PRAV

IPOG

LED

NABR

ANIČ

EVSK

IOKR

UG

SREDA, 9. MAJ 2012. * BROJ 175, GODINA IV

30RSD Odluke koje život znače

str. 3

fudbal: Mladi radnik - Sloga 1:3

ZBOGOM PRVA LIGOstr. 15

OKRUGЛО

Nova radionica puštena u radNova radionica puštena u rad

Str. 2

Spremna za svaku koaliciju!!!

Šutanovac u LJubičevu

STRANA 2 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

Izdavač: OKRUG D. O. O. PožarevacSedište: Čede Vasovića 4/15.Redakcija: Bogdan Živanović, Aleksandar Captenić, Dragana Nikolić,Jelena Radovanović.Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrović.Tehnički urednik: Bokan Nastasijević.Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634.e-mail: novineokrug@yahoo.com i okrugnovine@yahoo.comRukopisi i fotografije se ne vraćaju.Štampa: GPK ŠTAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd

ISSN - 1820 - 9688

Pismaprijatelju

Prikane, prođe i taj Đurđov-dan, glasalo se... svugde pa iu našem gradu. Korektno jeproteklo na svakom mestu,nije bilo velikih, nepravilnosti ito je najbitnije, tako mi barkažu. Rezultati, za neke oče-kivani, za mene onako... kakogde i kako za koga.

U Požarevcu definitivno cr-veno u modi.... Socijalističkapartija Srbije odnela pobeduna lokalnim izborima, za njomidu naprednjaci pa demokrate.U lokalni parlament ušli još ur-sovci, eldepeovci i radikali. Umaloj meri izmenjen sastavnego lane. Sad tek očekujemludilo, bar u ovih dvadesetakdana dok ze ne završi drugikrug izbora za predsednika,do tada se nigde ne očekujukoalicije, pa neće ni kod nas...ima da se nagađa, pretpostav-lja, očekuje, ucenjuje. Ko ćebiti šta, videće se, na nama jesamo da čekamo.

Proslavljen i Đurđevdan,oni jaganjci koji su nekimslučajem preživeli ovaj praz-nik, mogu da odahnu bar go-dinu dana, do sledećeg...pevalo se pucalo, kao da nisuizbori...

U kostolcu nove investicijemislim u privrednom gigantu...nove garaža, radionica koja ćeu velikoj meri olakšati rad svimzaposlenima... osavremenje-nost, modernizacija, trendovi.

U sportu ludilo, fudbaleri naivici ponora, izgubili kod kućeod kraljevačke Sloge, sa klupeotišao Stević, do kraja prven-stva najverovatnije ga menjanaš Stefan, njegov dosadašnjipomoćnik. Teško će biti ostatiprvoligaš, ali mora da se radi inada do poslednjeg kola.

Do sledeće nedelje, budidobar!

U okviru investicionog zahvata naproširenju proizvodnje PK „Drmno“ na 9miliona tona uglja godišnje jedan od pro-jekata je izgradnja novih objekata Pomo-ćne mehanizacije i kontejnerskog naseljaza više od 450 radnika. Radovi na izgra-dnji, kojima su stvoreni uslovi za pobolj-šanje kvaliteta rada kompletne osnovnemehanizacije i smanjeni ukupni troškovirada, završeni su nedavno, a ova radio-nica je 3. maja dobila upotrebnu dozvolui zvanično je puštena u rad. Radovi na iz-gradnji su bili povereni preduzeću „Fer-bild“ iz Beograda, Preduzeću za putevePožarevac, Privrednim društvima „Auto-transport“ i „Rekultivacija i ozelenjavanjezemljišta“ iz Kostolca.

- Pored toga što je ovo velika investi-cija za Privredno društvo, ona je nesum-njivo velika po svom značaju, jer ćemomi sigurnije i kvalitetnije obavljati svojposao. Zahvaljujući ovoj savremenoj ra-dionici, ali i mnogim drugim investicionimulaganjima u našem Privrednom društvu,ostvarili smo još jedan korak napred udostizanju visokih standarda savreme-nog sveta i može se reći da sigurnim ko-rakom idemo dalje u 21. vek, rekao jeDragan Stević, rukovodilac pomoćnemehanizacije PK „Drmno“.

- U aprilu 2005. godine, neposrednopo mom izboru za predsednika Sindikatakopova, prvi tekst koji sam napisao od-

nosio se upravo na ovo. Apelovao samda se izgradi nova hala, jer su u staroj ra-dili hidrauličari, metalostrugari, varioci,mehaničari, servisne grupe, autoelektri-čari i bilo je izuzetno teško raditi. Među-tim, posle toliko vremena ispunjen je tajnaš zahtev. Nije bilo lako ni nama, niti ru-kovodstvu. Inače, tokom tog vremena, usvim segmentima, proizvodnja je pove-ćana za 30 do 40 posto, posao se me-haničarima i rukovaocima uvećao za višeod sto posto. Ovo je bilo neophodno re-šenje. Nadam se da će se nastaviti radna temeljnoj logistici u daljem razvojuovog preduzeća, istakao je Jovica To-šković, predsednik Sindikata kopova„Kostolac“.

- Ovo je investicija u koju je Privredndruštvo uložilo oko 2,5 miliona evra, ra-čunajući sve radove na infrastrukturi isaobraćajnicama. Površina radionice je600 kvadrata radioničkog prostora, po-seduje kran od 25 tona, niz prostorijakoje će se koristiti za ovaj posao, zatim10 kanala za rad za rad na mašinama

pomoćne me-hanizacije sajednim spoljnimkanalom i dvamesta za pra-nje. U okviruovog objektanalaze se i pra-teći sadržaji -menza, garde-robni prostor isanitarni čvo-rovi. Poredobavljanja funk-cije pomoćnemehanizaci jeovde će se use-liti i deo opera-tivnih sistemana proizvodnjiotkrivke. Ovajobjekat potpuno prati i infrastruktura.Montirali smo i ugradili i kotlovsko po-strojenje sa dva energetska kotla od oko480 kilovata. Želim radnicima da ovu ra-dionicu koriste na najbolji način, da po-kušamo u narednim godinama, imajući uvidu ovu infrastrukturu, da podigmenokvalitet - suštinski i formalno. Iskoristi-ćemo sledeći period da pokušamo dapronađemo nove modele za nabavku iosvežavanje pomoćne mehanizacije.Ovo je deo našeg investicionog pro-

grama i plana i ubuduće će naši investi-cioni planovi biti još efikasniji i energič-niji, najavio je Dragan Jovanović,direktor PD „TE - KO Kostolac“.

- U Kostolcu smo započeli realan in-vesticioni zahvat, koji bi trebalo ne samoda obezbedi normalan rad postojećih ka-paciteta narednih 30 ili 40 godina, nesamo da podignemo nivo postojećih ka-paciteta termoblokova, nego da uđemo upotpuno nov zahvat, izgradnju novog ter-mobloka, koji će omogućiti nove mega-vate i što je najvažnije, zapošljavanjeljudi u realizaciji ove investicije, kao i ve-liko zapošljavanje po završetku iste. Utom smislu ova servisna radionica kojadeluje impozantno i meni kao inženjerudeluje veoma funkcionalno, a kao čovekukoji ima osećaj za nešto što je lepo, mi-slim da je ceo kompleks i veoma estetskina visokim standardima urađen. I sve ćeto omogućiti da se kapitalni investicionizahvat realizuje u programiranom vre-menu. To nije važno samo za Kostolac iEPS, već i za celu Srbiju. Srbija sa ene-rgetikom može da napravi iskorak, možeda stvori uslove da se uđe u privredni isveukupni preporod. Zato je potrebnoznanje kojim vi raspolažete, zato je po-treban pošten rad, što ste dokazali daumete kada je najteže, a sve to zajednopredstavlja istinski partiotizam i ljubavprema ovom narodu i našoj zemlji, drPetar Škundrić, savetnik predsednikaVlade Republike Srbije.

P. Životić

Na Površinskom kopu „Drmno“ još jedan značajan infrastrukturni objekat

Nova buldozerska radionica puštena u rad

U Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“

Ostvareni dobri proizvodni rezultatiU prva četiri meseca 2012. godine proizvodnja uglja, otkrivke i električne ene-

rgije u Kostolcu je iznad plana, što je u skladu sa poslovnom politikom preduzećai tehnološkim planovima. Tako je u ovom periodu proizvedeno 3,1 miliona tonauglja i isporučeno termoelektranama, gde je takođe ostvarena iznad planskaproizvodnja od 2,2 milijarde kilovat - časova električne energije. U prva četiri me-seca proizvedeno je 14 miliona kubnih metara otkrivke, što je za gotovo pet odstoviše od plana.

Prošlogodišnji rekordi ove godine neće biti dostignuti zbog kapitalnih investi-cionih zahvata na rekonstrukciji druge faze bloka „B2“, na kome su radovi počeli1. aprila i trajaće do 1. novembra. Ovo je prvi projekat iz paketa koji se finansiraiz „kineskog“ kredita. Zbog stajanja ovog bloka ove godine smanjiće se i proiz-vodnja uglja na Površinskom kopu „Drmno“ kako se ne bi stvarale velike zaliheuglja na deponijama koje su izložene samozapaljivanju tokom vrelih letnjih me-seci. Akcenat će ove godine, kada se radi o proizvodnji, biti na otkrivanju rezerviuglja i cilj je da se do kraja godine proizvede 40 miliona kubnih jalovine. Što setiče remontne sezone, ona je i na kopu i na ostala tri bloka pomerena za kraj letai početak jeseni shodno planu Elektroprivrede Srbije.

D. O.

BROJ 175 STRANA 309.05.2012. www.novineokrug.rs

Na 78. sednici Gradskogveća, koja je održana krajemprošle nedelje, doneto jeobilje odluka od kojih izdva-jamo sledeće. Osnovnojškoli „Kralj Aleksandar Prvi“odobrena su dodatna nov-čana sredstva radi organiza-cije Republičkog takmičenjaiz geografije u iznosu od117.000 dinara.

Dodeljen je stan u UzunMirkovoj ulici socijalnougroženoj porodici Nehata Kajtazija.

Pošto je grad Požarevac konkurisao kod mi-nistarstva nadležnog za ljudska i manjinskaprava, od koga je dobijeno 1,9 miliona dinaraza nadogradnju vozila namenjenog deci ome-tenoj u razvoju, potrebno da se doda je još oko406.000 dinara kako bi bio upotpunjen neopho-dan iznos za vozilo koje je prošle godine, ta-kođe, sufinansirao grad Požarevac.

Prihvaćen je predlog kolektivnog ugovora sasindikatom zaposlenih u Gradskoj upravi takoda će ovih dana gradonačelnik, po ovlašćenju,potpisati ovaj kolektivni ugovor.

Članovi Veća su dali saglasnost za zaklju-čenje ugovora o zajedničkom ulaganju u izgra-dnju prve faze toplifikacije naselja Ćirikovacukupne vrednosti od oko 20 miliona dinara asredstva će biti izdvojena budžetskog Fondaza zaštitu životne sredine od 9 miliona, iz bu-džeta grada preko 10 miliona i iz sredstava sta-novnika Mesne zajednice Ćirikovac čijaparticipacija iznosi 1.125.000 dinara.

U Kobalovoj ulici bilo je velikih problemaoštećenja objekata od podzemnih voda. Data jesaglasnost da se nadoknadi šteta koju je pretr-pelo 10 domaćinstava. Šezdeset odsto će iz-dvojiti PD TEKO od oko 2,2 miliona dinara, 30procenata će dati Hidroelektrana „Đerdap“ u iz-nosu od 1.123.000 i grada Požarevac 10 odstood 374.000 dinara.

Kada je Požarevac dobio priznanje od re-publičke Agencije za javne nabavke, kao jedan

od najuspešnijih u Sr-biji, najavljena je iz-rada novesistematizacije radnihmesta u Gradskojupravi radi formiranjaposebnog Odelenjaza javne nabavke.Članovi Veća su do-neli tu odluku, odredilinačelnika 7 izvršilaca,koji će biti preraspo-ređeni u okviru same

uprave i posebno edukovani i obučeni. NovoOdelenje će biti formirano do kraja tekuće bu-džetske godine pa će od naredne sve javne na-bavke biti rađene objedinjeno za sve korisnikebudžeta pri čemu se očekuju prilične uštede iveća efikasnost u ovoj oblasti.

Data je saglasnost Agrarnom fondu za sub-vencije namenjene izradi Biznis plana za poljo-privredne proizvođače od bezmalo 200.000dinara kao i posebnu subvenciju za edukaciju uproizvodnji organske proizvodnje od 100.000 di-nara. Takođe je data i saglasnost za predstav-ljanje Agrarnog fonda grada Požarevca na 79.Međunarodnom sajmu poljoprivrede u NovomSadu kome će, po tradiciji, o trošku Grada, pri-sustvovati brojni zemljoradnici iz našeg kraja.

Na osnovu predloga Direktorata civilnogvazduhoplovstva republike Srbije, članovi lo-kalnog parlamenta su odredili lokaciju budućegheliodroma u ulici Đure Đakoviaća nadomaknekadašnje Fabrike šećera.

