pomoravski okrug

60
1 Поморавски округ Поморавски округ налази се у централном делу Србије на површини од 2.616 км 2 . Округ обухвата град Јагодину која је центар округа и још пет општина: Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприју. Најстарији трагови живота на тлу града Јагодине потичу из млађег каменог доба око 5.500 година пре нове ере. У првом веку настало је Римско насеље под Ђурђевим брдом. Средњовековно село Јагодна први пут се помиње 15. јула 1399. године у једном допису Кнегиње Милице Дубровачкој општини. У турско доба Јагодина је углавном била значајна тачка за ноћења, тако да је њена улога углавном саобраћајна. Почетком 19. века Турци су напустили Јагодину. Град је доживљавао сталан успон на свим пољима. На почетку 19. века имао је око 200 дућана и 330 занатлијских радњи. Средином истог века отварају се први индустријски објекти, школе, апотеке, болница, а 1884. године изграђена је и железница. Почетком XX века Јагодина је имала велики број индустријских предузећа. После ослобођења 17. октобра 1944. године, Јагодина добија име Светозарево. То име је добила по Светозару Марковићу 22. септембра 1946. године, али је на референдуму 1992. године граду враћено старо име – Јагодина. Град према последњем попису (2002) броји 70.894 становника од којих је 97% српске националности. Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци у повељи даровници кнеза Лазара. Године 1882. Милан Обреновић доноси одлуку да се село зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића и указом га проглашава за варош. Данас Деспотовац броји 25.611 становника од којих се 95,8% изјашњавају као Срби. Општина Деспотовац има значајни културни и туристички потенцијал и капацитет с обзиром на то да се на њеној територији налазе манастир Манасија и Ресавска пећина. Прво познато насеље на територији Параћина настаје у раној праисторији пре 8.000 година, тако да на овом подручју са прекидима живе разне етничке популације – Трибали, Сармати и Римљани. У 3. веку настаје познато Римско насеље, Сарматес на путу Виа милитарис (римски војни пут). У 11. и 12. веку подручје Параћина настањују Словени. Писани трагови о називу Параћина као трга са панађуром и трга на Паракиновом броду потичу из 14. века. Од 1861.год. Параћин добија статус вароши и убрзо постаје познат индустријски центар у којем се оснивају фабрика вунених тканина браће Минх, фабрика цемента и фабрика стакла, па тако почетком 20. века постаје значајно економско место у Србији. Данас је то модеран трговачки центар коме због географског положаја и важних комуникација прилазе и околни мањи градови. У Параћину живи 58.301 становника, готово у целости српске националности (97%). Левач се још у повељама манастиру Хиландару од стране Симеона Немање и Стефана Првовенчаног, крајем 12. и почетком 13. века, као и у житију Светог Саве Светом Симеону где се наводи

Upload: zlatko-milojkovic

Post on 12-Jan-2016

237 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

Pomoravski okrug

TRANSCRIPT

Page 1: Pomoravski okrug

1

Поморавски округ

Поморавски округ налази се у централном делу Србије на површини од 2.616 км

2. Округ обухвата

град Јагодину која је центар округа и још пет општина: Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприју.

Најстарији трагови живота на тлу града Јагодине потичу из млађег каменог доба око 5.500 година пре нове ере. У првом веку настало је Римско насеље под Ђурђевим брдом. Средњовековно село Јагодна први пут се помиње 15. јула 1399. године у једном допису Кнегиње Милице Дубровачкој општини. У турско доба Јагодина је углавном била значајна тачка за ноћења, тако да је њена улога углавном саобраћајна. Почетком 19. века Турци су напустили Јагодину. Град је доживљавао сталан успон на свим пољима. На почетку 19. века имао је око 200 дућана и 330 занатлијских радњи. Средином истог века отварају се први индустријски објекти, школе, апотеке, болница, а 1884. године изграђена је и железница. Почетком XX века Јагодина је имала велики број индустријских

предузећа. После ослобођења 17. октобра 1944. године, Јагодина добија име Светозарево. То име је добила по Светозару Марковићу 22. септембра 1946. године, али је на референдуму 1992. године граду враћено старо име – Јагодина. Град према последњем попису (2002) броји 70.894 становника од којих је 97% српске националности.

Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци у повељи даровници кнеза Лазара. Године 1882. Милан Обреновић доноси одлуку да се село зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића и указом га проглашава за варош. Данас Деспотовац броји 25.611 становника од којих се 95,8% изјашњавају као Срби. Општина Деспотовац има значајни културни и туристички потенцијал и капацитет с обзиром на то да се на њеној територији налазе манастир Манасија и Ресавска пећина.

Прво познато насеље на територији Параћина настаје у раној праисторији пре 8.000 година, тако да на овом подручју са прекидима живе разне етничке популације – Трибали, Сармати и Римљани. У 3. веку настаје познато Римско насеље, Сарматес на путу Виа милитарис (римски војни пут). У 11. и 12. веку подручје Параћина настањују Словени. Писани трагови о називу Параћина као трга са панађуром и трга на Паракиновом броду потичу из 14. века. Од 1861.год. Параћин добија статус вароши и убрзо постаје познат индустријски центар у којем се оснивају фабрика вунених тканина браће Минх, фабрика цемента и фабрика стакла, па тако почетком 20. века постаје значајно економско место у Србији. Данас је то модеран

трговачки центар коме због географског положаја и важних комуникација прилазе и околни мањи градови. У Параћину живи 58.301 становника, готово у целости српске националности (97%).

Левач се још у повељама манастиру Хиландару од стране Симеона Немање и Стефана Првовенчаног, крајем 12. и почетком 13. века, као и у житију Светог Саве Светом Симеону где се наводи

Page 2: Pomoravski okrug

2

да је овај крај улазио у састав државе великог жупана Стефана Немање након ослобођења од Византије 1183. године. Старо српско село Рекавице први пут се помиње у писаним изворима турског начелства и пореским документима из 1595. године као Ракофац. После ослобођења од Турака, Рековац је постао део кнежевине Левач у саставу јагодинске нахије. Насеље је статус варошице добило 1886. године. Назив му је дао кнез Лазар Хребељановић, јер се налази с леве стране Велике и Западне Мораве. Заклоњен планинама и посматран са висине личи на велики левак, а и цео овај крај од око 366 км

2 је познат по

воћњацима и виноградарима који за претакање ракије и вина употребљавају левак. Становништво Рековца према попису из 2002. године чини у 98,8% живаљ српске националности, а укупан број је 13.551 становник.

Свилајнац се први пут помиње 1467. године у турском попису тадашње покрајине Браничево. Верује се да порекло његовог имена почиње од гајења свилене бубе чиме су се у великој мери бавили његови становници у прошлости. У првој половини 19. века Свилајнац постаје административни, војни и привредни центар Ћупријске нахије са убрзаним развојем занатства и трговине што му доноси статус извозничког места и пословног света. Од тада су у Свилајнцу отворене школе, подигнута црква Светог Николе на захтев кнеза Милоша Обреновића, отворена болница и у потпуности организован градски живот са успоном културе. Данас у Свилајнцу живи 25.511 становника највећим делом српске националности (96,3%).

Подручје данашње Ћуприје населили су око 15. године пре нове ере Римљани који су заузели област Мораве и са собом донели своју културу и цивилизацију. Ћуприја тада постаје прилично насељена и најважније је римско насеље Horreum Margi на путу Viminacium-Naissus (Костолац-Ниш). Такође је била и највеће градско насеље Горње Мезије, али највећу важност је имала што се налазила на месту где је био главни прелаз преко Мораве, где су Римљани имали зидани мост. Хуни су у 5. веку срушили Horreum Margi, а 100 година касније, обновио га је Јустијан I. Равно се први пут помиње средином 12. века. За време турске владавине, Ћуприја је била паланка, станица на Цариградском путу и преноћиште за одмор путника. За време војног похода Сулејмана Величанственог (1521-1566), са привременим понтонским мостом на Морави, насеље се јавља као град Морава. Од друге половине 17.века Мехмед-паша Ћуприлић, подигао је стални мост, ћуприју, када је и град добио садашње име. Ћуприја према последњем попису има 33.567 становника од којих се 91% изјашњавају као Срби, а 4% као Власи.

Јагодина, иако центар Поморавског округа округа заузима трећу по величини територију у округу.

Деспотовац покрива највеће подручје. Међутим Јагодина је најгушће насељена где на квадратном километру живи више од 150 људи, те као таква има највећи број становника у округу. Најмању густину насељености и најмањи број становника у Поморавском округу има општина Рековац, док најмању територију покрива општина Свилајнац. Према густини насељености иза Јагодине следе Ћуприја и Параћин.

Јагодина, као центар округа издваја највише средстава за културу по глави становника, па Деспотовац и Свилајнац, док најмање издваја Параћин.

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама

Општина Површина територије

општине у км2

Број становника у општини према

попису из 2002.године

Густина насељености по

км2

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника

(за период од 2007. до 2009. године)

Јагодина 470 70.894 151 12,48 евра 1.064,37 дин

Деспотовац 626 25.611 41 9,73 евра 827,85 дин

Параћин 542 58.301 108 6,50 евра 548,43 дин

Рековац 365 13.551 37 евра дин

Свилајнац 326 25.511 78 9,61 евра 808,95 дин Ћуприја 287 33.567 117 6,85 евра 581,89 дин

Page 3: Pomoravski okrug

3

Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу у еврима по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године (за општину Рековац буџет је рачунат према подацима које је Завод добио од актера у култури на њеној територији)

Удео културе у укупном буџету општине највећи је у Деспотовцу, а најмањи у Параћину. Међутим, треба имати у виду да Параћин у апсолутном износу издваја највише средстава за културу после Јагодине.

Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године (изузимајући општину Рековац која Заводу није доставила упитник)

Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе (за општину Рековац буџет за културу је рачунат према подацима које је Завод добио од актера у култури на њеној територији)

Оп

шт

ин

а

Година Укупан

градски/општински буџет у еврима

Укупан градски/општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског

буџета

ЈАГ

О-

ДИ

НА

2007. 17.101.586,63 1.367.446.287,00 783.434,68 62.643.594,00 4,6

2008. 21.058.284,12 1.714.813.981,00 961.251,54 78.276.443,00 4,6

2009. 14.304.575,79 1.343.638.817,00 909.751,63 85.453.607,00 6,4

ДЕ

СП

О-

ТО

ВА

Ц 2007. 3.727.207,62 298.028.267,00 186.526,10 14.914.664,00 5

2008. 4.776.038,67 388.921.426,00 320.791,87 26.122.659,00 6,7

2009. 3.782.005,71 355.246.444,00 240.268,94 22.568.630,00 6,3

ПА

РА

-

ЋИ

Н 2007. 10.029.926,18 801.994.903,00 387.785,41 31.007.399,00 3,9

2008. 10.180.866,07 829.046.250,00 442.394,88 36.025.011,00 4,3

2009. 8.270.069,69 776.813.435,00 307.557,67 28.889.107,00 3,7

РЕ

КО

ВА

Ц

2007. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п

2008. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

СВ

ИЛ

АЈ

НА

Ц 2007. 5.134.637,69 410.566.657,00 243.790,15 19.493.509,00 4,8

2008. 4.896.942,48 398.766.841,00 300.741,33 24.489.908,00 6,1

2009. 3.868.590,60 363.379.423,00 190.860,65 17.927.674,00 4,9

ЋУ

ПР

-

ИЈА

2007. 4.545.258,54 363.439.782,00 209.081,89 16.718.230,00 4,6

2008. 5.566.879,79 453.321.042,00 261.643,35 21.306.089,00 4,7

2009. 4.294.535,08 403.388.686,00 219.021,29 20.572.823,00 5,1

12,48 9,73 9,61

6,85 6,50

0

5

10

15

Јагодина Деспотовац Свилајнац Ћуприја Параћин Рековац

Просечно годишње издвајање за културу у еврима по глави становника 2007-2009

6% 5,3% 5,2% 4,8%

4%

0

0

0

0

0

Деспотовац Свилајнац Јагодина Ћуприја Параћин

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

Page 4: Pomoravski okrug

4

У периоду од 2007. до 2009. године, буџет за културу, у односу на укупне буџете општина Поморавског округа, једино у Ћуприји бележи континуиран раст. У Јагодини удео културе је у 2007. и 2008. години био на истом нивоу да би у 2009. години забележио приметан раст. У осталим општинама удео културе варира у посматраном периоду (2007-2009. године), алу је у свима у 2009. години приметан пад буџета за културу у укупном буџету општине у односу на претходну годину – Свилајнац има највећи пад, затим Параћин, па Деспотовац.

Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године (изузимајући општину Рековац која Заводу није доставила упитник)

Све општине Поморавског округа, као и град Јагодина, највећи део буџета за културу троше на плате запослених у културним установама. Изузетак је Свилајнац у 2008. години где су материјални трошкови одржавања установа незнатно већи од средстава која се издвајају за плате. Општина Ћуприја у упитнику наводи да не издваја средства за програме, већ покрива плате и трошкове у установама. Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама Поморавског округа (изузимајући општину Рековац која Заводу није доставила упитник)

Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа О култури у општинској организацији у свим локалним самоуправама Поморавског округа бригу

воде одељења за непривредне делатности, јавне службе или општу управу. Једино Свилајнац нема одељење које се бави питањима из области културе, већ тај посао обавља скупштински Одбор за друштвене делатности.

Ниједна општина, а ни град Јагодина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе. Параћин је једино место Поморавског округа које има већника за културу који је, између осталог,

задужен за сарадњу са Министарством културе. Скупштинске савете за културу као помоћна тела за питања из области културе имају град

Јагодина и општина Параћин.

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Јагодина

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Деспотовац

3% 4%

4%

5%

2007 2008 2009

Параћин

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Свилајнац

4%

5%

5%

6%

2007 2008 2009

Ћуприја

ЈАГОДИНА

ДЕСПОТОВАЦ

ПАРАЋИН

СВИЛАЈНАЦ

ЋУПРИЈА

64,8%

63%

47%

33,2%

85,3%

12,7

%

13,2

% 23

,6%

43

,3%

14,7

%

22,5%

23,8%

29,4%

23,5%

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

ЈАГОДИНА

ДЕСПОТОВАЦ

ПАРАЋИН

СВИЛАЈНАЦ

ЋУПРИЈА

61,2%

52,5%

49,7%

33,4%

77,2%

14%

23

%

25,8

%

32,8

% 22

,8%

24,8%

24,5%

24,5%

33,8%

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

ЈАГОДИНА

ДЕСПОТОВАЦ

ПАРАЋИН

СВИЛАЈНАЦ

ЋУПРИЈА

73,4%

66,5%

63,4%

50,2%

74,8%

5,7%

18

,2%

25

,2%

36

,4%

25,2

%

20,9%

15,3%

11,4%

13,4%

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Page 5: Pomoravski okrug

5

Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе

Општина Одељење задужено за питања из

области културе

Да ли постоји већник за културу?

Да ли постоји савет за

културу као скупштинско

тело?

Да ли постоји

конкурс за пројекте из

области културе?

Јагодина Одељење за друштвене делатности Не Да Не

Деспотовац Одељење за привреду, послове финансија,

јавне делатности и буџетске фондове Не Не Не

Параћин Одељење за јавне службе и локални

економски развој Да Да Не

Рековац Одељење за друштвене делатности Н.п. Н.п. Н.п.

Свилајнац Не постоји, питањима из културе бави се

скупштински Одбор за друштвене делатности Не Не Не

Ћуприја Одељење за друштвене делатности и

привреду Не Не Не

Град Јагодина и општина Параћин не издвајају посебна средства из буџета за аматеризам у култури. Општина Деспотовац у просеку издваја 1,7% буџета, а општина Свилајнац 0,8% општинског буџета за културно-уметнички аматеризам. Општина Ћуприја је само 2007. године издвојила средства у ту сврху и то 0,1% општинског буџета.

Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам

Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине

2007 2008 2009

Деспотовац 2% (5.960.565,34 дин/74.544,15 евра) 1,9% (7.389.507,10 дин/90.744,73 евра) 1,3% (4.618.203,77 дин/49.166,07 евра)

Свилајнац 1% (4.184.847,00 дин/52.336,62 евра) 0,8% (3.000.000,00 дин/36.840,64 евра) 0,6% (2.100.000,00 дин/22.356,91 евра)

Ћуприја 0,1% (363.439,78 дин/4.545,26 евра) / /

Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе (изузимајући општину Рековац која није доставила упитник) имају стратегије развоја својих општина. Град Јагодина као центар округа има највећи број стратешких докумената – Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију урбаног развоја, Стратегију туризма и Стратегију о младима у којима се разматра и област културе. Општине Деспотовац и Свилајнац поред развоја општине, стратешки промишљају у области социјалног и економског развоја и бриге о младима где су и питања из културе имала свој простор. Општина Параћин има Стратегију социјалног и економског развоја, Акциони план за избегла и расељена лица, Локални акциони план за омладинско предузетништво, али се у овим документима култура не помиње.

Када је реч о доступности информација из области културе све општине Поморавског округа имају званичне интернет презентације. На презентацијама свих општина и града Јагодине могу се наћи основне информације о установама културе, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама, изузев на веб презентацији општине Свилајнац.

Табела 5: Доступност основних информација о култури општина на интернету

Општина Званична интернет адреса

општина Да ли се налазе основни подаци

о установама у култури?

Да ли се врши информисање о културним

догађајима

Јагодина www.јagodina.org.rs Контакти, историјат и други подаци о

установама Стално

Деспотовац www.despotovac.rs Контакти, историјат и други подаци о

установама Стално

Параћин www.paracin.rs Контакти, историјат и други подаци о

установама Стално

Рековац www.rekovac.org.rs Само контакти установа Повремено

Свилајнац www.svilajnac.rs Не Не

Ћуприја www.cuprija.rs Контакти, историјат и други подаци о

установама Стално

Page 6: Pomoravski okrug

6

Град Јагодина и општина Параћин имају особу задужену за односе са јавношћу при локалној самоуправи. Али док у Јагодини она стално промовише културне програме, то у Параћину није случај. Остале општине Поморавског округа немају особе за односе са јавношћу (изузимајући општину Рековац).

Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање како програма тако и одржавања установа културе. Иза наведених проблема по броју одговора истиче се недовољна стручност и бројност кадрова. У Јагодини као проблем виде и недовољну развијеност међународне сарадње, а у Деспотовцу као месту значајне културно-историјске баштине истичу и њену недовољну туристичку промоцију. Недовољна бројност и стручност кадрова проблем су у Параћину и Ћуприји. У складу са недостатком средстава за област културе, као један од приоритета тј. решења наводи се подстицање сарадње културе и привреде. Опремање установа културе и едукација запослених су такође области у које треба најпре уложити. Општина Параћин као највећи приоритет наводи истраживање публике. Табела 5: Главни проблеми и приоритети у култури општина Поморавског округа (изузимајући општину Рековац)

Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе

Јагодина

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње 3.Недостатак средстава за програме

1.Културни туризам 2. Опремање установа културе 3. Подстицање сарадње културе и привреде

Деспотовац

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3.Недовољна развијеност културног туризма

1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Савремено стваралаштво

Параћин

1. Недостатак средстава за програме 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1.Истраживања публике 2.Подстицање сарадње културе и привреде 3.Неговање традиције и заштита културне баштине

Свилајнац

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3.Недовољна подршка савременом стваралаштву

1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Едукација запослених у култури 3. Опремање установа културе

Ћуприја

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за програме

1. Едукација запослених у култури 2. Опремање установа културе 3. Подстицање сарадње културе и привреде

Културни ресурси општина У Поморавском округу од културних актера најбројнија су културно-уметничка друштва којих има

30. Највећи број самосталних КУД-ова је активно у Јагодини (17), па у Деспотовцу (5). Установа културе има 17, а струковних и комплексних удружења 20.

