PRAV

IPOG

LED

NABR

ANIČ

EVSK

IOKR

UG

DECEMBAR 2013. * BROJ 208, GODINA VI BESPLATAN PRIMERAK

Rad parlamenta u 2013. godinistr. 2

OKRUGЛО

Srpski inat odveo u Evropu

Str. 8

Za svakoga po nešto...

SSSSTTTTIIIIŠŠŠŠKKKKIIII GGGGLLLLAAAASSSS

Prvi seoski internet kafeKAFE ŽABA SMOLJINAC

Poštovani čitaoci,Po prvi put pojavila se novina koja se isključivo bavi aktuelnostima i dešavanjima vezanim za opštinu

Malo Crniće. Trudićemo se da iz broja u broj ukazujemo kako na dobre tako i na loše strane i događaje iz ovestiške opštine, na uspehe i neuspehe, na stvari koje su dobro urađene a koje treba popraviti... Za to nam jepotrebna i Vaša pomoć.

Sve Vaše sugestije, ideje, primedbe i pohvale možete slati na adresu ul. Čede Vasovića 4/15, Požarevac iliih ostaviti u Kancelariji za dijasporu, preduzetništvo i poljoprivredu opštine Malo Crniće.

Unapred zahvalni,Uređivački kolegijum Stiškog glasa, podlista novina Okrug

STRANA 2 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Izdavač: OKRUG D. O. O. PožarevacSedište: Čede Vasovića 4/15.Redakcija: Antileta Živković, Aleksandar Captenić, Srebranka Tomić,Zorka Stojanović, Tanja Jelenković i Mića Antonijević.Odgovorni urednik: Saša Stojadinović.Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrović.Tehnički urednik: Bokan Nastasijević.Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634.e-mail: novineokrug@yahoo.com i okrugnovine@yahoo.comŠtampa: GPK ŠTAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd

ISSN - 1820 - 9688

Pismaprijatelju

Pozdrav prijatelju… odavno senismo čuli i videli. Šta da ti pričam,odakle da počnem. I sam vidiš kakvaje godina bila! No, o globalnim stva-rima nećemo sada, to je manje - višesve poznato.

Što se tiče nas, ovde koji smoostali, kako bi rek’o naš narod trange-ljamo nekako. Radi se, ali se višekuka i žali...

Više vremena sada provodimo ucrnićkoj opštini, u tvom rodnom kraju.Za razliku od vremena koje ti pamtiš,čini mi se da sada ima neuporedivoviše dešavanja. Ali i ovde treba dostada se radi, da bi se sve pokrenulo. Ma,ljudi mora da se pokrenu. Ima dobrihideja, ali je spora realizacija. Ruku nasrce postoji ekipa ljudi koji su dakažem ispred svog vremena. Imajuželju da pomognu sugrađanima da imbudu u službi. Vreme će pokazati ukojoj meri će uspeti. Bilo je događajaove godine koji su zasenili Srpsku jav-nost... recimo akcija Borba protiv belekuge, koja se održala u Smoljincu. BiliRadašin, Milašin, bio prestolonasled-nik. Ne pamtim kada je poslednji putbio u našem kraju. Naravno, trebapohvaliti i ovogodišnji Fedras... Nemašta, raste iz godine u godinu. Imadosta talentovanih ljudi... Dosta samih sreo proteklih dana... Ima muzičkihvirtuoza, doktora nauka, zabavljača,sportskih i životnih legendi... samotreba da se ukaže na njihove kvalitete.

Trebalo bi još dosta da se uloži upodizanje infrastrukturnih i vitalnih pri-lika. Bio sam nedavno u Vrbnici, jošuvek je na snazi problem sa pijaćomvodom. Iskren da budem, putevi da-leko bolje izgledaju od vremena koje tipamtiš. Ali gotovo u svakom selu po-trebno je da se našminkaju. Tu su jošproblemi sa domovima kulture, tere-nima za sportove... škole treba da semodernizuju. Ali polako, za sve je po-trebna volja, čini mi se da je sada ima.

Ljudi se dovijaju na razne načine.Ima sjajnih primera... Upoznao samPalestinca u Crniću... radi kao dok-tor... sjajan lik, pričaću ti kad se bu-demo videli. Recimo u Toponici imadosta ljudi koji se bave mlekom. Imajumini mlekare, mišljenja sam da su iza-brali pravi posao. Samo još kada bi seotkupna cena povećala... ih ‘de bi imkraj bio.

Sve je više preduzetnika koji suprevazišli samu opštinu po kapacitetui radu... Bio sam u poseti Bankeru uŠapinu... čovek zna svoj posao. Nemašta!

Kad spomenu Šapine znaš da jefudbalski klub u Srpskoj ligi... On guraodlično. Posle petrovačke Sloge, naj-bolji klub u Braničevskom okrugu. Štomi neko reče pravi ponos Stiga. Ostaliklubovi daleko kaskaju za njim.

Mora da se žuri, ka daljim obave-zama, nadam se da neće proći dostavremena kada ćemo se ponovo čuti ivideti. Do tada budi mi dobar i velikipozdrav.

P. S. – Kad budeš dolazio obave-zno se javi pa da skoknemo do Zaove,kao u dobra stara vremena.

Rad Crnićkog parlamenta u 2013. godiniKao novina koja prati aktuelnosti i dešavanja, imali smo želju da predstavnici stranaka ulokalnom parlamentu sami ocene svoj rad i efikasnost. Do zaključenja broja dobili smo

odgovore od predstavnika URS-a, SPS-a i UPP-a koje Vam prenosimo u celosti.

1. Ocena rada Skupštine u 2013. godini?2. Na koju odluku ste ponosni, a zbog koje Vam je žao što nije doneta?3. Na koja pitanja – probleme želite da se fokusirate?

Sašica Antonijević Vujić – predsednik Opštinskog odbora URS-a1.Rad skupštine ocenjujem ocenom osam, zbog slabog rada opozicije.2. Kao predsednik opštinskog odbora ponosna sam na odluku uvođenja reda u svoj opštinski

odbor i saradnja sa ljudima koji imaju ideje i želje za radom.A kao učesnik u vlasti uvođenje reda u tokove finansija ,nabavke opreme za bolje

funkcionisanje Doma zdravlja i javnih preduzeća, izgradnja infrastrukture , i uspešene realiizacijeprojekta koja su dobijena iz Ministrastva lokalne samouprave.

3.Stavljanje akcenta na rešavanje problema mladih i socijalno ugroženog stanovništva i za-pošnjavanja.

Toplica Đorđević predsednik Opštinsko odbora SPS1. Rad Skupštine, ocenjujem pozitivno.Sednice se održavaju efkasno sa unapred dobro

utvrđenim dnevnim redom, sa potrebnim obrazloženjima (tačno, jasno, konkretno).2. Ponosan sam na sve odluke donetim vezane za poboljšanje života gradjana, i celokupnog

ekonomskog , poljoprivrednog i kulturnog razvoja. Teško je reći da za koju odluku mi je žao a kojunismo doneli, ali mi je žao što trenutno ne postoje više radnih mesta za mlade i što se više ne ulaže

u poljoprivredu.3. Na razvoj poljoprivrede, stvaranje boljih uslova za poljoprivredno tržište, na infrastrukturu i na

staranje uslova za zapošljavanje mladih kadrova.

Danica Mihajlović, UPP – Malo Crniće1. Rad skupštine opštine Malo Crniće u 2013. godini ocenjujem pozitivno, jer smatram da je

skupština, uložila svoj maksimum da doprinese unapredjenju rada na celoj teritoriji naše opštine.Maksimalno se vodilo računa o uštedi budžeta, kao i o ravnopravnoj preraspodeli novčanih sred-stava ka svim mestima u našoj opštini, donošenju odluka, rešenja, davanju saglasnosti, imeno-vanjima direktora, članova Upravnih i Nadzornih odbora, komisija, izradi planova i dr.

2. Jako sam ponosna na Odluku o izradi plana detaljne regulacije za kompleks “Vetropark MaloCrniće” gde bi sredstva za izradu plana obezbedio investitor “IEL OIE Balkan Renewable Energy”

doo . Napomenula bih da se radi o izuzetno vrednom projektu od nekih 46 miliona evra, koji bi prak-tično bio najveća investicija u našoj opštini, koju bismo dobili. Na pitanje šta opština dobija od toga

odgovoriću vam: Investitor finansira: - proširenje atarskih, prilaznih puteva -što podrazumeva jaku pod-logu na kojoj mogu da se kreću teški kamioni zbog izgradnje i kasnije zbog održa-vanja, - izrada DETALJNOG REGULACIONOG PLANA, - direktna dobit od plaćanjakomunalne takes (preduze sa prometom preko 50 miliona din) i svih ostalih dažbina,- vraćanje dela PDV-a kroz republičke transfere, - poboljšanje elektromreže, - up-ošljavanje lokalnih firmi pri izgradnji-prvenstveno se misli na platforme na koje sepostavljaju vetrenjače visine 120 m,čija je jedna elisa 65 m, - plaćanje zakupa parcelagradjanima, na čijim parcelama bi bile postavljene vetrenjače.

Izdvojila bih i odluku o postavljanju bankomata na zgradi opštine, kompanije Eu-ronet Worldwide. Na taj način olakšali smo svim našim sugradjanima,a prvenstvenosvim inostranim penzionerima kojima je za podizanje novca bio neophodan odlazaku Požarevac.

Zatim, moram napomenuti da smo uspeli da se izborimo sa smanjenjem troškovareprezentacije (neopravdano trošenje novca na ručkove posle sednica skupštine ).

Konkretno žao mi je što skupština nije uspela da donese odluku o ukidanjudnevnica opštinskim funkcionerima za vreme radnog vremena. Na ovu temu grupaUPP-a je pokušavala već nekoliko puta da stavi na razmatranje, ali do sada nismo us-peli da se izborimo sa tim.

3. Mišljenja sam da ćemo se u 2014.godini pored uobičajenih tema i obavezafokusirati i na bolju organizovanost u pomoći mladima i studentima, za povećanje stu-dentskih stipendija u skladu s mogućnostima. Na teritoriji naše opštine nema mnogostudenata I mišljenja smo da svakome kome je pomoć neophodna trebamo je omogućiti.

Takođe ćemo se već prvih meseci naredne godine boriti za donošenje odluke o ukidanju dnevnica opštinskim funkcionerimaza vreme radnog vremena, jer smatramo da ti isti ljudi već dobijaju svoje novčane nadoknade za svoj rad kroz platu. Sredstvakoja na taj način budemo uštedeli usmerićemo ka socijalno ugroženim porodicama, starijim licima, trudnicama.

Radićemo i svakako na boljoj informisanosti javnosti, kako bi meštani naših sela bili bolje obavešteni o otvorenim konkursimaza zaposlenje, o sprovedenim javnim nabavkama i svim drugim dešavanjima u našoj opštini.

BROJ 208 STRANA 3DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

2013. GODINA U OPŠTINI MALO CRNIĆEDragan Mitić,predsednik opštine Malo Crniće

1. Ovu godinu je obeležilo postavljenje aktuelne vla-dajuće većine koja je u više navrata pokazala sprem-

nost da se uhvati sa problemima ukoštac. Sećam se prve pre-

preke na koju smo naišli a tosu velike vremenske nepri-like praćene smetovima učijem rešavanju smo poka-zali veliku fleksibilnost ispremnost na timski rad.

2. Ponosan sam na čitavoangažovanje svih zaposlenih u

Opštinskoj upravi kako bi građa-nima, ali i korisnicima budžeta olakšali

život.3. Nismo uspeli još uvek da nađemo

partnera koji bi aktivirao mlin u pravom ka-pacitetu. Razlog je zastarela tehnologija iruinirani objekti. Za Malo Crniće kao izra-zito poljoprivrednu sredinu to jeste velikiproblem koji treba rešavati.

4. Sledeća godina je predviđena zaborbu za nova radna mesta. Mlin je samojedna od stavki i mi moramo da uporedosprečavamo i odliv stanovništva i školova-nog kadra a to možemo samo obezbeđiva-njem svih uslova za normalan život.

5. Preduslov svake sreće je zdravlje iblagostanje svake porodice ponaosob. Toje ono što želim svim meštanima i zaposle-nima u opštinskoj upravi. Trudićemo se dapružimo više zaposlenja, još bolje zdrav-stvo i ostale uslove koji olakšavaju život.Iako se naredna godina najavljuje kao eko-nomski teška, smatram da se ovim tempomrada ipak mogu postići opipljivi rezultati.

Goranka Stević,predsednik SO Malo Crniće

1. Na zasedanjima Skupštine doneto je niz odlukai deklarisano mnogo pozitivnih rešenja. Ta rešenja ćedoneti opipljiv boljitak i viši standard u narednom pe-riodu

2. Ponosna sam na to što sumoja vrata kao predsedniku

Skupštine svim građanimaširom otvorena. Pomagalasam i pomažem svuda gdeje to moguće, bez obzira naprirodu zahteva i molbe.

3. Volela bih da se nikadanije desila jedna tragedija

koja je potresla celu opštinu jerje izgubljen jedan mladi život.Ne želim da pominjem detaljejavno da ne podsećam na tutragediju, ali smo svi u lokalnojsamoupravi učinili sve da se na-đemo porodici u njihovom bolu.Što se posla tiče, još viće bihpopravila brzinu i uslužnost zadobrobit građanima.

4. U narednoj godini poten-ciraću i dalje da naše zakono-davno telo nastavi sastvaranjem preduslova za efika-snu i ekonomičnu državnuupravu i privredni razvoj

5. Svim građanima naše op-štine i okruga čestitam Novu go-dinu i Božić. Vreme u komeživimo jeste teško, ali samo gami možemo menjati, pa građa-nima želim mnogo sreće, zdrav-lja, snage sloge i ljubavi.

Goran Dačić,zamenik predsednika opštineMalo Crniće

1. Najveći utisak za mene je vraćanje mlina u posedopštine, nakon višegodišnje tužbe sa stečajnim upra-vnikom. To ne ističem kao pobedu aktuelne vlasti, većje to bio dugotrajni put i svi koji su vršili vlast pre nassu zaslužni. Nismo za sada imali uspeha da ga oži-vimo, ali se ovih dana pojavljuju strane delegacije, tač-nije jedna iz Italije, koja pokazuje interesovanje da mlinvrati nameni

2. Posebano sam ponosan na jednu svoju inicija-tivu iz oblasti komunalnih taksi

koja je na kraju i zaživela. Tetakse se odnose na izvorneprihode koje treba da ubereopština i prevashodno sedotiču prihoda od stubovaelektrodistribucije. Državaje takve takse dozvolila, a

naše Opštinsko veće usvo-jilo.3. Nezadovoljan sam sporo-

šću sprovođenja javnih nabavki kojesu se desile usled mnogo spoljašnjih uticaja na kojenismo mogli da utičemo. Takođe, smatram da Repu-blička vlast mora više pažnje da usmeri na nas neraz-vijene opštine. Čini mi se da češće obilaze onapodručja koja su razvijenija, a trebalo bi da je suprotno.

4. Naredna godina trebala bi da bude obeleženaoživljavanjem mlina i ulaganjem u infrastrukturu, kakoputnu tako i komunalnu. Daćemo akcenat narošito nalokalne i atarske deonice kako bi što više olakšali radi život poljoprivrednicima, kojih je najviše u našoj op-štini.

5. Neka sledeća godina svima u svakom segmentubude bolja od prethodne. Svima nam želim ispunjenjekapitalnih projekata koje smo zacrtali jer njihovo ispu-njenje automatski znači i lakši život naših građana.

1. Šta je, po Vašem mi-šljenju obeležilo 2013. go-dinu u Malom Crniću?

2. Na šta ste posebno po-nosni?

3. Šta biste zaboravili (štabiste popravili)?

