petar niksic-praktikum za tehnicko crtanje

1 LINIJE U TEHNIKIM CRTEIMA1.1 Tipovi linijaU tehnikim crteima koriste se tipovi i debljine linija prikazani u tabeli broj 1.1. U sluajevima kada se, za specijalne oblasti (na primer, za elektrine i cevovodne eme), koriste drugi tipovi ili druge debljine linija ili kada se linije date u tabeli koriste za svrhe drugaije od onih koje su navedene u poslednjoj koloni tabele, moraju se dati objanjenja na crteu. Primena razlitih tipova linija prikazana je na slici 1.1.

1.2 Debljine linijaU tehnikim crteima koriste se dve debljine linija - debela i tanka. Odnos izmedu debele i tanke linije ne sme biti manji od 2 : 1. Debljine linija se biraju, u skladu sa veliinom i tipom crtea, iz sledeeg niza: 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm. Za sve poglede jednog dela u istoj razmeri debljine linija moraju biti iste.

1.3 Razmak izmeu linijaMinimalni razmak izmeu paralelnih linija, ukljuujui i rafuru, ne sme iznositi manje od dvostruke debljine linije. Ovaj razmak ne sme biti manji od 0,7 mm.

1.4 Redosled prioriteta podudarnih linijaKada se dve ili vie linija razliitog tipa podudaraju, primenjuje se sledei redosled prioriteta: 1) Vidljive konture i ivice (puna debela linija, tip A); 2) Zaklonjene konture i ivice (isprekidana linija, tip E ili F); 3) Ravni presecanja (crta-taka-crta, tanka linija, zadebljana na krajevima i na mestima promene ravni presecanja, tip H); 4) Osne linije i simetrale (crta-taka-crta, tip G); 5) Teine linije (crta-dve take-crta, tanka linija, tip K); 6) Pomone kotne linije (puna tanka linija, tip B). Susedne konture sklopljenih delova treba da se poklapaju, izuzimajui tanke tamne preseke.

Slika 1.1: Tipovi linija1

Tabela 1.1 Tip linije A OpisPuna debela

PrimenaA1 Vidljive konture A2 Vidljive ivice B1 Linije imaginarnog prodora B2 Kotne linije B3 Pomone kotne linije B4 Pokazne linije B5 rafura B6 Konture zaokrenutih preseka B7 Kratke osne linije

B

Puna tanka (prava ili kriva)

C D

Puna, tanka, izvuena slobodnom rukom Puna, tanka (prava), sa cikcakom

C1 Granine linije deliminih ili skraenih pogleda ili preseka, ako te granine linije nisu date linijom tipa G D1 E1 Zaklonjene konture E2 Zaklonjene ivice F1 Zaklonjene konture F2 Zaklonjene ivice

E F

Isprekidana, debela Isprekidana, tanka

GCrta-taka-crta, tanka

G1 Osne linije G2 Simetrale G3 Trajektorije (putanje)

H

Crta-taka-crta,tanka, zadebljana na krajevima i na mestima promene pravca

H1 Ravni presecanja

J

Crta-taka-crta, debela

J1 Prikazivanje linija ili povrina kojima se postavljaju specijalni zahtevi K1 Konture susednih delova K2 Alternativni i krajnji poloaj pokretnih delova K3 Teine linije K4 Polazne konture pre oblikovanja K5 Delovi koji se nalaze ispred ravni presecanja

K

Crta-dve take-crta, tanka

2

Po uzoru na tabelu 1.1, nacrtati tipove linija, dati opis i njihovu primenu. Tip linije Opis Primena

3

2 PRINCIP ORTOGONALNOG NAINA PROJEKTOVANJAOrtogonalni nain projektovanja primenjuje se na crteima svih tehnikih oblasti (mainstva, elektrotehnike, arhitekture, graevine itd...). Specifini zahtevi i detaljna razrada za pojedine tehnike oblasti dati su posebnim standardima u okviru odredjene tehnike grane ili grupe.

2.1 Nazivi pogledaPredmet koji se prikazuje na tehnikom crteu posmatra se sa vie strana (slika 2.1) i projektuje se na projektne ravni. Pravac posmatranja predmeta uvek je upravan na projektne ravni. Svi pogledi ine izmeu sebe uglove od 90 ili umnoske od 90. U ortogonalnom projektovanju ima est osnovnih pogleda od kojih se pogled spreda (a) bira kao glavni pogled, a nazivi i oznake osnovnih pogleda su sledei: Pogled u pravcu a pogled spreda (glavni) Pogled u pravcu b pogled odozgo Pogled u pravcu c pogled s' leva Pogled u pravcu d pogled s' desna Pogled u pravcu e pogled odozdo Pogled u pravcu f pogled straga Slika 2.1

2.2 Poloaj pogledaPo metodi prvog diedra, glavno mesto na tehnikom crteu zauzima pogled spreda (glavni), koji je u pravcu (a), a ostali osnovni pogledi u odnosu na glavni dobijaju svoj poloaj na sledei nain: Pogled odozgo (b) - dole Pogled odozdo (e) - gore Pogled sleva (c) - desno Pogled zdesna (d) - levo Pogled straga (f) - levo ili desno (kako je zgodnije) Raspored osnovnih pogleda po metodi prvog diedra prikazan je na slici 2.2 (evropski nain projektovanja ranije metoda E). Simbol za oznaavanje projektovanja po metodi prvog diedra prikazan je na slici 2.3.

Slika 2.2

Slika 2.3

Ako se iz nekog razloga (npr. prikazivanje predmeta sa kosim povrinama, nedostatak mesta i sl.) mora odstupati od principa ortogonalnog projektovanja po metodi prvog diedra, obavezna je primena referentnih strelica i slovne oznake pravca posmatranja. U takvim sluajevima, izuzimajui glavni pogled, svaki pregled se oznaava velikim slovom, koje se stavlja uz strelicu koja pokazuje pravac posmatranja za odgovarajui pogled. Oznaeni pogledi se razmetaju bez obzira na glavni pogled. Velika slova koja oznaavaju pogled smetaju se odmah ispod ili iznad odgovarajueg pogleda. Na jednom istom crteu ova slova se razmetaju na isti nain. Ne stavlja se nikakva druga oznaka.4

2.3 Izbor pogledaNajinformativniji pogled jednog predmeta koristi se kao pogled spreda ili glavni pogled. Ovaj pogled obino pokazuje deo u poloaju funkcionisanja. Delovi koji mogu da se koriste u bilo kom poloaju crtaju se u glavnom poloaju izrade ili montae. Kada su potrebni drugi pregledi (ukljuujui i preseke), oni se odabiraju prema sledeim principima: ograniiti broj pogleda i preseka na minimum potreban i dovoljan za potpuno prikazivanje predmeta bez nejasnoa; ne predstavljati zaklonjene konture i ivice; ne ponavljati detalje.

2.4 Specijalni poglediAko je potreban drugaiji pravac posmatranja od onih koji su navedeni u taki 2.1, ili ako pogled ne moe da se razmesti u poloaj primenom metode prvog diedra, koriste se referentne strelice (slike 2.4 i 2.5). Bez obzira na pravac posmatranja, velika slova koja upuuju na pogled uvek stoje normalno u odnosu na pravac itanja.

Slika 2.4

Slika 2.5

2.5 Delimini poglediDelimini pogledi se mogu koristiti kada potpuni pogledi ne daju informaciju koju treba pruiti. Delimian pogled se prekida pomou pune tanke linije izvuene slobodnom rukom (tip C) ili pomou pravih linija sa cikcakom (tip D) .

2.6 Skraeni poglediDa bi se utedeo prostor, dozvoijeno je prikazati samo one delove dugakog predmeta koji su dovoljni da ga odrede. Granine linije tih delova prikazuju se kao kod deliminih pogleda, a sami delovi se crtaju jedan uz drugi (slika 2.6 i 2.7 ).

Slika 2.6

Slika 2.75

U tabeli 2.1 prikazani su modeli u izometriji i njihovi izgledi A, B i C. Tabela 2.1

MODEL 1

MODEL 2

MODEL 3

MODEL 4

6

Nastavak tabele 2.1

MODEL 5

MODEL 6

MODEL 7

MODEL 8

7

Za modele prikazane u izometriji, nacrtati tri osnovne ortogonalne projekcije na kvadratnoj mreici, na kojoj je oznaen poetak crtanja sve tri projekcije.

8

9

PRIMER 1. ZADATKAModel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima: Pogled A izgled spreda; Pogled B izgled odozgo i Pogled C izgled sleva, prema SRPS M. A0. 050. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjam. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crteu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A, Izgled B i Izgled C.

10

REENJE PRIMERA

11

PRIMER 1. ZADATKAModel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima: Pogled A izgled spreda; Pogled B izgled odozgo i Pogled C izgled sleva, prema SRPS M. A0. 050. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjam. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0545 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crteu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A, Izgled B i Izgled C.

12

REENJE PRIMERA

13

ZADATAK 1. 1Model, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima: Pogled A izgled spreda; Pogled B izgled odozgo i Pogled C izgled sleva, prema SRPS M. A0. 050. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjam. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .1530 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crteu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A, Izgled B i Izgled C.

