podno-grejanje milos

PODNO GREJANjE

UVOD

Podno grejanje i hlađenje je oblik centralnog grejanja i hlađenja koji koristi toplotnu kondukciju i zračenje, za razliku od vazdušnog grejanja koje se oslanja na konvekciju. Toplota se može obezbediti cirkulacijom tople vode ili električnim grejačima.

Cilj podnog grejanja je poboljšanje osećaja komfora. Spada u grupu sistema grejanja zračenjem. Osećaj komfora nam je zadovoljen ako je prenos topote na ovaj način 55% i jedino je tada opravdano njegovo korišćenje. Sistem grejanja koji se zasniva samo na podnom grejanju se jako retko primenjuje, i nije preporučljiv.

Podno grejanje je najekonomičniji vid grejanja, jer se kompletan proces odvija na veoma niskoj temperaturi. Pod se greje na temperaturi od 21 do 23°C, veoma velika grejna površina obezbeđuje ravnomernu raspodelu temperature od poda ka plafonu. Ugradnja podnog grejanja obezbeđuje mogućnost ugradnji ekoloških i zdravih podloga, kao što su keramika, kamen koji ne skupljaju prašinu i ne zadržavaju alergene. Topli kamen ili keramički podovi omogućavaju da se deca igraju na podu bez opasnosti da se prehlade.

1 OSNOVE GREJNE TEHNIKE

PODNO GREJANjE

Istorija podnog grejanja

U pred Rimsko doba, podno grejanje je bila retka, i itekako radikalna metoda u svetu koji se oslanjao na otvorena ognjišta. Ali, ta otvorena ognjišta ne samo da su bila nedovoljna za zagrevanje cele prostorije, već je pretila opasnost od požara i gušenja usled inhalacije dima.

Podno grejanje prvi put je korišćeno od strane Rimljana. Iako je u početku pretežno korišćeno od strane bogatog sloja stanovništva, podno grejanje ubrzo nalazi primenu u javnim zgradama i vilama, naročito u hladnijim predelima rimskog carstva.

Sistem Rimljana bio je zasnovan na hipokaustu (od reči hypocaustum – u bukvalnom prevodu: grejanje odozdo), sačinjenog od kanala koji se nalaze ispod poda ( pod je praktično podignut na stubiće od opeke) i kanala ugrađenih u zidove. Vreo vazduh ili para iz ognjišta cirkulisali su kroz ovaj sistem, zagrevajući tako pod i zidove, i na taj način toplota je dospevala u prostorije.


PODNO GREJANjE

Što je još specifičnije, pod je bio sačinjen od niza betonskih ploča, postavljenih na redove naslaganih crepova, sa ložištem u dnu jedog od spoljnih zidova. Loženjem vatre, promaja bi povlačila toplotu ispod poda, a zatim kroz zidove do dimnjaka postavljenih u uglovima prostorije. Visina stubova bila je oko 60cm, pošto se smatralo da je ovo najefikasnija visina po pitanju strujanja vazduha.

Kada bi vazduh prošao ispod poda, bio bi povučen u zidove potpritiskom stvorenim podizanjem toplog vazduha u dimnjacima. Zidovi su vrlo često bili napravljeni od cigala koje su imale po dve horizontalne rupe duž sebe. One su omogućavale propuštanje vazduha kroz zidove, na taj način ih grejući.

U rimskim kupatilima, ložište je bilo smešteno pored najtoplije sobe (tzv. caldarium), čija su tri zida zagrevana, tako da je temperatura u ovoj prostoriji dostizala 50 °C.

Ložište je bilo izvor toplote sistema I bilo je smešteno van kuće, ispod poda koji je išao ispod najtoplije prostorije u kući. Jedna soba je uvek bila toplija od ostalih, pošto je naravno vazduh na svom putu gubio određeni deo toplote.

Rimsko podno grejanje je sistem koji je zahtevao stalnu pažnju u smislu održavanja vatre I uklanjanja pepela. To je opet zahtevalo dodatnu radnu snagu.

Kao gorivo korišćene su uglavnom sitne grančice i loza, koje su bile postavljane 0,6 do 0,9m unutar ložišta. Ovo je omogućavalo da vazduh bude vučen kroz i oko drveta, osiguravajući tako njegov slobodan tok. Krupnije drvo nije korišćeno jer je sporo sagorevalo i samim tim bilo neefikasno, a većom količinom krupnog drveta mogao je biti blokiran put vazduhu. Visina vatre bila je ograničena na oko polovinu visine ložišta, kako bi vazduh strujao kroz plamen i na taj način ubrzavao cirkulaciju i povećavao izlaznu temperaturu. Ovo je bilo jako važno kod kupatila, gde je morala biti obezbeđena maksimalna moguća toplota.


