Pojam bilansa: re bilans potie od latinske rei bilanx libra vaga sa dva tasa. Re bilans upuuje na nekoliko zakljuaka: - da se bilansom neto meri i iskazuje rezultat, - da se to to se meri posmatra sa dva aspekta, dva obeleja, - da se ta dva aspekta posmatranja onoga to se meri dovodi u ravnoteu, formira jednakost meu njima. U formalnom smislu bilans se uvek iskazuje u obliku pregleda u kome se iskazuje stanje neke pojave posmatrane sa dva aspekta, obeleja. U raunovodstvu se bilans koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea, posmatrano preko novane jedinice kao opteg merila raunovodstvenog iskazivanja poslovnih dogaaja, stanja i rezultata. Raunovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha. Bilans uspeha je analitiki raun sopstvenog kapitala preduzea u kom se iskazuje njegovo poveanje (prihodi) i njegovo smanjenje (rashodi). Bilans stanja predstavlja pregled sredstava preduzea i izvora sredstava, to znai da na jednoj strani iskazuje imovinu (aktiva), a na drugoj kapital i obaveze (pasiva). Bilans stanja predstavlja pregled sueljenih i u vrednosnom izrazu izravnatih, bilansne imovine aktive i bilansnog kapitala i obaveza pasive. Na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani kapital i obaveze, a to je jedna ista stvar posmatrana sa dva razliita gledita: jednom sa stanovita imovine, a drugi put sa stanovita porekla imovine, tako da mora da postoji ravnotea izmeu imovine i kapitala uveanog za obaveze. Bilans stanja ima dve strane: aktivu, koja iskazuje vrstu imovine, i pasivu, koja iskazuje kapital i obaveze. Moe biti u formi dvostranog i u formi jednostranog pregleda. Sadraj bilansa stanja: AKTIVA A. STALNA IMOVINA I + II + III I. nematerijalna ulaganja II. osnovna sredstva III. dugoroni finans. plasmani B. OBRTNA IMOVINA I + II + III I. zalihe II. kratkorona potraivanja i plasmani III. gotovina C. AKTIVA (A + B) PASIVA A. KAPITAL I + II I. osnovni kapital II. rezervni kapital B. OBAVEZE I + II I. dugorone obaveze II. kratkorone obaveze C. PASIVA (A + B)

Bruto imovina je zbir imovinskih delova iskazanih na strani aktive. Ona je manja od zbira aktive za iznos pozicija aktive koje predstavljaju korekturu pasive i za iznos pozicija pasive koje predstavljaju korekturu aktive. Ako je na strani aktive iskazan gubitak, on nije imovina ve smanjenje (korektura) sopstvenog kapitala iskazanog na strani pasive. ista imovina ili neto imovina (neto aktiva) je razlika izmeu bruto imovine, oiene pomenutim korekturama, i obaveza. Ta razlika je jednaka sopstvenom kapitalu. Bilansna imovina je jednaka bruto imovini preduzea. Imovina preduzea je jednaka bruto imovini uveane za latentne rezerve i umanjene za skrivene gubitke. Pristupi (shvatanja) bilansu: - statiki pristup (imovinski bilans, koji tei iskazivanju imovine preduzea) - dinamiki pristup (raun izravnavanja razlike izmeu tekuih i buduih prihoda pri emu se tei da se budui rashodi precene, a budui prihodi potcene, to ima za posledicu iskazivanje manjeg periodinog finansijskog rezultata. Tako nastaju latentne rezerve). Bilans uspeha ili raun dobitka gubitka je pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlike meu njima ostvarenih u utvrenom obraunskom periodu. Bilans uspeha moe biti prikazan u formi dvostranog i u formi jednostranog pregleda. Sadraj bilansa uspeha zavisi od metoda po kojima je sainjen. Razlikujemo sledee metode: 1. metod prodatih uinaka: Saeti bilans uspeha u vidu jednostranog pregleda: A. UKUPAN PRIHOD (I+II+III) I Poslovni prihodi (prihodi od prodaje proizvoda i usluga) II. Finansijski prihodi (prihodi od kamata na potraivanja) III. Ostali prihodi (nastaju nezavisno od redovnog poslovanja i povremeni su) B. UKUPNI RASHODI (I+II+III) I. Poslovni rashodi (trokovi prodatih proizvoda) II. Finansijski rashodi (kamate na obaveze) III. Ostali rashodi (nastaju nezavisno od redovnog poslovanja i povremeni su) C. DOBITAK (A + B) D. GUBITAK (B A) 2. metod ukupnih trokova trokovi koji su nastali u obraunskom periodu (trokovi perioda). U bilans uspeha se ukljuuje i razlika izmeu krajnjih i poetnih zaliha nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, koja se iskazuje kroz smanjenje ili poveanje zaliha uinaka. Smanjenje ili poveanje

zaliha u bilans uspeha se moe ukljuiti alternativno, ili na rashodnu ili na prihodnu stranu. Smanjenje/poveanje zaliha ukljueni na rashodnoj strani bilansa uspeha RASHODI PRIHODI I POSLOVNI RASHODI (1+2-3) I POSLOVNI PRIHODI 1. Trokovi tekueg perioda 2. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka II FINANSIJSKI RASHODI II FINANSIJSKI PRIHODI III OSTALI RASHODI III OSTALI PRIHODI A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPAN PRIHOD (I+II+III) B. DOBITAK B. GUBITAK Smanjenje/poveanje zaliha ukljueni na prihodnoj strani bilansa uspeha RASHODI PRIHODI I POSLOVNI RASHODI I POSLOVNI PRIHODI (1+2-3) 1. Trokovi tekueg perioda 1. Prihodi od prodaje 2. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka II FINANSIJSKI RASHODI II FINANSIJSKI PRIHODI III OSTALI RASHODI III OSTALI PRIHODI A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPAN PRIHOD (I+II+III) B. DOBITAK B. GUBITAK Nezavisno od metode po kojoj je sainjen bilans uspeha, prihodi se mogu bilansirati po sistemu: 1. fakturisane realizacije; (U prihod se ukljuuje svaka prodaja proizvoda i uinjena usluga uz uslov da je proizvod isporuen odnosno usluga uinjena i fakturisana kupcu. Rashode ine trokovi sadrani u prodatim proizvodima odnosno uinjenim uslugama.) 2. naplaene realizacije; (U prihod se ukljuuju samo naplaeni prihodi od prodatih proizvoda odnosno uinjenih usluga. Rashode ine trokovi sadrani u naplaenim prihodima od prodaje proizvoda i uinjenih usluga)

Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha se odvija u 2 procesa: 1. proces nastanka prihoda i rashoda 2. proces bilansiranja. NACELA BILANSIRANJA predstavljaju principijelna pravila prikazivanja i utvrdjivanja vrednosti bilansnih pozicija. 1. Nacelo stalnosti podrazumeva da preduzecu nije unapred odredjen zivotni vek, naprotiv, preduzece je osnovano s ciljem vecitog opstanka, vecite egzistencije. 2. Nacelo zastite poverilaca polazi od imovinskog shvatanja bilansa, sto pripada statickoj teoriji bilansa. Imovinski bilans otkriva garantnu supstancu preduzeca koja se u bilansu manifestuje u formi sopstvenog kapitala, rezerve, i nerasporedjenog dobitka. 3. Nacelo uzrocnosti je poznato kao nacelo korelacije zahteva da se pri obracunu periodicnog rezultata prihodima dodele svi prihodi i rashodima svi rashodi koji su nstali u obracunskom periodu i iskazuju u bilansu uspeha. 4. Nacelo opreznosti sustina ovog nacela zahteva odmeravanje prihoda na nize i odmeravanje rashoda na vise, ali uz iskljucivanje samovolje potcenjivanja finansijskih rezultata iz spekulativnih razloga. Nacelo opreznosti se ostvaruje preko primene sledecih nacela: 4.1. Nacelo realizacije u osnovi ovog nacela lezi zahtev da se dobitak ne moze iskazati ako trzisno nije verifikovan. 4.2. Nacelo impariteta zahteva iskazivanje gubitka iako oni nisu trzisno verifikovani. 4.3. Nacelo najnize vrednosti u osnovi ovog nacela stoji zahtev da se imovinski delovi bilansa mogu procenjivati uz pomoc nabavne cene ili cene kostanja, ali pod uslovom da nabavna cena i cena kostanja nisu vise od vladajucih trzisnih cena. 4.4. Nacelo dnevne vrednosti odgovara imovinskom shvatanju bilansa, bilansirana imovina odgovara vrednosti koja se moze unovciti. 4.5. Nacelo najvise vrednosti je u skladu sa nacelom opreznosti. Na aktivu se primenjuje nacelo najnize vrednosti, a na pasivu (obaveze i tranzitornu pasivu) se primenjuje nacelo najvise vrednosti. 5. Nacelo finansijske paznje ovom nacelu odgovara stvaranje latentnih rezervi. Komplementarno je sa nacelom opreznosti ali je u suprotnosti sa nacelom istinitosti. 6. Nacelo istinitosti zahteva bilansiranje koje ne dozvoljava pojavu u bilansu ni latentnih rezervi ni skrivenih gubitaka. 7. Nacelo jasnosti zahteva jasnocu bilansa u smislu da su tacno i razumljivo nazvane bilansne pozicije odnosno, da je jasno sta one izrazavaju. 8. Nacelo povezanosti bilansa se ostvaruje preko nacela: 8.1. Nacelo identiteta bilansa pod identitetom bilansa se podrazumeva jednakost bilansa otvaranja jednog obracunskog perioda sa zakljucnim bilansom prethodnog obracunskog perioda.

8.2. Nacelo kontinuiteta bilansa kontinuitet bilansa oznacava vremensku povezanost vise uzastopnih zakljucnih bilansa. Razlikujemo formalni i materijalni kontinuitet zakljucnih bilansa. 8.3. Nacelo podudarnosti bilansa podudarnost bilansa je u osnovi podudarnost finansijskih rezultata (dobitka). PROCENJIVANJE BILANSNIH POZICIJA je zapravo utvrdjivanje njihove vrednosti. Osnov za procenjivanje moze biti: 1. Nabavna cena podrazumeva ono sto je prethodno izdato za nabavku realnih dobara, kupovinu hartija od vrednosti ili kupovinu deviza. Po strukturi nabavna cena sadrzi fakturisanu vrednost i sve direktne izdatke povezane sa konkretnom pojedinacnom nabavkom. Karakteristicna je za utvrdjivanje vrednosti osnovnih sredstava i materijalnih ulaganja. 2. Dnevna cena moze biti: dnevna cena je vladajuca trzisna cena na dan bilansiranja, dnevna cena je vladajuca nabavna cena na dan ponovne nabavke materijala i osnovnih sredstava, dnevna cena je vladajuca trzisna cena na dan prodaje. 3. Likvidaciona cena je trzisna cena imovinskih delova ili citavog preduzeca koje se likvidira. 4. Procenjivanje aktive 4.1. Procenjivanje osnovnih sredstava ako je osnov za procenjivanje osnovnih sredstava nabavna cena, vrednost bilansne pozicije osnovnih sredstava ne zavisi od visine nabavne cene vec od nacina ispisivanja osnovnih sredstava, tacnije, od metoda obracuna amortizacije. 4.2. Procenjivanje zaliha materijala zavisi od smera kretanja nabavnih cena i primene metoda obracuna utrosaka materijala. 4.3. Procenjivanje zaliha trgovacke robe 4.4. Procenjivanje sitnog inventara u upotrebi sitan inventar u upotrebi pri izdavanju u upotrebu obracunava se po nabavnoj ceni, odnosno, ceni kostanja ako se proizvodi u sopstvenoj reziji, s tim da cena kostanja mora da bude niza ili barem jednaka vladajucoj nabavnoj ceni. 4.5. Procenjivanje zaliha gotovih proizvoda zalihe gotovih proizvoda se procenjuju po ceni kostanja uz uslov da je cena kostanja niza ili barem jednaka neto prodajnoj ceni u momentu bilansiranja pri cemu se pod neto prodajnom cenom podrazumeva prodajna cena umanjena za rabat, kasa skonto i troskove prodaje. 4.6. Procenjivanje zaliha sopstvenih poluproizvoda 4.7. Procenjivanje zaliha nezavrsene proizvodnje se vrsi na bazi troskova nezavrsene proizvodnje, a sta troskovi nezavrsene proizvodnje obuhvataju, zavisi od sistema obracuna troskova.

4.8. Procenjivanje dinarskih potrazivanja dinarska potrazivanja se procenjuju u nominalnoj vrednosti, dakle, u vrednosti u kojoj su nastala uzimajuci u obzir izvrsene naplate do momenta bilansiranja. 4.9. Procenjivanje deviznih potrazivanja devizna potrazivanja se procenjuju saglasno nacelu istinitosti po kursu valute na dan bilansiranja. 4.10. Procenjivanje HOV HOV koje glase na domacu valutu procenjuju se po nominalnoj vrednosti, osim u slucaju kada postoji berzanska cena. HOV izrazene u stranoj valuti procenjuju se saglasno nacelu istinitosti po kursu na dan bilansiranja. 4.11. Procenjivanje strane valute u gotovu gotovina u stranoj valuti se procenjuje po kursu strane valute na dan bilansiranja sto je saglasno nacelu istinitosti. 4.12. Procenjivanje tranzitorne aktive u racunovodstvenom smislu, tranzitorne pozicije aktive su: - nematerijalna ulaganja - unapred placeni ili fakturisani troskovi i rashodi - prihodi tekuceg perioda koji nisu mogli da budu fakturisani, a za koje su nastali troskovi u tekucem periodu - odlozeni gubitak iz ranijih godina. 5. Procenjivanje pasive 5.1. Procenjivanje dinarskih obaveza dinarske obaveze prema domacim poveriocima se procenjuju po nominalnoj vrednosti na dan bilansiranja. 5.2. Procenjivanje obaveza u stranoj valuti vrsi se po kursu strane valute u odnosu na dinar na dan bilansiranja, sto odgovara nacelu istinitosti. 5.3. Procenjivanje tranzitorne pasive tranzitornu pasivu cine: - dugorocna rezervisanja - razgraniceni obracunati troskovi - razgraniceni prihodi. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI Latentne rezerve nastaju ili potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive, tacnije obaveza i tranzitorne pasive. Potcenjivanje aktive i precenjivanje obaveza i tranzitorne pasive povecava tekuce rashode. Skriveni gubici, obrnuto od latentnih rezervi, nastaju zbog precenjivanja aktive i potcenjivanja pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Latentne rezerve i skriveni gubici tranzitorno deluju na kratkorocne obracune finansijskih rezultata buducih obracunskih perioda, tako sto latentne rezerve pomeraju iskazivanje stvarnog boljeg finansijskog rezultata na buduce obracunske periode, a skriveni gubici, obrnuto, pomeraju stvarne bolje finansijske rezultate buducih obracunskih perioda na sadasnji obracunski period, ali ni latentne rezerve ni skriveni gubici ne mogu beskonacno ostati nevidljivi. VRSTE BILANSA

