Gvozdenović Radojica kapetan prve kl. - profesor

OTOK LASTOVO prirodna i dru§tvena obelelltja Inog garnizona

O.SAlwN Oc f\...

\gJ~ O. ČEŠVINIC,"

~~~~ o~ ;;:; @ O. KRUČIC,"

O. ETROV,"C

OTOCI pONJI ŠKOWI

IO.LASTOJO

l~_

L.astovo. UJ73.

/: --' 'M'đJ~CA CGVOZDENOVrĆ

kap. I kl. - profesor

OTOK LASTOVO PRIRODNA I DRUŠTVEVNA OBELEŽJA

MOG GARNIZONA

Lastovo, 1973.

KOMANDA VOJNOPOMORSKE OBLASTI

POLITIčKO ODELENJE

Za izdavača:

Petrović Đuro

pukovnik

Autor:

Gvozdenović Radojica kap. r. kl.

štampa:

Vojna štamparija - Split

UVOD

»Vi nama slobodu, mi vama povjerenje«.

Lastovci knezu

Otok" Lastovo imao je i ima bogatu istoriju, a za vre­me Dubrovačke republike i najpresudniju. Iz tih dana potiče i ova Legenda: viđeniji su Lastovci privedeni dubrovačkom knezu zbog pobune na otoku, ali dovitLjivost Lastovaca i mudrost kneza darovaše izmirenj8, tako im knez oprosti, a oni posLaše momke koji bejahu najodaniji za počasnu stražu knezu. Ovaj maLi isečak o Legendi i stvarnom doga­đaju iz doba Dubrovačke republike daje poseban pečat autonomije i života Ljudi na Lastovu, kakvih je obiLje, pa oni sami za sebe privLače pažnju i bude interesovanje.

Druga privLačnost Lastova je bogatstvo šumom, isture­nost na pučini, izražena mariti mn o st, razvijeni arhipeLag, povoLjna klima, pogodni zaLiv i i more kao suza bistro. Karakteristična i pLodna poLja, dobri preLazi preko prevoja i uzvišenja sa špiLjama, osvajaju čoveka i zadržavaju, što je u starom veku, najverovatnije, privukLo i ILire da naseLe otok. Jedna od karakteristika je i to da Lastovski arhipeLag gmdi 46 otočića, a matični otok Lastovo tvori 46 poLja i doLova, sa 46 većih uzvišenja. Da li je to igm sLučaja iLi prirodna pojava, sasvim je svejedno, jer stvarnost od 46 poLja i 46 škoLja postoji i svako ih može izbrojati.

* Neke reČli u tekstu pisane su izvo~no, kao: otok, oborine, vapnenac, itd., iako je tekst ekavski. Time sam želeo što bolje izraziti ambijent otoka.

5

Sledeća karakteristika otoka jeste da je decenijama prometno odvojen od Dalmacije kojoj pripada, a u posle­ratnim godinama i izolovan iz objektivnih strateških raz­loga, pa Lastovo ostaje daleko od tokova razvoja naše Jadranske obale. Čak i sada pojmovi o ovom otoku, k.oji se najviše udaljio od obale, ostaju magloviti i nejasni, zato što turistički putevi prolaze znatno severnije od geografsko­-paralelnog položaja Lastova. Otuda se danas, zbog pome­nutih karakteristika, ulažu napori za upoznavanje otoka i razvoj turizma, u ovoj zaista lepoj i interesantnoj komuni, kako u geografsko-prirodnom, tako i u ekonomskom polo­žaju. SLik.a će biti kompleksnija kad upoznamo nazive, isto­riju, NOB, osnovu života, običaje i kulturu sa arhitekturom otoka, jednom rečju - prirodna i društvena obeležja otoka Lastovo.

Aut or

6

PRIRODNA OBELEžJA

I - GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

l. - Naziv

Lme Lastovo ~pornO'g je porekla, kako po nastanku tako i po narodu koji ga nazva. NO', s pravom tVI'dimo da naziv dobija po obliku i topO'grafskom sklopu zemljišta, ili položaju gde se nalazi. Znači, da ime određuje zemljišna osobina u odnosu na oblik ili mesto, kakav je slučaj sa bezbroj drugih imena toponomastike Lastova. Ovakvim nazivima bili su skloni najčešće stari Sloveni, pa se ne isključuje mogućnost da ime potiče i od njih.

Prvi poznati naseljenici otoka, Iliri, dadoše mu ime Ladesta - Ladeston. Potisnuvši Ilire i Grke sa otoka, Rim­ljani latiniziraju ime Ladesta u Lades.tris, a pominje se i naziv ladeston. Ime Augusta (Carski otok) nije se moglo održati. Vizantijski car Konstantin Porfirogenit pominje otok kao Los tob on. Latinski naziv otoka, za vreme Dubro" vačke RepubHke, biO' je Lagusta - Lagos ta.

Za vreme seobe naroda, ratoborni i hrabri Sloveni po" tiskuju romansko stanovništvo i Neretljanski Hrvati kao narodna masa, za vreme PO'rfirogenita, naseljavaju otok u sedmom veku, daju mu ime Lasta, ili preuzimaju roman­ski naziv Ladesta, modifikujući ga pri izgovoru u Lasta i dodaju svoj stari naziv »ovo«, čime nastaje Lastovo, kao Žrnovo na Korčuli, Kladovo u Srbiji, Tetovo u Make­doniji itd.

Ako Sloveni otok nazivaju Lasta, a ne preuzimaju naziv, to može biti i zbog simbolike »Lasta«, kao prvog naselja na moru !pre obale, iako oni dolaze sa kopna, ili zbog pogleda sa Huma odakle Las,tovo (naselje) izgleda

7

kao lastino gnezdo. Ova druga rpretpostav:ka bazira na pri­čama starijih ljudi.

Kao dokaz iznetog služe mnogi narzivi na otoku, koji poti,ču iz oblika zemljišta ili mesta gde je predeo smešten, kao: Zaklopatica, otočić i luka, (otok zaklapa luku, a luka je za:klorpljena otokom), (sl - 1). Niž:no Polje - najniže na otoku, Vino;polje - gaje se vinogradi, Skrivena luka - skrivena od vetrova i pogleda, .obIje brdo - OIblo, Udovin do - udovice raskrčile šumu, posadile masline j vinograd, Kcruševa njiva - sejala se pšenica, brašno za kruh, Studenac polje - stud i mraz ubdjaju useve i pla­vljeno je zimi, Dosibijev do - dosejavaju se rane kulture, Prgavo polje - pregorevaju kulture od suše, Prsnaš do -- građen od rpržine, sitne zemlje, Hum - najviši vrh (ima bezbroj ovakvih naziva u Jugoslaviji), Zaglav - kao izdvojena glavica, Prežba - Priještap - kao prelaz itd.

Naziv Ubli, drugo po veličini naselje na otoku, znači mesto gde ima vode za piće. To su dva stara bunara sa bočatom (slankastom) vodom, po imenu Lokanj iStubalj, koji sami za sebe govore o poreklu naziva Ubli. Naziv Ubli proteže se kod nas jadraI1ls.k!im pojasom, kroz Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju ,i prelazi u Bugarsku. U o!lnačenom predelu ističu se nazivi: Ubao, Ubal, UbIje, Ubo i Ubli, te Stubalj, Stubline itd. Svi govore o nekom izvoru vode, bilo da je to izvor, pištevina ili bunar, uglavnom gde ima pitke vode u kršu.

Okupacijom otoka, Italijani su slovensko ime Ubli poku· šali da promene u italijanski naziv »Luigi Re!lza«, po italijanskom ministru, a kad im nije uspelo, crkva nazva ovo mesto ,>San Peter«, po cnkvici Sveti Petar, koju su srušili zbO'g izgradnje tvornice i sagradili današnju crkvu u naselju. Radi toga se, nažalost, i danas kod poje­dinih starijih osoba čuje naziv Sveti Peta'r za Ubli kaO' j Porto Ros za uvalu Skrivena Luka. I pored ovih poku­šaja iskrivljivanja imena, mesto je sačuvalo ime i danas se izgovara Ubli, huko ga nazva naš narod od starine.

2. - Položaj i veličina

Las.tovo je najistaknutiji naseljeni otok našeg primorja i znatno udaljeniji od današnjih turističkih puteva, koji prolaze severnije od gegrafske paralele Lastova. U doba Dubrovačke repu!hlike otok je bio na krajnjem severo-

8

zapadu države. Pod Austrijom i Italijom postaje naj istu­reniji na ,pučini: u prvom slučaju južno, a drugom severno. U periodu posle drugog svetskog rata, kada je .otok oslo­bođen i priključen novoj Jugoslaviji, takođe se našao među najisturenijim delovima državne teritorije. Kao takav, bio je do nedavno odvojen od sl"oro svih tokova ekonomskog razvoja, 'pa je, pored ostalog, i ovaj faktor uticao na nje­govu autonomiju u prošlosti.

Otok Lastovo s,pada u južnoda1matinske otoke i čini Lastovski arh~pelaJg 'Od ranije spomenutih 46 otočića i ško­lja smeštenih na Perigarganskoj ili Gargansko-Pelješkoj prečagi, zbog čega Lastovo U!brajaju i u skupinu Perigar­gans.kih otoka.

Z31padni arhipelag Lastova čine: P rež:b a, Mrčara, Ko" piste i drugi otočići. Istočni arh~pelag sačinjavaju Donj.i školji i razasuti V11hovnjaci, tj. Zapadni i Istočni LastovčiĆl. Lastovo se prostire u pojasu teritorijalnog mora na pome­nutoj prečagi sa najvećom dubinom od 130 m, i deli Jad­ransku zavalu na Severnu - pliću (243 m) , i Južnu -znatno dU!blju (1330 m).

Otok zahvataju rparalele 42'43' i 42'46', a ograničavaju meridijani 16'49' i 16°57' sapravcC)m pružanja istok - za­pad, koji delimično odstupa od hvarskog pravca pn:LŽanja i nadovezuje se na Mljet. Od Mljeta Las.tovo je udaljeno 31 km, a od Korčule 13 km. U ovom prostoru nala:zi se Lastovski kanal dug 57 ikm i prosečno širok 18 km. 'Povr­šina mu iznosi 900 km'. Od Gargana otok je udaljen 105 km. a od Splita 94 km. Otoci Korčula i Sušac dobro su vidljivi, a za vedrih dana Vis., Hvar, Mljet, Palagruža i Pelješac imaju jasne konture. U posebno vedrim danima, posle ldše, vide se obrisi naše Titalijanske oibale.

Naša obala ima ,preko hiljadu otoka. Po veličini owk Lastovo je 14. po redu među 45 većih. OtOlk ima duguljasti oblik dužine 11 i širine 6 km. Površina ovog arhipelaga je 52,7 km'. Dužina obale matičnog otoka iznosi 46,5 km, a celog aJ1hipelaga oko 60 km. Na otoku se ističe vrh Hum (417m). Najniži deo ne računajući priobalni rub, je Nižno polje sa 19 m nadmorske visine.

Po razuđenosti celog Lastovskog arhipelaga, ovaj oto,k možemo staviti uz najrazuđenije otoke, jer ga čini bezbroj većih i manjih zaliva sa mnoštvom uvalica i otočića, školja i hridi.

9

3. - Geološki sastav i reljef

U ,ge:::,ološkom pogl.edl! Lastovo je veoma jednostavno, mada JOS nedovoljno IspItano. Građeno je u tri pojasa od naslaga dolomita iLZ jure, mešan~h naslaga dolomita i vap­nenca, i krednih vapnenaca, te sedimenata kvartara.

Gornjom jurom je izgrađen prvi pojas zapadnog dela otoka sa otočićima. Dolomitski pesak (pržina) ovog pojasa ~v.lači . se dUlbok.o u tle: i~~e~u dolomita i vađenjem ili ISpIranjem nastajU manje spIlJe, dak se vapnenci sa dolo­mitima smenjuju u izrazitim ulošcima (Sl - 2).

SL 1 - Zaklopatica SL 2 - Ulošci dolomita vapnenaca

Prelaz iz gonje jure u kredu gradi srednji pojas otoka. Vapnenci u ovom pojasu dobro su uslojeni, a dalomiti su tanki i vrlo retki.

Kreda je oformila treći pojas koji zahvata istočni deo otoka sa Donjim škaljima i Vrhavnjadma. Šljuna,k oko otočića Arženjaci je bogat raznavrsnim fosilima.

Kvartarni sedinwnti nalaze se u uvalama, kaje narod zove palja i doci. Pesci i smeđa primorska tla nalaze se uglavnom, na istočnam delu otoka, a peskovita crljenica na zapadnam. To su i jedina ziratna zemljišta za gajenje pa­ljoprivrednih proizvoda.

Srednji deo primorsike zane od Istre do Dubravnika, gde spada i atak Lastovo, najviše je spušten. Zbag toga je obala na ovom delu vrlo razuđena, sa mnogim otocima i kanalima. Kao potvrda transgresije mora i potonuća, oba­le su potonula ušća naših primarskih reka, u čemu je na­raato karakteristična Neretva. U reljefu dna Jadranskog

10

SL 3 - Skrivena luka

mara ;potanula korito Neretve maže se pratiti čak da Vela Luke na Karčuli.

Obala na otoku Lastavo je pretežno strma, ali dabro razuđena. Ona je člankovita i često usečena, sa mnoštvam zaliva, ad kajih su neki slični manjim fjardovima. Lastav­ski arhipelag obiluje mnoštvom većih ataka, otočića, hridi, podvodnih grebena i seka, koji sa razvijenom obalam ma­tičnag otoka prave fantastičan lavirint mareuza, uvala, prividnih jezera i zemljauza.

U sled prilično strmog pada obale, na otoku ređe sre­ćemo niska i peščana priabalna područja, gde su plaže Skrivena luka (Sl - 3) i Sapluni pravi dragulji otočja.

Ove dve plaže i najrazvijenija zapadna lastovska obala, ispred koje se niže mnoštvo otočića, zaliva i uvala, ubla­zuju nepristupačnost otoka. U skupi:ni otočića Prežba, Mrčara i Ka;piste, najveći je i najviši otočić Prežba. Izm~đu Prežbe imatičnag otaka na1aze se dva prnstrana zahva, na jugu uvala VeIn Jezero ili Veli Lagn, a na severu Mala Jezera ili Mali Lago. Jezera su spajena u12:anim mareuzam širine 8 m. Moreuz zovu Mnst ili Zlatni prolaz na Pasaduri, kaji pnvezuje otačić Prežbu sa Lastavam. Tu je izgrađen i hotel »Snlitudn« (Sl - 4).

11

Velo Jezero pruža se s111ero111 sever - jug u dužini 2 km! i širini 1 km, predstavljajući jedan od najslikovitijih zatona dalmatinskog 'primorja. Na ulazu u jezerO' otočići Vlašnik i Br&tin otok štite zaton od valO'va sa otvorenog mora. U samom jezeru razmeštene su prekrasne uvalice Kremena i Jurjeva luka na Prežbi, Zaton, Zaglav i Ubli na Lastovu. Sredinom jezera dO'minira O'točić Makarac sa svnjim romantičnim izgledom.

Između šumovitih predela pruža se zaliv Malo jezero, čiji je ulaz zaštićen otočićima Maslovnjaci i Hridi. Odmah pri ulazu desno, smesti1a se mala uvalica Borova, a levo PrehOldište.

Sevema Q1bala Lastova rašaanjena je i strma. Predeo od malO'g jezera do uvale Zaklopatica ispresecan je zali­vima, smeštenim između strmih uspona. Najviši je zaliv Kručica. IstočnO' odavde smestile su se uvale Sv. Mihajlo i Lučioa, stara ribars:-::a luka. Ispred severoistO'čne ·obale otoka pllllŽaju se Lastcvčići, skupina otočića, šlwlja i hridi, nazvanih Donji šlmlji i Vrhovnjaci. Ove dve skupine malo su udaljene, niske i različitih dimenzija. Među Donjim ško­ljima ističu se otočići češvinica, Kručica, Sto111orina i Mla-

SL 4 - Hotel "Solitudo« na Malom Jezeru

12

Sl. 5 - Slojevi va.pnenca u uvali Zace

dine (Sapluni). Između Mladine, MalOlg i Velikog Arženjaka prostire se široka, zaklonjena i pe31wvita ,plaža Sapluni. Plaža Sapluni pokrivena je finim, plavkast0"zelenkastim peskom koji ne pravi mulj. Iza plaže, na otočiću MLadine, bujni 'su borovi ]wji prave gustu hladovinu.

Idući dalje na istok, ulazimo u skupinu otočića Vrhov­njaka ili Istnčnih Lastovčića, gde se nalaze idilični oto" čići: Sestrice, Bratac, Vlašnik i Glavat, na čijem se gre­benu nalazi svetionik. NjihO'v izgled, uz niz drugih O'točića i hridi, odaje ra2lbacani niz kamenja i zelenila.

Uska uvala Zace smestila se na istočnoj obali otoka u kojoj su debeli slojevi vapnenca (Sl - 5). Jugoistočna obala je strma, razorena i nepristu1>ačna. Ovde nema zaliva ni plićeg 1> oj asa. Na oVQlm delu ističe se rt Nori Hum.

Dalje, na jug obala je stnna i duboka, sa dosta 02rona, uskih useka i kUfova. Na južnom delu obale smestio se najveći i najrasprostranjeniji zaliv otoka između 'rta Veljeg mora i Struge. Na rtu Struga, zvanom Veli'ke stijene, uzdiže se impozantni klif 'Od 80 m iznad mora sa svetioniknm na vrhu (Sl - 6). Uz obalu zaliVa ima dosta hridi, uvalica i primorskih špilja, a najlepša je Medveđa špilja. U istoč­nom delu ovog prostranog zaliva nalazi ze, duboko u kopno uvučena, Skrivena luka. Ona je sa otvorenim morem 1>0-

13

vezana uskim i plitkim prO'lazO'm između rta Stražice i Struga. PrekO' O'vog praga prodrlo je mO're i formirala Skrivenu luku, kO'ja ima nisku đ. peščanu obalu iSa dO'sta sitnO'g i krupnog šljunka. Uvalu okružuje bO'gata i pra­iskGnska makija.

Jugozapadna obala, sve do uvale UbU, sastavljena je od priličnO' gQllih i visokih ,stena. I na QVQlm delu nalazimO' dosta klifQlva, potkapina, uvalica i uzanih useka. Na oVQlm delu najlepša je plaža u uvali Zaglav i Baški rt, gde je odličan teren za kampQlvanje, pod borQvima, uz more, sa dobrim prilaznim putem.

OvakO' razuđena, iakO' dQsta stnma, Qbala LastQlva je pogodna i pristU[Jačna za kupanje. MO're je prozirnO' plavO' i nepomućenO'. U njegovim dubinama ogleda se zelena i zaista bujna 'Vegetacija.

Na otoku su brojna pGlja, uvale i dQllovi. Neka su polja tektQlnski predisponirana, a neka nastaju kQlrozijom, erozijom i denudacijom. Najveće je VinO!polje, Lokavje i p.rgO'Vo. U srediTI[ otOlkasmestilo ,se Zegovo cr. Dubirava, a na istočnom delu pored PrgQlva i Lokavja, ističe se Duboka, ždrijelO', Pržina i Barje. Na jugQlistočnO'm delu nalazi se Kruševo, Vela Lokva, Studenac, Poljice, DO'sibjev

SL 6 - Klif i svetionik Struga

14

dO', Prsnaš i UdQlvin dO'. Na zapadu otoka, pored Vinopolja nalazi se NižnQl PO'lje, S~panj i Jurjev do. '

. ImP?JZantna s1ika raZJvijenosti reljefa O'toka Lastova, nalZmemčne promene O'dvojenih i zaobljenih brežuljaka du?~~w usečenih uvala i. brQljnih prevQlja, pruža se s~ 12aJvIseg vrha LastGva, VeIr H~J?- ~417m), sa kO'jeg je veli­canstven PQlgled na more, otQlClce l Q1balu. Veli i Mali Hum dosta.su goli.i ~ševiti..SevernO' j~ '(eliki Prijevor sa dva ~Thc: ~ L!-samlJem. SOiZanJ, Qdakle)e Izvanredan PQgled na IstGCm 1 z2llpadm deO' QtQka. JuznQ od MalQlg Huma je DebelO' BrdO' i PleševO' kQlji su priličnO' ,o-oIi. U istočnom 9-elu O'tGka ističe se NQlri Hum, Stijene, S~. Vid, Velji Vrb l Glavica, koji su delimičnO' PQlšumljeni. Na Glavici se nala­zi MeteQlrQllGška stanica LastovO' u staroj zgradi kQlju su podi,g:Ii Francuzi kaO' Kas,tio - kaštel, kakO' ga zovu Las­toVCI. Na zalpadu Q1tO'ka ističe se vrh PrehQldište, Masline i Prežba, sa kQljih je idiličan poglea na prelaz iz MalQg u Velji Lago, zvan Pasadur.

