Izlazak iz kruga patnje i bola

Paxton Robey

u saradnji sa

Lone. J. Jensen

Paxton Robey P. O. Box 118

Carson, NM 87517 USA

1

AUTORSKA PRAVA

Autorska prava ove knjige su zasticena. Medjutim, autor dozvoljava bilo kojoj zainteresovanoj strani da fotokopira, elektronski skenira ili na drugi nacin reprodukuje celu knjigu sa ciljem da je podeli sa drugim zainteresovanim stranama, pod uslovom da se postuju sledeca pravila:

Knjiga ne sme da se prodaje radi sticanja profita. Njena cena ne sme da nadmasi cenu kostanja reprodukcije i koriscenja.

Reprodukovanje mora da obuhvati celu knjigu, ukljucujuci naslov i ovu stranu. Jedini izuzetak moze biti kada se stampa prikaz knjige u casopisima ili drugim periodicnim izdanjima. Ako se objavljuje u periodicnim izdanjima, ukljucujuci i clanke, kopija se mora dostaviti autoru.

Ako je vasa kopija knjige postala nedovoljno citljiva, download-ujte novu kopiju sa autorovog web sajta pre nego sto nastavite umnozavanje.

Kopija rukopisa se moze dobiti na adresi: http://www.paxtonrobey.com

Kompanije koje se bave umnozavanjem ohrabrujem da zadrze "master" kopiju kako bi korisnici mogli da je naruce od njih.

Hvala vam sto delite ovo delo sa drugim ljudima!

Pitanja ili komentari?

info@paxtonrobey.com

2

NEMA VREMENA ZA KARMU

Izlazak iz kruga patnje i borbe by Paxton Robey

Uvodna rec autora

Pre nekoliko meseci slusao sam kako govori Ram Dass u Oklahoma City-iju. Pricao je o svom preminulon prijatelju Emmanuel-u, sa kojim je Pat Rodegast imala spiritualni kontakt. Neko iz publike pitao ga je kako zna da su informacije koje je primio od Emmanuel-a verodostojne. Ram Dass je odgovorio: "Po tome sto njegove reci nisu u meni izazivale otpor, bile su mi bliske. Kako bismo drugacije znali?"

Kada pokusavamo da razjasnimo sopstvenu duhovnu i filozofsku osnovu u zivotu, jedino merilo koje imamo je unutrasnje vodjstvo. Ono nam pomaze da procenimo da li su razlicite poruke koje mozemo cuti ovih dana zaista vredne ili nisu. Istorijsko ili zvanicno priznato nasledje zasnovano na prethodnim intelektualnim analizama i iskustvu, ma koliko ga nasi stari postovali, nije nam od koristi kada je srce u pitanju.

Nijedan segment drustva jos uvek nije dovoljno oslobodjen i osposobljen da bi mogao da pocne da u potpunosti sagledava karakteristike Hrista. Ne postoje neka prethodna iskustva na koja bismo mogli lako da se pozovemo kako bismo dostigli prosvetljenje. Svako sam za sebe mora da otkrije novi izvor adekvatnih primera, vrednosti i verovanja ukoliko zeli da bude "deo sveta, a ne mimo njega". Pa, taj "novi izvor" je sada dostupan

3

svakome ko tezi duhovnosti. To je uvek i bio. Guru nas, na neki nacin, priblizava tom izvoru kada nas poziva da udjemo u meditativno stanje i kaze: "Umirite se i znajte da sam ja Bog".

Cudesno, na nasoj planeti postoje desetine hiljada ljudi koji su spremni da se oslobode ucenja autoriteta koji su ih odgojili. Oni su spremni da prigrle spiritualne metode i istine koje ce im omoguciti da cine cuda u sopstvenim zivotima i na celoj planeti, da integrisu visu svest u svakodnevni zivot.

Visa svest je neverbalna. Prema tome, ne moze se recima ni opisivati. Recima se mogu prikazati samo ograniceni uprosceni fragmenti, prilagodjeni covekovom ogranicenom stanju svesti. Ne mogu tacno da predstave izvor svesti od koga poticu, vec samo da ga prepricaju. Ukoliko ova knjiga uspe da vas zainteresuje i navede da razmislite o svom prisustvu na Zemlji, ostvarila je svoj cilj. Mozda vas cak podstakne da i vi ispricate vase price. Nikada nemojte da prezentujete svoje price kao "istinu". Ali, ako ih budete smisljali i delili sa drugim ljudskim bicima, svojim "kolegama", na kraju cemo svi postici sklad u cudesnoj slobodi, miru i radosti. To je prosvetljenje. Nikada ne potcenjujte znacaj sopstvenih reci.

Razlicito dozivljavamo ono sto cujemo i ono sto procitamo. Ja vise volim da slusam pricu sa trake, nego da citam tekst. Vise volim da gledam film, nego da citam knjigu. Stil i energija govornika takodje cine deo poruke. Znam da ima onih koji misle drugacije i da im zivi govor smeta da poruku dozive u punom smislu. Oni, dok citaju, tekstu dodaju i sopstveni dozivljaj.

Ja sebi pojasnjavam koncepte dok govorim, tako da pokusavam da pricam price sto slobodnije. To mi omogucava da shvatim ideje koje dobijam intuitivno. Uvek tezim da pojednostavim ezotericke koncepte, ponekad do apsurda. Verujem da je krajnja Istina nesto najjednostavnije sto postoji. Duhovnost postaje veoma komplikovana kada baratamo poluistinama i pokusavamo da im

4

damo neki smisao analizirajuci ih pomocu naseg ogranicenog intelekta. Zato smisljam price o tome kako funkcionise skolski sistem koji mi zovemo Zemlja.

Ja slobodno parafraziram Majstore ucitelje i ezotericna ucenja. U ovoj knjizi sam takodje citirao Bibliju i knjigu "Kurs cuda". Verujem da kada bih zaista i znao Istinu, ne bih mogao da je izgovorim. Jedna stara kineska poslovica kaze: "Onaj ko zna, ne govori, onaj ko govori, ne zna". Trudim se da to imam na umu kada govorim. Zato, molim vas, budite blagi i velikodusni prema mojim (izmisljenim) pricama i nista ne shvatajte previse bukvalno. To je moja istina, nije vasa. Vi cete sami morati da kreirate sopstvene price koje su najpribliznije vasoj istini.

Priznanja

Predavanja, radionice, knjige i slusanje traka koristili su mi da upoznam pojmove i termine pomocu kojh mogu da izrazim spiritualne koncepte. Ili da makar ubacim novu iskru u beskonacan broj postojecih ideja. Oni su mi dali reci da izrazim "moje" mitove: Richard Bach, Johanne Blodget, Jack Boland, Eric Butterworth, Ken Carey, Ram Dass, Wayne Dyer, Foster McClellan, Harry McKnight, Raymond Moody, Sig Paulson, Harold Sherman, Patricia Sun, Jose Silva, Gary Simmons, i Bill Williams.

Kada sam pre nekoliko godina osetio da je doslo vreme da se napise knjiga, uznemirio sam se. Ne volim ne pisem, volim da govorim. Kada sebi zelim da pojasnim neku ideju ili koncept, o njima govorim. Dok govorim, jasnoca dolazi. Govor je cesto moja meditacija, moj nacin da podesim frekvencije prema nevidljivim carstvima. Poceo sam istinski da verujem u ono sto kaze Donald Shimoda: "Znanje zbog kojeg smo odabrali da se rodimo u ovom zivotu naci cemo na onom putu koji nas cini srecnim". Ja sam srecan kada govorim.

5

Ako vec treba pisem knjigu, neophodna mi je pomoc. Zamolio sam univerzum da mi pomogne. Nisam se mnogo iznenadio kada mi je posle jedne radionice koju sam drzao u Dallas-u, jedna od polaznica, Lone (izgovara se Luna), napisala pismo. Pitala me je da li bi mogla da mi asistira da napisem knjigu koja bi te ideje priblizila ljudima. Hvala univerzumu!

Bilo je cudesno raditi sa Lunom. Osluskivala je svoje duhovno vodjstvo na svakom koraku i sve je postalo neverovatno lako i sihronizovano. Hvala Luna!

Larry Dosse i Sandra Ingerman su nam pomogli oko ovog projekta. Objasnili su nam kako da se, kao autori, snadjemo oko izdavanja knjige. Bez njih, nas put ne bi bio tako radostan. Hvala Cynthia Stibolt- ne samo da je unela umetnost u ovu dimenziju, vec je u stanju da pruzi podrsku na cudesan nacin.

Moj brat i sestra, Ric i Beth, pomagali su mi i podrzavali mi na svaki nacin bez i najmanjeg osudjivanja. Duhovni ucitelj, cije sam vodjstvo sledio i tako prevazilazio totalni gubitak samopouzdanja bila je Carol Parish-Harrah. Ann Smith, najveci svetski telepata, je uvek tu, spiritualno "ukljucena". Nasi susedi, koji su nas prihvatili u komuni "Veliki duh" su Jake i Cathy Walker. Mona Hale, hvala. Ona vidi sve, cuje sve, zna sve, a veoma malo govori. Hvala Pam Cox. Postoje bukvalno desetine ostalih koji zasluzuju moju zahvalnost za njihovu bezuslovnu podrsku, duhovnu i drugu.

I, naravno, moj najveci pristalica je moja supruga Anne. Mi smo otkrili da nas odnos istinski srecnim cini jedna recenica iz "Kursa cuda": "Da li zelis da budes u pravu, ili da budes srecan?"

Paxton Robey

Carson, New Mexico

Januar 1993 i Januar 1998

6

UVOD

Dobrodosli na planetu Zemlju!

Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru Vodolije. Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno tezi miru, harmoniji, duhovnosti, neogranicenim mogucnostima da se kanalisemo sa svim onim sto nam je nekada delovalo kao misticizam ili naucna fantastika.

Zasto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim ucenjima, tajnama majstora, Vaznesenju, cudima? Zasto je sada ljudima moguce da se upoznaju i ovladaju vecnim majstorstvima i tajnama prosvetljenja, kao i svesnom ucescu u kreiranju sopstvenog univerzuma?

Nesto se desi stanovnicima ove planete kada osvane Era Vodolije. To nije nikakva slucajnost, niti je bez svrhe. Svima ce biti bliske skrivene tajne proroka, jogija i majstora ucitelja u Eri Vodolije. Neko ce do ovih informacija doci pre nego ostali, i pozelece da povede Zemlju ka njenom isceljenju, prociscenju i obnovi.

Svako ko je zainteresovan za ove stvari dosao je na ovu planetu sa ciljem, kao emisar kosmickog komiteta koji se zove "Spasite Zemlju". Svako oseti koja je njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna nasa misija, ispunjena igrom i radoscu. Svako ima precizan individualan raspored. Mozda dobijamo uvid delic po delic, mozda naglo, kroz iskustvo bliske smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja zivot. Bez obzira na to koliki je nas licni doprinos isceljenju planete, postoje neki fundamentalni koncepti o tome sta je realnost i kako ona funkcionise.Ove koncepte moramo

7

razumeti ukoliko zelimo da hodamo po povrsini vode ili prevazidjemo neke druge takozvane prirodne zakone.

U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujuci, ponekad stimulativan, ponekad uzasavajuci svet, zaboravimo ko smo. Ali, kada se prisetimo ko smo i sta ovde radimo, memorija nam se lako i brzo vrati. Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u kosmickom smislu) i sposobni da covecanstvu podarite sve moguce darove koje mozete da zamislite. Vasa svrha je valjana i vasi snovi o isceljenju i jacanju i vas i cele planete se ostvaruju, cak iako cesto posumnjate u to. Jos se nikada nije desilo da Onaj ko vas je poslao odabere pogresnog izaslanika. Sigurno necete pogresiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu, uzivajte u putovanju.

Pocecemo sa malim podsecanjem

Nase drustvo je postalo tolerantno u metafizickom smislu tek nedavno. (Meta, izvan, i fizicko, t.j. pogled na zivot razlicit od normalne perspektive fizickog sveta). Pocetkom dvadesetog veka stvari koje gledamo kod Opre Vinfri bile su tabu. Saznanje o stvarima kao sto su vantelesno putovanje, iskustvo bliske smrti, astralni plan, aure, hijerarhija... moglo je da doprinese da neko ostane bez posla, da bude ekskomuniciran iz drustva, ili jos gore. Setite se sudjenja vesticama u Salemu. Pored toga, zanimljivo je primetiti da je uvek kroz istoriju bilo tajnih drustava koja su one ozbiljno zainteresovane poducavala vecnim tajnama "misticnih skola". U takve tragace spadaju Nostradamus, Meister Echhart.