1. Razlikovanje bilansa prema vezi sa knjigovodstvenim racunima: 1.1. Bilans stanja 1.2. Bilans uspeha 2. Razlikovanje bilansa prema svrsi iskazivanja: 2.1. Imovinski bilans prikazuje stanje imovine, kapital i obaveze, sto znaci da je to bilans stanja, a takvo bilansiranje ne obuhvata racune uspeha. 2.2. Bilans utvrsivanja uspeha je u stvari bilans uspeha. 2.3. Bilans kretanja je po pravilu neobavezan bilans koji sluzi u analiticke svrhe za sagledavanje promene strukture aktive i pasive u toku obracunskog perioda. 3. Razlikovanje bilansa prema pravnim normama kao osnova bilansiranja: 3.1. Poslovni bilans 3.2. Poreski bilans ima zadatak da iskaze poresku osnovicu kako bi se oporezivanjem obezbedili prihodi za pokrice javnih rashoda. 4. Razlikovanje bilansa prema podrucju informisanja: 4.1. Interni bilans sadrzi mnogo vise podataka, informacija nego eksterni. 4.2. Eksterni bilans namenjeni su eksternoj publici poveriocima i drzavnim institucijama. 5. Razlikovanje bilansa prema podacima na osnovu kojih je sacinjen: 5.1. Inventarni bilans je bilans koji je sacinjen na osnovu inventarnih podataka. 5.2. Knjigovodstveni bilans tacnost ovog bilansa je osetno manja od inventarnog bilansa. 5.3. Planski bilans stanja pokazuje stanje i strukturu imovine, kapitala i obaveza na poslednji dan planskog perioda, a planski bilans uspeha projektuje prihode i rashode i finansijski rezultat kao razliku medju njima koji ce se ostvariti u toku planskog perioda. 6. Razlikovanje bilansa prema duzini bilansnog perioda: 6.1. Pocetni bilans ili bilans otvaranja je u stvari bilans stanja na osnovu koga se otvaraju knjigovodstveni racuni za pracenje promena na racunima stanja i za evidentiranje prihoda i rashoda na racunim uspeha. 6.2. Medjubilans je bilans koji se sacinjava u toku godine pre godisnjeg zakljucnog bilansa. 6.3. Godisnji bilans je bilans koji se sacinjava na kraju poslovne godine. 6.4. Totalni bilans je u stvari zakljucni bilans, bilans preduzeca u sirem smislu. 7. Razlikovanje bilansa prema tehnici sastavljanja: 7.1. Bruto bilans je bilans u kome se pojedine pozicije medjusobno ne kompenziraju, odnosno, iskazuju se bez saldiranja. 7.2. Neto bilans je bilans u kome se pojedine pozicije kompenziraju, odnosno, saldiraju i iskazuju u neto iznosu. 8. Razvrstavanje bilansa prema broju ukljucenih bilansa: 8.1. Individualni bilans je bilans stanja i bilans uspeha svakog pojedinacnog preduzeca. 8.2. Zbirni bilans je zajednicki bilans dva i vise preduzeca koja su medjusobno ekonomski i finansijski povezana.

8.3. Konsolidovani bilans je zajednicki bilans povezanih preduzeca. 9. Razlikovanje bilansa prema odnosu imovine i obaveza: 9.1. Aktivni bilans je onaj bilans stanja u kome je iskazana imovina na strani aktive veca od obaveza iskazanih na strani pasive. 9.2. Pasivni bilans je onaj bilans stanja koji iskazuje manju imovinu na strani aktive od obaveza na strani pasive. 10. Razlikovanje bilansa prema odnosu prihoda i rashoda: 10.1. Uspesni bilans (pozitivan finansijski rezultat) 10.2. Neuspesan bilans (negativan finansijski rezultat) 11. Razlikovanje bilansa prema redovnosti sastavljanja: 11.1. Redovni bilansi su oni koji se sastavljaju u unapred utvrdjenim rokovima. 11.2. Specijalni bilansi su oni bilansi koji se javljaju u izuzetnim prilikama. Najcesce samo jednom u toku zivota preduzeca, a to su: bilans osnivanja, promene pravne forme, fuzije, sanacije, razdvajanja, likvidacioni, bilans poravnanja, stecajni bilans. TEORIJE BILANSA 1. Staticka teorija bilansa njena osnova lezi u odredjivanju cilja bilansa. Prema ovoj teoriji cilj bilansa je kontrola pokrica dugova, odnosno, obaveza prema trecim licima, odnosno, kontrola zastite poverilaca. 2. Dinamicka teorija bilansa razvila se posle staticke teorije. Prema dinamickoj teoriji, ciji je utemeljivac profesor Smalenbah, cilj bilansa je utvrdjivanje finansijskog rezultata. Pri bilansiranju dinamicka teorija polazi od dve kategorije pojmova: 1. rashodi prihodi su kategorije obracuna finansijskog rezultata 2. izdaci primici su kategorije novcanog racuna i obuhvataju sve novcane procese. Dinamicka teorija bilansa narocito insistira na nacelu opreznosti cime se ogranicava nacelo kontinuiteta i nacelo uzrocnosti. 3. Organska teorija bilansa razvila se posle dinamicke teorije. Njen tvorac je nemacki profesor Smit. Osnovna postavka organske teorije je: 1. da postoji neraskidiva organska veza izmedju bilansa stanja i bilansa uspeha 2. da je preduzece deo privrede, tj. preduzece je organski deo privrede. Organska teorija nije prihvatila staticnost bilansa stanja. Organska teorija je nastala 30-tih godina 20-tog veka u vreme velike ekonomske krize, njeni tvorci su nastojali da otkriju uzroke ekonomske krize. BILANSIRANJE U USLOVIMA INFLACIJE U kontekstu opstanka preduzeca mogu se postaviti 2 zahteva: minimalni i maksimalni. Minimalni zahtev znaci odrzavanje ulozenog kapitala koji omogucuje u dugom roku ostvarenje nepromenjenog realnog obima proizvodnje i prodaje roba i usluga bez dodatnog zaduzenja.

Maksimalni zahtev znaci, ne samo odrzavanje ulozenog kapitala koji omogucuje u dugom roku ostvarenje nesmanjenog realnog obima proizvodnje i prodaje roba i usluga bez dodatnog zaduzenja, vec i uvecanje kapitala, a time i ostvarenje realnog povecanja obima proizvodnje i prodaje roba i usluga. Maksimalni zahtev se ostvaruje kod preduzeca koje, dugorocno vezana finansijska sredstva, finansira iz sopstvenog kapitala, ako se ostvaruje pozitivan finansijski rezultat, sto znaci da su prihodi veci od rashoda i uz to ako se iz raspodele pozitivnog finansijskog rezultata ostvaruje povecanje sopstvenog kapitala. POJAM ANALIZE BILANSA Analiza je naucni metod objasnjenja stanja odnosno pojave, predmet analize moze da bude slozen, analiza moze da bude staticka i dinamicka, sluzi se deduktivnim i induktivnim metodom, analiza se zavrsava sintezom u kojoj se koristi induktivni metod pri cemu se najpre definise zeljeno stanje ili pojava a potom se uzimaju elementi koji ce dovesti do zeljene pojave, odnosno, uzimaju se pojave koje ce dovesti do zeljenog stanja. SVRHA ANALIZE BILANSA Svrhom analize bilansa se odredjuje u sustini namena analize, odnosno, odredjuje se za sta ce analiza biti koriscena. Namena analize moze da bude odredjena ex ante ili ex post. Odredjivanje namene ex post nosi u sebi rizik da analiza potpuno ne odgovara toj nameni. Svrha, cilj i zadatak analize nisu jedno te isto. Svrha ili namena analize bilansa moze da bude veoma raznovrsna. Sve namene analize mozemo grupisati u dve grupe: 1. analiza bilansa u poslovne svrhe 2. analiza bilansa u naucne svrhe. 1. ANALIZA BILANSA U POSLOVNE SVRHE predstavlja podlogu za donosenje poslovnih odluka. U procesu donosenja odluka Peter Druker razlikuje 5 faza: - definisanje problema - analiza problema - sastavljanje alternativnih resenja - izbor najboljeg resenja - pretvaranje odluke u efikasnu akciju. Poslovne odluke se mogu podeliti: - sa stanovista ko ih donosi na: upravljacke i rukovodece - sa stanovista akcije na: odluke koje izazivaju nove akcije i odluke koje ne izazivaju nove akcije - sa stanovista vremena u kome ce se odluke realizovati na: trenutne, kratkorocne, srednjorocne i dugorocne

-

sa stanovista namene, odnosno, svrhe na odluke sa podrucja: kapaciteta, kadrova, snabdevanja, proizvodnje, prodaje, finansiranja, organizacije, unutrasnjih rezervi, obracuna finansijskog rezultata, raspodele finansijskog rezultata.

