje i utvrdili kakav je kvalitet signala moguće ostvariti.

Na kvalitet veze utiču:

- rastojanje: jačina primljenog signala kvadratno opada sa rastojanjem

- prepreke: zgrade, zidovi, drveće, dalekovodi ili neka druga prepreka ometa signal i oslabljuje ga. Posebno treba voditi računa o preprekama privremenog karaktera. Drveće zimi nema lišća pa manje smeta ali na proleće, kada olista može potpuno da prekine signal.

- fresnelova zona: čak i ako postoji optička vidljivost izmeĎu antena, ukoliko je prostor kroz koji prolazi signal suviše uzan, signal otežano prolazi

Uvek se trudimo da preporučimo opremu koja najmanje košta jer je cilj da troškovi povezivanja budu prihvatljivi što većem broju ljudi u gradu.

5.1 Bežični uređaji

Prilikom nabavke uvek imajte u vidu da su svi bežični ureĎaji namenjeni za korišćenje unutar malog prostora. Po fabričkim specifikacijama imaju domet od 50 metara u zatvorenom prostoru, do 100 metara na otvorenom, u idealnim uslovima. Frekventni opseg koji korsitimo je slobodan, što znači da nisu potrebne nikakve dozvole za njegovo korišćenje ali postoji ograničenje u snazi ureĎaja. Praktično, mi ureĎaje koristimo onako kako nisu namenjeni, a veći domet postižemo dobrom procenom situacije i korišćenjem boljih antena.

Slika 5.1.1. PCI WLAN kartica

Najjeftiniji način povezivanja je korišćenje bežičnih PCI LAN kartica. One funkcionišu na sličan način kao i obične kartice za povezivanje kabom samo što rade bežično. na karticu se povezuje antena koja se usmeravaprema AP-u i vrši se umrežavanje. Mana ovakve opreme je to što antena mora biti postavljena u blizini računara. Obično se ova oprema korisiti ako neko već sa prozora ili terase može da ostvari dobar signal. MeĎutim ako antena mora da se postavi dalje od računara, nastaju problemi. Zbog visoke fekvencije radio signala gubici u antenskom kablu su veliki i dolazi do velikog slabljenja. U izuzetnim slučajevima ako je signal koji prima antena veoma jak, može se koristiti i duži kabal od 10 metara ali ovo treba uzeti kao realno ograničenje. Na prenosivim računarima, umesto PCI kartica kosite se PCMCIA kartice. Po pravilu one su dosta skuplje.

Ako je ipak antenu potrebno postaviti dalje od računara sledeće što možete da uradite to je da koristite bežični USB LAN priključak.

Slika 5.1.2 PCMCIA kartica

On se ponaša slično kao i PCI kartica, s tom razlikom da, pošto se radi o USB može se koristiti USB kabal, takoĎe negde do 10 metara dužine što znači da ureĎaj možete da odmaknete na to rastojanje od računara čime dobijate dodatnu ukupnu dužinu do antene. USB ureĎaji, naročito oni minijatuni (stick) pogodni su za korišćenje na prenosivim računarima jer ih je lako priključiti.

Ako vam je 20 metara nedovoljno, a često jeste, onda se koriste Access Point-i. Ovo su ureĎaji koji su potpuno nezavisni od računara i smostalno se povezuju na bežičnu

mrežu, a isto tako se sa računarom povezuju u lokalnu mrežu standardnim UTP kablom. Za UTP kabal organičenje dužine je 100m. To znači da ako je antena na krovu zgrade, računar može da bude 30 spratova niže što je u većini slučajeva više nego dovoljno. Pošto se radi o standardnom umrežavanju na isti AP se može povezati i više računara što je pogodno u slučajevima kada se

Slika 5.1.3 Access Point

oprema postavlja na stambene zgrade ili druge objekte koji imaju više potencijalnih korisnika. Jedan bežični ureĎaj može da posluži da se više korisnika poveže na bežičnu mrežu. Troškovi su tako manji jer ih deli više korisnika.