Ono sto najvise volimo da radimo jeste nasa kosmicka svrha. Svaka osoba do nje dolazi preko serije dogadjaja i iskustava. I ja sam ih imao, bas kao i vi. I vi ste, isto kao i ja, imali tendenciju da ih racionalizujete ili odbacujete. Ako se osvrnemo unazad uvidjamo da je svako i najmanje saznanje i prosvetljenje bilo precizno pozicionirano u vremenu i prostoru da nas pokrene u pravcu koji smo izabrali.

8

U ovom uvodu zelim da sa vama podelim nekoliko svojih znacajnih momenata iz nekoliko razloga. Prvo, iako svako ima sopstvenu unikatnu seriju otkrovenja, nekad tananu, nekad bucnu, postoji i univerzalna nit koja se provlaci kroz ceo proces budjenja. To nam olaksava da nasu svrhu prepoznamo kao nesto normalno, a ne nestvarno. Nase samopouzdanje raste kada cujemo sta je neko drugi doziveo i lakse nam je da bezuslovno prihvatimo alternativni put.

Drugo, zelim da citalac dobije osnovu da se intuitivno poveze i intuitivno potvrdi "price" iz ove knjige. One ce vas, bas kao i mene, podsetiti na "tajne" univerzuma. One ocigledno prevazilaze sadasnja naucno dokazana saznanja o univerzumu, zbog potrebe za intuitivnom verifikacijom. Nauka kaze da ne postoje cvrsti dokazi o postojanju NLO iako milioni ljudi kazu da su imali vizuelne ili druge kontakte sa njima. Fizicari kazu da je voda tecna, dok je Isus demonstrirao da je ona u scvrstom stanju. I tako dalje, i tako dalje.

Zato, ako mi dopustite, ispricacu vam nekoliko slucajeva koji su mi pokazali da nisam ovde samo da cepam drva. (Verovatno se to desava svakome od nas).

Ne secam se tacno da li sam imao deset ili jedanaest godina kada sam dobio veoma uverljivu, verodostojunu poruku od "Duha" koji mi je razjasnio dogadjaj koji se desio u crkvi nekoliko sati ranije. Mogu da kazem da sam veoma zadovoljan svojim religioznim vaspitanjem. Imao sam srece. Moji baba i deda, tetke, ujaci, rodjaci, cela porodica i familija nisu se fiksirali na djavola niti na grehe. Propovedi su uglavnom bile vezane za moralne teme, cinjenje dobrih dela...prilicno neskodljivo da se prevazidje poneki ucinjeni greh. Medjutim, te subote govorio je neki svestenik koji je bio gost. Govorio je veoma glasno, nikada nisam cuo da neko tako vice. Naglasavao je neke stvari koje su mi bile nepoznate: vatra u paklu, sumpor, vecna kazna koju propisuje razjareni Bog. Na putu kuci, u DeSoto, majka je pokusavala da objasni ili da racionalizuje

9

ono sto smo upravo culi. Tada sam prvi put dobio nagovestaj o tome da bi Bog mogao biti i neprijatelj. Svaka celija u mom mozgu je analizirala sta bi sve lose moglo da se dogodi u mom zivotu.

Kada smo stigli kuci, ja sam ostao u dvoristu da razmatram ove nove i pomalo uzasavajuce implikacije. Tacno se secam mesta na kome sam stajao kada je u mojoj glavi progovorio neki glas. Prolazio sam izmedju stare peci od opeke i metalne ograde, dvadesetak metara od kuhinjskog prozora. "To ne vazi za tebe. Ne postoji nista cime bi ti mogao da naljutis Boga. Uvek ces biti O.K." glas je bio prijatan , ni nalik na propovednikov. Nije nista podvlacio, samo je rekao cinjenicu. Glas je znao da je Bog na mojoj strani i ja sam znao. Dok sam koracao prema kuhinjskim vratima znao sam da se do kraja svog zivota necu plasiti Boga niti onoga sto dolazi posle smrti. Iako tada taj dogadjaj za mene gotovo da nije bio vredan pomena, imao je snazan i znacajan uticaj na moj zivot. Mnogo godina kasnije, kada sam spoznao da svrha mog zivota nije da budem "uspesan" u nekoj korporaciji, setio sam se tog dogadjaja, kao i nekih drugih.

Kada se rodilo moje prvo dete, 1968.g. poceli su da me fasciniraju psihicki fenomeni, ne zbog nekih duhovnih razloga, vec zato sto su bili interesantni. Moju paznju stalno su privlacile stvari kao sto su vidovitost, vantelesna putovanja, telepatija, citanje buducnosti, isceljenja, teleportacija... Citao sam, posmatrao, ucestvovao u radionicama svake paranormalne osobe koju sam mogao da pronadjem. Imao sam srece da provedem godine i godine u razgovorima sa brojnim parapsiholozima i slicnim ljudima.

Provodeci vreme sa ljudima koji su prevazilazili opste prihvacena ogranicenja u ljudskoj komunikaciji i delovanju, postajao sam radostan i oslobodio se frustracije. Oni su imali iskustva iz prve ruke, ne ja. Moja iskustva, veoma inspirativna, jos uvek su bila iz druge ruke, iako sam slusao price, prisustvovao isceljenjima, video kako izgledaju kada kontaktiraju. Razlika izmedju proroka i

10

propovednika je u tome sto samo prorok ima pravo iskustvo i znanje. Zeleo sam da budem prorok, ne glasnik.

Godine 1973 zavrsio sa kurs "Silva metod kontrole uma". Cetrdeset sati treninga psihickih sposobnosti. Otkrio sam da svako moze da nauci da koristi uvecane psihicke sposobnosti. Jedan instruktor Silve je rekao: "Ako po zavrsetku ovog kursa nemate pouzdani osecaj da ste ekstrasens, bez pogovora cu vam vratiti novac". Sedam puta sam obnavljao seminar. Nikada nisam cuo da je neko trazio da mu se vrati novac. Nikada nisam posumnjao da sam ekstrasens.

Poceo sam redovno da se susrecem sa svojim vodicima iz drugih dimenzija i planova realnosti. Oni su mo govorili stvari o Zemljinom sistemu i paralelnim stvarnostima. Prikazivali su mi "filmove" o dogadjajima u vezi sa Zemljom i dogadjajima koji su u vezi sa drugim sistemima. Pokazali su mi neka druga vremena, proslost i buducnost. Pokazali su mi "vreme-bez-vremena". Pokazali su mi "istovremeno vreme-vreme". Pokazali su mi univerzume koje trenutno moze da kreira jedna jedina misao. Pokazali su mi prvi uzrok. Pokazali su mi uzrocnu kreativnu snagu. Pokazali su mi da ne postoji objektivna stvarnost. Pokazali su mi da je u osnovi svega Ljubav i da ona ne predvidja mogucnost greske. Otkrili su mi da je licna spoznaja istine koju je doziveo svaki prorok i majstor ucitelj koji je ikada ziveo na Zemlji realna i validna. Objasnili su mi da je vredno jedino ono otkrovenje koje dozivimo licno, iznutra. I jos mnogo, mnogo vise od toga.

Video sam sta je cilj Ere Vodolije. Video sam ponovno uspostavljanje Rajskog Vrta na Zemlji koje ce se desiti ako svako od nas sledi put radosti. Video sam da ne dolazi u obzir da pobedi djavo. Video sam da svi izrazi dualiteta, kao i dobro i zlo, predstavljaju iluziju koja sluzi kao nastavno sredstvo kojim se sluze ucitelji u Zemljinoj skoli da nas nauce kako da dostignemo svoj legitiman status otelotvorenja Boga.

11

Ipak, jos uvek nesto nije bilo u redu. Iako sam video vise od onoga sto sam mogao da shvatim i osetio vise od onoga sto sam mogao da prihvatim, jos uvek sam bio samo glasnik. Zatvorenih ociju mogao sam da vidim, osetim, znam "veliku sliku", a jos uvek sam bio povezan sa ovim telom. Vodici su me stalno uveravali da to nije greska.

Mogao sam da dobijem odgovor na pitanja na koja nema odgovora. Mogao sam da vidim savrsenstvo u ovom ocigledno nepravednom zivotu na Zemlji. Kada bih se vratio u "realnost", da zaradjujem za zivot i komuniciram sa ljudima, velika slika bi brzo iscezla. Ne treba mnogo vremena da se nejasna kosmicka misija zameni sebicnom i nesigurnom pespektivom, koja sadrzi nase nezadovoljene potrebe, svadje, nepravdu.

Potpuno nenajavljeno, nesto je pocelo da se desava. Moj zivot je poceo da funkcionise! Poceo je nepogresivo da funkcionise!

Bio sam zaposlen u velikoj avio kompaniji kao glavni inzenjer, rukovodilac na celoj floti Boinga 707, odgovoran za eventualno odlaganje poletanja aviona iz tehnickih razloga. Veoma kompetitivan i stresan posao. I sada, odjedanput, stres je nestao. Bukvalno, u roku od pet meseci, nisam radio nista. Nisam brinuo ni o cemu, sve je funkcionisalo samo od sebe. Flota Boinga 707 je bila na prvom mestu u celom SAD-u. Svakog dana sam odlazio na posao, pio kaficu, puno caskao, puno se zabavljao. Ni traga od napetosti.

Sve je funkcionisalo sjajno u svim aspektima mog zivota. Pet meseci vladala je harmonija u kuci, automobil me savrseno sluzio, zdravlje mi je bilo savrseno. Mir, uzivanje, raj gde god se okrenem.

Ne samo da je moj zivot bio savrsen, hvala lepo, poboljsavali su se i zivoti svih onih koji su bili pored mene. Na primer, neko ko ima

12

grip bi pricao sa mnom nekoliko minuta i grip bi iscezao. Moja sekretarica je pocela da vodi evidenciju o ovome i da mi "privodi" neke nepoznate ljude. Primetio sam sta radi, a ona mi je objasnila da je pre nekoliko nedelja pored mog radnog stola sedela neka zena bolesna od raka. Potpuno je ozdravila.

Zena koju sam poznavao sa sastanaka neke duhovne grupe prokomentarisala je moje novo stanje mira: "Stalno si smirem, mora biti da neprestano meditiras". Bez razmisljanja sam odgovorio: "Ma, uopste ne meditiram. Ja jesam meditacija". Tako sam se osecao. Uspeo sam. Moja duhovna potraga se zavrsila. Pronasao sam ono sto svi zele da nadju. Bio sam zivi dokaz da je moguce biti prosvetljen dok si u ljudskom telu. Nisam imao vise sta da ucim. Studije su bile kompletirane. Gotovo. Kraj.

Onda je balon eksplodirao.

Snovi su mi uvek bili znacajni i korisni. Imao sam san, upecatljiv i komplikovan. Ukratko, receno mi je da stanje u kome se nalazio moj zivot nisam stvorio ja. To su zbog mene stvorili "oni". Kazali su da u svom zivotu uvek mogu da dostignem takvo stanje, bez njihove pomoci. Jedva da sam imao za sta da se uhvatim. "Idemo na odmor", rekli su. Rekli su mi da je na meni da naucim kako da dostignem kontrolu nad svojim zivotom do trenutka kada cu moci da demonstriram prirodno univerzalno stanje bica (nema napetosti, sve je mir, blagoslov, harmonija, radost) drugim ljudima koji zive u ovoj neprirodnoj Zemljinoj skoli u kojoj vlada zabrinutost, sumnja, osecaj krivice i bespomocnosti. Dok sam jos uvek na ovoj planeti, moj zadatak nije samo da sam dostignem stanje prosvetljenosti, vec i da njime toliko ovladam da bih mogao da pomognem jos nekim drugim ljudima da ga dostignu. U stvari, rekli su mi, na Zemlji ima nekoloko desetina hiljada kosmickih emisara koji ce za koju godinu da dostignu to stanje "sva-napetost-je-nestala". Kada ucimo da se oslobodjamo sopstvene napetosti mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kada ucimo da ostvarimo

13

unutrasnji mir ili da se iscelimo, mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kazu da ne mozemo da se borimo za mir. To je oksimoron.