4. Po Vašem mišljenju,šta bi trebalo da obeleži2014. godinu?

5. Novogodišnja želja?

Poslovna konferencijaSrbija i dijaspora

U Beogradskom SavaCentru, krajem decem-bra održana je Poslovnakonferencija – Srbija i di-jaspora, u organizacijivladine Kancelarije zasaradnju sa dijasporomi Srbima u regionu.Pored domaćina direk-

tora pomenute kancelarije dr Slavka Draškovića, ovom skupu prisustvovali su i pre-mijer Ivica Dačić, ministri Krstić, Radulović, Glamočić i drugi, mnogi ambasadori,

predstavnici Srpske pravoslavne crkve, predsednik Skupštinedijaspore i Srba u regionu Dragan Stanojević, kao i mnogi

uspešni privrednici, investitori i privrednici koji su prisut-nima izneli svoje poruke i iskustva poslovne dijaspore.

I predstavnici opštine Malo Crniće imali su svoje predsta-vnike na ovom eminentnom skupu pošto je poznato da iz Sti-škog kraja mnogi ljudi se nalaze na privremenom radu uinostranstvu. Crnićku delegaciju činili su predsednik Opštine

Dragan Mitić i član Opštinskog veća Radovan Stanković.Prema rečima Stankovića, opšti zaključak sa ovog skupa je

taj da se dosadašnji odnos i saradnja moraju promeniti i unapreditii da će Vlada pitanje sa dijasporom postaviti kao prioritet. On dodaje da

je odlazak u Beograd na najbolji mogući način za uspostavljanje neophodnih kontakata.- Obavio sam razgovore sa dr Slavkom Drašković, direktorom Kancelarije za dijasporu

koja se pohvalno izrazila o našim projektima. Ona je takođe najavila svoj dolazak u našukancelariju. Takođe, obavio sam razgovore i sa direktorom SIEPE Vladimirom Milenkovi-ćem, ekspertom za strana ulaganja i promociju izvoza, koji je upoznat sa našim moguć-nostima. Zainteresovan našim potencijalima Milenković je najavio skoru posetu našojopštini.

N. P.

STRANA 4 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Drugi o nama

Izdvojeni - objavljeni delovitekstova o Malom Crniću

portal TELEGRAF * 28/10/2013Cirkularom odsekao sve prste na ruci!

Dok je sekao drva za ogrev, Zvonimiru M. (48) cirkularodsekao sve prste desne ruke, zbog čega je prebačen ubeogradski Urgentni centar, gde pokušavaju da mu spasušaku.

- Do nesreće je došlo dok je Zvonimir, u svomdvorištu, sekao stonim električnim cirkularom drva koja jespremao za ogrev. U jednom trenutku nepažnje, on jeizgubio kontrolu nad mašinom, zbog čega mu je testeraodsekla sve prste na desnoj ruci - saznajemo iz istrage...

Radio Televizija Vojvodina * 24/10/2013Progutao kesice sa heroinom i prebačen na VMA

Policija je na putu Požarevac - Malo Crniće, u blizinisela Toponica, 20. oktobra zaustavila "hondu" kojim je up-ravljao S. I. i potom u autu pronašla jednu kesicu heroina.Dok je trajalo pretraživanje vozila, vozač je progutao dvekesice sa heroinom, zbog čega je intervenisala Hitnapomoć, navodi se u saopštenju. S. I. prebačen je upožarevačku Opštu bolnicu, a potom zbog detoksikacijena VMA u Beogradu...

portal TELEGRAF * 15/09/2013Policajci i civili takmičili se ko bolje kuva gulaš

Da policajci pendrek rado menjaju za kuvarsku var-jaču, dokazali su u subotu, u Zaovačkoj šumi kod MalogCrnića, na takmičenju u kuvanju gulaša “IPA kotlić 2013″.U organizaciji Internacionalne policijske asocijacije (IPA)za Braničevski okrug, svoje kulinarsko umeće prikazali supripadnici Žandarmerije, Protivterorističke jedinice, polici-jskih uprava iz desetak gradova i pogranične policije. Na-jveću pažnju privukla je ekipa policajaca iz Norveške, jersu svi hteli da otkriju kakav se gulaš jede u ovoj skandi-navskoj zemlji.

- Tajna norveškog gulaša jeste u mesu irvasa, kojesmo specijalno za ovu priliku doneli iz domovine, uz neko-liko vrsta naših domaćih sireva – rekla je za Telegraf IngerGrete Lia Stalesen, instruktor na norveškoj Policijskojakademiji. Neumorno mešajući gulaš, njen kolega JonKristian Randgard sve vreme je hvalio domaćine.

- Ovde su divni i priroda i ljudi, koji se ponašaju kaoda smo prijatelji 100 godina, pa se, zahvaljujući njima, os-ećamo kao kod kuće – kazao je Randgard...

Politika * 30/08/2013Radašin i Milašin u borbi protiv bele kuge

Selo sa 500 domaćinstava i pedesetak malih privred-nika, u opštini Malo Crniće nadomak Požarevca, juče jebilo pozornica premijerne akcije „Dan borbe protiv belekuge”. Upravo Smoljinac, koji još nije poklekao pred ovompošasti, odabrao je novinar RTS-a Milan Popović, autoremisije „Zadnja kuća, Srbija”, ukazujući da je problem gu-bitka stanovništva u našoj zemlji i te kako ozbiljan.

U prisustvu nekoliko stotina meštana, govorili suvladika braničevski Ignjatije, princ Aleksandar Karađorđe-vić i glumci Radoš Bajić i Milorad Mandić Manda, još poz-natiji kao Radašin i Milašin iz serije „Selo gori”. Tačno upodne, kada je nastupom dečjeg hora započela mani-festacija, nastupio je prolom oblaka, ali to nije omelo gov-ornike i okupljeni narod da nastave...

Godišnjica opozicionog delovanja DS-a u Malom Crniću- Nakon 4,5 godina učestvovanja u vlasti, demokrate u Malom Crnićuveć godinu dana kontrolišu „poziciju”, nezadovoljni onim što vide -

Predstavnici Opštinskog odbora Demokratskestranke Malo Crniće svoje dobre rezultate nalokalnim izborima u maju 2012. godine tumače kaovraćanje poverenja u ovu partiju u ovoj malojStiškoj opštini. Boris Pavlović, član Glavnog odb-ora DS-a, kao i visoki funkcioner u Opštinskom iOkružnom odboru za naš list govorida rezultati DS-a na tim izborimau maju nisu savršeni ali daipak nešto kazuju.

Postojanost Opštinskogodbora DS-a može se zah-valiti i njegovom trajnošću,uzevši u obzir da postojipreko 20 godina. Mesni od-bori postoje i funkcionišu u15 sela i u ovoj partiji sunaročito ponosni što nije došlodo prestanka njihovog radanakon izlaska iz vlasti.

- Kada je u pitanju unutarstranačko delovanje,radili smo u poslednje vreme sa smanjenim inten-zitetom, ali uzevši u obzir da sve kazuje da se bliževanredni parlamentarni izbori, “pojačavamo gas“kako bi ih dočekali spremni. Sa predstavnicima ak-tuelne vlasti u opštini imamo korektnu saradnju,mada je u početku bilo pokušaja revanšizma koji je

plod toga da se mislilo da smo bili neodgovorni ida za to moramo snositi odgovornost. - kazao jePavlović i dodao da je vladajuća većina ubrzouvidela da su radili korektno i najviše što se u tomtrenutku moglo.

Sa druge strane, Pavlović ističe da se njihovinaslednici u dosadašnjem vladanju nisu naročitoproslavili, naprotiv.

- Nezadovoljni smo stepenom infrastruk-turnih projekata koji su realizovani, odnosnonisu privedeni kraju. Veoma malo je urađenona sanaciji putnih pravac, bilo da su u pitanjuasfaltiranja ili uređenje seoskih puteva a nijenapravljen ni jedan magistralni vodvodovoda, što je ovde od strateškog značaja.Takođe smo nezadovoljni i povećanjem

poreza na imovinu građana gde je pozicijadonela odluku da se taj porez poveća od 70 do

čak 100 posto. - govori funkcioner demokrata uMalom Crniću i napominje da je to veliki udarac napoljoprivrednike.

Boris Pavlović najavljuje još energičnije delo-vanje Demokratske stranke u opštini i svojim bi-račima najavljuje još veći napor rukovodstvaopštinskog odbora za dobrobit njihovu, ali i svih os-talih meštana Malog Crnića.

S. S.

PRVI DOKTOR NAUKA U TOPONICIToponica može da se ponosi jer će uskoro da dobije prvog doktora nauka. Reč je o Darku Sto-

jićeviću rođen 1987. godine. Osnovnu školu završio je u Toponici kao jedan od troje đaka generacije.Upisao je Srednju poljoprivrednu školu Sonja Marinković u Požarevcu.

Ljubav prema prirodi i njeni resursi su ga privukli da odabere svoj put pa dalje školovanje nas-tavlja na Poljoprivrednom fakultetu 2006. godine. Upisuje smer zaštita bilja prehrambenih proizvoda.Fakultet završava u roku, i od stodvadeset studenata sa smera diplomirao je treći. Tokom studiranjaživeo je u studentskim domovima, studentskog centra Beograd.

Nakon završenih osnovnih studija usled uvođenja Bolonjske deklaracije, pošto je fakultet za-vršio po starom sistemu školovanja, dobija diplomu Master inženjera poljoprivrede.

Godinu dana nakon završenog fakulteta tražio je posao i usled nemogućnosti da ga nađe od-lučuje da nastavi studije i 2011 god. upisuje doktorske studije na matičnom fakultetu. Odabrao jesmer zaštita bilja, katedra za pesticide grupa za herbologiju.

Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija i u toku je izrada disertacije na temu divljeg sun-cokreta i protoka gena otpornosti na herbicide.

Darko je u toku doktorskih studija objavio nekoliko naučnih radova u domaćim časopisima, parsažetaka radova za nacionalne skupove i skupove u inostranstvu.

Tokom novembra tekuće godine izlagao je rad iz oblasti ispitivanja na kongresu o zaštiti bila naZlatiboru.

Za sredinu decembra je u palnu put u Tursku na seminar o invanzivnim korovskim vrstama gdeće izložiti rad na temu svoje disertacije.

Ukoliko ministarstvo pruži adekvatnu podršku mladim naučnicima kojima i Darko pripada za dvegodine naše selo bi moglo da se pohvali doktorom poljoprivrednih nauka.

Iza ovog maldog i vrednog čoveka stoje sati i sati vrednog učenja, istraživanja i rada na terenu.Vrlo je važno to što Darko svoje znanje nesebično deli sa meštanima kako svog sela tako i sa

meštanima okolnih sela. Savetima im pomaže da unaprede svoju proizvodnju i kada vidi zado-voljstvo na njihovim licima tada se in oseća ispunjeno i zadovoljno, kaže Darko.

Bez obzira što trenutno živi i radi u Beogradu uvek se rado vraća svom selu, svom imanju i svo-jim seljanima.

Antileta Živković

“Crniće“ u najboljem svetlu- Resorna organizacija predstavlja lepote opštine Malo Crniće na više frontova -

Turizam je velika šansa za razvoj jedne opštine. Turistička organizacija opštine Malo Crniće an-gažovala se u toku 2013. godine kako bi unapredila, razvila i oplemenila turističke ponude u skladu sasvojim mogućnostima.

Kako je kazala direktor Turističke Organizacije opštine Malo Crniće uspostavljeni su novi kontakti,dozvane nove ideje, povezivanje i saradnja sa pojedincima i društvima kako iz opštine Malo Crniće,tako i iz susednih opština.

- Potencijal mogu biti prirodna bogatstva, ali pored toga, ponuda usluga za organizacije poput našeograničena je samo maštom i željom ljudi. Vođena tom mišlju, Turistička organi-

zacija opštine Malo Crniće uspostavila je saradnju sa turističkom agencijom“Balkanik“ i planinarskim društvom “Vukan“ iz Požarevca. Obeležena je staza

od 14,2 km na potezu od Manastirice do Kule preko Bubnja i Vranjevca,koja je pristupačna svim rekreativcima. - kaže Jasna Jović.

Interesovanje za saradnju sa TO pokazao je i paraglajding klub “Beliorlovi“ obzirom na to da je Braničevski okrug dobio prvi registrovani terenza paraglajding koji se nalazi u ataru sela Aljudovo. Na ovom terenu, Vaz-duhoplovni savez Srbije uvrstio je u svoj kalendar 17. i 18. maja takmičenjeu disciplini precizno sletanje u okviru Srpske lige i državnog prvenstva

2014. godine. Turistička organizacija opštine Malo Crniće se po prvi put u2013. godini pojavljuje uz Internacionalnu Policijsku Asocijaciju na jezeru

Zaova sa planom da se saradnja nastavi i u buduće.Pored novih ideja, Turistička organizacija je uložila napor da tradicionalne man-

ifestacije podigne na viši nivo. Pored Stiškog posela, na teritoriji opštine Malo Crniće održane su i man-ifestacije “Sa izvora bistre vode“, “Fijakerijada“,“Kreni kolo da krenemo“, “Motorijada“, Memorijalni turnir“Ljubiša Veličković“,“Fedras“ i druge.

U prethodnom periodu cilj Turističke organizacije bio je oplemenjivanje ponude i turističkih potenci-jala kako za potrebe stanovništva sa teritorije opštine Malo Crniće tako i svima koji su zainteresovani daobiđu Malo Crniće i njenu netaknutu prirodu sa kojom Turistička organizacija opštine Malo Crnićeponosno istupa na turističko tržište.

S. S.

BROJ 208 STRANA 5DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Naslov teksta je ujedno i cilj projektanedavno odobrenog od strane Min-istarstva za dijasporu RS. Nosioc ovogprojekta je Udruženje građana “Unija zapoljoprivredu i preduzetništvo” opštineMalo Crniće koje od svog osnivanja po-tencira jake veze sa dijasporom koja jedosta rasprostranjena u ovoj opštini.

Uvidom u osnove ovog projekta vidise jedna različitost u odnosu na sličneaktivnosti na relaciji matica - dijaspora.Obično se svako iniciranje kontakta sanašim ljudima u inostranstvu svodi nato da se poziva njihov kapital teškostečen u tuđini. Sada se prvenstvenoželi da se napravi baza podataka isagleda broj naših ljudi u zemljama vanmatice i to ne samo kako bi oni tamosvojim novcem pomogli nama ovde,već kako bi mi ovde pomogli njima kadadođu na odmor ili eventualno odluče dase vrate zauvek.

Jedan od ljudi koji su radili na izradiprojekta čiji je zvaničan naslov “Istraži-vanje spoljne migracije radno-aktivnogstanovništva sa područja opštine MaloCrniće i formiranje baze podataka pre-duzetnika i stručnjaka u dijaspori” je i drBoško Tadić, čovek koji ima veliko

iskustvo u saradnji sa našim ljudima urasejanju pa je čak i doktorirao u tojoblasti. On takođe apostrofira da ciljnagrupa nisu samo ljudi u inostranstvu kojiimaju sopstveni biznis.

- Baza podataka bi svakakosadržala i popis naših ljudi koji imajufirme u inostranstvu, ali i one kojise bave naukom, sportom,kulturom kao i ljudi koji susamo zaposleni ili su upenziji. Time bi stekliuvid u to koliko našihljudi žele samo da sevrate u domovini a kojije broj onih koji žele i daulože u svoju zemlju iliopštinu. - kazao je drTadić koji je još napomenuoda bi se kroz upitnik stekaouvid i u to koji su problemi ljudi kojižele da plasiraju kapital u Srbiji. Običnose, kada je ta problematika u pitanju,radi o teškom dobijanju dozvola i ad-ministracijskim problemima.