Pošto je došlo do velikog poskupljenja gra-đevinskog materijala u oblasti putogradnje pasu nabavke u poslednje vreme bile ugrožene jersu nedostajala sredstva koja su bila ranije pla-nirana. Veće je odobrilo dodatna sredstva,pošto su radovi već u punom jeku, u iznosu od1.445.000 dinara kako bi bila realizovana iz-gradnja puteva prema naseljima: Brežanu, Ćiri-kovcu, Kasidolu, Poljani, Barama, Bubušincu iTrnjanu.

D. O.

Gradsko veće Požarevca

Odluke koje život znače

Za puteve još 1,4 miliona

Zbog poskupljenja građevinskog materijala na tržištu, do-veden je u pitanje nastavak izgradnje sedam putnih pravaca napodručiju Požarevca. Reč je o putevima na kojima su radovi većzapočeti, a koji vode prema naseljima: Brežanu, Ćirikovcu, Ka-sidolu, Poljani, Barama, Bubušincu i Trnjanu.

Da bi se ovi građevinski radovi nesmetano nastavili, Grad-sko veće donelo je odluku da se iz budžeta odvoji dodatnasuma u iznosu od 1.445.000 dinara.

M.V.

Besplatno na sajam

Agrarni fond za razvoj poljoprivrede grada Požarevca, obez-bediće besplatan autobuski prevoz i ulaznice za sve poljopri-vrednike koji žele da posete ovogodišnji Međunarodni sajampoljoprivrede u Novom Sadu, 79. po redu. Svi koji žele da pri-sustvuju ovoj privrednoj manifestaciji, koja se održava od 12.do 18. maja, mogu da se prijave u svojim mesnim kancelari-jama.

Detaljnije informacije dobiće u Agrarnom fondu, u zgradiGradske uprave, ili preko telefona broj 539-676. Poslednji rok zaprijavu je 14. maj, a odlazak za Novi Sad planiran je za 17. maj,kada se održava i tradicionalni «Dan stočara».

M.V.

Prekoračenje brzine u porastu

Tokom prva četiri meseca ove godine, saobraćajna policijau Požarevcu zbog prekoračenja brzine podnela je 1.622 prijave,što je čak deset puta više nego u istom periodu prošle godine.

Drastično povećanje broja vozača koji voze prebrzo, možese videti i kroz kontrolu sprovedenu prošlog meseca. Tada jezbog prebrze vožnje kažnjeno 502, a u istom mesecu prošlegodine 93 vozača. Prošlog meseca podneto je 1.287 prekršaj-nih prijava, što je trostruko više u odnosu na isti mesec prošlegodine. Novčano je kažnjen 961 vozač, dok je u aprilu prošlegodine kažnjeno 715 vozača. Zbog ovako alarmantih podataka,u Požarevcu će se i u narednom periodu sprovoditi pojačanekontrole saobraćaja

M.V.

Koalicija “SPS – PUPS - JS” pobedila je na lokalnim izborima u Požarevcu osvojivši8810 glasova, što čini 23,42 procenata. Drugi su Naprednjaci sa svojom koalicijom “Pokren-imo Požarevac” sa osvojenih 8566 glasova ili 22,77%. Treća je Demokratska stranka za kojuje glasalo 8262 birača, što procentualno iznosi 21,96%. Cenzus za lokalni parlament prošlisu još Ujedinjeni regioni Srbije osvojivši 3297 glasova ili 8,76%, koalicija “Preokret” sa 2558glasova ili 6,80% i SRS koja je osvojila 2453 glasa što čini 6,52%. Cenzus nije prošla DSSsa 4,59% osvojenih glasova, kao ni GG ”Inicijativom za promene” sa podrškom glasača od2,24% i GG “Braničevski okrug u Evropi” sa 2,93% glasova.

Prema ovim prelimi-narnim rezultatima u gradskiparlament, koji čine 68odbornika, ući će sa najvišemandata koalicija oko SPS -a sa 18 odbornika. Odmahiza njih biće Koalicija“Pokrenimo Požarevac” i DSsa po 17 odborničkih man-data. Četvrti je URS sa šestdok će “Preokret” i SRS upožarevačkom parlamentubiti zastupljeni sa po petodbornika...

Odmah po objavljivanjuprelimenarnih rezultatapočeli su pregovori stranakaoko formiranje nove vlada-juće koalicije u Požarevcu.

Gotovo je izvesno da do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora u Požarevcu neće se formi-rati vladajuća koalicija, jer će lokalni predstavnici stranaka čekati upustvo svojih centrala. Premadešavanjima u strankama i sveukupnoj postizbornoj atmosferi očekuje se da u naredne četri go-dine na vlast u Požarevcu ostana sadašnja koalicija koju čine SPS i DS, s tim što će prema rezul-tatima vodeću ulogu imati SPS, jer imaju 18 a DS 17 mandata, što čini 35 mandata. To je sasvimdovoljno da formiraju vlast jer je to većina od ukupno 68 odbornika u gradskoj skupštini. Prema tompretpostavkom, a i priči funkcionere jedne i druge stranke, novi gradonačelnik Požarevca biće prvina listi koalicije oko SPS-a, dosadašnji predsednik Skupštine, Miomir Ilić, dok će novi predsedniklokalnog parlamenta biti prvi na listi DS-a, Žarko Pivac.

M.Veljković

Rezultati lokalnih izbora

KKKKOOOOAAAALLLLIIIICCCCIIIIJJJJAAAA ““““SSSSPPPPSSSS ---- PPPPUUUUPPPPSSSS ---- JJJJSSSS”””” PPPPOOOOBBBBEEEEDDDDIIIILLLLAAAA UUUU PPPPOOOOŽŽŽŽAAAARRRREEEEVVVVCCCCUUUU

RIK tovari izborni materijal iz Požarevca

STRANA 4 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

Radovi na teritorijiGO Kostolac u toku

Maj „udarni“mesec

Kako se odvijaju najavljeniradovi na asfaltiranju dela putaza Ostrovo, postavljanje kana-lizacionog kolektora u Partizan-skoj ulici, kao i ostali radovi izinvesticionog i tekućeg održa-vanja u Gradskoj opštini Kosto-lac, teme su o kojima smorazgovarali sa Draganom Gru-betićem, iz Gradske opštinezaduženim za ovaj resor.

- U toku je priprema za as-faltiranje dela puta za Ostrovo.Radovi će otpočeti od selaprema Kostolcu. Za asfaltiranjeputa u celosti bilo bi potrebnooko 21 milion dinara. U ovomtrenutku iz neutrošenih sred-stava iz prošle godine ima zaasfaltiranje jedne trećine puta.Ukoliko se obezbede dodatnasredstva nastaviće se sa rado-vima, kaže Dragan Grubetić.

- Direkcija za izgradnju tre-nutno sprovodi tender za ra-dove koji se odnose naasfaltiranje Dunavske ulice uKostolcu, a radovi će se izvoditii od auto mosta do „PRIM“-a,od „Autrotransporta“ do uliceBože Dimitrijevića (ulica VeljkaDugoševića), kako bi se zao-kružila celina. Iz sredstava na-menjenih tekućem održavanjuradovi će se izvoditi u na deluulice Nikole Tesle (ispredzgrade Pošte) u dužini oko 100metara i saniraće se ulicaKneza Miloša u naselju„Kanal“. Ovih dana otpočinju iradovi koji se odnose na krplje-nje udarnih rupa, nastavlja Gru-betić, kao i nasipanje puta.Radovi će se izvesti na putu zaStari Kostolac i od hotela „Ko-stolac“ do pruge. Nakon nasi-panja rizle, planirano je da sedeo u dužini od 40 metara as-faltira, znači od pruge do glav-nog puta.

- Pomenuli smo da je utoku sprovođenje tenderskedokumentacije za Dunavskuulicu. U ovaj „potez“ takođespadaju i radovi koji će se izve-sti u ulicama Veljka Dugoše-vića, znači Dunavskoj iKarađorđevoj. Osim toga, ten-der se sprvodi i za izvođenje ra-dova u Klenovniku, od glavnogputa do igrališta i od puta doCrkve, a finansiraće se iz sred-stava investicionog održavanjaGradske opštine Kostolac. Pla-nirano je da se okončaju dokraja maja. Radovi koji su veću toku, a finansiraju se iz teku-ćeg održavanja, biće okončaniveć polovinom meseca. Napo-menuo bih, da se sredstva izodržavanja neće ovim rado-vima i utrošiti, potrebno je osta-viti deo sredstava za krajgodine, što znači da će posto-jati realna mogućnost za doda-tne radove u gradu, tamo gdeje to neophodno, istakao jeGrubetić.

Uskoro „kreću“ radovi nakanalizacionoj mreži u Parti-zanskoj ulici. Važno je napo-menuti da su obezbeđene svopotrebne dozvole, dobjeno jerešenje za promenu izmene re-žima saobraćaja kako bi seulica privreno zatvorila. Sa ra-dovima se kreće iz pravcaPetke, postavljaće se glavnacev kolektora, pa se ulazi u na-selje i bi bila prva faza. I ovi ra-dovi se finansiraju neutrošenimsredstvima iz prošle godine, azbog tadašnjih loših vremen-skih prilika nije bilo uslova dase ovaj posao okonča.

B. Bundalo

Ugovor zatoplifikacijuĆirikovcaPotpisan je ugovor za

toplifikaciju sela Ćirikovac.Potpisnici su grad, topli-fikacija i predstavnici mesnezajednice sela.

Najviše za tri godine bisvih nešto više od 360 do-maćinstava u Ćirikovcu tre-balo da dobije grejanje, kažupredstavnici gradaPožarevca.

Božidar Aleksić izĆirikovca u poslednje dvedecenije ima individualnukotlarnicu. Kada su zimehladne, loži se preko čitavogdana. U sezoni potroši 25tona uglja koji ostavlja os-tatke i zahteva održavanjekotlarnice.

U sezoni se potroši oko80.000 dinara, kaže Aleksić.

Čak i pod uslovom da jecena toplifikacije ista, dobijase celodnevno grejanje bezloženja. To je neuporedivo,kao i kvalitet grejanja koji jekonstantan, navodi on.

Postoji saglasnost grad-skog veća za zajedničko ula-ganje u izgradnju prve fazetoplifikacije ukupne vrednostioko 20 miliona dinara.

Budžetski fond bi izdvojio9 miliona dinara, budžetgrada 10 miliona dinara, par-ticipacija mesne zajedniceŽirikovac bi bila 1.125.000 di-nara.

Prema nezvaničnim pro-cenama biće potrebno oko200 miliona dinara da se za-vrši čitavo selo. Ove godineprocena je da će moći da sezavrši primar i na sistempriključi osnovna škola.

Na Smotri folklora„Jaseničko prelo“

Tri drugenagrade zaKostolčane

U Smederevskoj Palancije 28. aprila održana osmasmotra „Jaseničko prelo“. Naovom festivalu, na kome je iranijih godina osvajao brojnenagrade i priznanja, učestvo-vao je i prvi izvođački folklorniansambl Kulturno – umetni-čkog društva „Kostolac“.

U takmičarskom delu ma-nifestacije Kostolčani suosvojili tri druga mesta – fol-klorni ansambl u konkurenciji15 renomiranih Kulturno –umetničkih društava, zatimsolista na violini - Toma Topoi pevačka grupa „Girlanda“.Ova priznanja predstavljajupodstrek za dalji rad i pri-premu kostolačkih folkloracaza brojne nastupe na festiva-lima u toku maja. Mlađi an-sambl „Proleće“ gostuje uValjevu, na smotri na kojojučestvuje 120 folklornih an-sambala iz Srbije, a na kojojsu osvojili bronzani opanakprošle godine. Drugi dečijiansambl kostolačkog KUD-a,„Vrabac“, nastupa na festi-valu u Novoj Pazovi.

P. Ž.

Demokrate proslavile ĐurđevdanPožarevačke demokrate proslavile su svoju slavu Đurđevdan skromnije nego uobičajno. Ra-

zlog tome što su sveopšti izbori pali na Đurđevdan, pa je većina članova, simpatizera i aktivista,kao i gosti iz drugih stranaka angažovano u izborni proces i nisu mogli da prisustvuju rezanju ko-lača.

Ove godine domaćin slavebio je zamenik predsednikaDS-a i aktuelni gradonačelnik,Miodrag Milosavljević. Cere-moniju rezanja kolača obavioje parohijski sveštenikBraničevske eparhije, koji jekolač predao domaćinu slave.On je deo kolača dao VesniSretenović koja če bitinaredne godine domaćin.

„Kolačar“, aktuelni gradon-ačelnik, naglasio je da ove go-dine slavu obeležavajuskromnije nego inače zbogizbora i da se nada da ćeSveti Đorđe pomoćidemokratama da ostvare štobolji izborni rezultat.