14

15

ZADATAK 1. 2Model, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima: Pogled A izgled spreda; Pogled B izgled odozgo i Pogled C izgled sleva, prema SRPS M. A0. 050. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjam. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crteu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A, Izgled B i Izgled C.

16

17

ZADATAK 1.3Model, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima: Pogled A izgled spreda; Pogled B izgled odozgo i Pogled C izgled sleva, prema SRPS M. A0. 050. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjam. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crteu Vreme izrade: 2 asa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A, Izgled B i Izgled C.

18

19


20

21


22

23


24

25


26

27


28

29


30

31


32

33

3 PRESECI3.1 Crtanje i oznaavanje presekaOpta pravila za raspored pogleda odnose se podjednako i na crtanje preseka. Ako je poloaj jedne ravni presecanja jasan, ne prikazuje se taj poloaj odnosno ne upisuju se oznake (slika 3.1). Kada poloaj ravni presecanja nije jasan ili kada je potrebno razlikovati nekoliko ravni presecanja (vidi slike 3.1 do 3.3), poloaj ravni presecanja se obeleava sa crta-taka-crta, tankom linijom, zadebljanom na krajevima i na mestima promene pravca (tip H). Na ravan presecanja upuuje se oznakama, npr. slovima, a pravac posmatranja se obeleava strelicama. Presek se oznaava odgovarajuim oznakama.

Slika 3.1 Slika 3.3 Slika 3.2 Oznake uz preseke smetaju se ili odmah ispod ili odmah iznad odgovarajuih preseka, ali na jednom crteu one se smetaju na isti nain. Druga oznaka se ne stavlja. Rebra, ivije, osovine, paoci tokova i sl. ne crtaju se u uzdunim presecima i zato se ne rafiraju (slika 3.4).

3.2 Ravni presecanjaPrimeri ravni presecanja dati su na slikama, i to: za presek u jednoj ravni na slici 3.1, za presek u dve paralelne ravni na slici 3.2, za presek u tri susedne ravni na slici 3.3, za presek u dve ravni koje se presecaju, od kojih je jedna prikazana u zaokrenutom

poloaju u ravni projektovanja na slici 3.4.

Slika 3.434

3.3 Preseci zaokrenuti u odgovarajui pogled ili odmaknuti preseciPreseci mogu da se zaokrenu u odgovarajui pogled ili da se odmaknu. Kada se presek zaokrene u odgovarajui pogled, njegova kontura se crta punim tankim linijama (tip B) i onda nikakva blia oznaka nije potrebna (slika 3.5). Kada se presek odmakne, njegova kontura se crta punim debelim linijama (tip A). Odmaknuti presek moe: da se smesti blizu pogleda i da se povee sa njim pomou tanke linije crta-taka-crta (tip G) (slika 3.6) ili da se postavi u neki drugi poloaj i da se obelei na uobiajeni nain, pomou oznaka.

Slika 3.5

Slika 3.6

3.4 PolupreseciSimetrini delovi mogu da se nacrtaju pola u pogledu i pola u preseku.

3.5 Delimini preseciDelimini presek se moe nacrtati ako potpuni presek ili polupresek nije pogodan. Prekid deliminog preseka moe se predstaviti ili pomou pune tanke linije izvuene slobodnom rukom (tip C), ili pomou pune tanke prave linije sa cikcakom (tip D).

3.6 Raspored uzastopnih presekaUzastopni preseci rasporeuju se tako da budu jasni i razumljivi, na nain prikazan u primerima na slici 3.7 ili na drugi slian nain.

Slika 3.7

3.7 Susedni deloviKada je potrebno prikazivanje delova koji se nalaze u sklopnoj vezi nekog predmeta, oni se crtaju tankim linijama crta-dve take-crta (tip K). Susedni deo ne sme zaklanjati glavni deo ali moe biti zaklonjen od glavnog dela. Susedni delovi i preseci se ne rafiraju.

35

3.8 rafiranje presekarafiranje se najee koristi da bi se prikazale povrine preseka. Pri tome se mora koristiti onakva rafura kakva odgovara metodi reprodukcije koja e biti primenjena. Najprostiji oblik rafure, a i najei, ostvaruje se punim tankim linijama (tip B) izvuenim prvenstveno pod uglom od 45, u odnosu na glavne konture ili simetrale preseka (slike 3.8, 3.9, 3.10).

Slika 3.8

Slika 3.9

Slika 3.10

Odvojene povrine preseka istog elementa rafiraju se na isti nain. rafiranje susednih elemenata vri se u razliitim pravcima ili sa razliitim razmacima (slika 3.11). Razmak izmeu linija rafure bira se u zavisnosti od veliine povrina koje se rafiraju, uz uslov da se obezbedi ispunjenje zahteva u pogledu minimalnog razmaka. Ukoliko su povrine velike, rafura se moe ograniiti na zonu uz konturu povrine koja se rafira . Kada se preseci istog dela u paralelnim ravnima prikazuju jedan pored drugog, rafura je identina, ali moe biti pomerena du podeone linije izmeu preseka ako treba obezbediti veu jasnou. rafura se prekida kada nije mogue smestiti podatke izvan rafirane povrine (slika 3.12).

Slika 3.11

Slika 3.12

rafiranje se moe koristiti za oznaavanje tipa materijala na presecima. Ako se za oznaavanje razliitih materijala koriste razliiti tipovi rafure, znaenje svakog tipa rafure se jasno odreuje na crteu.

3.9 Uski preseciUski preseci se prikazuju potpuno tamni. Izmeu susednih preseka ovog tipa mora se ostaviti razmak od najmanje 0,7 mm (slika 3.13).

Slika 3.13

36

4 KOTIRANJEKota je brojana vrednost izraena odgovarajuom jedinicom mere koja je prikazana grafiki na tehnikom crteu pomou linija, simbola i oznaka. Prema vanosti razlikuju se sledee vrste kota: Funkcionalna kota - mera bitna za funkciju dela ili prostora (vidi "F" na slici 4.1); Nefunkcionalna kota - mera koja nije bitna za funkciju dela ili prostora (vidi "NF" na sl 4.1); Pomona kota - mera koja se daje samo informativno. Ona ne utie na proizvodne ili kontrolne operacije a dobijena je iz drugih vrednosti prikazanih na crteu ili u prateim dokumentima. Pomone kote date su u zagradama i tolerancije se ne odnose na njih (vidi "AUX" na slici 4.1).

a) Sklop

b) Vijak sa naslonom

c) Rupa sa navojem

Slika 4.1: Funkcionalne, nefunkcionalne i pomone kote

4.1 PrimenaSvi podaci o dimenzijama potrebni za odreivanje dela ili komponente moraju biti nedvosmisleno i potpuno prikazani neposredno na crteu pomou kota. Ukoliko podaci nisu naznaeni u tehnikoj dokumentaciji svaka mera se na crteu kotira samo jedanput. Kota se smeta u onu projekciju ili presek u kojem je dotini deo predmeta najjasnije prikazan. Za sve kote na istom crteu koristi se ista jedinica (npr. milimetri), ali bez pisanja jedinice mere. Da bi se izbeglo pogreno tumaenje, moe se jedinica mere koja je najzastupljenija na crteu naznaiti u primedbi. Ako na jednom delu crtea mora da se upotrebi druga jedinica (npr. N m za moment ili kPa za pritisak), ona se daje zajedno sa pripadajuom vrednou. Na crteu nije potrebno kotirati vie mera gotovog proizvoda ili dela nego to je potrebno za njihovo odreivanje (dimenzionisanje, opisivanje). Nijedan detalj gotovog proizvoda ne odreuje se s vie od jedne kote u bilo kojem smeru. Izuzetak se ipak moe nainiti u sluaju: a) kada je potrebno navesti dopunske mere u meufazama izrade (npr. mere dela pre cementiranja ili pre zavrne obrade), b) kada bi dodavanjem pomone kote crte postao jasniji. U sluaju kada je to potrebno zbog osiguranja ispravnog funkcionisanja ili meu zamenljivosti, daje se opis proizvodnih postupaka ili metoda ispitivanja. Funkcionalne kote unose se direktno u crte gde god je to mogue (slika 4.2). Ponekad je indirektno funkcionalno kotiranje opravdano i potrebno. U takvim sluajevima mora biti sauvan isti efekat kao i pri direktnom funkcionalnom kotiranju.

Slika 4.237

Na slici 4.3 prikazan je primer indirektnog funkcionalnog kotiranja kod koga je zahtev sa slike 4.2 prikazan u dve varijante.

Slika 4.3

4.2 Metode kotiranjaElementi kotiranjaElementi kotiranja su: pomona kotna linija, kotna linija, pokazna linija, kotni zavretak, poetna taka, kotni broj. Razliiti elementi kotiranja prikazani su na slikama 4.4 i 4.5 (po standardu SRPS A.AO.110).