Projekat će se sprovoditi na trinačina, i to putem anketara koji bi išli odvrata do vrata i vršili popis, prekoposebnog veb sajta koji bi u tu svrhu bio

formiran i sakupljao podatke i kao treći,najpouzdaniji način preko mesta u in-ostranstvu gde se naši ljudi sakupljaju.

- Radi se prvenstveno o klubovima,kulturno umetničkim društvima i sport-skim udruženjima koja postoje i delujuinostranstvu. Sa druge strane, Srpskapravoslavna crkva može biti od velikekoristi, jer i ona svakodnevno okupljaveliki broj pečalbara iz opštine MaloCrniće i Srbije uopšte. - napominje drBoško Tadić. Uzevši u obzir da je pro-jekat dobio manje novca nego što je bilo

potrebno da se on u potpunostisprovede, zemlje koje će biti

obuhvaćene ovom anketomsu one u Zapadnoj Evropi

gde je i najveći broj ljudiiz opštine MalogCrnića.

Danica Mihajlović,sekretar “Unije zapoljoprivredu i pre-

duzetništvo” OpštineMalo Crniće napominje

da će baza podataka osimudruženju koje je inicijator

projekta biti dostupna i opštinskimorganima, kao i svim mesnim zajedni-cama i ostalim telima kojima može bitiod koristi.

- Neverovatno je da mi danas nebaratamo ni približno brojem kolikonaših ljudi ima u dijaspori. To je prviuslov da se napravi pravi most i sarad-nja sa njima, ali ne samo da bi se nat-

erali da donesu svoj novac u opštinuMalo Crniće. To su naši ljudi, koji imajuitekako velike probleme kada, naprimer, treba da obave neki posao ad-ministrativne prirode ovde. Tada šalteripostaju noćne more i paradoksalno jeda je njima kao stranom državljaninulakše da dobiju dokumenta u inos-transtvu nego u svojoj rođenoj zemlji. Toželimo da promenimo. - kazala je sekre-tar UPP-a.

Po njenim rečima to je bila inicijalnakapisla da UPP baš sa ovim projektomaplicira na konkurs, ali takođe dodajeda će baza podataka itekako koristiti iopštinskim vlastima da steknu uvid u toko od naših ljudi i u kojim granamaprivrede i poljoprivrede želi da investirau Malo Crniće. Iako je jedna slična an-keta Udruženja građana “Unija zapoljoprivredu i preduzetništvo” OpštineMalo Crniće već bio sproveden u trstuneposredno nakon otvaranja kancelar-ije - mini uslužnog centra, ovaj projekatje na mnogo višem nivou i samim tim seod njega očekuju daleko veći i egzakt-niji rezultati.

Da li će ovo ostati samo lepe želje imrtvo slovo na papiru, videće se krajemaprila kada je krajnji rok da se ovajpopis privede kraju i napravi baza po-dataka ljudi iz opštine Malo Crniće kojižive i rade u inostranstvu.

S. Stojadinović

PPPPrrrreeeebbbbrrrroooojjjjaaaavvvvaaaannnnjjjjeeee,,,, ppppaaaa ssssaaaabbbbiiii rrrraaaannnnjjjjeeee- “UPP” realizuje projekat kojim se konačno stiče uvid u broj naših ljudi u inostranstvu -

Neretko se dešava da razvoj jednogsela isključivo zavisi od saradnje pred-stavnika sela sa čelnim ljudima opštinekome to mesto pripada. Što praktičnoznači, da podizanje infrastrukturnih, vi-talnih i ostalih prilika u selu zavisi od togodnosa. Gde su oni loši, pomenuta selabi ostajala bez kapitalnih investicija, kaošto su širenja vodovodne, niskon-aponske mreže, asfaltiranje puteva,suorganizovanja određenih mani-festacija... Takav je nekad bio slučaj i sa Vrbnicom.

Ovo selo po veličini spada u red osrednjih u mal-ocrnićkoj opštini, sa oko 150 aktivnih domaćinstava.Prema rečima Ratka Paunovića predsednika Savetamesne zajednice, nekada, tačnije pre desetak godina,projekti su u najširem luku zaobilazili Vrbnicu. Danaskako kaže, to nije slučaj:

- To vreme kada su nas projekti zaobilazili dalekoje iza nas. Sada vlada drugačija priča. Danas se do-govoramo, i zajedno sa opštinarima se trudimo da izdana u dan podižemo uslove, koji su kao i u svakommalom selu na nezadovoljavajućem nivou. – kažePaunović i dodaje da su zbog lošeg odnosa premaselu, mnogi žitelji izgubili poverenje u saradnju sa

opštinom. On ističe datreba dosta vremena daprođe da bi se to poverenjepovratilo:

- Nekada smo imalisamodoprinos u selu.Dešavalo se da i onakoteškom mukom prikupljenasredstva se ne utroše napravi način. Od tih paranapravili smo dva puta, ali

to je bilo pre deset i više godina. Kasnije sapromenom vlasti ukinut je samodoprinos i od tada go-tovo da se ništa nije ni radilo. Bez para ne može ništada se uradi. Poverenje mora da se vrati... Mi kaograđani smo svesni da treba da učestvujemo u pro-jektima u Vrbnici. Zato smo ispremni da idemo u projektebar dinar za dinar.

Vitalni problem u Vrbnicipredstavlja nedostatak pijaćevode. Ispitivanja su pokazalada je ona zagađena i na 30 mdubine. Svi resursi u nekomnarednom periodu bi trebalo da

se usresrede na sređi-vanje ovog problema.

Paunović kaže dasu putevi u teškomstanju u samom selu. Da iste dodatno uniš-tavaju vozila komunalnih službi u sklopu obavl-janja svojih delatnosti. On kaže da je jedan odprioriteta njihova sanacija, kako bi žitelji moglida nesmetano odlaze do grada i opštine.Inače, Paunović je preduzetnik, tačnije au-tomehaničar koji zajedno sa svojim sinom većduži niz godina drži svoju radnju. Pomenuteobaveze nisu ga odvojile od poljoprivrede.Obrađuje preko 20 ha zemlje. Ističe da je pri-marna delatnost u Vrbnici je poljoprivreda. Podnjivama u vrbničkom ataru nalazi se preko 500ha obradive zemlje. Paunović ističe da je zadodatan razvoj poljoprivrede neophodnopovećanje cena kako bi otkup bio bolji.

Svoj odnos sa Vrbničanima ocenjuje više

nego uspešan, što su pokazali i izborni rezultati kadaje sa ubedljivo najviše glasova zaslužio poverenje dapredstavlja selo u dogovorima sa lokalnomsamoupravom. U ovoj godini, po njegovim rečima,počelo je rešavanje problema vezanog za nasipanjenjivskih puteva. On ocenjuje da ukoliko bi se taj trendnastavio u godinama ispred jako brzo bi bio rešen taj

gorući problem.- U ovoj godini oko 400

tona rizli je nasuto naputeve u selu. Ako i usledeće dve godine dobi-jemo sličan obim rizli mibismo na duže staze rešiliovaj problem. U selu je oko33 ha pod putevima.

Za društveni život,Paunović iznosi ocenu daje siromašan. Jedan od ra-zloga leži i u činjenici da jeveliki broj Vrbničana na

privremenom radu u inostranstvu. I pored toga pros-tora za kulturno sportsko delovanje ima. Međutim, dabi do toga i zaista došlo potrebno je da se podignuuslovi. Tu se pre svega misli na elementarne, te zbogtoga Paunović kaže da je jedan od prioriteta i sanacijalokalnog Doma kulture. Potrebna je prema njegovimrečima sanacija krova.

- Krov prokišnjava, prozori su neupotrebljivi. Sa nji-hovom sanacijom stvorili bi se neophodni uslovi za os-tanak mladih. Imali bi svoje mesto okupljanja,druženja itd. Takođe, potreban je teren za mali fudbal,kako bi deca mogla tokom cele godine da se nes-metano igraju i treniraju. – zaključio je Paunović,kratak razgovor za naše novine.

N. Petrović

U poseti kod Ratka Paunovića, predsednika Saveta mesne zajednice Vrbnica

Rešavanje problema pijaće vode – prioritet svih žiteljaInače, u Vrbnici gotovo

svaka druga kuća ima nekogu inostranstvu. Najviše, pro-centualno Vrbničana ima ugornjoj Austriji. Omiljene„životne destinacije“ Vrb-ničana su Salcburg, Brau-nau, Matikofen...

Seoska zavetina u Vrbnici je letnjiSveti Nikola, 22. maja. U tom perioduna programu je i turnir u malom fud-balu, čije se finale tempira zapomenuti datum. Posle dužeg vre-mena, ove godine u centru selamogao se videti vašar, koji je nekadabio sastavni deo obeležavanja ovezavetine.

Vrbnica je prepoznatljiva na lovačkojmapi po manifestaciji koja se zove Zlatnakljova, a koja se odnosi na lov na divljesvinje. Ona je na programu 28. decembrai na njoj učešće uzme preko 150 lovacaiz okolnih ali i mesta iz Srbije.

STRANA 6 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

DISKOTEKA

KKKKAAAARRRRNNNNEEEEVVVVAAAALLLL 000011112222Smoljinac

060/350-87-87

Automehaničarska radnja “MARJAN”

vl. Živković Marjan

012/266-465, 062/540-957

OORRKKEESSTTAARR SSTTIIGGOORRKKEESSTTAARR SSTTIIGG

za sva vaša veselja 063/744-22-60za sva vaša veselja 063/744-22-60

DODELJENA NAGRADA “BRANKO MANAS”

Slaviša Radovanović - slavodobitnikNA MLADIMA SVET OSTAJE

Stefan Pavlovski – uspešan recitator i još bolji glumac

Književna nagrada “Branko Manas” ustanovljena je 2011. god. u znaksećanja na književnika i profesora Branka Lazića, koji je čitav svoj životproveo u Petrovcu ali nesebično ga deleći sa svojim sugrađanima uzdižući gana jedan viši umetnički nivo a tako jednostavan i dostupan svima.

Bio je veliki poznavalac i poštovalac prošlosti, za života cenjen i poznatkao veliki humanista. Kao takav bio je uzor budućim generacijama. Petro-včani su ga jako voleli i ponosili se njime.

Dosadašnji dobitnici ove nagrade su Ranko Pavlović,književnik iz BanjaLuke za roman ,,Nebeske kosturnice”, potom su 2012.

godine nagradu ravnopravno podelili Miroslav Todor-ović iz Niša za zbirku poezije ,,Vetra ponad gora”

i Ljubiša Đidić iz Kruševca za zbirku kratkih pričapod naslovom ,,Skrivene priče”. Ovogodišnjislavodobitnik je Slaviša Radovanović zaroman ,,Minsko polje”.

U biblioteci ,,Đura Jakšić” u Petrovcu naMlavi, koja i dodeljuje ovu prestižnu nagradu,

vlada nesvakidašnja atmosfera svojstvena zatakve ustanove. Predvođeni svojom direktorkom

Danijelom Radulović Božičković uspešnim,kreativnim i umetničkim radom razbijaju stereotipe svih

vrsta. Bibloteka je otvorena za stare i mlade i trude se da svima izađu u sus-ret, bilo da su to domaći pisci, isoričari, kreativni ljudi koji svojim rukama namoderan način predstavljaju stare pomalo zaboravljene zanate, vraćajući ihmeđu nas na novi umetniči način, oplemenjujući našu svakidašnjicu. Kn-jiževna nagrada ,,Branko Manas je samo jedna od propratnih manifestacijakoje se tamo održavaju.

Dobitnik ovogodišnje nagrade, Slaviša Radovanović nam je sa srećomi sjajem u očima odgovorio na nekoliko pitanja. Oduševljen je idejom osni-vanja Stiških novina i između ostalog pohvalio naš poduhvat zalaganja zapredstavljanje naše opštine i ljudi koji žive, rade i stvaraju u njoj.

Na pitanje kakvi su mu prvi utisci i kako doživljava nagradu odgovorio namje:

- Divni! Niko ne piše za nagradu ali svaka je dobro došla i draga pošto jeto priznanje kompententnih ljudi. Posebno mi je draga nagrada jer sam poz-navao Branka Lazića i poštovao njegov rad.

Na čemu trenutno radite i kakvi su planovi za budućnost?- Trenutmo radim na romanu zanimljivog sadržaja i trebalo bi da ga za-

vršim do jeseni sledeće godine. Naslov je Ciganski sud. Početkom sledećegodine u Kletu izlazi romen “Lepenko među Srbima”. Nastavak je i proširenjedečijeg romana “Lepenko na buvljaku” a sledeći u seriji biće “Lepenko uDiznilendu”.

Koja je vaša poruka mladima koji se upustaju u pisanje?- Čitati što više. Treba pisati jer možda baš u njima leži budući dobitnik na-

grade ,,Branko Manas”.Tako je sa nama pričao dobitnik Manasove nagrade ali i mnogobrojnih

drugih od kojih ćemo vam nabrojati samo neke: prva nagrada “Nebo” unekadašnjoj Jugoslaviji, Reč naroda “Emigrant”, Deretina nagrada za roman“Francuska kutija šibica”, druga nagrada za satiričnu priču na Šabačkoj čivi-jadi, Nagrada “Stig” za “Kopače bunara”...

Njegova komedija ,,Metar i po do Cezara” izviđena je preko pedest putau zemlji i inostranstvu. Autor je više poznatih romana A,B,Vukovar, Krajazbuke, Čiča Gorio beogradski, Očuh, Lek za bolesne oči, Francuska kutijačibica, Zemunica u Ajdhovenu, Salašar.

Pitam se onako ljudski da li smo mi svesni da pored nas živi jedantako darovit čovek sasvim običnim životom i da li ćemo jednog danaimati dobitnike nagrade Slaviša Radovanović odužujući se ovom ple-menitom čoveku za svu lepotu reči kojom nas je darovao.

Antileta Živković

Opština Malo Crniće je u našemOkrugu, ali i širom Srbije poznata pokulturi u širem smislu te reči a kojaobuhvata, narodnu pesmu i igru, am-atersko bavljenje glumom (FE-DRAS), slikarstvom, pisanom rečju(časopis Stig) i drugim vrstama umet-nosti. Po ovome smo poznati već če-teri decenija, a da bi smo i dalje,kvalitativno i kvantitavno radili i saču-vali ono po čemu se prepoznajemo,pratimo rad mladih i pokušavamo daotkrijemo mlade talente, putemraznih manifestacija i takmičenja.

STEFAN PAVLOVSKI je sadaučenik 5. razreda OŠ „Moša Pijade“u Malom Crniću, samo je jedan odmladih koji prati stope glumaca i do-brih recitatora. Još dok je biopredškolac pokazivao je sklonostiprema recitovanju i glumi, tako da jena raznim priredbama i manifestaci-jama, već tada učestvovao. Ove go-dine je u martu mesecu, kao iprethodnih godina osvajio prvomesto, najpre, na školskom a zatimna Opštinskom takmičenju u recito-vanju po nazivom „Pesniče narodamog“ u organizaciji Biblioteke „Sr-boljub Mitić“. Na međuokružnom tak-mičenju u Žagubici, takođe je osvojioprvo mesto i time stekao uslovučešća na Republičkom takmičenju

u Valjevu, gde se predstavio pes-mom Brane Crnčevića „Brat“ iplasirao u prvi deset najuspešnijihtakmičara (tada je bio učenik 4.Razreda OŠ.).

Osim toga član je male glumačkescene u okviru Opštinskog pozorišta„Branislav Nušić“ Malo Crniće. Kaopredškolac igrao je u predstavi„Kapetan Džon Piplfoks“ i pri tomdobio nekoliko nagrada za najmlađuulogu, a među njima i nagrada aDečijem festivalu u Velikom Gradištu.Bilo je dosta uspešnih predstava, a

posebno je zapažena injegova uloga „mede“u predstavi „Plavi zec“,za koju je dobio i na-gradu za najboljegglumca na FEDRAS-u.