PODNO GREJANjE

Hypocaust je nedavno proglašen najvažnijim otkrićem u oblasti grejanja od strane Britanske HVAC industrije.

Nasuprot definitivnom nestajanju rimskog hipokausta, podno grejanje ostalo je u upotrebi milenijumima u Koreji, gde je poznato pod imenom ondol (u doslovnom prevodu: topli kamen).

Smatra se da ondol sistem datira iz vremena Tri kraljevstva ( 37.god PNE-668.god NE). Ondol je još uvek tipičan za južnokorejske kuće, i jako je cenjen jer omogućava komfor pri poštovanju nekih korejskih običaja, kao što je npr. skidanje obuće na ulazu u kuću i sedenje na podu.

Zapravo, kada su zapadni sistemi grejanja postali rasprostranjeni u Koreji, mnogim porodicama je počeo nedostajati ondol sistem koji je tako dugo bio sastavni deo korejskog načina života. Kao rezultat toga, projektanti su u Koreji početkom 90-ih godina XX veka počeli da zapostavljaju zapadnie sisteme grejanja, i počeli da uključuju ondol sistem u moderne gradjevine. Čak i najmoderniji korejski hoteli nude gostima opciju izbora tradicionalne ’’ondol sobe’’ bez kreveta.


PODNO GREJANjE

Ondol sadrži tri osnovne komponente:

-ložište ili peć, koja istovremeno služi i za kuvanje;

-grejani pod ispod kojeg prolazi sistem kanala za vodjenje toplog vazduha;

- dimnjak koji služi da obezbedi promaju kroz kanale.

Grejani pod sadrži mrežu kanala koji transportuju toplotu od kuhinje do svake sobe. Ovi kanali pokriveni su tankim, ravnim kamenim pločama zvanim kudul koje leže ispod poda.

Kudul (zapaljeni kamen), prekriven je zemljom koja služi za nivelaciju poda. Preko svega toga, na pod se postavlja nekoliko slojeva pokrivki od papira. Ovaj proces je jako efikasan, pošto se toplota generisana tokom kuvanja ’’automatski’’ transportuje do svih prostorija u kući. Obično je kuhinja građena na nižem nivou, a grejane prostorije su nešto izdignute da bi se omogućilo postavljanje kanala. Jednim zagrevanjem podova, omogućeno je korišćenje njihove toplote i po nekoliko dana, zavisno od konstrukcije kanala. Ondol sistemi u Severnoj Koreji malo se razlikuju od onih u Južnoj Koreji. Naime, u S.Koreji kuhinja i zagrevana soba nisu razdvojene zidom kao u J. Koreji, već se prostorija istovremeno zagreva i od peći i od strane sistema kanala.

TEHNOLOGIJE


PODNO GREJANjE

Moderni sistemi podnog grejanja su generalno ili -toplovodni ili -električni sistemi.

Sistemi mogu biti položeni u građevinsku konstrukciju(pod) pri izlivanju istog ili mogu biti naknadno ugrađeni.

Toplovodni sistemi

U toplovodnim sistemima, topla voda cirkuliše kroz cevi ili creva koja su položena u pod. U upotrebi su razni tipovi cevi, uključujući PEX (polietilenske) , tzv. multi-layer( kombinacija aluminijuma i PEX-a) koje su takođe poznate pod nazivom Alupex i polibutilenske cevi. Bakarne cevi se obično ne koriste.


PODNO GREJANjE

Zbog dobrog balansa između cene i pada pritiska, creva prečnika 16mm su jako popularna, za razliku od creva prečnika 19mm i 25mm koja su relativno skupa i creva prečnika 10mm i 13mm koja imaju velike padove pritiska pa zahtevaju više energije ze cirkulaciju tečnosti. Takođe, 5/8’’ (16mm) je često minimalna dimenzija koja obezbeđuje efikasnu cirkulaciju fluida.

U Evropi, najčešće korišćena su creva prečnika 15 ili 16mm.