Taj kratak san potpuno je preokrenuo situaciju. Sve je pocelo da se pretumbava. Sve je otislo do djavola. Ali, kakva lekcija! Pokazala mi se svaka situacija koja je imala veze sa kontrolom. Svaki otpor. Svaka zavisnost. Svaka situacija kada sam dozvoljavao nekoj drugoj osobi da me kontrolise, da me cini srecnim ili nesrecnim, sada mi se vratila kao bumerang. Tresnuo me je posred lica svaki blok koji sam stvarao kada je trebalo prihvatiti ljubav, mir i srecu.

Postati majstor predstavlja put u kome smo sami sebi vodici. Vaznesenje su stepenice koje su sagradjene za svakog posebno. Ne mozemo nikoga da ovlastimo da se iskupi umesto nas. Postoji samo odluka da ponovo osvojimo svoje pozicije u kraljevstvu. Mora da postoji volja da se vratimo u prirodno stanje bica u univerzumu i napustimo ovu neprirodnu igru odvajanja, borbe, utakmice, odbrane svojuh pozicija.

Majstori ucitelji su oduvek znali da oni to ne mogu da urade umesto nas. Mogli su samo da nam daju primer koji bismo sledili. Sada je na nama red. Mi treba da ucinimo da nas zivot funkcionise, a posto smo uvek svi telepatski povezani na Zemlji, to ce uraditi i drugi koji to zele, sledeci nas primer, po sopstvenom izboru i u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Nas posao je da zapamtimo svaku, i najmanju kosmicku misao koja cuci u ormaru nase podsvesti. Nas posao je da postanemo srecni.

Po cijem to nalogu...

Nedavno, posle jedne moje radionice, jedna zena me je pitala: "Sta je Bog?" Bilo je vec kasno, ljudi su se vec spremali da krenu kuci, pa sam rekao: "Zapravo ne znam".

14

Kasnije, kada sam razmisljao o tom skupu tragaca, osetio sam da nisam dobro postupio. Morao sam da joj ponudim neki koristan odgovor u fazi puta na kojoj se nalazila. Bez obzira na to sto su van mog domasaja potpuno razumevanje Boga, trodimenzionalne stvarnosti, cetvrte ili pete dimenzije.

Religiozne vodje ili filozofi cesto nam objasnjavaju sta je Bog. Mozda je mnogo vaznije, u ovom trenutku, da budemo svesni toga sta Bog nije. Mnogima od nas je tesko da se odnosimo prema Bogu kao "ocu" ako sami nismo imali oca koji nas je voleo i podrzavao. Ne mozemo da zamislimo Boga koji nas ocenjuje na osnovu nasih dela i misli. Cak iako pristanemo na to da Bog sve prasta, jos uvek nismo ubedjeni da smo dostojni prastanja.

U Bibliji pise da je Bog stvorio coveka prema sebi. Mnogo ljudi je to pogresno protumacilo i veruje da ja Bog stvorio coveka prema svom izgledu.

Bog nije gubitak. Nije borba. Nema ego koji se vredja kada nesto nije po njegovoj volji. Ne moze da se ljuti na ljude. Nije nestrpljiv. Nije ni muskog, ni zenskog pola, niti je bespolan. Bog je princip, u znacenju oslobodjenom personalnih uticaja ili ega. On je princip nepromenljive ljubavi, kreativnosti, saosecanja, samo izvoriste svega toga. Posto je princip, on (to) ne moze biti uvredjen i nikako ne moze da uskrati neogranicnu radost svemu sto je stvorio, ukljucujuci svakoga od nas.

Kada pokusavamo da opisemo Boga, moramo da se oslanjamo na koncepte, pa i na klisee, koje ne mozemo u potpunosti da razumemo. Nauceni smo da, uz dovoljno obrazovanja i istrazivanja, mozemo da objasnimo sve. Ovo ne vazi kada je u pitanju Bog. Klisei su dovoljni, Bog je ljubav, Bog je sve, Bog je omnipotentan, sveprisutan. Ali malo ko zaista razume ove fraze i moze da dostigne "mir koji prevazilazi svo razumevanje".

15

Bog sigurno jeste jedna stvar- bezuslovna ljubav. Mozda rec bezuslovna prevazilazi nase razumevanje. Nista sto moze da uradi bilo koje ljudsko bice nije izvan Bozjeg narucja. Nijedna nasa krivica nikada nije bila predmet osude. Nijedna nasa depresija nije realno zasnovana na istinitoj (kosmickoj) percepciji date situacije. Kada zaista shvatimo ove recenice, ustanovicemo da smo sami sebe iscelili, isto kao i nasu planetu, da smo oslobodili nasu porodicu. Zvucu "cool"?

Vi i ja smo ziveli sa ne bas racionalnom idejom da treba i dalje da verujemo da verovatno postoji neki smisao u tome da insistiramo na nekim nejasnim ciljevima, koji su mozda nedostizni. Ovi ciljevi imaju veze sa mirom na Zemlji, sa cistom zelenom planetom, sa zamisljanjem da raspolazemo duhovnim znanjem iz nekih drugih svetova. Neko mozda zamislja, u stilu Luka Skajvokera i princeze Lee, da smo mi vanzemaljci, clanovi "planetarnog tranzicionog tima".

Ove nase fantazije i ciljeve ne moze da potkrepi nikakav primer iz istorije, nikakva planetarna logika. Mogu biti potvrdjeni jedino ako se ostvare.

Nema istorijskih primera da je covecanstvo zivelo u miru kao jedno pleme. Nema dokaza da je moguce ponistiti nipodastavanje ljudskog zivota i celokupnog zivog sveta na Zemlji. Nema naucnih dokaza da potkrepe stanoviste da svako ljudsko bice moze da bude mnogo vise nego jedva humano, da ne treba da se potcinjava, vec da dominira ovim trodimenzionalnim planom realnosti.

Uprkos suprotnim "dokazima", ja sam video i podelicu sa vama viziju buducnosti koja potvrdjuje da su nase suptilne unutrasnje ceznje osnovane. Zaista, ove potisnute altruisticke sklonosti i tesko ostvarljive vizije velicine samo sto nisu eksplodirale u pokret daleko mocniji od bilo kakve politicke, vojne ili industrijske revolucije u istoriji.

16

Ulazimo u Eru Vodolije. Ona se ponavlja svakih dvadeset sest hiljada godina.

Nemamo istorijskih tragova od pre dvadeset sest hiljada godina. Ali, imamo istoriju vrsta. Postoji mitologija, legende, usmena predanja koja govore o samom pocetku vremena. Govore nam o Potopu i potapanju Atlantide. Takodje govore i o Rajskom Vrtu i vremenu kada su se Bogovi i Boginje motali po Zemlji, kada covecanstvo nije znalo znacenje reci kao sto su dobro i zlo.

U ovoj knjizi podelicu sa vama saznanje o tome kako ja to znam da je vase postojanje na Zemlji mnogo vece od onoga sto ste sebi zaista dozvoljavali da poverujete, pa cak i da pomislite. Kako ja to znam da ce kroz cetrdesetak godina neki delovi planete biti potpuno ekoloski cisti, kako kuce nece imati kljucaonice na vratima, a ljudi se nece ogradjivati jedni od drugih . Ljudi ce imati isto poverenje prema potpunim strancima kao i prema najblizim prijateljima. U stvari, mi stvaramo porodicnu kucu, dom u koji ce stati citava planeta.

Proces je vec poceo. Polako ali sigurno.

17

Prvo poglavlje

"ZEMLJINA SKOLA"

Ovo je prvo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu". Knjiga daje uvid u licnu slobodu, okoncanje borbe, reinkarnaciju, metafiziku, duhovno kanalisanje, isceljivanje i jos mnogo toga drugog.

___________

Bilo je magicno, intrigantno, interesantno,kada smo se prvi put susreli sa natprirodnim. Tada smo imali drugaciji pogled na zivot nego sto ga imamo sada. Bilo je zastrasujuce i kada su se razoblicile nase zablude kako mozemo da kontrolisemo ono sto nam se desava u zivotu.

Vaspitani smo da je "normalno" da se borimo da ne potonemo. Ponekad plutamo na splavu, po letnjem suncanom danu. Ali, mnogo cesce, iscrpljeni svim silama, borimo se da se ne udavimo I jedva cekamo da trener zatrazi time-out.

Tipican stanovnik ove planete primecuje bezbroj dogadjaja naizgled nepovezanih, naoko slucajnih, nekoordiniranih, nepredvidljivih i neocekivanih. Covek je stalno na oprezu Zzbog toga sto ne moze da predvidi sledeci trenutak, ili sledeci dan. Bez obzira koliko je osoba vesta, ili dobro istrenirana da se nosi sa raznoraznim neprijatnim dogadjajima, zivot nam na put redovno podmece mine iznenadjenja, primorava nas da odstupimo, da se pregrupisemo, da se predamo. Nas put je pun neizvesnosti. Oni mudri su stavili pojaseve i kupili polise osiguranja.

18

Ljudi na ovoj planeti retko imaju vremena ili zelje da saznaju vise o stvarima koje nisu povezane sa prostim "guranjem" napred, prezivljavanjem, manipulisanjem sa svetom koji se neposredno nalazi oko njih. Uvazavamo institucije, univerzitete i korporacije kojima nase drustvo omogucava da izbegnu da se zvanicno pozabave bilo cim sto nije prakticno- kao sto su, na primer, vecnost ili cuda.

Pre ili kasnije medjutim, naoko, bez ikakve veze sa nasim "normalnim" zivotima, univerzum pocinje da se pojavljuje u nasem kratkovidom vidnom polju kojim posmatramo zivot. Pocinje da nam otkriva novi pogled na svet. Pocinjemo da primecujemo vezu izmedju uzroka i posledice tek posle hiljada zivota koje smo proziveli na ovoj planeti. I mozda jos i vise u drugim skolskim sistemima. Dostizemo razvijeniju svest o tome da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji. Pocinjemo da razumevamo da postoje neka pitanja na koja intelekt jednostavno ne moze da pronadje odgovore, bar ne u stanju razvoja u kome se nalazi. Sve vise koristimo intuiciju kada treba da donesemo neku odluku.

To se na kraju desi svakome ko traga, onda, kada shvati da je Zemlja skola. Ne razlikuje se od bilo koje druge skole. Ima ucitelje i ucenike, skolsku upravu, domare, roditeljske sastanke. Ima i one koji beskonacno ponavljaju treci razred sve dok se ucitelj ne sazali i i pusti ih da zavrse razred- iz ciste samilosti. Postoje i oni koji preskacu razrede. Kada se diplomira, sledi ceremonija dodele diploma. Oblace se kape i mantije i koraca ponosno i svecano u redovima ka novom carstvu kosmicke realnosti.

U svakom sledecem zivotu, posto predjemo odredjenu kriticnu tacku, postajemo svesni da nikada vise necemo biti potpuno zadovoljni onim sto ovozemaljski zivot ima da nam ponudi. Sve vise i vise saznajemo o "velikoj slici", sve dok, jednoga dana, ne uvidimo i totalno prihvatimo svrsishodnost, pravicnost i

19

zadivljujucu ekspeditivnost Zemljine skole. Pravi majstor dostize veoma visok nivo svesti na kome moze da shvati i oseti da postoje i druga cula za prikupljanje informacija, kao i drugi nacini da se objasne stvari. Madjutim, svestan je toga da postoje oni koji se oslanjaju samo na pet osnovnih cula i koji veruju da je zivot ispunjen povredama, nepravdom, patnjom i borbom.

Pre mnogo godina prolazio sam kroz jednu od mnogobrojnih faza u zivotu. Ovoga puta u pitanju je bila faza "Buda". Citao sam nekoliko knjiga o Budinom zivotu. U jednoj knjizi bilo je nesto sto me nateralo da se zaista duboko zamislim.

Izgleda da je Buda imao nekog ucenika, tinejdzera, koji je izabrao da provodi sa uciteljem po malo vremena svakoga dana. Jednoga dana decakovo selo je zaratilo sa susednim selom. Decak je morao da brani svoj dom. Rasplamsala se vatrena, teska borba. Poginuli i ranjeni lezali su unaokolo. Ucenik je bio prestravljen, imobilisan od straha. U svom ocaju, dozivao je:"Buda, spasi me!" Buda se pojavio, cuvsi u svome srcu decakov vapaj. Sav blistav krenuo je preko bojnog polja. Njegova pojava isijavala je uobicajeni mir i lepotu. Sa osmehom na licu, smiren u svom bicu, dosao je na stranu na kojoj se nalazio njegov prijatelj. Zagrlio je decaka i drzao ga sve dok ga nije umirio.