Slika 4.4

Pomone kotne linije, kotne linije i pokazne linijePomone kotne linije, kotne linije i pokazne linije crtaju se kao tanke, pune linije, kako je dato u SRPS A.AO.110 i prikazano na slici 4.4. Pomone kotne linije ograniavaju kotnu liniju i obavezno prelaze kotnu liniju za 1 do 3 mm. Pomone kotne linije crtaju se upravno na karakteristiku koja se kotira. Ako je neophodno, mogu se crtati koso, ali meusobno paralelno (slika 4.5). Presek konturne i pomone kotne linije mora se neznatno produiti izvan njihovog preseka (slika 4.6). Po pravilu, pomone kotne linije i kotne linije ne smeju presecati druge linije, osim kada to nije mogue izbei (slika 4.7).

Slika 4.5

Slika 4.6

Slika 4.738

Kotna linija crta se neprekinuta i kada je na crteu na koji se ona odnosi prikazan prekid (slika 4.8). Preseci pomonih i kotnih linija moraju se izbegavati. Kada ih nije mogue izbei, nijedna linija ne sme imati prekid (slika 4.9). Osne linije i konturne linije ne smeju se koristiti kao kotne linije, ali se mogu koristiti kao pomone kotne linije (slika 4.9).

Slika 4.8

Slika 4.9

4.3 Kotni zavreci i poetna takaKotne linije moraju imati jasno oznaene kotne zavretke, i to strelicom ili kosom crtom ili, po potrebi, poetnom takom. Strelica se formira po dve crte spojene pod uglom izmedu 15 i 90. Strelica moe biti otvorena, zatvorena ili zatvorena i ispunjena (vidi sliku 4.10a). Kosa crta crta se kao jedna kratka linija nagnuta pod uglom od 45 (vidi sliku 4.10b). Pribline veliine strelica i kose crte prikazane su na slikama 4.10c, 4.10d, 4.10e, gde je d - debljina pune linije i = 15 do 90.

Slika 4.10 Na jednom crteu koristi se samo jedan oblik strelice kao kotni zavretak. Tamo gde je za kotne strelice prostor mali stavlja se kosa crta ili taka . Na crteima gde ima dovoljno prostora vrh strelice se postavlja unutar granice kotne linije (slika 4.11). Tamo gde nema dovoljno prostora strelice se mogu nalaziti izvan predvienih granica kotne linije koja se u tu svrhu produuje (vidi sliku 4.12).

Slika 4.11

Slika 4.12

Slika 4.13

Pri kotiranju poluprenika koristi se samo strelica kao kotni zavretak iji je vrh na rubu luka (slika 4.13). Vrh strelice moe biti ili sa spoljanje ili sa unutranje strane konture crtea (ili njegove pomone kotne linije), zavisno od veliine crtea.39

4.4 Oznaavanje vrednosti kota na crteuVrednosti kota na crteu oznaavaju se kotnim brojevima koji se unose u takvoj veliini kako bi se osigurala potpuna itljivost na originalnom crteu i na kopijama, kao i na kopijama s mikrofilma. Kotni broj mora biti upisan tako da ga ne presecaju i ne odvajaju nikakve linije na crteu. Kotni broj upisuje se na crte u skladu sa jednom od sledee dve metode. Samo jedna od metoda koristi se na jednom crteu. Metoda 1 Kotni brojevi se upisuju paralelno sa svojim kotnim linijama, prvenstveno u sredinu i iznad kotne linije (slika 4.14). Kotni brojevi upisuju se obavezno tako da se mogu itati odozdo ili sa desne strane crtea. Na kosim kotnim linijama kotni brojevi moraju biti postavljeni kao to je prikazano na slici 4.15.

Slika 4.14 Kotni brojevi za uglove upisuju se kao na slikama 4.16 i 4.17.

Slika 4.15

Slika 4.16 Metoda 2

Slika 4.17

Kotni brojevi upisuju se tako da se mogu itati odozdo sa crtea. Kotne linije koje nisu horizontalne prekinute su prvenstveno u sredini da bi se upisao kotni broj.

4.5 Smetaj i oznaavanje kotaSmetaj kota na crteu mora jasno ukazivati na svrhu crtea. Generalno, smetaj kota je rezultat kombinacije razliitih konstrukcijskih zahteva.

Lanano kotiranjeLanano kotiranje sastoji se od niza pojedinanih kota. Koristi se samo tamo gde ne postoji opasnost ugroavanja funkcionalnih zahteva predmeta kada se saberu tolerancije (slika 4.18). Za lanano kotiranje moe se koristiti bilo koji kotni zavretak, osim strelice sa uglom od 90

Slika 4.18

Slika 4.19

40

Kotiranje poev od zajednikog elementaOvaj metod kotiranja koristi se kada nekoliko kota istog smera ima zajedniki poetak. Kotiranje u odnosu na zajedniki element moe biti paralelno ili kotiranje superponiranjem (sa uzastopnim dodavanjem). Paralelno kotiranje je meusobno paralelno razmetanje odredenog broja pojedinih kotnih linija koje su tako razmaknute da se lako moe upisati kotni broj (slika 4.19). U cilju jednostavnijeg oznaavanja i jasnijeg tumaenja crtea koriste se simboli uz kotni broj, i to: - prenik ; R - poluprenik; - kvadrat; SR - poluprenik kugle; S - prenik kugle. Kada je oblik predmeta jasno prikazan, oznake za prenik i kvadrat mogu se izostaviti. Odgovarajue oznake prethode kotnom broju (slike 4.20-4.24).

Slika 4.20

Slika 4.21

Slika 4.22

Slika 4.23

Slika 4.24

Odreivanje mesta za kotne brojeve esto zahteva prilagoavanje razliitim situacijama. Usled toga kotni broj se moe nalaziti: blie kotnom zavretku kako bi se izbegla dugaka kotna linija, tamo gde je jasno prikazivanjem samo dela te linije (slika 4.25); iznad produetka kotne linije, iza spoljanjeg kotnog zavretka, ako je prostor ogranien (vidi sliku 4.26); na kraju pokazne linije koja se zavrava na kotnoj liniji, a kotna linija je prekratka za oznaavanje kotnog broja na uobiajeni nain; iznad horizontalnog produetka kotne linije kada prostor ne dozvoljava da se kotni broj smesti u prekid nehorizontalne kotne linije.

Slika 4.25

Slika 4.26

41

PRIMER 2. ZADATKA- PUN FRONTALNI PRESEKZa prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - cilindrinost otvora 14mm treba da je u toleranciji 0,08mm - donja povrina (36x4mm) treba da je paralelna u odnosu na gornju (24x40mm) sa tolerancijom 0,4mm Povrinska obrada: - otvor 14mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - gornja povrina (24x40mm) je u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10 (Ra=12,5m)

42

REENJE PRIMERA

43

PRIMER 2. ZADATKA- PUN HORIZONTALNI PRESEKZa prikazani model, nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek B-B, upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C. Tolerancije: paralelnosti 0,08mm Povrinska obrada: - otvor 30mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - donja povrina 70x40mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m) - krunost otvora 30mm treba da je u toleranciji 0,06mm - gornja povrina treba da je paralelna u odnosu na donju sa tolernacijom

44

REENJE PRIMERA

45

ZADATAK 2.1Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0645 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: Povrinska obrada: - cilindrinost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,25mm - ravnost eonih povrina 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0,34mm - otvor 20mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - eone povrine 20x20mm(2x) su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N11 (Ra=25m)

46

47

ZADATAK 2.2Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: u toleranciji 0,2mm Povrinska obrada: - koaksijalnost otvora 18mm u odnosu na spoljanji prenik 36mm, treba da je - ravnost gornje povrine 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0,34mm - otvor 20mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - eone povrine 20x20mm(2x) su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N11 (Ra=25m)

48

49

ZADATAK 2.3Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0545 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Tolerancije: u toleranciji 0,2mm Povrinska obrada: - koaksijalnost otvora 18mm u odnosu na spoljanji prenik 36mm, treba da je - ravnost gornje povrine 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0,34mm - otvor 20mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - eone povrine 20x20mm(2x) su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N11 (Ra=25m)

50

51

ZADATAK 2.4Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - osa otvora 20mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora 28mm, sa tolerancijom sa tolerancijom upravnosti 0,12mm - paralelnost osa otvora 8mm treba da je u toleranciji 0,18mm Povrinska obrada: - otvori 20mm i 28mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - otvori 8mm su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)

52

53

ZADATAK 2.5Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: Povrinska obrada: - cilindrinost otvora 28mm treba da je u toleranciji 0,05mm - ravnost povrine 40x36mm treba da je u toleranciji 0,09mm - otvor 28mm su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - povrina 40x36mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)

54

55

ZADATAK 2.6Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - krunost otvora 20mm, treba da je u toleranciji 0,06mm - osa otvora 20mm treba da je upravna u odnosu na gornju povrinu (32x38mm) sa tolerancijom upravnosti 0,20mm Povrinska obrada: - otvor 20mm je u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m) - gornja povrina (32x38mm) je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m)