Od ,špilja su najpoznatije Puzavica, između Prgova i Prži.ne, i najveća Rača špilja u jugO'istO'čnom delu otoka ~tQtin}ak metara ilznad mO'ra, a poviše Skrivene Luke f :zrneđu Studenac Polja i PO'ljice u priličnO' šumovitom predelu.

II - KLIMATSKE KARAKTERISTIKE I VODA

1. - Klima, temperatura i insoiacija

Naše primO'rje spada u područje ,Slredoe.emne klime (jadransko·sredoe.emne). Glavne karakteristike ove klime su blage kišovite zime, a vruća i sušna leta. Otuda i :na našim otocima vlada blaga mediteranska klima, koja je uslovljena geografskom š1rinQm, PO'lO'žajem otoka u odnO'su na Q1balu, uticajem mora i vetrova. Klima severo'lapadnih otQka od klime jugQistO'čnih nešto je Q1štrija. Ova klimat­ska karakteristika izražena je i na iužno-dalmati!ilSkim otocima koji su bliže oibali od Qnih jače Isturenih na pučini, pa su na isturenim otocima ublažene ekstremne letnje \Tućine i zimske hladnO'će zbQg većeg uticaja mom.

Zahvaljujući svom položaju, LastovO' se odlikuje blagom mediteranskQm klimom, kQju karakterišu vrlo blage zime,

15

a vruća i sušna leta. ,Međutim, isturenošću Lastova na pučinu, eliminišu se uticaji ekstremnih i naglih promena vremena koje su izražene na obali i priobalnim otocima. Na Lastovu se vrši stalno klimatsko osmatranje u Meteoro­[oš koj stanici na Glavici, s,a nadmorskom visinom instru­menata 186,7 m. . Naše pri:norje,.~ ~ime i otoci, imaju vruća leta i blage

ZIme. Srednja godlsnJa temperatura vazduha na Lastovu iznosi 15.'6' C'. a u j~nuaru 8,3' C i augustu 24' C. Leti tempe­rature UlSU VIsoke, Jer u rposmatranom periodu od 1955-1964. godine samo je tri puta u augustu porasla temperatura do 39,9' C. Niske temperature su retke. U ovih deset <rodina osmatranja, bilo je svega 22 dana sa temrperaturom'\srpod nule. Zahvaljujući masi morske vode koja olcružuje Lastovo, jesen je znatno toplija od proleća, što i uslovljava malo kolebanje temp~ratura. No, i pored vrlo blage klime, po­nekad dođe do lZnenadnih prodora hladnih vazdušnih masa lcoje nanesu velike štete pol}oprivredi. Takav je iznenadni mraz upraleće 1969. godine oštetio vinograde na mestima i do 60 %.

Otok Lastovo ima is.tu ihi nešto veću insoIaciju od Hvara, pa ga to dovodi u red mesta sa najvećom insola· cijom u Jugoslaviji. PlfOsečna godišnja insolacija za period 1965-1969. godine Iznosi 2.670,9 h, (hvarska insolacija je 2.666,5 h), što znači da sunce prosečna dnevno na Lastovu greje 7 h i 24 minuta. Potpuno sunčanih dama kada je nebo bez lObiačka, Lastovo ima od 132-135 u godini, a polusun­čanih, 'sa maIlOm naoblakO'm, bez kiše, od 145-180 dana, što uproseku iznO'si 280-312 dana, znači oko 300.

2. - Oblačnost, oborine i vlaga

Oblačnih dana na otoku I~ma od 53-85 u godini, što ne znači da se i u ove dane sunce ne pojavljuje ie:a oblaka. N8Jprotiv, greje ci tada po nekoliko sati dnevno.

Najmanja O'blačnost je u julu, od 0,6-0,7, dana, a naj­veća u decembru, od J 1,6-12 dana. Na lastovu je karak­terističan septembar, a 'često i novembar, tako da u ovim mesecima može biti pravo leto. U 1969. godini septembar i skoro ceo oktobar bili su sunčani i topli, pa se moglo kupati skoro do kraja oktobra. Za ovo se obično kaže "Došlo drugo lito«.

Kiša je osnovna vrsta ,oborina na Lastovu,čak i do 90%. Vrlo male količine oborina izluče se u obliku krupe

16

iI~ grada, i. to obično le;ti za nevremena. Sneg je na ovom oLoku sasrvlffi r~tka pOJava. Neznatno pada i zadržava se samo po vrhOVIma dan:dva, a pada uglavnom u januaru. Tako se u ~ecembr:u i februaru na Lastovu skoro i ne izma za sne~,. a Ima godma kao 1970. i 1971. da preko cele zime sneg Ulje padao.

Magla kao pojava. na ,Lastovu je retka; 'Ona se hvata cko. vrhorva, p'O n:oru l UZ uvale. Iz mora, uz uvale, malgla nadirel~a '~QI?m!- l ta~a)e vrl'O gusta. Pojavljuje se s jeseni, u prolece l ZImI. LetI ]e skQro i nema.

. Rosa je na LastQvu obilata li vrlo česta. Kada su izra, ~ltO vedri c;lani, izjutra s~. na li:šću p~~sijavaju mnoge Kr:upne kapI rose. Slana Ih iillraz nepmJatne su pojave, ~h, na ~recu, vrlo retke. Događaju se kada iznenada prodru hladno ce. ',.V ~<lJstQVO ,ima prosečno 781,7,mm godišnje ?bor~na u 106 ;~S::ll~ dana, 'Od cega .n~ prolece otp:~d~ 32, ZImu 34, jesen ':'t) l leto 14 dana. Leul l za vreme klsmh dana zna zasijati sw.J.ce i može se kupati. OboI1ine se ponekad izlivaju naglo, _, to su »nevere«. Ovakav kišni režim na Lastovu uslQv-2]3Va, skoro redovno, letnje :suše. PQnelkad suše mO'gu biti ; katastrofalne, kakO' za poljoprivredu, tako i za p~1!ku vodu.

Je~an 'Od važl1iih faiktora za vegetaciju na Lastovu je :la&~, Jer u .;;ušno doha goc;line !lad~knađuje kišu. Srednja ",odlsnJa vlaznost va2duha IznOSI 69 %, a u novembru i de­ceI?-bru. 79%, P'Onekad i preko 90%. Najmanja vlažnost je u Julu l augustu, kad iznosi do 64 /~.

3. - Vetrovi

. Glavni vetrovi na Lastovu i oko Lastova su jugo i bura li ZImskom, a maestral u }etnjem periodu. P'Ored ovih vet­r'Ova na otoku ređe duvaju i drugi vetrov:i.

Jugo ili široko je jugmsto6ni vetar i na područje oto­ka vd?lazi posle .t1~ine. On j~ vlva~an i topao, auslovljava ylazm vremenskl ulip sa oblacnoscu. Jugo duva kro!Z Otran­~k~ v~ata i stvara velIke valove, a posle njih »mrtVQ more« KOJe; J.e l"1:eugod:r:-? za p~ovidJbu. Na rt'Ovima izlo~enJm jugu, rasEl'I1Je Je rpQVIJĐ:r:-0 mz vet&r, (Sl - 7). Za vreme juga yiaznost vazduha Je preko 70~'~.

Bura je suh i hladan vetar. Duva sa kontinenta kao severoistočni vetar, rpQdržavajući hladno i vedro vreme.

17

SL 7 - Vegetacija povijena niz vetar (začešLjana) sa pot-kapinom

Naj;češće duva u hladno godišnje doba, pa je bura karak­teristična Zlimi. Leti je opasna za vegetaciju jer isušuje tlo. Valovi, dignuti burom, kraći su i strmiji, sa učestalošću. Vrhovi se prelamaju, pa more belasa. Ova pojava naziva se »more«. Relativna vlažnost vazduha za vreme bure je do 60%.

Maestral je severozapadni osvežavajući vetar. Prati­lac je lepog ;proletnjeg, a naročito letnjeg vremena. On duva s mora i svojom svežinom ublažuje letnje žege na otoku. Leti duva 9koro stalno u vremenu od 10-17 časova. 'ZJbog čega i u vreme visoke temperature ima vlage. .

Lebić je jugQzapadni vetar. Duva zimi i često donosa kiše. Dosta je jak, ali malo traje. Ima uticaj na južnu i jugo~ap. obalu otaka.

Pulenat iIi zapadnjak je zapadni vetar. Može duvati nekoliko stepeni i južnije. Pretežno duva zimi. Obično dolae;i naglo i sa velikom snagom. Za nevremena leti, iznenadan je, pa sVQjom snagom nanosi velike štete u sid· rištima, razbijajući čamce.

Tramuntana ilJi .grego je severni vetar, a može duvati i nekoliko stepeni prema zapadu. Kao vetar, sličan je buri. Redovno ·se jaVlja za vedrina u rano proleće.

Levant je istočni vetar i prijatan je, osoibito preko leta. Levant prethodi maestralu i zatO' duva od izlaska

18

~~ca do.9 sati. Duva s kopna, pa u proleće i jesen može ;:ntl vrlo Jak. . J~ži:na ili. oštro.)e. vrlo: jak j?Žni vetar. Ovaj vetar

aonOSl mtenzlvne luse l vellku vlaznost. Obično mu pret­hodi jugo, a prelazi u lebić.

Od lokalnih vetrova na LastoiVU. duva terin ili noćik. On duva pr:eko noći. u svakoj uvali sa kopna na more, II neodređemm pravcnna. Nastaje zbog bržeg hlađenja kop­na od mora u tdku noći, pa su noći sveže i preko leta.

4. - Voda i snabdevanje vodom

Kako je građa tla otoka Lastova od dolomita, vapnen­ca i peskovito-glinovitih sedimenata, to se voda ne zadržava na površiini, već ponire, pa Inema površinskih tokova. Kraški teren otoka nije dozvolio ni izvore, jer sva voda, koja padne u obliJ.<:u atmosferskog taloga, brzo pronikne

ponire kroz mnogobrojne pukotine i škrape, da bi se pojavljivala ispod mora kao vrulje. Jedino za vreme pljus­kova, naročito zimi, nastaju kratkotrajne bujice, koje odnose ziratno tlo sa strmina, razlokavaju puteve i pot­kopavaju padine.

Sl .. 8 - NapLav od javne cisterne u UbEma

19

· Vođa, j edan deo,. koj a ponire kroz pukotine i škrape, ~~d~ s<:'pre~a mort~ l na nekoliko mesta izb~ja kao vrulje, ll~ v ~z~lJa pn s<:~oJ obali. Ima i retkih curenja u vidu pls,~evma na VlSl~l d? ~ m od mora. Drugi deo vode, poni­ruCI kroz p~kotll1~ ~ skralpe, ostaje u o!blikupodzemnih rezervoara l praVI rzdane na otoku, ikoji su p'ronađeni bušenjem u ,Prgovu polju.

Na 'pojedinim mestima u poljIima stvaraju se lokve l?- pDirocl?iln udubljenj;ima ispunjendm finim muljem koji Je stvono nepropusno tlo za vodu, pa u ovim uvalicama - !okvama. - .iD}2: vode. i prek.o. leta. Narod ih je na nebm mestIma JOS l ogradIo da bl Imao vode za napajanje stoke, Oko .lokava ~aste ~iblje, trave i gnezde se ptice. Lokve nala:ormo u VmopolJu, Lokavju i drugde. v' Karakteri~tičn~ je.plavljenj.e Studenac polja u koje, Clm nastupe Jesenje klse, sa sVlh strana nadiru vode, a s pro~eća, kad prestanu. kiše voda se povlači natrag. Druga polja, tak~đe ~u plavijena vodom koja se sliva bujicama, all kad pmgreJu sunčani zraci brzo se povlači ili pronikne u tle, ostavljajući ih jako raskvašena.

Stanovništvo se snaJbdeva vodom hvatajući kišnicu u cisterne,čatrnje ili gušterne, kako se čuje na Lastovu. Cisternom rasrpolaže svaka kuća, a javne cisterne nalaze se u Lastovu i Ub1ima (Sl - 8).

Poljorp~ivrednki za potrebe vinogradarstva, uglavnom za prskanje loze modrom galicom, a ređe za polivanje, u njivama i vinogradima imaju male cisterne. U vrlo sušno doba godine,kad presahnu kucne i javne cisterne, voda za piće dovo!Zi se sa kopna brodovima, tzv. vodono'scima. Re­šenje snabdevanja pi'1lkomvodom već je na pomolu izgrad­njom vodovoda iz Prgava polja, gde je prva faza Pvgovo -- Lastovo gotova, a druga Lastovo - Ubli - Pasadur već je pri završetku izgradnje.

III - BILJNI I žIVOTINJSKI SVET

1. - Biljke

U vegetacijli Lastova preovlađuje sredo!Zemna flora. Lastovo ,po zelenilu spada među naše najbogatije otoke pod šumom. PovJ:1šina pod šumom i makijom iznosO. 70%. Makija je bujna i gusto 2Jbijena, skoro neprolazna, mada

20

Joj je razvoj vezan za beskišna leta, a blage zime i kišovita prelazna doba sa veliJkom vlažnO'šću, pa otuda taJkvu tipičnu makiju retko gde srećemo.

U makiji je zastupljeno razno šiblje, :oi:mzeleni vrijes, mrča, zelenika i smreka. Najgušća makija je oko SIkrivene luke i na obalama dvaju jezera. Najlepše i najsnažnije dno u makiji je planika -Arbutus undeo - na čijem stablu rastu crvenkasti slatki plodovi - maginje (Sl - 9). Planika ima lepu krošnju i ;:eliko lišće zagasito zelene i")oje. Mrča je grmolikog oibli­"a, a njeno si1lno lišće širi aromatičan miris. Najlepša je ieti kad se zaodene sitnim 'Delim cvetavima. eZlenika u :astovskaj ma:kiji svojim raz-6I'anatim i si,tni:m listavima ODonaša mrču. U bl~z,ini mara :.lSpeva mastrin!ka - divlja maslina. Na uzvišenjima raste grm trišija. U makiji srećemO' j barovicu koje takađe ima Ea uzvišenjima. Samina je karakteristična, kaka u las­:ovskoj makiji, tako i u ce-

Dalmaciji. Pored bogato SL g - PLanika zastupljene divlje masline, u makiji se nalazi i rogač. '\1iomirisni ruzmarin raste na zapadnom delu atO'ka, a II oelini pokriva otO'čiće Prežbu i Mrčaru. Kad se rascveta, prolaznrrike opija mirisom. Od mnogobrajnih pavijuša i pu­zavica u makiji je najraširenija tetivka, koja se obavija i penje do vrha stabla. U sklopu bljušta, broča i drug)ill lS tiče se šparoga obrasla sitnim lišćem i malim tmčićima. e praleće se mladice šparoge beru za spravljanje jela, uz koje se pije dO'bro vino. Mnogaibrojne povijuše čine makiju 'ieprolaznolIT1, pa se bez prosecanja ne može ući. Zbog wlikag sklopa niska rasL1nje u makiji je zakržljalO' i isče­zlo. Usled posolice, makijq retko gde dapire do mora, pa na uskom priobalnom pojasu preovlađuje kamenjar.

Posebnu karakteristiku čini hrast crnika. Ćuje se i naziv samo crn:iJka, a na Lastovu je poznat kao čes:vina. To je jedina vrsta primorskog hrasta - Quercus ilex. Ima jako

21

i OPOI'O, tanllio-zeleno, a sitno i duguljasto lišće. Hrast crnika je preko cele zime zelen. Njegov plod je žir i dobar je za ishranu svinja. Ovo grmo liko drvo raste u maki}i, a najviše ga ima iznad Lučice, mada je zastupljen po celom otoku. Česvina čini prelaz ka ve60j šumu i stablo joj je vitko sa razvijenom krošnjom. Istina, hrasta crnike kao jakog stabla na Lastovu ima malo, jer je zbag kvali­teta drveta dosta proređen od stranaca kaji su ga nemilice sekli za izradu galija i podmorskih stubova :za gradnju kuća, kao što je slučaj Ll Veneciji. Dosta su ga razredili i stanovnici otoka za izradu raznih držala i drugog.

Na otoku Lastovu srećemo proređeno drvo belag bora Pinus halepensis - kaO' ostatke nekadašnjih ve1ikih

šuma. Beli bar raste na otoku u prisajnim brežuljcima l glavicama vapnenca, a nalazi se i u teško pristupačnim stenama. Obično raste na nadmorskoj vUrsini od 50-100 metara, a sreće se i na 200 metara. Bor dostiže visinu do 30 metara.

U šumi Lastova ističe se i primorski bor - Pinus maritima - koji u skupini raste vitko i visoko, a ako je odvojen i na rubu šume ima krošnju poput kišobrana. N aotoku, tu i tamo, srećemo i uzgajani čempres. Borova šuma, u koju prodire makija daje utisak kao da su u makiju prodrli boroVIi. PovrŠIina 'bO'rovešume na Lastovu smanjena je zbog požara. Smanjenju borove šume prido­nosi i neplanskai nekontrolisana seča. Italijani su 1934. godine hteli poseći borove u Zlepolju da bi ih prevezli

SL 10 - SmoLarenje na borovima

22

SL 11 - Sredo­zemna medVjedica

:.;. Italiju, ali Lastovci su zavali1i ovo bogatstvo da.~e tuđin r:e okoristi, pa je zeleni predeo pr~tvoren. ~ z,ganste. .

U posleratnim godinama pOJaVIO se JOS .Je~an neIpn· c;::telj borova - smolarenje - (Sl - 10), kOJe J~, na svu s:?eću, danas uz obalu zabranjeno. Na otok~ ~ma oko 5iJ_000 borovih staJbala sposobnih za smolarenje l sva su :.;. privatnom vlasništvu. Smolarenje pred:;tavlja un?sCJ:.lu za:.-adu. Sada se šumama na Lastovu poklanja malo paznJe. I pored toga, one su bujne, zeleIl:e i vrlo bo&~te u vr?tama. Zapravo, tamo gde prestaj~ bUjna ~egetac~J~. zelenIla na ~opnu, nastavlja se plavetml0 mora [ bogati ZIVOt ;podmo-

oko otoka Lastova. . Divan je bio, po legendi, obič~j .da su pri1ik.om že~dbe

: udaje mladenci morali zasaditI 1 odnegovat~ po )ednu :naslinu, rogač ili badem, a često i v bor. D~n3ls. Je, n~salo~st, :Taj običaj sasVlim isčezao. Ipak, sto su .Juzm otoCI p?SU~ :lli j enij i od severnih možemo da zahvalImo pubrovackoJ :-epublici koja je imala stroge zalmne u ljubomornom

:-C',-arJše š~~s!ke trave na pašnjacima ne predstavljaju ::o:eki značajniji izvor stočne hrane. Ove tr:ave su vrlo llIske v::ednosti. Najviše je zastupljena kostTI.ka - Brachypo­::::.illm ramosum - zatim slamnata s}VsulJa, lav.andula,. !':a-

goromuš i druge. čo-vek je poceo negovati one hII)ke su mu od koristi, uglavnom: vinovu lozu, ma~hne,

t::arice, voće i povrće. U šumi i maldji Lastov,,: srecemo \dIki broj gljiva, od kojih su mnoge d??re ~!i Jelo. v.

Rubić u svom opisu ističe: »Nek;e; bIljke ZIve na nasoJ Dbali Jadrana još od starog. - ~ercIJarnog d?ba, kada su cr:oci bili spojeni S2. dalmatmsiklill kop:r:om 1 JYlont.e Gay­gZlliom, pa su imale više prostOTa Z?; sVOJ r~vaJ, cVJet~Je : DIodove, jer je vjetar raznoS1? nJl~ovo .. sJem~,v a gnoJIle s-~ se svojim opalim lišćem, mtko ~h mJ.e unJ1stavao,. pa SJ bile bu ine. Kada se formirao n~s. arhlpelag, ostah su brojni otoci ~aO' l~ite ze~~nog !a~hIl:Ja u plavom moru, $';e dok ih nije poceo umstavatI covJek«.