- Čestitam svima koji slave Đurđevdan i iskreno im želim puno ljubavi i sreće. Đurđevdan je uSrba četvrta slava po velečini i po značaju. Ove godine skromnije slavimo zbog opštih izbora inadam se da će nam Sveti Đorđe pomoći da pobedimo. - rekao je domaćin slave požarevačkihdemokrata.

M. V.

U Ljubičevu održana tradicionalna manifestacija Krštenje ždrebadi

MMMMiiiinnnniiiissssttttaaaarrrr ooooddddbbbbrrrraaaannnneeee DDDDrrrraaaaggggaaaannnn ŠŠŠŠuuuuttttaaaannnnoooovvvvaaaacccc

kkkkrrrrsssstttt iiiioooo žžžžddddrrrreeeebbbbeeee

U ergeli «Ljubičevo» održana je tradicio-nalna manifestacija jedinstvena u Srbiji kr-štenje dvogode ždrebadi, organizovana posedmi put. Među kumovima su bili: DraganŠutanovac, ministar odbrane, Božidar Đuro-vić, direktor Narodnog pozorišta Beograd,Nataša Savić, direktorka preduzeća RIO izKostolca, Dejan Savić, direktor Turističke or-ganizacije Požarevac i Dragan Mišković, au-tomehaničar iz Ljubičeva.

Ministar Šutanovac svom „kumčetu“ nade-nuo je ime Kosmaj, dok je prvi čovek Narodnogpozorišta Boba Đurović ždrebetu dao mitsko imeŠišiga a direktor Turističke organizacije Dejan

Savić svoje ždrebe nazvao je polegendarnom čarobnjaku Merlin.Jedina kuma na manifgestaciji bilaje direktorka kostolačkog predu-zeća „RIO“, Nataša Savić koja jeimenovala ždrebe imenom Apo-lon. Kum „domaćin“ bio je DraganMišković automehaničar iz Ljubi-čeva koji je ždrebetu dao imeMerak. Nakon odsecanja grive,kumovi su se upisali u «poreklo-pisnu knjigu» požarevačke ergele,a potom na poklon dobili po jednuumetničku sliku sa motivima ko-njarstva i po jednu pozlaćenu po-tokovicu. Od prvog krštavanjaždrebadi, organizovanog 12. maja2006. godine, do danas je imena

dobilo ukupno 36 ždrebeta.

Do sada su među kumovima bili i nekadašnjiambasador Rusije, Aleksandar Aleksejev, koji jejednoj od ždrebica nadenuo ime «Nađa Ljubi-čevska», predsednik Međunarodne konjičke fe-deracije, Ronald de Volc, koji je smislio ime«Madmazel Srbija», kao i Ministarstvo poljopri-vrede, koje je «svoje» ždrebe nazvalo «Kralj».U štalama «Ljubičeva» danas se nalazi preko 60rasnih konja, među kojima je najpoznatiji pastuvFarkad, poreklom iz Ujedinjenih Arapskih Emi-rata, koji je u požarevačku ergelu pristigao radipodizanja rasnosti njenih grla.

M. Veljković

TRADICIJAČelni ljudi ergele “Ljubičevo” že-

leli su još pre 20 godina da ova mani-festacija postane tradicionalna, ali susamo jednom uspeli da krste ždre-bad. Nakon toga su usledili teški danipreživljavanja ergele, zbog finansij-skih problema, pa je prvo naredno kr-štenje dvogodih grla organizovanotek 2006. godine.

BROJ 175 STRANA 509.05.2012.

Dušan Stanković dugi niz godina širiideju gajenja cveća kao unosnog biz-nisa. I to radi na tri fronta: ličnim prime-rom proizvodeći cveće, javnimangažovanjem kroz udruženja i dru-štvene organizacije i izdajući knjige i ča-sopise posvećene cvećarskojproizvodnji.

Na Festivalu cveća u Požarevcu,najmasovnijem po broju izlagača i naj-posećenijim do sada, porodica DušanaStankovića iz Kusića imala je svojštand. Sa suprugom Milenom davao jeinformacije, prodavao saksije ukrasnihcvetnica, obilazio kolege i hrabrio ih. Idelio knjigu koja nosi naziv „Gajenjerazmnožavanje i uređenje vrta trajni-cama“, čiji su prvi primerci upravo izašliiz štampe na dan otvaranja Festivalacveća, 5. maja. Tvrd povez, luksuznaštampa, kolor ilustracije, praktična uput-stva za gajenje 140 vrsta višegodišnjegukrasnog baštenskog bilja. Višedece-nijsko iskustvo, sklonost pisanju, ali ipodrška opštine Veliko Gradište (gde jeinače zaposlen kao komunalni inspek-tor), učinili su da se kupcima i ljubite-ljima cveća ali i budućim odgajivačimakoji u tome budu prepoznali svoj biznis,knjiga nađe kao odličan putokaz zajednu vrstu vrtlarstva. Nema brige: istiautor je objavio proteklih desetak go-dina još nekoliko knjiga o cveću i formi-ranju malih cvetnih vrtova, tako dasvako može naći upravo onu literaturukoja ga zanima. Tu je i časopis o cve-ćarskoj proizvodnji, čiji je urednik DušanStanković.

Na 240 strana velikog formata „Ga-jenje razmnožavanje i uređenje vrtatrajnicama“ daje obilje preporuka i in-formacija sasvim prakične prirode , dateod čoveka koji je sve što piše prethodnosam iskusio ili su preneta iskustva nje-govih kolega ljubitelja ukrasnih višego-dišnjih biljaka. Navedeno je određenjesamih trajnica, način formiranja rasad-nika, razmnožavanje, zalivanje, pri-prema zeljišta i njegova obrada,ishrana, zaštita od bolesti i štetočina.Zavisno od oblika vrta koji imate i želje-nog oblika svog ukrasnog baštenskogkutka, možete saznati kako da obliku-jete vrt, koje vrste ukrasnih biljaka dazasadite na terasi, u zatvorenom pro-storu, na kamenitom bregu, uz improvi-zovani potočić, u senovitom deludvorišta...

- Moja porodica u Kusiću se tradi-cionalno bavila povrtarstvom, kažeDušan. –S obzirom da smo i supruga ija zaposleni (supruga je prosvetni rad-nik), odlučili smo da kao dopunski izvorprihoda započnemo cvećarsku proizvo-dnju, jer se veći deo posla može obavitiu krugu porodične kuće odnosno u eko-nomskom dvorištu. Manji su gabariti,manje površine, manja potreba za me-hanizaciojom u odnosu na poljoprivre-dnu proizvodnju... A lepše je; ko se neobraduje kad vidi cvetne aranžmane,

koji nas okružuju većim delom godine.Počeli smo oprezno, u malom plaste-niku, da bi se vremenom proizvodnjaproširila.

Ima ljudi koji otkriju neku unosnudelatnost ali to taje od drugih, čak i odprijatelja, kako ne bi stvorili sebi konku-renciju i umanjili izglede za zaradom.Dušan radi suprotno. On to objašnjavarečima:

- Mnogo ljudi je u strahu od neizve-sne budućnosti i brige za obezbeđe-njem egzistencije porodice. Ja svimakoji imaju uslove a uz to imaju i sklono-sti, da se oprobaju u cvećarstvu. Nisupotrebi hektari zemlje, nije potrebna ve-lika mehanizacija, sve se može organi-zovati na malom prostoru, u dvorištu iliiznajmljenom placu. To može biti prodi-

čni biznis, ali takođe i dopun-ska zarada kod inače malihličnih primanja a sve većihporodišnih troškova. Time štose povećava broj proizvo-đača cveća širi se tržište cve-ćarskih proizvoda,a to utičena porast kupovine cveća. Iz-ložbe i festivali, poput ovog uPožarevcu, pomažu da segrađani više zainteresuju dasvoj životni ili radni prostoroplemene cvećem i ukrasnimzelenilom. Ne smeta čak ninedostatak znanja, ako imavolje. Znanje se stiče, veštinetakođe. Uostalom, junakovog zapisa je najbolji primer:po obrazovanju je diplomiranipolitikolog, ali mu se ne možeosporiti vrhunsko znanje uoblasti hortikulture odnosnoposebno cvećarstva.

Sve je počelo u Kusiću,gde se, posle porodice Stan-ković, još 26 porodica odlu-čilo za cvećarstvo. Osnovanoje i udruženje, tačnije Opštin-sko udruženje cvećara Veliko Gradište,a prošle godine i regionalno udruženjesa sedištem u Požarevcu (u oba pred-sedava Dušan Stanković). U Kusiću seu aprilu već godinama održava izložbacveća, vrlo posećena manifestacija,kada je za većinu domaćina tog selapravi praznik sa obaveznim gostima iorganizovanim zabavnim programom udomu kulture. Zatim se ideja izložbecveća prenela na samo Veliko Gradište,a evo postaje tradicija i u Požarevcu. Idruga opštinska mesta se interesuju zaopštinske izložbe cveća. Neke većimaju prva iskustva, kao na primer Pe-trovac.

- Mi imamo sve uslove da dalje una-peđujemo cvećarsku proizvodnju i deonaših proizvoda izvozimo, iznosi onsvoje ambicije. Zvuči po malo utopijski,ali tako je zvučalo i kada je svojim su-sedima Kusićanima govorio da krenu ucvećarstvo i zarade sigurnu paru. Nemora Srbija da bude samo izvoznik ku-kuruza; mogu se evri zaraditi i prodajomsadnica ili saksijskog cveća poput še-ćerka, lepe kate, nevena, georgine, ka-ranfila, gerbera, gladiola, petunije,spomenka, petunije, ciklame, devoja-čkog srca, pelog jove, čuvarkuće...

B.Ž.

NA MARGINAMA FESTIVALA CVEĆA

NOVA KNJIGA PRAVOG ENTUZIJASTE* Dušan Stanković iz Kusića izdao još jednu knjigu namenjenu budućim cvećarima

www.novineokrug.rs

- Kao izbeglica sretao sam sesa nekorektnostima od strane ad-ministracije odnosno izvršnih or-gana koji bi trebalo da slede opštupolitiku podrške preduzetništvu iprivredi uopšte, a oni to čine selek-tivno, kaže na početku razgovoraLale Milobran, vlasnik samostalneugostiteljske radnje „Karpi“ u Poža-revcu. – Ja sam član radnog telaSkupštine Grada za razvoj predu-zetništva, tako da imam uvid u po-litiku ali i praksu, što kod nas čestone ide ruku pod ruku. To ću vamnajbolje ilustrovati na sopstvenomprimeru.

Godine 1999. obratio sam seFondu za razvoj Republike Srbije za kredit. Sredstva suvrlo povoljna i moj program je dobio kreditnu podršku. Sveje dobro počelo, otvorio sam ugostiteljsku radnju i zahva-ljujući dobroj lokaciji (Kosovska ulica kod Gimnazije), pro-širio posao i zaposlio još tri radnika. U međuvremenu, narastojanju od sto metara otvoreno je šest istih lokala! Nijelogično da će za sve na malom prostoru biti posla, jer se tr-žište u mikrookruženju ne povećava. To pokazuje i primer„Panefina“ koji je takođe došao na tu lokaciju i posle krat-kog vremena otišao... Ovo iznosim da bih predložio da seuz dodelu kredita ili drugi vid podrške planski usmeravarazvoj male privrede i preduzetništva, a ne da se neplansi,stihijno, šest istorodnih pekara otvori na istoj lokaciji.

Lale Milobran ima loše iskustvo koje nije u skladu sapolitikom podrške preduzetništvu.

Monteri elektrodistribucije su njegovu radnju isključili saniskonaponske mreže jer prethodni zakupac nije izmiriodug za struju. To se dogodilo posle tri godine uspešnograda, a on dolazak majstora-električara dovodi u vezu sazavišću konkurenata. Isključenje struje usledilo je momen-talno.

- Bilo je pre podne, oko 10,30 sati, u pećima se peklo

pecivo, burek. Zamolio sam maj-store da bar sačekaju pola satada pecivo bude gotrovo, ali bilisu neumoljivi, rezignirano kaženaš sagovornik. – Pokušao samda izdejstvujem kompromis, dase nađe rešenje i privoli stvarnidužnik da plati dug. Na krajusam pristao da ga namirim nje-gov dug, ali u jednom dužemroku. A približavali su se praznici(sveti Nikola, Nova godina,Božić... kada se najviše pazari).Ništa mi nije prihvaćeno i moraosam da zatvorim radnju. Tri rad-nika su dobila otkaz. Ja sam senašao u čudu šta da radim...

Lale Milobran se ipak snašao. Nije početnik, nije beziskustva. U Sarajevu, gde je ranije živeo, kao diplomiraniekonomista radio je u „Energopinvestu“, na poslovima odreferenta do finansijskog direktora i direktora radne orga-nizacije, 24 godine ukupno. Pomirio se sa tim da „prizem-lji“ ambicije, bez zaposlenja radne snage. Sa suprugom jeponovo otvorio radnju na periferiji grada, gde se nada danikome nije konkurencija.