56

57

ZADATAK 2.7Za prikazani model, nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek B-B, upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C. Tolerancije: Povrinska obrada: - cilindrinost otvora 24mm treba da je u toleranciji 0,06mm - ravnost donje povrine otvora 16x44mm treba da je u toleranciji 0,1mm - otvor 24mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - gornja povrina 44x44mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)

58

59

ZADATAK 2.8Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - cilindrinost otvora 16mm, treba da je u toleranciji 0,08mm - osa otvora 10mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora 16mm sa tolerancijom upravnosti 0,20mm Povrinska obrada: - otvor 10mm i 16mm su u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - kose povrine su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m)

60

61

ZADATAK 2.9Za prikazani model, nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek B-B, upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C. Tolerancije: Povrinska obrada: - cilindrinost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,15mm - ravnost donje povrine ljeba 28x44mm, treba da je u toleranciji 0,30mm - otvor 20mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - povrine 44x28mm i 44x8mm(2x) su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N11 (Ra=25m)

62

63

ZADATAK 2.10Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - osa otvora 20mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora 10mm, sa tolerancijom upravnosti 0,1mm - krunost osa otvora 20mm, treba da je u toleranciji 0,06mm Povrinska obrada: - otvori 20mm i 10mm, su u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - radijusni ljeb R15mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)

64

65

ZADATAK 2.11Za prikazani model, nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek B-B, upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C. Tolerancije: paralelnosti 0,3mm Povrinska obrada: - otvor 20mm i otvori 26mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - gornja i donja povrina je u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10 (Ra=12,5m) - cilindrinost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,25mm - gornja povrina treba da je paralelna u odnosu na donju sa toleranciji

66

67

ZADATAK 2.12Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0545 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Tolerancije: Povrinska obrada: - krunost otvora 20mm treba da je u toleranciji 0,1mm - ravnost donje povrine ljeba irine 16mm treba da je u toleranciji 0,4mm - otvor 20mm je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - donja povrina ljeba irine 16mm je u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10 (Ra=12,5m)

68

69

ZADATAK 2.13Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: Povrinska obrada: - krunost prenika 40 treba da je u toleranciji 0,15mm - paralelnost osa otvora 16mm treba da je u toleranciji 0,3mm - deo cilindra 40mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - otvori 16mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)

70

71

ZADATAK 2.14Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Tolerancije: Povrinska obrada: - krunost otvora 24mm treba da je u toleranciji 0,08mm - paralelnost useenih lunih segmenata treba da je u toleranciji 0,5mm - otvor 24mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - kose povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10 (Ra=12,5m)

72

73

ZADATAK 2.15Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Tolerancije: 0,25mm Povrinska obrada: - krunost krunost 50mm treba da je u toleranciji 0,13mm - paralelnost povrina 20x21mm u useenom ljebu, treba da je u toleranciji - deo cilindra 50mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m) - povrine 20x21mm su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10 (Ra=12,5m)

74

75

ZADATAK 2.16Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Tolerancije: 0,4mm Povrinska obrada: - paralelnost eonih povrina cilindra 50mm treba da je u toleranciji 0,3mm - ravnost zaseenih povrina na cilindru (irina 10mm), treba da je u toleranciji - cilindar 50mm je u stepenu tanosti N7 (Ra=1,6m) - zaseene povrine na cilindru su u stepenu tanosti N8 (Ra=3,2m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N9 (Ra=6,3m)

76

77

ZADATAK 2.17Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: .0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Oznaiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - cilindrinost otvora 25mm treba da je u toleranciji 0,1mm - koaksijalnost otvora 25mm u odnosu na spoljanji prenik 50mm treba da je

u toleranciji 0,25mm Povrinska obrada: - cilindar 50mm je u stepenu tanosti N8(Ra=3,2m) - otvor 25mm su u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m) - ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m)

78

79

PRIMER 3. ZADATKANa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. rafirati presek. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa vie paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.

80

REENJE PRIMERA

81

ZADATAK 3.1Na osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. rafirati presek. Crte raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa vie paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.

82

83


84

85


86

87


88

89


90

91


92

93


94

95


96

97

5 TOLERANCIJEGeometrijske tolerancije se utvruju samo kada su neophodne sa aspekta funkcionalnih zahteva, zamenljivosti ili eventualno sa aspekta proizvodnje. Geometrijske tolerancije elementa utvruju polje unutar kojeg mora leati element ( povrine, ose ili srednje ravni ). U zavisnosti od karakteristike i mere koja se tolerie polje moe biti: povrina unutar kruga; povrina izmeu dva koncentrina kruga; povrina izmeu dve ekvidistantne prave ili dve paralelne prave; prostor unutar cilindra; prostor izmeu dva koaksijalna cilindra; prostor izmeu dve ekvidistantne povrine ili dve paralelne ravni; prostor unutar paralelopipeda. Ukoliko nije dodatno naznaeno prema tabeli 5.1 i 5.2, tolerancija vai za ukupnu duinu ili povrinu tolerisanog elementa. Geometrijske tolerancije elementa koje se daju u odnosu na referentni element ne ograniavaju odstupanje oblika samog referentnog elementa. Referentni element mora imati za odreenu namenu dovoljnu tanost, zbog ega je neophodno utvrditi tolerancije oblika referentnog elementa. Tabela 5.1: Oznake za karakteristike za koje se utvruju tolerancije Elementi i tolerancije Karakteristika Pravost Pojedinani elementi Tolerancije oblika Ravnost Krunost Cilindrinost Pojedinani ili Referentni elementi Profil linije Profil povrine Pararelnost Tolerancije pravca Upravnost Nagib ( kosina ) Referentni elementi Tolerancije poloaja Tolerancije bacanja Poloaj (lokacija) Koncentrinost i koaksijalnost Simetrinost Bacanje Ukupno bacanje Oznaka

98

Tabela 5.2 Opis Oznaavanje elemenata koji se tolerie Neposredno Slovom Neposredno Oznaavanje reference SlovomA A

Oznaka

A

Reper

Teorijski tana mera Projektovano teorijsko polje Princip maksimuma materijala Zahtevi koji se odnose na tolerancije unose se u pravougaoni okvir koji je podeljen na dva ili vie polja. Sleva nadesno polja sadre sledee: (slike 5.1-5.3): oznaku karakteristike za koju se utvruju tolerancije; vrednost tolerancije u istim jedinicama kao i duina (ispred vrednosti tolerancija krunog ili cilindrinog oblika stavlja se znak ); slovo ili slova koja identifikuju referencu ili reference.

Slika 5.1

Slika 5.2

Slika 5.3

Napomena za toleranciju, na primer: 6 otvora, 4 povrine ili 6x, mora biti napisana iznad okvira (vidi slike 5.4 i 5.5).

Slika 5.4

Slika 5.5

Dodatni podaci o obliku elemenata unutar tolerancijskog polja moraju biti napisani u blizini okvira za tolerancije i mogu se povezati pomonom linijom (vidi slike 5.6 i 5.7).

Slika 5.6

Slika 5.7

Ako je neophodno dati vie od jedne tolerancije za jedan element, tolerancije se daju u okvirima za tolerancije postavljenim jedan iznad drugog (sliku 5.8).

Slika 5.899

5.1 Elementi koji se toleriuOkvir za tolerancije povezan je sa elementom koji se tolerie pomou referentne linije sa strelicom na sledei nain: na konturnu liniju elementa ili na pomonu kotnu liniju, ako se tolerancija odnosi na liniju ili povrinu (vidi slike 5.9 i 5.10)

Slika 5.9 elementa (slike 5.11-5.13) :

Slika 5.10

kao produetak kotne linije ako se tolerancije odnose na osu ili sredinju ravan kotiranog

Slika 5.11

Slika 5.12

Slika 5.13

na sredinju liniju elementa, kada se tolerancija odnosi na osu ili srednju liniju koja se

poklapa sa osom ili sredinom ravni (vidi slike 5.14-5.16).

Slika 5.14

Slika 5.15

Slika 5.16

NAPOMENA Ako se tolerancije odnose na konturu cilindrinog ili simetrinog elementa ili na osu ili srednju ravan, one zavise od funkcionalnih zahteva.

5.2 irina tolerancijskog poljairina tolerancijskog polja ima smer strelice referentne linije koja spaja okvir za tolerancije sa elementom, izuzev ako ispred vrednosti ne stoji oznaka (vidi slike 5.17 i 5.18).

Slika 5.17

Slika 5.18

100

Po pravilu, pravac irine tolerancijskog polja je u pravcu normale na geometrijski oblik dela (vidi slike 5.19 i 5.20).

Slika 5.19

Slika 5.20

5.3 ReferencaKada je tolerancija elemenata data u odnosu na referencu, ona se po pravilu oznaava pomou referentnog slova. Isto referentno slovo se ponavlja u okviru za tolerancije. Radi oznaavanja reference, uokvireno referentno slovo je spojeno preko punog ili praznog referentnog trougla (vidi slike 5.21 i 5.22)

Slika 5.21

Slika 5.22

Referentni trougao sa referentnim slovom se postavlja: na konturu elementa ili pomonu liniju (vidno odvojen od kotne linije), kada je referenca linija ili povrina na samom delu (slika 5.23):

Slika 5.23 u produetku kotne linije, kada je referentna osa ili sredinja linija (slike 5.24 -5.26) : NAPOMENA Ako nema dovoljno mesta za smetanje dve kotne strelice, jedna se moe zameniti referentnim trouglom (slike 5.25 i 5.26).