Kada kupujete bežični urežaj, bez obzira koje vrste obratite pažnju na osetljivost njegovog prijemnika. Što je veća osetljivost to je sigurniji prijem. TakoĎe treba obratiti pažnju i na jačinu predajnika meĎutim ovde ne važi pravilo da treba imati što veću snagu. Pre svega, ograničavaju nas propisi. Na našem tržištu se mogu naći ureĎaji koji prelaze granicu dozvoljene emitovane snage. MeĎutim, nisu propisi toliko bitni. Kaošto smo veĎ rekli, opseg koji korsitimo za bežično umrežavanje je slobodan i može ga bilo ko korisititi (osim komercijalno). Osim bežičnih ureĎaja, na ovom opsegu rade i mnogi drugi ureĎaji, reciom mikrotalasne pećnice, telekomande, bežične kamere za video nadzor, radio stanice, video senderi i mnogi drugi bežični ureĎaji. Zbog toga se uvek moramo truditi da u etar emitujemo što manje smetnji a pravilo je, što je veća izlazna

snaga ureĎaja, to su veće i smetnje. Ako ne morate nemojte nabavljati ureĎaje jače od 30-40 dBm. Umesto snagom, slab prijem nadoknaĎujte boljim antenama.

5.2 Antene

Najvažniji element bežične opreme je antena. Ona je ta koja ima glavnu ulogu u ostvarivanju kvalitetne veze i zbog toga na antenu uvek treba obratiti najveću pažnju. Postoji mnogo konstrukcija antena a sve su zamišljene da postignu isto, najbolji mogući signal. Možete se odlučiti na nabavku fabričke antene što ima svoju cenu, ali i kvaitet ali možete i sami napraviti antenu, jer je njihova konstrukcija uglavnom jednostavna ali šta ćete dobiti uglavnom zavisi od vaše psretnosti. Osnovna karakteristika antene je njeno pojačanje. Antena nije aktivni element i ne pojačava signal stvarno ali se odreženom konstrukcijom može postići da

Slika 5.2.1 BiQuad antena

signal iste jačine u anteni indukuje veću električnu energiju (i obrnuto, isti elektični signal poslat u antenu stvara jače elektromagnetno polje. Druga važna karakeristika antene je njena rezonantna frekvencija. Potrebno je da antena bude podešena za onu frekvenciju na kojoj emitujemo raio signal da bi postigla najbolji rezultat.

Naziv antene Dobit antene

Kantena 7-10 dB

BiQuad 11 dB

Yagi 8-19 dB

3D korner 17.5 dB

Grid 12-24 dB

Omni 2-18 dB

Offset+BiQuad 22-32 dB

Parabolic 27-37 dB

Tabela 2. Pregled karakterističnih antena

Po smeru emitovanja antene možemo podeliti na antene sa kružnim (omni) i usmerenim (direkcione) zračenjem. Kružno zračenje znači da antena emituje signal na sve strane oko sebe. Usmerena antena emituje signal u smeru u kome je okrenemo. Obratno kad se antena koristi za prijem, usmerena prima signal samo sa one strane na koju je okrenuta a antena sa kružnim zračenjem prima signale sa svih strana.

Kakvu antenu ćemo koristiti zavisi od potrebe. Antene sa kružnim zračenjem se po pravilu korsite za čvorove koji su namenjeni a povezivanje klijenata na mrežu.

Slika 5.2.2 Yagi antena

Pošto se ne zna unapred sa koje strane će se nalaziti klijenti a u stvari se mogu nalaziti sa svih strana, kružno zračenje obezbeĎuje da antena primi signal svakog klijenta bez obzira gde se nalazi.