2. ANALIZA BILANSA U NAUCNE SVRHE Francuski filozof Dekart je formulisao metod naucnog misljenja u 4 pravila: 1. kao istina moze da se prihvati samo ono sto je nepobitno dokazano da je takvo 2. svaki problem rasclaniti na onoliko delova koliko je potrebno za njegovo resenje 3. iduci od prostog ka slozenom izvrsiti sintezu faktora utvrdjenih analizom 4. izvrsiti ponovno nabrajanje i saciniti opsti pregled da bi se ostvarila kontrola da u analizi i sintezi nije nista izostavljeno. CILJEVI ANALIZE BILANSA Finansijsko stanje je struktura sredstava i izvora finansiranja iz koje se izvlace relacije odnosa sredstava po roku vezanosti i izvora finansiranja po roku raspolozivosti i odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja. Cilj analize bilansa je ocena finansijskog polozaja i rentabilnosti. Rentabilnost je uvecanje sopstvenog kapitala po osnovu finansijskog rezultata, ali sam finansijski rezultat je slozen jer potice iz poslovnih, finansijskih, i ostalih prihoda. Ciljevi analize bilansa su: 1. analiza finasijskog rezultata 2. analiza finansijskog polozaja. ZADACI ANALIZE BILANSA predstavljaju konkretizaciju poslova koji se moraju izvrsiti da bi se ostvario cilj analize. Zadaci za ostvarenje ciljeva: - zadaci za ostvarenje cilja ocena finansijskog rezultata - zadaci za ostvarenje cilja ispitivanja mogucnosti izlaska iz zone gubitka - zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog polozaja - zadaci za ispitivanje mogucnosti poboljsanja finansijskog polozaja. METODE ANALIZE 1. Metod rasclanjivanja rasclanjivanje se vrsi da bi se upoznao kvalitetni sastav analiziranog predmeta. Tako dolazimo do saznanja iz cega se sastoji predmet analize, a to je upravo upoznavanje njegovih karakteristika, njegove sustine, njegove biti, njegove strukture. Rasclanjivanje se moze vrsiti po: - predmetu - vremenu - prostoru. Raslanjivanje po predmetu zahteva da se slozeni predmet analize raclani na predmete koji su manje slozeni, odnosno, na predmete koji imaju iste karakteristike ili obelezja s odredjene tacke gledista.

Rasclanjivanje po vremenu polazi od obelezja koje je dato vremenom. Rasclanjivanje po prostoru polazi od obelezja koje je dato prostorom. 2. Metod izbora jedinice mere da bi se merenje moglo izvrsiti moraju da postoje 2 velicine od kojih jedna predstavlja jedinicu mere, a druga masu koja se meri. Da bi merenje bilo realno jedinica mere i masa koja se meri moraju imati: - ista obelezja (karakteristike) - moraju biti izrazene u istim jedinicama mere - jedinice mere moraju imati istu vrednost. 3. Metod uporedjivanja podrazumeva posmatranje predmeta analize, koji imaju iste karakteristike, u dva razlicita vremenska perioda ili dva razlicita prostora, i pri tom su kvantatativno izrazeni istim jedinicama mere i te jedinice mere imaju istu vrednost. 1. Vremensko uporedjivanje pri vremenskom uporedjivanju jedinice mere i mase koja se meri moraju imati istu vremensku dimenziju u razlicitim vremenskim periodima. 2. Uporedjivanje u prostoru znaci da je jedinica mere kvantitativni izraz pojave ili stanja jednog preduzeca a da je masa koja se meri kvantitativni izraz iste pojave ili stanja drugog preduzeca. 3. Uporedjivanje s normom znaci da je jedinica mere stanja ili pojave unapred kvantitativno odredjena. 4. Uporedjivanje s aksiomom znaci tumacenje pojave ili stanja u skladu sa aksiomom, tj. s logickom pretpostavkom, ali za koji nemamo matematickog dokaza da ce se logicka pretpostavka i ostvariti. INSTRUMENTI ANALIZE Odnosi velicina se mogu izrazavati: - razmerom - koeficijentom - indeksom - procentom. MATEMATICKE METODE 1. Metode utvrdjivanja medjuzavisnosti utvrdjivanje medjusobne zavisnosti pojava matmaticki se vrsi putem korelacije i regresije. Korelacija se bavi izrazavanjem korelacionih veza varijabilnih-stohastickih pojava. Regresija se bavi istrazivanjem stohastickih zavisnih pojava, s tim sto se uvek jedna pojava definise kao zavisna promenljiva, a ostale nezavisno promenljive. 2. Metode kvantitativnog odredjivanja nepoznate velicine odredjivanjem nepoznatih velicina, odnosno, faktora kada su poznati faktori od kojih zavise vrsi se primenom funkcija, jednacina, nejednacina, i linearnog programiranja. VRSTE ANALIZE

1. Kvalitativna i kvantitativna analiza Kvalitativna analiza ispituje sastavne delove ili stanja da bi se utvrdile njegove karakteristike, odnosno, obelezja, otkrile suprotnosti, prelazak kvantiteta u kvalitet i negacija negacije. Kvantitativna analiza se bavi merenjem i pracenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja i usko je povezana sa kvalitativnom analizom. 2. Staticka i dinamicka analiza sa stanovista da li se pojava ili stanje posmatra u jednom trenutku ili u kretanju. Staticka analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uocavanja sto obicno biva i kvantitativno izrazeno. Dinamicka analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, ispitivanje se vrsi u odredjenoj vremenskoj dimenziji. 3. Kompleksna i parcijalna analiza sa gledista da li je predmet analize obuhvacen u celosti ili samo jednim delom. Kompleksna analiza vrsi raclanjivanje svakog dela predmeta analize. Parcijalna analiza ispituje samo deo predmeta analize. FORMA, SADRZINA I METODE SACINJAVANJA BILANSA USPEHA Po formi, bilans uspeha moze da bude u obliku dvostranog racuna ili u obliku jednostranog racuna. Ako je bilans uspeha u obliku dvostranog racuna na levoj strani se iskazuju rashodi i pozitivan finansijski rezultat, a na desnoj se iskazuju prihodi i negativan finansijski rezultat. Ako je bilans uspeha u obliku jednostranog racuna prvo se iskazuju prihodi, zatim rashodi, i na kraju finansijski rezultat kao razlika izmedju njih. Sadrzina bilansa uspeha zavisi od metoda po kojima je sacinjen i nacina ukljucivanja poreza na finansijski rezultat u bilansu uspeha. 1. Metoda ukupnih troskova Bruto princip metode ukupnih troskova ova metoda u prvi plan stavlja da na rashodnoj strani iskaze ukupna ulaganja u sve vrste zaliha i u troskove, a da na prihodnoj strani iskaze koliko je od tih ukupnih ulaganja ostalo u zalihama i koliko je ostvareno prihoda od prodaje gotovih proizvoda, usluga i trgovacke robe. Ovakvo bilansiranje ne iskazuje implicitno rashode vec se oni za potrebe analize utvrdjuju indirektno racunskim putem. Neto princip metode ukupnih troskova sa korekcijom na strani prihoda na rashodnoj strani troskovi poslovanja obuhvataju sve troskove nastale u obracunskom periodu ukljucujuci i troskove materijala. Na prihodnoj strani nasuprot njima stoji prihod od prodaje gotovih proizvoda i usluga uvecan za povecanje krajnjih zaliha nezavrsene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, odnosno, umanjen za smanjenje krajnjih zaliha nezavrsene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Neto princip metode ukupnih troskova sa korekcijom na rashodnoj strani na rashodnoj strani troskovi poslovanja obuhvataju sve troskove nastale u obracunskom periodu ukljucujuci i troskove materijala. To su ujedno i ulaganja u troskove u toku obracunskog perioda. Neto princip metoda ukupnih troskova sa korekcijom na obe strane