Pokušavao je on, doduše, da iznajmi neki drugi lokal.Dao je najbolju ponudu na licitaciji za lokal na Trgu oslo-bođenja, ali je licitacija poništeva jer se ispostavilo da Gradi nije bio vlasnik, pa je nezakonito objavio licitaciju. U jošdva-tri slučaja slično je prošao...

Lale Milobran je energičan čovek. Uporan je u dokazi-vanju da niži službenici ne slede politiku koju donose zva-nični organi i lokalni lideri. To mora da se promeni, a ponjegovom uverenju, to će se i dogoditi. Ali, od upornostiljudi da utiču na politiku preduzetništva zavisi kojoj brzinomće doći do toga da administracija prati zvaničnu politiku.

B.Ž.

REČ PREDUZETNIKA

PPPPOOOOMMMMAAAAGGGGAAAANNNNJJJJEEEE IIII OOOODDDDMMMMAAAAGGGGAAAANNNNJJJJEEEE* Za novine Okrug govori Lale Milobran, vlasnik SUR „Karpi“u Požarevcu

STRANA 6 BROJ 175

PETROVAČKAHRONIKA

Spomenik ratnicimaU MZ Rašanac u sredu je priređena svečanost

povodom otkrivanja spomenika ratnicima Balkanskih iPrvog svetskog rata. Otkrivanju spomenika koje je deloakademskog slikara i vajara Dragiše Miloševića, pored ve-likog broja meštana prisustvovalo je i opštinsko rukovod-stvo.

Građevinski materijalza školu u Krivaji

Osnovna škola Žarko Zrenjanin iz Velikog Laola, po-dručno odeljenje Krvije dobila je juče vrednu donaciju odSkupštine opštine Petrovac na Mlavi. Reč je o građevin-skom materijalu za izgradnju pomoćnog objekta za smeš-taj ogreva, i za izgradnju zaštitne mreže oko igrališta zamale sportove koje se nalazi u dvorištu škole. Vrednostgrađevinskog materijala je oko 5o hiljada dinara, ali suradovi koji će biti izvedeni daleko značajniji za petnaestakučenika koji pohađaju nastavu u ovoj četvorogodišnjoj školi.Učitelj područnog odeljenja Sreta Marković zahvalio se iSkupštini opštine i mesnoj zajednici Krvije koja je takođe,poklonila školi deo građevinskog materijala.

Most u TabanovcuU Mesnoj zajednici Tabanovac pušten je pre nekoliko

dana u saobraćaj most preko reke Busur, dužine oko osammetara, koji će značajno olakšati saobraćaj u ovom selu ina pravcu ka Krviju. Radove je finansirala i izvela grupagrađana ovog sela. Vrednost radova je 230 hiljada dinara.

Asfaltiranje u BusuruGrupa građana Burovca intenzivno radi na betoniranju

preko sto metara lokalnog puta koji vodi ka seoskomgroblju, do koga je do sada pristup bio veoma otežan zbogvelikog nagiba i krivine, a zimi gotovo nemoguć vozilima.Vrednost radova je oko 350 hiljada dinara a sredstva suobezbedili meštani.

Prijem članstva u bibliotekuPovodom otvaranja novih prostorija, NB „Đura Jakšić“

poziva građane da dođu i postanu članovi biblioteke.Tomogu uraditi radnim danima od 8 do 19 i subotom od 8 do13 časova. Godišnja članarina iznosi 500 dinara. Zapredškolce i prvake upis je besplatan. Takođe, svi zain-teresovani građani danas se u biblioteku mogu učlaniti be-splatno, poručuju iz ove ustanove.

09.05.2012. www.novineokrug.rs

““““PPPPoooozzzz iiiivvvv nnnnaaaa ppppoooogggguuuubbbbllll jjjjeeeennnnjjjjeeee”””” ggggoooossssttttuuuujjjjeeee uuuu MMMMoooosssskkkkvvvviiii

Pozorište “Milivoje Živanović” Centra za kulturu dobilo je poziv da sa svojompredstavom “Poziv na pogubljenje” gostuje u Moskvi.

Glumci iz Požarevca će imatipriliku da pored ovog pozorišnogkomada odigraju još dva i na tajnačin se predstave moskovskojpublici.

Temeljan rad cele ekipe je za-služan što je ova pozorišna trupadobila poziv za gostovanje, is-takao je danas reditelj predstaveJovica Tošković.

Članovi pozorišta i pred-stavnici CZK kažu da je poziv ve-lika čast i priznanje. Publika uPožarevcu koja nije imala priliku

da vidi ‘’Poziv na pogubljenje’’, moći će to da učini 17. maja u Centru za kulturu.

Celokupno stanje u saobraćaju Srbije i kako ga poboljšati

Stanje u saobraćaju Srbije je u posled-nje vreme tema mnogih razgovora. Svi sepitaju šta je uzrok brojnih nesreća i svitraže adekvatno rešenje za taj problem.Ljudi smatraju da stanje na ulicama našezemlje nije ni malo bezbedno i da bi se tre-bale preduzeti posebne mere bezbednostipo tom pitanju. Nebojša Matić, tehnički di-rektor firme Veolia Transport Srbija, odgov-orio nam je na mnoga pitanja u vezi stanjasaobraćaja u Srbiji i naveo nam je niz jed-nostavnih rešenja za probleme koji mučegrađane ove zemlje.

Kakvo je stanje sigurnosti saobraćajana području Požarevca?

Da bi saznali o stanju sigurnosti na pute-vima, ne možemo sagledati samo jedan deo,već veću celinu tj. celu zemlju. Problem u sig-urnisti saobraćaja je dvostruk. Prvi krivci susami vozači, ali tu je i problem loših puteva,loše signalizacije, nedostatka saobraćajnihznakova, kao i mnoge druge stvari kojeotežavaju vozačima da učestvuju u sao-braćaju. Veliki uticaj imaju i tehnički neispravnavozila.

Osim ovih problema javlja se, takodje,problem nepažljivih pešaka koji često prelazeulicu van pešačkog prelaza ili tokom prelaskaulice nose slušalice na ušima i razgovarajumobilnim telefonima.

Koji su glavni problemi u prevozu nateritoriji Srbije?

Ovakve vrste problema se mogu podeliti uviše pravaca. Prva stvar su nedovoljna finan-sijska sredstva drzave. Putevi su često stari inebezbedni za vožnju.

Drugi problem je taj što u poslednje vremeje sve više starijih vozila na putevima, a ljudinemaju dovoljno novca za pravilno servisiranjetakvih vozila i snalaze se pomoću “štapa ikanapa”.

Takođe, tu postoji i problem u linijskom pre-vozu. To se odnosi na vozila koje ljudi kupuju iprevoze ljude u raznim krejevima zemlje i vandržave, a država nažalost nema dovoljno sred-stava i ljudstva da to suzbije.

Koji su najveći uzroci saobraćajnih nes-reća u Srbiji?

Jedan od najvećih uzroka saobraćajnihnesreća na teritoriji naše zemlje je pre svegaagresivna vožnja. Taj problem je najprisutnijikod mladih ljudi bez iskustva za volanom kojisu željni dokazivanja.

Drugi problem je svakako vožnja pod de-jstvom alkohola koja je prouzrokovala velikibroj udesa. Ljudi misle da mogu kontrolisativozilo iako su pod dejstvom alkohola, a takavstav vozača dovodi do sve veće učestalostiovakvih problema.

Veliki problem, takođe predstavljaju moto-cikli koji voze izmađu automobila velikom brzi-nom i bez adekvatne zaštitne opreme.

Koje mere preduzima vaša firma u ciljusmanjenja broja nesreća?

Postoje procedure kojima se kontrolišuvozači.

Vozač je pre početka radnog dana u kon-taktu sa dispečerom koji proverava psihofiz-ičko stanje vozača. Postoje kontrole alko -test(redovne ili vandredne). Pre svake ek-skurzije, vozači koji voze prolaze alko test,kako bi dobili dozvolu da učestvuju u sao-braćaju.

Takođe, vozila nakon servisa i popravkemoraju proći liniju tehničkog pregleda gde do-bijaju potvrdu su tehnički ispravna za sao-braćaj i da su sistemi u skladu sa zakonskimpropisima.

Koliko je pomenuta strategija doprinelasmanjenju broja nesreća?

Pomenuta strategija se primenjuje dugi nizgodina u Litasu, danas Veoliji Transport i uposlednjih 30 godina nismo imali ni jedan sm-rtni slučaj u kome su učestvovali vozači našefirme. Broj nesreća u kome učestvuju našavozila se iz godine u godinu smanjuje.

Da li jedino uvođenje kazne može danas natera da promenimo ponašanje zavolanom?

Kazne svakako ubrzavaju uvođenje reda usaobraćaju, mada bez razvijene savesti svihučesnika i bez shvatanja opasnosti brzevožnje, vožnje pod dejstvom alkohola i vožnjetehnički neispravnih vozila, saobraćaj ne bimogao da funkcioniše i niko ne bi bio bezbe-dan.

Šta se čini na polju ekologije u VeolijiTransport?

Ekologija se štiti prvenstveno kupovinomnovih najsavremenijih autobusa sa motorimageneracije euro 3, euro 4 i euro 5 uz koje sesmanjuje emisija štetnih izduvnih gasova.

Drugi način je redovna obuka vozača davoze savesno i primereno uslovima puta i dasmanje potrošju goriva čime se, takođe, sman-juje kolišina štetnih izduvnih gasova.

Kada je Veolia kupila firmu Litas uvela jepravilo da sva vozila koriste euro dizel koji jebez olova i time se drastično smanjila količinaolova u izduvnim gasovima.

“Mi smo društveno odgovorna firma kojaželi da živi sa prirodom i koja želi da ima štomanji štetni uticaj na životnu sredinu koju os-tavljamo našoj deci u nasledstvo“, izjavio jeNebojša.

Da li očekujete da će se u budućnostibroj problema u prevozu smanjiti?

Smanjenje problema je cilj svih učesnika usaobraćaju kao i policijskih organa i svihdržava u svetu. U Evropi godišnje pogineomanji grad od 30 000 ljudi i težnja svih je dase uvođenjem novih tehnologija smanji brojsaobraćajnih nesreća. Doći će vreme kada ćese smanjiti uticaj ljudske greške i nepažnje naopštu bezbednost u saobraćaju ugradnjom iprimenom novih tehnologija u vozilima.

intervjuisala Sara Matić, učenica osmog razreda OŠ „Kralj Aleksandar I”

BROJ 175 STRANA 709.05.2012. www.novineokrug.rs

AKTIVNOST SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJANA PUTEVIMA NA TERITORIJI GRADA

OTVORENI ZA NOVE IDEJE* O radu saveta za bezbednost saobraćaja govori sao-braćajni inspektor Žaklina Jovović dipl. inž. saobraćaja

U skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, u Republici je obra-zovano za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima, reklaje između ostalog za novine Okrug saobraćajni inspektor Žaklina Jovovićdipl. inž. saobraćaja. Nižim nivoima vlasti naloženo je da takođe moguosnovati odgovarajuće telo. Postupajući u vezi sa tim, Gradsko veće je2009. godine formiralo Komisiju za unapređenje saobraćaja na teritorijigrada Požarevca, koja je krajem 2011. preimenovana u Savet za bezbed-nost saobraćaja na putevima na teritoriji grada Požarevca. U članstvu sa-veta su predstavnici gradske uprave, Policijske uprave, Direkcije zaizgradnju, JKP „Parking servis“, kao i predstavnici prosvete, zdravstva ipreduzetnika.

U toku svog mandata ovo telo davalo je predloge i vršilo koordinacijurada na poslovima unapređenja bezbednosti saobraćaja.

U skladu sa gore pomenutim zakonom,sredstva od novčanih kazni zaučinjene saobraćajne prekršaje u visini od 70% pripadaju budžetu Repu-blike a 30% lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen. Odtoga, polovina se koristi za popravljanje saobraćajne infrastrukture a drugapolovina za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima.To je doprinelo da se aktivnošću Saveta za bezbednost saobraćaja u pro-teklom periodu uradi veći broj programa i projekata, od kojih su neka ostva-rena a druga će se realizovati u narednom periodu.

Savet će se angažovati na ostvarivanju novog kvaliteta u pogledu or-ganizacije, saradnje, kordinacije, integracije aktivnosti lokalnih subjekatabezbenosti saobraćaja, te da reagovanjem kroz konkretne sadržaje i formeobezbedi jedinstven i skladan odnos preventivnih i represivnih mera i usa-glašenost sa nacionalnim planom bezbednosti saobraćaja, jer je to i biocilj osnivanja istog.

Agrarni fond za razvoj poljoprivrede grada Požarevca predstavićese svojim štandom na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu uNovom Sadu u periodu od 12 – 18. maja 2012. godine.

Po tradiciji, i ovom prilikom Agrarni fond obezbeđuje sredstva za fi-nansiranje troškova prevoza i boravka poljoprivrednih proizvođača,dana 17. maja 2012. godine, radi posete ovoj manifestaciji koja ćesadržati i tradicionalni „Dan stočara“.

Svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da se prijave u svojimMesnim kancelarijama najkasnije do 14. maja 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu zainteresovani zemljoradnici mogu dadobiju i na telefon 539-676.