Сва општине Поморавског округа и град Јагодина имају установу поливалентног типа и библиотеку, а Јагодина, Ћуприја и Параћин поред наведених институција имају музеје. У Јагодини се налази Историјски архив надлежан за Поморавски округ. Једино професионално позориште Поморавског округа налази се у Параћину, али се позоришна делатност негује и у оквиру јагодинског аматерског Градског позоришта које функционише као удружење грађана. Када је реч о струковним удружењима, најбројнија су организације књижевника које постоје у свим општинама изузев Деспотовца, а у Јагодини функционишу два удружења књижевника. Хор и фото клуб постоје једино у Параћину.

Page 7: Pomoravski okrug

7

Табела 6: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Поморавски округ

Брoj Установе Брoj Удружења Брoj КУД-ови

Јагодина 30 актера 4

-Културни центар Светозар Марковић -Народна библиотека -Завичајни музеј -Историјски архив

9

-Градско позориште Јагодина -Ликовно удружење Јагодине – ЛУЈ -Књижевни клуб Ђура Јакшић, Јагодина -Удружење грађана Етно-форма, Јагодина -Удружење грађана Дечија гитаријада, Јагодина -Удружење грађана Еко глас Јагодина, Јагодина -Удружење грађана Ехо – одјек позитивних тенденција, Јагодина -Удружење грађана Арт круг, Јагодина -Дечије позориште Јагодина

17

- Градско друштво за културу Каблови - КУД Младост, Ловци - КУД Ром - КУД Радислав Никчевић Милошево - КУД Света Милановић – Поте, Багрдан - КУД Ђердан, Доњи Рачник - КУД Моравац, Дубока - КУД Владимир Станојевић, Шуљковац - КУД Коча Анђелковић, Кочино село - КУД Посело, Главинци - КУД Младост, Кончарево - КУД Љубиша Урошевић, Рибаре - КУД Живадин Јовановић Кум, Ново Ланиште - КУД Свилен конац, Старо Ланиште - КУД Бранко Ћопић, Мајур - КУД Вукашин Вуле Јевтић, Рибар - КУД Младост, Стрижило

Деспотовац 8 актера 2

-Библиотека Ресавска школа -Центар за културу Свети Стефан, деспот српски

1

-Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

5

- КУД Бранислав Нушић - КУД Мирослав Панић, Стењевац - КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић - КУД Плажане - КУД Младост, Витанце

Параћин 13 актера 4

-Народна библиотека Вићентије Ракић -Културни центар Параћин -Завичајни музеј Параћин -Позориште Параћин

5

-Уметничка асоцијација Татлин, Параћин -Градски хор Петрус, Параћин -Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин -Фото кино клуб, Параћин -Књижевни клуб Петрус

4

- КУД Железничар - КУД Радосав Лазић, Стубица - КУД Петрус, Забрега - Хор Петрус

Рековац 7 актера 2

-Народна библиотека Др Милован Спасић -Културно-просветна заједница

2

-Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић -Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

3

- КУД Левач

-КУД Младост, Вукмановац

-КУД Рузмарин 2, Драгово

Свилајнац 4 актера 2

-Ресавска библиотека -Центар за културу Свилајнац

2

-Књижевни клуб Реч, Свилајнац -Удружење уметничких старих заната и домаће радиности Уметност занатства, Свилајнац

0

Ћуприја 5 актера 3

-Народна библиотека Душан Матић -Музеј Horreum Margi, Равно -ЈП Центар за културу

1 -Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја 1

- ГКУД Железничар

Укупно актера у Поморавском округу 67

Page 8: Pomoravski okrug

8

Када је реч о кадровима као једном од најважнијих ресурса у култури, највећи број запослених има град Јагодина, па општина Ћуприја.

Интересантно је да општина Рековац нема стално запослене у оквиру Културно-просветне заједнице, већ три ангажована сарадника, да Дом културе званично има три запослена али у пракси не функционише као установа већ само као објекат који се користи за гостовања и манифестације које организује Културно-просветна заједница. Међутим, у 2011. години КПЗ је прерасла у Културни центар, те је очекивано да ће се ситуација са бројношћу стално запослених кадрова при установи поливалентног типа променити. Табела 7: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

Јагодина 98 32 66 12 48 38

Деспотовац 23 9 14 2 11 10

Параћин 25 10 15 2 9 14

Рековац 10 3 7 2 4 4

Свилајнац 15 3 12 1 7 7

Ћуприја 45 20 25 5 35 5

Када је о полној структури установа културе реч, жене су бројније од мушкараца у свим општинама Поморавског округа. Готово у свим општинама оне чине бар 60% запослених, а у Свилајнцу чак 80%. У Ћуприји је разлика према полној припадности најмања тј. полови су у кадровској структури готово уједначени. Приказ 5: Полна структура запослених у култури у општинама Поморавског округа

ПОЛ

Образовна структура показује да су једино у Јагодини у већини високообразовани, док у свим осталим местима Поморавског округа предњачи средњеобразовани кадар (иако су високо и средњеобразовани изједначени по броју, у Ћуприји и Рековцу су високообразовани у мањини у односу на збир средње и основно образованих).

32,7%

67,3%

Јагодина

Мушкарци Жене

39,1% 60,9

%

Деспотовац

Мушкарци Жене

40% 60%

Параћин

Мушкарци Жене

30%

70%

Рековац

Мушкарци Жене

20%

80%

Свилајнац

Мушкарци Жене

44,4% 55,6

%

Ћуприја

Мушкарци Жене

Page 9: Pomoravski okrug

9

Приказ 6: Образовна структура запослених у култури у општинама Поморавског округа

ОБРАЗОВАЊЕ

Поливалентни центри града/општина Поморавског округа

Све самоуправе Поморавског округа имају установу поливалентног карактера.Најмлађи поливалентан центар је Културни центар у Рековцу основан 2011. године, као правни наследник Културно-просветне заједнице у Рековцу (основане 1995. године), па ће подаци у извештају о раду новоосноване установе бити изнети на основу података о активностима КПЗ-а.

Најстарија установа, основана је 1991. године и налази се у Јагодини. Према подацима којима Завод располаже све установе поливалентног типа Поморавског округа

смештене су у једном објекту на подручјима својих општина. Културни центри у Деспотовцу, Параћину и Свилајнцу налазе се у зградама које су споменици културе од локалног значаја.

Према подацима којима Завод располаже у најстаријем објекту изграђеном 1920. године налази се Културно-просветна заједница у Рековцу, док је јагодински културни центар смештен у најскорије изграђеној згради.

Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

Назив установе Година оснивања Година изградње

зграде

Зграда – споменик културе

Културни центар Светозар Марковић, Јагодина

1991. 1964. Не

Центар за културу Свети Стефан, деспот српски, Деспотовац

1994 1948 Да, од значаја

Културни центар, Параћин 2004 1930 Да, од значаја

Културни центар (наследник КПЗ), Рековац 2011 1920 Не

Центар за културу, Свилајнац 1996 1939 Да, од значаја

Центар за културу, Ћуприја 2004 Н.п. Не

*н.п.- нема података

Просторни капацитети Изузев културног центра у Јагодини чији је простор у власништву установе, све остале

поливалентне установе у Поморавском округу налазе се у уступљеним просторима које користе без накнаде.

Према подацима којима Завод располаже највећим простором располаже Културни центар у Јагодини, док најмање квадратних метара има Културно-просветна заједница у Рековцу.

Само поливалентни центри у Јагодини и Депотовцу имају више од једног простора за програмске активности, док Параћин, Свилајнац и Ћуприја имају по један, углавном галеријски, простор. Културно – просветна заједница у Рековцу, која располаже са простором од само 25м

2, једина нема простор за

програмске активности. Поливалентна установа у Деспотовцу располаже са три галеријска простора, док Културни центар у Јагодини поред главне сале има и мању салу и угоститељски простор који користи за најразличитије садржаје.

23,4%

18,8%

57,8%

Јагодина

ОШ ССС ВШ,ВСС

8,7%

47,8%

43,5%

Деспотовац

ОШ ССС ВШ,ВСС

8,4%

70,8%

20,8%

Параћин

ОШ ССС ВШ,ВСС

20%

40%

40%

Рековац

ОШ ССС ВШ,ВСС

6,6%

46,7%

46,7%

Свилајнац

ОШ ССС ВШ,ВСС

11,1%

77,8%

11,1%

Ћуприја

ОШ ССС ВШ,ВСС

Page 10: Pomoravski okrug

10

Табела 10: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора

за програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних простора

за програме (изузимајући сцене

на отвореном)

Културни центар Светозар Марковић, Јагодина

2.013 м2 3 270 м

2 438 270+160 м

2

Центар за културу Свети Стефан, деспот српски,

Деспотовац 1.048 м

2 3 - - 60+54+35 м

2

Културни центар, Параћин

280 м2 1 - - 200 м

2

Културно-просветна заједница, Рековац

25 м2 - - - -

Центар за културу, Свилајнац

Н.п. 1 Н.п. Н.п. Н.п.

Центар за културу, Ћуприја

300 м2 1 - - 100 м

2

*н.п.- нема података

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма.

Простор за програме је најлошије оцењен у деспотовачком поливалентном центру, који годинама не може да организује програме у позоришно-биоскопској сали, којој недостаје кров, што је проузроковало пропадање зидова сале. Највише оцене простор за културне садржаје добио је у Културном центру у Параћину, где се као проблем види недостатак простора за младе.

Најлошији канцеларијски простор има јагодински културни центар, који као највећи проблем истиче неадекватне услове за свакодневно обављање послова. Канцеларијски простор је мали за све запослене. Најбољим канцеларијским простором располаже параћински културни центар, који као проблем истиче мали недостатак канцеларијског простора.

Табела 11: Оцене и проблеми простора

Назив установе

Оцена канцеларијс

ког простора

Највећи проблем канцеларијског

простора

Оцена простора за одржавање програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Културни центар Светозар Марковић,

Јагодина 2

Импровизована канцеларија тако што је преграђен ходник за други улаз у позоришну и

биоскопску салу.

3 Недостатак просторија за

разноврсне програме, застарела опрема и инвентар.

Центар за културу Свети Стефан, деспот српски,

Деспотовац

3

Не постоји излолација, кров прокишњава, не постоји

адекватан систем грејања и хлађења.

1

Позоришно-биоскопска сала је без крова већ 10 година, што је

проузроковало пропадање зидова, па су једини простори за

прогаме галерије.

Културни центар, Параћин

4 Недостатак простора. 5 Недостатак простора за потребе

омладине.

Културно-просветна заједница, Рековац

3 Недовољно канцеларијских просторија, постоји потреба

за још две канцеларије. -

До 2011. године када прераста у Културни центар, КПЗ није

поседовала простор за програме Центар за културу,

Свилајнац Н.п. Н.п. Н.п. Прокишњавање крова.

Центар за културу, Ћуприја

3 Неадекватан намештај 3 Грејање.

*н.п.- нема података

Урађене пројекте за реновирање и реконструкцију објеката у којима се налазе имају једино установе у Деспотовцу, Параћину и Свилајнцу. Центар за културу у Деспотовцу за архитектонско-грађевинске радове истиче потребу за 15.000.000,00 динара, Центру за културу у Свилајнцу за реновирање објекта потребно је 47.000,00 динара, док је параћинском културном центру за комплетну реконструкцију канцеларија потребно 130.000,00 динара.

Page 11: Pomoravski okrug

11

Програми и публика Све установе поливалентног типа

1, негују изложбене активности било као гостујуће програме,

било да су галеријски простори организационе јединице установе. Најактивнији је ћупријски центар за културу са око 24 изложбе у згради установе, па затим установа у Параћину са 22 изложбе у свом објекту, које је видело између 1.000 – 1.500 посетилаца.

Поливалентни центри у Деспотовцу и Свилајнцу у свом саставу имају и активне аматерске позоришне ансамбле, али организују и гостовања других аматерских позоришта у свом објекту, што чини и јагодински културни центар, који једини одржава врло живу биоскопску делатност.

Концерте савремене музике организују готово све установе поливалентног типа Поморавског округа, изузев Свилајнца и Рековца.

Центар за културу у Ћуприји организовао је највећи број књижевних вечери од свих поливалентних центара у округу. Установа наводи да у сарадњи са локалним књижевним клубом сваког уторка и сваког последњег петка у месецу организује књижевне вечери.

Поливалентни центри у Деспотовцу и Свилајнцу у свом саставу имају и културно-уметничка друштва, али организују наступе и других КУД-ова, што чини и установа у Јагодини.

Културни центар у Јагодини поред наведених активности организује и школу анимираног филма, која је у 2009. години имала 900 учесника.

Центар за културу у Деспотовцу једини организује наступе хорова и оркестара, као и концерте класичне и етно музике, оперу и балет. Културно-просветна заједница у Рековцу је до сада свој рад, због недостатка простора, базирала на организацији неколико културних манифестација Прођох Левач, прођох Шумадију, Смотра дечијих фолклора и ликовна колонија Каленић. Сада када је наследила зграду рековачког дома културе који је углавном био затворен за публику, претпоставка је да ће обогатити и културни програм тј. увести и редовне, дневне и недељне, културне активности.

Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Поморавског округа2

Назив установе

Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Ку

лту

рн

и ц

ен

та

р

Св

ет

озар

Ма

рко

ви

ћ,

Јаго

ди

на

Изложбе сопствени 14 2.500

Биоскопске пројекције сопствени 110 6.500

Наступи КУД-ова гостујући 12 12.000

Концерти савремене музике - 5 2.000

Позоришне представе гостујући 40 12.000

Трибине, предавања, књижевне вечери

сопствени 8 1.100

Школа анимираног филма сопствени - 900 учесника

Це

нта

р з

а к

ул

ту

ру С

вет

и С

теф

ан

,

десп

от

ср

пс

ки

, Д

есп

ото

вац

Изложбе сопствени 10 750

гостујући 9 650

Наступи КУД-ова гостовање 15 5.700

гостујући 1 600

Концерти савремене музике - 1 1.000

Позоришне представе

сопствени 2 100

гостовање 24 3.600

гостујући 9 1.500

Хорски и оркестарски садржаји гостујући 1 250

Трибине, предавања, књижевне вечери

сопствени 3 150

Концерти класичне и етно музике, опера и балет

- 4 750

1 Изузимајући КПЗ (Културни центар од 2011. године) у Рековцу коме су једине редовне активности организација културних

манифестација Прођох Левач, прођох Шумадију, Смотра дечијих фолклора и ликовна колонија Каленић. 2 Из табеле је изостављен Културни центар у Рековцу коме су једине редовне активности организација културних манифестација Прођох Левач, прођох Шумадију, Смотра дечијих фолклора и ликовна колонија Каленић.

Page 12: Pomoravski okrug

12

Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Поморавског округа

Назив установе

Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Ку

лту

рн

и

цен

та

р,

Пар

аћ

ин

Изложбе сопствени 22 1.000-1.500

Концерти савремене музике - 11 Н.п.

Трибине, предавања, књижевне вечери

сопствени 17 Н.п.

Це

нта

р з

а

кул

ту

ру,

Св

ил

ајн

ац

Изложбе сопствени 10 300-500

Наступи КУД-ова сопствени 3-5 500-1.000

гостујући 5-10 1.000

Позоришне представе сопствени 10 2.000

Це

нта

р з

а

кул

ту

ру,

Ћуп

ри

ја Изложбе сопствени око 24 Н.п.

Позоришне представе - 10 Н.п.

Књижевне вечери - око 60 Н.п.

*Н.п. – нема података

*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања

сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу

Поморавског округа су ликовни и музички програми, а затим наступи КУД-ова и позоришне представе. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у

складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Ипак, плакати и флајери су најчешћи видови рекламирања садржаја у установама.

Табела 13: Отвореност према публици и начини анимације

Назив установе Најпосећенији програми

према речима представника установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време установе

Ку

лту

рн

и

це

нта

р

Св

ет

оза

р

Ма

рко

ви

ћ,

Јаго

ди

на

-ликовни -музички -филмски -позоришни -фолклорни

Користе се подједнако: плакати флајери рекламни спотови на телевизији рекламе на радију интернет рекламе (банери и сл.) рекламе у штампаним медијима

новембар-март 7-24ч

Це

нта

р з

а

ку

лту

ру

Св

ет

и

Ст

еф

ан

,

де

сп

от

ср

пс

ки

, Д

ес

по

то

ва

ц

-ликовни

1.рекламе на радију 2.плакати 3.позивнице, електронске позивнице, телефонски позиви.

лето 7-20ч, а по потреби

и дуже

Ку

лту

рн

и

це

нта

р,

Па

ра

ћи

н

-музички

1.плакати 2.интернет социјалне мреже 3.рекламе на радију 4.рекламни спотови на телевизији 5.флајери 6.рекламе у штампаним медијима

Н.п. 08-15:30ч и 18-20ч

Ку

лту

рн

и

це

нта

р,

Ре

ко

ва

ц

-ликовни -музички -књижевни -фолклорни

1.плакати 2.флајери 3.рекламе на радију 4.рекламни спотови на телевизији 5.рекламе у штампаним медијима

мај и август 7-15ч

Page 13: Pomoravski okrug

13

Це

нта

р з

а

ку

лту

ру,

Св

ил

ајн

ац

-ликовни -музички -позоришни -фолклорни

Користе се подједнако: плакати флајери рекламни спотови на телевизији рекламе на радију рекламе у штампаним медијима интернет рекламе (банери и сл.)

пролеће и јесен 7:30-18ч, а по

потреби и дуже

Це

нта

р з

а

ку

лту

ру,

Ћу

пр

ија

-музички -позоришни

Користе се подједнако: плакати флајери рекламни спотови на телевизији рекламе на радију рекламе у штампаним медијима

лето 7-20ч

*Н.п. – нема података

Готово све установе, изузев параћинског културног центра, како би привукле публику на

програме, користе позивнице као форму личног позивања, док позивање путем порука на мобилне телефоне користе сви поливалентни центри у Округу. Према подацима којима Завод располаже једино Центар за културу у Свилајнцу има мејлинг листу како би публику обавештавао и путем електронске поште. Према подацима којима Завод располаже ниједан поливалентан центар не ради истраживања потреба постојеће и потенцијалне публике, док годишњу евалуацију програма ради једино деспотовачки поливалентан центар кроз процену посећености програма и успешности организовања истог (изузимајући културне центре у Рековцу и Свилајнцу који Заводу нису доставили тражене податке).

Податке о тенденцији кретања броја посетилаца на програмима културних центара од 2005. до 2009. године Заводу су доставили једино поливалентни центри у Јагодини и Рековцу. Културни центар у Јагодини, не располаже прецизним подацима о броју посетилаца, па је Заводу доставио апроксимативну процену од 35.000 посетилаца за све наведене године. Остали поливалентни центри Поморавског округа нису доставили тражене податке, што показује да поливалентне установе не воде евиденцију о посећености својих програма, чак и када имају могућност да дају приближан број (што је у упитнику било наглашено).

Установа у Свилајнцу је доставила податак о броју посетилаца само за 2009. годину, док ће у приказу који следи бројност публике у Деспотовцу бити изведена на основу података из табеле 12 о посећености програма у 2009. години. Из приказа су изостављене установе у Параћину и Ћуприји које Заводу нису доставиле тражене податке.

Културни центар у Јагодини имао је највише посетилаца, док је деспотовачка установа имала најмањи број посета. Приказ 6: Рангирање установа према броју посетилаца на програмима у 2009. години

35000

7000 6000 5750 0

10000

20000

30000

40000

Јагодина Рековац Свилајнац Деспотовац

Посећеност програма у 2009.години

Page 14: Pomoravski okrug

14

Приказ 7: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године

Од редовних манифестација јагодински културни центар организује: Дане комедије, фестивал класичне музике Музичка јесен и музички фестивал посвећен најмлађима – Мини-тини фест. Деспотовачки културни центар се појављује као организатор фестивала фолклора У славу деспота Стефана, Мајских аматерских позоришних свечаности, ликовне колоније Ресава, а у партнерству са деспотовачком Народном библиотеком организује и манифестацију Дани српског духовног преображења.