Međutim, sistemi projektovani za rad sa vodom zagrejanom solarnim sistemom koja cirkuliše na bazi prirodne uzgonske sile su podložni blokadi od strane vazdušnih mehurova. Njih je teško izbeći ukoliko su cevi postavljene strogo horisontalno ili imaju neravnine. Mehurići se akumuliraju na najmanjim neravninama, blokirajući na kraju tok fluida. Mala centrifugalna pumpa, snage oko 37W, može se koristiti za njihovo odstranjivanje.


PODNO GREJANjE

Ona će pogurati fluid kroz crevo dovoljno brzo, tako da probije mehur. Ova pumpa za prečišćavanje se uključuje samo kada fluid miruje i solarni kolektori budu blizu pregrevanja. Kada se cirkulacija ponovo uspostavi, pumpa se isključuje.

Bojleri na gas, ulje, čvrsto gorivo ili električni mogu biti korišćeni kao izvor toplote za bilo koji sistem podnog grejanja, kao i niz drugih tehnologija. Kondenzatorski bojleri i toplotne pumpe su posebno pogodni jer im podni sitem grejanja omogućava da rade na najefikasniji način. Podno grejanje moze da radi sa niskim temperaturama(do 350C min.), dozvoljavajući toplotnoj pumpi da radi sa grejnim koeficijentom oko 4, za razliku od grejnog koeficijenta oko 3 koliko imaju visokotemperaturni sistemi koji zahtevaju temperature min. 750C za upotrebu kod radijatora.

Sistemi podnog grejanja mogu takođe da rade i u obrnutoj ulozi, kada fluid iz čilera ili solarnog hladnjaka cirkuliše kroz sistem, odvodeći tako toplotu iz prostorija. Međutim, potrebno je voditi računa o tome da temperatura površine poda bude veća od temperature tačke rose vazduha. U suprotnom, moze doći do pojave vlage i neželjenih efekata.


PODNO GREJANjE

Isplativost toplovodnih sistema

Iako može biti skuplje od radijatorskog grejanja, mokro podno grejanje često se pokazuje kao ekonomičnije na duži vremenski period, naročito u dobro izvedenim velikim sistemima. U poređenju sa konvencionalnim sistemima može se postići ušteda energije i do 40% ukoliko je instaliran kondenzatorski bojler ili solarni sistem, ali čak i sa standardnim bojlerom štedi se i do 15% energije. Efikasnost kondenzatorskih bojlera je zagarantovana povratkom vode sa nižom temperaturom.

Postavljanjem čitave dužine cevi bez ikakvih spojeva, sistemi podnog grejanja su praktično oslobodjeni potrebe za održavanjem. Korišćene cevi mogu imati radni vek i do 100 godina. Jako je važno koristiti pouzdane materijale, jer bi eventualna popravka zahtevala skupe i složene radove. Oprema za zagrevanje fluida, pumpe i upravljački sistem zahtevaju periodično održavanje i zamenu.


PODNO GREJANjE

Električni sistemi podnog grejanja

Ovi sistemi imaju jako male investicione troškove za manje prostore (1-5 soba) jer ih je lako instalirati i imaju jako jednostavnu automatiku (sve što zahtevaju je termostat koji košta 100-150 €). Iako sistemi električnog podnog grejanja rade sasvim dobro kao primarni izvori toplote, većina ovih sistema koristi se u kupatilima za povećanje toplotnog komfora i zagrevanje hladnih pločica.

Električno podno grejanje se takođe često koristi u kuhinjama ili prostorijama koje zahtevaju dogrevanje (podrumi, ostave, igraonice za decu....).

Druga važna prednost u odnosu na vodene sisteme podnog grejanja je i malo podizanje nivoa poda pri ugradnji. Naime, podizanje nivoa poda može da bude svega 1-2mm. Električni kablovi su obično postavljeni na izolacinu tablu i zajedno sa njom na pod ( ispod tepiha ili laminata ); zatim se pokrivka poda postavlja direktno na grejni sistem.


PODNO GREJANjE

U korist električnog podnog grejanja govori i kraće vreme potrebno za instalaciju, koje se kreće u granicama od par sati do dana, zavisno od veličine čitave instalacije.

Takođe, vreme početnog zagrevanja je dosta kraće nego kod ’’mokrih’’ sistema jer su kablovi smešteni direktno ispod završne obrade poda.