Agrarni fond naSajmu poljoprivrede

u Novom Sadu

JAVNO ZDRAVLJE

SSSSVVVVEEEETTTTSSSSKKKKIIII DDDDAAAANNNN KKKKRRRREEEETTTTAAAANNNNJJJJAAAAMeđunarodni dan promocije fizičke aktivnosti pod nazivom „Kretanjem do

zdravlja“ održava se 10. maja. Inicijator je Svetska zdravstvena organizacija.Razlog: ljudi se sve manje kreću a posledice su pogoršanje zdravlja. Međufaktore rizika smrti fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika, posebno rakdojke, rak debelog creva, dijabetis, ishemijska bolest srca, gojaznost...

Na taj dan treba da se setimo potrebe i obaveze očuvanja zdravlja i sva-kodnevno upražnjavamo fizičku aktivnost.

Zavod za javno zdravlje u okviru svog savetovališta kao i u Centru zapromociju zdravlja pruža zainteresovanim građanima neophodne savete imedicinske preporuke u pogledu redovne fizičke aktivnosti. Bliže informacijena telefone 222 568, 222 682, 227 573.

Lepi prolećni dani kao stvoreni su za šetnju, igru u prirodi i druge fizičkeaktivnosti.

SVEČANOST U DOMU ZDRAVLJA POŽAREVAC

MODERNIZOVANA HITNA POMOĆ

* Vrednost ulaganja oko 8 miliona dinara* Uskoro otvaranje renoviranog Dečijeg dispanzera

Akcija „Hitna za hitnu“ iznedrila je re-zultat i od četvrtka 3.maja pokazuje Poža-revljanima svoje novo lice. Svečanimotvaranjem objekta Službe hitne medicin-ske pomoći u sastavu Doma zdravlja Po-žarevac predata je zaboravu stara Hitnapomoć ustupivši mesto novoj, primerenojpotrebama ovog grada.

Svečanost je otvorio dr Ljubiša Jova-nović direktor Doma zdravlja, a prisustvo-vali su zvaničnici graskih vlasti, zaposleniu Službi hitne medicinske pomoći i poje-dinih organizacionihdelova ove ustanove,kao i znatiželjni gra-đani..

- Kao što smo obe-ćali, u kratkom rokuuspeli smo da od saku-pljenih sredstava izve-demo sve planiraneradove na renoviranju imodernizaciji Hitne po-moći, rekao je izmeđuostalog dr Ljubiša Jo-vanović i nastavio – Iz-vedeni su neophodnigrađevinski radovi, za-menjen inventar i na-meštaj, uneta novamedicinska oprema, uveden video nadzorkao i snimanje poziva pacijenata, izgra-đen dodatni radni prostor od dvadesetkvadrata, renovirani vodovod, kanaliza-cija, sanitarne prostorije, klimatizacija, na-bavljeno je još jedno sanitetsko vozilo,drugo, jer je prvo nabavljeno pre nekolikomeseci, svi zaposleni su dobili nove uni-forme... Ukupno je utrošeno oko osam

miliona dinara. Toje novac koji suobezbedili likalnasamouprava, do-natori i sam Domzdravlja. Ovo je lepprimer saradnje lo-kalne samoupravei naše ustanove,tako da smo dovelina potreban nivuHitnu pomoć ukoju godinamaništa nije ulagano.Zahvaljujem dona-torima, lokalnojvlasti i radnicimakoji su poslovevredno odradili.

Neke detalje izneo je dr Ljubiša Grujićnačelnik Službe Hitne medicinske pomoći.On je naglasio da je kolektivu koji broji pe-deset zaposlenih zadovoljstvo da radi unovim uslovima, a da će se i pacijenti pri-jatnije i bezbednije osećati.

Obraćajući se prisutnima, gradonačel-nik Miodrag Milosavljević je potsetio da jegrad prošle godine preuzeo prava i oba-veze osnivača Doma zdravlja i u tomsklopu je pokrenuo aktivnosti da se ceoDom zdravlja dovede u red.

Dobra vest je da će se za oko 15dana otvoriće se i renoviran prostor De-čjeg dispanzera i savetovališta, a sa ra-dovima će se nastaviti. U Dečjemdispanzeru biće otkrivena i spomen pločadr Miomiru Brankoviću, prvom doktorumedicinskih nauka u Požarevcu i osni-vaču tog dispanzera.

B.Ž.

dr Ljubiša Grujić

STRANA 8 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

U LJubičevu po sedmi put održano Krštenje ždrebadi

BROJ 175 STRANA 909.05.2012. www.novineokrug.rs

ĐURĐEVDAN SLAVA DOO „GEORAD“

SLOŽNI I KAD RADE I KAD SLAVE*Već je postala tradicija da se o Đurđevdanu okupi ceo kolektiv „Georada“ i sa gostimasumira rezultate između dve slavske svečanosti, radujući se životu i novim izazovima

Privredno društvo „Georad“ jedno je od najboljihpreduzeća na teritroriji Braničevskog i Podunavskogokruga. To je utvrdila i nadleđna komisija Regionalneprivredne komore Požarevac, dodeljujući visoko priz-nanje ovom društvu sa ograničenom odgovornošću izDrmna. To je najnovije u nizu priznanja koje je stiglona adresu „Georada“ od prošlog do ovog Đurđevdana.Ono najznačajnije odnosi se na poslovne i proizvodnerezultate. Po mnogo čemu, oni su istorijski; nikad uprošlosti nisu dostignuti u tom obimu i kvalitetu. Uklju-čujući standarde kvaliteta, o čemu je da slavkoj sve-čanosti dao kraći komentar direktor Marko Dragićević,dipl. inž. geologije.

DOČEKU prepodnevnim satima obavljen je pravislavni cr-

kveni obred i prerezan je slavki kolač. Prethodni kola-čar bio je Goran Stanojević, budući će biti DarkoRupar a za ovu slavu kolačar je dugogodišnji radnikfirme Zoran Spasojević.

Sa direktorom Markom Dragićevićem i predsedni-kom sindikata Veckom Krstanoskim dočekao je zva-nice na slavkom ručku u hotelu „Kostolac“.

SLAVSKO ŽITO

Po tradiciji, svi učesnici slavske svečanosti poslu-ženi su slavkim žitom, hlebom i solju. Posluživale sudevojke u tradicionalnim srpskim nošnjama.Uvod uslavsku proslavu označio je nastup hora „Dunavskalira“,izvođenjem nacionalne himne „Bože pravde“.Učesnici slavlja ustali su da saslušaju nacionalnupesmu, a mnogi su se pridružili horu. „Dunavska lira“izvela je još i kompoziciju „Lađa francuska“. Dirigovalaje Marija Mitić.

DOBRODOŠLICASlavu domaćinima i dobrobošlicu gostima čestitao

je kolačar Zoran Spasojević, poželevši svima srećnuslavu.

REČ DIREKTORAO današnjem trenuku „Georada“ i rezultatima od

prošlog do ovogodišnjeg Đurđevdana govorio je di-rektor Marko Dragićević, diplomirani inženjer geolo-gije.

-Poštovani gosti,poštovani radnici PD„Georada“ i pošto-vani penzioneri. Po-sebna mi je čast izadovoljstvo što kaodirektor privrednogdruštva „Georad“mogu srdačno davas pozdravim, po-želim dobrodošlicu ilepo druženje i davam zahvalim što stese odazvali pozivuda uveličate ovunašu svečanost, od-nosno da zajedničkiproslavimo 6. maj –krsnu slavu privred-

nog društva „Georad“. Ova slava postala je već tradi-cionalna i održava se peti put po redu.

S obzirom da proslavljamo slavu privrednog dru-štva „Georad“, nešto bih rekao o rezultatima posti-gnutim u 2011. godini. Oni su zaista impresivni i jamoram da kažem da smo sedmu godinu zaredom, poizdvajanju iz javnog preduzeća Termoelekrane i ko-povi „Kostolac“, i ovu sedmu godinu završili sa pozi-tivnim rezultatom, prateći u svemu privrendo društvoTE KO „Kostolac“, pre svega u pogledu isplate ličnihdohodaka, što nije bilo ni malo lako.

U nastavku, direktor Dragićević je u kratkim cr-tama predstavio aktivnosti svakog od proizvodnih or-ganizacionih delova privrednog društva i njihovdoprinos ukupnom uspehu „Georada“.

Sumirajući postignute rezultate, od kojih se nekisvrstavaju u istorijske, kakvi do sada u istoriji PD„Georad“ nikada nisu postignuti, istakao je da je kaologična posledica usledila i nagrada Regionalne pri-vredne komore Požarevac. Završio je potsećanjem daje firma u protekloj godini završen posao oko usvaja-nja ISSO standarda, odnosno integralnog upravlja-čkog sistema. Reč je o ISSO standardima 9001,14001 i 18001, koji se odnose na kontrolu kvaliteta,zaštitu životne sredine i na bezbednost radnika naradu. Time se „Georad“ svrstao u jednu zaista mo-dernu firmu.

NAGRADE

Slava firme je prilika da se oda priznanje člano-vima kolektiva. Po tradiciji, uručeni su pokloni penzio-nerima i nagrade radnicima za dvadesetogodišnjuvernost kolektivu.

Nagrađeni penzioneri (ručni satovi):- Milica Nikolić- Živojin Stojković- Slavoljub Milošević- Dobrica Stnković.Nagrađeni radnici za 20 godina rada:- Boban Đurić.Nagrađeni radnici za 30 godina rada:- Slavica Lišanin- Nada Habe- Jože Radošek- Mlađan Jevremović- Goran Gavrilović- Marko Dragićević- Vecko Krstanoski.

FOLKLOR

Folklorni ansambl kulturno umetničkog društva„Kostolac“ oduševio je sve prisutne.

Zdravicu i himnu firme „Georad“ govorio je pojac izdravičar Milija Radivojević-Baja, koji jde potom pevaoetno stihove. Štimung je upotpunio orgeksta „Pano-rama“ iz Smederevske Palanke. Dodajmo da je pro-gram znalački vodio Predrag Životić.

SVI U KOLO

Za punom trpezom radnici „Georada“pokazali suda umeju, ne samo da rade već i da se vesele.

GOSTIGosti iz privrednog društva TE

KO Kostolac, izvdvojenih privred-nih društava i poslovnih partnera.Među gostima bili su magistarSlavko Milošević, prvi direktor iosnivač „Georada“, kao i direktoriNataša Savić – RIO i Perica Mo-jović – Autotransport.

Zapisao perom i kameromB. Živanović

STRANA 10 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

Požarevljanina Nenada S. (51) policija jeuhapsila nakon što je svom maloletnom sinuA. S, najverovatnije slučajno, naneo poseko-tine po šaci, dok je ašovom tukao njegovumajku V. S. (46), odnosno bivšu suprugu. Os-umnjičenog je policija, uz krivičnu prijavu zbognasilja u porodici, predala istražnom sudiji Os-novnog suda u Požarevcu na saslušanje, kojimu je odredio pritvor do 30 dana, a kako nez-vanično saznajemo, osumnjičeni je duževreme bio izložen fizičkom maltretiranju odstrane nekadašnje supruge, koje više nijemogao da trpi.

Kako nezvanično saznajemo, Nenad S. jesvog sina povredio u trenutku kada je A. S. poku-šavao da zaštiti majku.

- Nenad S. je osumnjičen da je 30. aprila, u ka-snim noćnim satima, na ulici ispred kuće u kojojživi s bivšom suprugom, u Ulici Vase Čarapića uPožarevcu, pod dejstvom alkohola, nakon svađe,ašovom tukao bivšu suprugu V. S. –navodi se usaopptenju policije. Povređenoj je ukazana lekar-ska pomoć i konstatovane su povrede glave, po-dlaktice i šake, pa je zadržana u požarevačkojbolnici.

- Navodno, osumnjičeni je, nakon svađe, ver-balno ponižavao i vređao i svoju kćerku, nakončega je došla policija i privela Nenada S. – kaženaš izvor, dodajući da je policija i ranije bivala po-zivana da interveniše zbog svađa među bivšim su-pružnicima.

- Nenad je, u dva navrata, podnosio prijaveprotiv bivše supruge, žaleći se da trpi torturu. On

je tražio i zaštitu policije jer ga nekadašnja ženamaltretira, upozoravajući da to više ne može datrpi i da će joj uzvratiti nasiljem. Tako je, pre neko-liko nedelja, patrola policije intervenisala jer je V.S, tokom rasprave, Nenada udarila pikslom u licei slomila mu nos. Takođe, sredinom aprila, Nenadje bio u bolnici jer mu je bivša supruga, opet tokomžučne rasprave, tučkom za meso slomila mali prst.

Prema navodima komšija, Nenad S. i V. S. sui nakon razvoda živeli u istoj kući.