Културни центар у Параћину организује ликовну колонију Сисевац, дечији музички фестивал Мини тини фест и манифестацију Музичко лето у трајању од три месеца.

Културно-просветна заједница, а од 2011. године Културни центар у Рековцу потписује се као организатор традиционалног левачког сабора Прођох Левач, прођох Шумадију који се одржава већ више од 40 година, Смотре дечијих фолклора и ликовне колоније Каленић. Центар за културу у Свилајнцу познат је као организатор традиционалне културне манифестације Синђелићеви дани.

Ћупријски центар за културу организује Културно лето, манифестацију коплексног типа, која укључује различите културне садржаје и траје месец дана.

Када је улазницама реч, поливалентне установе у Параћину, Рековцу и Ћуприји их не наплаћују. Најскупље улазнице су у Свилајнцу, а најјефтиније у Деспотовцу.

Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Поморавског округа

Установа Просечна цена улазница Попусти

Културни центар Светозар Марковић, Јагодина

200,00 дин. Особе са инвалидитетом

Центар за културу Свети Стефан, деспот српски, Деспотовац

50,00 дин. Постоје, али није наведено за које

групе.

Културни центар, Параћин Не наплаћује улазнице -

Културни центар, Рековац Не наплаћује улазнице -

Центар за културу, Свилајнац 300,00 дин. Постоје, али није наведено за које

групе.

Центар за културу, Ћуприја Не наплаћује улазнице -

Сарадња

Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је Културни центар у Јагодини. Сарадња постоји на свим нивоима, а типови сарадње су од техничке сарадња до организације догађаја и реализације пројеката. Установа у Јагодини једина у Поморавском округу има сарадњу са актерима на међународном нивоу.

Културни центар (КПЗ) у Рековцу једини истиче да има сарадњу са Културним центром у Јагодини, док установа у Деспотовцу не сарађује ни са једном установом у граду који је центар Округа. Иначе, деспотовачки поливалентни центар има најужу мрежу сарадње који остварује сарадњу само са актерима на регионалном нивоу и то кроз размену програма. Установе у Параћину и Свилајнцу такође истичу да се сарадња са актерима у култури одвија једино кроз размену програма.

Културни центар у Параћину једини наводи да нема сарадњу са медијима, док све остале установе сарађују са локалним медијима у циљу информисања грађана о догаћајима из културе. Установа у Рековцу једина истиче да поред локалних медија остварује сарадњу и са регионалним медијима.

35000

35000

35000

35000

35000

0

10000

20000

30000

40000

2005 2006 2007 2008 2009

5000

6000

5000

6000

7000

0

2000

4000

6000

8000

2005 2006 2007 2008 2009

Page 15: Pomoravski okrug

15

Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури

Назив установе

Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Ку

лту

рн

и ц

ен

та

р

Св

ет

оза

р М

ар

ко

ви

ћ,

Јаго

ди

на

Завичајни

музеј, Библиотека,

Музеј воштаних фигура, Музеј

наиве, удружења у

култури, Музичка школа

Владимир Ђорђевић.

Не постоји

Народно позориште у

Београду, Министарство

културе, Фестивал Дани

комедије.

Одељења за културу при

амбасадама, Интернационалн

и фестивал дечијег

анимираног филма ВАФИ.

Јагодина је центар округа

-техничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Це

нта

р з

а

ку

лту

ру С

ве

ти

Ст

еф

ан

, д

ес

по

т

ср

пс

ки

, Д

ес

по

то

ва

ц

Не постоји.

Сарадња постоји, али се на наводи

са којим актерима.

Не постоји. Не постоји. Не постоји. -размена програма

Ку

лту

рн

и

це

нта

р, П

ар

аћ

ин

Установе културе.

Поливалентни центри у

Деспотовцу и Ћуприји.

Не постоји. Не постоји. Н.п. -размена програма

Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури

Назив установе

Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Ку

лту

рн

и

це

нта

р,

Ре

ко

ва

ц

Библиотека Поливалентни

центри. Министарство

културе Не постоји.

Културни центар, Музеј наивне и

маргиналне уметности,

Завичајни музеј, Градско

позориште.

-сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Це

нта

р з

а к

ул

ту

ру

,

Св

ил

ајн

ац

Сарадња постоји, али се на наводи са

којим актерима.

Не постоји. Не постоји. Не постоји.

Сарадња постоји, али се на наводи

са којим актерима.

-размена програма

Це

нта

р з

а к

ул

ту

ру

,

Ћу

пр

ија

Сарадња постоји, али се на наводи са

којим актерима.

Не постоји. Не постоји. Не постоји. Завичајни музеј,

Библиотека. -техничка

Page 16: Pomoravski okrug

16

Кадрови Највише запослених има Културни центар у Јагодини – 34, али се њих 19 у оквиру Културног

центра баве културом, док су остали посвећени угоститељским активностима и неће бити приказани у анализи поменуте установе.

Не рачунајући установу у Јагодини највише запослених има ћупријски поливалентни центар, док најмањи број запослених има Културни центар у Параћину. Установа у Рековцу нема ниједно запослено лице на неодређено време, већ активности установе организује троје запослених лица на одређено време.

Приказ 8: Број запослених у поливалентним центрима Поморавског округа (изузимајући КПЗ Рековац који нема стално запослених лица)

Када је о старосној структури реч, млађе кадрове до 30 година старости нема једино параћински културни центар, у коме су најзаступљенији запослени између 30 и 39 година. У јагодинској поливалентној установи највећи број запослених је у шестој деценији живота (50-59), док су у Деспотовцу кадрови у шестој деценији живота изједначени са кадром у петој деценији (40-49), а у ћупријском са кадром у четвртој деценији (30 и 39). Центар за културу у Свилајнцу има највећи број запослених између 40 и 49 година. Просечна старост запослених највећа је у Културном центру у Јагодини, а најмања у параћинској поливалентној установи, док у осталим поливалентним центрима Поморавског округа просечна старост запослених износи 44 године. Табела 16: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Културни центар Светозар Марковић, Јагодина 45

Центар за културу Свети Стефан, деспот српски, Деспотовац 44

Културни центар, Параћин 43

Центар за културу, Свилајнац 44

Центар за културу, Ћуприја 44

Приказ 9: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

19

13

5 7

23

Јагодина

Деспотовац

Параћин

Свилајнац

Ћуприја

0%

20%

40%

10

,5%

15

,8%

31

,6%

36

,8%

5,3

%

0%

20%

40%

8,4

%

25

%

33

,3%

33

,3%

0%

50%

100%

30-39 40-49 50-59

60

%

20

%

20

%

0%

50%

100%

14

,3%

71

,4%

14

,3%

0%

20%

40%

13

%

30

,5%

21

,7%

30

,5%

4,3

%

Page 17: Pomoravski okrug

17

Полна структура показује да једино у јагодинском и деспотовачком поливалентном центру мушкарци имају благу предност над својим колегиницама, док су у осталим културним центрима Поморавског округа припаднице женског пола бројније. Приказ 10: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Када је о образовној структури реч, једино у параћинском културном центру високообразовани имају већину, док у осталим поливалентним установама Поморавског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом. Најмања разлика између оних са средњим и вишим/високим образовањем је у Јагодини.

Највећи број кадрова са најнижим образовањем има Културни центар у Јагодини. Запослених са завршеном само основном школом нема у установама у Параћину и Свилајнцу. Приказ 11: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама

У раду установама помажу и сарадници, најчешће кроз хонорарни ангажман. Три установе користе тај облик додатног рада. Јагодински културни центар има два запослена лица на одређено време, док хонорараних сарадника и волонтера нема, и представници Установе наводе да нема ни потребе за волонтерским радом. Културни центар Рековац једини у Поморавском округу нема стално запослена лица у установи, али има три запослена лица на одређено време и то је једина врста радног ангажмана у тој установи. Поливалентна установа у Свилајнцу има два хонорарна сарадника, док волонтера, а ни потребе за њиховим ангажовањем нема.

47,4% 52,6

%

мушкарци 10 жене 9

53,8%

46,2%

мушкарци 7 жене 6

40%

60%

мушкарци 2 жене 3

28,6%

71,4%

мушкарци 2 жене 5

47,8% 52,2

%

мушкарци 11 жене 12

21,1%

42,1%

36,8%

ОШ 4

ССС 8

ВШ/ВСС 7

7,7%

61,5%

30,8%

ОШ 1

ССС 8

ВШ/ВСС 4

20%

80%

ССС 1

ВШ/ВСС 4

71,4%

28,6%

ССС 5

ВШ/ВСС 2

13%

74%

13%

ОШ 3

ССС 17

ВШ/ВСС 3

Page 18: Pomoravski okrug

18

Приказ 12: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет Центри за културу Поморавског округа се највећим делом финансирају средствима добијеним од

града/општина оснивача, који су параћинском и ћупријском културном центру једини извор прихода. Други извор прихода у готово свим установама су сопствена средства, изузев деспотовачке у 2009. години и рековачке установе. Донације/спонзорства као извор финансирања користиле су установе у Јагодини, Деспотовцу, Рековцу и Свилајнцу, док су културни центри у Јагодини и Рековцу суфинансирани и од стране Републике.

Приказ 13: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи буџет и у 2008. и у 2009. години имао је Културни центар у Јагодини, док најмањим

буџетом, који је неколико пута мањи од буџета других установа, располаже рековачки културни центар (КПЗ), који је у обе посматране године издвојио и најмању суму за програме. Највећу суму за програме у 2008. години издвојио је поливалентни центар у Параћину, док је у 2009. години то учинио Културни центар у Јагодини.

Пораст буџета у 2009. години у односу на претходну остварио је једино Културни центар у Рековцу за 33,2%, док су остали поливалентни центри забележили пад буџета. Највећи пад буџета у 2009. години имала је поливалентна установа у Параћину за 46,9%, затим у Деспотовцу за 27,2%, па у Свилајнцу за 24,9%, док су јагодински и ћупријски културни центри забележили пад за 5,2%.

Табела 17а: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Установа Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Културни центар Светозар Марковић, Јагодина

2008. 450.069,87 евра 193.143,22 евра 155.381,56 евра 101.545,09 евра

36.650.000,00 дин. 15.728.000,00 дин. 12.653.000,00 дин. 8.269.000,00 дин.

2009. 426.495.28 евра 191.758.39 евра 127.860.22 евра 106.876.67 евра

40.061.000,00 дин. 18.012.000,00 дин. 12.010.000,00 дин. 10.039.000,00 дин.

0

5

ЈАГОДИНА РЕКОВАЦ СВИЛАЈНАЦ

2 3

2

запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

77

%

81

%

21

%

19

%

1%

1%

Град Сопствени приходи Донације/спонзорства Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

99

%

97

%

1%

3%

Општина Сопствени приходи Донације/спонзорства

0%

50%

100%

2008 2009

10

0%

10

0%

Општина

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

70

%

92

%

4%

2

1%

2%

5%

6%

Општина Сопствени приходи Донације/Спонзорства Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

89

,8%

89

,2%

5,6

%

8%

4,6

%

2,8

%

Општина Сопствени приходи Донације/спонзорства

0%

50%

100%

2008 2009

10

0%

10

0%

Општина

Page 19: Pomoravski okrug

19

Табела 17б: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Установа Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Центар за културу Свети Стефан, деспот српски,

Деспотовац

2008. 185.934,73 евра 91.868,29 евра 27.912,93 евра 66.153,51 евра

15.141.000,00 дин. 7.481.000,00 дин. 2.273.000,00 дин. 5.387.000,00 дин.

2009. 135.333,81 евра 87.564,56 евра 15.458,20 евра 32.311,05 евра

12.712.000,00 дин. 8.225.000,00 дин. 1.452.000,00 дин. 3.035.000,00 дин.

Културни центар, Параћин

2008. 201.370,96 евра 59.067,83 евра 35.465,26 евра 106.837,87 евра

16.398.000,00 дин. 4.810.000,00 дин. 2.888.000,00 дин. 8.700.000,00 дин.

2009. 107.012,94 евра 49.614,24 евра 25.460,26 евра 31.938,44 евра

10.051.800,00 дин. 4.660.300,00 дин. 2.391.500,00 дин. 3.000.000,00 дин.

Културно-просветна заједница, Рековац

2008. 20.361,73 евра 5.572,00 евра 1.159,98 евра 13.629,75 евра

1.658.092,00 дин. 453.738,00 дин. 94.459,00 дин. 1.109.895,00 дин.

2009. 30.472,73 евра 9.434,24 евра 1.524,78 евра 19.513,71 евра

2.862.325,00 дин. 886.165,00 дин. 143.224,00 дин. 1.832.936,00 дин.

Центар за културу, Свилајнац

2008. 137.998,89 евра 46.423,82 евра 91.575,07 евра -

11.237.498,00 дин. 3.780.375,00 дин. 7.457.123,00 дин. -

2009. 103.652,04 евра 42.081,04 евра 61.571,00 евра -

9.736.109,00 дин. 3.952.702,00 дин. 5.783.407,00 дин. -

Центар за културу, Ћуприја

2008. 77.463,59 евра 73.779,53 евра 3.684,06 евра -

6.308.000,00 дин. 6.008.000,00 дин. 300.000,00 дин. -

2009. 73.426,47 евра 69.168,01 евра 4.258,46 евра -

6.897.000,00 дин. 6.497.000,00 дин. 400.000,00 дин. -

*Н.п. – нема података

Када се издвајање за програме сагледа у односу на буџет установе (процентуално издвајање за

програме), у том сегменту предњачи Културни центар у Рековцу, који издваја преко 60% свог буџета за организацију програма. Установе у Свилајнцу и Ћуприји једине у Поморавском округу у посматраном периоду нису издвојиле средства за програме.

Приказ 14: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

0%

20%

40%

60%

2008 2009

22

,6%

25

%

42

,9%

45

%

34

,5%

30

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

35

,6%

23

,9%

49

,4%

64

,7%

15

%

11

,4%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

2008 2009

53

,1%

29

,8%

29

,3%

46

,4%

17

,6%

23

,8%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

66

,9%

64

%

27

,4%

31

%

5,7

%

5%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

33

,6%

40

,6%

66

,4%

59

,4%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

95

,2%

94

,2%

4,8

%

5,8

%

Програми

Плате

Текући трошкови

Page 20: Pomoravski okrug

20

Када је реч о инвестиционим улагањима у поливалентан центар у периоду од 2007 до 2010. године највише је уложила општина Деспотовац, затим општина Параћин, док је најмање инвестиционих средстава издвојила општина Свилајнац. Културни центар у Јагодини и остале поливалентне установе у Поморавском округу нису имале улагања у посматраном периоду. Потребу за инвестицијама наводе једино поливалентни центри у Јагодини и Деспотовцу. У Јагодини као приоритетно инвестиционо улагање наводе реконструкцију и доградњу објекта у коме се налазе, док је у Деспотовцу приоритет реконструкција позоришне/биоскопске сале. Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Поморавског округа

Установа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима

Износ у динарима

Центар за културу Свети

Стефан, деспот српски,

Деспотовац

Реконструкција зграде Општина Деспотовац 2008 42.342,18 3.448.000,00

Реконструкција зграде Општина Деспотовац 2009 21.292,29 2.000.000,00

Културни центар,

Параћин

Прикључак на природни гас

Општина Параћин 2007 2.091,61 167.246,00

Расвета и кречење Општина Параћин 2008 7.372,44 600.351,00

Опрема Општина Параћин 2008 5.755,72 468.699,00

Столарија и фасада Општина Параћин 2009 4.046,88 380.126,00

Центар за културу,

Свилајнац

Опрема Општина Свилајнац 2007 779,55 62.333,00

Опрема Општина Свилајнац 2008 846,05 68.895,00

Опрема Општина Свилајнац 2009 854,25 80.240,00

Проблеми

Када су проблеми са простором у питању недостатак простора за рад наводе јагодински и рековачки културни центар, док деспотовачки истиче проблем неадекватног канцеларијског простора и недостатка позоришно-биоскопске сале (коју имају, али је неусловна за програме због крова који је у веома лошем стању, а због којег онда пропада и цела сала).

Потребу за већим финансијским средствима истичу поливалентни центри у Јагодини, Деспотовцу, Параћину и Рековцу. Проблем са недостатком опреме или њеном застарелошћу нема једино Културни центар у Параћину (изузимајући Центар за културу у Свилајнцу који Заводу није доставио тражене податке).

Недостатак стручног кадра представља проблем устновама у Параћину и Рековцу. Када су програми у питању, недостатак финансијских средстава представља проблем у

организацији програма поливалентних центрара у Јагодини и Рековцу, док установа у Ћуприји као главни проблем истиче недостатак помоћи од стране Министарства.

Табела 19: Проблеми поливалентних установа Поморавског округа (изузимајући Центар за културу у Свилајнцу који Заводу није доставио податке о проблемима)

Установа Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми

Културни центар Светозар Марковић, Јагодина

Недостатак простора за организацију

програма.

Недовољна финансијска средства.

Застарелост опреме. Нема проблема.

Недостатак простора и финансијских средстава за организацију

програма.

Центар за културу Свети

Стефан, деспот српски,

Деспотовац

Неадекватан канцеларијски

простор и недостатак позоришно-биоскопске

сале.

Недовољна финансијска средства.

Постоји потреба за набавком опреме за

озвучење, рачунарима и видео

надзором.

Нема проблема. Нема проблема.

Културни центар, Параћин

Нема проблема.

Недовољна финансијска средства.

Нема проблема. Недостатак стручног

кадра.

Постоје проблеми, али није наведено

који.

Page 21: Pomoravski okrug

21

Културни центар, Рековац

Недостатак простора за

рад.

Постоји потреба за већим финансијским

средствима.

Постоји потреба за набавком појачала.

Недостатак стручног кадра.

Недовољно финансијских средстава за организацију

манифестација.

Центар за културу, Ћуприја

Нема проблема.

Нема проблема. Постоји потреба за набавком рачунара.

Нема проблема. Недостатак помоћи

од стране Министарства.

Библиотеке општина Поморавског округа

Свих шест општина Поморавског округа имају библиотеку као самосталну установу културе. Најстарија библиотека округа је јагодинска, а најскорије је основана библиотека Деспотовца.

Своје постојање Народна библиотека Радисав Никчевић везује за Читалиште јагодинско које се први пут помиње у извештају Друштва српске словесности из 1851. године. Више од 15 година након тога, 1868. године Општина јагодинска доноси решење да се отвори Читаоница као општинска. Међутим, као расадник идеја великих мислиоца које нису одговарале тадашњој власти, Читаоница се недуго по оснивању гаси (1874. године). Тек 1892. године у Јагодини се формира одбор који иницира поновно отварање Читаонице која почетком 20. века постаје прва Јавна библиотека као државна установа уз коју грађани стварају Грађанску читаоницу. Током Првог и Другог светског рата библиотека престаје са радом, али између ратова прикупља књижну грађу која ће постати основа за оснивање Омладинске библиотеке која у различитим просторима није престајала са радом до данас. Последњу селидбу као Народна библиотека Установа бележи смештајем у национализовану породичну зграду Таушановића, у којој се и данас налази.

Развој прве српске писмености везује се за почетак рада Ресавске школе у манастиру Манасији који се налазина територији Деспотовца. Наиме, још од пада Бугарске под Турску власт крајем 14. века многи учени људи и калуђери нашли су уточиште у Србији , пре свега на двору Деспота Стефана и у његовом манастиру Ресави (који је касније назван Манасија) где су се бавили преводом и преписом црквених књига. На челу Ресавске школе чији је оснивач био љубитељ културе и уметности Деспот Стефан, а која представља значајну карику у развоју српске писмености био је Константин Филозоф, па Григорије Цамблак. Управо због свега наведеног може се рећи да библиотечка делатност ресавског краја датира још из средњег века и Ресавске школе. Пре званичног оснивања Библиотека је мењајући адресе неколико пута, радила као књижница и читаоница. Библиотечка активност је поред Деспотовца била развијена и у осталим насељима која данас припадају деспотовачкој општини. Данашња Народна библиотека Ресавска школа је најстарија установа културе у општини Деспотовац, основана Решењем Скупштине општине Деспотовац марта 1966. године.