2. Metoda prodatih ucinaka bilans uspeha sacinjen po metodu prodatih ucinaka iskazuje samo prihode i rashode koji su dodeljeni obracunskom periodu. Bilans uspeha po metodi prodatih ucinaka pri primeni sistema obracuna ukupnih troskova ovaj bilans uspeha iskazuje bruto poslovni dobitak kao razliku izmedju poslovnih prihoda i poslovnih rashoda ako su poslovni prihodi veci od poslovnih rashoda, odnosno, iskazuje poslovni gubitak ako su poslovni rashodi veci od poslovnih prihoda. Bilans uspeha po metodi prodatih ucinaka pri primeni sistema obracuna proizvodnih troskova ovaj bilans uspeha u okviru poslovnog rezultata iskazuje i medjufinansijski rezultat bruto dobitak proizvodnje i prodaje ako su poslovni prihodi veci od rashoda proizvodnje gotovih proizvoda i usluga i prodaje trgovacke robe, odnosno, iskazuje gubitak proizvodnje i prodaje ako su rashodi proizvodnje gotovih proizvoda i usluga i prodaje trgovacke robe veci od poslovnih prihoda. Bilans uspeha po metodi prodatih ucinaka pri primeni sistema obracuna varijabilnih troskova ovaj bilans uspeha u okviru poslovnog rezultata iskazuje medjufinansijski rezultat, ali u formi marze pokrica kao razlika izmedju poslovnih prihoda i varijabilnih rashoda, odnosno, gubitak na varijabilnim rashodima ako su varijabilni rashodi veci od poslovnih prihoda. POVEZANOST FINANSIJSKOG REZULTATA SA SISTEMOM OBRACUNA TROSKOVA U savremenoj teoriji obracuna troskova poznata su 3 sistema: - sistem obracuna ukupnih troskova - sistem obracuna proizvodnih troskova - sistem obracuna varijabilnih troskova pri cemu svaki ovaj sistem obracuna troskova moze da bude izveden na osnovu: stvarnih troskova, stvarnih i planskih troskova, stvarnih i standardnih troskova. Sistem obracuna stvarnih ukupnih troskova manje odgovara bilansnoj politici u smislu usporavanja prodaje neposredno pre bilansiranja radi smanjenja finansijskog rezultata. Sistem obracuna po stvarnim proizvodnim troskovima ovaj sistem je poznat pod nazivom apropcioni sistem obracuna troskova, njegova sustina je u tome da se direktni troskovi proizvodnje i opsti troskovi proizvodnje disponiraju na zalihe nezavrsene proizvodnje poluproizvoda i gotovih proizvoda sto znaci da ti troskovi ulaze u cenu kostanja, tzv. proizvodna cena kostanja i oni se preko proizvodne cene kostanja prenose na rashode u momentu prodaje. Sistem obracuna stvarnih varijabilnih troskova u osnovi ovog sistema lezi da se svi varijabilni troskovi disponiraju na zalihe nezavrsene proizvodnje poluproizvoda i gotovih proizvoda, sto znaci da cena kostanja obuhvata samo varijabilne troskove.

Sistem obracuna po standardnim troskovima standardni troskovi se mogu ukljuciti u obracun troskova, bilo da se on zasniva na ukupnim, proizvodnim ili varijabilnim troskovima. POVEZANOST FINANSIJSKOG REZULTATA SA SISTEMOM OBRACUNA PRIHODA 1. Sistem obracuna prihoda po fakturisanoj realizaciji pociva na shvatanju da je prihod ostvaren onda kada je prometom verifikovan, odnosno, potvrdjen prometnim aktom. 2. Sistem obracuna prihoda po naplacenoj realizaciji pociva na shvatanju da je prihod ostvaren kada je promet verifikovan placanjem, naplatom potrazivanja od kupaca. FORMA I SADRZINA SEME BILANSA USPEHA Sema bilansa uspeha u Srbiji odgovara MRS1 prezentacija finansijskih izvestaja. Propisana sema bilansa uspeha po formi je u vidu jednostranog racuna u kome se prvo ikazuju prihodi a potom rashodi. Po sadrzini sema bilansa uspeha odgovara sacinjavanju bilansa uspeha po metodi ukupnih troskova i to po neto principu sa korekcijom na prihodnoj strani. Propisana sema bilansa uspeha sadrzi 3 podbilansa: - poslovni prihodi i rashodi - finansijski prihodi i rashodi - ostali prihodi i rashodi. ANALIZA FINANSIJSKOG REZULTATA Ova analiza se cesto srece pod nazivom analiza prinosnog polozaja, i vrsi se vremensko i prostorno uporedjenje. Vremensko uporedjenje prikazuje razvoj, napredovanje preduzeca u ostvarivanju finansijskog polozaja. Prostorno uporedjenje je vazno radi ocene kako preduzece stoji u odnosu na konkurenciju. 1. Analiza strukture i rasporeda prihoda 1.1. Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda struktura ukupnog prihoda po osnovu cega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo opterecenje pojedinim vrstama rashoda i udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu. 1.2. Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda 2. Analiza strukture finansijskog rezultata ovom analizom se utvrdjuje iz kog izvora, odnosno, iz kojih prihoda potice finansijski rezultat. Finansijski rezultat iz finansiranja u apsolutnom iznosu moze se utvrditi na sledeci nacin: Prosecno pozajmljeni izvori finansiranja x (stopa neto prinosa na ukupan kapital prosecna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja) = finansijski rezultat iz finansiranja.

3. Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tacke rentabilnosti problem ove analize je u tome sto ona zahteva da se poslovni rashodi rasclane na varijabilne i fiksne. Faktor poslovnog rizika se utvvrdjuje iz odnosa marze pokrica i poslovnog rezultata, a u osnovi pokazuje koliko se brze menja poslovni rezultat nego sto se menja marza pokrica. Faktor finansijskog rizikase utvrdjuje iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata, a pokazuje koliko se puta brze menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promeni za jedan procenat. Faktor ukupnog rizika je ravan umnosku faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika, a u osnovi pokazuje koliko se puta brze menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni marze pokrica. Donja tacka rentabilnosti je ona tacka u kojoj se prihodi izjednacavaju sa rashodima, sto znaci da je u toj tacki finansijski rezultat ravan nuli, neutralan. Tacka neutralnog poslovnog finansijskog rezultata se utvrdjuje na sledeci nacin: Fiksni i pretezno fiksni rashodi x 100/procenat ucesca marze pokrica u poslovnim prihodima = potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata Stopa elasticnosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata utvrdjuje se na sledeci nacin: (poslovni prihod potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata) x 100/poslovni prihod Tacka neutralnog bruto finansijskog rezultata se utvrdjuje na sledeci nacin: Fiksni i pretezno fiksni rashodi plus neto rashodi finansiranja x 100/procenat ucesca marze pokrica u poslovnim prihodima = potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata Stopa elasticnosti ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata: (poslovni prihod potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata) x 100/poslovni prihod 4. Analiza finansijske moci predstavlja utvrdjivanje pokrica raznih fiksnih obaveza, a najcesce se to odnosi na: 1. pokrivenost troskova kamata 2. pokrivenost fiksnih zaduzenja 3. pokrivenost preferencijalne dividende. Pokrivenost troskova kamata se utvrdjuje: poslovni dobitak/ troskovi kamata Pokrivenost fiksnog zaduzenja se utvrdjuje: poslovni dobitak + troskovi zakupa/ troskovi kamata + dospela glavnica dugorocnih dugova + troskovi zakupa Pokrivenost preferencijalne dividende: poslovni dobitak + troskovi zakupa/ troskovi kamata + troskovi zakupa + dospela glavnica dugorocnog duga + preferencijalna dividenda x (1/1 prosecna stopa)