U kontekstu mog tadasnjeg razumevanja realnosti i zivota, nisam imao drugog izbora do da izjavim da je Buda neosetljiv, bezosecajan monstrum. Moj tadasnji nivo razumevanja govorio mi je je borba bila stvarna, bolna, da je nacinjena steta, izgubljeni ljudski zivoti. Da je i Buda to mogao da uvidi, mislio sam, sigurno bi se zabrinuo. Sigurno bi upotrebio sav svoj autoritet da zaustavi rat, da ubedi te ljude da oni rade suprotno Bozjoj volji. Ali, nije. U stvari, on se nikada nije suprotstavljao nikakvom obliku zla.Tada sam mislio da se verovatno i Hrist salio kada je rekao: "Ne suprotstavljajte se zlu".

20

Nije tesko pogoditi da sam ja imao mnogo toga da naucim, ne Buda. U tom trenutku sam bio spreman da pokusam da saznam sta se zaista desava na ovoj planeti, da vidim vise od onoga sto se naizgled desava.

Zasto Zivot? Sagledavanje "Velike slike".

Izvan ove skole, zivot postoji oduvek. Od trenutka kada se dogodio veliki prasak, ljudi su tokom pedeset milijardi godina sticali iskustvo. Pedeset milijardi godina je za nama od kada se univerzum urusio u samog sebe. To su zrnca peska u poredjenju sa onim sta Velika slika, u stvari, predstavlja. Mi se isuvise cesto ogranicavamo samo na pet osnovnih cula kada posmatramo stvarnost. Zaboravili smo da je planeta Zemlja, zapravo, ucionica. Zemlja je samo sicusan deo univerzuma, i to onog vidljivog. A da i ne govorimo o nevidljivim univerzumima.

Kada postojimo izvan carstva vremena i prostora, svi smo jednaki, potpuno ostvareni, individualni aspekti Boga. Svi imamo neodvojivu i totalnu spoznaju Boga i svih Bozjih dela. Ali, ocigledno, dok smo na Zemlji, mi makar privremeno, zaboravljamo na nase jedinstvo sa Bogom. Zanimljivo, ipak cesto imamo suptilan, negde duboko usadjen osecaj da je celokupno znanje pohranjeno u nama samima. Koliko se cesto obracamo nasem "visem bicu" ili "duhu"? Uranjamo delimicno ili potpuno u tisinu. To nam dokazuje da smo, zapravo, ipak svesni da mi sami znamo sve odgovore.

U medjuvremenu, dok smo jos uvek u stanju svesne amnezije, pokusavamo da razumemo univerzum i nase mesto u njemu. Koristimo sva sredstva koja su nam dostupna da se nekako snadjemo u nasim odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom prosperiteta, sa krizom kaja izgleda kao da obavija nasu planetu.

21

Upotrebicu parabole kako bih pokusao da nacinim filozofski ili metafizicki model koji bi mogao da baci malo svetla na ono sto dozivljavamo kao realnost. Jedna od njih, koja meni puno koristi, je ona u kojoj ja sagledavam spiritualni razvoj kao iskustvo koje se stice kroz osnovnu skolu.

Engleski jezik nije duhovni jezik jer je kreiran kako bi se ubrzala ekonomska razmena i trgovina. U njemu ne postoje reci kojima bi se opisalo ono sto zelim da objasnim. Kada ne posedujemo tacne reci, moramo da koristimo metafore, dopustajuci svakome da ih interpretira onako kako mu najvise odgovara. Zato, hajde da do kraja iscrpimo tu analogiju o skoli.

Zemlja: Skola na brzom koloseku

Kada malo zastanemo da pogledamo cemu skola na Zemlji ima da nas nauci, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna skola. Ljudi jedino zele da nauce kako da vole sami sebe i druge ljude. Ko zna koliko razreda moramo sa prodjemo kako bismo usvojili sliku "svi na Zemlji su jedna porodica".

Ne mozemo tacno reci koliko je potrebno da se zavrsi Zemljina skola u okvirima lineranog vremena. Jos uvek skolu nije zavrsilo ni pedeset procenata zemaljskih dusa ukljucenih u skolski sistem. Mozemo da pretpostavimo da ce trebati, u proseku, jos oko sto miliona godina evolucije kako bi covecanstvo diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da izjave da su stare duse. Ako posmatramo sistem kao skolu, znaci da sporo ucimo.

Tek kada uvidimo da je cela planeta skola, sa velikim nastavnim planom, mozemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan i da funkcionise perfektno. Skola ima specijalno obucene ucitelje koji se drze dobro definisanog rasporeda. Svaka osoba na Zemlji je u nekom razredu koji korespondira sa nivoom njenog licnog duhovnog razvoja. I kao i u javnim skolama bilo gde na svetu,

22

svaki sat skolskog dana je isplaniran i osmisljen sa ciljem da se uci i sticu iskustva. U stvari, ma kako to neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan dogadjaj u zivotu bilo koje osobe ( u skolskom danu), koji je slucajan ili nepredvidjen. Unapred je utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor. Cak postoji i vreme u nasim zivotima za prelazak iz jednog razreda u drugi. Sistem je takav da u njemu svako mora da napreduje.

Svako bice koje se ikada ukljucilo u Zemljinu skolu, uradilo je to iz jednog jedinog razloga- ekspeditivnosti. Ova skola nudi veoma brzo budjenje, obicno kroz proces patnje i borbe. Ljudi nauce vise u jednom zivotu koji prosecno traje osamdeset godina na Zemlji, nego sto mogu da nauce za deset hiljada godina u nekoj drugoj skoli u univerzumu, koja je mnogo meksa, prijatnija.

Prijatnost moze da smeta nestrpljivim ucenicima. Sta vecina ljudi kaze kada sve u njihovim zivotima funkcionise, a oni se osecaju divno? "Boze, odsada ja preuzimam stvari u svoje ruke. Sve je pod kontrolom. Mislim da bih ja sada mogao da budem glavni." Kada se, sa druge strane, obrate za pomoc univerzumu? Kada kazu: "Mislim da je potrebno da otkrijem kako sistem funkcionise. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za izceljenje. Zelim da razumem. Zelim da budem majstor!" Jedini put kada nam uopste pada na pamet da izrazimo ovakve zelje je kada smo povredjeni. Da li uvidjate kako bol moze biti koristan? Odredjeni studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teske kurseve i mogu proziveti hiljade zivota u istom razredu. Oni kazu svojim savetnicima za izbor skole koju zele da upisu: "U redu, uzecu ovaj laki tecaj, onaj drugi mi se cini isuvuse tezak. Zelim nesto lakse, sa uciteljem koji mi nece davati testove iz algebre i ne zelim nikakve finalne ispite". Ljudi prilicno cesto traze ovakav raspored.

Takodje, postoje nestrpljiva bica koja stoje na kapiji skole i kazu: "Zao mi je. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino sto izgleda potpuno isto kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto kao i onaj

23

pre njega. Izgleda skoro kao da ste ga fotokopirali. Fotokopirali ste ga? Zao mi je, ali ja nemam vise vremena da prozivljavam jos deset hiljada zivota. Zelim da budem primoran da se usredsredim na duh i ne zelim da se opet zaglavim u bogatstvu i u kuci i u osudjivanju ljudi. Tako sam proziveo vec hiljadu zivota, postao sam ekspert. Znam da to mogu. Da li mogu, molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slazete, da li mogu da dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje boluje od leukemije? Zelim da budem primoran da kazem: "Boze, zasto? Boze, zasto?" Ne zelim vise da gubim vreme. Da li, ikako, postoji nacin da kompletiram celo obrazovanje u toku tri naredna zivota? Dajte sidu, dajte kancer, dajte rat- uzimam sve sto zelite da mi date. Dacu za to zadnju paru koju imam. Svi moji prijatelji su vec diplomirali i srecni su u vecnosti. Voze se na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana. Mogu da ih vidim, ali ne mogu da im pridjem. Molim Vas, dajte mi makar malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li mozete da mi ucinite jos samo jednu uslugu? Kada stignem tamo dole, da li mozete da me oborite na kolena i saterate me u ugao svaki put kada zaboravim da trazim pomoc od univerzuma i svaki put kada se moja vizija zamagli? Na tome bih Vam bio veoma zahvalan. Kada se taj zivot zavrsi, zelim da znam da sam zaista mnogo napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet hiljada prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre!"

Svako ko se upise u ovu skolu, prethodno mora da potpise ugovor. Nevazna je cinjenica da svi, kada dospeju u telo, zaboravljaju koje su lekcije obuhvacene ugovorom. Mi svi biramo svoje ucitelje, duzinu skolovanja i uticaje. Dogadjaji koje odabiramo kao nase najekspeditivnije motivatore nisu tragicni. Drama je pazljivo artikulisan sastojak u brzom razvoju duse od jednog do drugog nivoa. Njoj je dopusteno da se odigrava u ljudskom zivotu samo kada to bica specijalno zahtevaju jer su nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greska. Ona ne znaci da je univerzum

24

neprijateljski raspolozen ili da Bog ne postoji. Ona je, prosto, nastavno sredstvo i slucajno je najvise zastupljena u nizim razredima zemaljske skole. Nije potrebna u visim razredima.

Molim Vas da razumete da potpuno probudjenom bicu drama izgleda kao abnormalnost u univerzumu, kao da normalna Hristova energija nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak, ubistvo, zagadjenje, zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja bica u univerzumu, iako mogu biti veoma korisni.Ipak, dolazi vreme kada je zaista dosta. To vreme je Doba Vodolije. To je jedino od dvanaest doba kada uspesan, efikasan razvoj i ucenje moze da se ostvari u okruzenju u kome ne postoje ni patnja ni bol.

Najveca predstava na Zemlji

Ako smo "normalna" ljudska bica, verujemo da je trodimenzionalni prostor i vreme jedino sto postoji (ili se na to fokusiramo 99% vremena). Ljudi moraju da veruju da je to tako, kako bi skola mogla uspesno da funkcionise. Kada bismo znali da je to iluzija, nista ne bismo naucili na Zemlji. Bili bismo nepazljivi na casu, ne bismo radili domace zadatke. Zbog toga, tek kada dodjemo do kraja dvanaestog razreda i kada nam se ukaze velika slika, smemo da otkrijemo da je to sve bio audio- vizuelni edukativni film. To se desava onda kada primetimo da je skolski sistem efikasan, ali nije stvaran. Svi smo mi majstori iluzije i ukoliko zelimo da diplomiramo, moramo da prihvatimo taj koncept.

Na srecu, nase drustvo nudi prakticnu analogiju stvorenu da bi nam pomoglo da razumemo razliku izmedju iluzije i stvarnosti. Imamo neverovatno razvijenu tehnologiju koja ima bioskope sa ogromnim platnima, kvadrofonicki zvuk, nekoliko projektora koji simultano emituju filmove. Hajde da sada obratimo paznju na nas teatarski mentalitet. Svi ga imamo i svima je blizak. Odlazimo u bioskop kako bismo gledali filmove kao sto je "Rambo" ili "Pod opsadom",

25

gledamo kako se krv i utroba prosipaju po ekranu. Cujemo krike svojim usima. Zahtevamo teror, uzas. Ako neko prica u publici, strasno se naljutimo, jer kvare dozivljaj. Sta se desava ako projektor ne radi dobro, ako nije dovoljno mracno u bioskopu- ako sve oko nas nije kreirano tako da proizvede fizioloski dozivljaj uzasa od koga nam lupa srce i znoje nam se dlanovi? Sta se desava ako potpuno ne uronimo u tu simulaciju? Trazimo da nam vrate novac!

Osoba koja zeli da dozivi mir nece otici da gleda ovakav film. Ali mi, u stvari, ne volimo mir. Mi smo avanturisti koji veoma vole stimulaciju. Izgleda da je to glavni razlog sto smo stvorili Zemlju i Suncev sistem. Isuvise zelimo da odemo u bioskop i budemo prestravljeni. Posle toga smo dovoljno drski da kazemo kako nismo mi u svom zivotu birali dramu. Mozete da se kladite da jesmo. Ne samo da smo odabrali inkarnaciju koja je identicna onoj koja se prikazuje na ekranu, nego smo i platili skolarinu da bismo se upisali u skolu. A kada nam neko kaze da je sve to iluzija, vredjamo se.