Своје корене параћинска библиотеке има у читалачком удружењу грађана из 1861. године. Међутим, удружење се убрзо гаси, а 1869. године оснива се читаоница као његов наследник која успешно ради све до половине 70-их година 19. века. Библиотечка традиција обнавља се тек 1920. године кроз Касину и читаоницу која ради до 1939. године, да би у мају 1948. године била основана Градска народна библиотека. Библиотека општине Параћин, смештена у зграду из друге половине 19. века која је проглашена спомеником културе, спада у средње развијене јавне библиотеке која нема стационирне огранке.

Народна библиотека Рибникар Народна библиотека у Рековцу корене има у читаоници основаној 1928. године коју је отворила група левачких интелектуалаца тог времена. Првих година читаоницом су руководили, углавном, просветни радници, а нешто касније она је привремено била предата школи. Непосредно после рата отварају се читаонице у околним већим левачким селима. Октобра 1987. године новинско-издавачка кућа Политика из Београда библиотеци даје име Рибникар која се тако звала све до 2010. године када добија име по др Миловану Спасићу чијим залагањем су постављени темењи Народне библиотеке у Београду где је направио и први азбучни каталог, те се може сматрати и првим библиотекаром Народне библиотеке.

Ресавска библиотека општине Свилајнац је наследник Читаонице Омладине Ресавске основане августа 1868. године која је имала не само велики значај за културни него уопште социјални развој Свилајнца. Читаоница Омладине Ресавске мења своје име 1905. године у Библиотека Омладине Ресавске, а свој данашњи назив Ресавска библиотека је добила последњим Правилима из 1931. године.

У општини Ћуприја је 1938. године основан Културно-просветни клуб. Оснивачи Клуба били су интелектуалци и студенти који су своју активност организовали преко установа Клуба: месне народне читаонице и библиотеке, дилетантске секције, хора и оркестра. После Другог светског рата формирана је

Page 22: Pomoravski okrug

22

нека врста омладинске библиотеке у згради Соколског дома. Она је 1946. године прерасла у прву послератну градску библиотеку. Од 1961. године Библиотека ради као самостална установа културе под именом Народна библиотека Душан Матић.

Табела 18: Подаци о оснивању библиотека

Назив установе Општина оснивач

Година оснивања

Народна библиотека Радисав Никчевић Јагодина почетак 20. века

Народна библиотека Ресавка школа Деспотовац 1966.

Библиотека Др Вићентије Ракић Параћин 1861.

Народна библиотека Др Милован Спасић Рековац 1928.

Ресавска библиотека Свилајнац 1931.

Народна библиотека Душан Матић Ћуприја 1961.

Просторни капацитети

Када је реч о просторним капацитетима, четири библиотеке имају простор у свом власништву- библиотеке у Јагодини, Свилајнцу, Деспотовцу и Рековцу. Библиотеке у Ћуприји и Параћину се налазе у просторијама које су уступљене од стране општине без надокнаде.

Највећи простор имају библиотеке у Јагодини и Ћуприји, а најмањим простором располаже библиотека у Свилајнцу.

Поред параћинске која има три простора у којем читаоци могу уживати у књигама, све остале библиотеке имају по једну читаоницу и по један додатни простор за програме. Параћинска библиотека има и интернет читаоницу, а своје додатне програме организује управо у читаоничким деловима библиотеке, али и у холу зграде коју дели са локалном музичком школом, где често поставља изложбе.

Библиотека у Рековцу располаже простором који је скоро прошао фазу реконструкције, тако да задовољава услове и библиотечке делатности и запослених делатника. У склопу библиотеке налази се и галеријски простор који се поред изложби у организацији Установе уступа и локалном удружењу ликовних уметника. Табела 19: Основни подаци о простору библиотека

Назив установе Површина простора

Број читаоница

Број места у читаоницама

Број простора

за програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за

програме

Народна библиотека Радисав Никчевић

Јагодина 650 м

2 1 25 1 57 м

2 25+100

Народна библиотека Ресавка школа

Деспотовац 350 м

2 1 20 1 80 м

2 75+30

Библиотека Др Вићентије Ракић

Параћин 350 м

2 3 12+12+6 1 Н.п. Н.п.

Народна библиотека Др Милован Спасић

Рековац 460 м

2 1 20 1 60 м

2 50+20

Ресавска библиотека Свилајнац

200 м2 1 10 / / /

Народна библиотека Душан Матић Ћуприја

650 м2

1 8 1 40 м2 30+20

Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже матична библиотека у Јагодини, а

најмањим библиотека у Рековцу. Фонд стране књиге је скроман и постоји у Рековцу са десет књига на енглеском језику и 220 књига у Свилајнцу.

Page 23: Pomoravski okrug

23

Приказ 14: Број књига у библиотека Поморавског округа

Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге, као и дечјих књига има библиотека у Рековцу. Библиотеке у већини случајева свој фонд занивају на белетристици која у свим библиотекама, изузев рековачке чини бар половину књижног фонд.

Приказ 15а: Структура фонда у библиотекама Поморавског округа

Приказ 15б: Структура фонда у библиотекама Поморавског округа

У периоду од 2007. до 2009. године највише књига добавила је јагодинска библиотека – 11.414, па

параћинска – 9.578, док је са најмање публикација свој фонд допунила рековачка библиотека – 1.970.

Табела 20: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Број набављених публикација

Укупно 2007 2008 2009

Народна библиотека Радисав Никчевић Јагодина 3.134 4.204 4.076 11.414

Народна библиотека Ресавка школа Деспотовац 1.500 1.995 1.700 5.195

Библиотека Др Вићентије Ракић Параћин 3.241 3.846 2.491 9.578

Народна библиотека Др Милован Спасић Рековац 425 750 795 1.970

Ресавска библиотека Свилајнац 1.751 1.990 2.230 5.971

Народна библиотека Душан Матић Ћуприја 817 2.028 1.623 4.468

0 80000

Јагодина

Параћин

Свилајнац

Ћуприја

Деспотовац

Рековац

126242

106103

50220

49323

40500

35448

Укупан број књига 0 80000

Јагодина

Деспотовац

Параћин

Рековац

Свилајнац

Ћуприја

126242

40500

106103

35438

50000

49323

Број књига на српском језику

25,5%

55,6%

18,9%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

14,4%

76%

9,6%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

28%

43,6%

28,4%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

11,5%

64,9%

23,6%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

24,3%

58,8%

16,9%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

22,7%

56,2%

21,1%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

Page 24: Pomoravski okrug

24

Када је реч о средствима, библиотека Параћина добија највише средстава од општине за допуну фонда библиотеке. Као матична, библиотека у Јагодини добија највећа средства за откуп од Министарства културе. Библиотеке Свилајнца и Ћуприје наводе да не добијају средства од општине за откуп књига.

Табела 21: Подаци о средствима за набавку књига

Назив установе

Го

д

ин

а Средства од општине/

града Средства министарства

културе Број откупљених књига

од средстава града и Министарства културе евра динара евра динара

Народна библиотека

Радисав Никчевић Јагодина

2006

11.367,00 967.339,00 48.296,10 4.110.000,00 4.156 2007

2008

2009

Народна библиотека

Ресавка школа Деспотовац

2007 3.126,56 250.000,00 3.626.80 290.000,00 1.500

2008 3.929,67 320.000,00 7.245.33 590.000,00 1.995

2009 3.193,84 300.000,00 2.235.69 210.000,00 1.700

Библиотека Др Вићентије Ракић

Параћин

2007 6.940,95 555.000,00 10.004,98 800.000,00 3.241

2008 7.368,13 600.000,00 11.175,00 910.000,00 3.846

2009 7.452,30 700.000,00 / / 2.491

Народна библиотека Др

Милован Спасић Рековац

2007 1.638,32 131.000,00 3.314,15 265.000,00 396

2008 4.064,75 331.000,00 4.592,80 374.000,00 705

2009 1.000,74 94.000,00 5.546,64 521.000,00 615

Ресавска библиотека Свилајнац

2007 / / 6.554,61 524.108,00 406

2008 / / 7.243,21 589.828,00 852

2009 / / 6.386,91 599.927,00 1.243

Народна библиотека Душан

Матић Ћуприја

2007 / / / / /

2008 / / 7.368,13 600.000,00 1.200

2009 / / 6.387,69 600.000,00 800

Највећи број корисника међу библиотекама Поморавског округа има установа у Параћину, а најмањи библиотека у Рековцу. Најмлађи корисници библиотека најбројнији су у Јагодини, док одрасли доминирају међу корисницима деспотовачке библиотеке. Студенти и средњошколци најбројнији су у параћинској установи.

Табела 22: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години

Народна библиотека Радисав Никчевић

Јагодина

2007 784 281 63 717 1.845

2008 924 334 64 810 2.132

2009 1.158 360 65 998 2.581

Народна библиотека Ресавка школа

Деспотовац

2007 160 250 93 1.235 1.738

2008 144 237 103 1.132 1.616

2009 165 183 72 1.420 1.840

Библиотека Др Вићентије Ракић

Параћин

2007 793 922 100 453 2.268

2008 784 807 85 615 2.291

2009 758 876 88 765 2.487

Народна библиотека Др Милован Спасић

Рековац

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 580

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 489

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 332

Ресавска библиотека Свилајнац

2007 710 186 64 385 1.345

2008 761 194 63 374 1.392

2009 821 166 57 416 1.460

Народна библиотека Душан Матић

Ћуприја

2007 128 327 27 472 810

2008 132 290 31 455 796

2009 139 346 47 532 890

Page 25: Pomoravski okrug

25

Из тенденције кретања види се да је број корисника у готово свим библиотекама Поморавског округа у порасту у три посматране године. Изузетак је библиотека у Рековцу која бележи континуирани пад корисника. Приказ 16: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Поморавског округа

Када се љубитељи библиотеке сагледају кроз проценат оних који је посећују међу локалним становништвом, подаци показују да су житељи Рековца у најмањем броју корисници библиотеке, а да највише корисника има библиотека општине Деспотовац. Приказ 17: Рангирање општина према проценту локалног становништа који су у 2009. години били корисници библиотеке

Све библиотеке у Поморавског округу организују додатне програме за публику попут књижевних

вечери, изложби, предавања, трибина, радионице и других садржаја (филмске пројекције, продајне изложбе књига, радио емисије, позоришне садржаје, музичке програме, наградне конкурсе). Највећи број програма има јагодинска библиотека. Библиотека у Параћину организује књижевне вечери, изложбе, радионице, предавања, трибине али и Ђачку ликовну колонију као пратеће програме и то око 25 годишње. Међутим, Установа није доставила податке о структури и броју поменутих културних садржаја за три посматране године (2007-2009).

Табела 23: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Укупан број програма по годинама

2007 2008 2009

Народна библиотека Радисав Никчевић Јагодина 62 57 114

Народна библиотека Ресавка школа Деспотовац 37 33 29

Народна библиотека Др Милован Спасић Рековац 8 7 5 Ресавска библиотека Свилајнац 19 19 18

Народна библиотека Душан Матић Ћуприја 2 14 29

Приказ 18: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

0

1000

2000

3000

2007 2008 2009 Јагодина Деспотовац Параћин Рековац Свилајнац Ћуприја

7,2% 5,7% 4,3% 3,6%

2,7% 2,5%

0%

2%

4%

6%

8%

Деспотовац Свилајнац Параћин Јагодина Ћуприја Рековац

Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке у 2009. години

0 20 40 60 80 100 120

2007

2008

2009

19

15

17

10

7

19

3

5

3

5

3

1

15

20

70

10

2

4

Page 26: Pomoravski okrug

26

Све библиотеке Поморавског округа су умрежене у електронску базу Кобис (Cobiss). Такође, у свим библиотекама корисници имају могућност електронског претраживања фонда. Чланарине у библиотекама крећу се, у просеку, од 300 до 500 динара на годишњем нивоу. За своје програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице. Табела 24: Чланарина и рад са корисницима

Назив установе Чланарина

Радно време редовна попусти

Народна библиотека Радисав Никчевић

Јагодина 500 дин. Не постоје повољности за одређене групе

Радним данима: 8:00 -19:00 ч

Суботом: 8-13 ч Народна библиотека

Ресавка школа Деспотовац

350 дин. Не постоје повољности за одређене групе Радним данима:

8-20ч

Библиотека Др Вићентије Ракић Параћин

400 дин. Попуст имају ђаци и студенти, не плаћају

предшколци и ученици првог разреда, пензионери

Радним данима: 8:00 -19:00 ч

Суботом: 8-13 ч

Народна библиотека Др Милован Спасић

Рековац 300 дин.

Попуст имају ђаци и студенти, не плаћају предшколци и ученици првог разреда,

пензионери

Радним данима: 8:00 -19:00 ч

Ресавска библиотека Свилајнац

400 дин. Попуст имају ђаци, студенти, ученици првог

разреда и пензионери

Радним данима: 8:00 -19:00 ч

Суботом: 8-13 ч

Народна библиотека Душан Матић

Ћуприја 450 дин.

Попуст имају ученици првог разреда, ђаци, студенти и пензионери

Радним данима: 8:00 -19:00 ч

Суботом: 8-13 ч

0 5 10 15 20 25 30 35 40

2007

2008

2009

11

8

11

3

4

3

3

5

3

5

6

4

4

2

3

13

8

13

0 1 2 3 4 5 6 7 8

2007

2008

2009

3

3

2

3

3

3

1

1

1

1

1

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20

2007

2008

2009

10

12

10

2

1

2

4

3

5

3

3

3

0 5 10 15 20 25 30

2007

2008

2009

1

6

9

1

3

1

2

1

1

6

13

књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји

Page 27: Pomoravski okrug

27

Када је реч о евалуацији програма, половина библиотека има ту праксу – библиотеке општина Параћин, Рековац и Свилајнац. Библиотеке у Рековцу, Свилајнцу и Ћуприји не спроводе истраживања потреба корисника као вид евалуације. Преостале библиотеке то практују једном у годину дана. Све библиотеке Поморавског округа документују своје активности путем прес и медиа клипинга, и архивирања.

Сарадња Све библиотеке Поморавског округа природно сарађују са матичном библиотеком у Јагодини. Најширу сарадњу има матична библиотека у Јагодини и библиотека општине Деспотовац. Ниједна библиотека на подручју округа не оставрује сарадњу на међународном нивоу. Библиотеке Поморавског округа указују да сарадњу остварују са локалним и регионалним, електронским и штампаним медијима.

Табела 25: Сарадња са другим актерима у култури

Назив установе

Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Рад

ис

ав

Н

икч

ев

ић

Јаго

ди

на

Историјски архив,

Завичајни музеј, Музеј

наивних уметности

Све народне библиотеке

Поморавског округа

Министарство културе, Народна

библиотека Србије

/ Јагодина је

центар круга

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Ресав

ка ш

ко

ла

Десп

ото

вац

Центар за културу

Деспотовац

Библиотеке Поморавског

округа, Завичајни музеј Јагодина, Архив Јагодина,

Музеј наиве Јагодине, Културни

центар Јагодине

Народна библиотека

Србије, САНУ, Универзитет

уметноси Београд

/

Народна библиотека Јагодина,

Завичајни музеј Јагодина

Културни центар Јагодине

- логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Би

бл

ио

тека

Др

Ви

ће

нт

ије

Раки

ћ

Пар

аћ

ин

Културни центар

Параћин, Завичајни музеј

Параћина, Уметничка асоцијација

Татлин

/ / / Народна

библиотека Јагодина

-техничка - логистичка

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Др

Ми

ло

ван

С

па

си

ћ

Реко

вац

Културно-просветна заједница, Туристичка

организација Рековца

Библиотеке Поморавског

округа / /

Народна библиотека

Јагодина

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Ресав

ска

би

бл

ио

-

тека

Св

ил

ајн

ац

Центар за културу

Свилајнац / / /

Народна библиотека

Јагодина

- сарадња на организацији догађаја

Нар

од

на

би

бл

ио

тек

а Д

уш

ан

М

ат

ић

Ћуп

ри

ја

Музеј Ћуприје, Центар за

културу

Библиотека града Јагодине

/ / Библиотека

града Јагодине -стручни семинари

Page 28: Pomoravski okrug

28

Кадрови Међу библиотекама Поморавског округа највише запослених има библиотека у Јагодини (25), па

библиотеке у Деспотовцу (10) и Параћину (10). Најмање запослених има библиотека у Рековцу (7). Полна структура показује да су у свим библиотекама бројније жене.

Приказ 19: Број запослених у библиотекама Поморавског округа

Приказ 20: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Старосна структура показује да су у библиотекама најбројнији кадрови између 40 и 49 година старости. Најмлађи кадар је у библиотеци Деспотовца, а најстарији у библиоткама града Јагодине и општина Свилајнац и Рековац. Табела 26: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Народна библиотека Радисав Никчевић Јагодина 46

Народна библиотека Ресавка школа Деспотовац 44

Библиотека Др Вићентије Ракић Параћин 45

Народна библиотека Др Милован Спасић Рековац 46

Ресавска библиотека Свилајнац 46

Народна библиотека Душан Матић Ћуприја 45

Приказ 21: Старосна структура кадрова у установама

25

10 10 7

8

13 Јагодина

Деспотовац

Параћин

Рековац

Свилајнац

Ћуприја

16%

84%

мушкарци жене

20%

80%

мушкарци жене

10%

90%

мушкарци жене

14,3%

85,7%

мушкарци жене

12,5%

87,5%

мушкарци жене

23%

77%

мушкарци жене

0%

20%

40%

60%

4%

24

% 44

%

16

%

12

%

0%

50%

40

%

40

%

20

%

0% 20% 40% 60% 80%

20

%

60

%

20

%

Page 29: Pomoravski okrug

29

Када је о образовној структури реч, у свим библиотекама Поморавског округа предњаче високообразовани,изузев у библиотеци Ћуприје. Основнообразованих има у четири од шест библиотека.

Приказ 22: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Библиотеке Поморавског округа не ангажују хонорарне сараднике нити волонтере. Изузетак је

библиотека Деспотовца која има три волонтера.

Буџет

Библиотеке Поморавског округа финансирају се највећим уделом градског тј. општинског буџета. Одређена средства све библиотеке, изузев параћинске, обезбедиле су из републичког буџета и сопственим приходима. Једине две библиотеке које у буџету имају учешће донација и спонзорстава су библиотека у Јагодини и Деспотовцу. Приказ 23: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

0,0%

20,0%

40,0%

60,0%

14

,3%

14

,3%

42

,6%

28

%

0%

50%

25

%

50

%

25

%

0,0%

50,0%

100,0%

15

,4%

84

,6%

8,0%

20,0%

72,0%

ОШ 2

ССС 5

ВШ/ВСС 18

10%

30% 60

%

ОШ 1

ССС 3

ВШ/ВСС 6

40%

60%

ССС 4

ВШ/ВСС 6

14,3%

28,6%

57,1%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 4

12,5%

25% 62,5

%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 5

61,5%

38,5% ССС 8

ВШ/ВСС 5

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

86

%

89

,2%

3%

3,2

%

5%

0,2

%

6%

7,4

%

Град

Сопствени приходи

Донације/спонзорства

Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

80

%

80

%

10

%

15

%

5%

5%

5%

Општина

Сопствени приходи

Донације/спонзорства

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

97

,7%

90

,5%

2,3

%

9,5

%

Општина

Сопствени приходи

Page 30: Pomoravski okrug

30

Параћинска и рековачка библиотеке су једине које су у 2009. години забележиле пораст буџета у односу на претходну годину. Пораст код параћинске установе је незнатан (1%), а код рековачке осетнији (24,3%). Највећи пад буџета у 2009. години забележиле су библиотеке у Деспотовцу (-17,6%) и Ћуприји (-10,5%), потом у Јагодини (-3,7%) и Свилајнцу (-2,9%). Табела 27а: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години

Град/Општина Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси Материјални

трошкови Програми и

пројекти

Народна библиотека Радисав Никчевић

Јагодина

2008. 253.002,50 евра 153.836.85 евра 74.502.34 евра 24.663,30 евра

20.602.449,00 дин. 12.527.212,00 дин. 6.066.860,00 дин. 2.008.377,00 дин.