- Problemi su nastali kada je V. S. dobila posaou „Viner štediše“ i počela da zarađuje više od Ne-nada, koji radi u pošti. Priča se da su tada počelida se svađaju jer je V. S. vređala i ismevala muža,što je i dovelo do razvoda. Međutim, kako su obojenastavili da žive u istoj kući, njihovi sukobi su bilisvakodnevni. Kobnog dana bivši supružnici su seponovo potukli ali je deblji kraj, ovoga puta, izvuklaNenadova bivša supruga, mada ni on nije dobroprošao, jer je u bolnicu otišao sav krvav i uplav-ljen. U toj kući života nema, pogotovo što su se ideca okrenula protiv oca. Ne mali broj puta čuosam kako Nenada njegova ćerka na najvulgarnijinačin vređa upućujuću mi prostačke reči. Najboljebi bilo da se kuća proda, koju su zajedno pravili, iod tog novca reše odvojeno stambeno pitanje. Akoostane po starom, ovo što se desiilo može da seponovi sa mnog težim posledicama. Nenad je,kako sam čuo, čak razmišljao o tome da potražizaštitu u nekoj sigurnoj kući za muškarce. – na-vodi jedan od stanara Ulice Vase Čarapića.

M. V.

Ašovom na bivšu suprugu «Otporaši» ogorčeni

Prozivaju Visokisavet sudstva

Pretučeni Veljković i Sokolović tvrdeda se razrešenje sudije Vidojkovićnamerno oteže dok ne prođu izbori

Navode državnog sekretara Slobodana Homena da jepočeo disciplinski postupak za razrešenje sudije GordanaVidojković zbog zastarevanja procesa protiv Marka Milo-ševića, negirale su i sudija Vidojković i predsednice Viso-kog saveta sudstva, Nata Mesarović. Sudije Vidojkovićtvrdi da se protiv nje ne vodi disciplinski postupak predVSS, dok je Nata Mesarović izjavila da se tek prikupljajupodaci o ovom slučaju. Njihove izjave izazvale su ogorčenereakcije pretučenih otporaša Momčila Veljkovića i NebojšeSokolovića.

- Sudija Vidojković samouvereno istupa u javnosti, aline da bi priznala odgovornost za oslobađanje Marka Milo-ševića, već da bi demantovala Homenovu izjavu. Još višeje poražavajuće što Nata Mesarović izjavljuje da postupakza razrešenje nije pokrenut i da se tek prikupljaju podaci oovom slučaju, iako smo mi inicijativu za razrešenje sudijepodneli još 23. novembra. Iz toga se jasno vidi da Visokisavet sudstva okleva jer čeka da prođu izbori, kako se nebi zamerili političkim moćnicima koji štite sudiju Vidojkovići celu porodicu Milošević. - kaže Veljković. On navodi da jelično prisustvovao tribini u Velikom Gradištu na kojoj jeHomen govorio o postupku za razrešenje sudije Vidojko-vić.

- Njegove reči čuli sui novinari i o njima postojii tonski zapis. Pošto sezbog njih oglasila sudijaVidojković, ne spominjućiodgovornost za zastare-vanje, sada ćemo dazahtevamo da se ispitaporeklo njene imovine,da joj se zabrani rad upravosuđu i kao sudije ikao advokata, da se ot-kriju njeni pomagači u

ovom slučaju i dase ispita odgo-vornost svih do-s a d a š n j i hp r e d s e d n i k aOsnovnog sudau Požarevcu kojinisu vodili računao zastarevanju»,kaže Veljković.On navodi da jeceo proces op-struiran od prvog dana, počev od hapšenja pretučenih, pado odbijanja države da goni krivce, zbog čega su žrtvesame podnele privatne tužbe. Pošto su «otporaši» biliuporni u borbi za pravdu, onda se pribeglo zastarevanju.

- Prvo je izazvano zastarevanje po tužbi Veljkovića, apotom i po mojoj tužbi. U međuvremenu, iz procesa je od-stranjena porodica trećeg pretučenog, Radojka Lukovića,uz obrazloženje da se u roku od tri meseca od njegove po-gibije nisu izjasnili da preuzimaju gonjenje, iako oni za ta trimeseca nisu ni dobili odluku o obustavi po njegovoj tužbi»,kaže Sokolović. On navodi da se ovaj proces ne tiče samonjega i Veljkovića, već i svih građana Srbije, jer se kroznjega jasno vidi kako za žrtve nema pravde u našem pra-vosuđu, dok krivci uživaju zaštitu najmoćnijih struktura dr-žave.

D.O.B.

Ukrali mu 12 jaganjcaTokom noći za vreme prvomajskih praznika Nebojši Nenadoviću iz Starog Kostolca

nepoznati lopovi ukrali su 12 jaganjca težine od 20 - 45 kg, rase Vitenberg i Bergamo. Ja-ganjci su se nalazali u Nenadovićevom toru u blizini seoskog groblja. Lopovi su iseklimakazama žicu kojom su torovi bili ograđeni i nesmetano odneli jaganjce iz njih. Vlasnik ja-ganjca pretpeo je štetu od preko 1.000 evra.

U junu 2008. godine, po izricanju prve oslobađa-juće presude za učesnike sporne tuče, pokojni Lu-ković izjavio je da je ona za njega bila mnogo goriudarac nego brutalne batine koje je dobio 2000. go-dine. On je tom prilikom izrazio sumnju da političkeprirode, kako bi se zbog formiranja nove vlade udo-voljilo zahtevima SPS-a da se Marko i njegova majkaoslobode od svake krivične odgovornosti. On je uspornoj tuči zadobio najteže povrede, praćene kr-varenjem u moždanom delu, što je moglo da prou-zrokuje njegovu smrt.

Do sporne tuče došlo je ispred kafea «Pasaž»,kada su otporaši stali u zaštitu Dragana Milovano-vića, koga su Markovi saradnici primoravali da seiščlani iz Otpora i učlani u JUL. Marko Milošević, kojije dojurio autom i umešao se u tuču, sam je kasnijeizjavio da je Sokolovića pretukao greškom, jer je mi-slio da je to Miša Tadić, vlasnik antirežimskog lo-kalnog radija Boom 93.

Nebojša Sokolović i Momčilo Veljković

Gordana Vidojković

Tragedija u Požarevcu

SSSSaaaammmmoooouuuubbbbiiiissssttttvvvvoooo nnnnaaaa uuuullll iiiicccciiiiBrkić Branislav (65) iz Pančeva, izvršio je samoubistvo pretprošle subote uveče u Po-

žarevcu, na uglu ulica Zviška i Knez - Milošev venac. On je sebi oduzeo život tako što seobesio o svoj kaiš, koji je prebacio preko grane oraha, pored samog kolovoza. U Policij-skoj upravi Požarevac potvrdili su ovaj slučaj i saopštili identitet samoubice, ali o motivunisu mogli ništa da kažu, jer na licu mesta nije nađeno oproštajno pismo. Ova tragedija uz-nemirala je porodice koje žive u blizini, jer su mnogi od njih svojim očima videli beživotnotelo na drvetu.

- Video sam tog čovekakad sam krenuo kod komšije,kako sedi pored jedneograde, odmah naspramovog oraha. Kad sam se ka-snije vratio, oko21 sat, njegaviše nije bilo na istom mestu,ali sam ugledao kako neštovisi sa drveta, na drugojstrani ulice. Kad sam prišaobliže i pogledao, video samtog istog čoveka kako visiobešen. - priča Radomir Jo-vanović (57), čija je kuća uda-ljena oko 20 metara. On kažeda je samoubica bio u pogrb-ljenom položaju, jer je visina

grane bila niska, ali je ipak prethodno stavio par građevinskih blokova, na koje se popeo.Radomir je odmah nazvao policiju, koja je došla sa radnicima pogrebnog preduzeća, pa

su nesrećnog čoveka skinuli s grane. Na njoj i dalje stoji deo odsečenog kaiša koji je sa-moubica izvukao iz svojih pantalona. «I nama odraslima ovo je bio jeziv prizor, a kamolideci koja su ovuda prolazila i videla telo kako visi», kaže Radomir. On dodaje da je istogtog čoveka viđao i za vreme Uskrsa, kako kod iste ograde pije pivo. - Ko zna kakva ga jemuka naterala na ovako nešto. Obično se ljudi ubijaju u svojoj kući ili dvorištu, ali on je zasamoubistvo izabrao baš ovo mesto, pored same ulice, što znači da više ni trenutak nijemogao da podnese svoju muku. - kaže Rade.

M. Veljković

mesto samoubistva

BROJ 175 STRANA 11

Čuo sam neverovatnu priču. Suprug nasvakom obroku ženi ustupa koricu hleba, aon jede sredinu. Na proslavi dvadesetogo-dišniice braka, na svečanom ručku, ponovise isto, a ona planu: „Zar i na današnji dan!?“I tada se razjasniše. Ona je kao devojčica pri-miravana da jede koricu hleba jer je mlađasestra imala čestu infekciju usta, pa joj je ko-rica smetala. I to je trajalo do udaje. Mlado-ženja se obavestio o svojoj nevesti o svemupa i o tome šta jede. Zaključio je da jede ko-ricu hleba zato što to voli. I iz milošte nasta-vio „da joj ugađa“, kako bi se osećala kao daje u roditeljskoj kući. A ona, sve vreme ćutalao toj pažnji, nadajući se da će uskoro prestatii da će se i ona konačno dokopati cele kriškehleba. Nije pokretala to pitanje, nadala se.Nije pokretao ni muž, pretpostavljao je.

Hoću da ovu priču iskoristim za šlagvort onašem međusobnom komuniciranju. Razgo-varamo li, slušamo li jedni druge? Mnogi u di-jalogu u stvari imaju samo monolog.

Svakodveno prolazim pored jednog kaficagde polovina gostiju gleda u TV ekran adruga polovina ima slušalice na ušima. Kadneko želi nešto da saopšti ostalima, po nekoga i pogleda, retko ko odvrati pažnju odmalog ekrana ili skine slušalice da bi čuo štaovaj ima da kaže.

Gledam TV duele i čudim se voditeljimaemisija koji olako prelaze preko činjenice dagostu političaru postavljaju jedno pitanje a onodgovara na pitanje koje nije ni postavljeno,ali njemu odgovara da odgovori baš na to pi-tanje a ne ono neprijatno koje je postavljeno.Igra gluvih telefona.

Koliko dopuštamo da nas na desetine te-levizijskih programa vrate u osamljenost, čaksamoću. Koliko u porodici naši razgovori ličena službenu komunikaciju. Koliko su nasopšte teme okupirale i iz naših života izbacilesvakodnevne teme naših života, naših di-lema, naših promišljanja, strahova, nadanja,radovanja...

Moja baba je pred kućom imala klupu nakoju su s večeri, kad se obave svi poslovi apre večere, dolazile njene poznanice i kom-šinice i pričale svakodnevne priče.

Moj prijatelj, uspešan privatnik, rešio je dapromeni stil života. Na to su uticali uskršnji iprvomajski praznici. Kaže, cela porodica jebila na okupu, zajedno su obedovali, upoz-navali se (svaki član porodice ima svoj deozajedničkog biznisa, sreću se svakodveno alipričaju samo o svom uspešnom biznisu),uspeli da ni reč ne progovore o poslu već osebi i svojima najbližim. Kaže mi: Moj sin većgodinu dana ne puši, a ja tek sada to prime-tio...

TTTTaaaarrrrggggeeeettttResocijalizacija

Piše Bogdan Živanović

09.05.2012. www.novineokrug.rs

ZELENILO PLUĆA GRADAGotovo da nema ekološke akcije a da se ne po-

mene ozelenjavanje neuređenih ili nedovoljno oze-lenjenih površina. To je i razumljivo kada se ima uvidu da se iz dana u dan broj zagađivača vazduhapovećava. Sve je više automobila i drugih mototrnihvozila, sve više dimnjaka, hemijskih supstanci kojeisparavanjem negativno utiču na kvalitet vazduha.Najzad, i povećanjem broja stanovnika u užemgradskom jezgu povećava se potrošnja kiseonika.Samo biljke su te koje mogu da nadomeste nedo-stajući kiseonik. Zato je neophodno da se posvetimnogo obuhvatnija i serioznija pažnja sadnji par-kovskog i šumskog drveća.

U prteklom periodu Budžetski fond za zaštitu ži-votne sredine finansirao je programe održavanja po-stojećeg i zasnivanja novog zelenila. Potrebno dase ta aktivnost nastavi i intenzivira. Ali ne treba če-kati samo novac fonda. Primer prestižne firme RIOKostolac to dokazuje. Ovo privredno društvo na čelusa Natašom Savić čini velike napore da se goletipretvore i zelene oaze. I u tome ima vidni uspeh.

Potrebni su borjni drugi ljubitelji ozelenjavanjagrada, kako bi smo svi imali na raspolaganju imalidovoljno kvalitetnog vazduha.

Pojedini zvaničnici skloni su pretpostavci da Po-žarevac već ima dovoljno parkovskih i drugih pej-zažnih celina. Preporuka je da se prođe gradom ipogledaju nezasađene javne površine, gola ili samoasfaltom presvučena dvorišta škola i drugih usta-nova, prazna privatna dvorišta...