Nalazimo se u bioskopu, uzbudjenje je na vrhuncu, na platnu se tenkovi pojavljuju iza brda, pozitivni likovi se nalaze u rovu, bitka samo sto nije pocela. Neko iz publike ustaje i kaze: "Ne brinite- sve je ovo iluzija!" Da li kazemo: "Tako je, to je istina" ili viknemo: "Sedi dole i cuti! Pozovite redara da ga izbaci. Ne zelim da znam da je sve ovo iluzija zbog toga sto se dobro zabavljam!" Da li bismo tako reagovali kada bi nam taj isti covek prisao u trenutku kada slupamo auto i podsetio nas da je i to iluzija? Zivot je isto sto i film.

Ako je nasa tehnologija sposobna da nas tokom dva puna sata uveri da je ono sto dozivljamo stvarno, sta mislite, sta sve moze tehnologija kojom raspolaze univerzum? Da li znate da Bog ima bolje trik efekte od Holivuda? Da li je ova planeta samo jedan trodimenzionalan hologram sa kvadrofonicnim zvukom koji se

26

odvija iza nasih ocnih kapaka? Ili je ona stvarna? Da li ce uskoro da krene odjavna spica? Da li ce da se upale svetla? Kada se svetla upale, da li vidimo tragove krvi na bioskopskom ekranu? Koliko puta su glumci, zapravo, umrli u onome sto smo upravo gledali? Znate da oni nisu istinski povredjeni, zato sto ste o tome vec citali u novinama- "Dvadeset pet glumaca ubijeno kod O.K korala". Oni nisu mrtvi. Glume u drugom filmu sledece nedelje.

Mi smo svi vec bili ubijani vise hiljada puta i iskreno, nije nas briga.

U dugorocnom kosmickom smislu, na kraju nas tragedija nece ni zanimati. Istina je da je Bog ljubav, a ljubav ne dopusta tragediju. Dok se film prikazivao, bili smo u stanju da kontrolisemo ljutnju i bes i da se ne popnemo do ekrana da pobijemo negativce. Ovaj skolski sistem funkcionise potpuno isto kao Holivud. Zemlja je veoma dobro planirana, tehnicki savrsena iluzija. Toliko je perfektno kreirana, da mi zaista verujemo da film pocinje na pocetku, a zavrsava se na kraju. Mislimo da je vreme linearno i ne shvatamo da je film snimljen po sekvencama. Kada bismo videli kako se film montirao, ne bismo bacali novac da kupujemo kartu.

Sada zamislite, ako su ljudi voljni da plate pet, deset dolara da gledaju Ramba, sta mislite, koliko moraju da plate za dramu koja traje citav zivot? To izuzetno puno kosta. Pa ipak zele da plate, jer im je savetnik za izbor skole ispricao o kakvoj se skoli radi, kakve sve diplome mogu da dobiju i da ce im to doneti vecu slobodu i veci kapacitet za razumevanje. Ljudi odlucuju da se upisu u skolu kakva je Zemlja zato sto su videli da je drama mocan pokretac duhovnog napretka.

Da li je Bog previse dobar da bi bio istinit?

Ljudi koji tragaju za duhovnoscu na pocetku tesko mogu da shvate da Bog ne dopusta greske. Bog je Ljubav, a Ljubav se ne sastoji od

27

gresaka ili nepravilnosti. O ovome ce vise biti reci u narednim poglavljima. Za sada pokusajte da privremeno odlozite svoja verovanja i osude svih gresaka koje su pocinjene na ovoj planeti u neki mentalni orman. Ukoliko i kada procitate ovu knjigu budete verovali da Bog dozvoljava nepravilnosti na Zemlji, ponovo otvorite taj mentalni orman i sva verovanja i osude koje ste tamo ostavili ponovo ce Vas cekati, potpuno netaknute. Nikome nece biti ucinjena steta.

Ram Dass je pricao o svom guruu koji je opisivao ljude koji se namerno izgladnjuju. Sa suzama u ocima ti ljudi su govorili: "Zar ne vidite kako je sve ovo savrseno?" To je savrseno, ali zaudara. U svakom slucaju ovde se desava mnogo vise od onoga sto mozemo da razumemo u nasem trenutnom stanju svesti. Hajde da se ovom temom pozabavimo.

Hajde da umesto nasih starih verovanja da je Bog nemocan da spreci nepravilnosti, razmotrimo mnogo mocniji koncept- koji je istovremeno i mnogo vise ispunjen ljubavlju. Svaki razred u ovoj skoli je neophodan i postoje odredjene stvari koje ucenici u odredjenim razredima rade, jer su one za njih odgovarajuce. Arapi moraju da ratuju, bas kao sto i Aboridzani i ljudi sa Wall Street -a moraju da rade to sto rade. Oni se nalaze u odredjenim razredima i dobijaju odredjene zadatke. Ako zelite da budete srecni kao ucitelj u cetvrtom razredu, morate da razumete kako cetvrti razred funkcionise. Nastavni plan cetvrtog razreda na Zemlji sadrzi mnoge lekcije o osecaju odvojenosti od Boga i ostatka covecanstva. U cetvrtom razredu se suprotstavljamo drugim osobama i grupama u pokusaju da dokazemo da smo u pravu, a da su drugi neznalice. Mi ih i unistavamo ako treba, kao licnosti ili kao nacije. To nije nista pogresno- to je naprosto cetvrti razred.

Vi ste, naravno, odavno odlucili da ne zelite vise da budete u cetvrtom razredu. Mozda ste cak odlucili da vise ne zelite da budete ni ucitelj u cetvrtom razredu. Kada neko oseca hitnu

28

unutrasnju potrebu da odustane od spasavanja ljudi koji ne mogu da shvate koliko je vredno da se stvari rade na duhovan nacin, dolazi do unutrasnjeg sukoba. Cesto verujemo da je nasa "duznost" da spasemo porodicu i prijatelje ili da popravimo greske i zla koja su nacinjena u svetu, cak iako smo vec potpuno iscrpeljeni od prethodnih upornih i neuspelih pokusaja. Pa, imam dobre vesti. Postoji bolji nacin. To je put kojem nas uce ucitelji majstori. To je put koji donosi spasenje nasoj porodici, prijateljima i planeti. On je oslobodjen stresa. Zabavan je, uzbudljiv, odusevljava, povecava snagu i energiju.

Sami biramo ucitelje- autoritete i majstore

U okviru skolskog sistema postoje dve razlicite grupe ucitelja- oni koji mogu da hodaju po povrsini vode, vaskrsavaju mrtve, prozive zivot u miru i sigurnosti. I oni drugi, koji sve rade po ovozemaljskim pravilima. Ova druga grupa uvek zeli "da bude u pravu". Umiru od bolesti izazvanih stresom, a u nasledje ostavljaju osecaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve grupe su ucitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krisna, stotine manje poznatih probudjenih bica. Majstori zive sledeci duhovne principe, ostavljajuci po strani vecinu uticaja ega. Druga grupa ucitelja tezi da se osloni na intelekt i "dobre procene" kada treba da donese neku odluku, umesto da se okrene duhu. Drugu grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih poznajete- oni su vas vaspitali, ucili, trenirali. Oblikovali i usadili Vam sopstveni "ispravan" sistem verovanja.

Ljudi po navici iskljucuju iz svog sistema verovanja sve ono sto je izvan polja njihove percepcije. Nasu paznju u tolikoj meri okupira svakodnevni zivot, da, posto smo proziveli godine kao odgovorne odrasle osobe, potpuno gubimo moc da se usredsredimo na ono sto nije tako ocigledno.

Sasvim maloj deci jos niko nije stigao da kaze "glupost" o postojanju beskonacnog broja realnosti. Sve je moguce za mladi

29

um. Ogranicenja, teskoce, zabrane, krivica, "ovo treba da uradis, ovo moras da uradis", surov zivot- sve te pretnje su u stvari naucene. Ova neprijatna ubedjenja usadili su nam dobronamerni autoriteti.

Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je istina ono sto moze da se opazi pomocu pet cula. Inteligentna bica na ovoj planeti su pronicljiva. Dolaze do informacija ocima, usima i skladiste ih u mentalnu banku podataka. Do informacije se moze doci iskustvom, ali i posredno, kroz knjige itd. Kada dodje vreme za akciju, oni prepakuju uskladistene informacije tako da pronadju najprobitacnije resenje za problem. Ipak, sva resenja su, de facto, vec vidjena. Stalnim ponavljanjem ovog procesa, neki ljudi postaju odlicni autoriteti. I, veoma, veoma sporo Zemlja napreduje. Iako jos uvek postoje ratovi i nema dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po korak.

Autoriteti u nasem zivotu ucili su o zivotu primajuci teske udarce u skoli intelektualaca. Oni nas uce zivotnim cinjenicama, kako je tesko ici napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u zavisnosti od situacije, napadamo ili se branimo. Uce nas o radnoj etici, o nejednakim pravima i nepravdama u ekonomiji, politici, drustvu i biznisu i o tome kako mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim. Ucimo kako da napredujemo, resavamo probleme, kriticki mislimo, ucimo o manama suprotnog pola.

Racionalan pristup zivotu pociva na pretpostavci da je inteligentno oslanjati se na pet cula. Ako je ta pretpostavka tacna, onda ne postoji svemoguci Bog, pun ljubavi. Bog sa jedne strane, i sa druge ratovi, leukemija, zlostavljanje dece, glad- medjusobno se iskljucuju.

Ako zelimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili majstore, moramo da znamo jos neke stvari. Autoriteti su poznati po svojoj tvrdoglavosti, po ponasanju tipa "A", infarktima i drugim

30

bolestima izazvanim stresom. Oni umeju i da skoce sa oblakodera kada ekonomska ili neka druga situacija "izvan njihove kontrole" ne ispunjava njihova ocekivanja.

Zasto smo imali poverenja u autoritete, zasto je bilo ko ko cita ove reci, u nekom trenutku poverovao u ogranicena verovanje kao sto su ova? Zasto su ucenja majstora uvek u suprotnosti sa onim cemu nas uce autoriteti koji su nas odgojili? Suprotno od naseg vaspitanja i obrazovanja, majstori kazu da treba da postanemo kao mala deca, da ne brinemo o tome sta ce biti sutra, da treba da budemo bezbrizni kao ljiljani u polju. Majstori ne kazu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj nacin zivota. "Kurs cuda" kaze da ne treba ni da napadamo, ni da se branimo i da nikada ne opravdavamo svoj stav drugoj osobi. Kaze da umesto da budemo obazrivi kada se upustamo u odnose sa drugim ljudima ili nacijama, treba da zadrzimo unutrasnji mir u svakom trenutku.

Perspektiva ucitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu objektivnu realnost opazenu pomocu pet cula. Oni imaju naizgled iracionalne izjave kao sto su: "Sve sto vidim ne znaci nista" i "Vidim samo proslost". Narocito zbunjuju reci kao sto su: "Moja sigurnost je u tome da prestanem da se branim" i "Ne opiri se zlu". Majstori nas uce da ukoliko prestanemo da i najmanji deo energije posvecujemo zlu i nepravdi na Zemlji, mozda cemo eventualno na kraju postici iste ciljeve kojima teze najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete, mir na Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekoloski perfektnog raja na Zemlji. Medjutim, majstori naglasavaju da nema nacina da se uspesno kreira mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje stvari. Isticu da je potpuno uzaludno pokusavati da se isceli ma sta sto se nalazi izvan nas samih, pre nego sto se sami ne iscelimo. "Ne postoji nista izvan nas", kazu. Sve sto kazu majstori je kao samar za autoritete.

Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da analizira i racionalizuje u cilju poboljsanja zivota na planeti tako

31

sto popravlja greske u drustvenim i ekonomskim sistemima. "Kurs cuda" naprosto kaze da je analiza svojstvena egu, a da popravkama treba da se bavi Sveti Duh. Ne covecanstvo.

Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i nasu planetu ili treba da uvek zadrzimo smiren um? Sta vise pomaze? Da li treba da popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to prepustimo Svetom duhu? Aktivisti ili pacifisti? Ili su mozda u pravu oni koji kazu da Bog deluje kroz nasa dela i da onda kada pokusavamo da popravimo zlo mi u stvari radimo bozji posao? Mozda cak previse naglasavajuci kako opravdano sprovodimo bozji gnev?

Ko je u pravu, autoriteti ili majstori ucitelji?

Odgovor vas moze iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam biti u pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome cemo kasnije. Razlicitost je jedna od mogucnosti.