Električni sistemi podnog grejanja su ranije bili opremljeni dugim neprekidnim kablovima, i korisnik je morao da razvlači kablove gore-dole po podu na prethodno određenom rastojanju kao i da obezbedi povratak drugok kraja kabla na mesto odakle je i počelo njegovo razvođenje, kako bi zatvorio kolo.

Glavni problem kod ovih instalacija bio je povećan utrošak vremena, a postojao je i rizik stvaranja hladnih zona zbig neravnomernog rastojanja među kablovima; što su kablovi bili gušće postavljeni, odavanje toplote je bilo veće i obrnuto. Sa današnjom tehnologijom najmoderniji kablovi imaju obezbedjen ’’povratni vod’’, što znači da praktično imate jedan kraj za povezivanje, bez vraćanja na početak radi zatvaranja kola. Ovo instalaciju čini mnogo lakšom.


PODNO GREJANjE

Sa napretkom u tehnologiji dolazi se do ’’ grejnih mreža’’, koje za cilj imaju pojednostavljenje procesa ugradnje. Teži deo posla već je odrađen na mreži, jer su kablovi već pravilno raspoređeni. Sve što korisnik treba da uradi je da počne postavljanje od mesta gde se nalazi termostat, i jednostavno razmota mrežu sa kablovima po prostoriji. Ovakav proces ugradnje donosi veliku uštedu vremena, istovremeno smanjujući rizik od nastanka hladnih zona. Grejna mreža

Jedna od tehnika ugranje je da se grejni kablovi postave direktno na masu betona, a zatim se završni sloj, u vidu laminata ili drugačiji, postavlja preko grejača. U objektima gde postoji višetarifni obračun električne energije, moguće je sistem ostaviti da radi noću, kada je cena struje manja, a prostoriju preko dana zagrevati na račun toplote akumulirane u masi betona (tada sistem može biti isključen).

U nekim slučajevima, u cilju smanjenja podizanja nivoa poda, koriste se grejni elementi pločastog ili karbonsko-filmskog tipa. Oni se obično postavljaju na tanak izolacioni sloj, da bi se smanjili gubci kroz međuspratnu konsrukciju ili ploču. Karbonski film se koristi ispod raznih završnih obrada poda, a gotovo uvek ispod laminata ili obrađenog drveta.


PODNO GREJANjE

U poređenju sa hidruličnim (vodenim) sistemima, električni sistemi podnog grejanja mogu se smatrati efikasnijim, ukoliko se u obzir uzima samo efikasnost opreme u zgradi. Međutim, efikasnost generisanja električne energije iz fosilnih goriva je mala, pa je ukupno gledana efikasnost ovih sistema manja nego kod hidrauličnih. Prednost električnih sistema je u tome što ne zahtevaju održavanje i mogu sa lakše upravljati. Međutim, kao njihovu veliku manu treba navesti da se oni ne mogu korisiti za hlađenje prostorija.


PODNO GREJANjE

Podno grejanje u sportskim dvoranama

Zahtevi arhitekata i projektanata za temperiranim podnim površinama u sportskim dvoranama se na osnovu sportsko-medicinskih, energetskih i arhitektonskih saznanja sve više nameću. Prijatno temperirana površina sportskog terena ostvarena ugradnjom podnog grejanja. Podno grejanje se integriše u podkonstrukciju plivajućeg poda. Zbog velike grejne površine obezbeđen je prijatan temperaturni profil u celoj dvorani.

Prednosti

Prijatno temperirana površina poda Ušteda energije zbog velikog udela zračenja toplote Smanjeno vrtloženje prašine Smanjeno strujanje vazduha Bez ograničavajućeg uticaja na konstrukciju poda zbog načina polaganja cevi Niski investicioni troškovi

Varijante ugradnje:

Grejanje plivajućih podova sa industrijskim razdelnikom

Grejanje plivajućeg poda sa sistemom razdelnika cevi


PODNO GREJANjE

Grejanje slobodnih površina

Grejanje slobodnih površina nalazi svoju primenu kod sprečavanja nastanka leda ili zadržavanja snega. Oblast pimene su zimi opasne zone kao što su npr. ulice, prilazi, rampe, mesta za sletanje helikoptera i pešačke zone sa ciljem da se spreči njihovo zamrzavanje ili zadržavanja snega.