2. - Životinje

Kako smO' konstatovali d~ u florL preovlad~v~. ~li~at­ski mediteranski faktor, to Isto mozemo :;;aklJuSlt!. 1 za faunu, ali tipično oto~n:u koja. je d~leko. slrom?-.smJa o~ kopnene. Ova fauna pnvIknut~ Je ~a J.aku 1nsO'laclJu, a naJ­karakterističniji su raznovrsm gus ten.

23

U rasprostvanjenoj i bujnoj ma:kiji na otoku Lastovu živ,i mno:št~o raooih vrsta I??menutih guštera. Zmija ima na c:toku ah rusu otr:ovne. ItahJani su za vreme olwpacije done­h na otok otrovnICe, ali su one iz neobjašnjivih razloaa nes­tale. F,:-u!"a se o?Jikuje i raznovrsnim paucima ol' koj<i:h su nekl lotrovru, (vzv. »crna udO'vica«). Na bOfO'vima se gnezdi južnoevmrpski borov prelac ili četnjak - Thaume· topoca pityocamrpa. Njegova bela gneeda, tilV. zC1Jpretke, srećemo na borov~a. Iz gnezda izmile gusenace i napadaju borove, taJko da Ih pO'trpuno ogole. Gusenice se ne uni­štavaju. Postoje neki začeci borbe u okviru biološke oekcije »Mladi biolO'g« pri osmogodišnjoj školi u Lastovu. Na borovi!ma je, po svom liegledu, !karakterističan pali· čnjak - Bacillus rossii - kaJi živi ill južnoj Evwpi i Dal· maciji. Uči na suhu borovu grančicu koja ima duže članke, te ostavlja dojC1JD1 da nije živ.

U sklopu ma:k,ije, a posebno gde se rasprostire aroma· tičan ruzmal1i:n, bruji mnoštvo kukaca. Oko ovcog Oiipojnog cveća obleću raznobojni leptiri, pčele i drugi :kukci. Leti su jaka dosadne ineprijatne osice. Karakteristična je pojava da nema muha kad ima os ica i obratno. Zapravo, one prethode jedne drugima. Na Lastovu je nekada bilo dosta pčela. Gajenjem vinove loze, a :z;bog upotrebe modre galice i sumpora, pčele su proređene. Ova sredstva ih truju ipa su one retke, iako ima paše u i'zobilju preko cele godine, naročito kad se rascveta vdjes, ,rozmarin i drugO' bilje.

Divljači na otoku ima malo, mada su US10iVi za UJzgoj" vrlO' dobri. VisDka relativna vražJl'ost vazduha održava vege­taciju koja im služi za hranu u konstantno zelenom stanju. Na otoku rrna nešto zečeva, retkih prepelica i goluboiVa. Nisu retki tvor i ,kuna koji su pravi napasnici za perad. U šumarcima i oko lokava živi šums'ki jež. Zatim, ima dosta kosova i galebova oko Gbale. GaleboiVi se gne21de na otočju Donji školji. Sretne se gde koji orao, vrana i :sova. U :makiji se gnezcLi mnošwo ptica pevica. Na boro­VIma, za vreme vrelog dana, cvrč:aJk je neumorni pevač. Otok obiluje i mnoštvom raznovl1snm puževa, golaća i onih sa kućicom, od kojih su neki pravci napa:snici za povrće i neke druge biljke.

Pored pO!ITlen'l1tog životinjskog sveta, značajni su i tilv. imigranti, koje je ,čovek ·sa sobom doveo i pri:phomio. Oni ugrožavaju starosedeoce i endeme, jer se pred najezdom imi­granata Qivi povlače. Zato Rubić ističe: "čovjek negu-

24

korisne hiljke i životinje, .ometa raz.voj drugima su brojno umanjene, a neke l potpuno Ivumrle. Za~o

;:;::ore svojim ,raznovrsnim i bogatim ž,ivotom nadolo;ađu)c: ,Tm siro'maštvo kopnene faune«. Kopnena fauna moze bItI ::~:Jgatija, pDgotOrvO u divljači, jer ima uslova za uzgoj.

3. - Svet podmorja

Biljni i životinjski svet podm:orja.voko Las'~ova !y nje­::OYQj najbližoj okolini uglavnom Je sl~can ~ao l na C:l~avom ,'f"dranu. Posebno je identičan ?!,ed.nJem 1adranu. ZIVot u ;:;::oru zavisi od fiziekih i heml}skIh sVOjstava mora, od :'k::-etanja morskih struja i same vodene mase zbog valova,

i oseke. Prozirnost mora iznosi .50 metara, a boja mu je izra­

::iw plava. Valovi znatno utiču na kret3}1je vode~e ma:~e, takođe i plima i oseka. Morske struje pokrecu velIke

"ooene mase koje su u Jadranskom moru ogranak sr,?d?­:rcrru"1ih struja. Kre6u se duž a1ba~'lske i ?aše a]:)31e, a vracaJu

italijanske, gde ~ je b::zm:; n~sto ve,?a. Od gla,;,nog }2Tailka odvaja se nekolIko njih. ~jrvI se Tacvav na v Pengar· ;;3.r"1Skoj rprečagi u dva dela. Jedan ~rak ~ece duz na:se ob3l-le, '" dn.lci se povija prema Garganu l vraca natrag. iN,:- racva­::;U Q,ra dva kraka nalazi se otok Las.tovo. Struje no'se :J'.anktone osnovnu hranu riba, pa je okoima LastO'va bogata ;":oom.

Od biljaka u morLl najras'prostranjenije su alge: Ima više vrsta. ZastUlipljene su i mnoge morske tr:ave kO'Je ras-

0.1. u plićacima na ;peskovitom tlu. i na ;ka:il?enj3lru u :moru. Oyde ubrajamo i fitoplaIJjkton, JednocelIJsku algu zelen­;;asto-žućkaste do modro-zelene boje. q,vaj plankton nose :-::Qrske 'struje i valovi. Sličan mu je.Q zaorplankton .. Ova :::;',-a planktona stvaraju životE;u. zajedm~:u u moru kOJa. se <?,mostalno održava, a ona .mm bazu ZlVota u mO'ru, Jer ~ njom hrane ribe. i. d~g;~ živ:i. svet mora. ~o :v~ažno~ ';;amenjaru rastu brOjm lIsa]l kOJ1ma se hrane laCI OJ drubl sitni svet mora.

Od 372 vrste Diha u Jadranu, za jel~ je d.obr~ 112,. od ;;'ojih mnoge žive okO' .LasEov~ .. U. zon~ .o:scIlaCl~e p1]m~ ~ oseke žive razni morskI pUZeVl} pBlepCI I.h .I~pa!,I, Ip'Ds.tao

raci. Na dubini od 7 metara .zrve mo~s~~l Jez~vI - IPera­ce:1tratus lividus - koje nekl zovu Jenna. zenka ovog

25

ježa manje je tamna od mužja;ka, a na sebi ima po koji kamičak ili morsku travu. U određeno doba godine puna je ikre. Ikra II presnom stanju dobra je za jelo, a unutra­šnje žute kriške U,"re još su ukusnije kad se preliju dobrim v,inom. Utoj dub1ni živi hobotnica i mala ribica, bebica, kaja izlazi na suho da se nahrani racima. U pod­morskim livadama žive razne školjke sa posebnom vrstom velikih ljuštura. Od riba, tu su: crnci, dpli, ušate, a nađu se i lignje i sipe. Na kamenitom dnu, pored :korala i SUXl­đera, nalaze se IDO!J:1skezvezde i morski konjić, zatm zu­baci, ugori, š,lmpine, kirnje, pagori, bukve, girice, kantori i jastozi. Po jastozima je Lastovo oduvek čuveno. U većim duibinama, na muljeV1itom dnu, žive raže, morski golub, drhtavac, trilj e, barbuni, kanjci i morski pauci koji imaju otrovne bodlje. Od tzv. plave .ribe, oko otoka ima 'Srdela, skuša i gavuna. Od riba selica, otok posećuju orhand. i po­lemde. Od sisara, tusu delfin i perajar, sredozemna med­vjedica - Monachus aJlb3Jventer. Las,rovci @a zovu morslci medvjed (Sl - ll). Sve je ređi u Jadranu, pa je kao raritet zakonom zaštićen. Po njemu su mnogi lokaliteti dobili ime, kao uvala Medvidnjak na Korčuli i Medvjeđa špilja na Lastovu.

Murina ili žutošarka - Muraena helena - svojim izgledom pleni pogled i, jednovremeno, uliva strah. Murina je posebno privla:čna za ribolovce i ljubitelje podvodnog ribolova. Ona je raritet Jadrana koji, može se reći, najviše živi oko Lastova. Ako bude ranjena vrlo je opasna, napada čoveka i gde zagrize odnosi deo tda. Otuda je podvodni ribolovoi gađaju samo onda ako :su sigurni da će je pogo­diti između očiju i čela. Ovde ređe srećemo murinu mr!kulju ili crnku, tzv. crnu murinu.

Iz dosada samo deli:mično nabroj anog života u pod­morju Las'to'Va možemo zaključiti da stano'VUike otoka hrani more ribom više nego kopno životinjama, zatim da ovaj svet mora nadoknađuje siromaštvo kopnenog života i da je o'Vaj šaroliki i bogati svet podmorja 'Već osvojio podvodne ribolovce.

26

DRUšTVENA OBELEžJA

I - ISTORIJSKI RAZVOJ

ll. - Rano doba

Dobrim tlom i istaknutim položajem r:-a moru, po ~;,3C2e su pravili praJstanovrnci Aper:-inskog ~ Balk:ansk?g ;:::o~:uotoka, Lastovo nije mog~? ostatI n~zapazen? pl pr~us-0o:-ijskom čo'Veku, jer je vidlJIVO ~a ~or:c?le, PeIJ,?sc~, VIsa. '3.T,u-a i Mljeta, koji su bili nase1J":r:.l Ilrir~a, pa Jt;:. l Lasto-

tOŠ u Star·om 'Veku bilo naselJeno .Ihnma kOJ! su mu J prvo poznat~ ~~e L.adesta, a kOJe se kaSTIlJe trans-

jY::-:::rllsalo u danasnJl naiZlV Lastovo. . Ratovi tokom trećeg i četvrtog 'Veka stare ere, JZmeđu

~Crz~, Ilira [ Rimljana, ukazuju na prisustvo qrka. Ka~o Rimljani takom trećeg veka ~tare .er,: zauzeh dalmatI?-"

obalu a time i Lastovo, onI osmvaJu na otoku SVOJi': i:;.~oniju i' rimsku. legiju u .ub~ma . .o. t?me ?JO;vore tra~ovJ ';,",kr:)'Dina; spomemk u JurJevoJ lU~l l Iskop Ille u Ubhn:a. -. le otkri'Ven i mozaik jedne nmske :zgrade na dubmJ

dva metra pod zemljom. .., Za vreme vizantijskog cara Konstan?na Porfi.r~gemta

je 'Već bio naseljen Neretljanima, Jer hrabn l rato-Slo'Veni naseljavaju naše otoke vec u sedmom veku

~~Z~~~ čestih naijJada Lastovaca na gal!je, venecijans~~ ,cda Petar Orselo II odIum da}ok?mv~>v?Jne« u D.alm~clJJ '<ibm osvoji grad na Lastovu, sto l UCl~ 998. ~odl~e lskr­.;'~;·ajući jake snage na o!ok .. Lucijano,:ic naV?dl reCI Ivana ~akona iz kronike: »Duzd Je .ds>rplo'Vlo svoJom. flotoI? u

luku otoka i pozva~ mJes!a'r:-e n.a predaJU. C?VI su njega izaslali poslanike, ah lm Je on naredio, da

27

moraju r~zo::iti svoj. ~rad i učiniti ga nenastanjtvim, O'dbili su pre?-aJu.'1 urpu:Stlh se l!. ?C?rbu. N.akon dugog okršaja Mlecamma Je uspjelo OSVOJIti Jedan dIO .tvrđave na šio su branitelji klonuH duhom, pa odbacivši oružje, z~molili mi­lost u dužda_ On im poštedi živote, ali naredi da se o-rad ct? te~nelja s.r1.!-šk Po legendi Orselo cstalhi 'samo 36 pboro_ dKa l naredI lm da se nasele na otok odakle neće videti more. Dovitljivost Stovena i uvom prilli-kom nadmudri tu­đina tako što naseliše kcsinu (stranu) ,ispod GlaViice. Oda'V­de se ne vidi more, ali se do njega može vrlo hrzo stići. Iako su Mlečani razcrili grad i os,vojlili Las'tovo njilIova vlast na otoku nije bila duga. '

Česti su ratoVii u devetcm i desetom 'Veku između Las­tovace: i M~ečana. Oruda iz .ovog perioda postoje pouzdani podacI. da Je na otoku, ~(raJE?~ desetC?g veka postojao po­menutI grad sa utvrđemm zldmama l kulama i da su se njegovi. stanovnic~~ pored ostal~g, bavili i gusarenjem. L.a:;tovoI su navalJ;lvah na. mletaČlke brodove kcji su plo­vIh ~raz Lastcvskr kanal l hr31brim nale1Jima uspevali da osvC?Je drag:oce~e tovare. venecijanskih galija. Po legendi, ovaj grad Je bIO u Ubhma sa 12.000 stanovnLka, a neki govore da je pO'stojao na dan31šnjem mestu Glavica iznad mesta Lastovo. . ~astovo, kao i Mljet! rprelazi u vlast Zahumlja, koje Je. bIlo pod upravom na]pre dukljans'Nili, a kasnije i s.rp­skrh vladara. U razdcblju ll. i 12. veka Lastovo nije skoro ni pominjano u istorij>s'kim izvorima. Trpak Lucijanović kaže.: )}Sva je rpril<iJka da su ga naselili Neretljani, prot j e­ravš.I r1msiko stanovništvo. Ali, u ,sredini 10. stoljeća Neret­ljani .ga nijesu držali, kako se to rCWjbira iz vijesti Kon­stantama Porfirogemita. Ipalk, Neretljani nakon kratkog vre­mena su se orpet dcčepali otO'ka«.

Znamo da je 1185. godine Lastovo zajedno sa Hvarom i KOTčulom potpalo pod vlast hrvatsiko"ugarskog kralja, da bi ga Andrija II 1221. godine da:wvao kDčkim knezovima Henriku i Servidonu, zajedno sa Hvarom i Korčulom. Ubrzo pos.le tO'ga LaS'tocvo 'se opet nalazi pod Zahumljern, znači i po:d Nemanjiićima. Za tc vreme, najverovatnije. vezam.e su l legende o' UJklescmoj gI<wi Uroša II (Milutina) na župnoj crlkvi u Lastovu, kako to Lastorvci kažu )}kralja Oroša«. U svakom S1UČ31jU, o ovome ima traga u dokumen­tima koji dokazuju da je ,tili spornih godina na o.toku bio hrvatski živa1i, da se u crkvama bogoslužernje vršilo na narodnom jeziku, i da su to bili slovens.ki sveštenioi. Znači, jezik je hrvatski, a politicka vlast pretežno s,lo.venska.

28

2_ - Lastovo u sklopu Dubrovačke Republike

Dubrovaoka Republika u 13. veku pokazuje velike tež­.. ,:O da proširi srvoju terito.:riju, gde nastoji da do?~je otoke '::;;-Ć"ulu, Mljet i Lastovo. Prva dva Oow1<;a ta,da nIJe u~pe~a

dobije, ali su Lastovci 1252. godine pnstah d~ se pnpoJe .;::i::bwvniku, s tim da sačuvaju svoju autonomIJu. Dubrov­

su tada obećali da će .pO'štorvati sva las,tovska starin­;Jrava i obi.čaje, šio je u početku i ispunjeno, jer se

'::;"' .. )m upravljalo pO' običajnom prarvu. Kasnije, velike :;;?:Zmne knezu ,i druga naturalna davanja, stvoriše neza do­

otočana koji napraviše pritužbu u Mletke, a od ~;i"i-'i-n't'11 zatražicše da se donese statut. Dubrovčani, za:· : . ..;,!;eni da se LastGvci u očajanju ne ohrate i Urošu II,

iziavljuje da atak njemu pripada, udovoljiše traženju :~i5:ovaca i 10. 01. 1310. godine sasta .se javni zbor otoika

.... kom lastovski potknez Vlaho Serente proglasi statut, i;;:::' potvrdi i odobri Dubrovnik. Ovaj statut ima 30 glava

;;;);;ma su skupljena sva materijalna ~ fcrmalna prava. ;jd too- vremena, uglavnom nastupa mirni peri'Od i ljudi L.asto~ 'vraćaju se poljoprivredi i stočarstvu. :Samo ,·Ribarski ratorvi« od 13. do 16. veka naruš31vah ovu

a vodili su se između Lastovl,;ana pOld Dubrovnikom, ~'{Y2_rana, Korčulana i Višana pod Mlecima zbO'g bogatog

ribe i kcralja oko Lastova, a narcčito oko. lovišta :.:ialjenom otočiću Sušac. Iako je, fO'rmalnG, la~tovska .'Općina za celO' vreme',.do Dubrovačke Repubhke, tretIrana kao posebna opc'l:na

;·.,::iC<Jdt~ih ljudi, dubrovačka vl~da nastoji. ogr:,af!.]čavati i .:c . .:':ati tu autoncmiju nametanjem poreza l dazbma.. Tako

lc':·01. godine Dubrovčani pokušali da unesu neke rzmene l3:;wvski rstatut. Između ostalog, pred}ožiše i pO'većanje

knezu sa 75 na 200 škuda (rpei1pera) štO' je Lastovce peklo, pa njihova vrela krv podiže bunu i prj.b.eže

koji zaposedoše otolk od 1603. do 1606. godme. borba dubrovačke vlade kod drugih Slila, od

carigradski dvoT mOGne tUJ:1ske carevine, u pismu od iS). J 604. godine upućenorm Mlecima, između ostalog

;,;:cyodi: "Da se o.tOlk vrati Dubrovnilku, a da će Dubrov­~~.T":: poštivati sve povlastice i statute, koje od 'starine ima ~:iiT':)d. onog otoka«. I zaista, Dubrovčani su održali svoju

datu ud~plotIIlatslkoj bo'rbl, pa nisu vršili progone: a su i opštu amnestiju. Tada je Malo veće Dubrovmka

-.-" 00_ J606. goddne uputilo Lastovcima .P'is,~o sl~deć~~ »Našim milim sucima, komcrl1lku OJ ZaJedmcI

2a

čenih u nal'Odnu nošnju noseči hrvatsku trobojnicu i uzvi­kujuči parole protiv okupacije. Tog dana je jedna grupa rodoljuba na Pokladarevoj Grži pocjepala fašističku zas­tavu i stavila hrvatsku. Bilo je očigledno da se građani uvog slO!bodars.kog otoka ne mire s okupacijom, već polaze na ~ežalk, .~-,li slavan rev?lucionarni put,put patnji i stra­danJa«, kaze se u napIsu o ulozi Lastova u narodnoj revoluciji.

Kada se na Lastovu 1920. godine saznalo za Rapalski ugovor, odmah se sastao zbor naPjevoru, pod hrvatskom za~tavom. Na zboru je izraženo negodovanje protiv pri­klJučenja Lastova Italiji, pa su se čule i reči »na bunt«, koje su glasno izvikivali mnogi ·prisutni. Saznavši za zbor karabanjeri su ga rasterali.Posle zbora, na raznim mes: Hma, osvitala je istaknuta hrvatska zastava.

Ovo previranje ostaje' sve do 1921. godine kada Itali­jani, dolaskom Mussolinija na vlast, uvode fašizaciju u zemlj~. Te godine na ~astovu počinje zlostavljanje i progon rodol)uba. Mnogima Je u to vreme davano ricinusovo ulje, ela bl ih i tako mučili. Uvodi ::ce italijanski jezik i nazivi. Mnogi se opiru tom nasilju i u revoltu pevaju rodoljubive hrvatske 'Pesme i našu himnu »Hej, Sloveni«. Himna se pevala i kad se išlo u ribolov. Kad su za ovo saznali Italijani, nastaje progon, ali se i dalje melodija himne čuje bez pravih reči, koje su pretvorene u brojke jedan, dva, tl,i do deset i natrag. Boj,kotovane su igranke i javni skupovi koje organizuju Italijani. U orvom se ističu rodo­ljubi - an1Jifaš,isti: Ivo Hropić, BaJro Antica, Don Antica Glumac, Petar šantić i Ante šoljanin. Z;bog rodoljublja i bunta protiv fa,šizacije mnogi su Las-tovci zatvarani kao: Vtioko Lešdć, Nikoila Antica, Mihoč Antica i Jozo Antica.