Usmerene antene se koriste za klijente. Klijent obično zna gde se nalazi pristupna tačka i može da okrene svoju antenu i usmeri je prema anteni pristupne tačke čime postiže bolji signal i kvalitetniju vezu. Usmerene antene mogu imati različit ugao zračenja a za klijente je bolje što je taj

ugao manji jer to znači da je sva radio energija emitovana preciznije u jednu tačku. Usmerene antene se koriste i za pristupne tačke, recimo u situaciji kada je poznata uska oblast iz koje mogu da dolaze korisnici

Slika 5.2.3 Kantena

Kao što smo rekli, kupovna antene imaju poznate, fabrički podešene karakteristike i sa njima uvek znate na čemu ste (naravno ako kupujete proverene antene). S druge strane, možete proći mnogo jeftinije ako antenu smai pravite. Ukoliko raymišljate o samogradnji, raymotrite konstrukcije Quad ili Cantenna. one su najjednostavnije i moguće ih je napraviti od priručnog materijala uz pristojan kvalitet. Ove antene, ako ih napravite kako treba imaju pojačanje od oko 10 do 12 dB što je izuzetno. Slika 5.2.4 Parabolicna antena

5.3 Kablovi i konektori

Spajanje ureĎaja sa antenama izvodi se kablovima. Ne može s ekorsititi bilo koji antenski kabal nego samo oni predviĎeni za frekvencije 2.4 GHz ili više. Čak i oni prave poprilične gubitke pa je najvažnje pravilo koristiti najkraći mogući kabal.

Tabela 3. Opis najjzastupljenijih koaksijalnih kablova u WiFi

Za konektore važi isto: trebakorsititi konektore koji su namenjeni za frekvencije 2.4GHz ili veće. Oni imaju prihvatljivo male gubitke. TakoĎe, treba se truditi da se koristi što je manje konektora moguće. Neke antene imaju ugraĎen kabal koji je direktnoj spojen na antenu tako da se konektor nalazi samo sa jedne strane.

Oznaka kabla Izgled kabla Gubici u dB na 100m na

datoj frekvenciji Impendansa

kabla

LMR 195

-61dB/100m@2400MHz 50 ohm

LMR 240

-41dB/100m@2400MHz 50 ohm

LMR 400

-21dB/100m@2400MHz 50 ohm

LMR 600

-14dB/100m@2400MHz 50 ohm

RG-6/U

-36dB/100m@2400MHz 75 ohm

Slika 5.3.1 “N” konektori Slika 5.3.2 “RP-SMA” Konektor

Većina ureĎaja pošto su malih Ďdimenzija na sebi imaju male konektore. Uz njih je potrebno koristiti kratkospojnike (pigtail), kablove koji su kratki a služe kao prelaz sa jedne vrste konektora na drugi. Kratkospojnici su obično dugi svega 20 cm ali ih možete nabaviti i do dužine od 1 m. Ako bežični ureĎaj postavite dovoljno blizu antene onda će i samo krakospojnik biti dovoljan za povezivanje čime se značajno smanjuju gubici.

5.4 Postavljanje

Postavljanje opreme je krajnji i takoĎe važan deo postupka umrežavanja.

Počnimo od antene. Svaka antena ima nosač kojim se postavlja na stub ili zid. Ona mora biti precizno usmerena prema pristupnoj tački i dobro učvršćena da je vetar ne bi vremenom pomerio i tako pokvario signal. Usmeravanje se može obaviti vizuelno ali je mnogo bolje povezatri antenu na bežični ureĎaj koji može da pokaže trenutnu jačinu signala i onda podesiti antenu tako da se dobije najjači signal. Podešavanje treba obaviti prvo tako što se podesi polarizacija antene, njenim okretanjem tako da yračeći element zauzme paralelean položaj sa zračećim elementom antene pristupnog čvora. Ako ne znate polarizaciju unapred smao okrećite antenu pošto je razlika u jačini signala drastična. Nakon toga podesite antenu po vertikali i horizontali tako da dobijete maksimalan signal. Kada ste to završili učvrstite antenu.

Ako ste sami pravili antenu gledajte da je smestite u odgovarajuće kućište koje će je štititi od fizičkih oštećenja (vetra, prašine, insekata...) Najbolje je da korsitite neku plastičnu kutiju. Vodite računa da plastika propušta mikroatalase. To ćete najlakše utvrditi ako komad te plastike stavite u mikrotalasnu pećnicu i uključiti zagrevanje. Ako

se plastika zagreje onda ne odgovara za zaštitu antene.