Prednosti

Robusna, dugovečna Bez korišćenja O-prstena, trajno zaptivajuća tehnika spajanja sa pokretnom

navlakom Brzo i jednostavna montaža zbog velike fleksibilnosti S cevi Niski troškovi održavanja na osnovu kombinacije S cevi sa tehnikom

spajanja sa pokretnom navlakom Polaganje u meandru obezbeđuje ravnomerni temperaturni profil Obezbeđivanje razmaka prilikom polaganja korišćenjem šina

Varijante projektovanja

Grejanje slobodnih površina u betonskim pločama

Grejanje slobodnih površina ispod veznog kamenog pločnika


PODNO GREJANjE

PROJEKTOVANJE SISTEMA PODNOG GREJANJA

U pripremi plana podnog grejanja potrebno je:

1.definisati snagu koja je potrebna za grejanje prostorije tako što određujemo snagu grejanja za 1m2 površine

2.definisati materijal podne obloge

3.definisati snagu po jedinici dužine kabla koju je potrebno primeniti za određenu vrstu podnih obloga

4.pri izračunavanju razmaka između grejnih kablova treba uzeti u obzir samo onu površinu koja ostaje slobodna i neprokrivena stalnim elementima, kao što su nameštaj koji je celom površinom u dodiru sa podom, kada, wc šolja i sl.

Kada projektujemo podno grejanje potrebno je odrediti neophodnu količinu toplotne energije za grejanje odabrane prostorije.

Kalkulacija gubitka toplote mora obavezno sadržati:

1.Gubitak toplote kroz spoljne, pregrade (zidove, krov, plafon, prozore i podove)

2.Gubitak toplote provetravanjem

U ovoj kalkukaciji, razmena toplote uzrokovana unutrašnjom razmenom toplote među prostorijama i unutrašnjom ventilacijom zgrade nije uzeta u razmatranje.


PODNO GREJANjE

Snagu [W/m2] grejanog prostora koja je dovoljna da se postigne željena temperatura u prostoru dobijamo tako što ukupne toplotne gubitke prostora podelimo sa ukupnom površinom prostora koji se greje.

Faktor propuštanja toplote K je povoljan kada je za:

-spoljne zidove k<0.30W/m²k;

-drveni krov, ravni krov k<0.20W/m²k;

-prozore k<1.16W/m²k

-pod nad zemljom k<0.30W/m²k

U crkvama i prostorijama koje se povremeno greju potrebno je instalirati veću snagu i do 200W/m². Veća snaga ne znači veću potrošnju već bolju regulaciju.

Značaj toplotne izolacije

Toplotna izolacije je veoma važna kod sistema podnog grejanja jer podno grejanje je vrsta površinskog grejanja - u ovom slučaju površina poda zamenjuje radijator. Efikasnost grejanja u velikoj meri je zavisna od kvaliteta toplotne izolacije poda. To se naročito odnosi na podove direktno iznad površine tla, ili one iznad podruma koje se ne greju. Količina zadržane toplote u prostoriji koju zagrevamo zavisi od debljine izolacije. Kvalitetna toplotna izolacija podova, zidova i krovova ili dobro zadihtovani prozori smanjuju potrošnju toplotne energije i povećavaju isplativost električnog grejnog sistema.


PODNO GREJANjE

Primer kalkulacije podnog grejanja u kući od 100m2 sa grejnim kablovima firme Elektra.

Porodična kuća od 100m2 ima termičke gubitke od 5060W. Ekstra izolovano

Potrebna snaga za grejanje: 1.3 x 5060W = 6578W

Prosečna snaga po m2 je: 6578W / 100m2 = 66 W/m2


PODNO GREJANjE

PREDNOSTI

Termički komfor

Jako je važno postići pravilnu raspodelu temperatura u zoni boravka ljudi, stvarajući na taj način pogodnu klimu za život i rad.

Kod vazdušnog grejanja, topao vazduh se praktično neiskorišćen podiže ka plafonu, zagrevajući na taj način samo gornje delove tela ljudi (često stvarajući toplotni diskomfor, posebno u predelu glave), dok je donji deo tela nezagrejan. Kod radijatorskog grejanja ovaj efekat je malo ublazen, ali još uvek prisutan u velikoj meri. (na slici)

Vazdušno grejanje Podno grejanje


PODNO GREJANjE

Nasuprot tome, podno grejanje zagreva i donji deo prostorije, grejući istovremeno i donji deo tela čoveka. Pri ovome, topao vazduh se podiže sa površine poda, gubeći na svom putu oko 20C po metru visine. Ovo daje osećaj prirodne zagrejanosti, pošto bi u idealnom slučaju bilo potrebno da donji ekstremiteti tela budu na većoj temperaturi od glave. Najprihvatljivija unutrašnja klima je ona kod koje je temperatura poda između 190C i 290C, dok je temperatura u predelu glave čoveka između 200C i 240C. (na slici)