2009. 243.648,16 евра 207.330.14 евра 19.024.66 евра 17.293,33 евра

22.886.042,00 дин. 19.474.665,00 дин 1.787.002,00 дин. 1.624.375,00 дин.

Народна библиотека Ресавка школа

Деспотовац

2008. 122.802,15 евра 73.681.29 евра 42.584,59 евра /

10.000.000,00 дин. 6.000.000,00 дин. 4.000.000,00 дин. /

2009. 101.138,39 евра 79.821,40 евра 31.938.44 евра /

9.500.000,00 дин. 6.500.000,00 дин. 3.000.000,00 дин. /

Библиотека Др Вићентије Ракић

Параћин

2008. 98.621,40 евра 75.470,61евра 22.623,16 евра 527,62 евра

8.030.918,00 дин. 6.145.708,00 дин. 1.842.245,00 дин. 42.965,00 дин.

2009. 99.634,18 евра 73.277,81 евра 21.153,89 евра 4.929,51 евра

9.358.708,00 дин. 6.883.036,00 дин. 1.987.000,00 дин. 488.672,00 дин.

Народна библиотека Др Милован Спасић

Рековац

2008. 50.795,19 евра 44.876,13 евра 4.998,05 евра 921,02 евра

4.136.344,00 дин. 3.654.344,00 дин. 407.000,00 дин. 75.000,00 дин.

2009. 67.086,56 евра 51.656,66 евра 14.855,02 евра 574,89 евра

6.301.488,00 дин. 4.852.146,00 дин. 1.395.342,00 дин. 54.000,00 дин.

Ресавска библиотека Свилајнац

2008. 74.361,91 евра 54.873,31 евра 15.030,47 евра 4.458,14 евра

6.055.424,00 дин. 4.468.432,00 дин. 1.223.958,00 дин. 363.034,00 дин.

2009. 72.210,51 евра 53.703,39 евра 13.519,61 евра 2.594,26 евра

6.782.784,00 дин. 5.044.397,00 дин. 1.269.906,00 дин. 243.681,00 дин.

Народна библиотека Душан Матић

Ћуприја

2008. 84.589,20 евра 58.417,20 евра 26.172,00 евра /

6.888.251,00 дин. 4.757.018,00 дин. 2.131.233,00 дин. /

2009. 75.743,54 евра 62.655,79 евра 11.810,22 евра 1.277,54 евра

7.114.644,00 дин. 5.885.302,00 дин. 1.109.342,00 дин. 120.000,00 дин.

Највећи удео у буџету библиотека Поморавског округа очекивано имају зараде запослених, а

најмањи програми установа. Деспотовачка библиотека чак наводи да не издваја средства за програме. Библиотека у Ћуприји у 2008. години није издвојила средства за програме, а у 2009. години она су била незнатна.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

96

%

79

%

3%

3%

1%

15

%

Општина

Сопствени приходи

Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

72

%

69

%

13

%

6%

15

%

25

%

Општина

Сопствени приходи

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

98

%

95

,7%

2%

2,6

%

1,7

%

Општина

Сопствени приходи

Република

Page 31: Pomoravski okrug

31

Приказ: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години

Као што се види из претходног приказа, за програме из буџета највише издваја Библиотека града Јагодине, за којом следе свилајначка и параћинска библиотечка установа.

Имајући у виду инвестиције, пет од шест библиотека је имало одређена улагања у посматраном периоду. Највише средстава у установе уложило је Министарство културе које је својим средствима учествовало у четири библиотеке. Деспотовац је од свих општина учествовао са највише средстава у инвестицијама у библиотечке установе. Када је о приоритетним инвестицијама реч, јагодинска библиотека изражава потребу за куповином нових књига и средствима која би искористила за штампарску делатност. Као приоритете у библиотеци општине Деспотовац наводе проширење простора адаптацијом таванице, постављање тенде у башти установе, куповину опреме за дигитализацију и иновирање постојеће информатичке опреме.У библиотеци Рековца потражују други део хидроизолације библиотеке. У Свилајнцу као приоритетну инвестицију наводе завршетак адаптације таванског простора. У библиотеци Ћуприје издвојена је реконструкција крова, фасаде и столарије. Табела 28: Последња инвестициона улагања у библиотеке Поморавског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима

Износ у динарима

ЈАГОДИНА

Адаптација библиотеке Министарство културе 2008. 10.560,10 860.000,00

Опрема Министарство културе и Општина Јагодина

2008. 15.243,90 1.241.336,17

Намештај Министарство културе 2009. 2.646,60 248.593,00

Апарат за фотокопирање Министарство културе 2009. 753,70 70.800,00

Реконструкција подрумског простора

Министарство културе 2009. 19.068,70 1.791.141,00

ДЕСПОТОВАЦ Одржавање зграде библиотеке Општина Деспотовац 2010. 9.707,31 1.000.000,00

РЕКОВАЦ

Изолација библиотеке Министарство културе 2009. 3.207,89 301.319,00

Парно грејање Министарство културе 2009. 4.215,87 396.000,00

Рачунарска опрема Министарство културе 2009. 2.033,41 191.000,00

СВИЛАЈНАЦ Реконструкција крова зграде

Ресавске библиотеке Министарство културе 2009. 25.561,31 2.400.992,00

ЋУПРИЈА Интернет читаоница Република Србија 2009. 1.277,54 120.000,00

Проблеми

Све библиотеке Поморавског округа имају проблем са недостатком простора који би углавном искористили за складиштење књига, осим библиотеке Рековца која наводи да нема проблеме по том питању.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

9,7

%

7,1

%

60

,8%

85

,1%

29

,5%

7,8

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

60

%

65

%

40

%

35

%

Програми Плате Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

0,5

%

5,2

%

76

,5%

73

,5%

23

%

21

,3%

Програми Плате Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

2%

1%

88

%

77

%

10

%

22

%

Програми Плате Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

6%

6,9

%

73

,8%

74

,4%

20

,2%

18

,7%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

1,7

%

69

,1%

83

,7%

30

,9%

14

,6%

Програми

Плате

Текући трошкови

Page 32: Pomoravski okrug

32

Недостатак финансија је, такође, један од проблема. Све библиотеке изражавају потребу за повећањем средстава, а недостатак финансија се одражава и на програме.

У већини библиотека постоји потреба за запошљавањем додатних кадрова, на место библиотекара или систем администатора. Поред тога потребна су и одређена средства за усавршавање кадрова. Табела 29а: Проблеми библиотека Поморавског округа

Установа Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми

Народна библиотека

Радисав Никчевић Јагодина

Потребно додатних 650 м2 што би

решила адаптација таванског простора

Мањак финансијских средстава

Неопходна замене застареле опреме и набавка код читача

Недостатак финансијске подршке за

усавршавање кадрова

Потреба за више средстава за

набавку књига од стране локалне

управе и потреба за међународним

пројектима

Народна библиотека

Ресавка школа

Деспотовац

Недовољно простора за смешзај библиотичке грађе,

потребна адаптација таванског простора

Недовољно средстава за програмске

садржаје, поготово за набавку књига

Недостаје опрема за дигитализацију и

адекватни смештај за чување

библиотичке грађе

Нема проблема Нема проблема

Библиотека Др Вићентије

Ракић Параћин

Потребно реновирање

простора, повећање броја читалачких

места, хитна санација зграде

Недовољан буџет за обнову библиотичких

фондова

Потребан скенер за завичајну збирку

Недовољан број стручних радника, потребан систем администратор

Нередовно и недовољно

финансирање

Народна библиотека Др Милован

Спасић Рековац

Нема проблема Недовољно

финансија, потребни већи приходи

Нема проблема Мањак стручног кадра, потребан

један библиотекар Нема проблема

Ресавска библиотека Свилајнац

Потребно проширење

простора, завршетак адаптације поткровља

Недостатак новца за куповину књига

Нема проблема Нема проблема

Недостатак новца за реализацију свих жељених

програма

Народна библиотека

Душан Матић

Ћуприја

Потребан већи простор

Потребне веће финасије

Потребна куповина рачунара

Нема проблема Нема проблема

Музеји општина Поморавског округа

На територији Поморавског округа налазе се три музеја: Завичајни музеј Јагодина, Завичајни музеј Параћин и Музеј Horreum Margi – Ravno у Ћуприји. Музеји су основани у другој половини 20. века, а најстарији је Музеј у Јагодини основан 1954. године.

Завичајни музеј Јагодина је регионална музеолошка установа комплексног типа са јурисдикцијом над општинама Јагодина, Свилајнац, Рековац и Деспотовац. Музеолошки рад се остварује кроз пет одељења, а најпознатије је археолошко одељење са праисторијском збирком. Завичајни музеј је од оснивања 1954. године мењао локације да би коначно 1981. године прешао у зграду бивше Соколане (Соколског друштва Партизан) изграђене 1935. године.

Завичајни музеј Параћин као институција за заштиту покретног културног блага основан је 1978.године. По оснивању институције радио је под називом Завичајна музејска збирка и имао је два извршиоца. Постављањем изложбе са темом из Завичајне историје октобра 1978.године званично је отпочео стручни рад новоосноване институције у заштити. Изложени материјал Музеја представља непрекидни живот и боравак људи на параћинској општини од праисторијског доба 7000 година пре нове ере, преко антике и средњег века, до народног стваралаштва у 19. и 20. веку. Врхунац стручне

Page 33: Pomoravski okrug

33

успешности у Завичајном музеју је оснивање Археолошке радионице у сарадњи са Завичајним музејем из Јагодине и Археолошким институтом при Српској академији наука, Београд. Циљ и задатак овакве сарадње је истраживање археолошких локалитета Средњег Поморавља. Завичајни музеј у Параћину је смештен у Ружићевој згради, коју је између 1870. и 1875. године подигао Петар Ружић, судија параћинског суда и одборник. Зграда је саграђена као један од првих спратних објеката у Параћину са елементима неокласицизма, што је био чест случај средином 19. века у Србији.

Први археолошки музеј назван Horreum Margi је отворен 1954. године у Ћуприји. У Музеју је било пуно експоната из свих епоха развоја људског друштва и од велике вредности, а био је и врло посећен. Међутим, после одређеног времена, плавила га је река Раваница и експонати из њега су крадени и продавани у иностранству. Музеј је порушен 1972. године, а на том месту је изграђена зграда општинског суда. Године 1989. приликом покушаја доградње старе поште у Ћуприји био је откривен камени темељ зида и североисточна кула римског града Хореум Марги. Исте године је на терен изашла Републичка археолошка комисија из Београда и откопани део зидина и куле проглашени су историјским спомеником прве категорије од изузетне важности, тако да је стара зграда поште додељена музеју. Поред регуларних музеолошких активности Музеј води рачуна о Спомен комплексу Бој на Иванковцу као и о споменицима из Првог и Другог светског рата.

Табела 33: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе

Назив установе Град/Општина

оснивач Година

оснивања Број објеката које

музеј користи

Завичајни музеј Јагодина Јагодина 1954. 1

Завичајни музеј Параћин Параћин 1978. 1

Музеј Horreum Margi-Ravno Ћуприја 1993. 2

Просторни капацитети

Музеји у Јагодини и Параћину располажу са по једном зградом, а Музеј у Ћуприји има два објекта: музејска зграда и Спомен комплексу Бој на Ивковцу у селу Ивковац. Музејске зграде у Јагодини и Ћуприји су власништву установа, док параћински музеј обавља своје активности у згради која му је уступљена од стране општине. Иако параћински музеј има највећи број депоа, ипак има мање квадратних метара за одлагање и чување музеалија од јагодинског музеја. Простори за програме у музејима Поморавског округа су галерије. Табела 34: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност

Назив установе Површина простора

Број депоа

Површина депоа

Број затворених простора за

програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у

сали за програме

Завичајни музеј Јагодина 781 м2 3 200 м

2 1 409 м

2 /

Завичајни музеј Параћин 350 м2 6 150 м

2 1 50 м2 /

Музеј Horreum Margi-Ravno,Ћуприја

200 м2 1 25 м

2 2 100 м2 + 100 м2 По потреби

Фонд, програми и корисници

Када је реч о броју предмета, фонд Завичајног музеја Параћин је убедљиво највећи, а разлог томе је њихова велика археолошка збирка, која сама има више предмета него фондови друга два музеја округа. На другом месту је јагодински Завичајни музеј, а на последњем Музеј Horreum Margi Ravno из Ћуприје са нешто преко 1.200 музеолошких предмета.

Page 34: Pomoravski okrug

34

Табела 35: Број предмета према збиркама у музејима Поморавског округа

Збирке у музејима Јагодина Параћин Ћуприја

Етнолошка 1.610 1.361 35

Археолошка 9.380 128.475 635

Ликовна / / 15

Историјска 18.386 / /

Фотографска / 2.000 52

Историјско-уметничка 2.014 / 18

Минералошка 278 / /

Нумизматичка / 1.200 12

Збирка оружја и војне опреме / 70 12

Графичка / / 2

Збирка архивалија / 4.000 /

Филмска / / 71

Библиотека / / 418

УКУПНО ПРЕДМЕТА 31.668 137.106 1.270

Археолошка збирка заузима највећи део фонда оба општинска музеја, у Параћину преко 90%, а у

Ћуприји половину. У Завичајном музеју Јагодине најбројнија је историјска збирка. У јагодинском музеју конзервирано је 11,4% предмета, а највише је конзервираних предмета у

археолошкој збирци (30,4%). У параћинском музеју конзервирано је мање од 1% предмета, но треба имати у виду да чак 93,8%

предмета не подлеже конзервацији. Музеј Horreum Margi Ravno из Ћуприје није доставио податке о конзервираности, а има обрађено

87,6% фонда.

Сва три музеја Поморавског округа имају сталне поставке. У параћинском Завичајном музеју

поставка датира од самог оснивања музеја, из 1978. године, док је стална поставка музеја у Јагодини из 2001, а у Ћуприји је постављена 2007. године. Општински музеји не наплаћују улазнице за изложбе које организују, а цена улазнице за програме јагодинског музеја је 50 динара.

Приказ 23: Структура фонда у музејима Поморавског округа

Музеји су отворени радним данима, а једини музеј који је отворен након 17 часова је музеј у

Ћуприји. Параћински музеј својим посетиоцима излази у сусрет могућношћу дежурства и ван радног времена код заказаних посета.

5,1%

29,6%

58,1%

6,3%

0,9%

Eтнолошка Археолошка Историјска Историјско-уметничка Минералошка

1%

93,7%

2,9%

0,9%

1,5%

0,05%

Eтнолошка Археолошка Збирка архивалија Нумизматичка Фотографска Збирка оружја и војне опреме

2,7%

50%

1,4% 1,2%

4,1% 0,9%

0,2% 5,6%

33%

0,9%

Eтнолошка

Археолошка

Историјско-уметничка

Ликовна

Фотографска

Нумизматичка

Графичка

Филмска

Библиотека

Збирка оружја и војне опреме

Page 35: Pomoravski okrug

35

Табела 36: Отвореност посетиоцима

Назив установе

Цене улазница

Радно време Стална поставка

Изложбе и програми

Завичајни музеј Јагодина 50,00 дин. 50,00 дин. Радним данима:8-17ч

Суботом:10-17ч

Завичајни музеј Параћин Не наплаћују Не наплаћују Радним данима: 7-15ч

(по потреби организују дежурства и после 15ч) Музеј

Horreum Margi-Ravno, Ћуприја Не наплаћују Не наплаћују Радним данима: 8-19ч

Музеји осим редовне делатности, организују и пратеће програме. Најбројније су изложбе, како из фондова музеја тако и ликовног карактера. Поред изложби, у јагодинском музеју су различитом динамиком у посматраним годинама одржана предавања, радионице и промоције. У Завизајном музеју Параћина одржаване су само изложбе, док је Музеј у Ћуприји организовао и неколико трибина и промоција књига. Интересантно је да се у летњим месецима у јагодинском музеју огранизује манифестација Лето у музеју када је музеј отворен у вечерњим часовима и пружа сваке недеље различите културне садржаје као што су концерти, тематске изложбе, предавања и друге програме

Приказ 24: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

Најпосећенији музеј је, очекивано, Завичајни музеј Јагодина, који бележи 31.130 посетилаца

током 2007, 2008. и 2009. године. Параћински Завичајни музеј има двоструко мање посетилаца, прецизније око 15.000, а најмање посетилаца имао је Музеј у Ћуприји чије је поставке у посматраном периоду (2007-2009) видело 11.327 посетилаца.

Континуирани раст броја посета музеју приметан је једино у параћинској установи, док се у преостала два музеја бележи пад посетилаца у 2009. години у односу на претходну. Интересантно је да је број посетилаца у ћупријском музеју у 2008. години порастао готово десет пута у односу на 2007. годину.

Приказ 25: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Поморавског округа

2007

2008

2009

4

7

5

3

3 3

5

4

3

2007

2008

2009

3

2

2

2007

2008

2009

1

14

9 1

1

1

изложбе предавања трибине радионице остали садржаји

8500

15030

7600

4300 5100

5600

700

6648

3979 0

5000

10000

15000

20000

2007 2008 2009

Јагодина Параћин Ћуприја

Page 36: Pomoravski okrug

36

Евалуацијом програма и истраживањем потреба корисника баве се музеји у Јагодини и Ћуприји, а јагодински музеј је једини који се бави истраживањем потреба публика и једини који штампа брошуре на страном језику, енглеском. Музеји документују своје активности архивирањем, а музеј у Ћуприји то чини и пресклипингом.

Сарадња

Када је реч о сарадњи, музеји Поморавског округа остварују међусобну сарадњу, углавном због заједничких пројеката и програма. Сарадња на регионалном нивоу је истог карактера, односно музеји сарађују ради организовања пројеката. Националну сарадњу остварује махом јагодински музеј, а на међународном нивоу ниједан музеј не остварује сарадњу.

Музеји остварују сарадњу са локалним медијима, а јагодински Завичајни музеј истиче и сарадњу са јагодинским представништвом РТС-а у Јагодини.

Табела 37: Сарадња са другим актерима у култури

Назив установе

Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

Зав

ич

ајн

и

му

зе

ј

Јаго

ди

на

Установе културе,

Туристичка организација

Музеји у региону

Музеји у Србији, Археолошки институт, Народна библиотека Србије,

Византолошки институт

/ Јагодина је

центар округа Н.п.

Зав

ич

ајн

и м

узеј

Па

ра

ћи

н

/

Завод за заштитут

споменика културе

Археолошки институт Србије / Завичајни музеј

Јагодина

-сарадња на пројектима/ програмима

Му

зе

ј

Ho

rre

um

Ma

rgi-

Rav

no

Ћу

пр

ија

Установе културе

Музеји у Крушевцу, Параћину, Јагодини

/ / Све установе

културе

-теничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

* Н.п – нема података

Кадрови

Завичајни музеј Јагодине има највише запослених, затим Музеј у Ћуприји, а најмање запослених има параћински Музеј.

Приказ 26: Број запослених у музејима Поморавског округа

Полна структура кадрова указује да су једино у јагодинском музеју бројнији мушкарци, док су у музејима Параћине и Ћуприје бројније жене.