Osim toga StefanPavlovski je primeranučenik, voli da čita isve ono što je vezanoza glumačku umetnosti lepo kazivanje sti-hova. Veliku podrškuima od nastavnika,posebno od učiteljaRadiše Stojićevića, kojii režira predstave, ali iod roditelja. Ne ne-dostaje mu podrškasvih nas, koji žele damladi prate našestope, jer to je najboljiputokaz da ćemoovakve rezultate, ost-varivati i u budućnosti.

Uprkos brojnimškolskim i glumačkim obavezama,Pavlovski voli da se druži, omiljen jeu društvu, voli fudbal ali i nestašluke.Znači sve ono, što vole deca nje-govog uzrasta.

- Ne znam kako ni zašto, ali zav-oleo sam glumu i pozorište. Volim ida govorim stihove... i nemam tremu,jednostavno pesma mi uđe u dušu ukrv... i lako je iznesem. Naravnodosta vežbam, i trudim se da budembolji... nadam se da ću u tome i us-peti…- kaže mali Pavlovski.

A nama ne preostaje ništa drugonego da pratimo njegov rad, po-mažemo mu, bodrimo ga i poželimosreću da ostvari sve svoje želje.

Zorka Stojanović

BROJ 208 STRANA 7DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Knićaninova 19, Požarevac (kod Medicine rada); tel: 012/531-041, mob: 065/3-531-041

Kulturno-društveni život u opštini Malo Crniće

DDDDooooggggaaaađđđđaaaajjjj iiii kkkkoooojjjj iiii ssssuuuu oooobbbbeeeelllleeeežžžž iiii llll iiii 2222000011113333.... ggggooooddddiiiinnnnuuuuBorba protiv bele kuge

Malo mesto u opštini Malo Crniće, Smoljinac, bilo je letos centar borbeprotiv bele kuge u Srbiji.

Ova manifestacija posvom karakteru i organi-zaciji prevazišla je okvirelokalne. Veliki broj poseti-laca, dosta eminentnihgostiju idu u prilog malopre navedonoj tezi. Onošto treba istaći, pogotovou današnje vreme, ovojakciji podršku su pružilipredstavnici gotovo svihopština Braničevskogokruga. Među gostimaviđeni su predstavnici lo-kalnih samouprava VelikoGradište, Žagubice,Kučeva, Žabara, GradaPožarevca...

Meštani i predstavnici saveta MZ Smoljinac su prevazišli sebe i poslali na-jbolju moguću poruku naciji o značaju i važnosti problema nataliteta.

Između govornikaprisutne je zabavljao horKir Stefan Srbin, aprisutnima se najpreobratio Vladika Ign-jatije koj je kazao da nijesve onako kako se činina prvi pogled, to jest danije samo finansijskasituacija kriva za nega-tivni prirodni priraštaj uSrbiji.

- Poznato je da na-jsiromašnije državeimaju najvišestanovnika, dakle nije istina da novac donosi puno dece. Što više parabudemo imali sve će biti manje dece, a sve više uživanja Čovek mora sh-vatiti da je društveno biće, biće zajednice i da ne može sam već da ga porod-ica čini onim što jeste. - kazao je Vladika Ignjatije.

Među prisutnioma bio je i princ Aleksandar Karađorđević koji je o ovoj temigovorio na sličan način kao i Vladika.

- Smoljinac je poznat po velikom broju privrednika i dobrih domaćina.Oni daju dobar primer Strbiji kojoj preti bela kuga, jer se mladi boje da za-snuju porodicu zbog neizvesne budućnosti. Velika porodica je naša jedina

garancija za svetlu budućnost, akiša koja je padala na početkuskupa nije loša, ona je dobra zapoljoprivredu. - nadovezao se na vre-menske prilike Aleksandar Karađorđe-vić.

Naročitu pažnju izazvali su Milo-rad Mandić - Manda i Radoš Bajićkoje su svi prisutni jednostavno nazi-vali Milašin i Radašin, po likovima izserije Selo gori a baba se češlja.

Pored toga što kroz svoje likove userijama i filmovima propagirajuporodične vrednosti, i u privatnom živ-otu imaju mnogo dece, a u slušajuRadoša Bajića i unučadi. Obojica sudali poseban ton manifestaciji Danborbe protiv bele kuge i na sebi svo-jstven način animirali prisutne da sh-vate značaj problema negativnogprirodnog priraštaja u Srbiji.

Podsetimo, idejni tvorac ove ak-cije je TV autor Milan Popović poz-nat po emisiji “Zadnja kuća, Srbija”

D. O.

FFFF EEEE DDDD RRRR AAAA SSSSFEDRAS (Festival dramskih amatera sela Srbije) je osnovan 1972. godine sa

ciljem da pospeši i afirmiše pozorišnu umetnost u selima Stiga i Pomoravlja.Počeo je nanametljivo sa amaterima naše Opštine da bi ubrzo okupio sva am-aterska pozorišta i dramske sekcije pri kulturno-umetničkim društvima mnogihkrajeva republike Srbije. Danas je to manifestacija od značaja za čitavu Repub-liku. I evo godinama uspešno okuplja najuspešnije pozorišne grupe sela Srbije saobema pokrajinama.

Do sada je na FEDRAS-u izvedeno preko 400 pozorišnih predstava ukonkurenciji i veliki broj van konkurencije na sprskom, rumunskom, mađarskom,rusinskom, slovačkom, albanskom i drugim jezicma.

Pored dramskih amatera, FEDRAS okuplja i pesnike, slikare, muzičare, idruge stvaraoce sa teritorije republike Srbije. Na FEDRAS-u se organizuju iokrugli stolovi, uglavnom sa tematikom pozorišnog amaterizma u selima Srbije.

Ova značajna kulturna manifestacija ugostila je mnoge eminentne dramskeumetnike, od Raše Plaovića i Ljubinke Bobić do Mire Stupice, Ružice Sokić,Radeta Šerbedžije, Ljube Tadića i mnogih drugih.

Organizatori FEDRAS-a su Centar za kulturu Malo Crniće sa svojim telima,opština Malo Crniće iSavez amatera Srbije.

FEDRAS seosko po-zorište dožljava svakegodine u oktobru svojpravi procvat kada seMalo Crnice i meštanaovog kraja okupljaju i uži-vaju u majstorijama am-aterskih pozorišta, nadaleko poznatog amater-izma svog i gostujućihpozorišta.

Pobednici 42. FE-DRAS-a prema odlucižirija:

PRVA NAGRADA dodeljena je predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“Ljubomira Simovića u izvođenju ansambla Kulturnog centra „Radoje Domanović“iz Rače u režiji Dejana Cicmilovića. DRUGA NAGRADA dodeljena je predstavi„Kralj Ibi“ Alfeda Žarija u izvođenju ansambla KUD „Obilić“ iz Krnjeva a u režijiGorana Lekića. TREĆA NAGRADA uručena je postavi predstave „Žorž Danden“u izvođenju PAB – Sklonište u teatru

ODLUKE ŽIRIJA 42. FEDRAS-aPOHVALE ZA GLUMAČKA OSTVARENjA dodeljena su: Miroslavu Miluti-

noviću za ulogu Dare u predstavi „Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“, JeleniStojadinović za ulogu Dolores u predstavi „La Gerila“, Marku Bogdanoviću zaulogu Gipsanog u predstavi „La Gerila“, Milanu Dudiću za ulogu Dušana u pred-stavi „Nije čovek ko ne umre“, Spasoju Miliću za ulogu Ivana u predstavi „Niječovek ko ne umre“, Mirku Markoviću za ulogu Žorža Dandena u predstavi „ŽoržDanden“, Miljanu Vojnoviću za ulogu ulogu gospodina od Sotanvila u predstavi„Žorž Danden“, Zoranu Vreću za ulogu Kodine u predstavi „Žorž Danden“, MarkuJovanoviću za ulogu Cara Lazara u predstavi „Marko Kraljević u borbi za zdravuživotnu sredinu“, Mirjani Marušić za ulogu Simke u predstavi „Putujuće pozorišteŠopalović“, Gorici Milojević za ulogu Jelisavete u predstavi „Putujuće pozorišteŠopalović“, Draganu Asiću za ulogu Drobca u predstavi „Putujuće pozorišteŠopalović“, Milanu Miloševiću za ulogu Pjera Brošana u predstavi „Večera bu-dala“. Pohvalu za kolektivnu igru dobio je ansambl predstave „Marko Kraljević uborbi za zdravu životnu sredinu“.

NAGRADE ZA NAJBOLjE MLADE GLUMCE DOBILI SU: Marija Živulović zaulogu Bordirke u predstavi „Kralj Ibi“. Predrag Cvetković za ulogu Venceslava upredstavi „Kralj Ibi“. Igor Stojanović za ulogu Marka Kraljevića u predstavi „MarkoKraljević u borbi za zdravu životnu sredinu“, Vuk Radošević za ulogu Ikara u pred-stavi „Deca u formalinu“. NAGRADA ZA NAJBOLjU MUŠKU EPIZODNU ULOGUuručena je Miroslavu Mitroviću za ulogu Milije u predstavi „Jelisavetini ljubavnijadi zbog molera“. NAGRADA ZA NAJBOLjU ŽENSKU EPIZODNU ULOGU do-deljena je Aleksandri Milošević za predstavu „Žorž Danden“. SPECIJALNANAGRADA ZA KOLEKTIVNU IGRU stručni žiri uručio je ansamblu predstave„Kralj Ibi“. NAGRADA ZA NAJBOLjU MUŠKU ULOGU dobio je Goranu Lekiću zaulogu Kralja Ibija u istoimenoj predstavi. NAGRADA ZA NAJBOLjU ŽENSKUULOGU dobila je Sanja Ilić za ulogu Gine u predstavi „Putujuće pozorišteŠopalović“. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Dejanu Cicmiloviću za pred-stavu „Putujuće pozorište Šopalović“.

D. O.

STRANA 8 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLASSTIŠKI GLAS

Srpski inat odveo u EvropuSrpski inat odveo u EvropuRadiša Ilić osnovao kovačku radnju u svojoj garaži u Šapinu pre 17 godina,

danas vlasnik kompanije poznate širom Evrope

Iako se pojam “Srpski inat”često vezuje za nešto loše inegativno, u slučaju RadišeIlića pokazao se u najboljemmogućem svetlu. On je vlasniki direktor Kovačke radionice“Ferro Battuto” u Srbiji ali i vannjenih granica poznate i kaoBanker Šapine. Banker kaostari porodični nadimak a Šap-ine kao rodno mesto i mestogde je od garaže napravljenafirma za respekt u čitavojEvropi.

Sve je počelo 1996. godinekada je Radiša odlučio da za-meni svoju staru kapiju novom.

- Iako sam od roditelja kojisu radili u inostranstvu imaoveliku pomoć, želeo sam da tukapiju napravim sam. Ono štome je još više u toj nameriohrabrilo je zadirkivanje pri-jatelja u kafani i okretanje glaveu neverici majke i oca da ja tomogu sam da uradim. Tada jeu meni proradio inat i moraosam svima da dokažem danisu u pravu. - kaže Ilić.

Otišao je da kupi elementeza kapiju od jedne firme iz Lo-zovika, napravio dizajn i samvario i sklopio svoju kapiju.Neverovatno je bilo to što pretoga nije imao nikakvo iskustvou tom poslu, iako se zanat u tojoblasti uči godinama. Što serezultata njegovog poduhvatatiče, on je govorio sam zasebe. Prvi pogled na Radišinunovu kapiju rodio je želju nje-gove sestre od tetke i zeta da injima napravi sličnu. Ponovo jeIlić krenuo ka Lozoviku jer utom trenutku i dalje nije imaosvoju kovačnicu pa je morao

da kupi elemente od njih.Kapija je ubrzo krasila dvorištenjegovih rođaka i više nije bilostajanja. Svi su želeli kapijusamoukog majstor Radiše.

Nakon tri kapije koje je izra-dio, kod Radiše Ilića je počelada se rađa ideja o tome da nje-gov hobi preraste u posao. Svedotadašnje kapije uradio jeisključivo uz pomoć supruge isina koji su mu pomagali pri-likom dizanja i postavljanja.Morao je da čeka da se sin

vrati iz škole i da supruga pron-ađe slobodno vreme, anarudžbine su se gomilale...

- Sve tose dešavalou vremes a n k c i j a ,kada se nijemoglo u in-ostranstvo,što je bilavelika željam o j i hroditelja koji idalje nisuverovali u toda ovo možepostati ozbil-jan posao.Poveroval isu tek kadasam sezainatio inisam tražioni dinara odnjih dve go-

dine. Zatim sam napravio ujednoj postojećoj prostoriji svogdomaćinstva mini radionicu ikrenuo da izlažem po vašarimau okolini. Prve radnike, njihdvojicu, sam zaposlio tek dve ipo godine kasnije. - seća seIlić. Te 1999.godine firma je izvanično prijavljena i posao je“eksplodirao”. Pored umeća

njih trojice velikom broju muš-terija kumovao je i dobar glaskoji je njegova porodica uživalau okolini.

- Nikada neko iz mojeporodice nije nikoga prevario.Ljudi su to znali i ostavljali mikao kaparu celokupan novčaniiznos. Ipak, uvek sam samouzimao avans a to i dan danasčinim. Volimda deo novcauzmem nasamom kraju,kada postavimčoveku kapijuna ulazu udvorište i vidimzadovoljstvona njegovomlicu. - pričaRadiša tajnusvog uspeha, inapominje daje poredpoštenja naj-važniji rad.

Na vremeje shvatioznačaj mar-ketinga i uložio

u reklamu na televiziji, radiju inovinama. Taj potez mu seitekako isplatio jer je ubrzo pre-rastao postojeće kapacitete, temu je bila potreban i većiproizvodni prostor ali i više rad-nika. Počeo je da se širi poprostorijama u svom domaćin-stvu gde su mu ranije bilepoljoprivredne mašine, za-poslio je deset radnika i krenuo

u pribavljanje alata. Veliki deozarađenog novca ulagao je unove bušilice, brusilice, čekićei sve neophodne alate kako bimogao da odgovori sve većembroju porudžbina.

Pošto je proizvodni pogon

uselio u gotovo sve prostorije usvom domaćinstvu, 2004. go-dine došlo je vreme za sledećikorak.

Odmah pored glavnog putasazidao je sopstvenu halu saadministracijskim prostorom,što naravno nije bio kraj ula-ganju i to ne samo u mašine,već i u ideje. Mnogo neprospa-vanih noći kod Radiše Ilićarodilo je veliki broj novih diza-jna kapija, ograda, gelendera,zaštitnih rešetki i ostalog izasortimana “Ferro Battuto”.Putovanja u inostranstvo sutakođe pomogla da se dobije

inspiracije od tamošnjih mod-ela a ubrzo je ova firma počelai sama da izvozi i montira svojeproizvode u Francuskoj, Ne-mačkoj, Italiji, Austriji...

Iako je krenula i karijera poinostranstvu, Radiša nije za-postavljao ni domaće tršište.Najviše je, kaže, radio u Ne-gotinskoj krajini i to mahomljudima koji rade u inostranstvuali i viđenim privrednicima počitavoj Srbiji. Posebno jeponosan na posao koji jeodrađen u renomiranompožarevačkom restoranu VilaJelena 012 koja svoj fan-tastičan izgled uveliko duguje iovoj firmi.

Sve to je dovelo do toga dapored naših ljudi iz inos-transtva koji uživaju uproizvodima ove firme iz Šap-ina, mušterija bude i jedanstranac i to ni manje ni višenego u Austriji, zemlji koja jepoznata po prelepoj arhitekturi.

U pitanju je jedan od direktorasvetskog trgovačkog giganta,firme “Bauhaus”.