Slika 5.24101

Slika 5.25 na osu ili sredinju liniju, kada je referenca : a) osa ili sredinja linija samog elementa (na primer cilindar), b) zajednika osa ili sredinja linija dva elementa (slika 5.27).

Slika 5.26

Slika 5.27 Ako se okvir za tolerancije moe pomou referentne linije povezati direktno sa referencom, tada se referentno slovo moe izostaviti (slike 5.28 i 5.29).

Slika 5.28

Slika 5.29

Pojedinana referenca se obeleava velikim slovom (slika 5.30). Zajednika referenca koju ine dve reference obeleava se sa dva velika slova koja su razdvojena horizontalnom crtom (slika 5.31).

Slika 5.30

Slika 5.31

Ako je redosled dve ili tri reference od vanosti, onda se referentna slova daju u posebnim okvirima, poreanim po vanosti, sleva nadesno (slika 5.32). Ako je redosled referenci nebitan, referentna slova se stavljaju u jedan okvir (sliku 5.33).

Slika 5.32

Slika 5.33

102

Ako se tolerancija odnosi na jedan ogranieni segment duine, bilo gde da se nalazi, duina ovog segmenta mora se dati posle tolerancije i odvojiti od nje kosom crtom. U sluaju povrine koristi se isti nain oznaavanja. To znai da tolerancija vai za svaku liniju na utvrenoj duini u svakom poloaju i pravcu (slika 5.34). Ako se utvruje ua tolerancija iste vrste na ogranienom segmentu duine, kao i na celom elementu, onda se ona daje u donjem odeljku okvira za tolerancije (slika 5.35).

Slika 5.35 U nekim sluajevima tolerancije pravca i poloaja ne primenjuju se na sam element nego na njegovu projekciju. Ovakva tolerancijska polja se obeleavaju oznakom (slika 5.36).

Slika 5.34

Slika 5.36

5.4 Obeleavanje tolerancijskih poljaZa obeleavanje tolerancijskih polja osovina i spoljnih mera uopte koriste se mala slova od a do h. Posmatranjem tablice 5.3 uoava se kolona pod nazivom Podruje nazivnih mera, to podrazumeva meru izraenu u milimetrima za odreene mainske delove. Na primer mera osovine, (slika 5.37), 25f8 podrazumeva da je nazivna mera u podruju od 24 mm do 30 mm tolerancijskog polja f8 ije je gornje granino odstupanje ag =-20m, a ad odnosno donje granino odstupanje 53m, to se ita iz kolone f8

Slika 5.37

103

U tablici na crteu u kojoj su predstavljene mere sa odstupanjima, gornje granino odstupanje pie se u gornjem delu tablice i izraava se mm , a donje pie se u donjem delu tablice i takoe se izraava u mm. Tablica 5.3 Gornja i donja odstupanja spoljnih mera u (m)Podruje nazivnih mera mm iznad do 1 ... 3 3 ... 6 6 ... 10 10 ... 14 14 ... 18 18 ... 24 24 ... 30 3040 4050 5065 6580 d9 e9 14 39 20 50 25 61 32 75 40 92 50 11 2 60 13 4 f8 6 20 10 28 13 35 16 34 20 53 25 64 30 76 f6 6 12 10 18 13 22 16 27 20 33 25 41 30 49 g6 2 8 4 12 5 14 6 17 7 20 9 25 10 29 h11 0 60 0 75 0 96 0 11 0 0 13 0 0 16 0 0 19 0 h6 0 6 0 8 0 9 0 1 1 0 1 3 0 1 6 0 1 9 + + + + + + + j6 4 2 6 2 7 2 8 3 9 4 1 1 5 1 2 7 + + + + + + + + + + + + + k6 6 0 9 1 1 0 1 1 2 1 1 5 2 1 8 2 2 1 2 + + + + + + + + + + + + + k5 4 0 6 1 7 1 9 1 1 1 2 1 3 2 1 5 2 + + + + + + + + + + + + + + m7 1 4 4 1 6 4 2 1 6 2 5 7 2 9 8 3 4 9 4 1 1 1 + + + + + + + + + + + + + + m6 8 2 12 4 15 6 18 7 21 8 25 9 30 11

20 45 30 60 40 70 50 93 65 117 80 142 100 174

-

-

-

Za obeleavanje tolerancijskih polja otvora i unutranjih mera uopte koriste se velika slova od A do H. Posmatranjem tablice 5.4 uoava se kolona pod nazivom Podruje nazivnih mera, to podrazumeva meru izraenu u milimetrima za odreene mainske delove. Na primer mera otvora (slika 5.38), 25H8 podrazumeva da je nazivna mera u podruju od 24 mm do 30 mm tolerancijskog polja H8 ije je gornje granino odstupanje Ag =+33m, a Ad odnosno donje granino odstupanje 0m, to se ita iz kolone H8.

Slika 5.38 Tablica 5.4 Gornja i donja odstupanja unutranjih mera u (m)Podruje nazivnih mera mm iznad do + 1 ... 3 + + 3 ... 6 + + 6 ... 10 + A11 33 0 27 0 34 5 27 0 37 0 28 0 C11 + + + + + + 12 0 60 14 5 70 17 0 80 + + + + + + D9 45 20 60 30 70 40 + + + + + + E9 3 9 1 4 5 0 2 0 6 1 2 5 + + + + + + F8 2 0 6 2 8 1 0 3 5 1 3 + + + + + + F7 1 6 6 2 2 1 0 2 8 1 5 + + + + + + G6 8 2 1 2 4 1 4 5 H11 + + + + + + 60 0 75 0 96 0 H9 + + + + + + 2 5 0 3 0 0 3 2 0 H8 + + + + + + 1 4 0 1 8 0 2 2 0 H7 + 1 0 + 0 + 1 2 + 0 + 1 5 + 0 + + + + + + H6 6 0 8 0 9 0

104

+ 10 ... 14 14 ... 18 + + 18 ... 24 24 ... 30 +

40 0 29 0 43 0 30 0

+ + + +

20 5 95 24 0 11 0

+ + + +

93 50 11 7 65

+ + + +

7 5 3 2 9 2 4 0

+ + + +

3 4 1 6 5 3 2 0

+ + + +

3 4 1 6 4 1 2 0

+ + + +

1 7 6 2 0 7

+ + + +

11 0 0 13 0 0

+ + + +

4 3 0 5 2 0

+ + + +

2 7 0 3 3 0

+ 1 8 + 0 + 2 1 + 0

+ + + +

11 0 13 0

105

6 ZNACI ZA OZNAAVANJE KVALITETA OBRAENIH POVRINAOsnovni znak za oznaavanje kvaliteta povrina sastoji se od dva kraka pravih linija pod uglom od 60 u obliku kukice, kako je prikazano na slici 6.1. Ako se zahteva skidanje materijala obradom, osnovnom znaku dodaje se crtica kako je prikazano na slici 6.2. Ako nije dozvoljeno skidanje materijala, osnovnom znaku dodaje se jedan krug, kako je prikazano na sl. 6.3. Znak na slici 6.3 moe se takoe upotrebiti na crteu koji se odnosi na izvestan proizvodni proces da oznai da se data povrina mora ostaviti u stanju koje rezultira iz prethodnog proizvodnog procesa i to bez obzira da li je to stanje postignuto skidanjem materijala ili na neki drugi nain. Kada treba oznaiti specijalne karakteristike povrine (vidi tabelu. 6.1), u duem kraku bilo kojeg od prednjih znakova dodaje se produena linija, kako je prikazano na slici 6.4.

Slika 6.1

Slika 6.2

Slika 6.3

Slika 6.4

Vrednost ili vrednosti koje definiu glavni kriterijum hrapavosti Ra (vidi t. 6.1) dodaju se znacima datim na sl. 6.1 do 6.3, kako je prikazano na sl. 6.5, 6.6 i 6.7. Ove slike prikazuju: povrinu dobijenu bilo kojom metodom proizvodnje, slika 6.5; povrinu dobijenu skidanjem materijala, slika 6.6; povrinu dobijenu bez skidanja materijala, slika 6.7; Kada je samo jedna vrednost naznaena, ona predstavlja maksimalnu dozvoljenu vrednost povrinske hrapavosti. Ako se naznauje najvea i najmanja granina vrednost glavnog kriterijuma povrinske hrapavosti, obe vrednosti se prikazuju kao na sl. 6.8 i to tako da najvea granina vrednost (a1) bude iznad najmanje granine vrednosti (a2).