5. Analiza rentabilnosti u okviru rentabilnosti ukupnog kapitala razlikujemo rentabilnost ukupnog kapitala i rentabilnost investiranog kapitala. Pod ukupnim kapitalom se uzimaju ukupno ulozena sredstva, odnosno, aktiva bez iskazanog gubitka na strani aktive. Investirani kapital u preduzecu je ravan sopstvenom kapitalu i dugorocnim obavezama. Stopa bruto prinosa na ukupan kapital se utvrdjuje: Stopa bruto prinosa na ukupan kapital = Poslovni dobitak x 100/ (aktiva po bilansu otvaranja + aktiva po zakljucnom bilansu/2) ili Stopa bruto prinosa na ukupan kapital = stopa poslovnog dobitka x koef.obrta Stopa neto prinosa na ukupan kapital se utvrdjuje: Stopa neto prinosa na ukupan kaital = (neto dobitak + troskovi kamata) x 100/ (aktiva po bilansu otvaranja + aktiva po zakljucnom bilansu/2) Stopa neto prinosa na investirani kapital: Stopa neto prinosa na investirani kapital = (neto dobitak + troskovi kamata) x 100/ (sopstveni kapital + dugorocni dugovi po bilansu otvaranja + sopstveni kapital + dugorocni dugovi po zakljucnom bilansu/2) U okviru rentabilnosti sopstvenog kapitala razlikujemo rentabilnost ukupnog sopstvenog kapitala i rentabilnost akcionarskog kapitala. Stopa rentabilnosti ukupnog sopstvenog kapitala: Neto dobitak x 100/ (sopstveni kapital po bilansu otvaranja + sopstveni kapital po zakljucnom bilansu/2) Stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala: Neto dobitak x 100/ (akcionarski kapital po bilansu otvaranja + akcionarski kapital po zakljucnom bilansu/2) KLASIFIKACIJA I POREDAK BILANSNIH POZICIJA U BILANSU STANJA KLASIFIKACIJA POZICIJA AKTIVE predstavlja razvrstavanje, a potom grupisanje sredstava po odredjenom kriterijumu (principu) i iskazivanje u bilansu stanja. Kriteriji za klasifikaciju i grupisanje sredstava: Funkcionalnost po ovom kriterijumu sredstva se grupisu prema funkciji koju imaju u procesu reprodukcije, a to su: operativna sredstva, investiciona sredstva i neposlovna sredstva. Rok vaznosti po ovom kriterijumu sredstva se razvrstavaju u 3 grupe: dugorocno vezana sredstva, kratkorocno vezana sredstva i likvidna sredstva. Pojavni oblik sredstava po ovom kriterijumu sva sredstva se grupisu u 3 grupe: realna sredstva, monetarna sredstva i izgubljena sredstva.

Stepen likvidnosti po ovom kriterijumu se sredstva grupisu prema rokovima transformacije sredstava u novcani oblik, pri cemu se konvencijalno utvrdjuje nekoliko razlicitih rokova unovcenja sredstava i istovremeno predstavljaju stepen njihove likvidnosti. Pravno ekonomski odnos s duznikom ako je preduzece povezano sa drugim preduzecima na dug neodredjen rok, u smislu zajednicke proizvodnje ili prodaje ili finansiranja, sva potrazivanja se grupisu i iskazuju na posebnoj poziciji potrazivanja od povezanih preduzeca. Lokacija duznika po ovom kriterijumu sva potrazivanja se razvrstavaju u 2 grupe: potrazivanja od domacih duznika i potrazivanja od inostranih duznika. KLASIFIKACIJA POZICIJA PASIVE predstavlja razvrstavanje, a potom grupisanje izvora finansiranja po odredjenom kriterijumu. Kriteriji za klasifikaciju i grupisanje: Vlasnistvo po ovom kriteriju izvori finansiranja se dele u dve grupe: sopstveni i tudji (pozajmljeni). Rocnost po ovom kriteriju izvori finansiranja se klasifikuju u 3 grupe: trajni, dugorocni i kratkorocni. Osnov nastanka izvora finansiranja po ovom kriteriju, u okviru sopstvenih izvora, izvori finansiranja se klasifikuju na pocetni kapital, kapital iz finansijskog rezultata i kapital po osnovu revalorizacije. Pravno-ekonomski odnos s poveriocem ako je preduzece povezano sa drugim preduzecima po osnovu zajednicke proizvodnje ili prodaje ili finansiranja, obaveze prema tim preduzecima iskazuju se na posebnoj poziciji pasive obaveze prema povezanim preduzecima. Lokacija poverioca prema ovom kriteriju sve obaveze se klasifikuju u 2 grupe: obaveze prema domacim poveriocima i obaveze prema inostranim poveriocima. POREDAK POZICIJA U BILANSU poredak pozicija u aktivi moze da bude izvrsen ili po principu rastuce likvidnosti ili po principu opadajuce likvidnosti, a poredak pozicija u pasivi moze da bude izvrsen ili po principu opadajuce dospelosti ili po principu rastuce dospelosti. FORMA I SADRZINA SEME BILANSA STANJA sema bilansa stanja u Srbiji je zasnovana na Medjunarodnom racunovodstvenom standardu 1 Povezivanje finansijskih izvestaja. Po formi i sadrzini bilans stanja je u obliku jednostranog racuna u kome se prvo iskazuje aktiva a potom pasiva. Bilans stanja na srani aktive ima primenjen neto princip. RASPOLOZIVI KAPITAL, ODLOZENA PORESKA SREDSTVA I ODLOZENE PORESKE OBAVEZE Raspolozivi kapital, ako ne postoji gubitak, otkupljene interne akcije i upisani kapital, obuhvata:

osnovni kapital emisionu premiju revalorizacione rezerve rezervni kapital - nerasporedjeni neto dobitak. Odlozena poreska sredstva i odlozene poreske obaveze rezultiraju iz primene MRS 12 Porez na dobitak. Ovaj standard nastoji da stabilizuje obavezu za porez na dobitak, koju preduzece placa, a nastaje usled privremenih rizika u nekoliko uzastopnih godina izmedju dobitka pre oporezivanja i poreske osnovice. ANALIZA IMOVINSKOG POLOZAJA Imovinski polozaj preduzeca cini aktiva. Analiza imovinskog polozaja obuhvata: - analiza strukture - analiza fiksne imovine - analiza obrtne imovine - analiza obrta poslovne imovine roka povracaja. 1. Analiza strukturne poslovne imovine Struktura poslovne aktive pri ovoj analizi poslovna aktiva se razdvaja na: neuplaceni upisani kapital, investirani kapital, operativna imovina i gubitak iiznad kapitala. Struktura operativne imovine operativnu imovinu cine: fiksna imovina (nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva) i obrtna imovina ukljucujuci u obrtnu imovinu i aktivna vremenska razgranicenja kao buduce troskove ili buduca potrazivanja od kupaca kao odlozena poreska sredstva. 2. Analiza fiksne imovine obuhvata: - strukturu fiksne imovine - dotrajalost fiksne imovine - iskoriscenje kapaciteta - efikasnost koriscenja fiksne imovine. Struktura fiksne imovine utvrdjuje se na osnovu nabavne i sadasnje vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava. Dotrajalost osnovnih sredstava u praksi i literatri istrosenost osnovnih sredstava meri se odnosom ispravke vrednosti osnovnih sredstava i nabavne vrednosti osnovnih sredstava. Stepen iskoriscenosti osnovnih sredstava bi bio: Sti=Iv x 100/Nv. Iskoriscenje kapaciteta osnovno sredstvo u procesu reprodukcije moze da se koristi potpuno i nepotpuno. Potpuno znaci stopostotno iskoriscenje njegovog kapaciteta i samo u tom slucaju ostvaruje se njegovo racionalno koriscenje. Nepotpuno koriscenje osnovnog sredstva znaci iskoriscenje ispod stopostotnog kapaciteta. Stepen optimalnog iskoriscenja kapaciteta meri se po obrascu: Stko = U x 100/Uo Uo moguci ucinci pri optimalnom koriscenju kapaciteta