Danas “Ferro Battuto” ima14 zaposlenih radnika iproizvodnu halu od 500kvadrata bez poslovnog dela a

udareni su i temelji novogproizvodnog prostora. Posao jeproširen i zahvaljujući sinuVladanu koji je 2012. godineotvorio firmu za distribuciju mo-tora za kapije u saradnji sa fir-mom “Daspi” iz Italije, tako damušterije ovih vrednih ljudi izŠapina sada dobijaju komplet-niji proizvod. Pored sina uposao je uključena i ostalaporodica. Radišina supruga isnaja pomažu, a on se nada daće i dva unuka nasleditiporodični biznis.

Saša Stojadinović

Nagrade kao dokaz kvalitetaSvesni da nagrade na sajmovima mogu da pomognu

poslu, “Ferro Battuto” je naročitu pažnju posvetio ovomsegmentu.

2004. godine bili su pobednici Sajma građevine uNovom Sadu. Godinu dana kasnije trijumfovali su u Sub-otici a 2007 usledio je trijumf na Sajmu u Beogradu. Krunanjihovg rada je svakako Specijalna nagrada za dizajn ikvalitet iz Madrida, Londona, Pariza i Rima. Njihovi skautiiz specijalizovanih agencija pratili su kreacije iz celeEvrope i ocenjeno je da je rad Kovačke radionice “FerroBattuto” iz Šapina najistaknutiji.

Replika kapije sa dvora Katarine Velike

Radiša Ilić

PatentiNe želeći da samo

sklapa postojeće elemente,Radiša Ilić je osmislio kom-pletno originalnu kapiju i -patentirao je.

- Mislim da sam prvi naprostoru bivše SFRJ koji jezaštitio tri modela svojihkapija. U pripremi su još dvamodela koja planiramo dapatentiramo tako da će svikoji žele istu takvu kapijumorati da se obate isključivonašoj firmi. - kaže Ilić.

Nema odbijanja porudžbineIako su se već uveliko proslavio na polju umetničke bravar-

ije, “Ferro Battuto” ne odbija ni manje inspirativne zahteve svo-jih starih mušterija. Tako su pored kapija koje putuju za Pariz,Beč ili Minhen uporedo kovali i raonike ili neke druge delovepoljoprivrednih mašina jer su mušterije to isključivo od njihželele.

Proizvodna hala

BROJ 208 STRANA 9DECEMBAR 2013. STIŠKI GLASSTIŠKI GLAS

Cane iz Kravljeg Dola...Cane iz Kravljeg Dola...- Nikada ne “odbijajući” pesmu, pevač iz opštine Malo Crniće godinama uveseljavao ljude po čitavoj Srbiji -

Nema ko u Srbiji da ne zna zaMiroslava Ilića, Lepu Lukić ili Tozovca,pa čak i oni koji inače ne slušaju naro-dnu muziku. Sve i da smo ljuti protivnici“narodnjaka“, nismo mogli da ne ču-jemo neku od njihovih pesama nanekom slavlju, uz iste se veselili, napili,pa možda uz neku izgubljenu ljubav i tu-govali.

Ipak, većina ljubitelja tih pesamanije imala prilike da ove majstore slušauživo, već su u tim tonovima uživalislušajući druge više ili manje poznatepevačice i pevače. Ovo je priča o bašjednom takvom izvođaču kojim se celaopština Malo Crniće ponosi.

Momčilo Cane Stojadinović je svojukarijeru pevača započeo još u školskojklupi, pa i ranije, na čuvenim seoskimsedeljkama.

- Žene su čule za mene i stalno meterale... ’ajde Cane otpevaj nešto, ’ajde,’ajde... ” i ja šta ću - pevam. Posle togasam u školi čak vodio i hor, a posle za-vršenog četvrtog razreda krenuo sam

po takmičenjima pevača amatera. -priča Cane kako je sve počelo.

Po okolini se pročulo za jednog“malog“ koji peva sevdalinke kao da jerođen u Bosni a ne u Stigu. Ubrzo jestekao popularnost, naročito kod rom-skih svirača koji su svi bili apsolutnisluhisti i uvek znali da prepoznajukvalitet. Međutim, od lokalne slave iprvih nagrada na svim takmičenjima senije moglo živeti. Mlađi brat Milan je biona školovanju u Požarevcu pa jeMomčilo bio prinuđen da se zaposli ufabrici “Morava“. Plata je bila mala, alina vreme.

Ipak, Caneta je vuklo pevanje i nas-tupanje pred narodom i nije mnogoprošlo te se vratio mikrofonu. Kao iuvek, sudbina je učinila svoje...

Za sve je kriv slučajan susret uparku u Požarevcu sa jednim muz-ičarem koji je imao ugovorenu “tezgu“za svadbu u Majilovcu, ali i problem sapromuklim pevačem. Zahvalio je nebuna susretu sa Canetom i preklinjao gada spase njegov orkestar jer su naproševini dobili po 40.000 dinara, a

sada na svadbi bi trebali da dobiju iviše.

- Taj novac je u to vreme bio kao trimesečne plate. Ja sam bio u radnomodnosu a kao da je Bog hteo da to budebaš na tadašnji državni praznik 29. no-vembar kada se nije radilo pa sammogao da prihvatim da pevam. Tadasam imao 20 godina i to je bila moja

prva “tezga“. - seća seCane.

Odmah na prvom nas-tupu je pokazao profesional-nost i neverovatnusposobnost pamćenja.Naime, dan pre toga je naradiju bila čuvena “Večernjarevija“ koja je predstavljalanove pesme i tada se prviput čula pesma “Jablani sepovijaju“. Tu emisiju su svislušali i pesma je preko noćipostala apsolutni hit. Caneju je momentalno zapamtio, itekstualno i melodijski.

Sledećeg dana je seo navoz “Ćiru“, i krenuo za Ma-jilovac, po dogovoru. Do-maćin, izuzetno imućančovek je primetio da su sepevači promenili a šef

orkestra je odmah krenuo da hvaliCaneta kako lepo peva i zna mnogo pe-sama. Neko od prisutnih se u jednomtrenutku setio pesme koja se veče pretoga čula na radiju i tražio baš “Jablanise povijaju“, a Cane je prihvatio da ot-peva. Zaprepastili su se gosti, ali ičlanovi orkestra jer nije bilo moguće daneko tako komplikovanu pesmu za-pamti posle samo jednog jedinogslušanja. Muzičari su nešto “nabadali“,ali je Cane perfektno otpevao i velikakarijera svadbenog pevača je počela.

Tokom karijere, Momčilo je menjaoorkestre i uvek je on bio taj koji je biraojer su svi želeli da rade sa njim. Za raz-

liku od današnje situacije, tada jebilo malo pevača ali i mnogo većikvalitet. Čuveni Novica Urošević“Purca“ i Momčilo su pored pe-vačkih kvaliteta u to vreme znali inajveći broj pesama što je takođebilo na ceni.

- Znao sam u to vreme preko5.000 pesama i muških i ženskih.Mogao sam da pevam pred gos-tima i po tri sata bez prestanka ida nijednu pesmu ne ponovim i neodbijem. Uopšte ih nisam učio,samo pamtio. - govori on.

To je bila i najbolja Canetovapreporuka za ču-venog “Rosu“ iz selaBare, šefa tadašnjeg

najjačeg orkestra u ovomdelu Srbije. Toliko su bilisigurni u sebe i svojekvalitete da su sviraliisključivo za bakšiš.

- Moj prvi angažmansa Rosom bio je u seluMaleševo kod Golupca.Bez reči mi je dao avansod 100.000 dinara iobećao još, samo da pris-tanem da pevam za njih.To je bio ogroman novac.Jedna od mojih prednostibila je i ta da sam znao dau datom trenutku iz-aberem pravu pesmukako bih napravio atmos-feru. I do tog trenutka sunam davali novac, ali kadsam se ja latio mikrofona iotpevao “Mladoženja kolovodi, blago majci što garodi...”, novčanice suprekrile zemlju. Za tili časnapunjena je čitava kotar-ica-kukuruzara parama

koje su sakupljane metlom iđubravnikom. Sećam se i svadbe u Za-tonju kod Velikog Gradišta kada su menekoliko sati nosilli na ramenima. Onisu se menjali a ja sam pevao. U Pekusam bio prava zvezda, ali nisam mogaoda odbijem tu čast iako mi je biloizuzetno naporno da toliko dugo budem“nošen”. - priča Momčilo i seća se jedneneprijatnosti vezane baš za to veselje.

Kada je došao kući, otac mu nijeverovao da je zaista dobio toliki novacod bakšiša već je pomislio da je u pi-tanju krađa. Momčilo nije mogao daubedi oca Živana da umesto 4-5 hiljadamaraka bakšiša koliko je obično dono-sio sada odjedanput donosi čak 15.000nemačkih novčanica. Tek se smiriokada su istog trenutka otišli kod Rosekako bi mu on sam potvrdio.

Veliki doprinos njegovoj karijeri dalasu i četiri snimljene singl ploče saukupno osam pesama. Izdavač je bioBeograd Disk čiji je glavni i odgovorniurednik bio Boris Bizetić. Nakon toga jena prestižnom takmičenju u Soko Banjiosvojio treću nagradu stručnog žirija štomu je širom otvorilo vrata ka beograd-skoj estradi. Ipak, veze sa porodicomsu bile jače i Cane je propustio prilikuda stane rame uz rame sa velikanimanarodne muzike.

Danas, Momčilo Cane Stojadinovićživi penzionerske dane u svom Kravl-jem Dolu. On se i dalje pomalo bavipoljoprivredom, valjda mu je ostalanavika od oca. Pevanja se ne odriče, ušta smo se mogli uveriti i sami kada jetokom intervjua u par navrata zapevao.Pitali smo ga i da li bi nešto promenio usvom životu, da ima ponovo 20 godinai da može da bira između fabrike imikrofona.

- Ne. Nikad ne bih odabrao drugačijiput, samo bih se muzički obrazovaokako bih ono što sam imao u uhumogao da prenesem i na papir. - kažeCane.

S. Stojadinović

Moj Mile spavau Apolo 9...

Kao i svako, i Cane ima najdražu i na-jomraženiju pesmu. Bez razlike, morao je dapeva i jednu i drugu, ako bi ih gosti naručili.

- Najviše sam voleo da pevam pesmu“Ah, meraka u večeri rane“, a najviše sammrzeo kada su Amerikanci otišli na Mesec,pa pevačica Mašinka Lukić snimila pesmu“Apollo 9”. Iako je nisam podnosio bila jeveoma popularna pa sam je pevao i neko-liko puta za veče. - seća se Momčilo.

Duet sa Ljubom Lukićem

Opasna pratnjaBilo je i neprijatnih situacija.

Momčilo se seća kako je gostajednog veselja u Požarevcu pratiopesmom kroz ceo grad do njegovogstana. Kada su došli do ulaza uzgradu, on i još dvojica muzičara sukrenuli da pevaju i sviraju još jačekako bi se gost “pokazao” predkomšijama kao boem i veseljak.

- Nismo tada znali da u toj zgradimahom žive oficiri, a sve sedešavalo u 3 sata ujutru. U hodnikuje odjednom počelo pravo bombar-dovanje praznim i punim flašama ijedva smo uspeli da uđemo u stan itako se spasemo. Čekali smo neko-liko sati da se situacija smiri kako biizašli. Negde na pola hodnika ipaksmo bili primećeni i moram dakažem da se nismo dobro proveli.Uspavane komšije nisu naročito uži-vali u našem noćnom koncertu asvedoci su bili naši polupani instru-menti i nekoliko ogrebotina. - prisećase Cane danas kroz smeh, mada setada nije ni najmanje zabavio.

Toma Zdravkovićnezgodan kada popije

Imao je Momčilo tokom svojekarijere susrete i nastupe sa skorosvim pevačkim veličinama tadašnjeJugoslavije. Dragani Mirković jepokazivao kako da peva tercu,pevao je sa Snežanom Đurišić, Me-rimom Njegomir, Miroslavom Ilićem,čak je doživeo da mu Predrag Go-jković Cune kao kum na jednomveselju tercira u pesmi “Kafu midraga ispeci”. Ipak, susret sa TomomZdravkovićem nije ostao u prijatnomsećanju.

- Otišli smo Rosa i ja u Jugotonda ponudimo neku pesmu, i u jed-nom trenutku u sred razgovoraupada Toma Zdravković. Velikipevač ali izuzetno neprijatan kadapopije. Tada je baš bio preterao, panas je provocirao i čak zvao napoljeda se obračunamo, ničim izazvan odnaše strane. On je izašao iverovatno zaboravio koga i zaštočeka, a nama je producent objasniokakva je njegova narav i da se pre-više ne sekiramo. - govori Cane.

STRANA 10 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

tel/fax: 012/523-523, mob: 062/218-796, 065/84-111-33

e-mail: nenadjocic012@gmail.com

VVVVeeee llll iiii kkkkoooo CCCCrrrrnnnn iiii ććććeeee ,,,, mmmmoooobbbb:::: 000066662222////8888222277770000 ----555544443333 ,,,, 000066669999//// 1111----999988888888---- 222244448888

власник: Јовић Миодраг - Миша, моб: 060/0283-079јела са роштиља, домаћа кухиња, кувана јела, печење,

велики избор домаћих ракија, виљамовка, шљивовица,медовача, кајсија, дуња, лоза...

Proizvodimo dekorativne betonske elemente zaProizvodimo dekorativne betonske elemente zapopločavanje dvorišta, staza, terasa, parkinga i dr.popločavanje dvorišta, staza, terasa, parkinga i dr.

raznih boja, oblika i veličinaraznih boja, oblika i veličina

Dijagnostikovanje svihMercedesovih vozila

Auto električarska radnjaServis auto instalacija

Servis alnasera i alternatoraAuto dijagnostika

Izrada instalacije na poljo mehanizaciji066/268-150, 063/252-750

BROJ 208 STRANA 11DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Savremena tehnologija idugogodišnje iskustvo

Kvalitetan materijal i obučeni majstori

12312 Smoljinac; Telefon: 012/283-018; Mob. telefon: 063/335-727

E-mail: n.nesic@hotmail.rs

REKA MLEKA IZ TOPONICE Poljoprivreda - saveti

Priprema voćaka za zimskomirovanje i narednu vegetacijuToponica je malo selo ca oko 300 domova ali količina mleka koja se proizvede

u njoj nije zanemarljiva. Četiri domaćina imaju mlekarice u svojim domaćinstvima,odnosno posude za odlaganje, prihvatanje i skladištenje mleka koje se zove lak-tofriz.

U njima se održava stalna temperatura prilikom odlaganja mleka. Higijena jena zavidnom nivou, sve mlekare su čiste, oblepljene pločicama i domaćini vodeo njima svakodnevnu higijenu. Kada se mleko preuzme, svakodnevno se se vršidezinfekcija posuda sa dve vrste sredstava od kojih je jedno kiselo a drugo bazno.

Muzilice se takođe održavaju i ispiraju. Vime krave tretira se rastvorom pre iposle muže. Domaćini su sve preduzeli da bi imali dobar kvalitet mleka i da nebude propusta jer dobro se zna da najmlađa populacija najviše koristi mleko.

Zlatko i Vesna Radovanović trenutno u svojim štalama imaju 26 grla muznihkrava, jer im je toliki kapacitet. Dnevno pomuzu oko 200 l mleka. Prošlogodišnjisu dobitnici bronzane plakete i u njihovom domaćinstvu je proizvedeno 58 963 lmleka.

Zlatkova supruga Vesna odrađuje najveći deo posla i vodi računa o svakomgrlu jer je individualno i muze se od 7 do 8 meseci godišnje, steono ili je vremeza priplod kao i za telenje. Taj odgovoran posao Vesna radi savesno i uspešno aza krave kaže da slušaju raznu vrstu muzike u zavisnosti ko ih muze, ali najčešeje to radio Biser i 202 uz osmeh priča vesela domaćica.