Slika 6.5

Slika 6.6

Slika 6.7

Slika 6.8

Umesto hrapavosti Ra moe se staviti i odgovarajui broj klase hrapavosti, prikazan u tabeli 6.1. Tabela 6.1 Najvea vrednost za Ram

Broj klase povrinske hrapavosti N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12

0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50

106

Ako se zahteva da se konana povrinska hrapavost ostvari odreenom metodom proizvodnje, ova metoda se oznaava jasnim reima na produetku dueg kraka znaka. Isto tako na ovom produetku daju se bilo kakve oznake koje se tiu odreenog postupka ili prevlake. Ako drugaije nije naznaeno, brojna vrednost hrapavosti odnosi se na povrinsku hrapavost odreenog postupka ili prevlaenja. Ako je neophodno definisati povrinsku hrapavost i pre i posle odreenog postupka ili prevlaenja, ovo se mora objasniti pogodnom napomenom ili u skladu sa slikom 6.9.

Slika 6.9 Ako je neophodno oznaiti referentnu duinu, ona se naznauje uz znak, kako je prikazano na slici 6.10. Ako je neophodno utvrditi pravac prostiranja brazda, on se utvruje odreenim znakom koji se dodaje znaku za povrinsku hrapavost, kako je prikazano na slici 6.11.

Slika 6.10

Slika 6.11

Pravac prostiranja brazda je pravac prostiranja preovlaujue brazde povrinske hrapavosti, koji je obino odreen primenjenom metodom proizvodnje. Kada je neophodno naznaiti vrednost dodatka za mainsku obradu, ona se upisuje na levoj strani znaka, kako je prikazano na slici 6.12 i izraava se u . Dodatne oznake u znaku za povrinsku hrapavost postavljaju se kako je prikazano na slici 6.13.mm

Slika 6.12

Slika 6.13

107

Na slici 6.13 je: a vrednost hrapavosti Ra u mikromilimetrima ili broj klase hrapavosti N1 do N12 b metode proizvodnje, postupak ili prevlaka; c referentna duina; d pravac prostiranja neravnina; e dodatak za mainsku obradu; f druge vrednosti hrapavosti, na primer (Rz, Rmax). Osnovni i dodatni znaci crtaju se na nain prikazan na slici 6.14. Mere za oznake i dodatna objanjenja date su u tabeli 6.2.

Slika 6.14 Tabela 6.2 Mere u mm Visina oznaka i velikih slova (h) 3,5 Debljina linija za oznake (d) Visina H1 Visina H2 0,35 5 10 5 0,5 7 14 7 0,7 10 20 10 1 14 28 14 1,4 20 40 20 2 18 56

108

PRIMER 4. ZADATKAZa vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Koaksijalnost drugog prenika u odnosu na trei iznosi 0,02mm. Upravnost desne eone povrine prenika 50mm u odnosu na trei prenik iznosi 0,01mm ljeb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m). NAPOMENA: - Prelazi prenika 30mm na 50mm i 50mm na 38mm su radijusni R3mm

109

REENJE PRIMERA

110

ZADATAK 4.1Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Koaksijalnost drugog prenika u odnosu na trei iznosi 0,4mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m). NAPOMENA: - Prelazi prenika 50mm na 60mm i 60mm na 30mm su skoeni 2/45.

111

112

ZADATAK 4.2Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Koaksijalnost treeg prenika u odnosu na drugi iznosi 0,5mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m). NAPOMENA: - Prelazi prenika 40mm na 60mm i 60mm na 42mm su skoeni 2/45.

113

114

ZADATAK 4.3Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Cilindrinost treeg prenika treba da je u toleranciji 0,5mm. ljeb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m). NAPOMENA: - Prelazi prenika 30mm na 70mm i 70mm na 50mm su radijusni R5mm

115

116

ZADATAK 4.4Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Upravnost otvora 14mm u odnosu na zaseenu ravnu povrinu iznosi 0,3mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m). NAPOMENA: - Prelazi prenika 40mm na 60mm i 60mm na 48mm su skoeni 4/45.

117

118

ZADATAK 4.5Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Cilindrinost drugog prenika treba da je u toleranciji 0,4mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m). NAPOMENA: - Prelaz prenika 40mm na 60mm je skoen 3/45.

119

120

ZADATAK 4.6Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Upravnost osa otvora 20mm (otvori skroz) iznosi 0,4mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m). NAPOMENA: - Prelaz prenika 40mm na 55mm je skoen 3/45.

121

122

ZADATAK 4.7Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Paralelnost ravnih povrina, zaseenih na prvom mestu, iznosi 0,5mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N10(Ra=12,5m). NAPOMENA: - Prelazi prenika 40mm na 70mm i 70mm na 38mm su skoeni 5/45.

123

124

ZADATAK 4.8Za vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIKI CRTE. Izvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajue poprene preseke. Prvi prenik (tolerancija f6) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na trei prenik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Upravnost otvora 20mm (dubine 50mm) u odnosu na skoenu povrinu je 0,4mm. leb za klin je u stepenu tanosti N7(Ra=1,6m), a otvori su u stepenu tanosti N9(Ra=6,3m). Spoljai prenici su u stepenu tanosti N6(Ra=0,8m). Ostale povrine su u stepenu tanosti N11(Ra=25m). NAPOMENA: - Prelaz prenika 30mm na 50mm je skoen 4/45.

125

126

7 SNIMANJE MAINSKIH DELOVA7.1 Skiciranje mainskih delovaPod skicom se podrazumeva bilo kakav crte uraen slobodnom rukom. Kada se govori o snimanju sa modela, moe se rei da je skica radioniki crte uraen slobodnom rukom. Skica zbog toga mora sadrati sve elemente koje sadri i radioniki crte: potreban broj projekcija i preseka, sve potrebne dimenzije (mere gotovog predmeta), oznake za obradu povrina i oznake materijala. Postupak izrade skice ima sledee faze: 1. zamisli se predmet koji se eli skicirati, a moe se koristiti i uzorak predmeta-mainskog dela (ovo tim pre ako je re o snimanju modela); 2. odredi se potreban broj pogleda i preseka kao i njihov raspored; prema veliini i sloenosti samog predmeta odredi se veliina papira za skicu; 3. crtaju se osne linije, zatim simetrino, u odnosu na osu, crtaju se vidljive i nevidljive ivicekonture; 4. crtaju se preseci; 5. vri se kotiranje i unose oznake za kvalitet obraenih povrina; 6. propisuje se materijal i oznaava se oznakom SRPS. Na slici 7.1. dat je sklop koturae i pozicije koturae.

Slika 7.1: Sklop koturae (a) i pozicije koturae (b)

127

Izrada originala na osnovu skiceSkica se moe koristiti kao punovaan crte, ali , ako je re o crteu trajnije vrednosti, na osnovu skice crta se originalni crte na pausu pomou potrebnog pribora ili na raunaru. Takvi crtei umnoavaju se kopiranjem-tampanjem. Dobijene kopije koriste se u tehnologiji, konstrukcionom birou, proizvodnji itd., a originali se uvaju u arhivi. Postupak izrade originalnog crtea predmeta ili modela posredstvom skice u osnovi je isti kao pri skiciranju. Na slici 7.2. dat je postupak za izradu skica za delove koturae.

Slika 7.2: Postupak za izradu skica delova koturae128

7.2 itanje radionikih crteaKako je itanje crtea najvanija komponenta u tehnikom crtanju, u kojoj su objedinjena sva znanja iz oblasti projiciranja i ostalih pravila tehnikog crtanja, to je za uspeno itanje crtea, osim projekcija i preseka, potrebno dobro poznavati uvrednjavanje, tolerancije, oznaavanje materijala po SRPS-standardima kao i oznake kvaliteta obrade pojedinih povrina. itanje radionikih crtea sastoji se u analizi oblika i mera nacrtanog predmeta: na osnovu datih ortogonalnih izgleda najpre se u svesti stvara jasna predstava o obliku predmeta; na osnovu datih podataka pri kotiranju ustanovljavaju se sve mere predmeta; utvruje se koje su vrednosti (ili oblici) tolerisane; analizira se kvalitet obraenih povri. Na slici 7.3. prikazan je radioniki crte punog vratila sa svim potrebnim projekcijama, merama i materijalom tako da se po njemu moe izvriti izrada takvog dela-vratila. Razrada, a time i itanje samog crtea, ilo bi ovim redom: a) Vratilo je prikazano u jednoj projekciji sa prikazom potrebnih preseka. S obzirom da je vratilo u svim presecima krunog oblika i kotirano sa , to druga projekcija nije ni potrebna. Na mestima gde su izvoeni lebovi za klin dati su tragovi presenih ravni, u presecima su date dubine i irine lebova. b) Kvalitet obrade dat je na svim potrebnim mestima, a sve ostalo, to nije naznaeno obraditi sa N10. c) Tolerancije prenika 80k5, 75k6, 75m6 i 20P9 date su u gornjem levom uglu crtea. d) Dati su potrebni detalji kanala za bruenje C i D. e) Materijal .0645 kaljen. f) Merilo-koje je na crteu oznaeno je 1:5. U daljim postupcima itanja crtea treba voditi rauna i o proraunu (ako je potreban), brzini rezanja, paralelnosti i ekscentrinosti pojedinih povrina i slino. Na primer, na crteu je data i tablica za tip pua-evolventni (proraunate vrednosti).