nh dana u Lastovu u zatvoru, karabinjeri ·su nakva­šenim konopcima baJitnali i premlaćivaLi rodoljube. Trojica od njih su podlegli. Iz;dahnuli su pod mokrim konopcima, jer nisu hteli da gov:ore italijans,ki: Bartu1-Tonte Sangaleti, Kuzmo-Glivić Fulmizi i Petar-Banm Fulmizi.

U Ublima se 1933 godine kopaju temelji za novo na­selje i izgrađuju stanorvi u koje se dovode mladići iz Kala­brije sa namerom da se ožene Lastovkama, a radi asimi­laoije, no ovo ne uSlpeva. U Zle polju, 1934. godine, buknu požar borove šume preko naći zbog namere Italijana da je poseku, i zgar;ište opomenu fašiste čiji je ovo otok i bogatstvo na njemu.

Iz ovih neko1iJko navoda vidimo da otok preživljava svoje najteže dane za vreme dvadesetpetogodišnje okupa-

32

pod Italij~: jer ~e viš~ nego ~kada ranije prekidaju ~~ veze sa svo],lm pnrodmm zaleđem s kojim ga vežu istorijske, ekonomske, etni6ke, kulturne' i druge veze, radi

otok s1stematski stagnira.

5. - Lastovo II NOB·i

Učešće Lastovaca u NOB-i odvija se ilegalnim radom 1941. do 1943. godine, i aktivnim učešćem od 1943. go­

,i;;:]:!;': do završe1Jl<a rata. Prvi perio~ karakterišu progoni, materijalna oskudica,

~poslenost 1 ekonomska beda, ali većinu stanovništva nije slO'milo ni pokolebalo njihovu želju da 'se jednom

pE':,'poje svojoj braći u susednoj Jugoslavij,i, i ,da postanu ~""~.). jugO'slavenske v teritorije. Taj dugogodišnji san počeO'

aa sazreva u PO'cetku drugog svetskog .rata 1941. <Tadine .~~.3. je ·i Dalmacija sa svojim otocima od strane faš-isti~ :"'ce Italije bila O'kupirana aprila 1941. godine. Tada je

Juna 1941. godine, došla na Lastuvo jedna grupa dru­iz Lumbarde, na čijem se čelu nalaziO' drug Ivo Bra­član KPJ. Oni su došli kod dnlga Ante-Ganga Jurice,

~atkom da se dogovore o formiranju partijskog akti-SKOJ-a. Tada se zaključilo dadrudovi iz Lastova,

*:,:un Jurica i ostali, dođu u Lumbardu kasnije. Po nj i­(:1.:.'m:n dO'lasku u Lumbardu, 16. 08. 1941. godine, održOJll

sastanak. Stavljeno im je u zadatak, da po povratku na O'dmah formiraju partijski aktiv i aktiv SKOJ-a.

donose sa soboa:n i propagandni materijal; letke ibro­S'47e »Srp l :čekić«, »Trideset dana«, »šesta glava istorije

»Matl« od Gorkog, »Kako se kalio čelik" od Ostrorv-<;;;:>g i

Dolaskom na otok pristupni su zadatku, pa je drug Jt~;::illL Jurica sa Kristom organizovao odlaza,k na ribolorv,

su poveli Stjepana Katić i Vioka Bardić snamerom se formira aktiv komunista. Sastanak je održan na

::;>:o;:;u Zastup u uvali Sito 09. 09. 1941. godine, kada je saopšteno da sačinjava aktiv komunista na otoku

Za sekretara aktiva izabran je drug Antun Jurica. ~a sličan način fO'rmiran je i aktiv SKOJ-a, jer 'su

':.nladinke, koje su bile u Lumbardi, po dolasku na Las-održale 28. 08. 1941. godine prvci sastanak aktiva

u kući Anice Jurice (Ante), na kO'jem su prisu­"",-ovali osim Anice i omladinei: Ivan-Arkaš Lešić, Slavenka :::noratić, Vicko Ant1čević (Luke), Bartul Antičević (Vicka)

33

Lastova .. D sUvi?ilasno~ti s.7ašim pismom ;pristupili su pred ~:as M!,"rm Luc:J:? BOS~OVIC, komornik i Ivan Marinca s QS ta-11.l!1a I ,:z:amo:hh p~mzm() oproštaj pmšlih grijeha u ime cIjele v ~aJedn~ce. Mi sm.o vas primili onom prijaznom na­klo[]!()sc1;1-, kOJa nam pnstoji, kao ::nile i vjerne podanike, s.a namJ~r~m da potpune: zal?Q~~VlIDO: prosle stva,ri. Ipak ~!,"s. I?ozlvlJel}10. da. naslJ~đ~Jucl svoJe pretke, nastavite ~lvJetl u 9-uznoJ vJern.Qs~l. I odanosti prema nama, a vi cett; s nase strane pnmItI svako pravedno zadovoljstvo. Sto~te zdravo«.

1! ~)lVom perioc!-u za vre!TI~ rata Svete lige s Turcima, pomInje se san~o Jedan slu:;aJ napada tursJcih brodova na Lastovo, kada. J~ 1?97. godme lađa Frana Fantele stupila u borbu s ulcmJskrm faustom. Iza ovih događaja na Las­to-yu, se, do pa.~a Dubr?yačke Republik;e, ~ije ništa važnije zbll.o sem .~kcIJav aust~Jske f~ote protIv sp anske. Za ovaj penod akcIJa moze b1vU veza!!- 1 lastOIvski poJdad, ali o tome nemamOI. dok~e:. D caJ:2kanJlma 1771. gOIdine između Las­tov~~~, l o~h~nJll~ Korc~~ana i Yišana oko seče drva na otQCICU :Vlasm~c gm~ troJIca, kOJI su polwpa,ni uDbiima. OV? s~ I zadnJ.~ godme .4ubrova6ke vlasti kad počinje sve veca mtervencIJa AustnJe i drugih sila, i tada se oseća skQr?; !pr'op;,!,st Dubrovnika, a time i samostalnosti li auto­nomIJe opcme Lastorvo.

3. - Lastovo pod Francuzima, Englezima i Austrijom

O~mpacionim ,francuskim trupama 1806. godine šaka ~lra:brill LastOIvaca J?!,uža ogQrčen otpor. Ovaj ·otpor seljaka l nbara Lastova 11lJe se mogaQ održati, pa ga je znatno ve~a fra'IJcusk.a sila ugušlila: TakQ konačnim padom Dubro­vaake . Repubhk~, 1808. godll1e otok dolazi pod vlast Fran­cuza, lako se om tu nalaze već dve godine. Francuzi nadižu vojnQ utvrđenje "Fort Glavicu«. PO'red ove utvrde ,podigli ~;U i .n~ manjih kako bi iz njih sprečili nadiran{e nepri­Jateljskrh trupa na otok. Izvori govore da se na Lastovu od 1806. - 1808. godine upravljalQ po starom zakonu ali ukidanjem Dubwva6ke republike, 1808. godine u Lastovu j~, um~sto civilnog kneza, vlast preuzeo mir'ovni sudija Ih vl~dm de.leg:"t .Frano Gozze, pa je Lastovo uvršteno u korcula,!1s.k;1 dlstnkt - okrug, a samo čini jedan kanton.

Povlacenjem NaJI?,?leona iz ~l!sije! ~nglezi okupiraju mnoge otoke DalmaCIje, među kOJIma I VIS, pa ,gu Lastovci u februaru 1813. godine zatražili pomoć kod engleskog

30

;;r:.!ko\-uilca Robertsona. Englezi prihvatiše :ponudu i noću ,-,?±O\iše u uvalu Barje, gide ih dočekaše naoružani meštani

odvedoše u mesto. Prvo .su napali posadu u trijemu kod crkve, koja se bez otpora predade. Zatim su opko-

tvrđavu. Opsada je potrajala dva-tri dana i bi završena ';if::'eciajom Francuza. Ta:ko 08. 02. 1813. godine Englezi za 'f:;:::daše Lastovom i uspostaviše zakone iz doba Dubrovačke 1',;;;::publike. Vlast Engleza na otoku ostaje sve do 1815. ;\\)?!.:iine.

:\:a bečkom kongresu sva teritorija Dubrovačke Repu­:.:ke dodeljena je Austriji, a time i Lastovo'. Austrija :po­.;';tda otok 16. 07. 1815. godine i otok ostaje u njenoj vIa· '::.3'iL.-ll sve do kapitulacije austrougarske monarhije 1918.

Prešavši u sastav Austrougarske, Lastovo gubi "f/JojU autonomiju i samostalnost dele6isudbinu ostalih ,::, •. l::natinskih otoka i teritorija. Između ostalog, Austrijan­

Su se mešali i li kulturne običaje: tako su naredili da za vreme poklada ne nose prave sablje već izrađene drveta,kakve .se i danas nose. Stalna upornost Lasto·

-,:::2'a učinila je da se na ovom otoku, iako je bio pod 11lsrrijom preko sto godina, ne oseti nikakav trag ni duh li.1lstrijanaca i pored njihovog nastojanja. Ali je Lastovo

vlašću Austrije ipak u s.valc{lmpogledu nazadovalo stagniralo.

4. - Lastovo pod Italijom

Posle prvog svetskog rata i propas 1Ji austrougarske :::;onarhije, otok Lastovo okupirala je 'italijans,ka vojska ;;-jz do 09.09. 1943. godine.

Rapalskim ugovorom 1920. godine Lastovo se nepra­;';:dno dodeljuje Italiji, čime je orzakonjena al1eksija. Ula­,:kom trupa 1918. narod je bio ogorčen i maso'V'IlO neras­~J1ožen, jer nije bio u granicama svoje domovine, iako je ::21ijanska vojska okupirala Lastovo pod paro.Jom »oslo­:;odioca«. Oni donose velike količine hrane i pozivaju :zgladnjeli narod na besplatnu raspo delu. Međutim, nj i­{:Qyom čuđenju i zaprepaštenju nije bilo kraja kad su 'f~d ieli da nitko neće da uzme hranu. čak idu toliko daleko ::.2 . odlaze po kućama i pon:zno nude otočanima hranu, ~;,:o;.ko bi dOIkazali da su oni uz narod, a narod uz njih. "::njesto uzimanja hrane, tog novembarskog dana, izbijale 's;,:o; žestoke demonstracije na ulicama Lastova, a naročito ._, Pjevoru gdje se okupilo nekoliko stotina građana obu-

31

i Marija Antičević. Od tada se omladina češće sastaie i kontaktira, J:lilo putem ~etnje Lastovo - Ubli, bilo u nekim od ~~ambenih vzg.rada. zenska omladina, angažujući svoje stanje, plete car3Jpe, sakuplja odeću, obuću i hranu za potrebe partizana.

Po uzoru na kopno, u specifičnim otočnim uslovima a u ilegalnosti dolazi do formiranja prvOg ilegalno<T Naro: dn?oslabo?-ilačkogQ<:lbora 08. jula 1942. godine u ~tambe. noJ. zgradI An~e Junce (Ivana). Za predsedIlika je biran drug Ante Junca, za sekretara Emil Jurica, a za članove odbora Stjepan Katić, Kriste Jurica i Predra <T Vranicki. Danas je na ovoj zgradi spomen-ploča da podseĆa potomke na minule i burne dane.

Lastovske žene ne izostaju. One, 10. novembra 1942. g?drr:~, obr~j~ odbo~ AFž u kući Tome škratulje. Orga· OlzaCIJa AFz odIgrala Je veliku ulogu u okupljanju ostalih žena ';l!ltif~š'ista koje su mnogo doprinele u prfkupljanju matenJalmh sredstava za potrebe NOB-e.

!talijanski okupatori mobilišu mladiće iz Lastova u sas.ta,: jedinica. s:,"oje . ~ij~ .. Pre izvršenja mobilizacije, p.oJed~1 o~ladmCl ant~asls~l, Izbegayaju odlazak u .vojsku time sto vrse samoranjavanje (tako Je: "Tonko IvelJa Don· kov odsjekao prst, kako bi izbjegao vojnu obavezu, a to je učinio po zadatku aktiva SKOJ-a, jer su članovi SKOJ-a - omladinci antifašisti organizirali akcije u kojima su za Prvi maj 1942. godine na mjestu Sozanj - cesta Lastovo - Ubli, isklesali na betonskom braniku srp i čekić«, stoji u napisu »Aktivisti NOB-e na Lastovu«). A.ktiv SKOJ-a proši~j~ svoju vdelatnost ,kada ~kupator vrši nasilni otkup na ulJ~n! tako s~o pakrece akCIJU da se ometa otkup i ne sakupljaju maslme. Rukovodstvo ovog aktiva organizuje sakupljanje naoružanja. Prikupljaju 6 komada puški - sa­čmara, 8 pištolja, 10 bombi i izvesnu količinu municije koju upućuju preko :veze za potrebe partizanskih jedinica na kopnu.

Mnoge italijanske proslave su ometane (tako je: »Dana 04. studenog 1942. godine italijanska vojska slavila dan pobjede, a grupa omladinaca aktivista: Ivan Lešić, Bartul Antičević, Drago Trojković, Marin Jančić, Nikola Kvinta, izbrisali izamrljali faš1ističke propagandne parole, a por­tret Dučea namazali izmetom u današnjem Domu kulture« - zapis iz aktivista). Sutradan su, kao osumnjičeni, uhap­šeni, maltretirani i ba:tinani, ali zbog nedostatka dokaza pušteni su na slobodu.

34

e leto 1943. godine Italijani kao da su osećali propast, l': poduzimaju a.Jkcije, gde su: "jula 1943. godine mobilisali

StjepaT!-a ~~tić i Marina Troj ković. Zbog toga je orgamzaclJa na Lastovu, a u suglasnosti posto­

veze u Splitu, donijela odluku da se na Lastovu orga· ~,:Z':::-a logor za prihvat ilegalaca, koji nisu li momentu :::;~lbnizacije mogli biti prebačeni sa otoka u partizane. ,:;P;;3!':'=o 0l1ganizovan logor ostao je do kapitulacije Italije.

njemu su ostali spomenuti drugovi, jer se nije ukazala ;:"4;JtTeba za ostale. Tada, po vezi, a radi izvršenja akcija ",21:)();:aža i za sukob sa italijanskim patrolama, organizi­;a::,e su udarne grupe kojih je bilo pet, a po jačini su .;:::()sile 5-6 članova«, zapis o aktivistima. Ove <Trupe :"st3ile su ,sve do kapitulacije Italije kada prerast:ju u t:I:::;::>:-clŽane legalne patrole, jer: "dana OS. 09. 1943. godine _ r6.00 sati dobilo se obavještenje od vojnika u sas.tavu

jedinica Tonka Jurice i Luke Glumac da je kapitulirala«, isti zapis.

podatak, o kapitulaciji Italije, rodoljubi Lastova :':.::.::~ su preko radija, jer je netko od njih tih dana stalno .:;;:,;;''7J.rao, pa je odmah održan prvi sastanak u kući Jure '::'~ce, gde su bili: Jure Jurica, Antun Jurica, Emil Jurica, ;~::-':sm Jurica, Nikola Jurica, Bartul Antica, Stjepan Katić,

Šogor, Damjan Troj ković, Ante Ortika, Nikola Pavli" i Anica Ivelja. Na ovom sastanku raspravljalo se

S:apitulaciji Italije i doneta je odluka da se krug ljudi :;:·::,;5iii. Tako je nakon ovog savetovanja odmah održan

sastan3Jk istog dana, gde je bilo 30 ljudi, kome je ;:,,-'9J1stvovao, pored ostalih, i Baro dr Antica, prvi pred· :,~:j:1ik NOO.,a Lastovo i učesnik NOB·e od 1941. godine. , .sastan~u je doneta odluka i razrađen plan o razoru­';;~:')U ItalIJana.

Razoružana je bez otpora posada italijanske stanice -:.~micije i naoružanja koja je bila u današnjoj gostionici '~,.~ornar«. Tu se aktivisti 08. 09. 1943. naoružaše italija,nskim ::'u:škama i hombama. Učesnik ove akcije Antica Bartul: ~jko dvije ure poslije prvih vijesti o kapitulaciji Italijana, S::stovci stupaju u akciju 08. 09. 1943. godine«.

Po razoružanju pomenute posade, pristupilo se prego-1'1);::ma za razm:užanje karabin~era u današnjoj općinskoj

i na Glavici, ali su ovi zatražili uslov. Zbog toga se s,:lSta'\i stražarčenje naših patrola do pred zoru, kada je

09. 1943. u prvim jutarnjim satima počelo razoružanje karabinjera. Oduzete puške i municija raznošene su na

::7.:3.garcima i mazgama i sklanjane a odatle preto'Varane

SL 12 - Svečana smotra Lastovskog bataLjona na dan formiranja

na brod i transportovane partizanima. Na otO'ku se našlO', tih dana, oko 6.000 vojnika pod punom ratnom spremom. Svi su razoružani, a naoI1lŽa:nje je upućenO' partizanima. Kako je italijanska torpiljerka potopljena od Nemaca, to su razoružani Iltalijani prebačeni parobrodom u Italiju. Razoružanje traje 7-8 dana, a obpor je bio samo kod inžinjeraea, no prisilno i oni su predali naoružanje.

Iz Jurjeve Luke, gde je bila italijanska hidrobaza, uzeta je radio-stanica i prebačena na Hvar, a odatle na Vis. Ona je radila na Visu kao stanica Vrhovnog štaba.

Odmah je formirana komanda mjesta sa komandan­tom Stjepanom Katić, i uspostavljena partizanska straža, a ll. ili 12. 09. 1943. godine sastao se javni zbor i, po starom lastovskom običaju, izabrao prvog predsednika Bara Dr Anticu. Ovaj miting i oduševljenje naroda retko se viđalO' na Lastovu. Izbori na mitingu potvrđeni su 15. 09. 1943. godine, kada je O'snovan i konstituiran općinski Narodno­oslobodila6ki odbor Lastova, kao organ Narodnooslobodi­lačkog pokreta i revolucionarne narodne vlasti, što stoji upisano i na spomen,plooi općinske zgrade.

Drugi perod bQrbe Lastovaea, od 1943. godine do zavr­šetka rata, počinje kapitulacijom Italije. Kada je, po

36

~'>:lIn podacima, tokem septembra 1943., a ;po spomen-01. 10. 1943. godine, ofO'rmljen Lastovs,ki bataljon

- 12) Trinaeste južno-dalmatinske brigade NOVJ. Bri-je ušla u sastav 26. divizije. BataljO'n je formiran

1wg1.a;.uom od dobrovoljaca kojih je b~lo 45. Komandant ?::etaljona b~o je Jurica Grbin-Grozde, a brigade Bogdan ?ecotić. Tih dana, 25. 10. 1943. godine počinje sa radom

SKola - prvi put na hrvatskom jeziku . .Kovoosnovani bataljon dabiva ime »Drago Marinčević" poginulom borcu, rođenom na Lastovu. Marinčević je

;4!s:ebegao u par,t!izane iz italijanske vojske. Po formiranju b:ataljO'na dO'šaO' je šesnaestogodišnji dečak Ivan šantić,

Joza, i molio komandanta da ga primi štO' je O'vaj lli'inio. Njegov primer sledilo je više Lastovaca Ikoji su Y':mosili svojim bataljonom i svojom zastavom »Ba,taljO'n

2.Z)$~Ovo<' (Sl - 13). Kako je od Nemaca protiv partizana preduzeta šesta

J'f.:pnjateljska ofanziva 1943. godine, tO' su na ovom delu j:JJ,jJJlIla Nemci nadirali od Stona prema Orebiću i Korčuli. aa~l?jjon je pošao u prvu borbu da Sipreči njihovu najezdu.

Pelješcu, II jednQj kot1i.ni, ;primetilo se neko komešam:je

13 - Borci Lastova sa zastavom »BataLjon Lastovo«

37

'._. "'",<'.'" ~ --.