Svake godine na remont stada ide po nekoliko grla. U poslu im najviše po-maže sin Aleksandar. Do kraja ove godine imaće 20% veću proizvodnju u odnosuna prošlu godinu.

Mladi bračni par Nenad i Sanela Savić takođe su se posvetili stočarstvu. Voleto što rade, jer Nenad sa neskrivenim zadovoljstvom priča o stočarstvu. Trenutnou svojoj štali imaju 11 krava muzara ali za sledeću godinu im je plan da stadoprošire sa još 8 do 10 grla. Trenutno proizvode oko 180 litara dnevno. Njihovahladnjača odnosno laktofriz je kapaciteta 550 litara pa planiraju da je popune i daImlekovi vozači dolaze svakog dana a ne svakog drugog da preuzmu mleko.Takođe su dobitnici bronzane plakete koju dobijaju svi proizvođači koji na godišn-jem nivou proizvedu više od 50 000 l mleka.

Nenad ima ugovor sa Imlekom do 2016 godine da će na godišnjem nivou is-poručivati od 50 000 do 55 000 l mleka. U obavljanju ovog ozbiljnog poslamladom bračnom paru, nesebično pomažu blizanci Neda i Strahinja.

Već tri godine laktofriz ima i porodica Arsić. Novica i Katarina dnevno muzuoko 140 litara mleka. Na godišnjem nivou se kreće oko 45 000 l. Trenutno imaosam krava muzara od kojih su pet na muži. Sin im je treća godina srednjepoljoprivredne škole pa je nesumnjivo da će krenuti očevim stopama, a devojčicadruga godina srednje medicinske škole.

Igor Arsić takođe poseduje laktofriz i bavi se stočarstvom i proizvodnjommleka.

Svi ovi proizvođači sarađuju sa Imlekom i u jednom se svi slažu da je sarad-nja zadovoljavajuća i da isplate ne kasne. Ali uvek postoji nešto što proizvođačekoji su sigurni u kvalitet svojih proizvoda tišti. Na uvid su mi svi pokazali liste okvalitetu mleka i ni na jednoj listi nije bilo manje od 3, 89% mlečnih masti. Krećese i do 4,07 % što predstavlja odličan kvalitet mlečnih masti. Bolna tačka je ne-dostatak jedne nezavisne laboratorije koja će kontrolisati kvalitet mleka, jer zasada kontrolu sprovodi samo Imlek u svojim laboratorijama. Uzima se tri putamesečno slučajni uzorak i po tome se proizvođačima isplaćuje i formira cenamleka.

Kažu da znaju da je od Evropske unije doniran novac i da je na teritorijiBeograda trebala već da postoji nezavisna laboratorija, ali to ni dan danas nijeurađeno. Kome to odgovara? Proizvođačima mleka sigurno ne odgovara.

U centru sela postoji laktofriz u koji se sakuplja mleko koje manji proizvođačidonose tokom dana. Još četiri proizvođača dnevo prikupe od 120 do 130 litaramleka. Što na mesečnom nivou iznosi preko 3000litara. Njih četvorica brine o mlekari i u poslu se smen-juju na deset dana.

Isporuka Imleku se vrši svakog dana u popod-nevnim časovima. Kamion cisterna odvozi mleko usabirni centar u Požarevac gde se pretače u velike cis-tern i odvozi u Padinsku Skelu u Imlekovu fabriku.

U svakom slučaju treba pohvaliti vredne Topončanekoji doprinose kako sami sebi svojim trudom i radomtako i celoj zemlji jer se distribucija mleka vrša na teri-toriji cele Srbije.

Proizvodnja mleka je težak i odgovoran posao. Naprvom mestu grla moraju da budu zdrava, hrana kojaim se daje kvalitetna a briga domaćina oko grlaneprekidno traje. Odmora nema skoro nikada, jer kravetreba nahraniti, napojiti, istimariti i počistiti štale. Danema ljubavi prema ovim plemenitim životinjama načijim proizvodima odrastamo i živimo celog života oviljudi to ne bi ni radili.

Antileta Živković

Pošto je period vegetacije završenu našim voćnjacima treba da se odradinekoliko mera kojim ćemo osiguratidobar i kvalitetan prinos u narednoj go-dini.

- Sakupljanje i uništavanje opa-log lišća (koje može predstavljati izvorzaraze u narednoj godini): nekoliko fi-topatogenih gljiva i bakterija može u la-tentnoj fazi preživeti zimski periodupravo u opalom lišću ili opalim,bolesnim plodovima. Sa lepšim vre-menom s' proleća, stiču se uslovi zarazvoj patogena koji u velikoj meri vršeinfekciju rodnih stabala pa je prematome ova mera jako bitna za smanjenjeinokuluma u našim voćnjacima asamim tim i preduslov za manjuupotrebu pesticida kao zdravijiproizvod.

- Jesenje đubrenje:U ovom periodu se može i izvršiti

jesenje đubrenje naših zasada, stajn-jakom (ukoliko se radi o manjim površi-nama) na taj način što se oko stablakopaju pliće rupe u koje se ubacujestanjak a zatim se rupe zatrpavaju i nataj način ogrće samo stablo. Ukoliko seradi o većim zasadima, intenzivnog tipauzgoja onda se đubrenje obavljamašinski sa različitim kombinacijamaosnovnih đubriva koja se koriste za je-senje đubrenje. Pravilnim i adekvatnimnačinom đubrenja omogućavamo nor-malan razvoj voćaka koje brže prolazevegetacione faze i usled dobre ishran-jenosti i kondicije prinos i kvalitet dobi-jenih plodova će biti na značajnomnivou.

- Orezivanje polomnjenih ibolesnih grana:

Kraj vegetacije je ujedno i periodkada se vrši vizuelna analiza zasada,ukljanjanje polomljenih, suvih i bolesnihgrana koje mogu biti izvor zaraze unarednoj vegetaciji i dobro sklonište zarazličite insekatske vrste koje se hranedelovima biljke i na taj način utiču neg-ativno utiču na njenu kondiciju.

- Zimsko prskanje voća:Obavlja se krajem vegetacije kada

opadne 2/3 lišća itokom zimskogmirovanja ukolikodnevne temperaturebudu preko 5 °C.Nakon opadanjališća otvaraju serane oko osnovelista i ovi otvori pred-stavljaju ulaznamesta za fitopato-gene bakterije igljive koje nastan-juju sprovodne su-dove voćaka asamim tim, svojomvelikom brojnošćuutiču na prekid pro-toka hranljivih ma-terija usled čega se

sukcesivno suše jedna po jedna grana.Kako bi se ovaj problem izbegao vršise „plavo prskanje“ preparatima nabazi bakra (Cu) kao što su bordovskačorba, blauvit, bakar oksi-hlorit, plavoulje.

Radovi u vinogradarstvu:- Jesenje đubrenje i zagrtanje

vinograda:Zasadi vinove loze se u vreme

mirovanja vegetacije mogu nađubritistajskim ili mineralnim đubrivom što seobavlja ručno ili mašinski u zavisnostiod veličine zasada. Zagrtanje čokotavinove loze se vrši na mestima gde sečesto javljaju jaki mrazevi pa ova merapredstavlja osnovni tip zaštite od ovognepovoljog klimatskog faktora. Krajemjanuara ukoliko vremenski uslovi dozv-ole kreće se sa razidbom vinove loze očemu će više reci biti u narednombroju.

Radovi u ratarstvu:- Jesenje đubrenje i osnovna

obrada zemljišta:Duboka jesenja obrada je jako

bitna agrotehnička mera koja se možeobavljati i u toku zimskog perioda uko-liko uslovi zemljišta to dozvole t.j. akozemljište nije previše vlažno. Dubokomobradom zemljišta raonim plugovimase: zaoravaju žetveni ostaci, zaoravamineralno ili stajsko đubrivo koje jeprethodno rastureno, kao i izbacivanjepodzemnih organa višegodišnjih ko-rova na površinu zemljišta. Zaoravan-jem žetvenim ostataka obogaćujemozemljište organskom materijom dok os-novnim đubrenjem (NPK) dodajemo ipotrebne mineralne elemente koji su„kreatori“ visokih prinosa. Dubokimoranjem se rizomi, krtole ili lukovicevišegodišnjih korova kao što su divljisirak, pirevina, zubača, palamida, os-truga i sl. Izbacuju na površinuzemljišta gde će usled niskih temper-atura izmrznuti a na taj način ćemoznačajno smanjiti zakorovljenost našihparcela. Pored navedenog, značajduboke jesenje obrade se ogleda i utome što će zemljište pod uticajemvlage i niskih temperatura, dobiti finu,sitno-zrnastu strukturu usled čegaćemo znatno manje posla imati okopripreme u proleće i dosta lakše iravnomernije će se obaviti setvaokopavinskih useva.

Ukoliko se navedene mereodrade na adekvatan način i u pravovreme, smanjiće se nepotrebnitroškovi, uticaće se na povećanjeprinosa i kvaliteta poljoprivrednihproizvoda, samim tim biće i većacena na tržištu a pored toga, nizomagrotehničkih i preventivnih meraznačajno će se smanjiti upotrebapesticida kao i preterano zagađenježivotne sredine.

Darko Stojićević

FFFFAAAARRRRMMMMAAAAPPPPIIII LLLL IIIIĆĆĆĆAAAACCCCRRRRLLLLJJJJEEEENNNNAAAACCCC

STRANA 12 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Deca stvaraoci izOŠ Malo Crniće

MOJA ŠKOLA

U mojoj školiima puno đaka,

kao u proleće ljubičica.Među njima sam i ja

jedina devojčica.

U mojoj školiuči se, piše, najčešće smeje,

igra se i prepireal’ nas uvek toplina

blage učiteljice greje.

Kada ona stigne među nassvako na sve mesto pogleda,

otvara knjigedok još na mesto seda.

Aleksandra Todorović2. razred OŠ Malo Crniće

MaskenbalDanas je treći dan De-

čije nedelje, počeo je ma-skenbal. Tražio sammasku i odeću sa kojimabih najviše ličio na junakakoga sam izigravao.Našao sam ih kod Kineza.Ja sam bio Betmen.

Okupili smo se okospomenika, ispred Op-štine. Okolo, po stazamastajali su naši roditelji igledali su nas. Moj drugAleksa bio je Meksikanac.Druge nisam prepoznao

samo još Davida Dinića. Imao sam malu tremu. Verujemda su imali i ostali jer smo bili ono što nismo. Kada se za-vršio maskenbal svi smo se slikali. Onda smo išli na po-služenje gde smo se zasluženo sladili. Zaslužili smo zarne?!

Završio se maskenbal i opet smo svi postali ono štojesmo. Bilo mi je mnogo lepo i dugo ću se sećati togdana.

Sava Stević – Nikolić2. razred OŠ Malo Crniće

Poštovana deco,

Znam da mnogi od Vas, svoje slobodne tre-nutke oplemenjuju pišući stihove ili kratke sa-stave. Da ne ostanu te zlatne reči nanizane samona hartiji, omogućite im da uzlete! Da postanutako svetlosne niske u nečijim očima. Dakle, ša-ljite svoje radove ovoj Redakciji.

Vaša Ana DUDAŠ

Utisci mlade učenice povodom 165. godišnjice škole u Boževcu

Monografija škole

Povodom 165 - godišnjicenaše osnovne škole ,,Milisav Ni-kolić” objavljena je i predstav-ljena knjiga pod nazivom,,Monografija” autora MiliboraĐurića Bore i Miroslava ĐurićaĐure. Domaćini su bili direktor inastavnici naše škole, a prezen-tacija je organizovana u trpezarijiškole. Na premijernom predstav-ljanju knjige prisustvovali su ne-kadašnji direktori, profesori,nastavnici i učitelji koji su znatnouticali na našu školu.

Autori su krenuli u mukotr-pan i dug posao, obišli sumnoga mesta, škole, mesne za-jednice, razne ar-hive i razgovarali sameštanima, štonam govori da ovodelo ima veliki zna-čaj za ovu školu ipodružne škole uCrljencu, Kuli, Kobi-lju, Aljudovu i Za-brezi. Samaprezentacija govo-rila je o nastankusvih škola, ne samou Boževcu, već i uceloj Srbiji. Nave-deni su svi profe-sori, nastavnici iučitelji koji su pre-davali ovde, u Boževcu i ostalimmestima. Nakon završetka pre-zentacije moglo se osetiti da jepublika bila oduševljena onimšto je profesor pričao i čak suneki od njih emotivno reagovali ibili vidno uzbuđeni jer se našaoneko ko je oživeo njihova seća-nja na neke ranije događaje iljude. Autori su zaista uspeli daobjedine razne informacije u

ovom delu u periodu koji sećeskoro dva veka unazad. Sva-kako smo na ovaj način dobilijedan novi polet i dodatnu snaguda nastavimo napred jer ćemo imi postati, a i postajemo deoistorije koju ne treba zaboraviti.Nove generacije će slušati onama u nekom periodu koji do-lazi ako se neko bude setio danastavi ovo delo jer ovo nije kraj!Kroz pola vek ili vek ukazaće sepotreba da neko ovo delo i na-stavi.

Milibor - Bora Đurić rođen je23.12.1934. godine u Kalištu, a1939. godine seli se u Boževac.

Upisuje Učiteljsku školu “VeljkoDugošević” i završava je1953/54. godine. Radi kao učitelju Požeženu, a zatim u Makcukod Velikog Gradišta. Od 1959.godine prelazi da radi u školi uRabrovu i upisuje vanredne stu-dije na Višoj pedagoškoj školi uBeograd, isturenom odeljenju uPožarevcu, grupu fizika, mate-matika i opštetehničko obrazo-

vanje. Prelaskom u Rabrovo,višim razredima predaje ovepredmete. Od 1968. do 1975.godine Milibor je direktora školeu Rabrovu, a zatim radi u Sekre-tarijatu za narodnu odbranu uKučevu sve do 1993. godine.Tada odlazi u penziju i počinje iz-radu monografije škole u Ra-brovu, a paralelno sakupljapodatke i za Boževac. Na ža-lost, bolest ga sprečava u ovojnameri. Umro je maja meseca2007. godine.

Miroslav Đurić - Đuraje kao četvrto dete Rado-mira i Ružice rođen18.05.1945. godine u Bo-ževcu. Osmogodišnjuškolu završava u Bo-ževcu, a Učiteljsku školu“Veljko Dugošević” u Po-žarevcu školske 1964/65.godine. Prvo radnomesto Miroslavu bilo je uselu Radenka kod Ku-čeva. Upisuje Višu peda-gošku školu, grupaopštetehničko obrazova-nje, u Kragujevcu. Kadaje priveo studije kraju, naraspisani konkurs za na-stavnika tehničkog obra-zovanja u gimnazijiMajdanpek, Miroslav kon-kuriše i bude primljen

1.03.1971. godine. Za to vremeMiroslav upisuje studije na Teh-ničkom fakultetu u Čačku. Na

mestu nastavnika informatike iračunarstva ostaje sve do odla-ska u penziju 2005. godine. Pen-zionerske dane provodi malo sasvojom familijom i unucima uMajdanpeku, a malo u svom rod-nom Boževcu.

Anđela Milovanović7. razred Boževac

Autor monografije Miroslav Đurić ipotpredsednik opštine Malo Crniće Goran Dačić

Miodrag Bata Mirković, Milisav Mija Vuković i Vladimir Šukljević

BROJ 208 STRANA 13DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Deda Mraz je rodom iz Batuše... i gaji dinosauruse u dvorištu- Iako naslov ove priče zvuči neverovatno, ništa nismo izmislili. Pročitajte zašto. -

006644//225544��6611��7777006644//225544��6611��7777006633//225533��004444006633//225533��004444

Rodom iz Batuše u opštini MaloCrniće, Živorad Đurić koji danas živi uPožarevcu ostavio je dubok trag naizloge svih važnijih i lepših prodavnicau Požarevcu i ostalim većim mestima uBraničevskom okrugu. On nije samoukrašavao izloge, već i narodnaveselja kao i razne manifestacije.