Приказ 27: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

17 5

7 Јагодина

Параћин

Ћуприја

52,9%

47,1%

мушкарци 9 жене 8

40%

60%

мушкарци 2 жене 3

14,3%

85,7%

мушкарци 1 жене 6

Page 37: Pomoravski okrug

37

Када говоримо о старосној струкстури, најнижи просек година запослених има музеј у Ћуприји. Ниједна установа нема запосленог испод 30 година. У Музејима Јагодине и Параћина преовлађује кадар у шестој деценији живота, док у Ћуприји највише запослених има између 40 и 49 година. Табела 38: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Завичајни музеј Јагодина 50

Завичајни музеј Параћин 52

Музеј Horreum Margi-Ravno, Ћуприја 46

Приказ 28: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, у Јагодини и Параћину преовлађује високообразовни кадар, а у музеју Ћуприје средњеобразовни кадар. Музеји Поморавског округа немају хонорарне сараднике, а параћински музеј има једног волонтера.

Приказ 29: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Буџет

Општине су главни финансијери музеја Поморавског округа, а у случају музеја Horreum Margi-Ravno у Ћуприји и једини извор финансија. Други извор финансија је Република Србија, а јагодински Завичајни музеј остварује и сопствене приходе, што је трећи извор финансија тог музеја.

Приказ 30: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи укупан буџет у 2008. и у 2009. години имао је јагодински музеј. Упркос томе што је буџет јагодинског музеја три пута већи, параћински музеј има већа издвајања за програме. Разлог томе је највероватније мали број запослених.

Параћински музеј је једини имао пораст буџета (22,9%), иако се, према вредностима у динарима, чини да је и Завичајни музеј Јагодина имао пораст буџета. Међутим, вредности буџета изражене у еврима показују да буџет бележи пад за 2,8%. И буџет музеја у Ћуприји бележи пад од 7,9%.

0%

50%

17

,6%

29

,4%

41

,2%

11

,8%

0%

20%

40%

60%

80%

20

%

60

%

20

%

0%

20%

40%

60%

14

,3%

57

,1%

28

,6%

5,6%

23,5%

70,6%

ОШ 1

ССС 4

ВШ/ВСС 12

40%

60%

ССС 2

ВШ/ВСС 3

28,6%

57,1%

14,3%

ОШ 2

ССС 4

ВШ/ВСС 1

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

74

%

83

%

5%

3%

21

%

14

%

Град

Сопствени приходи

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

84

%

63

%

16

%

37

%

Општина

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

10

0%

10

0%

Општина

Page 38: Pomoravski okrug

38

Табела 39: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години (музеј у Ћуприји није доставио податке о структури буџета)

Општина/Град Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Завичајни музеј Јагодина

2008. 289.861,23 евра 164.375,44 евра 106.592,26 евра 18.911,53 евра

23.603.922,00 дин. 13.383.922,00 дин. 8.680.000,00 дин. 1.540.000,00 дин.

2009. 281.867,38 евра 164.610,72 евра 98.653,58 евра 18.630,76 евра

26.476.000,00 дин. 15.454.000,00 дин. 9.272.000,00 дин. 1.750.000,00 дин.

Завичајни музеј Параћин

2008. 83.665,10 евра 38.842,32 евра 22.006,15 евра 22.816,64 евра

6.813.000,00 дин. 3.163.000,00 дин. 1.792.000,00 дин. 1.858.000,00 дин.

2009. 89.161,48 евра 33.641,82 евра 14.872,67 евра 40.647,00 евра

8.375.000,00 дин. 3.160.000,00 дин. 1.397.000,00 дин. 3.818.000,00 дин.

Музеј Horreum Margi-Ravno, Ћуприја

2008. 77.365,35 евра Н.п. Н.п. Н.п.

6.300.000,00 дин. Н.п. Н.п. Н.п.

2009. 61.747,65 евра Н.п. Н.п. Н.п.

5.800.000,00 дин. Н.п. Н.п. Н.п.

У параћинском Завичајном музеју у 2008. години највећи део буџета заузимају зараде запослених, а током 2009. године највећи део је одлазио на програме. У јагодинском Завичајном музеју плате запослених у обе године заузимају највећи део буџета, а програми најмањи.

Приказ 31: Структура буџета музеја у 2008. и 2009. години (изузимајући музеј у Ћуприји који Заводу није доставио податке)

Када је о инвестицијама реч, сва три музеја су од 2007. године имала инвестиције, а финансијери су општине/град и Република. Јагодинаски Завичајни музеј је имао улагања у износу од 69.278,40 евра (5.625.000,00 динара), а целокупна средства дошла су из републичке касе. Улагања параћинског Завичајног музеја достижу износ од 33.492,29 евра (2.890.000,00 динара), а финансијери су у већој мери Република, али и Општина. Инвестиције Музеја у Ћуприји у износу од 10.398,57 евра (900.000,00 динара), у целости су дошле од Општине.

Приоритетне инвестиције јагодинског музеја су реконструкција галерије и мокрих чворова (1.100.000,00 динара); параћински музеј као приоритетне инвестиције наводи изградњу депоа и видео надзор (4.750.000,00 динара), а у случају музеја у Ћуприји оне су реновирање зграде, као и њено обезбеђење и надзор (1.100.000,00 динара).

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

6,5

%

6,6

%

56

,7%

58

,4%

36

,8%

35

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

27

%

45

%

47

%

38

%

26

%

17

%

Програми

Плате

Текући трошкови

Page 39: Pomoravski okrug

39

Табела 40: Последња инвестициона улагања у музеје Поморавског округа

Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима

Јагодина

Климатизација Министарство културе 2007. 6.878,40 550.000,00

Видео надзор Министарство културе 2007. 56.278,00 4.500.000,00

Реконструкција галерије Република Србија 2009. 4.790,80 450.000,00

Набавка опреме Република Србија 2009. 1.330,80 125.000,00

Параћин

Откуп, опрема, изградња депоа

Општина Параћин 2007.

6.128,05 490.000,00

Република Србија 3.689,34 295.000,00

Откуп, опрема Општина Параћин

2008. 3.070,05 250.000,00

Република Србија 6.434,83 524.000,00

Откуп, изградња депоа Општина Параћин

2009. 1.969,54 185.000,00

Република Србија 12.200,48 1.146.000,00

Ћуприја Санирање зграде музеја Општина Ћуприја 2008. 6.140,11 500.000,00

Реновирање Општина Ћуприја 2009. 4.258,46 400.000,00

Проблеми

Просторни проблем деле музеји Поморавског округа, било да је реч о његовом недостатку или стању, па је потребна адаптација. Недостатак финансијских средстава је проблем који истичу сва три музеја и који је у вези са осталим проблемима, најчешће програмским.

Техничка опремљеност и кадровска структура не представљају проблем једино јагодинском Завичајном музеју. Представници параћинског Завичајног музеја наводе потребу за расветом, видео надзором, вентилацијом и климатизацијом, док им у људским ресурсима недостају палеонтолог, историчар, документалиста и фотограф. Рад Музеја у Ћуприји би употпунили нови компјутери и историчар уметности.

Табела 41: Проблеми музеја Поморавског округа

Музеј Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми

Јагодина Недовољан простор Недостатак

финансијских средстава

Нема проблема Нема проблема Н.п.

Параћин

Недостатак изложбеног, радног и

простора за депоновање

Недостатак финансијских

средстава

Потребно адекватно осветљење

поставки, видео надзор, вентилација,

климатизација

Потребни палеонтолог, историчар,

документалиста, фотограф

Потребно стабилно финансирање

Ћуприја Потребна адаптација Недостатак

финансијских средстава

Потребни нови компјутери

Потребан историчар уметности

Недостатак подршке општине

* Н.п – нема података

Историјски архив Поморавског округа

Историјски архив Средње поморавље основан је 1948. године у Јагодини са основном функцијом да прикупља, чува и штити, сређује, обрађује, публикује важну архивску грађу и омогуће њену научну, службену и другу употребу. У административној згради Историјског архива у Јагодини, налази се и библиотека. Библиотека Архива поседује 3.000 библиотекарских јединица и 1.500 периодичних издања. У библиотеци се налази велики број старих и ретких књига од којих је најзначајнија збирка извора Прибављеније III, издате у Бечу 1795. године. Смештајни простор - депо Историјског архива је у згради некадашње Учитељске школе Сретен Аџић која је споменик културе.

Просторни капацитети Укупна површина објекта који користи Историјски архив у Јагодини има површину 1.370 м

2 у два

нивоа. Горњи ниво чини канцеларијски простор, а доњи је адаптиран за смештај библиотеке и вредније архивске грађе. Површина депоа износи 1.200 м

2, а постоји и читаоница од 40 м

2 са 20 места за седење.

Page 40: Pomoravski okrug

40

Фонд У депоима је смештено око 4.500 дужних метара архивске грађе, односно 325 фондова и девет

збирки који су обрађени у водичу архива, као и седамдесетак фондова преузетих по објављивању Водича.

Програми и корисници

Од оснивања до краја 2009. године, Историјски архив Јагодине објавио је 39 публикација, укључујући седам бројева часописа Корени, неколико каталошких издања и једно Интернет издање. Часопис Корени је зборник историографских и архивистичких радова који се односе на проучавање прошлости и традиције Средњег Поморавља, Ресаве и Левча. Покренут је 2003. године и до децембра

2009. године објављено је седам бројева. У 2009. години Архив је издао шест публикација.

Кадрови Укупан број запослених у Архиву је 19, од којих је 14 мушкараца, а пет женског пола. Када је реч о

образовној структури запослених предњаче особе са средњом стручном спремом. Приказ 35: Полна и образовна структура запослених (Заводу нису достављени подаци о старосној структури запослених)

Буџет Према подацима из 2009. године, Архив Средње Поморавље финансира се највећим делом из

буџета града Јагодине, а удео у финансирању има и Република, затим једна од општина које Архив својом делатношћу покрива, те сопствени приходи Установе. Приказ 36: Извори финансирања и структура буџета Архива у 2009. години (за 2008. годину подаци нису достављени)

Табела 44: Висина и расподела буџета Архива у 2009. години (за 2008. годину подаци нису достављени)

Установа/ Град

Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Историјски архив Средње

Поморавље, Јагодина

2009.

150.110,66 евра 127.743,65 евра 15.911,73 евра 6.387,68 евра

14.100.000,00 дин. 12.100.000,00 дин. 1.400.000,00 дин. 600.000,00 дин.

Архив у 2009. години није имао инвестиције, а за претходне године подаци нису достављени

Заводу.

73,7%

26,3%

мушкарци 14

57,9%

42,1% ССС 5

ВШ/ВСС 8

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

79

%

85

%

5%

5%

6%

6%

10

%

4%

Град Сопствени приходи Општинa Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2009

4,3

%

85

,1%

10

,6%

Програми

Плате

Текући трошкови

Page 41: Pomoravski okrug

41

Позориште Поморавског округа

У Поморавском округу постоји једно професионално позориште, које се налази у Параћину. Иако је данас Позориште организациона јединица Културног центра Параћин, у тренутку спровођења истраживања Завода, Позориште Параћин је била самостална установа, те ће тако бити третирана у извештају. У Јагодини постоје још два позоришта – Градско позориште и Дечје позориште, али она нису организована као установе већ као удружења и аматерског су карактера.

Као дан оснивања параћинског позоришта узима се 1. октобар 1926. године, дан када је основано Прво дилетантско позориште града Параћина. Позориште непрекидно ради до данас. Педесетих година прераста у професионално чиме себи поставиља обавезу квалитетнијег уметничког домета. Међутим тај статус трајао је око три године. Шездесетих година усељава се у своју нову, технички и функционално опремљену зграду. Осамдесетих година почиње пракса гостовања професионалних глумаца у представама параћинског позоришта. Одлуком Општине Параћин од 30. децембра 2002. године позориште мења свој статус и сам назив тако да се не зове Градско аматерско позориште већ само Позориште Параћин и то као професионална установа у култури од значаја за општину Параћин.

Просторни капацитети Простор којим располаже Позориште Параћин има 830 квадратних метара, једну салу са 361

местом за седење и објекат у власништву установе.

Табела 53: Основни подаци о простору

Назив позоришта Површина простора

Број сала Површина сценског простора

Број места за седење у великој

сали

Позориште Параћин 830 м2 1 144 м

2 361

Програми и публика У просеку Позориште Параћин по сезони изведе једну премијеру, број представа по сезони у

просеку је 23. Представе се чешће постављају по савременим текстовима домаћих писаца. Приказ 42: Удео премијера према врсти дела које се изводи у Позоришту Параћин (2007-2009)

Број премијера се смањује за по једну сваке сезоне, а у сезони 2008/2009. није изведена ниједна премијера. Број представа је порастао у сезони 2007/2008. да би следеће сезоне забележио пад. Позориште поред својих основних садржаја организује манифестацију Културно лето на импровизованој сцени у атријуму испред Позоришта током јула и августа. На летњој сцени уприличавају се не само представе него и музички садржаји и књижевне вечери. Сви програми су веома посећени од стране локалног становништва.

66,7%

33,3%

Број премијера по текстовима домаћих писаца 2

Број премијера по текстовима страних писаца 1

0% 50% 100%

33,3% 66,7%

Класична дела 1

Савремена дела 2

Page 42: Pomoravski okrug

42

Приказ 43: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера

У три посматране сезоне (2006-2009) Позориште је имало више гостујућих представа, него гостовања, којих је најмање било током последње посматране сезоне (2008/2009).

Приказ 44: Број гостовања и гостујућих представа у посматраном периоду

Највише гледалаца Позориште Параћин је имало у сезони 2007/2008. У претходној и следећој

сезони, посећеност публике је једнака, међутим у првој од посматране три сезоне већину укупне публике чини број гледалаца у згради, док се у последњој сезони повећао број гледалаца на гостовањима, а број у згради параћинског позоришта смањио у односу на прву. Приказ 45: Број гледалаца у три анализиране сезоне

Позориште Параћин, приликом куповине улазница, даје попусте ђацима, студентима,

пензионерима, особама са инвалидитетом, а понекад и поделе улазнице.

Кадрови У Позоришту Параћин ради петоро запослених, међу којима нема глумаца и редитеља.

Сарадници се запошљавају према потреби, односно према пројекту. По уговору запослено је десет глумаца, један редитељ и један уметнички сарадник.

Приказ 46: Структура запослених према занимању у Позоришту Параћин

21

25

23

18

20

22

24

26

2006/2007 2008/2009

2

1

0 0

0,5

1

1,5

2

2,5

2006/2007 2008/2009

14 15 12

22

52 49

0

10

20

30

40

50

60

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гостовања Број гостујућих представа

13700 15600

10800 400 4000 3200

14100

19600

14000

0

5000

10000

15000

20000

25000

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гледалаца у згради

Број гледалаца на гостовањима

40%

60%

технички сектор 2

административно особље 3

Page 43: Pomoravski okrug

43

Структура показује да су сви запослени мушкарци,махом у шестој и седмој деценији живота, средњошколског образовања са изузетком једног запосленог са основном школом. Приказ 47: Полна, старосна и образовна структура запослених у Позоришту Параћин

Сарадња Позориште има развијену сарадњу на локалном, регионалном и националном нивоу, углавном са

позориштима и ради сарадње на пројектима или програмима. Сарађују са медијима, најчешће са локалним телевизијским станицама.

Табела 54: Сарадња са другим актерима у култури

Назив установе

Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

По

зо

ри

ште

Па

ра

ћи

н

Установе културе Позоришта

региона

Народно позориште Београд, Београдско драмско позориште,

Звездара театар, Фави театар и многа друга позоришта у

Србији

/ Установе културе -сарадња на пројектима/ програмима

Буџет

Позориште се највећим делом финансира из буџета општине оснивача, а сопствени приходи су на другом месту извора финансирања. Највећи удео буџета одлази на плате запослених, а најмање на програме.

Приказ 50: Извори финансирања и структура буџета Позоришта Параћин у 2008. и 2009. години

Буџет Позоришта је према динарским вредностима имао незнатан раст. Међутим када се погледају вредности у еврима јасније је да буџет ипак бележи пад за 13,1%.

100%

Мушкарци 5

0%

50% 20%

40% 40% 20%

80%

ОШ 1

ССС 4

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

80

,3%

77

,2%

19

,7%

22

,8%

Општина

Сопствени приходи

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

7,9

%

10

,3%

54

,5%

55

,8%

37

,6%

33

,9%

Програми Плате Текући трошкови

Page 44: Pomoravski okrug

44

Табела 55: Висина и расподела буџета Позоришта Параћин у 2008. и 2009. години

Назив установе Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Позориште Параћин

2008. 81.202,92 евра 44.227,19 евра 30.532,30 евра 6.443,43 евра

6.612.500,00 дин. 3.601.500,00 дин. 2.486.300,00 дин. 524.700,00 дин.

2009. 70.583,95 евра 39.390,74 евра 23.953,83 евра 7.239,38 евра

6.630.000,00 дин. 3.700.000,00 дин. 2.250.000,00 дин. 680.000,00 дин.

Финансијер последњих улагања у Позориште је Општина Параћин која је у периоду од 2007-2009.

године уложила у Установу 34.356,76 евра (2.981.800,00 динара).

Табела 56а: Последња инвестициона улагања

Назив установе Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима

Позориште Параћин

Климатизација позоришта, 1. део

Општина Параћин 2007. 8.754,36 700.000,00

Климатизација позоришта, 2. део

Општина Параћин 2008. 10.683,79 870.000,00

Тонска миксета Општина Параћин 2008. 2.011,50 163.800,00

Прикључак грејања на гас Општина Параћин 2009. 8.985,35 844.000,00

Реостат Општина Параћин 2010. 3.921,76 404.000,00

Представници Позоришта наводе да немају потребу за даљим инвестицијама за сада.

Проблеми У Позоришту Параћин немају проблема са простором, финансирањем и кадровима. Како наводе, једино им је потребно побољшање светлосног парка и још посетилаца, а као једино решење виде подизање животног стандарда грађана.

Табела 57: Проблеми Позоришта Параћин

Установа/ Општина

Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми

Позориште Параћин

Нема проблема Нема проблема Потребно

побољшање светлосног парка

Нема проблема Недостатак публике

Цивилни сектор у култури Поморавског округа

Цивилни сектор у култури Поморавског округа већином чине културно-уметничка друштва, па потом струковна и комплексна удружења. С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, због чега можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену, али може се десити да то није коначан списак, највише културно-уметничких друштава има Јагодина – 17, а општина Свилајнац нема ниједан регистрован КУД.

Када је реч о струковним удружењима, најбројнија су организације књижевника које постоје у свим општинама изузев Деспотовца, а у Јагодини функционишу два удружења књижевника. Хор и фото клуб постоје једино у Параћину.

Page 45: Pomoravski okrug

45

Табела 55: Актери цивилног сектора у култури Поморавског округа до којих је Завод успео да дође у датом тренутку (црвеном бојом означени су актери који Заводу нису доставили упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)

Поморавски округ б

ро

ј

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Јагодина 9

-Градско позориште Јагодина -Ликовно удружење Јагодине – ЛУЈ -Књижевни клуб Ђура Јакшић, Јагодина -Удружење грађана Етно-форма, Јагодина -Удружење грађана Дечија гитаријада, Јагодина -Удружење грађана Еко глас Јагодина, Јагодина -Удружење грађана Ехо – одјек позитивних тенденција, Јагодина -Удружење грађана Арт круг, Јагодина -Дечије позориште Јагодина

17

- Градско друштво за културу Каблови - КУД Младост, Ловци - КУД Ром - КУД Радислав Никчевић Милошево - КУД Света Милановић – Поте, Багрдан - КУД Ђердан, Доњи Рачник - КУД Моравац, Дубока - КУД Владимир Станојевић, Шуљковац - КУД Коча Анђелковић, Кочино село - КУД Посело, Главинци - КУД Младост, Кончарево - КУД Љубиша Урошевић, Рибаре - КУД Живадин Јовановић Кум, Ново Ланиште - КУД Свилен конац, Старо Ланиште - КУД Бранко Ћопић, Мајур - КУД Вукашин Вуле Јевтић, Рибар - КУД Младост, Стрижило

Деспотовац 1

-Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

5

- КУД Бранислав Нушић - КУД Мирослав Панић, Стењевац - КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић - КУД Плажане - КУД Младост, Витанце

Параћин 5

-Уметничка асоцијација Татлин, Параћин -Градски хор Петрус, Параћин -Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин -Фото кино клуб, Параћин -Књижевни клуб Петрус, Параћин

4

- КУД Железничар - КУД Радосав Лазић, Стубица - КУД Петрус, Забрега - Хор Петрус

Рековац 2

-Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић -Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

3

- КУД Левач

-КУД Младост, Вукмановац

-КУД Рузмарин 2, Драгово

Свилајнац 2

-Књижевни клуб Реч, Свилајнац -Удружење уметничких старих заната и домаће радиности Уметност занатства, Свилајнац

0

Ћуприја 1 -Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја 1 - ГКУД Железничар

УКУПНО 20 30

КУД-ови и хор Поморавског округа

Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарији КУД у Поморавском округу је КУД Радислав

Никчевић из Јагодине, основан 1934. године. Најмлађа друштва су КУД Левач из Рековца и хор Петрус из Параћина, који су почели са радом 2009. године.