krajem 1943, godine

:::nase naroda koja se kretala ka bataljonu. Decu žene l ~t~rce, Nemc;i su pokupili i poterali pred sobo~ kao zastIJ;u o'!: p,:-~tlZana, t1?rjm.enjujuč~ podlu i mučku prevaru. Ne .slU.tecI nrsta, p:artI.zanr su po'sh u susret, tim pre što ?;.: I~ IZ :mase c!ozJlyah po naređenju Nemaca. Najednom. lscekI'Y,anJ e. prekld.ose raf~li, parajući vazduh. Mnogi borci, ne?aVIKnutI borbI, dadose se u bekstvo put šume. Ali pns.eban komandant bataljona Grozda povika: »Lezite dru­g,;JVl!«. Bor:c~ p?Ie~oše i otvoriše vatru na Nemce. Oni koji lllSU zalegh lzgmuse. Tako dovitljivost komandanta u odlu· čnom .~ren!ltk.u, SIpaSIi mnoge borce. Jedan deo, š~st njih, od k?Jlh J~. Jedan Las~,?vac, borac Ivan Frlan, poginuše. DrugI, manjI deo, zarobIse Nemci i 0'dvedoše uMathauzen Naj::eći deo b3:taljo.na 'i:zvuče se pod borbom i odstupi n~ Korc1..~lu. To Je b~o prvo vatreno krštenje bataljona. Bataljon se sa Korcule prebaci na Lastovo. Na otoku su ostali izv~sno vreme, nose~i ponosno svoju zastavu (Sl - 14)", aIr 24 . .12. 1943. godme, po naređenju, bataljon je prebacen na VIS.

38

::;-,jačenjem partizansk0'g Lastovskog bataljona sa La· nz~ Vis, ot~k ostaje bez čvršće odbrane. U izveštaju

;'Y:;: daIle .. S~OJI: »~osle naipada nemač:kih snaga na otok kOJI Je trajao od 22. - 25. 12. 1943. godine, naše

__ .su ~e, :z:bog nadmoćnO'sti neprijatelja povukle na " ;s. Nemcl su ponOiVo okupirali sve JUŽJ.1o-dalmatinske sem Las~ova«. Sa vojskom na Vis se rpovukao i jedan

n~Toda, a Jedan deo naroda i vojske 0'stao je u lastov-s:unama.

-~~2zst na otoku, bez ičijeg odobrenja preuzima don Jeričević sa dva pomoćnika. Na'jvjerojatnije je

po nagovoru don Romana, 28. 12. 1943. godine istakao zastavu na Glavici i preko noći izbrisao revolucio­

;parole isrpisane na kućama. Bela zastava istaknuta G:a,ici ~stal<;t j~ samo t?g dana, jer je no~u 28/29. 12.

SkldanJe Je organIzovaJa grupa skOjevaca ikoju "::::::':i::1iavali: Miro Hropić, Edo Fantela, LUJka Fantela,

Marija Sangaleti, Bartul Ant~čev,ić i Drago

po :kućama PO'novO' su isrp:i:sane, a vojska sa 20lazi na Lastovo januara 1944. godine. Povratkom

na otok formira se i lastovski partizanski odred januara 1944., koji je delovao u sastClJVU grupe

"c.:::.<-dalmatinskih otočnih odreda. :'c;:;::-edbom broj 10 od 12. 02. 1944. godine oformljena :~s:oyska flotila. U naredbi stoji: »Uspostava Mornari·

s:::mke Lastovo. U cilju organizovane izvidne i rprih­službe na 0'toku Lastovu za p0'trebe naših brod0'va

ce upućuju preko ovog ostrva uspostavljamo Moma· sta:.rUcu Lastovo. Za komandanta postavlja se drug

stuk, a za polit. komesara drug Petar Franulović«. ·::2zn 1972. godine otkrivena je spomen-ploča u Ubli·

":"c zgradi gde je bila komanda. '..;::ostoyska flotila sa tIli naO'mžana broda bila je u sas·

;)balske komande za Split, formirane 19. 09. 1943. U sastavu ove komande, pored Lastovske flotile,

još šoltanska, Bračka, Hvarska, Viška, Korčulanska, ",;;':a. ivlljetska i Primorska (u Makarskom ,primorju).

su imale 3-6 naoružanih brodova i čamaca. Posle .;;,::;:::ulacije Italije, u serptembn~ 1943, g0'dine, zaplenjeno

-:3 oslobođenim otocima i delovima O'bale dosta plovnih .,; .. ",k::ota. pretežno ribarskih, koji su u prvo v·reme naoru­

mitraljezima, a zaHm i 'topovima manjeg kalibra, ,c..t od niih formirane prve flotile u sastavu mornaričkih

. ::-2;CC.i. )Ja ovim plovnim objektima borili su se naši

39

mornari i zadavali strah neprijatelju. Stoga nas na te slavne dane i sada podsećaju reči: "Još i danas se zvuk stare trabakule čuje, kad drvo na moru čelik pobeđuje«.

Na Lastovu početkom 1944. godine bila je baza Kor­čul3iIlske flotile, a od maja do septembra 1944. godine i sediMe komande Petog pomorskog obalskog sektora.

Lastovo sa vanjskim pojasom zadarsko-šibenskih otoka i Visom predstavlja deo operativne osnOvice sa koje su dejstvovale jedinice Mornarice NOVJ i 26_ divizije, jer su se brodovi na pomorsikm vezama od Visa prema južnom Jadranau i pri desantnim prepadima na Mljet i Korčulu koristili Lastovom, kao etapnom stanicom za predanak, kako brodova tako i vojske.

Iz operativnog izveštaja od 18. 02_ 1944. godine u Vrsu, vidimo da je: »NB-2 isplmio u 19.00 sati za Lastovo sa pogonskim materijalom i hranom_ Dodijeiili smo taj brod Mornaričkoj stanici Lastovo do popravke PC-S3 koji je havarisan na putu za Vis«.

Iz izveštaja komandanta NE-2 od 2l). 03. 194-t godine, saznajemo da je: »napadnut NE-2 noć-jj. 11 18. 03. 1944. godine od Nemaca u Lasto"y"kom kanalu prema otolku Mrčara. Sa prvim rafalom pogođen je izyiđ:ač i onesposo­bljen mitraljez od eksplozije -bCh-nbe na Ponovo dolazi mitraljezac za mitraljez, ali je o:llesposobljen i ne­upotrebljiv. Brod prima pet pogodaka, motor prestaje da radi, ulje i nafta se raz1ivaju. plamen obavija paluhu i hrod. Komandant silazi i traži da se motori upale, aH ne mogu. Ranjenici se pre\ijaju i s,i se u čamac i plove ka Ublima, gde ih na ulaz-.;. patrolni ča-mac«. Kasnije je utvrđeno da su nemački torpedni čamci S-36 i S-61 izrešetali NB-2, ali su ranjenici i deo posade već bili na obali, dok je izrešetani brod tonuo u plamenu.

Prva mobilizaoija nove NarodIle ylasti proglašena je na lastovu 04. 04. 1944. godine, kojom je mobilisano 200 osoba od 13-45 godina i upućeno na Yis, a pITi slobodni izbori bili su 23. 04. 1944. godine za općinske organe. Tada su izabrani Ante Jurica - predsednik, .3,.nJe Tomašin, Petar Trojković, VlicIko Lešić, Antun Domić, Stjepan Ivelja, An· drica Dživoje, Branko Frlan i Tonko Karlmić - članovi. Sa novoiza:branim odborom počinje obnoya i izgradnja La:stova, kako na nacionaL."1.om i kulturnom, tako i na ma­terijalnom polju. Te godine, pni put otkako postoji Lastovo, slavi se Prvi maj.

U 'Sastavu ćetvrtog pomorskog obalskog sektora Vis, a na legendarnom partizanskom brodu "Kornat« NB-8

40

istaknuta je i pohvaljena, od strane VrhovnO'g štaba, čitava posada za borbe protiv Nemaca na Visu. U sastavu orve posade bili su i mornari sa Lastova: DragO' Troj ković, Ivan Glumac, Frano Ortolja-Jovo i Ante LavolpičeJa.

Nemački su avioni 06. 06. 1944. godine zaparali mitra· ljeskim raJal:i:ma Iplavetnilo neba i mora na LastO'vu, da bi se ponovo, zadnji put, ustremili 15. 06. 1944. godine na otok, oštetivši tri motorna jedrenjaka i jednu penišu u luoi Ubli. To su ujedno bili i poslednji mitraljes:k!i pucnjri neprija­telja na Lastovu.

Dana 18. 07. 1974. godine uspostaVljaju se 4 osmatra­čke stanice. Na samom otoku 3 i to: Sv. Đorđe, Sv. Mihajlo i Skriževo iznad Skrivene luke, i jedna na Sušcu. Tog dana istom naredbom, uspostavlja se lučka karpet3.lJlija Lastovo sa lučkom stražom. Karpetanija ima 4 mO'torna leuta, koji služe za održavanje prometa i veze na samom otoku i prema Korčuli.

Lastovski bataljon, u kasnijim bOI'bama, odlazi preko Visa u Bosnu. Iz ovog bataljona ginu omladinei sa Lastova: Ratko Šarić, AndIlija Tunić i još 4 Lastovca. Poslt;'dnje bOI1be vodi 1945. godine za Trst, u sastavu ll. dalmatmske brigade.

U borbama otak je dao oko 340 l)oraca, od čega 38 žena. U NOB-i je učestvovao skoro svaki četvrti Lastovac, jer je Lastovo 1944. godine brojilo 1500 stanovnika. U bor­bama je ranjen skoro svaki borac, a 26 ostaje na bojn~ polju. !Njihova imena su uklesana na spomen-ploču palih boraca otoka Lastova, koja je otkrivena po'Vodom 30-te godišnjice oslobođenja otaka i priključenja La:s:tova novoj Jugoslaviji, dana 09. 09. 1973. Otok je dao i 22 žrtve faši­stičko/L terora.

Rasformiranjem Kvarnerskog pomorskog odreda 13. 05. 1945. godine, jedinice prelae;e u mirnodO!Psk.L život. I ?~ tada se Lastovo razvija u slobodnoj JugoslavIJl, domOVIIJ1l samoupravnog socijalističkog društva.

6. - Njihovi su likovi svetli

Marija Sangaleti zaklana je uproleće 1944. godine ~d Nemaca na Mljetu, a predlozen::t Je za Narodnog heroja 1971. godine. Marija potiče iz vrlo siromašne seljačke Ipa" rodice koja je ugledna i poštov3iIla na LastO'vu. . ..

Njena majika neustrašivo izvršava. zad<::~ke .ko,]e JOJ postavlja ilegalni odbor Lastova. Za nJu nIJe bIlo tesko

41

izvršiti svaki zadatak i po kiši, noću, pored samih Italijana. Otuda je ova siromašna porodica bila cenjena u mestu, ali su je !talijani mrzeli.

Marija je rođena 06. 02. 1922. godine !!la Lastovu, u vreme kada je okupiranim Lastovom besneo fašistički te­ror i sprovođena denacionalizacija Hrvata. Tada su za svaku izgovorenu hrvatsku reč sledile batine, koje je, mnogo kasnije, osetila i Marija kad se kao osnovka pobu­nila ne htijući govoriti italijanski već hrvatski. Još tada, a pod okriljem rodoljubive porodice, raJZvijao se revolucio­narni lik, budući buntovnik, ilegalni član odbora, skoj evka , omladinski rukovodilac i žena-borac NOB-e. Taj svoj prkos pokazala je i Nemcima kada su je mučkri. i zverski ubili, ne odavši ni jednog druga.

U formiranom ilegalnom odboru Lastova OS. 06. 1942. godine Marija postaje član i radi kao omladiinski rukovo­dilac na okupljanju omladine za oslobođenje 'rodnog otoka. Njen rad se oseća, pa je Ita1ijani hapse više puta, ali zbog nedostatka dokaza svaki put je piUŠtaju. 1943. godine postaje član SKOJ-a i učestvuje sa grupom skojevaca u skidanju bele zastave sa »Kaštela«. Veruje se da je i orga­nizator skidanja te zastave koju je istakao neko po nago­voru popa Jeričevića.

Formiranjem šestog lastovsikog bataljona drug?rica Marija San12:aleti postaje rulwvodilac SKOJ-a u batalJo!!lu. S bataljonom učes~vuje u sviTI?- ;borbama )wje . j'E vodio i pokazuje sve odlrke hrabrostI l neustrasIvosti zene -borca i revolucionara.

Mada se, po naredbi, decembra 1943, godine borci pov­lače sa Lastova na Vis zbog nadiranja Nemaca, Mariju kao prekaljenog borca i rukovodioca upućuju J?-a otok Mljet, u pozadinu, u tamošnji gerilski partizanskI. odred, za rukovodioca SKOJ-a. U odredu radi sa poznat1m bor­cima i prekaljenim revolucionarima Vericom RaJda1jević i Tomom Stijepić koj!i je 1941. godine ubio 2 karabinjera i pobegao u partizane. U jednoj akciji Mljetskog o:dreda Marija je sa Stijerpićem i Vericom pošla u izviđanje. Sa visa Hum osmatrali su lokvu u jednoj uvali i ništa sum­njivo nisu primetili. Najednom su ih zaustavili nemački rafali koji pokosiše Stijerpića, Mariju raJ?-iše, ':-. Veri~a po­beže u makiju Mljeta. Za njom potr~a l ~nJa, all zl;J?g na12:log izliva krvi iz noge, posusta l NemCI Je U!hvatlse.

~ I;pitujući Mariju da oda partizane, zapretiše joj da će je, ako ne kaže, tući i silovati, a zatiTI?- ubiti. Ona c:sta nema na sve pretnje. Posle prvih šamara 1 kundaka u rebra

42

Marija osta prkosna, ponosno uzdižu~i .glavu; Kako nije ništa odala, čak ni svoje ime, NemCI .Je vec 12?lumrt~ zaklaše. Tako se s početka 1944. godme zavrSIO mladI život žene, partizanskog borca. sa La~tova. .

!Drago Marinčević poginuo Je .~<:raJem. 194:3. ?šodme .. ~o­den je na Lastovu. Bio je u ItalIpnskoJ VOJSCI .~dOifl?1T, a radio je za partizanE;. Ka~. su nJ~.gov r:a?- otk.nlI, l?re~vao je u partizane pre kapItulaCIje ItalIJe. POgIJ?-,;ro Je. u JuriSU, augusta 1943. pri napad:u I?-a ustaško .uporIs~e BIsko kraj Sinja. Njegovo ime nosIO Je LastovskI bataljon. ..

Braća Tonko i Ivan Glumac rođeni s~ LastoyCl 1 kao omladinci stupaju dobrovoljno u LastovskI bataljon. Ivan, mlađi brat, gine 1944. godine u borbama za Klek;-:NaUI:?' jurišajući na neprijatelja. Njegov bFat T0?-k0 pOglll~? Je nešto kasnije, 1944. godine, u .?OrbI na š~rokom BrIJegu protiv ustaških zlotvora. Od nJlhove porodIce danas nema živih. Za njihove zasluge u borbi, škola II Lastovu od 24. 10. 1973. godine nosi ime »Braća Glumac«.

Bartul Dr. Antica - liječnik u partizanima od 1941. god., u crnoj Gori gde j~ bio lekar. pr:E; rata. U r~tu d!":U­guje sa Blažom ]ovano.v'Icem.v Pred .ItaJ'Jansku !-a,[Jlt1!lacl]u dolazi na Lastovo. AktIvno ucestvuJ~ u razo~uzavanJu !ta­lijana. Dana ll. ili 12. 09. 1943. godllle, na Javnom zb<?ru u Lastovu, meštani su ga izabrali za Pyvo~ predsednlka Narodnooslobodilačkog odbora Lastovo, sto Je 15. 09. 1943. i službeno potvrđeno.

Ii - STANOVNIšTVO, NASELJA, KULTURA I OBIčAJI

»Otoci koliko

1. - NaseljaYd.nje otoka

su toliko naši su naseLjeni

Tito

Prvi poznati stanuynici ?to~~ su Iliri. R,:-tovi u IV ~~~~ pre nove .enc ~a Grcll:na. l Ihr~n:?-, u~az~.1u ,rt8. ~~1 ., !,.~ stanovalI l GrCI. Za R1ll1lJane, k.oJI u .::. sL,?lecu p~e n;)\1,. ere progone naseljenike o.toka 1 ?-aselJavaJY ga, ostaJucI na Lastovu više vekova, Imamo l arheoloske dokaze na otoku.

43

Za seobe naroda, ratO'borni i hrabri Sloveni, u 7. veku, potiskuju Rimljane, a već do 10. veka u potpunosti nase­ljavaju otO'ke, time i otO'k LastovO'. Hrvati su u tO' vreme bili masa naroda, u kojoj se postepeno, ali sigurno O'staci Ilira, Grka i romanskih naroda pretapaju u Slavene i po­staju Hrvati.

Po legendi, »na otO'ku je nekada živjelo 12 tisuća sta­novnika, od kojih najviše u t'blima. Stanovništvo se bavilo poljoprivredom, ribarstvom i g1L"<irenjem«. Legenda, što se tiče broja stfu,ovrJka, nema osnoye, jer tO' otok nije rnogao ishrani ti, Veroyatno da se radi o 12 stotina stanov­nika. A da su bili g'J.5ari, to je tačno, jer tO' PO'tvrđuje Orselo II osvajanjem LastO'va 998- godine i mnogO'brojne amfore, koje se i danas ...-ade iz mora.

Da bi sebe zaštitili, Lastoyci su izglasali pomenuti Las­tovski statut za vreme Dubrovačke Republike 1310. godine, kojim se zabranjuje imigracija. Po zakO'nu, stranac se rnogao naseliti samo ako je oženio Lastovk"U_ Ovaj statut Lastovci su ljubomorno čuvali, jer im je on sačuvao samo­stalnost, autonomiju i daleko naj čistiji jezik.

Promena gospodara od 1806. - 1918. godine (Francuzi, Englezi i Austrijanci) nije izmenila Lastovce. Italijans.ka okupacija otoka i fašistička nastojanja od 1918. - 1943. godine, stavljaju stanovnike Lastova na nO'ye muke za oču­vanje svog nacionalnog integriteta, jer su !talijani, pored ekonomskih mera, i silO'm pokušali asimilirati otočane.

Italijani su 1943. godine ~crradili noyo naselje u Ubli­rna, podigli tvornicu ribljih konzervi i doveli preko 40 neoženjenih mladića, kalabrijsk'ii1. ribara, da bi se oženili La:stovkama. Oni su imali posebne materijalne povlastice samo da bi privukli Lastovke za žene, ali se to nije ostvarilo, Ni jedna Lastovka nije htela bogatst;;o za UZVTat gubljenja hrvatsikO'g PO'rekla. Nisu pomO'gle ni igranke sa nagradama koje su Italijani organizoYali u uolima, a kasnije i u Las­tovu. Zato su posle četiri godine šepw.o.vi fašistički mladići napustili otok.

Po prezimenima se zaključuje da su Lešići, šutići, Ive­Ije, Antice i Frlani bili najbrojniji. Danas su to Lešići. šutići su se zbog raslojavania hrzo ugasili. Od starih pre­zimena damas srećemO' još: Hropiće, Fantele, Dživoje, Grgu­reviće, Antice, Dražiniće i druge. F3..l-nilje Šantić, šarić i Marić navode ·da su njiho\i preci iz Hercegovine odakle je, uglavnom, gro stanovnika otoka. dok Katići i Marčići upućuju na njihove pretke u BO'sni.

44

Lešići, danas najbrojnija familija na Lastovu, doselili su se iz sela Poljice iznad Siplita, gde se ,i danaJS nalaze stare grobnice njibovih predaka, ispisane glagO'ljicO'm. Inte­resantan je podatak o prezimenu OrtiJka, kojih je nekada bilO' na otoku 20 kuća, sada su dve. Legenda u familiji kruži da ju je O'snovaO' mornar iz španije. Dosadila mu je plovidba morem, pa se iskrcao na otok i oženio Las· tOVlkom i tako osnovao Ortike.

Današnji stanovnici otoka su 96% Hrvati. Ostatak čine drugi slovenski narodi koji žive II Jugoslaviji. Naj,veća mešavina je u Ubhma gde žive vojne porodice. Italijanima saJda nema ni traga, sem što neke familije znaju da govore italijanski. Otuda su otočani svi poreklom slovenski narodi.

2. - Broj i struktura stanovnika

OstavimO' po strani legendu o 12.000 stanovn~ka i PO'­gledajmO', dokumentujući brojkama, kretanje stanovništva od 1652. - 1972. godrne na otoku.