Ova knjiga ispituje vrednost ucenja majstora i mogucnost da jedino pomocu njega mozemo da iscelimo i sebe i planetu, a za cime toiliko zudimo.

Nacin kojim se sluze autoriteti je koristan za razvoj duse, ali je spor do bola. To je karma. Ono sto rade majstori osnazuje, prosvetljuje, zabavno je i, sto je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta odnosa sa ljudima koji vam ne prijaju, fizickih, finansijskih ogranicenja koja nisu bas zabavna, onda ste mozda spremni da objavite kako vise nemate vremena za karmu. Kako bismo odbacili karmicki put i direktno presli na radost, veselje, uzbudljenje, unutrasnji mir, moramo da sledimo savet kralja Solomona:"Od svega sto primas, primi prvo razumevanje".

Struktura Zemljine skole

Pokusajmo da razumemo zasto postoji zivot na Zemlji, da je Zemlja skola i da sagledamo veliku sliku o beskrajnom zivotu. To

32

ce nam doneti dovoljno znanja da stvorimo raj na Zemlji. Zamislite da je nestala sva napetost, nema vise borbe, bezizlaznih situacija. Sve sto ste ikada zeleli je vase kada uspete da shvatite kako sistem funkcionise, kada odijete da verujete autoritetima, kada odaberete da budete "za svet, ali prvo za sebe." Svi mozemo da postanemo majstori ucitelji.

Na lestvici razvoja planete, devedeset proceneta reinkarniranih osoba u ovom trenutku je na niskom stupnji duhovnog razvoja i bauljaju po mraku. Nemaju ni najmanju mogucnost da razumeju uzrok i posledice kreiranja sopstvene realnosti. Veruju da su zrtve svega. Ukoliko ih je iskusrtvo naucilo da budu snalazljivi u obicnim zivotnim situacijama, oni ce primetiti da mogu da u veoma maloj meri uticu na svoj zivot, ali nece ni pomisljati da mogu da uticu na tzv. okolnosti. Sigurno nikada nece ni pomisliti da su sami kreirali svoje okolnosti, a sve u cilju obrazovanja. Oni jos uvek ne shvataju da su povezani sa apsolutno svakim ljudskim bicem na planeti i zbog toga ne shvataju da je pogresno ici naokolo i ubijati ljude. Ubijanje ljudi iz opravdanih razloga (kao sto je samoodbrana ili patriotizam) slaze se sa njihovim shvatanjem univerzuma. Kada se svaki entitet sagledava kao nesto izdvojeno, prirodno je da se sve izvan nas samih vidi kao nepravda- i drugi ljudi i sistem.

Ono sto je prosecan nivo ljudske svesti na planeti danas, slobodno mogu da svrstam ispod desetog razreda, u okolnosti nalik na TV sapunice. Vecina vremena evolucije je provedena bas na ovom nivou, koji je ujedno i najduzi put kojim mozemo da se vratimo kuci.

Nijedan razred nije bolji od drugog, iako to moze tako da izgleda na prvi pogled i potcenjivati razrede lici na ego trip. Cak i ucitelj zna da mnogi od djaka u njegovom razredu mogu da ih prevazidju, da postignu mnogo veci nivo obrazovanja, steknu veliki broj titula

33

i diploma. Mi smo samo privremeno u odredjenom razredu. Kada diplomiramo, prelazimo u sledeci.

Deseti razred

U ovoj alegoriji o skolskom sistemu, posmatrajmo grupu ili skolski razred sa ljudima koji su daleko ispod prosecnog nivoa svesnosti. Oni jos uvek nisu prosvetljeni. Prosli su sve prethodne razrede i evo ih u desetom. U njemu je naglasak na mozgu i na intelektu, pa su oni sada svakako inteligentni. To je i razumljivo, svako ko je proveo u skoli osam ili deset miliona godina i stekao znacajno iskustvo, mora postati inteligentan. Takve ljude obicno nazivamo genijima. Ima ih mnogo na planeti. Rade kao ekonomisti, profesori, generali, politicari i nekako nas podsecaju na nase roditelje. Veoma su tvrdoglavi, tesko usvajaju nova ucenja, misle da vec sve znaju. Novu lekciju mogu da usvoje jedino kroz obrazac logickog objasnjenja.

Danas su mnogi ,od javno priznatih autoriteta na planeti, u desetom razredu. Posto su genijalni, mogu da vam na ubedljiv nacin objasne kako je potrebno imati petsto hiljada vojnika u Saudijskoj Arabiji. Sve su shvatili, imaju odgovor na sve, ali se ipak bacaju kroz prozor kada dodje do kraha na berzi. To su dobri ljudi i uglavnom su proveli milione godina kako bi postali inteligentni, ali nisu srecni. Da li poznajete nekoga ko je pravi intelektualac i istovremeno je i srecan? Previse su okupirani debatama i raspravama, kao da zaista znaju sta je realnost! Ukoliko ne uspeju da ubede drugu inteligentnu osobu da je njihovo stanoviste ispravno, imaju osecaj gubitka. Veruju da je imati pet cula realno, sve svoje informacije dobijaju preko njih, pohranjuju ih u svoju banku podataka i u njoj traze odgovore kada su im potrebni. Ubedjivace vas kako je dobro biti republikanacili demokratai svi su oni u pravu jer svoje misljenje formiraju na osnovu svoje baze podataka. Ali u tim bazama se nalazi manje od jednog milionitog dela procenta podataka koji su dostupni na planeti.

34

Kako se moze doneti ispravna odluka na osnovu veoma ogranicenog broja podataka?

Intelektualci uzivaju da se igraju sa svojim intelektom. Veoma je uzbudljivo kada postanete maestro u odredjenoj vestini, kao kada dobijete novu igracku. Zabavno je biti glavni, ali nema garancija da intelekt moze doneti unutrasnji mir. Njihov um se uvek takmici i tesko im je da sede na obali jezera i pecaju. Oni poskoce kada im padne ideja na pamet i objave: "Imam ideju, moram odmah da se vratim u kancelariju i da je razradim!" Ceo zivot zive kroz intelekt. Nevolja sa ovim konceptom je u tome sto se univerzum neprestano i potpuno menja i pomera u svakoj desetinki sekunde. Kada neko sazna sve sto ima da se sazna u nekoj odredjenoj sekundi, vec u sledesem trenu njegovo znanje je nedovoljno i neupotrebljivo u novonastaloj promenjenoj situaciji. Znaci, primoran je da neprestano prikuplja nove i nove informacije. Moze se uzivati u toj igri tokom nekoliko zivota, ali da bi se kroz intelekt dostiglo prosvetljenje, potrebno je vreme koje je makar za samo jedan mali trenutak duze od vecnosti. Medjutim, vecina intelektualaca i onako ne zeli da postigne unutrasnji mir niti prosvetljenje. Njihov cilj je sticanje znanja relevantnih za vidljivi svet i mentalna stimulacija. Smatraju da je znacajno da budu deo planetarne intelektualne elite.

Nikada ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na ovoj planeti, bez obzira u kom razredu da se nalazi, doprinosi oslobodjenju svakoga od nas. Divimo se kada neki vrhunski intelektualac pronadje lek protiv paralize. Zahvalni smo kada inzenjeri ili naucnici naprave neki novi aparat koji nam olaksava zivot. Inspirise nas i pokrene kada neko, bez obzira na kom je stepenu razvoja, obori rekord u brzini. Kada ucimo, desava se razmena i tada se razvijamo. Kroz nas razvoj, oslobadjamo sebe i citavo covecanstvo.

Moram da kazem da ce bas svako u zemaljskoj skoli neizostavno postati genije. Ali su svi oni koji ozbiljno zele da se probude vec

35

diplomirali u najnaprednijim razredima jos pre nekoliko zivota koje su proziveli. Vi ste obavezno inteligentni akoradite sa svetlom t.j. sirite duhovnost na planeti. To je neophodan preduslov. Ipak, kada primetite da ste uhvaceni u vir intelektualizma, zastanite i razmislite. Intelektualizam je stimulativan, ali on ne donosi mir i radost ili osecaj transcendentalnog iskustva. On se potpuno bavi planetarnim dilemama i potpuno ignorise zapovest: "Neka se tvoja paznja usmeri potpuno na Boga". Moze da na neprijatan nacin odlozi postizanje unutrasnjeg mira i spoznavanje vasih sposobnosti za isceljenje na odredjenoj tacki u kojoj se nalazite dok sluzite dobrobiti covecanstva.

Treba otvoreno reci da su osobe koje se nalaze u desetom razredu u smislu linearnog vremena presle devet desetina svog puta, a postigle su samo polovinu rezultata koje bi mogle da postignu u svetu dualiteta. Razvili su samo levu polovinu svog mozga i koriste samo polovinu kapaciteta koji su im prirodno dati kako bi funkcionisali u zivotu. Potpuno su uvereni da je intelekt kralj i da istinu mogu razumeti samo tako sto ce upotrebiti mikroskop ili agitovati na zboru biraca.

Osobe koje rade u desetom razredu u jednom trenutku primecuju da su se njihovi prioriteti izmenili i da ljudi naprosto odbijaju da izvrse ono sto im oni narede. Cak i ako "znaju" sta je ispravno, a sta pogresno, oni uporno veslaju uzvodno pokusavajuci da ubede ostatak sveta da se ponasa po njihovim pravilima. Posle citavog zivota provedenog u iscrpljujucim pokusajima da poprave ljude, oni konacno zakljucuju da je to nemoguce. Kada konacno odustanu od bitke, oni nesvesno dopustaju univerzumu da ih prenese do sledeceg razreda.

36

Jedanaesti razred

Sledeci razred bavi se saosecanjem. Ljudi se vracaju ponovo u ovaj plan realnosti i postaju direktna opozicija intelektualcima i politicarima koji donose racionalne odluke. Znate, tako funkcionise karma. Cesto se vratimo kao osobe potpuno suprotne onima kakvi smo bili u prethodnom zivotu- verovatno je to neka kosmicka krivica. I, sada ti ljudi rade na tome da razviju drugi polovinu svog bica kako bi postigli ono sto zovemo balansom. Znaci, u jedanaestom razredu se razvija intuicija i ljudi ceo zivot zive po principu da li osecaju da je nesto dobro ili nije. To su senzitivne osobe koje se cesto klone prakticnosti kada treba da pomognu nekome ili doprinesu necemu. Cesto zestoko kritikuju logicku stranu sveta.

Ljudi iz jedanaestog razreda cesto rade luckaste stvari, kao sto je na primer odbijanje da idu u rat. To su bila deca cveca sezdesetih koja su zivela u skolskin autobusima i verovala da cine dobro tako sto nose cvece naokolo i farbaju zidove u dugine boje. To je bila generacija potpuno van logike koja je iritirala umove tvrdokornih intelektualaca koji su govorili: "Eh, kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili se" Za ljude iz jedanaestog razreda nije najvaznije da nadju posao. Ali, njihovi roditelji su jos uvek u desetom razredu i veoma frustrirano govore:" Kada bi samo uradio onako kako ja mislim da je najbolje i upisao se na Harvard, zaposllio se u velikloj korporaciji," a oni bi im odgovarali: "Tata, ja nemam vremena za koledz- moram da dezuram pored reke u koju se baca otpad!"

Ljudi iz jedanaestog razreda su oni koji smatraju da moraju da urade neki vazan zadatak. Zele da zaustave ratove na planeti, ukinu zagadjenje, rese beskucnistvo, nadju holisticki lek za kancer, nahrane gladne u Africi. To je radikalno drugaciji pristup od intelektualnog drustva koje kaze: "Neka oni samo idu u skolu i

37

tamo otkriju kako da zaradjuju za zivot". To je u stvari veoma logicno, ali ne i saosecajno.

Ljudi iz jedanaestog razreda su se upravo prebacili sa leve na desnu hemisferu mozga i rade iracionalne stvari. Kazu: "Spasicu salamandera", a to nije racionalno. "Spasicu sume"- a ni to nije racionalno. Oni funkcionisu na osnovu toga sta osecaju prema ljudima. To je iracionalno stanje ljudskog bica i ono obicno potraje nekoliko zivota.

Ljudi iz jedanaestog razreda se trude mnogo vise od ikoga ranije na tome da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave velike korake kako bismo postali svesni potrebe o medjunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Ali se i oni ipak potrose. Njihovi medjuljudski odnosi postanu ispunjeni stresom. Nemaju dovoljno vremena za meditacije i unutrasnji mir. Jer su stalno zauzeti.