Ako je bežični ureĎaj postavljen napolju, treba da bude u jakoj kutiji koja će ga štititi od kiše, vlage, vetra i sunca. Idealno je da se cela kutijanalazi pod nekom strehom tako da je i sama fizički zaštićena od atmosferskih uticaja. Najažnija je zaštita od kiše i direktnog sunca. Kišnica može da uĎe u kutiju i nakvasi ureĎaj što je popravilu fatalno a isto tako direktno sunce leti može previše da zagreje vazduh u kutiji te da se ureĎaj pregreje i pokvari se. Kutija treba da sa donje strane ima nekakav otvor, tako da topao vazduh može da izlazi napolje ali i da vlaga kondenzovana u kutiji može da iscuri napolje. Kutija može da bude metalna ili plastična.

Slika 5.4.1 Mikrotik routerboard montiran u plasticnu kutiju

Plastične su osetljive i na grad. U zimskom periodu nije zgoreg da kutija bude dodatno izolovana zbog mraza. Za spoljni ureĎaj je potrebno obezbediti i napajanje. Jedan od načina je da do ureĎaja dovedete napajanje od 220 V posebnim kablom. Vodite računa da ponašim propisima nje dozvoljeno da se prave električne instalacije na krovu, ali opet, ako to sve uradite kako treba, korsiteći propisne kablove i priključnice i sve zaštitite, teško da će ko da zameri.

Problem napajanja se često rešava tako što se kroz UTP kabal pošalje i jednosmerno napajanje. UreĎaj koij se za to korsiti naziva se POE (Power Over Ethernet). Na kratkim rastojanjima moĎete korsititi originalni ispravljač koji se dobija uz sam bežični ureĎaj a umetanje napona uraditi sami, a možete kupiti i fabrički POE namenjen za vaš ureĎaj. Slika 5.4.2 POE uredjaj

7. Provajderi za bežični internet (2,4 Ghz I 5 Ghz) u Srbiji

Trenutno aktivni provajderi koji nude pristup internet putem WiFi tehnologije na 2.4

I 5 Ghz frekvenciji. Pored brojinh provajdera postoji I dosta wireless-comunity mreža koje su nekomercijalne I koje predstavljaju mrežu fizičkih lica. Njihov cilj je da skupe lica koja žele da se priključe u mrežu I samim tim obezbede sebi pristup HUB-ovima I velikom broju multimedijalnih fajlova koja dele sva lica u mreži. Pošto su takva udruženja nekomercijalna tj. Ne na placuju svoje usluge, svako ko je zainteresovan da se priključi u mrežu dužan je da poseduje već pomenutu opremu I tako obezbedi sebi pristup. Takodje postoji mogućnost da onaj ko ne poseduje pristup internetu može to da obezbedi kroz ovakva udruženja. Prednost ovakvih wireless-community mreža je da okuplja veliki broj korisnika koji žele da podele svoj multimedijalni sadržaj I preuzmu drugi sa lokalnog nivoa.

VeratNet je Internet servis provajder sa najbržim razvojem u ovoj oblasti i jedan od najvećih učesnika u IT industriji u regionu.Kroz snažno razvijenu strategiju, Verat Net je dospeo u sam vrh tehnološkog razvoja, predstavljajući inovativnog promotera u oblasti telekomunikacija.Ekspanzija i razvoj rezultat su kako intenzivne koordinacije meĎu sektorima, tako i znanja, entuzijazma i posvećenosti zaposlenih.