Slika 7.3: Radioniki crte punog vratila129

130

7.3 Primeri crtea mainskih delova

Slika 7.4: Crte trapeznog kainika

Slika 7.5: Crte osovinice131

Slika 7.6: Crte konusnog zupanika132

Slika 7.7: Crte kainika

Slika 7.8: Crte ploe

133

8 ELEKTROTEHNIKE OZNAKE I SIMBOLISva pravila, propisi i standardi iz tehnikog crtanja u celini vae za sve oblasti tehnike pa, prema tome, i za elektrotehniku. U ovom poglavlju bie rei o odreenim osobenostima u elektrotehnici. Da bi se prikazala sprega jednog elektrotehnikog ureaja-naprave (maine, aparata, instrumenta kontrolnih i regulacionih), u elektrotehnici se upotrebljavaju ematski crtei elektrotehnikih mrea-instalacija u kojima se ucrtavaju razne elektrotehnike oznake-simboli. Elektrotehnike oznake i simboli po svom izgledu i obliku podseaju na stvarni izgled konstrukcione koncepcije elektrotehnikih ureaja. Kod elektrotehnikih crtea ne radi se, dakle, o neposrednoj izradi onoga to je nacrtano, u smisu kako je to bio sluaj kod radionikog crtea, ve su elektrine eme vrlo sline emama cevnih vodova. Pri izradi crtea elektrotehnike eme treba obratiti panju na debljinu izvuenih crta, kao i veliinu samih simbola. U tabelama 8.1-8.5 prikazani su i postupno svrstani osnovni elektrotehniki simboli najvie primenjivani u elektrotehnikim emama. Tabela 8.1 Broi simbola8.1.1

Simbol

ZnaenjeNeutralni provodnik N-provodnik Zatitni provodnik PE-provodnik Zatitno-neutralni provodnik PEN-provodnik Primer:Trofazni razvod sa neutralnim provodnikom i zatitnim provodnikom

8.1.2 8.1.3 8.1.4

Tabela 8.2 Broi simbola8.2.1

Simbol

ZnaenjeRazvod se vodi nagore

8.2.2

Razvod se vodi na dole

8.2.3 8.2.4 8.2.5 8.2.6

Razvod se vodi vertikalno Kutija, opti simbol Spojna ili razvodna kutija Taka napajanja elektrine instalacije sa potrebnom opremom Rasklopni blok sa etiri odvoda i jednim dovodom

8.2.7

134

Tabela 8.3 Broi simbola8.3.1 8.3.2 Viestruka prikljunica (dvostruka) 8.3.3 8.3.4 8.3.5 8.3.6 8.3.7 Prikljunica sa zatitnim provodnikom (kontaktom) Prikljunica sa zatvaraem Prikljunica sa jednopolnom sklopkom Prikljunica sa sklopkom blokiranja Prikljunica sa transformatorom za elektrino odvajanje Primer: Prikljunica za elektrini aparat za brijanje Prikljunica za telekomunikacije, opti simbol Oznake za oznaavanje razliitih tipova prikljunica su: TP-telefon M-mikrofon Z- zvunik FM-frekventni modulator TV-televizija TX-teletekst

Simbol

ZnaenjePrikljunica, opti simbol

8.3.8

8.3.9

Tabela 8.4 Broi simbola Simbol Znaenje

8.4.1

Sklopka, opti simbol

8.4.2

Sklopka sa svetlom za orijentaciju

8.4.3

Jednopolna sklopka sa ogranienim vremenom zatvaranja

8.4.4

Dvopolna sklopka

135

Nastavak tabele 8.4 Broi simbola Simbol ZnaenjeJednopolna viepoloajna sklopka 8.4.5 (serijska) Primer: Za razliite nivoe osetljivosti

8.4.6

Jednopolna naizmenina sklopka

Naizmenina, viepoloajna (unakrsna) sklopka Ekvivalentna ema 8.4.7

8.4.8

Sklopka sa regulacijom

8.4.9

Jednopolna potezna sklopka

8.4.10

Pritisno dugme (taster)

8.4.11

Pritisno dugme sa signalnom sijalicom

8.4.12

Pritisno dugme sa ogranienim pristupom

8.4.13

Oprema za vremensko ogranienje

8.4.14

Vremenska sklopka

Sklopka sa kljuem 8.4.15 Ureaj za nadzor osoblja

136

Tabela 8.5 Broi simbola Simbol Znaenje

8.5.1

Prikljuno mesto svetiljke prikazano sa elektrinim razvodom

8.5.2

Prikljuno mesto zidne svetiljke prikazano kada je napajanje sa leve strane

Sijalica, opti simbol Ovaj simbol se koristi ponekad za oznaavanje odreenih vrsta svetiljki 8.5.3 Signalna sijalica opti simbol Ovaj simbol se moe dopuniti slovnim simbolima iz t.8.5.3 standarda SRPS.N.A3.008

8.5.4 8.5.5 8.5.6

Svetiljka sa fluorescentnom cevi, opti simbol Primeri: Svetiljka sa tri fluorescentne cevi Svetiljka sa pet fluorescentnih cevi

8.5.7

Projektor, opti simbol

8.5.8

Projektor sa uskim svetlosnim snopom

8.5.9

Projektor sa divergentnim svetlosnim snopom

Pomoni pribor za sijalicu sa pranjenjem 8.5.10 Ovaj simbol se koristi samo kada pribor nije ugraen u svetiljku

8.5.11

Svetiljka za sigurnosno svetlo u posebnom strujnom kolu

137

Nastavak tabele 8.5 Broi simbola Simbol Znaenje

8.5.12

Svetiljka za sigurnosno svetlo sa nezavisnim (sopstvenim) napajanjem

8.5.13

Zagreva vode prikazan u elektrinoj instalaciji

8.5.14

Ventilator prikazan u elektrinoj instalaciji

8.5.15

asovnik za registrovanje vremena

8.5.16

Elektrina brava

8.5.17

Interfon

138

UPUTSTVO ZA IZRADU 5. ZADATKAZa izradu petog zadatka prvi deo rada podrazumeva crtanje graevinske osnove, a drugi deo kreiranje i umetanje blokova za kunu instalaciju.

Crtanje graevinske osnovePre poetka crtanja potrebno je definisati: 1. jedinice mere u kom se radi crte: Format/Units/Insertion scale/Centimeters 2. preciznost crtanja: Format/Units/Precision/0,00 3. granice crtea: Format/Drawing Limits/ Pri pozivanju ove komande na komandnoj liniji ispisuje se poruka za definisanje koordinate donjeg levog ugla granice crtea/ Podrazumevane koordinate su , koje ne treba menjati/ Za prihvatanje ovih koordinata pritisne se Enter/ Na komandnoj liniji ispisuje se poruka za izbor koordinate gornjeg desnog ugla/ Unese se vrednost / Enter. Ove dimenzije se unose jer je osnova objekta 1800x1160. Dimenzije formata mogu biti: - ukljuene-ON-to znai da se moe crtati samo unutar definisanog formata - iskljuene-OF-omoguava crtanje van definisanog formata. Da bi cele granice crtea bile prikazane na ekranu, potrebno je izabrati putanju View/Zoom/All. Preporuuje se da granice crtea budu ukljuene jer se time izbegava da kreirani crte bude van definisanog formata. Nakon ovih podeavanja, crta se graevinska osnova. Prvo se kreira Layer (nivo) u kojem se crtaju zidovi osnove Format/Layer/New/Zidovi/Crvena boja/OK. Nivo zidovi proglasi se tekuim. Za crtanje zidova na paleti alata Draw izabere se komanda Rectangle i crta pravougaonik / Klikne se u blizini koordinatnog poetka za odreivanje donjeg levog ugla pravougaonika/ Za gornji desni ugao pravougaonika koriste se relativne koordinate:@1800,1160/Enter. Poto je debljina zidova 35 cm (u graevinskoj osnovi) na paleti alata Modify izabere se komanda za paralelno kopiranje Offset i kopira nacrtani pravougaonik sa distancom 35 cm prema unutra. Nakon toga da bi se nacrtali pregradni zidovi, otvori za vrata, ispusti na prednjem delu, potrebno je komandom Explode rastaviti postojee pravougaonike, a zatim koristiti komande Line, Offset, Trim i Extend. Na taj nain dobija se izgled prikazan na slici 8.1.

Slika 8.1: Graevinska osnova139

Da bi se kompletirala graevinska osnova potrebno je ubaciti vrata i prozore na odgovarajua mesta u osnovi, ime se dobija izgled prikazan na slici 8.2. Poto se vrata i prozori pojavljuju vie puta na istom crteu, najlake je formirati njihove blokove i zatim ih koristiti neogranieno puta sa odreenim faktorom razmere da bi se prilagodili stvarnim dimenzijama na crteu.

