ORTAČKO DRUŠTVO

• 1. Pojam i karakteristike

• 2. Primena pravila ugovora o ortakluku

• 3. Sloboda ugovaranja

• 4.Osnivanje

• 5. Pravni odnosi između članova

• 6. Upravljanje i zastupanje

• 7. Imovinski odnosi

• 8. Prestaanak članstva

Pojam i kartakteristike

• ORTAČKO DRUŠTVO je društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim imenom.

• Karakteristike

• -Osniva se radi obavljanja određene delatnosti

• - obavlja delatnost pod zajedničkim poslovnim imenom

imena članova se ističu u nazivu ,

- solidarna i neograničena odgovornost članova za obaveze društva

Nastavak

• -primarna je odgovornost društva sopstvenom imovinom,ali istovremeno za te obaveze odgovaraju i članovi društva

• -pravni subjektivitet , bitno obeležje

• -društvo ličnih odnosa , intuitu personae,

Primena pravila ugovora o ortakluku

• -supsidijarna primena pravila o ortakluku

• -pravila građanskog ortakluka samo ako zakonom, ugovorom ili ugovorom članova nije drugačije određeno

• -zabrana primene pravila građanskog ortakluka u slučaju da se njima ne uvažava činjenica da je ortačko društvo samostalno pravno lice

Sloboda ugovaranja

• ZOPD je članom 54 definisao “princip slobode ugovaranja”

• -ortaci svoje međusobne odnose i odnose sa društvom uređuju slobodno

• -svoje međusobne odnose uređuju ugovorom o osnivanju i ugovorom članova društva

• -granice slobode određene zakonom

• -princip značajan jer se kod ovog društva odnos između ortaka smatra osnovnim odnosom

OSNIVAČI

• Osnivači mogu biti : fizička i pravna lica

• Fizička lica moraju imati ugovornu sposobnost

• Pravna lica -ograničenje u članu 455 za društvena preduzeća , preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom , d.o.o.,a.d. koja nemaju najmanje jednog člana odnosno akcionara sa značajnim učešćem( 20 %)

• Broj osnivača nije ograničen ali iz normi zakona proizlazi da je to najmanje 2 lica

Ugovor o osnivanju

• Osnivački akt ovog oblika društva uvek je ugovor• Zaključivanje samo uz saglasnost svih ortaka • Promene akta uz saglasnost svih ortaka ukoliko

ugovorom nije drugačije predviđeno • Obavezna pismena forma • Pri sačinjenju, odnosno stvaranju ugovora važi princip

slobode ugovaranja• Obavezni elementi ugovora :• -puno ime i prebivalište fizičkog lica kao ortaka , puno

ime i sedište pravnog lica kao ortaka

Nastavak

• -poslovno ime i sedište društva

• -delatnost

• -označenje vrste i vrednosti uloga ortaka

• Fakultativni elementi - svi koji ortaci unesu saglasnošću volja

• Promene i izmene odredaba ovog ugovora o osnivanju samo uz opštu saglasnost ukoliko nije drugačije ugovorom određeno

Ugovor članova društva

• ZOPD , član 56 utvrđena mogućnost sačinjenja

• “ ugovora ortaka društva”.

• Ovim ugovorom ortaci uređuju poslovanje društva i upravljanje društvom

• Pisana forma ugovora je obvezna

• Zaključivanje ovog ugovora moguće samo uz opštu saglasnost ortaka i njihov potpis

• Promena ovog ugovora ( izmene i dopune ) na isti način ukoliko nije izričito utvrđen drugačiji režim u ugovoru

Nastavak

• Vreme sačinjenja je nije ograničeno, moguće ga je sačiniti i u vreme osnivanja ali i kasnije

• Fakultativnost akta

• Ne postoji obaveza prijave ovog ugovora u registar

• - pitanje dejstva prema trećim licima ovog ugovora

• U slučaju nesaglasnosti primena odredabaUgovora o osnivanju društva (član 57 ZPD)

Obaveze člana

• Član društva ima sledeće obaveze:

• 1. Obaveza unošenja uloga i davanja drugih doprinosa radu društva

• 2. Obaveza lojalnosti

• 3. Obavezu vršenja poslovodstva

• 4. Obavezu učešća u donošenju odluka

OBAVEZA UNOŠENJA ULOGA

• 1. Priroda uloga:• Visina uloga nije određena – ulozi nemaju funkciju

posebnog sredstva obezbeđenja• Odgovornost članova neograničena i solidarna• Predmet uloga : • -novac , stvari , prava i ulozi u radu i uslugama • Procena nenovčanih uloga se vrši od strane članova

sporazumno• Ulozi članova su po vrednosti mogu biti jednaki i

nejednaki

Nastavak

• Zakonska pretpostavka – jednaka vrednost uloga za sve članove ako nešto drugo nije predviđeno