Godine 1652. 1808. 1900. 1953. 1959. 1961. 191',4. 1971. 1972.

Stanov. 1000 956 1384 1697 1700 1448 1319 1215 1198

Ovo nam pokazuje vrlo redak porast, a čes.t i nagli pad broja stanO'vnika na otoku. Posebno je karakteristi­čan period od 1959. - 1964. godine u kojem se broj sta­novnika smanjuje skoro za 400, i otada stalno opada. Tako je između 1961. i 1971. godine ovaj broj umanjen za 16%, a od 1971. - 1972. za 57 stanovnika. Podaci ukazuju da broj stanovnika opada, a nema većih izgleda za zausta­Vljanje tog pada. Ovo je uz natalitet od 19,9 promila i mortalitet 12,3 promila stanO'vnika.

Nagli pad broja stanovnika vezan je za raseljavanje u Australiju, Kanadu i na naše kopno. Likvidacijom jedne tvornice "Sirena« koja je proizvodila konzerviranu ribu II Ublima (Sl - 15), u martu 1970. godine, stanovništvo u we većem broju napušta otok.

Posmatrajući strukturu stanovnike: na otoku, dolazimo do zaključka da je bila najbrojnija poljoprivredna grupa dO' 1953. godine, a od tada do 1970. godine povećavaju se grupe ostalih delatnosti - privredne i neprivredne grane - u koju spadaju: stanovnici zaposleni u komunalnom, "So1itudw<, općini, prO'sveti, u JNA, bivšoj "Sireni« i drugde.

45

otoka. Otuda su danas ?tc:~ani sk,?ro. s~i .l!-. nekom krvnom srodstvu, bilo po ;pravoJ Ih pobocno] lillIJI. .

U posleratnom periodu. sit~aoija se .H<?što. men]av.na bolje. Brakovi se me~aju, bl~O IZII?-~u vOJ'J?-lk,,!- l staresma mladaženja i lastovs:klh devoJaka, :-l~ mla:J.ozen'}a Lastov~ca i devojaka sa strane. U 197~. gOdill~( 7 .. ]an~ra, sklopljen je 124. brak tzmeđu pri;padnika ArmIje II otocanke. ..

Ovu 'Pojavu uslovila je nova mla~ost, I!ll~dost. ko] a ]e pošla na kCJipno, jer mn?gi LastovcI, SlUZecI :rOjsku po raznim mesti:ma JugoslaVIje, oruda dovode .~eJbl druga. ~ životu. S druge strane, vojI!;ici.i s tar:eš ine, kaJI ~.l!- u ~~J1J. na Lastovu, bilo po odsluzenJu vOJno~ roka III pnh:ko~ prekamande, odvode sa sobom po kOJu l:-~stovku da. ~I nastavili zajednički život negde u SlOVertlljl, ~kedomJI, šumadiji Vojvodini, Beogradu, Leskorvcu, Travm~u, .~a'Pcu, Istri ili Varaždinu, što 'I1lije bio slučaj za vreme Italijanske okupadje i pre nje. . .

Bez in1alo sumnje i razmišljanja, ova Je pOjava. vezana i sa patriatizmom, ljubavlju prema .srvom !!;a~odu, a l prema svom otoku, prema svom I'~vd~om zav~ca}~ o ~~m.e su mladi i zapjevali ;pesmu »Z~.vrcaJ«. Ona lZrazava cez!lJu. za zavičajem, divljenje njegav~ le:pot~ma, a por.nalo .1ZazI,,:a i setu volti i čezne se za nJIm, jer Je to .rc:dm kraj,. to Je domo.{,.ina, to je mili zavičaj. Pjesma u ongmalu glasI:

48

Tamo na divnam Jadranu plavom Mjesec u moru ko biser sja. U tome sjaju Lastovo spava, Usamljen stoji, čeka na nas!

Zavičaju divan si, Tebe volim ja, Kad na večer padne mrak I kad sunce sja.

Refren: Tamo na divnom ...

Kad studenti dođu svi Đaci veseli, Mjesto male čašice Pot rum natočišl Refren: TMllo na divnam ...

5. - Lastovo kao naselje

. Mesto L~stovo smestilo se amfiteatralno iznad kraške uyale J;-o~avJa, .na južnim padinama vrha Glavica. ZaklO­nJeno Je l udal}~o od :n.ora 5~q met3'ra: Step~nas,to pore. đan~ z~rade ~llUJ1;l prvI JutarnjI suncam zracI i do kasno uvece . Ih . oba3'}.~vaJ~. Do. nedavno, lastovs·ka luka bila je Sy:. NhhaJ~o, .CIJlI pnmat ]e preuzela lUJka Ubli zbog povolj­mJeg smestaja.

Današnje naselje Lastavo nastalo je krajem 10. i poče­tkom ll. vek:a kada su ga naselili stanovnici iz istoimenog staro~. naselja, razorenog 998. godine od Mlečana. Tačna lokaCIja :Starog naselj~ .nije ust~ovlj.ena. Neki podaci go­vare da Je to na GlaVIcI, a drugl da Je u Ublima.

La~ta .. ~"o ne l!l~žemo smatrati primorskim, a još manje ~nutr~nJln:- oto~lllm mestom, jer je ono na dohvatu mora l polja. NjegoVI stanovnici provode život delimično na moru, a delimično na polju. Dok su stari Last<YVci više voleli gledati r:-a plodna obrađena polja, osnovni izvor pri­ho~a, no n~ nbom bogato more, preko koga su često do­lazl1le nevolje i apasnost od tuđina dotle se današnji sta­~lovnici okre6u više moru, tražeći izlaz za OIpstanak u moru l turizmu, i taj je kurs ispravan.

SL 16 - Panorama Lastova

49

-kceO:J:lS,';:l i Dolitičko-admini-Kako je LastoyO krcl1':li:::-L .;:;: "~~UIliava trg sa

strativni Sli i ~~{wl;: zgrade od župnom. "' Las;;{)YQ. najmanje ko~u-kojih se lS.~!c~: __ ;_" Dom kulture, kino, ne· u zemlJI, ::::H=.i''-'''' LaslOVO i ostale biblioteka. Osno\-;-,a mestu, pod ustanove i naselja visom Glavica. (Sl - 16).

D "'D 7:ž,'1 ~!1b _.;~ kolOilll2.. utU-"U _

je obnoyljeno, kac.a rati Lastoyo. Dan3:s vizija turizma.

lJbli se menoj povoljniji _ selja u davTioJ ski i naglo Pasaduri.

U Ubliju se na~~ 'C'Gr;:_ sna zajednica. 1.li .leI :JI':S,'" Ubli i proda~71.1ca_. ",D:;:.,:;-"e1% naselja sa četLD litIce.

bHo rimska temelja asimili­

nova

otoka u istoi­c:d Lastova. otočkog na­Se sistemat­

:.:'.:zJe lilJli ka

Lastm-o ima: Od ostalih po-,n:r::e::? " luku

Lučicu, . ZaklopatlCu, ';:::~::I~'S 'I::,,;:e~I""'"1i-;-;::"::::r::le::'II) rib8Jra i Z8Jbar]e. Ova ::,,~ - I..1D:-w:e preras.ti i turista. Ipak. u _ ~":I :::ekociko stalmh Z8Jklopatica i Pasao;]:;' stanovnika.

Navedena mes:a tog Lastovskog st::t:.:? nih kućica uz obalU l _I i1.~.~ ih,~I"_'""'" m8Jgacine i sklonista :::;:oaD::Jl:;;L· p:", i damaIS zapaža u zabrana imala je

50

zhog pomenu­rradtl. j a zida­'Irotkušica za

se ::a:t~ t:;'~,~a~~~~~~~~:

22

upraiskonskoj

8. - Arhitektura

U lastovskoj arhitekturi ističe se izražen 1ndividualni element i, može se reći, autonomna gradnja zbog velike odvojenosti od kopna. Arhitektura nam govori o stvaranju samosvojnog kruga života. Gradnja datira iz 13. veka, a i ranije.

Mljetački pisac Botera iz 13. veka o Lastovu i njego­v-im kućama niše sledeće: »Lastovo je prelijep dubrova6ki otok u čijem obliku izgleda da je priroda htijela prikazati amfitetatar, jer je sred njega U!bava dolina plodna masli­nama i grožđem, a odasvud okružena brdima naseljenim dubrovačkim ljetnikovcima«. No, botera je u zabludi, jer kuće koje vidi nisu kuće du­brovačke vlastele, već uredne i prostrane kuće Lastovaca sa vidljivim znacima dubrovač­kog graditeljstva.

Najstarije očuvane kuće iz 15. veka dvostranih su pro­zora u gotskom stilu, bifor (sl - li5.

U 16. veku, dobu procva­ta dubrovačko korčulanskog graditeljstva, pored gotil(e, znatno preovladava renesans­ni stil u kom se ističu proče-lja kuća sa prozorima divno SL. 17 - Gotika-bifor uklesanih linija (Sl - 18). Ove kuće zaista liče na letnji-kovce dubrovačke vlastele toga doba, što je Bortera i dovelo u zabludu.

Svaka kuća u Lastovu ima svoju čatrnju - cistemu, iz koje se vedrom zahvata kišnica kroz krunu ili »pucal«

51

Sl. 15 - Bivša »Sirena« u UbLima

Ako pogledamo poljoprivredno stanovništvo samo iz popisa 1953. ,i 1961. godine, zapažamo da je starosna dob do 14 godina u manjku za 40, od 14-29 godine starosti manje za 140, od 35-45 godina manje za 92 i dob preko 50 godina povećava se za 59 stanovmi<ka 1961. u odnosu na 1953. godinu.

Ovaj podatak govori o mnogo većem broju stanovnika preko 45 godina i o nedostatku najsposobnije radne snage, a time i o »starenju« otO'ka. Proučimo li ovaj podatak vidimo zašto su zapuštena lastovska polja i vinogradi.

Nacionalni dohodak u 1969. godini po glavi stanovni· ka na Lastovu je bio 2.000,00 dinara. Troškovi života na otoku su veći nego na obaIi za 20-50 %. Perspektive za poboljšanje ovog stanja su u razvoju turizma i poljo­privrede.

3. - Karakteristike imena i nadimaka na otoku

Imena na Lastovu u svom razvoju imaju 4 obeležja, a nadimci daju posebne karaktedst1ke s·vog nastanka.

Narodna imena čine prvo, najranije razdoblje i to su kod muškaraoa: Dražen, Hranko, Radoslav, Gojislav itd.

46

a kod žena: Draga, Dobrila, Božana. Radanka, LjubljankZl itd.

Drugo razdoblje čine svetovna imena i ona su kod muškaraca PavaO', Marin itd. a kod žena Jura i dr.

Treće razdoblje vezano je za okupaciju Italijana. Oni su naredili da se otočanima daju italijanska imena i pre­zimena. Niko nije mogao da bude u službi ako ne nosi italijansko pre~ime i ime, a mnogi sy b.atinani ako .to nisu htell da pnhvate. Otuda dolaze muska Imena: AntO'mo', Romano Emilio, Karmela i druga, i ženska: Lucija, Vito­rija, An~, Marina itd. Posle rata, sva ir:n~na i p~ezimena dobijaju svoj prvobitni naziv, tako Canrn prelazI u Dra­žinić, Aterare u Glumac itd.

četvrto razdoblje dolazi posle rata. U ovom razdoblju deca dobiiu ime svojh praroditelja, roditelja i bliže rod· bine. Zbog toga su vrlo česta muška imena: TonkO', AI?-te, Stijepo Luka i druga, a ženska: Tonka, Fr:1nka, Amca, Jakica 'itd. Ovdje zapažamo vraćanje narodnim imenima prvoO" razdoblja, kao: željko, Zoran, Sonja, Tatjana, Ved· lana'" itd. U ovim imenima vidimo snacgu i volju otO'čana da očuvaju narodno blago i no.rodnu kll1turu, b~z obzira na sve pritiske i poteškoće koje su se smenJ1vale na Lastovu.

Nadimci na Lastovu su vrlo česta pojava. iPa njima se otočani više poznaju nego po pravim imerurna. Nadimci nastaju zbog sličnosti s imenom,. a č:;sto. zbog poš.ali~e i sarkazma. Oni se daju slobodno l prOIzvolJno, a trajanje im je različito. Ne!-,-i ostaju trajno, a ~el~i se gube. vNadir:nci se daju i zbog IZgleda, pohlepnostl, IZreke, postapalIce, govora itd. To su: lY1:acan, r.<-in~o, Gango, Fundo, Bam~o, Arkaš itd. Ako se aVIm nadnnclma doda nastavak »OV1O«, nadimci lako prelaze u preZJimena. Skoro :po pravilu za novo došle familije na otok nema nikakvih nadimaka.

4. - Pojava međusobne srodnosti stanovnika

Stalni otpor tuđinu i otpor mešanju stanov.I?-ištva, čest? i zbocr patriotskih osećaja, a usled malog brOja stanovn~­ka ;a otoku, dolazilo je do toga da se stanovnI­štvo ženi međusobno u vrlo bliskom krvnom ~rodstvu. Tako dolazi do biološke pO'jave srodnih naslednih gen<;-: Za ovo je donekle kriv i st~~i ~as'tO'vski zako,?- o' ZemljI i naseljavanju Lastova, a utIce l geografska lzolovanO'st

47

SL 18 - Pročelje renesansne kuće sa ložom - 16. vek

SL 19 - Kruna s grbovima

SL 20 - Renesansna kruna

bunara, kako to zovu Lastovci. Krune bunara su veoma figurativne. Svojom slikovitošću ističe se kruna b~<:ra. ~a grbov~ma čuvenog štampara sa Lastova Dobre Dobncevlca (Sl - 19), za kojom ne zaostaje ni kruna renesansnog bunara iz 13 veka, iz kojeg se i danas vadi voda (Sl - 20).

.Otkopani plitki reljef na sta~ohrišćans'kom groblju u Ubhma, nalaza se u Zadru, a njegova kamena kopija u Ublima. Drugi r:eljef, sa gotskim natpisom (Sl - 21), je ugrađen u .lunetl cr~vice.na Grži. Postoji isti grb, bez got­skog natplsa. ,Po F1SkoV1ĆU to je grb Marina Vitića no može biti i grb stare lastovske općine. '

p,

II SL 21 - Grb s natpisom

. K~ežev dvorac,. nažalost, do danas nije sačuvan, jer je srusen za gradnje neo renesansne dvO'spratnice porodice Grban. Ispred žUipne cI1kve, na trgu, nala'li se trijem izgra­đen u 18. veku (SJ - 22), u stilu starog, ikoji je služio da, ponekad, suci i knez leti u njemu zasedaju i izriču kazne pred Lastovskim 2!borom.

Na rtu Struga podignut je svetionik 1839. godine, a o,?novljen 1851. godine. To je jedan 'Od najstarijih svetio­mka na južnom Jadranu. Njegovi zraci prostiru se na 25 mors'kiih milja i pokazuju put brodovima (pogledaj sl. 6). Vjetrenjača je mIela žito u prošlom veku, a njena jedra okretala su mlin i ovog s,toleća. Sada je to ruševina. Kaštel na Glavici, o kom smo pisalri, podigli su Francuzi.

U bogatoj arhitekturi Lastova, kao pečat autonomne gradnje, dižu se brojni i ramovrsni dimnjaci. Lastovskim

53

dimnjaci na kOpDG ., u Mostaru, koji su d2JeAo Lastova izgledaju metali ko će li ambijent i

54

:;;ekh'1 znakova Dimnjaci

;::neštani nad­uklO.ipaju

iSI - 23).

Na Dolcu, ispred škole, uzdiže se spomenik pali;::n bor­cima za oslQbođenje (Sl - 27). Ploča postolja beleži 26 palih boraca, a brQnzani kip snažnog mladića, koji je ras­kinuo okove, simbolizuje oslobođenje otoka od tuđina.

9. - školstvo na Lastovu

Od iTIlstituci,ia i društvenih ustanova na otoku, ističe se osnovna škola »Braća Glumac« u Lastovu. Zgrada ove ško­le diže se u slikovitom docu i dominira akoJinom.

Lastovska škola datira iz srednjeg veka. Osnovana je 1527. godine. Po redu 'Osnivanja škola u Hrvatskoj, lastov­ska je sedma. Pre nje osnovane su sledeće: u Rabu, Senju i Zadru tokom 11. i 12. veka, Zagreb - Grič 1362., Ilok -franjevačka 1460., Varaždinske To:plice 1480., a u Varaždinu 1557. godine. Varaždinska je, dakle osnovana posle lastnvske škole.

Možemo zahvaliti hrizi Las<tovaca za školu, što je broj pismenih bio velik. Od njih, 2 'Su po!Znati naučnici. Jedan je Dobre Dobričević, štampar. Živeo. je u prelazu iz 15. u 16. vele Drugi je pO!Znati Lastovac Antun Bogdanović. Školu završava na Lastovu i u Dubrovn:ilku. 70staQ je župnik i izučava filO!ZQfiju i pravo. Više puta je zastupao Du!hrova­čku Republiku u Rimu. Živeo je u 15. veku.

Iz iznetog se vidi da je š:kols:tvo na Lastovu tih dana cvetalo, ali ekspanziju tog školstva zaustavila je okupacija Austrijanaca, a posebno Italijana, jer su fašisti odredili školovanje samo na italijanskom jeziku.

Oslobođenjem Lasto'V'a, »dana 08. septembra 1943. go­dine« (Spomenica škole iz 1943.), stvaraju se uslovi za rad škole, koja 24. 10. 1943, godine, posle dva veka, dobija ime Hrvatska Škola i 25. 10. počinje sa redovnim radom na hrvatskom jeziku. Na prosl.avi 30-te godišnjice rada u slo­bodi, 24. 10. 1973. godine, škola s punim pravom dobiva ime »Braća Glumac«, zasluženih boraca Lastova ,koji padoše u borbi za slobodu domovine 1944. godine.

Njeni uči:telji, za prvi razred Luoija Babić i Antica Fra­nica, i drugi razred Ivanka Frlan,treći Andrica Dživoje i za četvrti i peti razred Franica [Padovan, bili su prvi vaspitači koji su u aulama ove škole otp')čeli izlO.iganje na materi­njem jeziku. Na proslavi posle 30 godina slobode, sa paž­njom i poštovanjem saslušane su tople reči prvih učiteljica Franice i Ivanke o početku i radu škole.

Dana 21. ll. 1943. godine održan je prvi roditeljski sa­stanak. Odaziv je bio ogroman, pa je učionica jedva sve

55

primila. Mnogi nisu došli samo da čuju uspeh dece i rad škole, već da slušaju u školi izlaganje na svom jeztku, koji je uporno zabranjivan za vreme Italijana i za koji su mnogi Lastovci umrli pod udarcima konopaca.

Analfabetski tečaj počinje s radom 31. OO. 1944. godine. Pohađa ga 12 polaznika.

10. - Ostale kulturno-prosvetne ustanove i zdravstvo !.astm-a

Zabavište u Lastovu je počelo sa radom 06. 09. 1944. godine Prva vaspitačica bila je Lucija Hropić. Ovo zalba­vište sa uspehom radi i danas, pouča,cajući mlade Lastovce u pretškolskom dobu.

Narodno sveučilište osnovano je 26.. 04. 1944. godine. Za dan otvaranja sa Visa je do...qa kaza liišna grupa i te večeri izvela program. Tad se osmya knji:žllica. čitaonUca i postavlja radio. U sklopu sveuči.tišta l bioskop.

Turističko društvo radi na turizma, pro-daji razglednica, odjavi i prij:at'-! aE bi moralo imati jačeg uticaja za privlačenje turista, jer se ima čime pohvaliti. Uzgred da yomenemo i zavičajni mU!Zej, nažalost još nesređen ] ne:;'i.yo;-e.~ koji ima pre­divne eksponate, naročito iz prošiosrL iz ~OB-e. a posebno iz doba Dubrovačke Republike. Lastovski sta-tut, kao i krune bunara, a {) i ne govorimo.

Zdravstvena služba na otoh--u a datira još i1z 1639. godine, od kada su LastoYcl velike napore za njeno unapređenje. Danas 1.1 mestu zdravstvena stanica sa 1 lekarom na 101J0 stan.o'i-n.!ica koji oibavlja zdravstvene usluge.