-

U ostvareni ucinci Stepen izvrsenja plana iskoriscenja kapaciteta: Stkp = U x 100/Up Up planirani ucinak U ostvareni ucinak Efikasnost koriscenja osnovnih sredstava se meri odnosom vrednosti ucinka i prosecno koriscenih osnovnih sredstava. Tehnicka opremljenost se meri odnosom koriscene opreme i prosecnim brojem zaposlenih radnika. Dobija se iz obrasca: To = (nabavna vrednost opreme po bilansu otvaranja + nabavna vrednost opreme po zakljucnom bilansu / 2) / prosecan broj radnika 3. Analiza strukture obrtne imovine 3.1. Analiza obrta obrtne imovine brzina obrta ukupnih obrtnih sredstava meri se koeficijentom obrta ili vremenom trajanja obrta izrazenog brojem dana. Da bi se brzina utvrdila neophodna su 2 podatka: ucinak ili efekti i obim ili masa ukupnih obrtnih sredstava. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava: K = prihod od prodaje/ (obrtna imovina i AVR po bilansu otvaranja + obrtna imovina i AVR po zakljucnom bilansu / 2) Koeficijent obrta materijala: Km = troskovi materijala / (zalihe materijala po bilansu otvaranja + zalihe materijala po zakljcnom bilansu / 2) Koeficijent obrta nedovrsene proizvodnje: Knn = troskovi nedovrsene proizvodnje / (zalihe po bilansu otvaranja + zalihe po zakljucnom bilansu / 2) Koeficijent obrta gotovih proizvoda: Kgp = troskovi prodatih gotovih proizvoda / (zalihe po bilansu otvaranja + zalihe po zakljucnom bilansu / 2) Koeficijent obrta robe: Kr = nabavna vrednost prodate robe / (zalihe po bilansu otvaranja + zalihe po zakljucnom bilansu / 2) Koeficijent obrta potrazivanja od kupaca: Kk = naplacena potrazivanja / (bruto potrazivanja od kupaca po bilansu otvaranja + bruto potrazivanja od kupaca po zakljucnom bilansu / 2) Koeficijent obrta obaveza prema dobavljacima: Kd = placene obaveze / (obaveze prema dobavljacima po bilansu otvaranja + obaveze prema dobavljacima po zakljucnom bilansu / 2) 3.2. Analiza promene brzine obrtanja obrtne imovine Faktori promene efekta i obima zaliha materijala obim zaliha materijala uslovljen je: obimom dnevnih utrosaka u procesu proizvodnje, mogucnoscu sinhronizacije nabavke i urosaka, stanjem na trzistu materijala, klimatskim uslovima, kretanjem cena materijala, nacinom obracuna utrosaka materijala.

Faktori promene efekta i obima nedovrsene proizvodnje obim zaliha nedovrsene proizvodnje je uslovljen: velicinom proizvodnih kapaciteta, vremenom trajanja tehnoloskog procesa, kontinuitetom odvijanja tehnoloskog procesa, visinom troskova. Faktori promene efekta i obima gotovih proizvoda obim zaliha gotovih proizvoda je uslovljen: sinhronizacijom proizvodnje obima i vrste sa prodajom gotovih proizvoda, kvalitetom gotovih proizvoda, polozajem na trzistu gotovih proizvoda, visinom cene kostanja. Faktori promene efekta i obima potrazivanja od kupaca obim potrazivanja od kupaca je uslovljen: obimom prodaje, polozajem proizvoda na trzistu, likvidnoscu kupaca, visinom prodajne cene. 4. Analiza investiranog kapitala obuhvata strukturu investiranog kapitala i prinos na investirani kapital. 5. Analiza efikasnosti imovine efikasnost ukupne imovine se meri koeficijentom obrta imovine i rokom povracaja imovine. Koeficijent obrta ukupne imovine se odredjuje iz odnosa efekta ukupne imovine i prosecne imovine. Rok povracaja imovine iskazuje broj godina u kome ce ulozena sredstva u imovinu biti vracena u gotovini. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOZAJA Finansijki polozaj je odredjen stanjem finansijske ravnoteze, zaduzenosti, solventnosti, odrzavanjem realne vrednosti sopstvenog kapitala reprodukcionom sposobnoscu. Pri tome treba razlikovati dobar, prihvatljiv i los finansijski polozaj. 1. Analiza finansijske ravnoteze pod finansijskom ravnotezom se podrazumeva da sredstva po obimu i vremenu za koje su vezana odgovaraju obimu i vremenu raspolozivosti izvora finansiranja. 1.2. Analiza kratkorocne i dugorocne finansijske ravnoteze se odnosi na bilans stanja. Na strani aktive moraju da budu sredstva razgranicena po roku vaznosti u 2 grupe: likvidna i kratkorocno vezana sredstva i dugorocno vezana sredstva, a na strani pasive izvori finansiranja takodje moraju da budu razgraniceni po roku raspolozivosti kratkorocni izvori finansiranja i dugorocni izvori finansiranja. Kratkorocna finansijska ravnoteza se utvrdjuje odnosnom likvidnih i kratkorocno vezanih sredstava s jedne strane i kratkrocnih obaveza s druge strane. Koeficijent trenutne likvidnosti ovim koeficijentom se meri likvidnost na odredjeni dan na sledeci nacin: Koeficijent trenutne likvidnosti = G + HV / O G gotovina u blagajni ili na depozitnim racunima po vidjenju HV hartije od vrednosti koje se istog dana mogu unovciti ili indosamentom preneti poveriocu O dospele obaveze za placanja Koeficijent ubrzane likvidnosti utvrdjuje se na sledeci nacin: Koeficijent ubrzane likvidnosti = G + HV + PK / O

G gotovina u blagajni i na depozitnim racunima po vidjenju i orocenim depozitima do godinu dana HV hartije od vrednosti unovcljive u roku od godinu dana PK kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate do godinu dana OK kratkorocne obaveze sa rokom dospeca do godinu dana Koeficijent buduce likvidnosti = G + HV + PK / OK Koeficijent tekuce likvidnosti = obrtna sredstva / kratkorocne obaveze Merenje vremenskog razmaka izmedju priticanja likvidnih sredstava i izmirenja obaveza ovo merenje iskazuje prosecan broj dana u kome se mogu isplatiti ukupne godisnje obaveze Analiza dugorocne finansijske ravnoteze se moze vrsiti na osnovu dugorocno vezanih sredstava i na osnovu obrtnog fonda. Analiza dugorocne finansijske ravnoteze na osnovu dugorocno vezanih sredstava zasniva se na uporedjenju dugorocno vezanih sredstava s jedne i dugorocnih obaveza i dugorocnog rezervisanja s druge strane. Dugorocna finansijska ravnoteza se cesto izrazava koeficijentom finansijske stabilnosti. Analiza dugorocne finansijske ravnoteze na osnovu obrtnog fonda obrtni fond je deo kapitala, dugorocnih rezervisanja i dugorocnih obaveza, upotrebljen je za finansiranje obrtnih sredstava, to je deo obrtnih sredstava koji je finansiran iz kapitala, dugorocnih rezervisanja i dugorocnih obaveza. Finansijska stabilnost dugorocna finansijska ravnoteza je povezana sa finansijskom stabilnoscu koja je jedno od nacela finansijske politike. Finansijska stabilnost se meri koeficijentom: Koeficijent finansijske stabilnosti = dugorocno vezana sredstva / kapital uvecan za dugorocna rezervisanja i dugorocne obaveze. 2. Analiza zaduzenosti i solventnosti Zaduzenost se ocenjuje preko strukture pasive bilansa, posmatrane sa stanovista vlasnistva. Struktura pasive utice na sigurnost, rentabilnost i autonomiju duznika. Likvidnost preduzeca podrazumeva sposobnost preduzeca da placa dugove u onom trenutku kada oni dospevaju za placanje. Solventnost preduzeca podrazumeva da je preduzece sposobno platiti ukupne dugove, ne o roku njihovog dospeca, vec kad tad, makar iz stecajne (likvidacione) mase. 3. Analiza odrzavanja realne vrednosti kapitala Odrzavanje realne vrednosti kapitala u osnovama inflacije nuzno je sa stanovista nesmanjenog fizickog obima poslovanja, odrzavanja zaduzenosti na prihvatljivom nivou i finansiranja bar proste reprodukcije iz sopstvenih sredstava. 4. Analiza reprodukcione sposobnosti Reprodukciona sposobnost je sposobnost preduzeca da iz sopstvenih sredstava finansira reprodukciju. Razlikujemo sposobnost preduzeca da iz sopstvenih sredstava finansira prostu reprodukciju i da iz sopstvenih sredstava finansira prosirenu reprodukciju.