Obratite paznju na ljude koji se bave zastitom zivotne sredine ili one koji pokusavaju da spasu sve zivo. Vecina ljudi iz New Age grupe ce vam reci da su oni sustina onoga sto predstavlja prosvetljenje na Zemlji. Insistirace da vole svoj posao, da su zaista srecni, i da nisu oni krivi sto nemaju dovoljno novca ili im zdravlje nije bas najbolje. Vole da se igraju sa isceljujucim kristalima, da isceljuju, sede pored stopala Swami Whosits-a toliko su usredsredjeni na tragedije ovog sveta da nemaju unutrasnji zivot niti radost. Stalno zive u velikom strahu da ce planeta izumreti od zagadjenja, da ce kisne sume nestati, da ce svi delfini nestati, da ce se polovi istopiti.

Dok smo odrastali i postajli svesni da zivot pruza vise od onoga sto je golim okom vidljivo, bivali smo sve vise upuceni na one entitete ispunjene saosecanjem jer su ostvarili najvise oblike svesti koji postoje na planeti. "Moram da im se pridruzim, da postanem deo grupe! Zelim da se borim protiv nukleranog oruzja!" Pravi ucenici jedanaestog razreda su sam slag na torti medju ovozemaljskim

38

bicima. Tek smo zavrsili deseti razred i dobro se snalazimo u jedanaestom. Ali ima jos da se uci dok se ne postane majstor.

U cemu se slazu svi majstori? Kada bismo mogli da udjemo u nebesko carstvo, prestali bismo da se suprotstavljamo zlu. Da li znate koliko iznosi broj stvari kojima smemo da se suprotstavljamo, a da istovremeno postignemo prosvetljenje? Isti onaj broj koji vazi i za nase najomiljenije majstore- nula. Oni su svi za ljubav i za svetlost. Nisu uznemireni i ne boje se kao ljudi koji su u jedanaestom razredu.

Kada dostignemo saosecanje, nismo dosli do kraja puta, ima jos da se ide. Biti saosecajan nije isto sto i biti probudjen! Cela istina je da je Zemlja skola i da funkcionise besprekorno. Ovde ne postoji nista sto treba da se popravlja. Ako se neko nadje na Zemlji u ljudskom telu, znaci, da ma koliko bio saosecajan i inteligentan, jos uvek nije prosvetljen. Ta je osoba jos uvek u skoli, u odredjenom razredu i taj razred nije greska, on je savrsen za tu osobu u tom trenutku. Svi razredi na kraju dovode do diplome, a to je ono cemu tezimo, to je prosvetljenje.

Kosmicki zakon nalaze da ukoliko treba da isceljujes, ti prvo treba da budes isceljen. Ukoliko treba da dajes mir, moras biti smiren. Ako treba da dajes radost, moras biti radostan. Ne mozes da darujes ono sto nemas. Ucenici jedanaestog razreda ne dozvoljavaju sebi da budu srecni dok druga ljudska bica pate.

Postoji mnogo ljudi koji vec milionima godina pokusavaju da zavrse svih jedanaest i dvanaest razreda. Oni koji pohadjaju zemaljsku skolu obicno ne preskacu razrede. Zbog toga svaki entitet koji mozemo da sretnemo na raskrsnicama covecanstva prelazi iz jednog razreda u drugi. Oni iz jedanaestog razreda koji su naucili da ih ni intelekt niti saosecanje nece odvesti kuci, moraju da zavrse jos jedan razred.

39

Dvanaesti razred

Kada student dodje do dvanaestog razreda, vec je skoro sasvim zavrsio proces budjenja i prosvetljavanja. Genije je jer je prosao kroz celokupan put intelekta i mada mu je sada zabavno da prepozna svoju izuzetnu inteligenciju, zna da ga ona ne vodi u raj. Razvio je i svoju intuitivnu stranu i postao "alansiran". To je trebalo da ga ucini srecnim. Mozda je ocekivao da ce sve biti lako kada uspostavi balans i sada se cudi jer jos ima necistoca u njegovom zivotu i jos uvek primecuje mnogo grasaka na planeti. To znaci da je sada spreman za sledeci korak. Da sada sam mora da otkrije sta znaci diplomirati na Zemlji.

Tacno moze da se kaze kada su studenti jedanaestog razreda spremni za tranziciju- to je onda kada su spremni da dignu ruke i odustanu. "Celog zivota se trudim da zaustavim ratove i nista. Dizem ruke." Da bismo mogli da stignemo bilo gde u okviru ovog sistema, jedini nacin je da se predamo. Bas u tom trenutku predaje desava se prelazak u dvanaesti razred.

U ovom patrijarhalnom svetu u kome vladaju muskarci, predaja se izjednacava sa propascu. Zbog toga nam je jos teze da prepustimo sili i mudrosti vecoj od nase da nas vodi kroz zivot.

Studenti dvanaestog razreda, jos uvek nisu diplomirali i evo ih ponovo na Zemlji kako se cude, sta zaboga, oni ponovo ovde traze. Oni cine tranzicioni tim koji treba da olaksa process skolovanja i diplomiranja na Zemlji. Postoji mnogo ljudi na Zemlji koji vole da se izdaju za clanove tranzicionog tima, a u stvari samo intelektualizuju i racionalizuju i toliko su vezani za svrhu svog postojanja, da ne mogu biti objektivni. Vecina pravih clanova tranzicionog tima o tome nema pojma. Oni samo zele da idu kuci. Tokom procesa pronalazenja njihovog puta ka kuci, oni vode sa sobom i citavu planetu.

40

Da li se secate one faze u svom razvoju kada ste tvrdili da ste u redu i da ste srecni? Trosili ste veliku kolicinu energije na svoj razvoj i bas to je dokaz da jos uvek niste dostigli najvisi nivo. Kada ste zaista u redu, onda ste u miru sa samim sobom. Moramo biti u tom stanju unutrasnjeg mira ukoliko zelimo da olaksamo proces diplomiranja. Kada smo jos uvek u fazi razvoja, mozda mozemo imati u glavi teoriju o miru, ali smo jos uvek u okovima, koji mogu i da zvece. Diplomci ne mogu da imaju nikakve okove.

Studenti dvanaestog razreda teze da se u zivotu integrisu. Vracaju se sve do svojih prvih reinkarnacija i uzimaju korisna iskustva iz njih u svesnom obliku. To ne znaci da se od njih ocekuje da se secaju detalja ranijih zivota u kojima su bili svestenik ili mucenik ili vremena kada su hodali u sandalama negde po Mediteranu. Cak iako su sve to radili, detalji su nevazni. Oni se prisecaju svesnosti i osecaja koje su tada usvojili i to su im veoma korisni alati dok su u dvanaestom razredu.

Ovi zivoti u kojima se odigrava integracija mogu delovati veoma konfuzno. Svaki takav zivot je mesavina iskustava. Ponekad se vratimo intelektualizmu. Ponekad se ponovo ponasamo kao u TV sapunici. Cesto se vracamo unazad, ali nakratko, i cinimo ono sto smo nekada ranije vec radili na nasem putu razvoja. Tesko je lisiti se navika koje smo usvajali tokom miliona godina. Tako cemo imati trenutke kada ce nam sinuti da znamo sve odgovore i insistiracemo na toma da popravimo svakog. To znaci da nismo jos uvek dovoljno izglancali tu nasu staru naviku jos iz desetog razreda. Student dvanaestog razreda ce takodje povremeno ici kuci da gleda TV sapunice. Medjutim, razlika je u tome sto sada nije zavistan od njih. Odatle dolazi i recenica: "Nemoj imati drugih Bogova osim mene". Ako nasim misljenjem dominira intelekt ili TV sapunica, oni postaju nasi Bogovi i tada se nas zivot, zapravo, nalazi u predivnom corsokaku.

41

Kada studenti dostignu dvanaesti razred, dostigli su dovoljan nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad. Pocinju da zive osvesceno. Sve manje veruju u slucajnosti u zivotu. Pocinju da uvidjaju svrhu zivota. Pocinju da prepoznaju svoju sopstvenu bozansku prirodu. Sada pamte da samo jedna afirmativna misao moze da resi mnogo vise problema nego sva resenja iz desetog i jedanaestog razreda zajedno i kombinovano. Odustaju od karmickih lekcija i pocinju da budu, da jednostavno budu, otelotvorenje Boga.

Uvidjaju da je intelekt dobar jer im pomaze da predju preko ulice u kojoj se odvija gust saobracaj. Koristan im je i neophodan kako bi ziveli na Zemlji. Ali, primecuju da on sam po sebi uopste nije kreativan. Za razliku od intuicije, ne moze da dosegne neistrazeno i otkrije dotad nepoznate odgovore. I tako konacno dolaze do tacke kada shvate da odgovori ne leze u intelektu, kao ni u slepom saosecanju. Neki, kao ja, izjave vrlo ogorceno da i ne postoje nikakvi odgovori. To se desava kada univerzum ustane da aplaudira i kaze: "Hajde da vidimo da li ovu osobu mozemo da zbunjujemo jos neku godinu, pa da je posle toga izvlacimo iz ove zbrke".

Svo znanje Zemlje nije dovoljno za preokret

Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaze svoj razvoj i univerzum ne moze da uradi nista drugo nego da zastane i da ceka. Ovo je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti naucili da smo utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo. Konacno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi kolicina znanja koje imamo, vec ona sa kojom smo povezani.

Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na intelektu. Medjutim, raditi bilo sta linearno je ekstremno sporo u odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno. Ljudi koji se koriste levom mozdanom hemisferom nikada nisu

42

razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnstajnu ili Mocartu dolaze ideje. Za duhovnog ucenika ucenje i znanje ne predstavljaju teskocu. On zeli da predje sa jednog nacina ucenja koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da nesto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u odnosu na ono koje mozemo da dostignemo. Svaki dobar guru prvo kaze novom uceniku: "Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj um. Budi smiren i svestan da sam ja Bog" (ovde se pojam "ja sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na starijeg gospodina na nebesima). Prisecamo se reci iz "Kursa cuda": isceljen um ne planira. On ostvaruje planove koje prima slusajuci mudrost koja je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze.

Samo sacica entiteta na planeti moze da spozna da sve sto vidimo, cujemo i osecamo na ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa benevolentnim i prijatnim univerzumom.

Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmicke zakone stvaranja.

43

Drugo poglavlje

"KOSMICKI ZAKONI" Ovo je drugo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

___________

Zemlja funkcionise na osnovu kosmickog zakona. Pocinjemo da shvatamo taj zakon kada dodjemo do kraja naseg skolovanja na Zemlji. Ne tako davno, dok smo ziveli neke od nasih prethodnih zivota, nismo ni pomisljali da bi uopste mogli da postoje ti zakoni. Medjutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionisu kreativni principi, mozemo da ih prakticno primenimo kako bismo u nasim zivotima kreirali onakvu stvarnost kakvu zelimo.

Kosmicki zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotezu koja bi mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit, ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se moze upotrebiti u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili moze da sluzi unistenju covecanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slucaju ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlucuje kako ce upotrebiti snagu atoma. Ima jos jedna razlika- um koji je osvescen je neuporedivo mocniji od bilo kakve nuklearne energije. On, na primer, moze da ozivi mrtve, hoda po povrsini vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobodjenom bilo kakve napetosti.

Kada govorim o kosmickom zakonu kao o principu, moja namera nije da ga predstavim tako da izgleda lisen ljubavi i saosecanja. Kao sto cemo kasnije videti, istinska ljubav i saosecanje su, sami po sebi, bazirani na cvrstim principima.

44

Kako bismo uspeli da sami sebe osnazimo, moramo da na Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u medjuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne osoba, nema nikakve svrhe od njega traziti da nam bude zastitnik. Neka osoba moze samo na osnovu licne procene da odlucuje da li ce biti, ili nece biti neciji zastitnik. To ne vazi kada je u pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog principa za pomoc, on nam ne moze garantovati "darove", "isceljenje". Ali, moze da nam se prikaze, da nam da neki znak, povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao sto je uvek i bio svakom ljudskom bicu. A na nama je da odlucimo kako cemo upotrebiti tu kreativnu moc.

Setimo se zakona gravitacije. Kada skocis kroz prozor, pasces dole. Dok letis prema tlu, mozda ce ti pasti na pamet zakon gravitacije. Medjutim, to tlo prema kome letis nece biti briga za zakon gravitacije. Gravitacija nija osoba i nece reci: "Ona je tako fina osoba, mozda cu joj dozvoliti da se lagano i elegantno prizemlji, a da se ne razbije o tlo".