• Ugovor o osnivanju može predvideti drugačiji odnos uloga

2.Pravne posledice neunošenja uloga

• -obaveza plaćanja kamate i naknade štete

• Kod novčanih obavaze, u slučaju neurednog ili neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze – obaveza plaćanja kamate po pravilima ugovornog prava

nastavak

• Kod neurednog ili nepotpunog ispunjenja neneovčanih obaveza -naknada štete uz dodatni uslov - subjektivna odgovornost

• Obaveza postojanja krivice uslov odštetne odgovornosti

3.Povećanje i smanjenje uloga • Član ortačkog društva nije dužan da poveća svoj ulog

iznad iznosa određenog ugovorom o osnivanju• Ugovorom o osnivanju je moguće predvideti povećanje

uloga ali se moraju utvrditi i uslovi (prethodni i naknadni)

nastavak

• Povećanje moguće i pripisom dobiti

• Povećanje uloga u slučaju kada ulozi po vrednosti nisu fiksirani (zajednički projekat ) ne smatra se da postoji

• Pravo na zahtev za ispunjenje obaveze povećanja uloga imaju društvo i drugi članovi ( actio pro socio)

• Pravo na smanjenje uloga samo uz saglasnost ostalih članova društva

• Smanjenje kapitala -umanjenje imovine društva

• -povećanje rizika za odgovornost članova

Nastavak

• Saglasnost za smanjenje može biti:

• -istovremena sa zahtevom za smanjenje

• -naknadna

• -prethodna

• Posledice smanjenja snose drugi članovi društva i poverioci

OBAVEZA DAVANJA DRUGIH DOPRINOSA RADU DRUŠTVA

• Zbog karakteristika ortačkog društva pored obaveze unosa uloga postoji i obaveza davanja doprinosa radu društva.

• Doprinosi radu društva se definišu tako da se :

• -izvode iz već postojećih obaveza

• -posebno se predviđaju ugovorom o osnivanju

• Doprinos radu društva su najčešće neke konkretne , faktičke radnje

Obaveza lojalnosti

• Obaveza lojalnosti proizlazi iz prirode ortačkog društva• Obaveza lojalonosti se ispoljava kroz savesnost u

postupanju pri obavljanju poslova kao standard pažnje a odnosi se i na ostale članove društva i na samo društvo

• Dva aspekta obaveze lojalnosti:• -pozitivni aspekt znači obaveza člana da štiti interese

društva,posebno važna za članove ovlašćene na poslovodstvo

• -negativni aspekt znači obaveza za sve članove da se uzdrže od svega što bi moglo da šteti interesima društva

Granice lojalnosti

• Granice lojalnosti utvrđene postojanjem opravdanih pojedinačnih interesa svakog člana društva

• Ugovor o osnivanju merodavan za razgraničenje obaveze lojalnosti prema društvu i pojedinačnih opravdanih interesa članova

• Za obaveze koje ne proizlaze iz ugovora o osnivanju svaki član društva je slobodan u ostvarivanju svojih pojedinačnih interesa

• Obaveza lojalnosti proizlazi iz principa savesnosti i poštenja

Nastavak

• Ne poštovanje obaveze lojalnosti dovodi do odgovornosti člana i to na osnovu tužbe društva, odnosno člana društva za naknadu štete učinjene ovom povredom

• Obaveza lojalnosti može biti izražena kao opšte ili pojedinačno izražena kroz konkretne obaveze člana

• Konkretne obaveze: obaveza čuvanja poslovne tajne, obaveza uzdržavanja od konkurencije, obaveza poštovanja pravila o sukobu interesa itd..

Prava člana

• Član društva ima upravljačka i imovinska prava. • Osnovna upravljačka prava su:• - pravo na učešće u donošenju odluka• -pravo na informisanje i kontrolu rada društva• -pravo na vršenje poslovodstva• -pravo na zastupanje društva• Osnovna imovinska prava su:• -pravo na učešće u dobiti društva• -pravo na naknadu troškova učinjenih za društvo• -pravo na alikvotni deo ostatka likvidacione mase

Upravljanje i zastupanje

• Opšte pravilo glasi: ortačkim društvom upravljaju svi članovi, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno

• Donošenje odluka od strane članova društva važi po principu: jedan član društva – jedan glas

• Ugovorom o osnivanju društva može se uvesti i princip kapitalnog odlučivanja, broj glasova koji je srazmeran ukupnoj vrednosti uloga člana

• U ortačkom društvu odluke se donose na dva načina:

Nastavak

• - donošenje odluke o pitanjima redovne delatnosti društva obavezno većinom glasova od ukupnog broja glasova svih članova društva

• - donošenje odluke o pitanjima van redovne delatnosti društva obavezno saglasnošću svih članova (konsensus)