Web adresa:

http://www.verat.net

Vrste internet pristupa koje ima u ponudi:

-Dial-Up -ADSL -WI FI

Ostale usluge:

-Hosting -Registracija domena

Neobee.net d.o.o je internet servis provajder, preduzeće koje se bavi pružanjem rešenja za povezivanje na Internet. Osnovna misija Neobee.net-a je približavanje prednosti novih tehnologija u oblasti telekomunikacija i Interneta i njihova puna upotreba u savremenom načinu življenja i poslovanja. U toku svog dosadašnjeg rada razvijen je niz rešenja za povezivanje koji su deo standardne ponude Neobee.net-a. Od povezivanja računara putem telefonske linije, preko zakupljenih vodova, stvaranje sopstvenog mrežnog prstena, pa sve do izgradnje bežicne digitalne pristupne mreže. Pored fizičkog povezivanja, Neobee.net je radio i na stvaranju usluga koje bi preduzećima obezbedilo rešenja koja od njih zahtevaju minimalne investicije, a pružaju visok nivo iskoristenosti Internet servisa i svojom funkcionalnošću povećavaju produktivnost i ubrzavaju komunikaciju.Neobee.net nudi svakom korisniku ispunjenje njegovih potreba za visoko kvalitetnom konekcijom. Bez obzira da li je u pitanju dial-up, ADSL, Hosting, bežični Internet (wi-fi) itd.

Web adresa:

http://www.neobee.rs

Vrste internet pristupa koje ima u ponudi:

-Dial-Up -ADSL -Wireless

Ostale usluge:

-Hosting

YUBC System doo se pojavio na srpskom tržištu kao internet provajder početkom 1998 godine kao pravni naslednik firme koja uspešno posluje već 30 godina.

YUBC System doo, danas raspolaže optičkim linkovima ukupnog kapaciteta 155 Mbps sa mogućnošću brzog i jednostavnog proširenja.

Povezani smo sa KPN Eurorings i Tiscali International u Beču kao nadreĎenim provajderima, te Telekomom Srbija u Beogradu. Prvi smo srpski provajder koji je uspostavio optički link od 34Mbps ka našem PoP-u u Bečkom VIX-u (Vienna Internet eXchange), čime smo olakšali funkcionisanje backbone mreže, povećali pouzdanost i dostupnost. Ostvarili smo peering (razmenu saobraćaja) sa velikim brojem vodećih svetskih i evropskih provajdera (korisnici uvek mogu sami da puste tracert i ping do bilo koje adrese).

Backbone mreža YUBC System doo je realizovana sa Internet backbone routerima firme Juniper iz M serije koji agregiraju 40Gbps i obradjuju do 40Mpps (packets per second). Pristupnu mrežu čine routeri firme CISCO, serija 7200 i 3600, koji važe za najpouzdanije mrežne ureĎaje. Današnja struktura backbone i pristupne mreže omogućava nam visok kvalitet pružanja usluga u ovom trenutku i predstavlja pouzdanu i dobru osnovu za buduća proširenja.

Web adresa:

http://www.yubc.net

Vrste internet pristupa koje ima u ponudi:

-Dial-Up -ADSL -Wireless -VoIP

Ostale usluge:

-Hosting -Web Design -Razvijanje softvera

LITERATURA

http://www.internetprovajder.com/

http://wireless.uzice.net/

http://sr.wikipedia.org/sr-el/WiFi

http://www.rkz.hr/data/osnove_wlan-a.pdf

http://www.wireless.rs/2009/09/sta-je-to-bezicni-internet/

Sadržaj

UVOD ....................................................................................................................... 2

1. Uopšteno o WLAN tehnologijama ......................................................................... 3

2. Način rada .......................................................................................................... 3

3. Razlike u odnosu na klasičnu mrežu ..................................................................... 4

4. Sigurnost ............................................................................................................ 5

5. Oprema za povezivanje putem WLAN-a ................................................................ 5

5.1 Bežični ureĎaji ................................................................................................. 6

5.2 Antene ............................................................................................................ 8

5.3 Kablovi i konektori .......................................................................................... 10

5.4 Postavljanje ................................................................................................... 11

6. Provajderi za bežični internet (2,4 Ghz I 5 Ghz) u Srbiji ....................................... 13

Literatura...............................................................................................................15 Sadržaj..................................................................................................................16