Uzrocni plan

Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima cu govoriti veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao skola, odredjeno je da ce realnost biti kontrolisana pomocu uzrocnog plana. Ljudi koji su proucavali ezotericna ucenja upoznati su sa drugim planovima postojanja koji ukljucuju fizicki, mentalni, emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno rezultat u fizickoj dimenziji. Ovo jako lici na kurseve trgovine i prodaje. Kada u svom umu cuvas viziju onoga sto zelis da imas i dodas tome jos i emotivnu energiju, to ces zaista i dobiti.

Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog stanovista, docicemo do sustine misticnih ucenja. Bilo koja okultna

45

organizacija ili bilo ko ko se time na neki nacin bavio, nije nista upuceniji od vas. Manifestacija necega sadrzana je u mislima koje se nalaze u nasem umu. Tako sistem funkcionise. Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snaznu tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo.

Ne opirite se zlu

Mozda verujemo da ucitelji majstori ne mogu da razumeju kako su nasi zivoti kompleksni. Ali, ako pogledamo kako su izgledali njihovi zivoti, vrlo je verovatno da su njihovi metodi, zapravo, jedini metodi od svih postojecih na Zemlji, koji pomazu da se rese svi problemi. Veoma je vazno da se obrati paznja kako na ono sto su oni savetovali da treba da se radi, tako i na ono sto nisu savetovali. Oni nisu savetovali da se prosvetljenje postize time sto se dobije diploma na koledzu. Nisu rekli da treba da mobilisemo armiju i branimo se kada smo napadnuti. Nisu rekli da okupimo pristalice kako bi podrzali nasu stvar. Ali, rekli su: "Molite se jedni za druge". Mi stalno insistiramo na tome da je to isuvise pojednostavljeno. "Ali, vi jednostavno ne razumete mog muza. Tu molitve ne pomazu- treba mi cekic!" Sta je Isus rekao? Da okrenemo i drugi obraz. "Da, ali kada bih okrenula i drugi obraz, cela planeta bi nestala". "U jednom trenutku kucne cas kada treba da reagujemo muski, kao John Wayne!" Ali, u sustini, to nije dobar nacin. Isus je rekao da se ne opiremo zlu. Mnogi dobri ljudi, zato sto su naucili da treba da budu saosecajni, provedu citav svoj zivot suprotstavljajuci se zlu.

Dozvolite mi da vas zamolim da nakratko napravite jednu pretpostavku. Ukoliko je tacno da stvarnost nastaje na osnovu misli kreiranih u glavi i osecanja kreiranih u telu- sta onda nastaje kada se borimo protiv rata?

Nekoliko mojih prijatelja su anti-nuklearci. Jedan od njih je toliko uspesan da ima citavu kolekciju postera dece sa opekotinama od

46

nuklearnog oruzja, cija se koza ljusti. Te su slike toliko realisticne da se svakome urezuju u um i izazivaju snazne mentalne i emotivne manifestacije. I, on na kraju postize to da se i u stvarnosti materijalizuje samo jos vise ozracene dece. Kada se neko bori svim silama protiv ubistava koje smatra najstrasnijim zlocinom od svih zlocina, on zapravo u svom umu uzgaja snaznu mentalnu sliku, dobro potkrepljenu emotivnim reakcijama. Jasno vam je sta ta osoba na taj nacin stvara- samo jos jedno ubistvo na planeti. Jer tako funkcionise zakon kreacije. Pojednostavljeno receno- kada se protiv necega borimo, mi tu stvar zapravo kreiramo. Zakon kreacije je bezlican, nema nikakva predubedjenja, nikakav stav, ni pozitivan ni negativan. Isto kao zakon gravitacije.

Kako da kreiramo Rajski vrt

Univerzum ne moze da napravi razliku izmedju zelja i strahova koje se nalaze u nasem umu. Ovo moramo da shvatimo kako bismo ljudima pokazali koji put je pravi. Ukoliko zelimo Rajski vrt, ili da svi ljudi budu slobodni, kako da dosegnemo moc koja ce nam to omoguciti?

Ucenici desetog razreda veruju u intelekt i pokusavaju da budu kreativni tako sto debatuju. Puno eksperimentisu, ponekad se sukobljavaju. Ucenici desetog razreda se bore protiv svega sto je stetno. Na neki nacin, bas oni i proizvode najvecu stetu na planeti. Tek u dvanaestom razredu se po prvi put zaranja u misli koje se manifestuju u realnosti. Tak tada lljudi pocinju da posmatraju stvari sa perspektive Hrista. Dolazi do preokreta u njihovom saosecanju i razumevanju. Pocinju da uvidjaju da nisu zrtve i da mogu da kreiraju, iscele ili ponovo stvore bilo sta.

Ako zelimo da Zemlja bude zelena, da li onda treba da se zalazemo da ona bude anti-braon? Ni slucajno. Prosecan um ne moze da shvati ovu razliku. Ali oni koji su poceli da shvataju koliko je duhovno dva i dva, mogu da vide taj odnos uzrok- posledica. Lako

47

je uociti razliku izmedju onih koji uspesno kreiraju rajski vrt i onih koji se naizgled posvecuju svojim ciljevima, a u stvari tapkaju u mestu. Bilo bi cudesno mocno kada bi se borci za zastitu zivotne sredine presaltovali, pa da se zalazu za to da sve bude cisto, umesto sto se zalazu protiv zagadjenja. Um je neuporedivo mocniji kreator fizicke realnosti od bilo kakve vrste kreativne moci na fizickom planu.

Stvaralacka moc koju imamo na Zemlji je fenomenalna. Bilo je nekih cudesnih napredaka na planu razumevanja zakona koji vaze na ovom planu. Tu spadaju i oni koji kazu: "Vizualizirajte mir". Mi zaista spasavamo planetu onda kada se presaltujemo sa toga da budemo protiv- negativnog na to da budemo za- pozitivno. Shvatate? To je krucijalno za razumevanje uzroka i posledice. Zaustavljanje rata stvara pakao. Vizualiziranje mira stvara raj.

Svest kreira realnost

Uvek idite direktno na ono sto zelite da kreirate. Vi ste jedan od pet milijardi ljudi na Zemlji koji cini njenu kreativnu snagu i sve sto jedan petomilijarditi deo ima u svom umu se materijalizuje na planeti. Zasto diktature propadaju? Zasto ljudi u jednoj torbi nose staklene flase, a aluminijske konzerve u drugoj? Zasto je pao Berlinski zid? Da li se sve to desava zato sto su intelektualci o tome vodili debatu? Naravno da ne. Meditacija je ucinila vise za spas ove planete nego svi intelektualci i svi oni koji funkcionisu kroz slepo saosecanje zajedno.

Polje rada meditacije nalazi se na uzrocnom nivou. Zar nije zanimljivo da su svi gurui ucili svoje studente da opuste telo. "Hajde da udahnemo duboko i da radimo malo jogu da bismo prevazisli fizicki nivo". Nisu kazali: "Hajde da se uzbudimo i uznemirimo sto vise!" Rekli su: "Opusti se. Umiri se. Ne pokreci se. Gledaj samo u Boga". Sada u svom umu zadrzite vasu ideju o tome kako vi zelite da Zemlja izgleda. Vizualizujte ono sto zelite, a

48

ne ono pritiv cega se zalazete. Kosmicki zakon nema nikakva predubedjenja i nije ga briga sta to vi vizualizujete. Nikada nece reci: "Pa, ta misao je losa, prema tome ja necu da je realizujem".

Berlinski zid je pao kada je 31. decembra nekoliko miliona ljudi ucestvovalo u meditaciji o isceljenju sveta. Niko nije nasao neko bolje objasnjenje za pad Berlinskog zida od ovog. Peter Jennings nije nista rekao o razlozima za pad zida na vestima u sest sati. Sigurno nije pao zaslugom nase vlade, armije ili ekonomskih sankcija. Pao je iskljucivo zbog toga sto se svest promenila.

Da li je nekoliko miliona ljiudi koji su meditirali znalo sta rade? Da li su mogli da shvate kolika je stvaralacka moc uma? Jedva. Nisu imali pojma o sinergickom efektu njihovih kombinovanih misli. Ali su se osecali dobro. Okupili su se u molitvi. Bili su uvereni da ce mir zavladati na Zemlji i da ce se harmonija trajno uspostaviti. Oni su mogli kasnije da svakodnevno pokusavaju da poprave sta ne valja, ali to nije bilo vazno. Tog poslednjeg dana decembra oni su svi usmeravali energiju u istom pravcu i ona je preokrenula energiju Zemlje. Planeta je polako krenula prema miru.

Koliko je osoba potrebno da meditira kako bi se izvrsila tranzicija na Zemlji? Koliko je potrebno dnevno da se vizualizira da bi se stvorio planetarni mir i ocistio vazduh? Majstori su rekli da ukoliko imamo veru cak toliko malu kao zrnce soli, bice dovoljan samo jedan procenat vremena. Proizvoljne misli svetske populacije zapravo nanose veoma malu stetu nama ili planeti. Pretpostavimo da imamo pet milijardi ljudi koji su zajedno ukljuceni u neku proizvoljnu misao tako da jedna polovina misli ovo, a druga polovina ono. Jedna polovina kaze: "Svi ce biti spaseni ako uradite ovako kako ja kazem", a druga kaze: "Ne, treba ovako kako ja kazem". U kom pravcu se oni krecu? Oni zapravo stoje, jer svako vuce u suprotnom pravcu. Ali ako u ovih pet milijardi ljudi od kojih svako vuce u svom pravcu ubacite sacicu onih koji su voljni

49

da rade u harmoniji i usredsrede se na odredjenu misao u svom umu kako bi se islo u odredjenom pravcu, doci ce do kretanja. I pre nego sto se osveste, celo covecanstvo ce preci na drugu obalu. To je kosmicki zakon.

Uzrok promene uvek treba prvo potraziti na nivou svesti. Ali, vise volimo da taj uzrok bude nesto opipljivo i dramaticno, nesto sto moze da bude vest na nacionalnoj televiziji. Tako je lakse da se posle svima kaze sta treba da urade pa da spasu planetu. Medjutim, stvari tako ne funkcionisu, jer nas sistem verovanja kreira nasu realnost.

Ponasanje je nekreativno

Jedna od stvari koju cemo morati da prihvatimo je da je ponasanje irelevantno. Od trenutka kada smo se rodili, nase programiranje se najvise vrti oko ponasanja. Osecaj krivice postoji jer su nam autoriteti rekli da nase ponasanje moze da naskodi nekoj drugoj osobi. Dobili bismo cusku kadgod bismo nesto uradili pogresno. Kada smo porasli dovoljno da razumemo govor, prva rec koju smo culi je bila "ne". "Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj, nemoj, nemoj!" A ipak jos niko od majstora nije rekao da ponasanje ima bilo kakav efekat. Oni su shvatali da cinjenje nije kreativna snaga na planeti.

Cak i onda kada znamo da treba koristiti svest za kreiranje realnosti, cesto se razocaramo jer ne mozemo da vidimo kako se to nase misli materijalizuju i kako mogu da nam donesu zeljene promene. Isfrustriramo se i pocnemo ponovo da cinimo u objektivnoj stvarnosti. Ali, taj nacin nam ne donosi trajnu srecu, niti ce to ikada moci. Mi smo istrenirani da nam nasih pet cula daje jedinu pravu sliku realnosti. Zato i ocekujemo da mozemo culima da opazimo i opipamo konstrukciju nase "kreacije". Kada bi to bilo tako, Isus bi morao prvo da "konstruise" vodu kao cvrstu materiju, pa da onda hoda po njoj. Na ovom planu svest je ono sto je realno. Cinjenje je samo prirodna posledica svesti.

50

Svaka zgrada prvo postoji u umu arhitekte, pre nego sto se izgradi. Isus nikada nije napravio most preko vode, niti je Sai Baba zaustavio rat. Ali, oni omogucavaju tranziciju ove planete. Uvek zelimo da se vracamo izvornom nacinu stvaranja o kome su govorili veliki spiritualni ucitelji.

Molim vas da me ne razumete pogresno- ne kazem da je cinjenje lose ili nevazno. Ono je potrebno na ovoj planeti. Ono je nasa priroda. Deo naseg traganja, nase igre. Ples u nasem zivotu. Ali, ono nije uzrok. Moramo biti mudri i da ra