“U ulici Vase Pelagića, u dvorištuporodične kuće Živorad Đurića pron-ađen je dinosaurus u skoro savršenomstanju.”

To je bio naslov jedne vesti cen-tralnih medija kojom se autor našaliosa čitaocima, ali ipak samo zaobilazećisuštinu a ne istinu.

Elem, istina je da se u pomenutojulici nalazi dinosaurus ali nisu u pitanjuiskopani ostaci ovih praistorijskih živ-otinja, na šta možda početak pričenavodi, već maketa od oko 2 metra koja ponosno stojiu jednom dvorištu. Neko se sa njim fotografiše, nekoga se plaši ali niko ne ostaje ravnodušan.

Dvorište, kao što rekosmo, pripada tvorcu ove “ne-mani“, Živorad Đuriću koji je trenutno ugostitelj, ali jepo životnom opredeljenju dekorater i dinosaurus jesamo jedan delić njegovih kreacija koje je koristio u

svom poslu. Moglo bi se reći da je u pitanju “staraškola” dekoratera, jer je Đurić počeo da se ovimposlom bavi još pre punoletstva.

- Sa 17 godina bio sam angažovan u požare-vačkom amaterskom pozorištu “Milivoje Živanović“kao glumac ali i kao dekorater. To je bilo početkomsedamdesetih godina i svi smo radili sve a ja sam

otkrio da sam naročitovešt u pravljenjuscenografija. Nakontoga rešio sam da up-išem kurs za aranžereu Novom Sadu gde semalo ljudi primalozbog velikog intereso-vanja. Posle srednješkole upisao sam iVišu trgovačku školu uBeogradu, odsekaranžiranje i deko-racija. Direktor i jedanod predavača bio mi jeVuk Bojović, današnjidirektor BEO ZOOVrta koji je držao nas-tavu iz crtanja sa ob-likovanjem. - govori osvojim počecima Živo-rad.

Nakon toga, kako su godine prolazile, on se us-avršavao a imao je sreću da živi u regionu gde jeplodno tle za njegov talenat. Nebrojeno svadbi, rođen-dana, ispraćaja i ostalih narodnih veselja u Stigu i Ho-molju Živa je ukrasio po uobičajenim ali i specijalnimzahtevima.

Pored dinosaurusa, koji je napravljen po željijednog rođendanskog slavljenika, Đurić je pravio ikonje, majmune, svinje, irvase ali i, na primer, maketuCara Dušana sa zakonikom u prirodnoj veličini zajednu advokatsku proslavu.

Iako je trenutno pored dekorisanja različitihproslava i jubileja angažovan i u svom kafeu “Blu”,dekorater Živa ne odustaje od svog davnašnjeg sna.

- Predlagao sam i još uvek predlažem ali nenailazim na razumevanje i sluh za jednu moju ideju.Naime, hoću da u Požarevcu napravim Trojanskog

konja i verovatno neću da umrem dok to ne uradim.Prvo pitanje kod svih kada pomenem tu ideju bio jezašto naziv “Trojanski”, ali to nije obavezno, evo nekase zove... Ljubičin, na primer. - spreman je na kom-promis Đurić.

Da velikih projekata nema bez velikog radapokazao je tako što je obilazio biblioteke i istorijskearhive ne bi li sakupio što više podataka o tome kakoje ovaj konj izgledao.

Ko zna, možda će za nekoliko godina kroz defileLjubičevskih konjičkih igara u Požarevcu ovaj konj kojije deo mita o Trojanskom ratu, opevan u VergilijevojEnejidi, proći ulicama Požarevca... Dinasauruse većimamo.

S. Stojadinović

Deda MrazKarijeru Deda Mraza Živorad Đurić počeo je još u srednjoj

školi, ali mu je slavu na tom polju donela genetika, koja ga jeobdarila sedom bradom i gotovo prekopiranim izgledom KokaKolinog Deda Mraza. Zbog toga mu veštačka brada i ne trebaveć samo prepoznatljivo odelo a zbog svog glumačkog talentanaročito je popularan kod dece.

- Jednom sam dobio i opkladu, tokom Novogodišnjeproslave kada sam se pojavio a mladi bračni par počeo da seglasno prepire da li sam pravi ili ne. Naravno, hteli su da senašale samnom ali im se nije isplatilo. Insistirao sam da sekladimo da sam pravi, a opklada je pripala meni kada me jepovukao za bradu i video da se ne skida. Njegova supruga jepresudila da mora da mi plati večeru, a ja sam dobio još više napopularnosti. - prenosi ovaj Batušanin jednu od svojih aneg-dota iz karijere Deda Mraza.

Veliki izbor za ljubitelje knjigaBiblioteka „Srboljub Mitić“ u Malom Crniću, ove godine je obogatila knjižni fonda sa preko hiljadu novih

naslova, na radost svih korisnika.Za potrebe Biblioteke, Ministarstvo kulture Republike Srbije, otkupilo je 600 novih naslova, u vrednosti od

498.759,00 dinara, što je samo jedan od dokaza da sve štoje zapisano traje i da su biblioteke poput hramova veliki i je-dini čuvari pisanog blaga.

Knjige iz otkupa su različitih žanrova tako da su obo-gaćeni svi fondovi biblioteke, kako stručni fond, fond domaćei strane književnosti, tako i fond knjiga za decu. Od izdavačadominiraju: Laguna, Evrođunti, Kreativni centar, Služebniglasnik, Školska knjiga, Arhipelag, Čarobna knjiga, Buklend,Pčelica, Draganić i mnogi drugi, što sudeći po aktuelnosti iz-davača, ukazuje na kvalitet knjiga i proslavljenost i popu-larnost pisaca. Vredna pažnje su kapitalna dela Ive Andrića,Miloša Crnjanskog, Desanke Maksimović, Mome Kapora, alistranih pisaca poput Ljermontova, Mujo Gijoma, Danijele Stil,Amande Kvik, Viljema Rusoa Lusinde Rajli i dr.

Sve knjige, odmah su obrađene i stavljene na raspola-ganje čitaocima. Za veoma kratko vreme, pažnju je privuklaknjiga Devojčica na litici – Lusinde Rajč, u izdanju Lagune.To je veoma raskošna priča izrazite atmosfere, kojačitaoce pogađa pravo u srce. Ovaj opčinjavajući i romantični roman o isceljenju, iskupljenju, novim mogućnos-tima i izgubljenoj ljubavi, veoma brzo je našao put do osećanja u pozitivnom smislu svih onih koji je pročitaju....

Zorka Stojanović

EEVVRROOCCEENNTTAARRPPOOŽŽAARREEVVAACC

tel: 012/531-025mob: 064/324-52-12, 062/326-736e-mail: istajic.is@hotmail.com

STRANA 14 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

Estrada: Jerina Jović

ZA SVE KRIVO MOMČE LUDOMuzičari, kritičari i publika se u potpunosti slažu

da je Jerina Jović bila jedan od najvećih talenata inajboljih interpretatorki narodne muzike sedamde-setih godina prošlog veka, ne samo u Požarevcu,već mnogo šire. Nije postala velika zvezda a imalaje sve preduslove za to. Izuzetnih vokalnihmogućnosti imala je sreću da na početku karijeresretne Novicu Uroševića, hitmejkera u zenitu slave,koji joj je podario hit pesme u koje je i on i publikaverovala da će uspeti.

- Jerina je dragulj od koga je lako izbrusiti vrhun-sku pevačicu. Lepa je,izvanredno peva, ima harizmui neobično ime koje će publika odmah zapamtiti -govorio je tada Novica Urošević.

Slučaj je hteo da Jerinu Jović i Zoricu BrunclikNovica zapazi u isto vreme na takmičenju pevačaamatera u Drmnu, koje je kasnije preraslo u prestižnifestival narodne muzike “Stiški akordi”. Te 1973.go-dine obe su se okitile nagradama. Publika i žiri subili jednodušni u oceni ko je najbolji i Jerini i jedni idrugi dodelili prvo mesto, a Zorica je osvojila samodrugu nagradu publike. Pravo sa festivala Novica jeJerinu Jović i Zoricu Brunclik odveo kod Miće Đorđe-vića u PGP, a ovaj je odmah otvorio nalog za studio.Tada su bile aktuelne singl ploče sa po dve pesme iJerini je Novica dao “Ništa više nema među nama”i “Ne kucaj na moj prozor”, a Zorica je snimila “Nedaj da nas rastave” i “Jedna ljubav ne postoji više”.Sve četiri pesme su postale veliki hitovi i ostvarileinzvanredne tiraže, što je ujedno bio veliki uspeh zado tada dve anonimne Požarevljanke.

I dok je Zorica Brunclik prihvatila “pravila igre” iiskoristila zvezdani trenutak koji joj se ukazao, Je-rina Jović se ubrzo udaje za jednog od najboljihsvadbarskih harmonikaša u Požarevcu MilivojaJovića Midu i daleko od svetla reflektora zadovol-java se povremenim snimanjem ploča i svakod-nevnim nastupima na bogatim stiškim svadbama sanjegovim orkestrom koji je bio veoma tražen u tovreme. Sa orkestrom Mileta Mide nastupala je tadakompletna narodnjačka elita: Lepa Lukić, DraganŽivković Tozovac, Radiša Urošević, Gordana Sto-jićević, Gordana Lazarević, Rade Jorović,Mitar,Mirić, Jašar Ahmedovski i drugi.

Slava dođe i prođeSilna obećanja poznatih kompozitora i

menadžera Jerinu nisu pokolebali u odluci da seposveti porodici i orkestru svoga muža. Bila je zado-voljna popularnošću koju je stekla i honorarima kojeje zahvaljujući tome dobijala. Više od toga nije želelaiako joj je veća popularnost bila na dohvat ruke.

Koliko je publika volela Jerinu najbolje seodražavalo prilikom povremenih nastupa na festi-valima, “Hit paradi” i brojhnim koncertima gde je pe-vala uživo sa najvećim tadašnjim zvezdama. Salveaplauza i divljenje publike i kolega joj je pomoglo dau potpunosti ne zapostavi snimanje ploča i kaseta.

Posle velikog početnog uspeha 1974. godine sa

pesmama “Šta je život s nama hteo?” i “Ne kucaj namoj prozor”, krajem naredne 1975. godine, PGP ob-javljuje novi singl sa hitovima “Žurila sam da te sret-nem” i “Ništa više nema među nama” i definitivnoJerina se potvrdila kao pevačica jer i ova ploča jeprodata u zlatnom tiražu. Za veću popularnost tre-balo je da se bude na oku menadžera, medija idrugih ljudi koji kreiraju estradnu delatnost uBeogradu.I bez toga Jerina snima i dalje pesme kojenarod rado prihvata i kupuje njene ploče. Ostale su

zapamćene: “Ne igraj semomče ludo” i “Vrati se”(1976.), “Sa drugom ćeš zalu-tati” i “Ostaće ti samo slova”(1977.), “Oj, Jovane, Jovo,more” (!978), “Nema višepletenica” i “Nećemo sesvađati” (Hit parada 1981.) i je-dina LP ploča sa poznatim pes-mama “Sačuvaj me, trebaću ti”,“Zavodnica”, “Osta Rade tamogde je bio”, “Il’ me uzmi, ili tražidrugu”, “Mi se danas rasta-jemo” i najveći hit sa ove ploče“Luduj, luduj, garava”. Ovaploča je objavljena 1984. go-dine. Od tada do sada skoro dase nije diskografski oglašavala,osim na nekoliko koktel iz-danja, a poslednji put 2003. go-dine kada je sa pesmom“Dragulj među biserima” gosto-vala na koktel izdanju “Crlje-načkih bisera”.

S obzirom na sve gorenavedeno upitali smo je ovihdana da li je zažalila za pre-rano izgubljenim mestom naestradi?

- Ne mnogo - kaže Jerina. I onda i sada put douspeha je veoma sličan. Moralo je da se druži saodređenim ljudima, da se žrtvuje privatni život iporodica ako se želi veći uspeh. Ja nisam bilaspremna za to. Ovako sam sa mužem koji je imaocenjeni orkestar imala dovoljno posla i mogućnostida obezbedim sebi i porodici egzistenciju. Našisinovi Dragan i Aca su izrasli u vrhunske har-monikaše koji već desetak godina uspešno vodesvoj orkestar “Crljenački biseri”, a najviše smoponosni na unuka Srećka koji je završio muzičkuakademiju Nacionalni konzervatorijum u Parizu ikoji kao profesor predaje u muzičkoj školi “StevanMokranjac” u Požarevcu. U međuvremenu je nastu-pao na brojnim svetskim takmičenjima, gde bihposebno istakla osvojeno drugo mesto na Svetskomtrofeju u Španiji, u Santjago De Komposteli. Ovajtrofej mu je otvorio mnoga vrata i omogućio mnogolakši put u daljem usavršavanju.

Eto, imam sreću da su nam se i sinovi i unukposvetili istoj profesiji i da nam je kuća i dalje punamuzike. Trenutak slave dođe i prođe. Ja sam navreme shvatila da u životu ima većih i trajnijih vred-nosti. Nisam mogla ni tada, a još manje danas dashvatim to šta su sve spremne mlade devojke dažrtvuju da bi osetile taj trenutak slave koji mnogokošta, a retko kada se isplati. Pogotovo danas, uvremenu poremećenih vrednosti, neka je Bog na po-moći onima koji sada počinju da jedu estradni hleb.

Jerina sa suprugom Milivojem najveći deo vre-mena provodi u Crljencu, daleko od estradnih zbi-vanja, ali ne toliko da ne prati šta se dešava unarodnjačkoj branši. Povremeno nastupa najčešćesa orkestrom svojih sinova ali joj je drago što je pub-lika nije zaboravila.

Na kraju upitali smo je koja bi od mladjih pe-vačica mogla da bude njena naslednica i koja joj senajviše dopada.

- Evo, Rada Manojlović je naše gore list i iz-vanredno peva i napravila je veliki uspeh - veli Jerinai nastavlja - ali po interpretaciji i ukupnom scenskomnastupu nekako mi je najdraža i najbliža DejanaŽekić. Nekako kad nju gledam i slušam vidim sebeiz mlađih dana i verujem da će imati lepu karijeru.

U svakom slučaju bez obzira što je Jerina Jovićmogla mnogo više, njen muzički opus koji ostavljabudućim generacijama, ljubiteljima prave narodnemuzike je dovoljan da zauzme trajno mesto u istorijinovokomponovane narodne muzike.

Bora Vasić

Intervju: Srećko Vasić, harmonikaš

Od Crljenca do Pariza i natrag,sa harmonikom u rukama

Srećko Vasić jedan iz plejade mladih muzičara izBraničevskog okruga zasluženo je dobio status vir-tuoza. O njegovom sviranju pričalo se i priča kako u rod-nom Crljencu i kompletnom Braničevskom okrugu takoi celoj državi i inostranstvu, naročito u Parizu gde je za-vršio fakultet.

Iako je relativno kasno uhvatio harmoniku u ruke,negde sa devet godina, porodični geni su presudili daon postane muzičar.

- Deda mi je muzičar, otac takođe, verovatno je tobilo presudno da se i ja odlučim za ovaj poziv. Moj otacje, kada sam bio mali, držao časove harmonike. Ja samgledajući kako podučava i sam počeo da vežbam za-date vežbe. Čak mi je bilo krivo kada neko od učenikane odsvira dobro. Često sam govorio ocu da ja to boljeradim. – seća se svojih početaka Srećko Vasić.

Do tada, po njegovim rečima najveća ljubav mu jebila lopta, tačnije fudbal. Kako kaže niko iz porodice ganije prisiljavao da vežba harmoniku i na nju je gledaokao na igru. Vremenom harmonika mu postaje opsesija,samim tim javlja se želja za daljim usavršavanjem. Ve-like zasluge za Vasićev akademski muzički razvoj pri-padaju profesoru Miroslavu Jankehu, koji ga je usmeriona Muzičku školu u Požarevcu.