ANALIZA MOGUCNOSTI POBOLJSANJA FINANSIJSKOG POLOZAJA 1. Analiza otvorenih i skrivenih gubitaka Otvoreni gubitak je u stvari iskazani gubitak u aktivi, time je on i otkriven i kvantificiran. Skriveni gubici se javljaju u okviru: osnovnih sredstava, zaliha, potrazivanja, aktivnih vremenskih razgranicenja, hartija od vrednosti i obaveza. BILANS TOKOVA GOTOVINE Gotovinom se smatra: - novac u domacoj i stranoj valuti u blagajni - novac u domacoj i stranoj valuti na depozitnim racunima kod banaka - otvoreni akreditivi u zemlji i inostranstvu. Ekvivalentima gotovine se smatraju HOV koje su neposredno unovcljive uz beznacajan rizik (primljeni cekovi). Bilans tokova gotovine (cash flow) ima 3 segmenta: - gotovinski tok operativne aktivnosti - gotovinski tok investicione aktivnosti - gotovinski tok aktivnosti finansiranja. Bilans gotovinskih tokova moze da bude sacinjen po direktnoj metodi ili po indirektnoj metodi. Direktna metoda bilansa gotovinskih tokova iskazuje glavne vrste gotovinskih primitaka i gotovinskih isplata. Indirektna metoda bilansa gotovinskih tokova kod gotovinskog toka operativne aktivnosti polazi od bruto dobitka ili gubitka, a potom sledi korektura i na vise i na nize da bi iz te korekture proizasao saldo gotovine na bilansni dan, proizasao iz operativne aktivnosti. BILANS TOKOVA IMOVINE, KAPITALA I OBAVEZA (funds flow) na desnoj strani iskazuje pribavljanje sredstava, a na levoj strani iskazuje upotrebu sredstava. Pribavljanje sredstava cini svako povecanje bilo koje pozicije pasive i svako smanjenje bilo koje pozicije aktive. Povecanje pozicija pasive predstavlja stvaranje novih izvora finansiranja. Svako smanjenje pozicija aktive predstavlja mobilizaciju ulozenih sredstava. Upotreba sredstava cini svako povecanje pozicija aktive i svako smanjenje pozicija pasive. Povecanje pozicija aktive predstavlja ulaganje sredstava. Svako smanjenje pozicije pasive predstavlja smanjenje izvora finansiranja zbog cega se to smanjenje tretira kao upotreba sredstava. Bilans tokova imovine, kapitala i obaveza moze se saciniti po bruto principu i po neto principu. Konsolidovani bilans je zakljucni bilans povezanih preduzeca, tj. maticnog preduzeca (koncerna, holdinga) i zavisnih preduzeca (preduzeca kcerke). KONSOLIDOVANI BILANS STANJA

1. Konsolidovanje kapitala najjednostavnije je kada se kapital jednosmerno krece: od maticnog ka zavisnom preduzecu i uz to kada je ucesce u kapitalu povezanih preduzeca iskazano na strani aktive maticnog preduzeca jednako iskazanom kapitalu na strani pasive zavisnog preduzeca. 2. Konsolidovanje potrazivanja i obaveza izmedju povezanih preduzeca ciji se bilansi ukljucuju u konsolidovani bilans veoma je jednostavno kada postoji jednakost potrazivanja i obaveza izmedju povezanih preduzeca. 3. Konsolidovanje medjurezultata medjurezultati su dobici ili gubici jednog zavisnog preduzeca isporucioca ucinka sadrzani u zalihama drugog zavisnog preduzeca primaoca ucinka. Sa stanovista teorije jedinstva u konsolidovanom bilansu zavisnih preduzeca priznaje se samo finansijski rezultat koji nastaje po osnovu prodaje ucinaka svih preduzeca ciji su bilansi ukljuceni u konsolidovani bilans, kupcima izvan kruga konsolidovanja. Od iskljucivanja medjurezultata u konsolidovanom bilansu se odustaje: - kada medjurezultati nemaju bitan uticaj na iskazivanje imovinskog, finansijskog i prinosnog polozaja u konsolidovanom bilansu - kada su ucinci razmenjeni izmedju povezanih preduzeca po uobicajenim trzisnim cenama - kada utvrdjenje medjurezultata izaziva nesrazmerno visoke troskove. Iskljucivanje medjurezultata u zalihama da bi se medjurezultati iskljucili iz zaliha potrebno je: - utvrditi vrednost razmenjenih ucinaka povezanih preduzeca obracunatih po cenama po kojim je razmena izvrsena sadrzanih u zalihama primaoca - utvrditi minimalnu i maksimalnu cenu kostanja na nivou maticnog preduzeca shvatajuci maticno preduzece kao jedno pravno lice, a zavisna preduzeca kao delove tog pravnog lica. Ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih ucinaka izmedju povezanih preduzeca obracunata po cenama razmene, visa od vrednosti tih zaliha obracunatih po maksimalnoj ceni kostanja maticnog preduzeca, razlika medju njima, kao nerealizovani medjudobitak, sadrzana u zalihama, mora se iskljuciti iz konsolidovanog bilansa. KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA podrazumeva iskljucivanje prihoda i rashoda koji su nastali po osnovu isporuke proizvoda, ucinjenih usluga i finansiranja izmedju povezanih preduzeca, ciji bilansi uspeha ulaze u konsolidovani bilans uspeha, da bi konsolidovani bilans uspeha iskazao samo prihode i rashode koji su nastali iz odnosa sa trecim licima, ciji bilansi ne ulaze u konsolidovani bilans uspeha. A) Konsolidovanje bilansa uspeha po osnovu isporuke proizvoda kada povezana preduzeca, ciji bilansi ulaze u konsolidovani bilans uspeha, jedno drugom isporucuje svoj proizvod kod preduzeca primaoca proizvoda, taj primljeni proizvod moze da bude:

aktiviran kao osnovno sredstvo namenjen daljoj prodaji kao trgovacka roba namenjen utrosku u proizvodnji kao materijal. B) Konsolidovanje bilansa uspeha po osnovu ucinjenih usluga sve vrste usluga ukljucujuci i zakup, osim usluga na rekonstrukciji osnovnih sredstava, koje su ucinjene od strane jednog preduzeca drugom, ciji bilansi ulaze u konsolidovani bilans, konsoliduju se jednostavno tako sto se prihod od tih usluga kod davaoca usluga ispusta i rashod od tih usluga kod korisnika takodje se ispusta u konsolidovanom bilansu uspeha, pri cemu su ta dva iznosa uvek jednaki. C) Konsolidovanje prihoda i rashoda finansiranja prihodi i rashodi po osnovu kamata ostvareni na bazi medjusobnog kreditiranja povezanih preduzeca, ciji bilansi ulaze u konsolidovani bilans uspeha, medjusobno se prebijaju i ne iskazuju u konsolidovanom bilansu uspeha.-

-