ll. - Narodna nošnja

Lastovska narodna nošnia ie sEko·vita. Sada se oblači samo u svečanim priliklli-na. TKaEačka -reš-tina, veziljSIka nadarenost izanatlijska fu-nemost ističu se u bogatoj, ži· vOlPisnoj ženskoj nošnji (SI - 24}, od nešto ublaženije, po l'a5ikošru, muške nošnje u kojoj se is&~ svojim :ukra­sima šešir i sablja. Zo,,-u je pokladareva nošnja (Sl - 25), jer je prava muška narodna nešto drugačija. Ras­košna nošnja Lastovki i La..qovaca upotpu.'ljava i zaokružu­je svojim šarama sredinu suko\itog i kamenitog sela i svedoči o' mirnO'm razvoju drevne komune uklapajući se u stara narečja. -

56

Sl. 24 - Ženska Lastovska nošnja

SL 25 - Muška "pokLadareva« lastovska nošnja

57

12. - Lastovski poklad

Poreklo i nastanak poklada danas je teško odrediti, ali nac~n odvijanja ceremonije otkriva neke znakove po­stanka. Po načinu izvođenja ovaj se karneval razlikuje od svih drugih na dalmatinskoj obali i ima nečeg s!pecifičnog. Nešto što je samostalno i što liči na otvoreno narodno pozorište za široke mase gde svi i učestvuju i gledaju, pa su ovi p okladi interesantni ne samo po izvođenju, lepoti folkl?ra i pesmi, već i po istorijskom sadržaju koji pri­kazUJU.

Poklad je izvođen još 1747. godine. To znamo po pesmi koju je o lastovskim pokladama ispevao Dubrovčanin Ivam Franjo-Sorgo, koji je te godine bio knez na Lastovu. Ova herojsko-komična pesma nije cela sačuvana. U duhrova­čkom »!Slovincu« ima dovoljno građe o lastovskim pokla­dama, koje je 1881. godine opisao Lasiovac profesor Melko Lucijanović.

Postoji i narodna predaja ° poreklu poklada, dok se potpuno ne utvrdi pravo poreklo, treba prihvatiti tu pre­daju, jer irma nekih elemenata koji je potkrepljuju. Naime, kad su Katalani, neki ih zovu MauDi, a mogu biti i jedni i drugi, u srednjem veku opsedali grad Korčulu, poslaše na Lastovo jednog izaslaniIka da pozove Lastovce na pre­daju. Ovi odugovlačiše sa odgovorom i zadržaše izaslanika, zbog čega neprijatelj ;zaplovi svojim brodovima prema Lastovu. Kada stražar na glavici iznad sela opazi brodove, povika: »Kukuriku donje selo, kukuriku gornje selo, eto idu Katalani, sad ćemo biti svi poklani«. Narod u panici ostavi selo i pobeže na uzvišeni vrh kod Hmna, odakle sa strahom osmatraše kretanje brodova. Taj se položaj i da­nas zove KaJtalanova Grža. Sa ove stene otvara se vidik ka selu, Lastovskom kanalu i Korčuli. Predaja dalje kaže: »Iznenada se diže jugo, ukriža zapadnjak i učini nevreme koje rasprši brodove i prisili Katalane da se u neredu vrate na Km-čulu«. Kad Lastovci videše da opasnost prođe, izvedoše iz zatvora katalanskog izaslanika, posadiše ga na magarca i povedoše kroz selo uz porugu. Predveče, raza­peše uže sa vrha koji se danas zove Pokladareva Grža, do doline i spustiše Maura niz uže, a zatim ga posadiše na magarca i odvedoše kroz selo u dolac gde zaplesaše. Na kraju ga živog spališe uz veselje i poklike te uz brujanje zvona. Današnje izvođenje poklada majo se razlikuje od onog po predaji.

58

13. - Legende na Lastovu

Već je pomenuta legenda o 12.000 stano.vnika koji su se, pored ri:bolo.va, bavili i gusarenjem, dok ih Orselo. II nije pokorio i pogubio 998, godine razarajući lastovski grad. Jedna od sledećih legendi ie o Norom Humu. Na njemu se, po predaji, pojavljuje zli demo.n Norin. Neki ga zovu i kralj Norin. Kad se pojavi izaziva žegu i sušu zbog čega je i godina, kažu, nerodna. Po toj legendi i brdo je dobilo svoje ime. Protiv Norina bo­rio se sv. Vid kom je podi­gnuta crkvica.

SL 26 - Retkost Lastova Legenda o 12 zlatnih apo­

stola govori da su apostoli zakopami negde u Ubliju. PO nekima, to je između stare i no.ve rive u moru, a po nekima na sredini Velog jezera. Ovi apostoli su traženi za vreme Italijana, a i damas mnogi

SL 27. - Spomenik paLim borcima NOB-e sa Lastova

59

veruju da su tu. Kaže se da su prevoženi 1z Venecije bro­dovima za neku crkvu na kopnu, pa su gusari potopili brodove.

Osim navedene legende, postoji i nekoliko događaja kaji po neobičnosti, a i po starini, pomalo već prelaze u legende mada to nisu. Jedan od njih je i otmica otočnih čobanica od gusara. Tada se diglo celo selo u odbranu. Događaj, legenda, govori o siorzi meštana usamoodbrani od osvajača, a istovremeno kazuje o velikom broju ovaca. Danas, međutim, jedva vidimo, tu i tamo, po koju ovcu i kozu (Sl - 26).

III - PRIVREDA LASTOVA I TURIZAM

1. - Razvoj privrede

Otok Lastovo, s obzirom na svoj geografsko-strateški položaj, stol ećima je bio meta mnogih porobljivača. Među· tim, izolovanost podstiče slobodarski duh naroda na ovm otoku, a time i ekonomski. Otuda su ekonomske prilike otočana u doba DUlbrov-ačke RepUlbliJke bile vrlo dobre, po­sebno ako ih. uporedimo sa prili<kama stanovništva na tadašnjem dubrovačkom kopnu, jer na otoku n1kada nije uveden feudalni pased. Najvažniji prihodi su dolazili ad ribolova i poljoprivrede (vinogradar;stvo i maslinarstva). Ovalkvo stanje proizvodnje traje· sve do okupacije otoka. kada akupator uvodi novi sistem koj'i dovodi do postepe­nog as-iromašenja. Razgrabljivanje otočnog bogatstva vidi se iz jednog _predloga plana privrede otoka iz 1808. godine, od Stjepana Marinija, koga je opisao BernaI1d Stili uBer· tićevom zborniku. Po tom planu Stjepan Marini bi trebalo da dobije oko 50% svih prihoda Lastova i još neke bene· ficije.

Teške dane Lastovo preživljava za vreme osvajanja od 1806. - 1918. godine, a najteže u toku 25'godišnje itali­janske okupacije kada su prekinute sve veze sa prirodnim zaleđem. Iz tih razloga sistematski stagnira privreda i uop­šte društvo. Ali, i u ovim teškim istorijskim uslovima narod je imao snage da se održi na ovom prostoru. Privredna zaostalost zadržava se, u većaj meri, i danas pradubljava­jući se sve više inte'[]Jzhllnom migraoijom, pogotovu mlađeg

60

stanovništva. To je u toli:koj meri izraženo da preti opas­nost depopulacije aktivnog stanovništva. Time Lastovo spa­da u red .privredno nerazvijenih područja, područja koja stagniraju i imaju najniži UČili dohadak u zemlji.

2. - Poljoprivreda i stočarstvo

PoI<joprivreda je glavna grana privrede otoka, ali je veoma zapuštena i zaostala. Obradive -zemlje ima 521 ha na oko četrdesetak polja razmeštenm u unutra;šnjosti oto­ka. To iznosi 9,89% od ukupne površine otoka. Većina polja ima površinu od .10 ha, a .. samo i~ je ~eko1iko ~a površinom od 50 ha. NaJobrađemJa su VmopolJe, LokavJe i [Prgovo polje koja su povezana kakvom, ta:kvom 'saobr:a­ćajnicom, dok su ostala manje-više nepovezana. Do nekIh se može stići samo pešice.

Od poljoprivrednih kultura, glavne su: vinova lorz;a i maslina. Ostale kulture su toliko neznatne, da ih skoro ne treba ni pominjati.

Gustina naseljenosti na otoku je 25 stanovnika na 1 km2 • Postoji tendencija daljeg pada gus:ine naseljeno·sti zbog odlaska radne snage na kopno, a manjeg povratka starijeg stanovništva, čime otok »stari«.

ZaIpuštanje poljoprivrede i njeno stagniranje uslovljava i veHka usitnjenost i razasutost parcela, koje su jedva veće od 10 ari razasute otokom, tako da jedan poljoprivrec1n1k ima po lS-tak parcela na udaljenim poljima. Društveni sektor još se nije ofoI1JJlio na Lastovu kao proizvođač. Sa ,»Jadrom« iz Splita s:klopljen je ugovor za otkup dela zemlje u V,mopoIju. Tu će se gajiti rano povrće i izgraditi staklenici. Hotel »Solitudo« već je prešao pod upravu »Ja· dra«. Poljoprivredna za;druga bavi se otkupom grožđa, preradom vina i njegovim plasmanom i nabavkom repro-materijala. Kooperacija je jaiko slaba. .

Vinogradarstvo je, kao poljoprivredn~ g~anc:, naJza· stupljenije, ali je i ono sada u lošem stanJu, J~r Je preko 50% površ~na zasađenih ",inovom lozom premašIlo normal· ni vek loze. Vinogradi su ostareli. Starost čokota iznosi 30-50 godiIl:a, a novoposađene . povI1Jine su ret~e.. o

U nasaduna loze preovlađuJ~ crna sorta kOJe ~;:na 65 ~, a ostatak je bela loza. Među ovun sorta!ma najVeCI deo )e plav:ka, zatim dola:zi priliČlno ostareH plava~, a. od beh~ su najrašireniji: maraš.iino i neznatno grk l cetmka. Pn­nosi su sasvim niski. Sa 159 ha vinograda (oko 2.000.000

61

čokota) ubire se tek oko 150 vagoma grožđa koje daje okO' 7500 hl\'ina. Zmači, sa čokota se dobije 0,75 kg grožđa. Od cele koli6ne uroda 80 % se preradi u zadružnom podru­mu. Obrada svih virnograda je ručna i zaostala.

Lastovska vina spadaju u naša najbolja O't06ka vina. ZatO' Lastovci nemaju ,problema olko plasmana, jer sve kO'ličine otkupljuje »Dalmacijavino« iz Splita, koja deo tO'g vina flašira kao Lastovs,kQ. Od čuvenih <i poznatih vina na otoku Lastovu najbolja su crna, "plavac«, i bela »mara­štino«.

Posle vinove loze najzastupljenija kultura je maslina. Mladih maslinaja:ka ima vrlo malo, a nasadi ove kulture iznose Oiko 14.500 stabala. Stabla se nalaze u lošem stanju, daju malo prihoda i sla;biji kvalitet ulja, mada su nekada lastovske masline i· ulja bili čuveni. Godišnji urod se kreće oiko 30 vagona maslirna, od čega se dobije 4,5 t ulja za jelo.

Ostalo voće Uzgaja se kaO' pojedinačna stabla u vino­gradima, vrtovima i oko kuće. Ovo voće, u pravom smislu reči, nema ekonamsikog značaja. Od agruma su retki limun i još ređe narandže.

Oko 50 ha zasejano je žitaricama. Prinosi su bili 6-7 metri6kih centi po hektaru. Toliku površinu zauzima i po­vrće, čiji je prihod 2Gm/c po ha. Danas je ta površina većinom zasejana krompirom, blitvom, zeljem i sl. Uslovi za zimski uzgoj salate postoje u jugozapaCLnom delu otoka na Prsnaš Dolu i istočnom delu VinOipolja.

Stočarstvo je rna Lastovu uglavnom nerazvijeno, jer na otoku ne postoje uslovi za značajniju stočarsku proizvo­dnju. Pašnjaci su loši i obrasli travom niske vrednDsti (ovsulja i dr.) a otOik oskudeva i u pitkDj vodi (osim lokvi). Na Lastovu je malO' Dranice i ome, takoreći, ne pO'znaju krmno bilje, štO' sve uslovljava nerazvijenost' stočarstva na otoku, a tD se ogleda i u malom broju grla i vrsti stoke.

Iz ovoga je vidljivO' da otok ne može tražiti ekonomske izvore u stočarstvu, jer je stO'čni fond vrlo mali i nema uslova za razvoj. Jedino što bi se moglo proizvoditi i dobro plasirati to je perad. Kunića nema, mada postoje uslovi za njihovo gaj enje.

Ovce i koze su danas malOibrojne na otO'ku, a nekada su gajene u većeon broju. OVO' pO'tvrđuju mnogobrojni torovi i obori širom o1olka, štale rna Sušcu, a gajenje ovaca pominje se i u doba Dubrovačke vlasti.

62

3. - RibarstvO'

Već je istaknuto da područje Lastova spada u lovišta bogata ribom, a smatra se najbogatijim lovištem na malu plavu ribu u dalmatinskom letnjem ribolovu. Ima uslova i za sportski i podvoooi ribQlov, jer područje obiluje raz­novrsnim pl'imercima ribe. Glavna lovišta su: Hrid pod Ml'čaru, Mrčara, Velji i Mali Lago, Za Planilm, Skrivena Luka, Kručica, Kopiste, brojne sil<:esa poznatim pozicijama i uvala Nevaja na udaljenom otoku Sušcu itd.

Lastovski ribari (Sl - 28) su se za ribarenje na pozi­cijama ređali po posebnom sistemu izvlačenja žreba, danas se to više ne obavlja.

Intenzivniji lov na srdele počinje u drugom redovnom mraku, Prvi redovni mrak je u aprilu, dQlk se mesec sma­njuje, jer se riba skuplja na svetlo »svićarica«. Drugi gla­vni mrak je u maju i tako se 'nastavlja svaki sledeći mesec do septembra.

Lo-v na gofe ili o-rhane, kako ih zovu Lastovci, i polande vrlO' je interesantan. PO'smatrač sa uzvišenog golemOlg ka­mena izmad Mallog Laga osmatra. Kad primeti jato riba obaveštava ribare kojli zatvaraju ulaz mrežama i nasta­vljaju lov. Mesto osmatranja Lastovci ZJVU »polandni ka­ITIen«.

SL 28. - Lastovski ribari u Luci Ubli

63

Po oslobođenju, na Lastovu je osnovana 6barska za­druga čiji je godišnji ulov bio oko 120 t srdela 7 t olavo­no~aca, 9 t jastoga i 60 t ost<l;le ribe, ukupno' oko °200 L Nazalost danas ,se sve ovo ugasIlo_ Još samo pojedini ribari love kvalitetniju riJbu_

U rano proleće, 1968_ godine održano je Isvetsko takmi­čenje u ribolovu pod vodom, koje je strane i domaće spor tiste na vodi, a :posebno podvodne ribolovce, u svakom pogledu zadovoljilo.

4. - Industrija i zanatstvo

. Od indus.tri1je, Lastovo u 1973. godini, nema ni jedan objekat, Isem uslmnih delatm:osti i poljoprivredne zadruge sa vinarijom. J edina tvornica na otoku bila je "Sirena« za preradu riJbe. Iz nje je izlazilo 4 t prerađene ri:be. ZboO' opšteg stanja industrije ribljih konzervi u zemJji, slabog

r' ,"

dnevnog ulova ribe, zastarelih strojeva, ručne obrade, ne­kvalifikovanog kadra itd. tvor­nica je 1969. godine počela raditi s gubici:ma.

Otvaranje istražnih rado­va za pronalaženje nafte u Nižnom polju (Sl - 29) u 1970. godini nije dalo rezulta­te, ;pa je ll1ajpuš:teno. Zapažena. su S(IJIDO mali znaci asfalta.

Sl. 29 - Istražni toranj

Po slikovitoj narodnoj no­šnji možemo da zaključimo da je na otoku nekada zanat­stvo bilo razvijeno. Naročito je bila razvijerna 'tkalarČka, ve­ziljska i zlatarska delatnost. Ostaci starih i:sklesanih kruna bunara i druge građevine go­vore o zidarstvu. U doba Du­brovačke republike spominje se u Lastovu i jedno brodogra­dilište, ali o njegovoj dali oj sudbini ništa nije porz;nato. Da-

radioni:ce za gradnju i ima u Lastovu još po i zidar.

64

nas u Lučici rade dve manje oprail1ku riballskih čamaca, zatim koji krojač, obućar, brica, mesar

5. - Trgovina i ugostiteljstvo

TrgovaČlk:a mreža na otoku Lastovu nalazi se u s·klopu trgovačkog poduzeća »Dalma« iz Siplita. Trgovačkoj mreži se može zameri~i da nije dovoljno razvijena, čemu dopri­nose kako udaljenost otoka, tako i prila:zmi putevi. Roba se od autobuske stanice do radnje dotura i na magarcima. BoljiI1"l: as~r~anom ~ p;:woljnijom !okacijom ova mreža moze ImatI VIdnOg utIcaja na razvoJ turizma. Danas ona tek donekle za9.ovoljava potrebe stanovništva.

~gostiteljsko poduzeće u društvenom Isektoru je hotel »SolItudo«, koji se 1973. godine integrisao sa ·»Jadrom«. V I]1est:u Lastovo ovaj hotel ima svoj hife. Hotel »Solitudo<' poceo Je sa. r3'dom 1~64. go~1n~v s!l 120 ležaja, a kasnije je dograđeno JOs 60 noyil:. }unstIcki. prOI]1et hotela je u pos­tepenom porastu, ah JOS nedovoljno, cemu, pored udalje­nosti, otežane veze i loše reklame, doprinosi inedovoljnost pitke vode.

Privatni sektor poseduje 4 gostione. Ove gostione preko leta primaju turiste i .rade punim kapacitetom za vreme sezone.

6. - Saobraćajne prilike

Svojim. geg;rafs.kim P?ložajem otok Lastovo gravitira prem~ Srphtu l DubrovnIku kao najbliži:m saorhraćajnim cen~nma na kOipnu, a preko ovih dalje u unutrašnjost (skIca br. 1). Otok Lastovo je sada, zbog niza ekonomskih i drug~h činilaca, povezan samo sa Splitom. Nekada eko­nomskl potpuno vezan za Dubrovnik danas se sve više orijentiše ka Splitu, preko koga vodi glavni turistički pro­met na jadranskom području.

Da bi se doprlo dublje u južne vode Jadrana do živo­pisnog la.~tovskog arhipelaga, danas postoji jedin~ veza -brod, kOJI svakodnevno saobraća na relaciji Split - Las­tovo sem nedeljom, a u letnjim mesecima i nedeljom. Brod se usput zadržava u Hvaru i Vela Luci.

PTT,uređaji bili su prilično zastareli i dotrajali, tako da su veze sa kopnom bile otežane. Izgradnjom zgrade za novI.!- poštu i postavljanjem novih PTT-uređaja koji su pu­štem li rad 4. jula 1973. godine, mesto je dobilo savremenu i efikasnu vezu sa kopnom.

J-<?pneni saobraćaj na otoku je loš i nerazvijen, a sao­bracaJne veze do mnogih poIja su kamenite i vrlo uske,

65

z «

'" 'oGa O >

O O

~ a(l~ ti

" ~~; O 11$ .. -

~.~ .," CO b::>

• [1 O

W

IX

O

L

o

::.:: ul

Z

<J:

IX

O

<J: ---,

"I I

u vidu stazica utrtih jedino ljudskom nogom, pa u ovakvim uslovima nema govora o razvoju poljorprivrede.

Samo je glavna cesta Lastovo - Pasadur asfaltirana u dužini od 14km. Ova cesta od Pasadura do Prehodišta nije asfaltirana. Lepota prirode u koju se uk1a1pa ovaj as­faltirani deo ceste je jedinstvena.

Planom "Južni Jadran« predviđena je kružna cesta na otoku u koju će se uklopiJ1i pomenuti asfaltirani deo od 14 kilometara.

7. - Razvoj turizma na Lastovu

Turizam na Lastovu počinje tek 1960. godine u neorga­nizovanim oblicima individualnog i grupnog turističko­-izviđačkog logorovanja i sportskog ribolova.

Ideju za razvoj daje drug Tito svojom posetom otoku 1958. godine, kada i ulaže dobrovoljni prilog. Hroničar je zabeležio: "Danas je naj:srećniji dan, posetio nas je drug Tito«. Lastovci mu tada daju povelju počasnog građanina Lastova. Društveni sektor u turiLmu počinje otvaranjem hotela "Solitudo« 1964. godine na mestu Pasadur, gde je drugu Titu 1958. godine priređen ručak pod borovima. Od otvaranja hotela do danas vidljiv je uspeh u turisti6kom prometu, jer se na otoku turist prosečno zadržava 11 dana .