Treba iskoristiti predusretljivost Javnog predu-zeća „Srbijašume“ šumsko gazdinstvo „SeverniKučaj“ u Kučevu, koje je za ozelenjavanje Poža-revca spremno da besplatno izdvoji određeni brojsadnica drveća ali i stručnu pomoć oko sadnje i ne-govanja. Ako još sada započnu pripreme, na jesenbi se mogla organizovati velika akcija sadnje drvećakoja bi potstila na nekadašnje akcije Pokreta goranai entuzijazam Dragoslava Bogdanovića poznatijegpod imenom Dragan Bucić.

B.Ž.

ZZZZAAAAUUUUSSSSTTTTAAAAVVVVIIIITTTTEEEE PPPPRRRROOOOPPPPAAAADDDDAAAANNNNJJJJEEEE EEEEKKKKOOOOLLLLOOOOŠŠŠŠKKKKOOOOGGGG DDDDOOOOMMMMAAAA NNNNAAAA ČČČČAAAAČČČČAAAALLLLIIIICCCCIIII

* Razgovor sa inž. Ubavkom Kuzmanovićem, vršnjakom Čačalice

Ekološki dom na Čačalici nagriza zub vremena, a održavanje Spomen parka je otežano.Dragoslav Bogdanović poznatiji kao Dragan Bucić decenijama je stvarao i razvijao ovaj kompleks.

Bio je na čelu tima koji je osmislio pošumljavanje i ozelenjavanje Čačalice kao parkovskog prostora,šume i na kraju izgradnju Ekološkog doma. Bio je i među osnivačima Pokreta gorana Srbije, a prva sr-pska goranska akcija izvedena je upravo ovde na Čačalici.

Danas nema Bucića. Brojne nevladine organizacijesprovode aktivnosti koje potsećaju na to. Čak postojiideja da se na neki način trajno obeleži njegovo ime injegov rad. Primerice, da Ekološki dom ponese nje-govo ime, ili, da se organizuje memorijalna goranskaakcija i zasadi Bucićeva šuma.

No, ako je Bucić bio institucija, ne mogu je zamenitiNVO ma koliko kod njih bilo entuzijazma. Mora posto-jati institucija koja profesionalno vodi Nacionalni parkČačalica, možda i druge spomenike kulture, možda iostale lokacije javnog zelenila... Svaka čast ekološkomdruštvu. Ali, institucija traži sigurnost, stabilnost, pot-poru države.

Na ovu temu razgovarali smo sa Ubavkom Kuzma-novićem čovekom koji je 45 godina živi svedok izgra-dnje i održavanja Čačalice, a prošlo je 56 godina odprvog izlaska na goransku akciju sa svojim drugovimagimnazijalcima. Tada je iskopao prvu jamu i zasadiosvoj prvi borić.

- Sa Dragoslavom Bogdanovićem Bucićem i kole-gama profesorima sa Šumarskog fakulteta u Beogradu

oblikovali smo Čačalicu. Tada je efinisano da ovaj kompleks objedinjava park, šumu, spomeničke i rugesadržaje, objašnjava Ubavko Kuzmanović, inače diplomirani inženjer šumarstva u penziji. –Nikada netreba gubiti iz vida da su tu raznovrsni šumski zasadi, zbog kiseonika, zbog staništa brojnih vrsta biljakai životinja, odnosno ptica, zbog edukacije dece i građana uopšte.

Masovna sadnja na Čačalici je završena. Sada i ubuduće nova sadnja drvdolća dolazi u obzir tamogde su izumrle prethodne sadnice, ili su nestale na neki drugi način, pa je potrebno da se tako reći sva-kodnevno ostvaruje uvid u stanje svakog drveta, svakog pedlja na Spomen parku.

-Mi iz Ekološkog društva Požarevac (Kuzmanović je potpredsednik društva) imamo primedbe nanačin upravljanja Spomen parkom, usled čega je održavanje i unapređenje sadržaja problematično.Krov Ekološkog doma prokišnjava, oštećuje se i propada. Ograda parka je na više mesta pokidana.Građani iznose smeće i na mestima gde nema ograde ulaze u park i ubacuju smeće, praveći divlje de-ponije, rezignirano ističe naš sagovornik. –Čuvari su kod nas u radnom odnosu a platu primaju prekojavnih radova za koje konkurišemo kod treće firme. To ne funkcioniše, što pokazuje i činjenice da ljudiod nove godine jošđ nisu dobili ni jednu platu (četiri radnika).

Još jednom se vraćamo na objekat Ekološkog doma, u čije funkcije su, pred početak izgradnje, ga-jene velike ambicije. Pitamo Kuzmanovića kakvo je stanje i kako prevazići probleme.

- Građevina polako propada, a da još nije ni proradila punim kapacitetom. Dom je bio završen u gra-đevinskom smislu sa preko 90%. Trebalo je još uraditi kvalitetan priključak na niskonaponsku elektromrežu, o čemu je svojevemeno postignut dogovor sa Elektromoravom, koja je dobila pravo da na placučačalice podigne trafo stanicu a za uzvrat da priključi zgradu Ekološkog doma bez naplate. Trafo sta-nica je izgrađena, ali priključak nije dat. Domu su bile namenjene brojne interesantne funkcije: škola uprirodi, galerija umetnosti, lekarska ordinacija, čajdžinica za ekskurzije i druge posetioce, kupatilo i toa-let za šetače i rekreativce, ekološke radionice za ljubitelje prirode, poslovni prostor za NVO...

Od početka stvaranja Čačalice razvija se ideja da se duž glavnog potoka u srednjem toku urede vo-dodelnice sa slapovima, a u donjem toku malo veštačko jezero, površine oko 500 kvadrata, kao atrak-cija za posetioce. Za vododelnice je sačinjen projekat i očekuju se finansijska sredstva, dok je za minijezero u opticaju razrađena ideja u građevinskom, ekološkom i turističkom smislu.

Zadnji je čas da neko kompetentno preuzme odgovornost za gazdovanje Spomen parkom. Mogućeje da to bude javno preduzeće koje će preuzeti odgovornost za sve spomenike kulture u gradu, amoždsa i celokupno javno zelenilo. U organima Skupštine grada bilo je razmišljanja na tu temu, ali jevreme da se razmišljanja kristalizuju, obavi stručna rasprava i nađe racionalno rešenje.

B.Ž.

STRANA 12 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

KKKKRRRROOOOZZZZ OOOOPPPPŠŠŠŠTTTTIIIINNNNUUUUMMMMAAAALLLLOOOO CCCCRRRRNNNNIIIIĆĆĆĆEEEE

VELIKO SELO: ZBRINJAVANJE NE-

MOĆNIHU Velikom Selu danas živi 424 stanovnika. Mnogi od njih su u poz-

nom životnom dobu. Među najstarijim žiteljima ovog naselja su licakoja žive sama. Ima bolesnih, ekonomski nepbezbeđenih, čak i bezminimalno uslovnog smeštaja.

Opština se suočila sa ovim problemom, pa su anagažovane ge-rontološke domaćice. U Velikom Selu je jedna od njih; to je JasnaMišić, meštanka koja se verzirala u pružanju pomoći starim nemoć-nim komšijama.

U mesnoj zajednici je pokrenuta inicijativa da se, preko Centra zasocijalni rad u Malom Crniću, organizuje kolektivni smeštaj naugro-ženijih, pre svega onih koji nemaju ni porodicu ni zdravlje ni smeštaj.

- To bi smo mogli da rešimo zahvaljujući činjenici da ovde u seluimamo dva stana u kojima su ranije živeli prosvetni radnici, ali su seoni otselili, tako da već duže vreme stoje prazni. Radi se o pet-šestsoba sa pomoćnim prostrijama, tako da bi to bio neuporedivo boljismeštaj od onoga koji ta lica imaju danas. U mašoj ambulanti radimedicinska sestra svakodnevno, ona bi ih svakodnevno posećivalajer su stanovi u istoj zgradi u kojoj je i ambulanta. Geronto domaćicabi imala više vremena za druge korisnike, jer bi ta lica, smeštena uovom prostoru, obišla i uslužila jednom posetm umesto pešačenjaod kuće do kuće, od sokaka do sokaka, preneo nam je nameru ZoranObradović, predsednik mesne zajednice.

BIBLIOTEKA „SRBOLJUB MITIĆ“MALO CRNIĆE

MALO MESTO A VELIKA KNJIGAOpštinska biblioteka u Malom Crniću, koja nosi ine rano preminu-

log srpskog pesnika i njenog upravnika Srboljuba Srbe Mitića, jednoje od stecišta kulture na prostorima stiške ravnice. Biblioteka u svojojdelatnosti daleko premašuje sam naziv. Ona je domaćin i organizatorvelikog dela kulturnog života u opštini ali i šire.

Nedavno, o danu biblioteke, na svečanoj akadamiji, moglo se čutipregršt lepih reči o ovoj riznici kulture i pokretaču kulturnih manife-stacija. Biblioteka već više godina neguje izdavačku delatnost. Uprkosnovčanoj oskudici, nalaze se načini da se objavljuju naslovi vrednihknjiđevnih ostvarenja stvaralaca, posebno mlađih, o kojima će se usvetu književnosti tek čuti. Biblioteka je pokretač, organizator i do-maćin manifestacija kao što su: Opštinsko takmičenje u recitovanju,Slovo o Svetom Savi, Pevajmo o ljubavi, Vidovdansko poselo, Preo-braženski susreti pesnika, Književne večeri...

Na policama je čitaocima na raspolaganju preko 30.000 naslovadomaće i svetske književnosti kao i stručne literature. Postoji i fond odpreko 500 naslova dramskih dela namenjenih Festivalu dramskihamatera sela Srbije, kao i druga pozorišna literatura. Tu su i drugi knji-ški fondovi: dečja knjiga, periodika, stare i retke knjige, zavičajneknjige, neknjižna građa i referentna literatura.

Kada je u pitanju zavičajna knjiga, treba reći da je direktorka ZorkaStojanović bobro učinila kada je stavila akcenat na razvoj zavičajnogfonda biblioteke. U mestima u kojima nema institucija poput muzejaili arhiva, biblioteka je jedina adresa gde se mogu sakupiti, čuvati ikoristiti svi štampani i pisani materijali nastali u lokalnoj sredini. Porečima Tatjane Živković, rukovodioca zavičajnog fonda u požareva-čkoj biblioteci, samo na taj način zavičajni fond i kataloti bibliotekevrše funkciju informativnog centra i omogućavaju istraživački rad ikompleksno izučavanje svih vidova života, istorije i stvaralaštva odre-đene sredine, upoznavanje prošlosti, planiranje razvoja, organizova-nje izložbi, obeležavanje jubileja, promocije knjiga, izrada monografijai bibliografija, razvijanje patriotskih osećanja i čuvanje, zaštita i po-pularisanje zavičajne sredine.

BOŽEVAC: NOVI PUTU toku su radovi na izgradnji još jednog puta u naselju Boževac

(na slici). Urađeni su pripremni i zemljani radovi. U toku su pripremeza postavljanje čvrste podloge na koju će doći asfaltna presvlaka.

BOLJI PRILAZ NJIVAMAUz pomoć agrarnog fonda Republike Srbije, u atarima opštine

Malo Crniće se nasipaju i ravnaju njivski putevi. Time se ratarimaobezbeđuje bolji pristup njihovim parcelama na kojima užurbano za-vršavaju setvene radove i primenjuju prve agrotehničke mere negeuseva.

Branislav Mirković zvani Čupa (62) zaVaskrs u revijalnoj utakmici u Parizuposle 45 godina igranja oprostio se odfudbala. Na utakmici koja je odigranaizmeđu kluba „Radnički” iz Knežice, gdeje Čupa započeo fudbalsku karijeru, iekipe „Srbija” iz Pariza, u kojoj je jeposlednjih godina igrao, nije bilopobednika. Susret je završennerešenenim rezultatom 3:3 a gledaoci,gastarbajteri i francuzi koji žive u gradusvetlosti, uživali su u lepim potezima iglovima nekadašnjih i sadašnjih asova.Najsrećniji je svakako bio Branislav,koga su zbog duge kose zvali Čupa, ikome je njegov klub„Srbija” priredionezaboravan oproštaj.

- U Pariz sam došao1973. godine i kaonekadašnji fudbaler„Radničkog” iz Knežicepočeo da igram fudbal.Najpre sam nastupaoza ekipu „Beograd”, paza francuski tim „Nuazilsek Momanji”, a kada jel999. osnovana Srbijaprešao sam u novi klub.U to vreme u Francskojje postojala Liga od 12 klubova, u kojimasu nastupali naši radnici. Sem te ligegostovali smo i u inostranstvu, igrali uBelgii i Nemačkoj a dolazili smo i unekladašbnju Jugoslaviju. U sećanju su

mi ostale utakmice u Mostaru, u Pirotu iu Beogradu sa Crvenom zvezdom. Biloje to lepo vreme mkladosti i dobrogfudbala, kada te niko nije pitao odakle sii kada si na zelenom tešihu pokazibvaošta znaš. Ja koji sam toliko voleo fudbalodlučio sam da se oprostim od njega u62. godini ali nisam verovao da će mimoj klub „Srbija” prirediti ovakavoproštaj, priča suznim očima Čupa.