Највећи број друштава Поморавског округа основан је у периоду од 2000. до 2010. године. Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама која су

друштва доставила Заводу, њих 11 своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори Домова културе, школа), док је друштву Каблови из Јагодине простор уступљен при фабрици Каблова. Само два КУД-а располажу сопственим простором, а једино КУД Рузмарин 2 из

Page 46: Pomoravski okrug

46

Рековца плаћа простор који користи при Месној заједници Драгово. Остали КУД-ови Поморавског округа нису Заводу доставили податке о простору који користе за своје активности. Табела 31: Основни подаци о КУД-овима и хору Петрус (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

Назив КУД-а Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има

простора за одржавање програма?

ЈА

ГО

ДИ

НА

Градско друштво за културу Каблови 1952.*

Уступљен без накнаде при фабрици Каблови*

Да*

КУД Младост, Ловци Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Ром Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Радислав Никчевић Милошево 1934.*

Уступљен без накнаде при Дому културе у Милошеву*

Н.п.

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан 1972. Уступљен без накнаде Да

КУД Ђердан, Доњи Рачник 2003. Уступљен без накнаде при Дому

културе у Доњем Рачнику Да

КУД Моравац, Дубока Постоји више од

50 година* Уступљен без накнаде при Дому

културе у Дубокој* Н.п.

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац 2007.

Уступљен без накнаде при Дому културе у Шуљковцу

Да

КУД Коча Анђелковић, Кочино село Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Посело, Главинци 1995. Уступљен без накнаде при Месној

заједници Да

КУД Младост, Кончарево 2005. Н.п. Н.п.

КУД Љубиша Урошевић, Рибаре Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Живадин Јовановић Кум, Ново Ланиште

Постоји око 50 година

Н.п. Н.п.

КУД Свилен конац, Старо Ланиште Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Бранко Ћопић, Мајур Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Вукашин Вуле Јевтић, Рибар Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Младост, Стрижило Н.п. Н.п. Н.п.

ДЕСПО- ТОВАЦ

КУД Бранислав Нушић 1945. Н.п. Н.п.

КУД Мирослав Панић, Стењевац 2005. Уступљен без накнаде. Не

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић 2008.

Уступљен без накнаде при Месној заједници

Да

КУД Плажане 2002. Н.п. Н.п.

КУД Младост, Витанце Постоји више око 20 година

Н.п. Н.п.

ПАРАЋИН

КУД Железничар Н.п. Н.п. Н.п.

КУД Радосав Лазић, Стубица 1962. У власништву Да

КУД Петрус, Забрега 1959. Н.п. Н.п.

Хор Петрус 2009. Уступљен без накнаде, при

Музичкој школи Миленко Живковић

Да

РЕКОВАЦ

КУД Левач 2009. Уступљен без накнаде Да

КУД Младост, Вукмановац 1983. У власништву Не

КУД Рузмарин 2, Драгово 2008. Изнајмљен при Месној заједници

Драгово Да

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар 1945. У власништву Да

* Разговори су вођени у децембру 2009. године Н.п. – Нема података

Page 47: Pomoravski okrug

47

Приказ 35: Подаци о простору у којима хор и КУД-ови Поморавског округа организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са КУД-овима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Већина друштава (11 од 13 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (2 од 13) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва.

Чланови, наступи и публика

Четири КУД-а Поморавског округа имају мање од 50 чланова. Највећи број друштава има између 50 и 100 чланова, док 3 од 15 друштава за које Завод поседује податке има преко стотину чланова. Према подацима којима Завод располаже највећи број чланова имају Градско друштво за културу Каблови и КУД Радислав Никчевић из Јагодине.

Друштва углавном имају сталне чланове. Ипак, када је потребно четири КУД-а се могу ослонити на помоћ волонтера, а осам на активност повремених чланова. Једино у КУД-у Железничар из Ћуприје повремени чланови бројнији су од сталног чланства. Три друштва имају помоћ и волонтера и повремених чланова, док КУД Левач из Рековца једини наводи да у раду друштва учествују само стални чланови.

Табела 32а: Чланство КУД-ова и хора Поморавског округа

Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ЈА

ГО

ДИ

НА

Градско друштво за културу Каблови

У разговору истакли да имају око 200 чланова*

КУД Радислав Никчевић Милошево У разговору истакли да имају око 200 чланова*

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

62 64 70 4 6 11 / / /

КУД Ђердан, Доњи Рачник 50 50 50 15 15 15 10 10 10

КУД Моравац, Дубока У разговору истакли да имају око 40 чланова*

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац 30 40 50 10 10 5 / / /

КУД Посело, Главинци 84 87 94 3 2 3 / / /

ДЕСПО- ТОВАЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац 40 20 20 / / / 10 10 10

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић 40 30 30 10 10 10 20 15 15

ПАРАЋИН КУД Радосав Лазић, Стубица 60 65 65 5 5 6 / / /

Хор Петрус Имају 60 чланова

РЕКОВАЦ

КУД Левач / / 54 / / / / / /

КУД Младост, Вукмановац 20 30 50 / / 10 / / /

КУД Рузмарин 2, Драгово / 45 60 / / / / / /

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар 50 40 40 100 100 100 10 7 5

* Разговори су вођени у децембру 2009. године Н.п.- нема података

78,6%

14,3% 7,1%

уступљен - 11 у власништву - 2

изнајмљен - 1

84,6%

15,4%

простор се може користити за наступе - 11

простор се не може користити за наступе - 2

Page 48: Pomoravski okrug

48

Приказ36: Расподела КУД-ова и хора према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о наступима реч, сва друштва су имала наступе у свом месту, док шест КУД-ова бележи барем један наступ у другим градовима Србије. У иностранству су наступала само два друштва. Најуспешнији по броју наступа је КУД Посело из Јагодине, који је у периоду од 2007. до 2009. године имао укупно 71 наступ у свом месту и другим местима у Србији.

Табела 33: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године

Назив КУД-а

Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ЈА

ГО

ДИ

НА

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

2/1000 3/1100 3/1200 6/4000 5/3500 7/4100 1/800 / / 581

КУД Ђердан, Доњи Рачник

5/300. 4/200 6/500 1/100 1/100 3/700 / / / 95

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац

2/600 2/700 2/600 / / / / / / 317

КУД Посело, Главинци 14/4800 16/5000 18/5000 8/3000 7/3000 8/3500 / / / 342

ДЕСПО-ТОВАЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац

3/100 4/90 2/60 7/Н.п. 5/Н.п. 5/Н.п. / / / Н.п.

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић

/ 2/400 2/400 / 5/Н.п. 5/Н.п. / / 1/Н.п. Н.п.

ПАРАЋИН КУД Радосав Лазић, Стубица

10/1500 8/800 4/200 10/2500 12/3300 8/1600 / / / 190

РЕ

КО

ВА

Ц КУД Левач / / 16/500 / / 8/1500 / / / 83

КУД Младост, Вукмановац

3/500 2/200 1/100 10/300 6/200 6/200 / / / 54

КУД Рузмарин 2, Драгово

/ 3/200 9/250 / / 3/500 / / / 63

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар 4/500 2/650 2/400 5/800 6/700 5/750 / / / 158

Н.п.-нема података

Када говоримо о публици, ниједно културно-уметничко друштво не води евиденцију о

посећености својих програма, већ су у упитницима давали апроксимативне вредности. Према тим подацима, најуспешнији је КУД Света Милановић Поте из Јагодине са око 581 посетиоцем по наступу. Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују културно-уметничка друштва и хор Петрус из Параћина. Од 13 друштава која су Заводу доставила податке, шест наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 50,00 до 200,00 динара. Параћин је једина општина у којој ниједно друштво не наплаћује улазнице публици.

26,7%

53,3%

20%

мање од 50 - 4

од 51 до 100 - 8

101 и више - 3

Page 49: Pomoravski okrug

49

Табела 34: Цене улазница за наступе КУД-ова и хора Петрус (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитник)

Назив КУД-а

Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме

ЈАГ

ОД

ИН

А

Градско друштво за културу Каблови Не* -

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан Не -

КУД Ђердан, Доњи Рачник Не -

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац Не -

КУД Посело, Главинци Да 100 дин

ДЕСПОТОВАЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац Да 50 дин

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић Да 50 дин

ПАРАЋИН КУД Радосав Лазић, Стубица Не -

Хор Петрус Не -

РЕКОВАЦ

КУД Левач Да 100 дин

КУД Младост, Вукмановац Не -

КУД Рузмарин 2, Драгово Да 100 дин

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар Да 200 дин

Приказ 37: Цене улазница за програме

Поред редовних наступа, поједини КУД-ови Поморавског округа организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу, односно општином.

Сви КУД-ови у Јагодини одрже по један годишњи концерт, а поред тог наступа културно-просветна заједница у Јагодини, у сарадњи са локалном управом, редовно организују сусрете села на којима друштва имају прилику да размене искуства и наступе пред публиком.

Манифестације за своје КУД-ове организују и поливалентне установе у Деспотовцу и Рековцу. Деспотовачки центар за културу организује фестивала фолклора У славу деспота Стефана, док Културни центар у Рековцу заједно са локалном управом организује сабор народног стваралаштва Прођох Левач, прођох Шумадију, као и смотру народног стваралаштва намењену дечијим фолклорним групама.

Према подацима којима Завод располаже најстарију манифестацију Село моје у срцу те носим организује КУД Радосав Лазић из Стубице у Параћину.

53,8%

15,4%

23,1%

7,7% Не наплаћује улазнице - 6 КУД-ова и Хор

улазница 50 динара - 2 КУДова

улазница 100 динара - 3 КУД-а

улазница више од 100 динара - 1 КУД-а

Page 50: Pomoravski okrug

50

Табела 35: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке)

Назив КУД-а

Назив манифестације/програма

коју организује КУД Суорганизатор

Колико пута је до сада

манифестација одржана

Година првог одржавања

манифестације

ЈА

ГО

ДИ

НА

Градско друштво за културу Каблови Летња сцена код КУД-а / Н.п. 1995.

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

Смотра дечијег стваралаштва

Месна заједница, школа

10 2001.

Смотра фолклора градова / 3 2008.

КУД Ђердан, Доњи Рачник Нису организатори манифестација

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац Нису организатори манифестација

КУД Посело, Главинци Игром и песмом кроз наш

крај

Основна школа Вожд

Карађорђевић и Месна заједница

4 2008.

Пријатељима у част Месна заједница 3 2009.

ДЕСПОТОВАЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац

Ресавски мотиви / 4 2006.

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић Фестивал Ресаве / 1 2010.

ПАРАЋИН КУД Радосав Лазић, Стубица

Село моје у срцу те носим

Месна заједница 19 1985.

РЕКОВАЦ

КУД Левач Нису организатори манифестација

КУД Младост, Вукмановац

Нису организатори манифестација

КУД Рузмарин 2, Драгово Дружење фолклора / 2 2009

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар Дани фолклора – На

Морави Ћуприја Предузетници из

поморавља 2 2001

* Н.п.-нема података

Што се тиче организације друштава, од њих 12 за које Завод располаже подацима, једно друштво

функционише само као фолклорна секција, док пет друштава поред фолклорне имају и певачку секцију. Велики проблем таквих друштава је што морају да се сналазе за музичаре који најчешће наплаћују услуге или да пуштају музику са носача звука што не обезбеђује квалитетан (аутентичан) наступ. Са друге стране постоје два друштва која имају и музичку секцију тј. оркестар што значајно олакшава рад тих фолклорних ансамбала.

У Поморавском округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, рецитаторске, ликовне и литерарне секције. Таквих друштава у Поморавском округу је пет. Фолклорне секције су у свим КУД-овима, који су Заводу доставили податке, подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова.

Page 51: Pomoravski okrug

51

Табела 36: Организација КУД-ова и Хора

Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције

ЈАГОДИНА

Градско друштво за културу Каблови

Фолклорна, музичка, драмска, ликовна, литерарна

Први, други припремни и трећи дечији ансамбл

КУД Радислав Никчевић Милошево

Фолклорна, певачка, рецитаторска Разврстане су у три ансамбла

према узрасту

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

Фоклорна, драмска, музичка Н.п.

КУД Ђердан, Доњи Рачник Фолклорна, музичка, драмска Н.п.

КУД Моравац, Дубока Фолклорна, певачка

Разврстане су у четири ансамбла према узрасту

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац

Фолклорна, певачка, драмска и рецитаторска

Н.п.

КУД Посело, Главинци Фолклорна, певачка

Дечији, омладински и ветерански ансамбл

ДЕСПОТОВАЦ КУД Мирослав Панић, Стењевац

Фолклорна Н.п.

ПАРАЋИН Хор Петрус Певачка /

РЕКОВАЦ КУД Левач Фолклорна, певачка Н.п.

КУД Младост, Вукмановац Фолклорна, певачка Н.п.

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар Фолклорна, певачка Разврстане су у три ансамбла

према узрасту

* Н.п – нема података

Сарадња

КУД-ови Јагодине и појединачних општина Поморавског округа су упућени једни на друге због манифестација које организују, као што су Сусрети села у Јагодини и друге манифестације фолклорног типа у општинама Поморавског округа. На тим манифестацијама често гостују друштва из других општина региона, али и КУД-ови из других делова Србије.

Већина друштава, изузев оних у Параћину и Ћуприји, истиче добру сарадњу са локалним поливалентним центрима, док међународну сарадњу остварује једино ГКУД Железничар из Ћуприје.

Са друге стране, сарадњу са медијима не остварују четири друштва, док пет друштава остварује сарадњу са локалним медијима, три са регионалним, а једно друштво наводи да има сарадњу и са националним медијима.

Табела 37а: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима

Назив КУД-а Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

ЈАГ

ОД

ИН

А

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

Културно просветна

заједница, КУД-ови

КУД-ови / / Постоји, али није

наведено са којим

КУД Ђердан, Доњи Рачник

Културни центар, КУД-ови

КУД Бранислав Нушић из Ресавице

/ / Не постоји

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац

Културни центар / / / Локални медији

КУД Посело, Главинци

Културни центар, КУД-ови

КУД-ови / / Не постоји

ДЕ

СП

ОТ

ОВ

АЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац

Центар за културу / / / Не постоји

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић

Постоји, али није наведено са којим

актерима / / /

Локални и регионални

медији

Page 52: Pomoravski okrug

52

Табела 37б: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима

Назив КУД-а Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

ПА

РА

ЋИ

Н КУД Радосав

Лазић, Стубица / КУД-ови / / Локални медији

Хор Петрус Музичка школа

Миленко Живковић

/ / / Локални медији

РЕ

КО

ВА

Ц КУД Левач

Културни центар, локалном управом

Локалним управама Ваљева и Тополе

/ / Регионални медији

КУД Младост, Вукмановац

Културни центар / Савез аматера Србије / Регионални и

национални медији

КУД Рузмарин 2, Драгово

Локални културни актери

/ / / Не постоји.

ЋУ

ПР

ИЈА

ГКУД Железничар

Музеј, библиотека, музичка школа Душан Сковран

КУД-ови Савез аматера

Србије, КУД-ови КУД-ови Локални медији

Финансирање КУД-ова

Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем нивоу, али извесно је да у раду већине КУД-ова у Поморавском округу финансијски учествују локалне самоуправе. КУД-ови који не добијају средства од града/општина су ретки. Међутим, сва културно-уметничка друштва истичу да је учешће општина у финансирању недовољно.

Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства од продаје улазница и чланарина, а културно-уметничком друштву Рузмарин 2 из Рековца то су и једини приходи. Четири друштва од девет која су Заводу доставила податке обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора. Неретко се дешава да трошкове превоза или организације манифестација сносе родитељи деце и старији чланови друштва. Највеће просечне буџете, од КУД-ова који су доставили податке о финансирању Заводу, у посматраном периоду (2008,2009) имало је друштво Посело, а најмање КУД Владимир Станојевић из Јагодине.

Табела 37: Буџети КУД-ова и Хора и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив КУД-а Год. Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а

динара евра Град/Општина Сопствена средства

Спонзори и донатори

ЈАГОДИНА

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

2008 Н.п. Н.п. 60% 10% 30%

2009 Н.п. Н.п. 70% 10% 20%

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац

2008 10.000,00 122,80 100% / /

2009 30.000,00 319,38 100% / /

КУД Посело, Главинци

2008 320.000,00 3.929,67 80% 15% 5%

2009 225.000,00 2.395,38 40% 40% 20%

ДЕСПОТОВАЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац

2008 Н.п. Н.п. 20% 80% /

2009 Н.п. Н.п. 10% 90% /

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић

2008 / / / / /

2009 Н.п. Н.п. / 60% 40%

ПАРАЋИН КУД Радосав Лазић, Стубица

2008 80.000,00 982,42 37,5% / 62,5%

2009 95.000,00 1.011,38 15,8% / 84,2%

РЕКОВАЦ

КУД Левач 2008 / / / / /

2009 Н.п. Н.п. 20% 80% /

КУД Рузмарин 2, Драгово

2008 Н.п. Н.п. / 100% /

2009 Н.п. Н.п. / 100% /

ЋУПРИЈА ГКУД Железничар 2008 95.000,00 1.166,62 68,4% 31,6% /

2009 85.000,00 904,92 58,8% 41,2% /

* Н.п – нема података

Page 53: Pomoravski okrug

53

Проблеми Основни проблем КУД-ова Поморавског округа је финансирање у свим сегментима њихових

активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме. Опрема је још један велики проблем КУД-ова. Само четири друштва истичу да немају проблеме

са опремом, док остала наводе проблеме недостатка и/или дотрајалости костима, обуће и техничке опреме (озвучења, рачунара, камера, фотоапарата).

Интересантно је да велики број друштава нема проблем са простором. Од 12 друштава, три исказује потребу за преуређењем простора у којем одржавају пробе, једно потребу за адекватнијим простором, док КУД Левач из Рековца истиче потребу за обезбеђивањем грејања у салама за вежбање.

Проблеми у вези са програмима углавном се тичу потешкоћа или немогућности куповине кореографија и превоза на наступе друштава. Међутим, КУД Рузмарин 2 из Рековца, када је о програмима реч, као проблем истиче тај што од Културног центра у Рековцу не добија информације где се која манифестација организује, због чега ретко наступа ван свог места. Табела 38а: Проблеми КУД-ова и хора Поморавског округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике)

Назив КУД-а Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

ЈАГ

ОД

ИН

А

КУД Света Милановић – Поте, Багрдан

Постоји потреба за адаптацијом простора.

Постоји потреба за сталним извором

прихода.

Недостатак техничке опремљености.

Нису наведени проблеми

КУД Ђердан, Доњи Рачник

Нема проблема. Постоји потреба за

већим финансијским средствима.

Нема проблема. Н.п.

КУД Владимир Станојевић, Шуљковац

Нема проблема Постоји потреба за

већим финансијским средствима

Постоји потреба за набавком рачунара

Нема проблема.