67

cl cl cl cl ~

<lC Z ..J <lC

'" O ..J

<lC ;:; N

cr 2 cl: <lC

Z UJ u

D -b d aJ cr z

~ ii'

~~ a o z

•

~ z w u

W

I

"\ <lC N

vl 5' cl: lJ.) .n

Dodajmo ovome još i izgradnju vikendica i sve veći interes za ovu gradnju, pa ćemo dobiti pravu sliku važ­nosti turizma za otok

8_ - Uslovi za razvoj turizma

Za turizam, otok Lastovo je usamljen i privlačan kutak na Jadranu i pravo otkrovonje za turiste, samo ga treba upoznati. Entuzijasti i poznavaoci svake uvale na Jadranu kažu: "Ako se divite ljepotama Mljeta, tog otoka nad oto­cima, kad vidite Lastovo divit ćete se bar dva puta više", jer otok Lastovo poseduje specifične prirodne uslove za razvoj boravišnog i izletni6kog turizma.

Lastovo u grupi Južnoda1mati[1skih otOika ima najblažu iadranskomediteramku klimu, zimi 9,10 e, a leti 22,90 e sa lnsolacijom od 2670,9 časova godišnje u 310 sunčanih dana. Zbog toga je na otoku rJ.rizam zaista glavni faktor razvoja uz poljoprivredu, a pronađena voda je solidna osnova tog razvoja. No, Lastovo mora da sačuva svoje starine, mir i netaknutost prirode.

Bogato ribolovno područje uslovljava razvoj sportskog i podvodnog ribolova, a pogodne uvale i pučina pružaju mogućnost za privlačne sportove na vodi, naro6ito skijanje.

Planom "Južni Jadran« predviđeno je da se izgradi smeštaj za 8000 turista u grupama od 600-2000, jer je to moguće na otoiku, a da se ne naruši ;priroda i mir. Za smeštaj turista, po ovom planu, na Lastovu treba početi samo sa srednjom i niskom gradnjom, jer bi visoka naru­šila prirodu i ambijent otoka, (vidi skicu 2).

Otočić KOipiste bio bi pogodan kao izletnički centar i za sportski ribolov, a otočić Sa:pluni (Mladine) prekrasan izletnički centar sa njlepšom peščanorm plažom. Udaljena skupina Vrhovnjaka pruža, takođe, mogućnost za nezabo­ravan izlet, a Rača špilja je divno izletište u unutrašnjosti otoka.

IV - SARADNJA ARll:LIJA - NAROD

1. - Armija ii. :narod - uzajanmo povezani

Odnosi pripadnika Armije i naroda na Lastovu vezani EU još za prve početke otpora i stvaranje grupa za razo­ružanje ltalijana 1943. godine. Pokret otpora na Lastovu

69

SL 30 - MLadi vojnici, 09. 09. 1972., daju svečanu obavezu

nikaO' je iz naroda iz kO'j~g je i ofonn1jen Last~\čski. b~t~: IjO'n. I pre toga narod Je pomaga~. b<;rce pnbavlJaJu~1 hranu O'deću i raJ2JIle podatke o Itairjamma. SnaJbdevanje oružj~m bilO' je PO'sebnO' inte:nzivno za vreme razoružanja Italijana. Tada je po nekohko brodova - leuta punih oružja zaplovilo partizanLma.

Posebna samdnja odražavala se k,:-da je narod .sa ~a~· tova pošao u zbeg decembra 1943. godme pred nadl!"anJem Nemaca sa Korčule, kao i kasnije kad su mnoge partnzanske jedinice imale predah u Skr~venoj luci i drugde na ~toku, odmarajući se za dalja deJst~Ta na kopnu. Saradnja se odvijala intenzivno i 1944. godme za vreme boravka Kor­čulanske flote i komande Petog pomorskog obalskog sek­tora.

U periodu obnove i izgradnje pripadnici. Armije .. rade II više navrata na izgradnji otoka, posebno u 1ZgradnJI pla­ža, od kojih je ~ajveć~.i najl~ša plaža "P~onir«, izgrađ~na 1961. "odine. PnpadmcI AJ1Il1IJe redovno l svesI'dno .lice.s-tvlljU ~ gašenju požara koji~ je bilo ~eko~ik~, a naroČ1to. ]e opasan bio požar 1971. god1ne, u kOJem ]e Izgorela pet~a šume na otoku. Vojnici, starešine i narod su danonocnO'

70

bdeli da bi ga lokalizovali, a kasnije i ugasili. Veliki udeo pripadnici Armije daju u proširenju puta Ubli - Pasadur i izgradnji vodovoda na otoku.

Razgranata je i saradnja sa omladinom i drugim društveno-<politi6kim organizaaijama komune. Mnoge sta­rešine AJ1Il1ije imaju izborne fUI1Jkcije, od kojih su neke i bitne za otok. Pripadnici Armije često drže predavanja stanovništvu a učesnici NOR-a dolaze na razgovore sa vojnicima i evociraju uspomene iz bovbi naroda na otoku.

Svake godine održavaju se razne manifestacije, kako društveno;politi6kog značaja, tako i sportske priredbe. G0-dine 1972. i 1973. posebno su bile plodne. Armija je svojim svečanostima, u Hm jubilarnim godinama, uveličala sve praznike na otoku. Naročito je svečano proslavljena 1972. godina kaO' 30. godi~njica RM i pomorstva Jugoslavije i 28. godišnjica osnivanja Mornari6ke stanice Lastovo.

Obeležje povezanosti predstavlja i združena vežba "Po­dgora-72« održana koncem 1972.. godine. Doduše, Garnizon je bio na strani »plavih«. Ali, jedna jedinica iz garnizona, ostavljena kao partizanska jedinica na otoku, u pozadini nepJ1ijatelja, delovala je zajedno sa pripadnicima opšte­narodne odbrane na otoku.

SL 31. - MLadi se pripremaju za dejstvo protiv »pLavih«

71

Tu su stvorena ta-kva prijateljstva koja se neće zabo­raviti. Vežbu je narod Lastova shvatio kao svoj ispit i tako se ponašao. Izvedeno je bezbroj diveI'2Ji.ja i drugih a:kcija. Omladina i pioniri bili su neumorni, na sva:kom mestu stavljali su do znanja, bilo parolama, pesmom ili druga· čije, da su oni tu, i da su oni stvarni gospodari otoka. Parole i tajno rasturanje plakata »Grobam mira« u logoru "plavih« jasno op'Ominju, kao na primer: »Naša zemlja i naši nar'Odi nikada neće biti pokoreni! Zar vam naša slavna revolucionarna prošlost ništa ne govori!? Imate li predo­džbu šta vas čeka u zerrnlji socijalizma i slav:ruih Titovih partizana! ?«. O ovom plakatu i, uOipšte, o zadacima đaka u vežbi, a posebno na agitacion01propagandnom planu go­V'Ori i Sl. 3I.

K,ao i u toku NOR-a, i u »Podgori-72«, luke i uvale Lastova bile su utočište i odlljčan zaklon našim brodovima i drugim plovnim objektima.

Nezaboravno je kako su pioniri digli crvenu zastavu u logoru >>vlavih«, a da ih niko nije primetio. Nije moguće, a da se ne poveže ovaj događaj sa isticanjem hrvatskih zastava za vreme Halijana i skidanjem bele zastave sa Kaštela od strane skojevaoa.

Iako je garnizolD. bio na strani »plavih«, vojnici i sta­rešine shvatili su »nemilu« ulogu kao zadatak da se bolje uvežbaju jedinice i dali sve od sebe u pripremi i izvođenju vežbe. Vežba je u potpunosti uspela. Pored sVaJkodnevnog zanimanja i napora, odvijao se i zabavni život. Ostaće svi­ma u sećanju velika logorska vatra, uveče 18. 10. 1972. go­dine. »Novosti« su zabeležile: »Besprekornu tišinu narušava svetlost šest bakljli, reske i ubedljive reči izvođača i snažni aplauzi.«. Pod naslovom »Vatra za tradiciju«, »Bilten« be­leži: »Baklje pJ1kose noći, a program, pažljivo odabran, odiše spontanošću. Reči: Mi smo Armija Partije i Tita, Armija naroda, i nema 'Sile koja pregazit nas može. I sve što se postavi pred nas - izvršit ćemo! - upijaju se u nema bakrena lica vojn~ka, osenčena svetlošću šest baklji, na momenat se ozare i kao da gromoglasno zvone: hoćemo!«

U retkom predahu čula se logorom pesma, harm'Onika, frula i na brzinu sabrana dva-tri instrumenta, da bi ih smenio odsečan wvtr:ube ou stroj. I ;pOired ;na,pora, mladost nije znala za umor, mladost kojoj se treba diviti, jer se svojski pokazala u rnaletu na Korčulu, gde je dočekana kao agresor. Ostaće, možda, u analima, kada majka sinu

72

iz redova »plavih« odgovara na pitanje da mu eLi ,-ma: »Sine, ja ti ne smijem dati. Ti si agresor i ne poznajem te, a :z;naš gdje se nalazi pa uzmi«. Na reči majke, »agresor" zbunjen odlazi. Po završetku vežbe, tj. kad je objavljena da su »neprijateljstva« prestala, prvi put se iznose i sve­srdno dele butelje vina »plavim borcima« uz reči: »Uzrrite, sinovi, SMet ste OfPet naši«.

Danas se odnosi prisno produbljuju i proširuju. Nema svečanosti većeg značaja u kojoj zajednički ne učestv-llju pripadnici Armije i naroda. Tako je bilo i 1973. godine, kada je u maju kroz Las'tovo naišla Savezna štafeta mladosti (Sl - 32).

SL 32 - Sa istim željama Titu za rođendan - zajeani.čki

Svečana obaveza 04. 07. 1973. godine bila je veliko slavlje naroda i vojske i obeležavanje zajedničkog r:raznika - Dana borca. Vel±kim zborom, pritedborn, otlu,vfuJ.jem spomen-ploče Palim borcima na dan 99 .. O~. 1973 .. godi?e i oikI1ivanjem spomen·ploče na ligradl blVse part"aansKe bolnice dana 10. 09. iste godine, veličnastveno je obeležena 30. godišnjica oslobođenja otoka i priključenja matici zemlji.

73

2. - Garnizon u zelenilu

»Druže Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skre-nemo!«

Narod Titu Danas je garnizon čvrsta vojna baza u duiooni Srednjeg

Jadrana. Jedinke svakodnevno postižu sve veću bojevu spremnost, koju pokazuju na niz v~bi i na svim gađa­njima, To su odilčni branioci ovog otoka, branioci samou­pravne socijalističke Jugoslavije. Garme:on je mlad i pole­tan. Toj mladosti koja se pokazala mnogo rputa na vežbama, na gađanjima i u obuci na kršu i r01VU, zaista se treba diviti. Otud ruije ni čudno što se na proslavi 04. jula 1973. godine, uz davanje svečane obaveze u LastoWl, prolomio pljesak i ovaaije na reči iz telegrama upućenog Titu: »šaljemo Vam, sa ove krajnje tačke naše domovine, srda· čne pozdrave, obavee;ujući se da ćemo nerpokolebljivo, za­jedno sa građanstvom, stajati čvrsto i, do poslednjeg, bra· niti ovu stopu naše zemlje. U tom nastojanju ništa nas ne može uplašiti, pokolebati niti sprečiti«. Telegram su uputili mladi vojniai, njihove starešine i narod otoka. Tito, u svom odgovoru od 17. jula, ističe: »Zahvaljujem naj­srdačnije na pozdravima koje ste mi uputili i želim vam mnogo uspjeha u radu.«

Dom JNA je jedna od najlepših zgrada. Smeštena je u centru Ublija. Uz Radni6ko sveučilište u Lastovu, Dom je žarište kulturnog života na otoku.

Kasarna »Maršal Tito« izgrađena je u ostacima borova, koje su nekad, zbog pokušaja sOCe drva od strane Italijana meštani zapalili. U hladovini novoizraslih borova, za vreme predaha, vojnici uživaju u prijatnom zelenilu. Kasarna nosi ime Vrhovnog komandanta, predsednika Republike. pa nije čudo, što se često u stroju vojnika čuju reči pesme Titu.

Kasarna Jurjeva luka, je u narodnooslobodilačkoj bor­bi bila partizanska pomorska bolnica. Na jednoj od njenih zgrada, 1973. godine, otkrivena je srpomen-,ploča partizanske pomorske bolnice.

Često se pruža pomoć i usluga, kako plovnim objek­tima, tako i narodu. Ovde je dovoljno spomenuti zajedni­čku sa;r-adnju u lečenju, hitne intervencije za porodilje i nesretne slučajeve, kad brodovi naše RM, da bi ukazali pomoć, zaplove svom snagom sa ovog zelenog otoka, čime se upotpunjuje plodna saradnja Armije i naroda.

74

1. Rubić

2. Lucijanović

3.

4. Skok

5. Šimunović

6. Fisković

7.

8. Gvozdenović

9. Kanaet

10. Mamuzović

11. Britvić

12. Jovanović 13. Bakaršić

14. Cvijić

LITERATURA

»Naši otoci na Jadranu« - Split, 1952.

»Lastovo u sklopu Dubrovačke republike~ - Dubrovnik, 1954.

»Studije iz Ili.:mke toponoma~til~~«, knjiga 33, Glasnik Zemaljskog muzeJa BIH - Za­greb, 19150. »SLovenstvo i l'omanstvo na jadranskim otocima« - Zagreb, 1950.

»Onomatička i,straživanja otoka Lastovo{( - Zag.reb, 1970.

»Lastovsk,i spomenici« - Split, 1966.

V'oj.na endk1opedija, knjiga 5 - Beograd, 1962. »Otok Lastovo«, diplomski rad - Saraje­v·o, 1970. »Geografija Jugoslavije«, fakultetska skrip­ta - Sarajevo, 1965. »Viško-La,s.tovsko otočje«, GeologiJa, In­stitut za geološka ispitivanja - Zagreb, 1964. »Otok Lastovo«, vodoistražni rado,,-L Odjel za geološka istraživanja - Zagreb, 1964.

»Geomorfologija« - Beograd, 1952. »TraO"ovi glacijalnih i periglacijalnih pro­cesa<~ Geografski pregled 11-12 - Sar&­jevo, 1968. »Abraziona .serija jadranske obale«. Glas­nik geografskog društva - Beograd, 1922.

75

15. Mesečni izveštaj i i dokumentacija za 1955-1964. godi:nu - MeteoD010ška stani­ca Lastovo u Lastovu

16. Mesečni izveštaji i dokumentacija za 1965-1969. godinu - Meteorološka stani­ca Hvar u Hvaru

17. Forenbaher »Otak Lastovo«, Biijno-geografska s,tudija JAZ - Z ag!t"eb , 1911.

18. Podaci, publikacije i drugi anali, Godišta 1967., 1968., 1969. i 1970. - Skupština opći­ne Lastovo u Lastovu

19. Dukić »Qpšta geomorioJogija«, Univerzi,tet u Be­ogradu - Beograd, 1962.

20. Šoljan »Ribe Jadrana«, Zavod za izdavanje udž­benika SRS - Beograd, 1965.

21. Đivoja »Oto!~ Korčula«, Prosvjeta, Bjelovar - Za­greb, 1969.

22. Cvijetković

23. Nešić

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32. Čuvaj

76

»Dubr.ov.nik i Ljudevit Veliki« - Dubrov­nik, 1913.

»Lastovo, lepotica Jadtrana«, BOTbin feljton od 07. 07. 1969. godine - Beograd

Aktivisti ll: .ol'ganizovanju NOR-a na oto­ku Lastovo - Last'ovo, 1967.

Uvoga otoka Lastova u narodnoj revoluciji i .socijaltsiltčkoj izgradnji - Lastovo, 1971.

InfoDmacija o pl'oblemima Zadra i Lastova 'll Saboru Hrvatske - Zagreb, 1969.

Zbo1'llik dokumenata NOB-e, tom VIn kmjiga 1 - Beograd '

Spomenica Osmog.odišnje škole - Lasto­vo, 1943.

ZboDni:k dokumenata NOB-e tom VIn knjiga 2 - Beograd ' ,

Biografija Sangaleti MaTije, pTedlog za na­DOdnOg heroja - Lalstovo, 1971.

Zbornik dokumenata NOB-e, tom VIII knjiga 3 - Beograd '

»Građa za povijest školstva kraljevine Hr­vatske i Slavonije« - Zagreb, 1912.

33. Filipin

34. Kastrapol

35. 36. Lucijanović

37.

38. Grganović

39. Marić

40.

41.

42.

43.

41.

45.

»Foložaj i uloga varaždinsko-topličke ško­le u povijesti našeg školstva«, anali uz pmslavu 475. godišnjice škole, 28. 07. 1955. - Varaždin

»Bwtićev zbornik« - Dubrovnik, 1960. Zabeleške u gaDnizon'll Lastovo

»Građa za Last'Ovski poklad«, ["Ukop is -Lastov,o, 1970.

Statistički podaci o kretanju bDoja turista za period 1961-1971. TUlristtoko društvo Lastov·o u Lastov-u

»Turizarrn u teoriji i praimsi« - Beograd, 1958. »Riznica našeg tUDizma« - Beograd, 1966.

Projekt »Južni Jadran« - otok Lastovo, Urbanistički zavod Dubrovnik - Dubrov­nik, 1969. Plakat »Grobari mira« - Lastovo, 1972.

»Novosti, 2« I bataljona. Podgora-72 -Lastovo, 19. 10. 1972.

»Inf'ormativni bilten, 6« IV pomorske ko­mande, Podgora-72, Lastovo, 19. 10. 1972. Telegram Titu- Lastovo, 04. jula 1973_

Titov telegram - Beograd, 17. jula 1973.

Pored navedene literature, korištena je i druga u ve­ćem obimu, ali nije navedena jer govori o istim ili sličnim podacima kao i označena, iz koje su uzeti neki od podataka.

77

SADRžAJ

UVOD

PRIRODNA OBELEžJA

I - Geografske karakteristike

1. Naziv -2. Položaj i veličina - -3. Geološki sastav i .reljef

II - Klimatske karakteristike i voda

1. Klima, temperatura i insolacija 2. Oblačnost, oborine i vlaga -3. Vetrovi - - -4. Voda i snabdevanje vodom

III - Biljni i životinjski svet

1. Biljke -2. životinje 3. Svet podmorja

DRUšTVENA OBElEžJA

I - Istorijski razvoj

1. Rano doba 2. Lastovo u sklopu Dubrovačke Republike -

10

15 16

19

~­-, 29

Strana

3. Lastovo pod Francuzima, 4. Lastovo pod Italijom -5. Lastovo u NOB-i - -6. Njihovi su likovi svetli

Englezima i Austrijom - 30 31 33 41

II - Stanovništvo, naselja, kultura i običaji 1. Naseljavanje otoka - - - - - - 43 2. Broj i struktura stanovnika - - - - 45 3. K!a:rakte6s1rike imena i nadimak1a na otoku 46 4. Pojava međusobne srodnosti stanovnika 47 5. Lastovo kao naselje - - - - 49 6. Naselje Ubli - - - - - - 50 7. Ostala povremena na:selja otoka - 50 8. Arhitektura - - - - - - 51 9. školstvo na Lastovu - - - - 55

10 . .ostale kulturno,prosvetne ustanove i zdravstvo Lastova 56

11. Narodna nošnja - 56 12. Lastovski poklad - 58 13. Legende na Lastovu 59

lU - Privreda Lastova i turizam

1. Razvoj privrede - - -2. Poljorprivreda i stočarstvo -3. Ribarstvo - - - -4. Industrija i zanatstvo -5. Trgovina i ugostiteljstvo 6. Saohraćajne prilike 7. Razvoj turizma na Lastovu 8. Uslovi ra razvoj turiczma -

IV - Saradnja Annija-narod

1. Armija i narod - uzajamno povezani -2. Garnizon u zelen:~lu

Literatura

60 61 63 64 65 65 67 69

69 74 75