Slika 8.2: Kompletna graevinska osnova

Kreiranje blokovaBlokove je najbolje kreirati u nultom layer-u, a kasnije ih ubaciti u eljene layer-e sa dodatim eljenim bojama jer se tako izbegava konfuzija sa bojama blokova koji bi eventualno bili formirani pod drugom bojom. Kada se pravi blok potrebno je kreirati njegovu definiciju. U pitanju je entitet koji se ne vidi a uva se u okviru crtea i sastoji se od: imena bloka take umetanja-bazne take u odnosu na koju e biti umetnut blok objekta koji su grupisani u blok Za graevinsku osnovu potrebno je kreirati blokove vrata i prozora. Prvo se kreira blok vrata100, koji se sastoji iz dva objekta i to iz pravougaonog dela i luka. Pravougaonik se crta izborom komande Rectangle, dimenzija 5x100 cm. Luk se crta komandom Arc, izabere se Arc/Start,Center,Angle. Za poetnu taku luka potrebno je izabrati gornju levu taku pravougaonika, za centar luka donju levu taku pravougaonika a za ugao rotacije ugao -90O.. Za kreiranje bloka vrata100 izabere se na paleti alata Draw komanda Make Block , ijim aktiviranjem se pojavljuje prozor Block Definition. U delu prozora Name upisuje se naziv bloka-vrata100; u delu Base Point, klikne se na ikonu Pick Point i izabere donji levi ugao vrata; u delu Objects klikne se na ikonu Select Objects i selektuju se vrata a zatim se pritisne Enter, ime se vraa prozor Block Definition i klikne na OK. Treba napomenuti da u okviru prozora Block Definition postoje u delu Objects tri dugmeta od kojih treba izabrati Delete, to znai da se objekti automatski briu nakon to se definie blok. Opcija Delete se ukljui ako se blok koristi sa razliitom razmerom, orjentacijom ili lokacijom u odnosu na objekte koji ulaze u blok. Na isti nain kao to se kreira blok vrata kreira se i blok prozor100 (u nultom layer-u i duine 100 cm zbog kasnijeg prilagoavanja). Ovaj blok se sastoji iz pravougaonika dimenzija 100x5 cm i etiri vertikalne linije duine 15 cm ije se poetne take nalaze na uglovima pravougaonika.140

Umetanje blokovaPre nego to se pone sa ubacivanjem blokova na crte, potrebno je formirati nove layer-e na kojima e se ti blokovi nalaziti. U tu svrhu kreiraju se dva nova layer-a sa pripadajuim bojama: prozori-ljubiasta boja, vrata-zelena boja. Layer-i se kreiraju iz razloga to je na jednom crteu potrebno imati vie nivoa, a na tim nivoima objekte iz iste grupe, kako bi se kasnije mogli lako privremeno uklanjati iz tekueg prikaza crtea. Privremeno uklanjanje jednog layer-a a samim tim i svih elemenata koji su na njemu vri se u okviru za dijalog Layer Properties Manager. Izabrani layer moe biti ukljuen ili iskljuen, zamrznut ili odmrznut, zakljuan ili otkljuan to se postie jednostavnim pritiskom na odgovarajuu kolonu izabranog layer-a. Za umetanje blokova u na paleti alata Draw izabere se komanda Insert Block ( ili se u padajuem meniju Insert izabere komanda Blok). Pozivanjem ove komande otvara se dijalog prozor Insert u kome se moe uoiti pet polja u kojima su grupisani parametri koje treba definisati da bi se izvrilo umetanje kreiranih simbola. U polju Name postoji lista u kojoj se nalaze imena svih kreiranih simbola aktivnog crtea, gde se moe selektovati ime bloka koji se umee. U polju Insertion point vri se podeavanje parametara preko kojih se definie taka umetanja bloka u crte, u polju Scale vri se definisanje faktora razmere po koordinatnim osama za simbol koji se umee, u polju Rotation vri se definisanje ugla rotacije simbola koji se umee. U ovim poljima potrebno je ukljuiti opciju Specify On-screen kako bi se mogle unositi vrednost faktora razmere po koordinatnim osama, definisati razmera i ugao rotacije simbola koji se umee. Ako je polje Explode u donjem levom uglu ukljueno tada e svaki blok prilikom umetanja u tekui crte biti rastavljen na sastavne elemente, pa se ova opcija najee ne koristi, jer se blok moe i kasnije rastavljati. Na primer, faktor razmere u X pravcu kontrolie veliinu bloka po horizontali, kao i njegovu orijentaciju (znak minus ispred vrednosti definie orijentaciju). U konkretnom sluaju za prikazanu graevinsku osnovu, za ubacivanje bloka vrata (slika 8.3) u centralnom delu objekta, ija je irina 110 cm, potrebno je prvo zumirati taj prostor na crteu, proglasit layer vrata tekuim, a zatim pokrenuti komandu Insert Block.

Slika 8.3: Ubacivanje bloka vrata

141

U padajuoj listi Name izaberu se vrata100 i proveri da li je opcija Specify On-screen ukljuena u sva tri polja, dok je polje Explode iskljueno. Klikom na OK vraa se na crte pri emu je blok vrata100 vezan sa kursorom pri emu se taka koja je izabrana kao bazna nalazi u sredini kursora. Proveri se da li je ukljuen Osnap kriterijum Endpoint, a zatim pomeri kursor do donjeg desnog kraja dovratnika prednjih vrata. Kada se pojavi kvadrati, potrebno je kliknuti ime je izabrana taka umetanja bloka. Na komandnoj liniji pojavljuje se poruka za unos faktora razmere po X osi : Enter x scale factor, Specify opposite corner, or (Corner/XYZ) .Kao faktor razmere uneti vrednost a zatim Enter. Za Y faktor razmere unosi se vrednost 1, zatim Enter, dok se za ugao rotacije prihvata ponueni uga tj 0O, zatim Enter. Time je zavreno ubacivanje ovog bloka i na slian nain se ubace i preostala vrata, a zatim prozori. Za nadvratnike nije potrebno praviti blokove jer su to samo prave linije. Ovim je zavrena kompletna graevinska osnova.

Deoba informacija izmeu crteaDa bi se postojei crtei i njegovi elementi mogli koristiti u daljem radu pod nekim novim imenom potrebno je crte iskopirati u novi fajl. Poto je AutoCAD u stanju da podri nekoliko otvorenih crtea istovremeno, moe se podeavati koji je od crtea vidljiv. Ako se istovremeno vidi vie crtea, mogu se bilo koji objekti ili svi zajedno prevlaiti sa jednog na drugi. U trenutku dok je crte graevinska osnova otvoren izabere se File/Open a zatim se u prozoru Select File izabere fajl u kome se nalaze blokovi graevinske osnove i pritisne dugme Open. Nakon toga se u padajuem meniju izabere Window/Tile Vertically ime se pored crtea graevinske osnove pojavljuje crte sa blokovima graevinske osnove. U jednom trenutku moe biti aktivan samo jedan crte, pri emu je okvir aktivnog crtea tamno plave boje. Ako se eli otvoriti novi crte, u trenutku kada je otvoren crte gradjevinska osnova, postupak je slian. Izabere se File/New, ime se otvara prozor Create New Drawing i izabere opcija Use a Template i klikne na OK, a zatim se izabere Window/Tile Vertically i pored prethodno otvorenog crtea pojavljuje se novi crte Drawing 1. Novi crte se proglasi aktivnim i preko opcije Format Units promeni tip jedinica i preciznost, kao kod crtea graevinske osnove.

Prevlaenje objekata sa jednog na drugi otvoreni crtePojedini objekti ili svi objekti sa jednog crtea na drugi prevlae se tako to ih najpre selektujemo, pri emu se na izabranim objektima pojavljuju vorovi. Kursor se postavi na nekom od selektovanih objekata gde nema vorova, klikne i dri pritisnut levi taster mia i prevue kursor na drugi crte. Zatvori se crte sa koga su prevueni objekti, a zatim razvue preko celog ekrana crte koji sadri nove objekte. Kada je zavrena kompletna graevinska osnova potrebno je napraviti novi fajl, na prethodno opisan nain, pod nazivom ema elektrine instalacije (za datu graevinsku osnovu). Na kreiranom fajlu potrebno je izvriti umetanje blokova elektrotehnikih oznaka i simbola. Potrebno je napomenuti da je u novijoj praksi crtanja ema elektrinih instalacija opte prihvaen nain u kojem se svi vodovi (jedan ili vie njih) obeleavaju sa po jednom linijom. Ta linija oznaava samo trasu vodova a iz naknadnih obeleavanja prikljunih mesta lako se ustanovljava koliko strujnih krugova imamo. Najlaki i najbri nain crtanja je da se prvo iscrtaju kompletne trase elektrinih vodova a nakon toga se ubace ve kreirani blokovi elektrinih elemenata.

142

PRIMER 5. ZADATKAElektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je graevinska osnova data na slici, treba da sadri sledee: 1. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru; 2. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru; 3. Jednofazne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. 4. Jednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

143

REENJE PRIMERA

144

ZADATAK 5.1Elektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je graevinska osnova data na slici, treba da sadri sledee: 1. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru; 2. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru; 3. Jednofazne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. 4. Jednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

145

146


147

148


149

150


151

152


153

154


155

156


157

158


159

160

petar niksic-praktikum za tehnicko crtanje

Documents