КУД Посело, Главинци

Постоји потреба за адекватнијим простором за

одржавање проба

Постоји потреба за већим финансијским

средствима за набавку ношње

Недостатак техничке опремљености,

потребна набавка озвучења

Потребна помоћ државе.

ДЕ

СП

ОТ

ОВ

АЦ

КУД Мирослав Панић, Стењевац

Нема проблема. Нису наведени

проблеми Нису наведени

проблеми Нема проблема.

КУД Стеван Синђелић, Велики Поповић Нема проблема

Нису наведени проблеми

Нису наведени проблеми

Нема проблема

ПА

РА

ЋИ

Н КУД Радосав Лазић,

Стубица Нема проблема

Недовољно финансијских

средстава Нема проблема Нема проблема

Хор Петрус Нема проблема Нису наведени

проблеми Нема проблема Нема проблема

РЕ

КО

ВА

Ц

КУД Левач Постоји потреба да се у салама за вежбање

обезбеди грејање.

Недостатак финансијских

средстава

Постоји потреба за набавком ношње

Недостатак финансијских средстава и техничке

опремљености за организацију програма.

КУД Младост, Вукмановац

Постоји потреба за реновирањем

простора

Потребна финансијска помоћ од стране локалне управе

Постоји потреба за набавком ношње

Нема проблема

КУД Рузмарин 2, Драгово

Нема проблема Нису наведени

проблеми Нема проблема

Постоји потреба за информацијама од

Културног центра, о томе где се која манифестација

организује.

ЋУ

ПР

ИЈА

ГКУД Железничар Постоји потреба за

адаптацијом простора за рад

Постоји потеба за већим финансијским

средствима

Недостатак техничке опремљености

Постоји потреба за већим финансијским средствима за реализацију пројеката

* Н.п – нема података

Page 54: Pomoravski okrug

54

Остала удружења у култури Поморавског округа Када је реч о струковним удружењима Поморавског округа, две општине и град Јагодина имају

удружење ликовних уметника – Јагодина, Деспотовац и Рековац. Четири општине и град Јагодина имају удружења књижевних уметника – све изузев Деспотовца.

Половина удружења у култури Поморавског округа су настала у последњих 15 година. Једино Удружење грађана Дечија гитаријада у Јагодина и Удружење књижевника Мирко Бањевић у Параћину немају простор за своје активности као услов функционисања. Ипак, треба имати у виду да су простори ретко у власништву удружења. Сва остала удружења користе просторије установа културе, школа или фабрике.

Поред својих свакодневних потреба поједина удружења просторе користи и за своје програмске активности.

Табела 39а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ОП

ШТ

ИН

А/

ГР

АД

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

ЈАГ

ОД

ИН

А

Градско позориште Јагодина

1947. Н.п Позориште за наступе користи салу Културног

центра Н.п

Ликовно удружење Јагодине – ЛУЈ

1999. Н.п Н.п Н.п

Књижевни клуб Ђура Јакшић, Јагодина

1955. Н.п

Уступљен од стране Града. Промоције књига

организује у простору Народне библиотеке и

Културног центра

Н.п

Удружење грађана Етно-форма, Јагодина

2003. Очување и неговање старих заната и домаће

радиности Уступљен од стране Града Н.п

Удружење грађана Дечија гитаријада, Јагодина

2009.

Окупљање рок музичара, љубитеља рок музике, родитеља и њихове деце ради залагања за

популаризацију рок, блуз, џез и класичне музике у земљи, као и едукације деце и омладине у вези са музиком. Уз то, залажу се за афирмацију младих и

неафирмисаних аутора и музичких група

Немају простор /

Удружење грађана Еко глас Јагодина, Јагодина

2008.

Заштите и унапређење животне средине. Развијање еколошке свести код грађана и деце уз помоћ различитих активности из области културе и

уметности

Користи простор у оквиру Фабрике каблова

Н.п

Удружење грађана Ехо – одјек позитивних тенденција, Јагодина

2004.

Побољшање квалитета живота у микро и макро окружењу кроз делатности на пољу културе

живљења и понашања, културе људских права и културе у ужем смислу као духовне надградње

Удружење не располаже простором за рад. Школе у

Јагодини му уступају просторије за рад са

децом

Н.п

Удружење грађана Арт круг, Јагодина

1994. Унапређење културног живота, развијање

уметничког стваралаштва и његова афирмација Користи просторије у

згради Фабрике каблова Н.п

Дечије позориште Јагодина

2007. Припрема позоришних представа, кабаретских

представа и рецитала Уступљен од стране школе Не

ДЕ

СП

ОТ

ОВ

АЦ

Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

Н.п Н.п Уступљен Да

Page 55: Pomoravski okrug

55

Табела 39б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ОП

ШТ

ИН

А/

ГР

АД

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

ПА

РА

ЋИ

Н

Уметничка асоцијација Татлин, Параћин

2006.

Промовисање савремене уметности и токова, информисање, размена, сарадња са другим

институцијама и организацијама ради реализације заједничких пројеката, едукација, подстицање

младих на ангажовање у креирању садржаја из области културе, заговарање развоја локалне

културне политике

Уступљен од стране Културног центра и

Библиотеке Да

Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин

1971. Ширење писане културе, развијање наклоности

према лепој речи и проналажење смисла у писању Немају простор /

РЕ

КО

ВА

Ц

Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић

2003. Ширење и неговање књижевне уметности и културе уопште како на подручју Општине тако и у читавој

Србији и дијаспори. Уступљен Да

Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

2002. Афирмација ликовне уметности на подручју Левча, организовање ликовних колонија и манифестација

Уступљен Да

СВ

ИЛ

АЈН

АЦ

Књижевни клуб Реч, Свилајнац

2010. Анимирати грађане да учествују у стваралачком

раду или да посећују културне догађаје Уступљен од стране

Гимназије Не

ЋУ

ПР

ИЈА

Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја

1968. Организовање рада књижевних ствараоца на

простору Србије. Н.п Н.п

Приказ 38: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Чланови и активности Удружења Поморавског округа немају велики број чланова. Најчешће се број чланова креће

између 20 и 40. Највише активиста има Удружење грађана Етно-форма из Јагодине. Друго удружење по бројности оних који учествују у раду је Књижевни клуб Ђура Јакшић из Јагодине и Удружење ликовних стваралаца Манасија из Деспотовца. Најмањи број чланова има Књижевни клуб Реч из Свилајнца који је основан 2010. године

85,7%

14,3%

уступљен - 12 немају простор - 2

25%

12,5%

12,5%

50%

простор се може користити за програме - 4 простор се не може користити за програме - 2 немају простор - 2 нема података - 8

Page 56: Pomoravski okrug

56

Табела 40: Чланство удружења Поморавског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Удружење

Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ЈАГОДИНА

Градско позориште Јагодина

Градско позориште Јагодине чини око 25 особа, од којих је 16 глумаца. У позоришту нема дипломираних глумаца. Запослених нема, сви раде

хонорарно. Позориште има уметничког руководиоца.

Око 15 деце активно учествује у реализацији дечјих представа.

Ликовно удружење Јагодине – ЛУЈ ЛУЈ има 21 члана

Књижевни клуб Ђура Јакшић, Јагодина

Клуб броји око 50 чланова

Удружење грађана Етно-форма, Јагодина

Етно-форма броји око 60 чланова

Удружење грађана Дечија гитаријада, Јагодина

Дечија гитаријада броји 20 чланова

Удружење грађана Еко глас Јагодина, Јагодина

Удружење има 20 чланова и исти број волонтера

Удружење грађана Ехо – одјек позитивних тенденција, Јагодина

Удружење нема запослене, по пројекту се ангажују хонорарни сарадници, док остали раде на волонтерској основи

Удружење грађана Арт круг, Јагодина Н.п

Дечије позориште Јагодина 6 6 6 13 12 40 / / /

ДЕСПОТОВАЦ Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

43 48 53 / / / / / /

ПАРАЋИН

Уметничка асоцијација Татлин, Параћин

10 10 10 20 / / / / /

Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин

40 39 40 / / / / / /

РЕКОВАЦ

Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић

15 20 20 10 20 10 / / /

Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

20 30 25 / / / / / /

СВИЛАЈНАЦ Књижевни клуб Реч, Свилајнац 5 8 9 / / / / / /

ЋУПРИЈА Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја Н.п

*Разговори су вођени 2009. године Н.п.- нема података

Приказ 36: расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о активностима реч, приметно је да је Јагодина највише окренута позоришним садржајима, па представе организују четири од девет удружења у том месту. У Свилајнцу и Параћину функционишу удружења књижевника а у Деспотовцу удружење ликовних стваралаца. Параћин је окренут књижевним садржајима и негује савремену уметност кроз Уметничку асоцијацију Татлин док Рековац има и удружење књижевника и удружење ликовних уметника.

Сва удружења организују редовно програме за публику. Не може се тачно рећи које удружење је најактивније када су програми у питању јер прецизни подаци за већину удружења нису наведени. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећеније су представе Дечијег позоришта из Јагодине које је и једино удружење које наплаћује улазнице за своје програме. Сва остала удружења Поморавског округа организују активности бесплатне за публику.

23,1%

53,8%

23,1%

мање од 20 - 3

од 21 до 40 - 7

од 41 до 80 - 3

Page 57: Pomoravski okrug

57

Јагодинско позориште редовно учествује на фестивалу Дани комедије који организује Културни центар а покренут је и часопис Ново доба у сарадњи са установама културе и клубом књижевника. Књижевни клуб Ђура Јакшић из Јагодине додељује три књижевне награде у току године: награду Душан Срезојевић, установљену 1989. године за најбољу књигу песама јагодинских песника или оних који су делом или животом у вези са Градом затим, награду Живојин Павловић, коју од 2001. године додељује за најбољу књигу прозе и награду за сатиру Жикица Јовановић. Од 2003. године Књижевни клуб Ђура Јакшић из Јагодине је суорганизатор књижевног фестивала Српско перо, заједно са Подружницом удружења књижевника Србије за Поморавски округ, која додељује књижевне награде под називом Српско перо и Поморавски Орфеј, а ради у просторијама Клуба. Удружење грађана Етно форма из Јагодине организовало је манифестације попут Снела кока јаје, а ти га обоји и награду освоји, у сарадњи са вртићима, затим ликовни конкурс Како мали Јагодинци и Јагодинке замишљају Јованчу Мицића и хуманитарну акцију Књига за Герантолошки центар. Удружење књижевника Мирко Бањевић из Параћина организатори су Књижевне колоније Јухорско око. Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани из Опарића код Рековца организују конкурс за најлепшу песму о селу Србије. Књижевни клуб Душан Матић из Ћуприје организује међународни конкурс Моравске тајне, републичку манифестацију Поетска позорница и књижевне приредбе Селу у походе и Ресавско пролеће.

Табела 41а: Чланство и активности удружења Поморавског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Активности

Број публике Цена улазница

за програме

2007 2008 2009

ЈАГ

ОД

ИН

А

Градско позориште Јагодина

На репертоару у просеку има око 11 представа за одрасле и три за децу. Премијерно, представе се изводе једном месечно a rепризе представа играју се преко 20 пута. Током године, ван

града, позориште наступа у просеку два пута месечно, а гостују у домовима културе у насељеним местима у околини Јагодине, као

широм Србије

Представе јагодинског позоришта у просеку прати од 120 до 150

гледалаца.

Н.п

Ликовно удружење Јагодине – ЛУЈ

Удружење сваке године организује барем две колективне изложбе. Током године одржавају се и самосталне изложбе

Н.п Н.п

Књижевни клуб Ђура Јакшић, Јагодина

Од настанка, Клуб је штампао три књижевна зборника и бројне књиге. Књижевни клуб редовно промовише књиге својих чланова, али и писаца који то нису. У простору Клуба се, у просеку сваког

другог месеца, организују изложбе

Н.п Н.п

Удружење грађана Етно-форма, Јагодина

Етно-форма је реализовала више изложби у Јагодини, Врњачкој Бањи, Коштунићима, на етно сајму на Златибору и у Београду у

оквиру Дана европске баштине. Н.п Н.п

Удружење грађана Дечија гитаријада, Јагодина

С обзиром на кратко постојање Удружења, манифестација Дечија гитаријада Јагодина први пут одржана је 2010. године, а у плану је организовање концерата и фестивала рок, блуз, џез и класичне

музике, али и различитих радионица и трибина.

Н.п Н.п

Удружење грађана Еко глас Јагодина, Јагодина

Н.п Н.п Н.п

Удружење грађана Ехо – одјек позитивних тенденција, Јагодина

Организују радио емисије, ликовне радионице, представе, рок концерте, едукативне курсеве, предавања, трибине и дебате, али

и садржаје културно-уметничког карактера Н.п Н.п

Удружење грађана Арт круг, Јагодина

На почетку свог рада Удружење се бавило издавањем истоименог часописа, а данас изводи позоришне представе. Од

2008. године функционише Арт клуб театар, са две сцене, за одрасле и за омладину, док је у току формирање дечје. У сарадњи са удружењем грађана Еко глас организовало је

едукативне представе против дроге

Н.п Н.п

Дечије позориште Јагодина

Од 2007. до 2009. године изведене су 2 премијере и 24 представе а било је 8 гостовања

/ 2.000 4.0000 Да, 50 дин.

Page 58: Pomoravski okrug

58

Табела 41б: Чланство и активности удружења Поморавског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Активности

Број публике Цена улазница

за програме 2007 2008 2009

ДЕ

СП

ОТ

ОВ

АЦ

Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

Учествују у организацији сликарске колоније око

2.000 око 500

око 500 Не

ПА

РА

ЋИ

Н Уметничка

асоцијација Татлин, Параћин

Промовише савремену уметност, нуди алтернативни садржај у областима културе и доприноси културном богатству једне

средине, а и шире. Татлин се залаже за постојање радионица, резиденцијалних програма, креирање окупљалишта нове

креативне енергије у локаној средини

1.000 500 / Не

Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин

Организују Светосавски маратон – песнички маратон и Књижевну колонију Јухорско око

700 700 700 Не

РЕ

КО

ВА

Ц

Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић

Објављивање рукописа и учествовање у манифестацијама које организују месне заједнице

1.000 1.000 1.000 Не

Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

Учествују у организацији Сабора сликара и песника Јанкови дани, Дечје ликовне колоније Јанко Брашић, Ликовне колоније Својново, Ликовне колоније у Дому инвалида Драгиша Витошевић у Земуну

и разним изложбама

1.500 1.500 1.500 Не

СВ

ИЛ

АЈН

АЦ

Књижевни клуб Реч, Свилајнац

Одржавају креативне радионице за нове таленте, чланови учествују на књижевним конкурсима, приближавају културне вредности других средина члановима клуба кроз студијска

путовања, организују сусрете завичајних писаца са суграђанима, промовишу рад клуба и ауторске радове чланова клуба

Основан 2010. године Не

ЋУ

ПР

ИЈА

Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја

Организују књижевне вечери, путовања и наступе њихових стваралаца. Организују међународни конкурс Моравске тајне ,

републичку манифестацију Поетска позорница и књижевне приредбе Селу у походе и Ресавско пролеће. Сваке године издају

зборник њихових стваралаца

Н.п Н.п

*Разговори су вођени 2009. године Н.п.- нема података

Page 59: Pomoravski okrug

59

Сарадња Сва удружења Поморавског округа сарађују бар са једном установом културе у свом месту осим

Дечијег позоришта Јагодина. Само два од седам удружења развија сарадњу са културним актерима у региону, док четири удружења имају сарадњу на националном нивоу. Ниједно удружење нема развијену сарадњу на међународном нивоу. Све организације имају успостављену сарадњу са медијима.

Табела 42: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима(приказана су само удружења која су Заводу доставила упитник)

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

ЈАГ

ОД

ИН

А

Дечије позориште Јагодина

/ / Позориште Бошко

Буха и УК Вук Караџић у Београду

/ Локални медији

ДЕ

СП

ОТ

ОВ

АЦ

Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

Постоји али нису наведени актери

/ / / Локални медији

ПА

РА

ЋИ

Н Уметничка

асоцијација Татлин, Параћин

Културни центар Параћин,

Библиотека Др. Вићентије Ракић,

Радио Параћин

Четири самураја скоја – неформална

група из Ћуприје

Балканидеа из Новог Сада

/ Локални медији

Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин

Културни центар Културни центри и

библиотеке Културни центри,

библиотеке и музеји /

Локални медији

РЕ

КО

ВА

Ц

Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић

Културно просветна заједница, Народна библиотека, Левачко

намесништво

/ Савез аматера

Србије / Да

Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

Културно просветна заједница, Народна

библиотека, Туристичка

организација,

Књижевни клуб Левчана Стефан

Првовенчани, Опарић

/ / / Да

СВ

ИЛ

АЈН

АЦ

Књижевни клуб Реч, Свилајнац

Ресавска библиотека, Магазин

Свила / / /

Локални медији

ЋУ

ПР

ИЈА

Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја

Н.п Н.п Н.п Н.п Н.п

Финансирање удружења

Заводу су само тру удружења доставила податке о финансирању. Највећим средствима располаже Дечије позориште Јагодина које се у потпуности финансира од стране Града. Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани у Опарићу у 2008. години добио је средства од Републике. У сва три случаја општине помажу своја удружења.

Page 60: Pomoravski okrug

60

Сопствена средства има једино Удружење ликовних стваралаца Манасија из Деспотовца док једино Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани у Опарићу успева да обезбеди средства од донатора и спонзора.

Табела 43: Буџети удружења и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само удружења која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив удружења Год.

Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Општина/

Град Сопствена средства

Спонзори и

донатори Република

ЈАГОДИНА Дечије позориште Јагодина 2008 100.000,00 1.228,02 100% / / /

2009 100.000,00 1.064,61 100% / / /

ДЕСПО-ТОВАЦ

Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

2008 48.500,00 595,59 92,8% 7,2% / /

2009 62.500,00 665,38 92,8% 7,2% / /

РЕКОВАЦ

Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић

2008 170.000,00 2.087,64 23,5% / 5,8% 70,6%

2009 5.000,00 53,23 100% / / /

Н.п – нема података

Проблеми

Удружења Поморавског округа највише проблема имају са простором а најмање са својим програмским активностима. Највећи проблеми у вези су са финансирањем у смислу недовољности средстава.

Техничка опремљеност је проблем код пет од седам удружења. Ниједно удружење не наводи да нема проблема у свом функционисању .

Табела 44: Проблеми удружења Поморавског округа (приказана су само удружења који су Заводу доставила упитнике)

Назив удружења Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

ЈАГОДИНА Дечије позориште Јагодина

Потребна сала и сопствене просторије

за складиштење опреме

Нема проблема Нема проблема Нема проблема

ДЕСПО-ТОВАЦ

Удружење ликовних стваралаца Манасија, Деспотовац

Потребни атељеи Постоји проблем / /

ПАРАЋИН

Уметничка асоцијација Татлин, Параћин

Потребан сопствени простор

Непостојање стабилног извора средстава

Постоји потреба за сопственом

опремом

Недовољно финансијских средстава и

незаинтересованост за програме

Удружење књижевника Мирко Бањевић, Параћин

Потребан сопствени простор

Потребна подршка од стране Општине

Постоји проблем /

РЕКОВАЦ

Књижевни клуб Левчана Стефан Првовенчани, Опарић

Потребан сопствени простор

Постоји проблем Потребан рачунар,

опрема, факс и телефон

Постоји проблем

Удружење ликовних уметника Левча Јанко Брашић, Рековац

Потребан сопствени простор

/ Потребан рачунар, столови, столице и

орман за архиву

Недовољно финансијских средстава

СВИЛАЈНАЦ Књижевни клуб Реч, Свилајнац

Потребан сопствени простор

Нема финансирања Потребан рачунар, намештај, штампач

и ADSL Нема проблема

ЋУПРИЈА Књижевни клуб Душан Матић,Ћуприја

Н.п