• U slučaju da se donosi odluka koja se odnosi na postojanje sukoba interesa pojedinog člana, on se isključuje iz glasanja

• Pravo na informisanje i kontrolu rada društva imaju svi članovi društva

Poslovođenje

• Poslovođenje (poslovodstvo) predstavlja pravo ali i obavezu ortaka da vodi poslove ortačkog društva

• Poslovodstvo može biti samostalno (pojedinačno) i zajedničko

• Samostalno poslovodstvo znači da je svaki član društva ovlašćen da vodi poslove društva samostalno, nezavisno od drugih članova društva

• Ukoliko se neki od članova usprotivi samostalnom poslovodstvu ono se mora vršiti zajednički

• Zajedničko poslovođenje postoji kada svi ortaci mogu da postupaju samo zajedno

Nastavak

• Poslovođenje se može stvarno podeliti ugovorom o osnivanju između ortaka

• Obim poslovodstva:

• Poslovodstvo obuhvata samo ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koje se redovno vrše pri obavljanju delatnosti društva

• Za poslove koji prelaze okvir redovne delatnosti važi pravilo konsensusa

Instrukcije

• Osnovno pravilo je da članovi poslovodstvo vrše samostalno.

• Instrukcije za poslovođenje date od strane drugih članova ne utiču na poslovođenje člana ukoliko drugačije nije uređeno ugovorom o osnivanju.

• U slučaju da postoji obaveza instrukcije poslovođa može izraziti neslaganje sa instrukcijom i zahtevati saglasnost svih članova po tom pitanju.

• Naknada troškova koji su učinjeni u vođenju poslova društva pripada članu društva koji ih je snosio.

Nastavak

• Članovi društva koji obavljaju poslovodstvo nemaju pravo na posebnu naknadu.

• Svoje pravo na poslovođenje član društva ne može preneti na drugo lice.

• Izuzetno, kada takva mogućnost postoji prenos se vrši uz saglasnost svih članova društva.

• Prenos prava na poslovodstvo može se vršiti na drugog člana društva, i na treća lica koja nisu članovi društva. U tom slučaju član koji je preneo pravo poslovođenja na treće lice odgovara i za izbor lica i za radnje tog lica.

Otkazivanje i oduzimanje poslovodstva

• Otkazivanje poslovodstva nastaje kada član društva odustane od prava na poslovodstvo.

• Uslov za otkaz:

• - postojanje opravdanog razloga

• - saglasnost ostalih članova društva o opravdanosti razloga

• Obaveze pri otkazu:

• -obaveznost otkaznog roka

• -obaveštavanje u pismenoj formi

Oduzimanje poslovodstva

• Oduzimanje poslovodstva moguće je samo odlukom nadležnog suda.

• Oduzimanje je moguće u slučaju:

• -ako se utvrdi da član društva nije sposoban da vodi poslove društva

• -ako član društva učini težu povredu dužnosti poslovođenja

Zastupanje društva

• Svaki član ortačkog društva po zakonu ima pravo na zastupanje društva.

• Prava na zastupanje društva može biti pojedinačno ili kolektivno

• Pojedinačno – samostalno znači da je svako od ovlašćenih članova na zastupanje samostalan.

• Zajedničko -sva olašćena lica na zastupanje mogu društvo zastupati samo zajednički kolektivno

• Obaveza upisa u registar lica ovlašćenih na zastupanje.

Prestanak prava na zastupanje

• Pravo na zastupanje prestaje otkazom ili oduzimanjem.

• Otkaz-zastupnik može da da otkaz na funkciju zastupnika iz opravdanih i neopravdanih razloga.

• U slučaju neopravdanih razloga biće dužan naknaditi štetu društvu( opravdanost cene članovi društva).

• Otkazni rok predviđa se ugovorom o osnivanju

• Obaveza blagovremenog obaveštavanja društva o nameravanom otkazu

Oduzimanje prava na zastupanje

• Odluku o oduzimanju donosi sud po tužbi društva ili članova društva.

• O oduzimanja prava na zastupanje dolazi :

• -ako je član nesposoban da zastupa društvo

• -ako je učinio povredu dužnosti zastupanja

Imovinski odnosi u drušvu

• 1. Dobit - raspodela i gubitak• Iskazivanje rezultata se prikazuje godišnjim

izveštajima• Prilikom iskazivanja dobitka svaki od ortaka ima pravo

na učešće u raspodeli• Svako isključenje bilo kog člana društva iz podele

dobiti je suprotno zakonu• 2. Raspodela i snošenje gubitka• Osnovno pravilo je da se dobit deli na jednake delove

bez obzira na veličinu udela člana

nastavak

• Odstupanje od pravila moguće je utvrditi ugovorom o osnivanju i podela se može vršiti i prema veličini udela

• Pravilo kod podele pripadajuće dobiti glasi dobit se pripisuje udelu člana ako je ugovorom drugačije utvrđeno

• Isplata pripadajućeg dela dobiti mora se izvršiti najkasnije 3 meseca od dana usvajanja završnog računa

• Gubitak društva snose članovi ortačkog društva na jednake delove osim kad nije drugo ugovoreno.