- Njegov pristup i harizma su me prosto naterali daupišem Muzičku školu, jer sam do tada imao odbojnostprema notama. Osnovno muzičko obrazovanje upisaosam kasno, ali iz želje da dostignem svoju generaciju,isto sam završio za svega dve godine. Kasnije sam re-dovno upisao Srednju muzičku školu i nastavio da sebavim klasičnom muzikom.

Da mu harmonika ide od ruke najbolje svedoče na-grade koje je Vasić dobio. Među njima svakako suznačajne one koje su dobijene na republičkim i među-narodnim takmičenjemia. Vasić je dobitnik nagrade naAkordijum festu u Beogradu, potom prve nagrade na re-publičkom takmičenju u Zemunu 2004. godine, Danimaharmonike u Smederevu, i svakako najznačajnije priz-nanje dobijeno u Santijagu de Komposteli a to jeVicešampion sveta.

Život ga dalje odvodi u Francusku, tačnije u Pariz,gde nastavlja dalje usavršavanje. Upisuje fakultet kojizavršava u roku.

- To je za mene bilo veliko životno iskustvo. Os-amostalio sam se u velikoj meri. Bavio se koncertnimaktivnostima i na sreću završio sam u roku. Od samogstarta imao sam želju da se vratim u Srbiju i da ovdegradim muzičku karijeru.

Inače, Vasić je do sada izveo oko 400 koncerataklasične muzike i verovatno više nego duplo imao nas-tupa sa svojim orkestrima Crljenački biseri i sastavomRomantika. Srećko već četiri godine uspešno predajeharmoniku u požarevačkoj muzičkoj školi. On kaže dameđu učenicima postoje njegovi naslednici.

- Ima dosta talentovane dece. Čini mi se da jediniproblem leži u nedostatku vežbe kod klinaca. Mišljenjasam da im pre svega nedostaje ambicija. Mi, profesoripokušavamo na sve načine da ih pokrenemo i animi-ramo. Uveren sam da će taj naš trud dati rezultata i daće škola iznedriti još nekoliko virtuoza. – zaključio jeVasić.

Za Crljenac je emotivno vezan i po njegovim rečimasvaki slobodan trenutak koristi da se njemu vrati.

Tabla kao motivacijaOtac Srećka Vasića, Aca ističe da je veoma

ponosan na njegove rezultate.- On je svoj cilj odavno napisao na tabli kod kuće...

Stalno je gledao u nju i na kraju ga ostvario. Na tabli jenapisao kako želi da završi Muzičku akademiju na Na-cionalnom konzervatorijumu u Francuskoj. Izuzetnosam srećan što je ispunio svoj san.- kaže ponosni otac.

N. Petrović

BROJ 208 STRANA 15DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

DEDAACINO ĆOŠE

Novogodišnje želje

Navijačimasvih fela

Navijajte zdušnone štedite dlanove i grlada bi Vaša ekipauvek bila prva.

FK Šapine

Vi ste ponosravnog Stigašto bolji plasmanVaša je prva briga.

FK RadnikSalakovac

Namigujete na viši rangzadržite prvo mestona kraju prvenstvaosvojite presto.

Milan JovanovićŠapine

Igraj kapitenskikao i do sadanek Šapine i daljeSrpskom ligom vlada.

Toplica Jović

Sve konce u savezudrži Toplicada se bez problemaodigra svaka utakmica.

NNKKWW -- LLEEDD RRAASSVVEETTAA--eelleekkttrroo iinnssttaallaacciijjee

-- vviiddeeoo nnaaddzzoorr-- aallaarrmmii

006633//333388--333300

SSSSTTTTRRRR ““““ŽŽŽŽOOOOLLLLEEEE”””” ---- TTTTOOOOPPPPOOOONNNNIIIICCCCAAAA

vl. Stojković Živoslav

012/266-390

JOVIĆ - KobiljePPPPVVVVCCCC IIII AAAALLLLUUUUMMMMIIIINNNNIIIIJJJJUUUUMMMMSSSSKKKKAAAA SSSSTTTTOOOOLLLLAAAARRRRIIIIJJJJAAAA

069/2263-117069/2263-117

SSSSRRRRĐĐĐĐAAAANNNN ---- SSSSmmmmoooollll jjjj iiiinnnnaaaacccc063/8269184

unutrašnji radovi

- spušteni plafoni - keramika- moleraj - laminati

ŠŠŠŠAAAAPPPPIIIINNNNEEEE PPPPOOOONNNNOOOOSSSS RRRRAAAAVVVVNNNNOOOOGGGG SSSSTTTTIIIIGGGGAAAAFudbalski klub Šapine iz istoimenog mesta uspeo je da

se po drugi put u svojoj istoriji u sezoni 2012/13 plasira uRepublički rang takmičenja što je ustvari treći rang u Srbiji.Prvi put je to fudbalerima Šapina uspelo u sezoni 2000/01.kada su se takmičili tri sezone i zbog teške matreijalnesituacije ispali i vratili se tri ranga niže. Posle nekoliko god-ina tavorenja u nižim ligama prošle godine osvojeno je prvomesto u zoni „Dunav“ i to veoma ubedljivo. Osam kola prekraja sa 19 bodova razlike ispred ekipe „Karađorđa“ izTopole.

Na ponovnom startu u Srskoj ligi za šefa stručnog štabaimenovan je upravo Dejan Marinković dotadašnji šef strukedrugoplasiranog tima iz Topole. Kompletne pripreme za startsu obavljene na stadionu FK „Šapina“. Marinković je imaona raspolaganju proverene starosedeoce Jovanovića, braćuMišiće Mladena i Bobana, Gajića, Tizmanova, Ognjanovićai Stojanovića. Timu su priključene i adekvatne novajlije,braća Nastasović Saša i Slobodan (Rudar - Kostolac),Nikolić (Mladi radnik - Požarevac), Matić (Šumadinac – Na-talinci), Milovanović (Karađorđe -Topola), Bogićević i Rakić(Sloga iz Petrovca na Mlavi), Pejić (Seljak - Mihajlovac), imladi igrači Kostolačkog Rudara i Požarevačkog Mladogradnika koji su u Šapine došli na kaljenje i dorineli uspesimakluba Nikolajević, Veselinov i Grković (Rudar - Kostolac),Prodanović i Kocić igrači Požarevačkog Mladog radnika. UStrućni štab su kooptirani pomoćni trener Dragan Lekić,doktor Emad Eslem, i fizioterapet Miroljub Milošević.

Uz veoma dobre pripreme odigrano je i nekoliko pri-jateljskih utakmica sa proverenim Srpskoligašima. Mladen-ovac (2 : 2), Šumadja iz Jagnjila 1 : 3, Vršac (2 : 2), Jasenica1911 (2 : 0) i ti su rezultat ulivali nadu za dobar start. Među-tim, start u prva šest kola nije doneo očekivane rezultate.Tri remija jedan poraz i jedna pobeda je bilo mršavo a cehje platio šesf stručnog štaba Dejan Marinković. Njega je za-

meio Vladimir Vlajović i krenulo je na bolje. Odmah jezabeležena pobeda kod kuće gde je na obe plećkepoložena ekipa Partizana iz Bumarevog Brda a potom i dvepobede na strani u Loznici i Valjevu. Kod kuće su bez po-raza a jesenju sezonu završavaju pred rekordnim brojemgledalaca kada se igralo sa pretendentom za naslov jesen-jeg prvaka, ekipom Šabačke Mačve 1:1. Na kraju polu - se-zone Šapine je sa osvojena 23 boda u gornjem delu tabelei mirno čeka proleće.

Posle utakmice sa Mačvom razgovarali smo sa general-nim sponzorom kluba Radišom Ži-vanovićem,- Madžarom. Vidnoraspoložen između ostalog je rekao:

- Pre početka prvenstva rekaosam vam da ćemo se boriti, kako biizbegli sudbinu kada smo bili prviput srpskoligaši. Stvorili smo usloveza nesmetan rad kluba. Rekonstru-isan je stadion. Iskopan je dubinskibunar za zalivanje stadiona.Obezbeđena su ne mala sredtstvaza sve troškove treninga i tak-mičenja. Sve obaveze premaigračkom kadru ,zaposlenim uklubu i članovima stručnog štaba suizmirene. – zadovoljno kaže Ži-vanović i dodaje:

- Kada su svi u klubu zadovoljnirezultat dolazi sam po sebi. Ja i mojiprijatelji smo uložili velika finansi-jska sredstva ali smo zadovoljnipostignutim. No, to nije kraj.Pokušaćemo za vreme zimske

pauze da se pojačamo sa još par kvalitetnih igrača i u nas-tavku prvenstva ostvarimo još bolje rezultate. Moram dakažem da bez sekretara kluba Toplice Jovića nisam baš sig-uran da bi sve oko organizacije poslova u klubu teklo kaodosa. On je ustvari duša tima i veza između mene i kluba.Igrači i svi zapoasleni u FK Šapinu su zadovoljni na odmorui nadam se da ćemo istim tempom nastavti i na proleće. -rekao je Radiša Živanović.

Da se razumemo.troškovi održavanja jednog Srpskoli-gaša su veliki i sredstva koja odvaja Živanović su ipak bilanedovoljna da se svi troškovi pokriju. Klub su pomagali iverovatno će i dalje pomagati velikii broj privrednika iz Šap-ina i opštine Malo Crniće među kojima su vrlo aktivni trgov-ina „Lilić“ iz Šapina, “Brams“ iz Rabrova, “Premijer“ izPožarevca i drugi.

Ne treba izgubiti iz vida i dragocenu pomoć loklalnesamouprave opštine Malo Crniće koja je pokrivala troškoveslubenih lica na utakmicama koje su igrane u Šapinu.Očekuje se da se rebalansom budžeta opštine Malo Crnićepokriti deo troškova koji su uloženi u renoviranju stadiona.

Eto to je jedna lepa sportska priča o fudbalskom klubŠapine i istoimenom selu za koje sada sa poštovanjm gov-ori cela fudbalska Srbija.

Aleksandar Captenić

STRANA 16 BROJ 208DECEMBAR 2013. STIŠKI GLAS

www.stolarija-cirkovic.rs

SMOLjINAC, mob:064/54-45-200, tel/fax: 012/283-048; e-mail: kontakt@stolarija-cirkovic.rs

DDDDooookkkkttttoooorrrr EEEEmmmmaaaadddd jjjjeeee uuuu oooorrrrddddiiiinnnnaaaacccciiii jjjj iiii- Palestinac na stalnom radu u Malom Crniću -

Dr Emad Esleem ima za-ista čudesnu sudbinu koja gaje vodila od Palestine doBeograda i danas do MalogCrnića gde je, po svemusudeći, “pustio sidro“. Malo jeljudi iz inostranstva koji su zatako kratko vreme uspeli dazavrede poštovanje i divljenjeprema čoveku koji im jestalno pružao maksimalnupažnju, ljudsku i toplu reč.

On je danas cenjeni lekar,direktor Doma zdravlja uMalom Crniću, ali nije ništakod mladog Emada ukazivalona ovakav životni put.

- Odlazak na fakultet bilo jejedino naše oružje u borbiprotiv teške političke situacijekoju imamo u Palestini. 1988.godine došao sam u tadašnjuSFRJ na studije. U našoj kul-turi roditelji od malih nogupripremaju decu da budu onošto oni žele i kao takav samod malena bio viđen zalekara. Tome je kumovalo istradanje mog najstarijegbrata koji je bio hirurg, te samja dobio porodično zaduženjeda krenem tim stopama. -kaže dr Emad.

On napominje da je u celojPalestini tadašnja Jugoslavijabila kao druga majka zbogTitotovog prijateljstva saJaserom Arafatom i PokretaNesvrstanih. Mnogi mladiPalestinci su dolazili u

Beograd na studije i pri-lagođavanje je bilo veomakomplikovano. Izbegavali suda žive zajedno u stanovima,već su po Esleemovoj pričiradije želeli da se što preasimiliraju sa lokalnimstanovništvom. Prvih šestmeseci studija uči se jezik inakon toga predavanja seslušaju na srpskom jeziku.

Nakon završetka studija, drEmad je krenuo kući, ali suroditelji usled komplikovanepolitičke situacije odlučili da jeipak bolje da ostane u Srbiji.U kulturi iz koje je došao i ukojoj je odrastao, roditeljskareč i odluka se ne dovode upitanje i ne preispituju i tako

je Emad Esleem ostao u srp-skoj prestonici.

- Moji roditelji uživaju velikopoštovanje u Gazi. Porodicaposeduje veliku firmu izoblasti špedicije a moj otacima ugled koji mu je doneo istatus čoveka koji rešava

probleme drugih ljudi. Naimekod nas se ne ide odmah nasud kao u zapadnom svetuveć se najpre obraćajuljudima kao što je moj otac dapresude šta je pravda. Tučast mogu da zasluže samonajpošteniji i najmudriji ljudi. -pun je reči hvale prema svo-jim roditeljima dr Emad.

Takvo vaspitanje i običaj uarapskom svetu da “lekar radisve“ terali su Esleema da itokom studija volontira naraznim klinikama i bolnicamau Beogradu kakobi stekao što većeiskustvo i znanjeiz svih oblastimedicine. Kada jeupisao ortopediju,rešio je iz tog ra-zloga da ode dauporedo sa studi-jama radi unekom manjemmestu gde imaviše posla i prilika da se krozrad uči. Radio je na ortopedijiu Požarevcu, pa otišao i uPetrovac na Mlavi, ali je ubrzozbog udaljenosti od

Požarevca gde je živeo,otišao u Malo Crniće.

- U međuvremenu, a bilo jeto 2005. godine upoznao samsvoju suprugu i oženio se,kasnije su došla i deca, imamdva sina Tamera i Adama.Kada sam odlučio da defini-

tivno ostanem u Srbiji moraosam da se trudim mnogo višenego ostali kako bih uspeo,da ne osramotim roditelje.Oni nisu tu, ali ja svakog star-ijeg čoveka u opštini MaloCrniće doživljavam kao oca imajku, tako smo vaspitani. -kaže dr Emad.

U toj nameri ništa mu nijebilo teško. Nije bežao odposla, naprotiv uvek je išaoka njemu. Nailazio je na sum-njičave i kolege i pacijentekoji nisu verovali u njegove

kvalitete ali je u ovom slučajusvoj palestinski temperamentzamenio stiškom strpljivošćui polako dokazivao svima dau svojoj sredini imaju vrednogčoveka i sjajnog lekara koji nesamo da ih leči već i pomnosluša.

Svi koji dođu kod drEmada znaju da ih on negleda kroz novac, obrazo-vanje koje imaju i status udruštvu već isključivo ima zacilj da im pomogne.

Glas omiljenog doktoradoneo mu je i titulu prvog di-rektora Doma zdravlja MaloCrniće. Na tom poslu, on setrudi da polako i strpljivopodigne nivo medicinske za-štite kako bi svoje pacijenteispraćao iz ove ustanove ušto boljem zdravlju.

S. Stojadinović

Srbima ne treba veliki razlog da slaveSrbima ne treba veliki razlog da slave

- Ono što mi je uvek bilo čudno su maratonska slavljakoja imate ovde. Slava se slavi po tri dana. U mojoj kućise, iako sam musliman, slavi Sveti Nikola, tako danemam ništa protiv tog običaja, naprotiv, ali vi kupitekuću, mora da se proslavi, kupite auto, mora da seproslavi, napravite saobraćajku, mora da se proslavi...-govori kroz osmeh dr Emad i dodaje da se u njegovojkući godišnje mora prema domaćim običajima održatipo 7-8 slavlja mimo onih redovnih.