Za postizanje termičkog komfora, najverovatnije će i kod radijatorskog i podnog grejanja biti potrebno ovlaživanje vazduha, ali u daleko majoj meri nego što je to slučaj kod vazdušnog grejanja. Ovo se objašnjava time što vazdušni sistemi, ukoliko nisu dobro izbalansirani, mogu ubacivati spoljni vazduh koji zimi ima nizak sadržaj vlage. Asmatičari mogu imati posebne koristi od podnog grejanja jer ono smanjuje cirkulaciju prašine i grinja u vazduhu.

Estetika

Podno grejanje je praktično neprimetno i ne zauzima dragoceni prostor na zidovima glomaznom i upadljivom grejnom opremom.

Ovo je velika prednost, posebno na javnim mestima gde otvorene vruće ili oštre površine mogu biti opasne i narušavati prijatnost enterijera.


PODNO GREJANjE

Energetska efikasnost niskotemperaturnog grejanja

Ventilacioni gubici zu značajno smanjeni u odnosu na vazdušne sisteme koji mogu (što uglavnom i jeste slučaj) ubacivati spoljni vazduh. Zagrevanje hladnog spoljnjeg vazduha iziskuje dodatnu energiju i smanjuje vlažnost, kao što je već navedeno.

Sistemi podnog grejanja su projektovani tako da zahtevaju relativno niske temperature grejnog fluida (do 500C), za razliku od radijatora koji zahtevaju više temperature (sa temperaturama oko 500C dimenzije radijatora bi bile neprihvatljivo velike). Kod ovih sistema je u stvari čitav pod jedan radijator, koji zbog svoje velike površine ne mora da radi sa visokim temperaturama koje koriste konvencionalni radijatori.

Međutim, ovo je moguće postići samo u kondenzacijskim bojlerima (na slici); kod mnogih bojlera temperatura vode se mora podesiti na veću vrednost, a zatim se hladiti mešanjem sa hladnijom vodom i voditi u sistem. U zavisnosti od rasporeda cevi i izolacije, mogu postojati i manji gubici toplote u samom distribucionom sistemu zbog nižih temperatura. U novije vreme, voda zagrejana u solarnim toplotnim panelima može se direktno koristiti za podno grejanje.


PODNO GREJANjE

Iako električno podno grejanje praktično može da 100% električne energije iskoristi za zagrevanje prostora, ukupna efikasnost električnog grejanja je niska, jer je proizvodnja električne energije u elektranama na bazi toplote manje efikasna nego direktno korišćenje toplote. Uz sve to, razni hidraulični sistemi podnog grejanja mogu biti ukomponovani sa ’’ ultra-efikasnim’’ sistemima koji koriste geo-termalnu energiju, dok električni sistemi ne pružaju tu mogućnost.

NEDOSTATCI

Troškovi prelaza sa radijatorskog grejanja

Prelazak sa radijatorskog na podno grejanje uglavnom znači skupe gradjevinske radove, prepravke, ’’podizanje’’ poda, veliku količinu prašine....... Jedostavno rečeno: dosta komplikacija. Umesto svega ovoga, korisnik se može jednostavno odlučiti za neki drugi vid panelnog grejanja (npr. zidnog).

Kompatibilnost

Iako je podno grejanje jeftinije izvesti nego radijatorsko, i pored toga što je ono znatno komfornije, o nekim stvarima ipak treba stalno voditi računa: podne prekrivke male toplotne provodljivosti mogu smanjiti efikasnost podnog grejanja do tačke kada ono više nije isplativo. Isto važi ia za nameštaj i njegov raspored, pa u tom smislu i podno grejanje postavlja neka ograničenja....


PODNO GREJANjE

ZAKLJUČAK

Naučna istraživanja su pokazala da je podno grejanje najugodniji sistem grejanja za čoveka jer se uzima u obzir fiziološko kretanje temperature ljudskog tela.Lako se montira i potpuno je zdravo za čoveka i za njegovu okolinu, a uz to i štedi prostor unutar stana jer ne zauzima korisni prostor kao radijatori, korisnicima omogućava potpun komfor.


podno-grejanje milos

Documents