• Povezanost podele dobiti i gubitka – isti način učešća

Podizanje novca

• Uobičajeno je pravo člana na podizanje novca tokom poslovne godine na teret vrednosti udela u društvu

• Ranije ovo pravo posebno regulisano i bio je utvrđen zakonski limit na 4% od vrednosti udela

• Današnjim rešenjem prepušteno volji ugovornih strana.

• 4. Pravo na naknadu troškova

• Ovo pravo ima svaki član društva ne samo ovlašćen za poslovodstvo

• Pravo na naknadu podrazumeva samo na stvarne troškove ali ne i pravo na naknadu ili nagradu za rad

Raspolaganje ulogom i udelom

• 1.Raspolaganje je ograničeno.Nijedan član ne može povući svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

• 2. Prenos udela između članova

• Prenos udela je slobodan jer se njime ne umanjuje imovina .

• Dispozitivnog je karaktera jer ortaci mogu ugovoriti i drugačije.

• 3.Prenos udela trećim licima

• Prenos na treća lica je ograničen, moraju se svi ortaci saglasiti.

nastavak

• U slučaju prenosa ortaci imaju zakonsko pravo prečeg sticanja udela.

• Ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka se utvrđuje proces prenosa. U slučaju da ortaci ne iskoriste svoja zakonska prava moguće je udeo preneti trećim licima i bez saglasnosti.

• Izuzetak je nasledstvo udela

• 4. Odgovornost pri prenosu udela

• Prenosilac i sticalac udela solidarno odgovaraju društvu za obaveze prenosioca prema društvu.

Odgovornost članova društva

• 1. Opšta pravila

• Društvo odgovara za obaveze svom svojom imovinom.

• Obaveze društva čine sve obaveze iz zaključenih pravnih poslova,zahteva za naknadu štete delikata i sl.

• Pored društva za obaveze odgovaraju i ortaci kao solidarni dužnici.

• Na odgovornost ne utiču ni vrednost ni veličina uloga

• Ova zakonska obaveza moguća kad se dobije izvršni naslov koji glasi i na člana društva

Nastavak

• Prigovori• Član društva može protiv poverioca isticati sve vrte

prigovora.( prigovori lične prirode , zastarelosti, i sl.=

• Ortak može isticati sve prigovore prema poveriocu koji bi imao pravo da ističe i prema društvu.

• Kompenzacija

• Društvo ne može isticati prigovor kompenzacije prema poveriocu ako je on zasnovan na nezavisnom poslu ortaka i poverioca i obrnuto.

Nastavak

• Odgovornost novog članova društva širi se i na obaveze društva i pojedinih članova koje su preuzete i pre njegovog pristupanja društvu.

• Prestanak društva

• Članstvo u društvu prestaje na način i pod uslovima predviđenim zakonom.Obavezno prestaje u sledećim slučajevima:

• -smrću i drugim prestankom postojanja člana

• -istupanjem

• -isključenjem

Smrt i prestanak postojanja člana

Smrću prestaje svojstvo člana ali društvo može nastaviti da posluje sa naslednicima samo ako je tako određeno ugovorom o osnivanju – ne ugovorom ortaka

-Pravno lice – prestanak je osnov i prestanka članastva

2.ISTUPANJE

Svaki član ima zakonsko pravo na istupanje

Neophodan uslov je pisana izjava najmanje 6 meseci po isteku poslovne godine

Otkazni rok se ugovara

nastavak

• Posledice istupanja

• Udeo člana koji istupa se ravnomerno raspoređuje na preostale ćlanove

• Član ima pravo na naknadu za udeo u novcu .Vrednost se računa prema stanju na dan istupanja koje bi se ustanovilo da u tom trenuku društvo prestane sa poslovanjem

• U slučaju gubitka društva član mora da nadoknadi nedostajući deo preko vrednosti uloga

• Pravo jednakog učešća u dobiti ili gubitku

Isključenje

• Isključenje moguće u slučaju da namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu

• -namerno ili grubom nepažnjom ne postupa u skladu sa osnivačkim aktom

• -učestvuje u rasnjama koje onemogućavaju izvršenje poslova društva

• Odluku donose članovi društva konsenzusom.

• Drugi slučajevi prestanka članstva mogu biti utvrđeni osnivačkim aktom.

Prestanak društva

• Zakonom je predviđeno da ortačko društvo prestaje .

• -istekom vremena na koje je osnovano

• -odlukom ortaka o prestanku

• -stečajem društva

• -neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine

• -sudskom odlukom

• -na drugi način