Da će se za Vaskrs odigratioproštajna utakmica i da će iz njegovogrodnog meta doći Radnički da odigra

utakmicu u ParizuČupa nije znao. Sve jeto pripremano utajnosti a on je biopozvan na nekusvečanost. Kada jedošao na stadion ivideo svojenekadašnje drugovenije mogao da verujesopstvenim očima.

- U saradnji sanjegovim sinovimahteli smo da mupriredimo ovo

iznenađenje jer je on svojom igrom ipredanošću fudbalu zasklužio. Posleradnog vremena svakog ponedeljka ,srede i petka dolazio je na treninge anedeljom igrao utakmice i bio stub naše

ekipe, Uramili smo injegov broj pet da gaseća na lepo vremeprovedeno sa nama,priča KragujevčaninMilan Janković.

Za sve prisutne,među kojima je iPrizrenac Šabani ŽanPjer, bio je tonezaboravan dan.Posle uakmice svi sunastavili druženje urestoranu „Zlatovo” uzsrpske specijalitete isrpsku muziku. Leteli

su evri na sve strane, pila se šljivovica,srpska i francuska vina i šampanjac.

- Ovo je za nas nezaboravno. Družilismo se i videli Ajfelovu kulu, Luvr,Trijumfalnu kapiju, Notr dam, Mulen ruž,spomenik srpskim kraljevima, prošli krozsrpsku ulicu u Parizu. Za nas je to neštonezaboravno i nije nam teško paloputovanje autobusom od preko 30 sati,priča Miroslav Mladenović koji je saekipom Radnički doputovao iz Srbije.

M.Veljković

Za Vaskrs u Parizu srpska legenda oprostila se od fudbala

Branislavu Mirkoviću - Čupi zahvalnica Ministarstva za dijasporu

Zahvalnica Ministarstva za dijasporu

Na oproštajnoj utakmiciBranislav Mirković Čupa dobio jepuno poklona. Između ostaklogpehar, zastavu Srbije, uramljendres sa brojem pet ali i zahvalnicuMinistarstva za dijasporu republikeSrbije za izuzetan doprinos,rezultate i zasluge u oblastiostvarivanja saradnje i jačanja vezamatice države i Srba u regionu.

BROJ 175 STRANA 1309.05.2012. www.novineokrug.rs

Kako su poništavani izborni listići (FOTO)Građani Srbije biraju predsednika, buduće sazive republičkog i pokrajinskog parlamenta i lokalnih samouprava. Međutim pos-

toje i oni koji među ponuđenima nemaju svoj izbor. Prema slikama prikupljenim na facebook-u objavljena je fotoreportaža nasajtu b92 koju mi prenosimo.

STRANA 14 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

BBAABBAA IIKKOONNIIJJIINNAA

KKAARRAAMMIITTOOLLOOGGIIJJAA

ZLI DUSIMarko, ljubi te baba, utišaj te

drekavce, molim te! – Ma to se on glupira,sad je kao opasan roker! – Bolje da samroker nego “dizelaš” kao ti Milice! – O, bredečice, kakvi su vam to izrazi? U mojevreme se slušala ona prava narodska,izvorna muzika a sad… pitaj Boga šta sesve ne sluša. – Ja slušam domaću rokmuziku i na to sam ponosan! – A kakva jeto muzika, sine? – Pa to su ti upravoovakvi drekavci babice, hahaha! – Nelupaj, Milice. To je muzika bunta, srca iduše sa jasnom porukom, za razliku odovih novopečenih koji samo za pare pro-daju prazne priče i osećanja. – I, brate, kojisu ti omiljeni bendovi? – Pa volim svepravce u kojima ima žive svirke, sve odstarog rokenrola, preko Vještica, Goblina,Džukela, Dža ili Bu i Bjesova pa čak i dopopa i Vampira… - I juuuuu, sine! Pa kakvivampire, veštice, sotone i ostale džukele,pa to mora da je neka “đavolja rabota”! –Ma to su samo nazivi grupa, baba Ikonija.– Pa ‘de baš to našli za nazive? Znaš li tisine, šta su to Bjesovi uopšte? – Uuu, onisu strašan bend iz Gornjeg Milanovca, bašsu dobri! - E, nije, sad će baba da vam is-priča šta su to bjesovi.

E, pa ovako… Bjesovi su zli dusi. Oniulaze u tela ljudi i opsedaju ih poputparazita. Jedini način da ih se otarasišjeste da nađeš drugog “domaćina” u kogaće da pređu ovi demoni. Postoji jednapriča o naivnom pastiru u kog su ušlibjesovi. U jednom gradiću živeše ljudigrešni koji se ne štedeše od poroka.Ogrešiše se i o Gospoda i mrsiše na svakipost. Bjesovi počeše da opsedaju duše itela građana tog grešnog mesta. Jedinaosoba koja je bila moralna i valjana bešejedan pastir koji je živeo malo dalje nabrdu, gde se molio Bogu i čuvao svoje sv-inje. Pošto nisu znali kako da se oslobodebjesova iz sebe, oni u dogovoru rešiše daprevare dobrog pastira i da mu “predaju”zle duhove iz tela. – Kako? – Napravišemu novu odoru i pokloniše mu a on,naivan i dobroćudan, prihvati poklon. Itako bjesovi pređoše u njega. Kad je pastirshvatio da mu đavo radi o glavi, rešio jeda ih se oslobodi ali nije hteo da naudinikom od ostalih građana. I onda mupadne na pamet kako da pređe bjesove, ida ih preko hrane ponudi svojim svinjama.Svinje odmah, pohlepno pojedoše svuhranu od pastira i tako bjesovi uđoše unjih. – I šta se onda desilo, babice? – Ionda u vreme posta, pastir je postio i moliose Bogu dok su pohlepni građani kupili odpastira sve svinje i poklaše ih za trpezu.Tako su bjesovi preko hrane ponovo poro-bili čitavo grešno mesto i vratiše se u ljude.Pastir se odselio u daleke krajeve vođenrečju Božijom. Od tad se u vreme posta nejede svinjsko meso. – Ispada da su ljudiisti kao svinje. – Mnogi i jesu, neumereni uhrani i piću, pohlepni. Tako vam je to deco.Sve se vraća, sve se plaća. – Čoveče,odličan naziv za bend. Sad mi se još višesviđaju Bjesovi. – Marko, ti si neprevaz-iđen, majke mi.

by: Vladimir Petrović

Čojstvo i herojstvo (58)

SSSSvvvviiii kkkkoooojjjj iiii nnnneeeeššššttttooooiiii llll iiii nnnniiiiššššttttaaaa

Marija VajnerVerovatno ste

se mnogo putapitali ili pričali saljudima izn e p o s r e d n eblizine, gde senalazi inspiracijaza bilo šta. Odaklemi snaga za ovo iono, kako mi ovopade na pamet,gde nađoh ovuideju, odakle višecrpim neiscrpivo?

Mnogo pitanja, a retko da se nađe odgovor.Lično vam ne mogu reći gde nalazim in-spiraciju za bilo šta u životu, jer, da se nerazumemo pogrešno, ipak nismo toliko bliskikoliko nam se čini. Da vam kažem, snaga tuigra najmanju ulogu, optimizam, ambicije, as-piracije i entuzijazam su mnogo više zastu-pljeni.

Nikad nisam razmišljala niti mi je palo napamet da tražim izvor reči inspiracija, sve dosad. Nadahnuće ili inspiracija je, u psihologiji,faza u toku stvaralačkog mišljenja, u kojoj sedo rešenja dolazi iznenada. Tada se neočeki-vano ukazuje celo rešenje do tadanerešivog problema. Naziva se još i uviđanjeili iluminacija. Znači, plastično rečeno, to je kadvam mozak radi punom parom. Eto, našlasam. Mogla sam da gvirnem u Vujakliju, al’ mibrže bilo da izguglujem. Šta li je suprotno odinspiracije? Po mom mišljenu, to bi bila nezain-teresovanost za bilo šta, znači konstantnadosada. Ne mogu da priuštim sebi to zado-voljstvo i da samo pomislim, kako je živeti utakvom svetu kad vas ništa ne zanima i ništane radite. Apsurd! Izvin’te, a šta je ondasmisao vašeg života, šta mislite da ćete postićitime što ne delate ništa ni na jednom frontu?Ih, pa vama je divno! Dan vam je duži nego lidrugima, imate vremena za sve i svakoga,kako vreme prolazi vi se ne menjate, ni jedanvetar vas ne može odneti, vi ćete uvek stajatimirno, kao nebo. I oluje da tutnje i avioni daprolaze, vi ste postojani. Mogla bih vasuporediti I sa mačem u kamenu, odolevatesvim vremenskim prilikama. Neću reći da vamse divim, jer bi se kosilo sa mojim stavovima.Nije mi samo jasno, kako se ni jednog, ama, nijednog trenutka niste malo pomerili s mrtvetačke. Uglavnom se ljudi godinama menjaju,ne nešto značajno I spektakularno, ali mrdaju,da l’ će avanzovati ili kljoknuti, tek nešto sezbiva. Kod vas, jok. Bog te video, od čega stevi, ako niste kao mi? Mnogo pitam, ali me in-teresuje. Šta da radim, tak’a sam. Al’ da nisam,bila bih kao vi, a to najmanje želim. Bili stesitni, te ste za malčice narasli, prerasli ste svesvojom nadmenošću, da bi ste postali mračni,da vas ljudi izbegavaju, jer samo za to i služite.Imate li saveznike, saradnike, saputnike? Skim’ pijete kafu, divanite, ćutite? Ipak mislimda niste u svemu uvek sami, da imate pajtosekoji su baš kao i vi, nezanimljivi i sebi idrugima, retko se gledate u ogledalo, kosu ter-ate uvek na istu stranu, a ako dune vetar I pok-vari vam frizuru, nervozni ste. Mrzi vas daustanete kad vam zvoni telefon, a tek na vrata,daleko bilo. Čekajte, možda komšiji fali šećerIli ulje, što da ne pozajmite ako već sve imate(mislim da imate, jer ste u subotu išli uvelekupovinu, da ne morate da trčkate doobližnje prodavnice). Zima vas oduševljava,jer je hladna kao i vi, leti ste bezvoljni, smetavam sunce, bole vas oči i crveni vam koža.Namažite se kremom, onda i stavite tamne đo-zluke, pa iziđite u čaršiju da vidite svet.Oslušnite cvrkut ptica (e, sad već udaram naromantiku, ponele me emocije), omirišitesvaku travku i cvet (ovde stajem, jer mi postajesmešno), šetajte. Recimo, mogli bi ste danapišete kakvu knjigu, radni naziv neka bude“Memoari jednog kreveta”. Jednog dana ćetese možda i probuditi i videti šta sve propuštateu životu, ali tog jutra nemojte da ustajete nalevu nogu, napravite presedan. Pobedite pre-drasude, zaboravite na svoju veštačku konz-ervativnost, budite bar na trenutak, amoralni.Neće vam niko zameriti, čak šta više, počećeda vas posećuju, da ćaskaju sa vama, makarto bile, za vas, možda I trivijalne stvari. Udah-nite duboko, izbrojte do sto i krenite drugomulicom, onom neasfaltiranom, neka i vamabudu prašnjave cipele. Neka se i vama desi in-spiracija, vrlo brzo ćete naći rešenje da pobe-dite mrak iz koga upravo izlazite. Problem su,jedino, te bore koje ste dobili od silnogmrštenja, ali i to se može srediti. Ipak sunceizlazi pre nego li se probudite!

CVETNI UGOĐAJGrađani Požarevca su se oduševili boraveći dva dana u rascvetanoj bašti

usred uže gradske zone. Asfalt je bio prekriven cvećem, sve je odisalo pro-lećem, zelenilom, cvetnim šarom, veselošću. Pun pogodak!

A RACIONALNOST?Putari uvode neko novo pravilo dobre organizacije rada. Počnu asfaltira-

nje jedne ulice, urade stotinak – dvesta metra, pa napuste to gradilište i selese na drugi kraj grada ili u drugo naselje. Da bi se kasnije opet vratili da na-stave započeto, ali ne do kraja već opet samo jednu kraću deonicu...

B.Ž.

ZAPAŽANJA DOKONOG GRAĐANINA

Predstavljamo: Istorija Veliko Gradište

SSSSrrrreeeeddddnnnnjjjj iiii vvvveeeekkkkU srednjem veku naš kraj, tj. Pek, Po-

dunavlje, Stig i deo Pomoravlja sačinjavalisu oblast Braničevo. Tako se zvao i glavnigrad po kome je i čitava oblast dobila ime.Podignut je najverovatnije na ostacimarimskog Viminacijuma. Činjenica da su seo njega otimali Mađari, Bugari i Grci,potvrđuje veliki značaj ovog lepog ibogatog grada koji je zbog toga često biorušen i pljačkan.

Krajem XIII veka vlast u Braničevupreuzimaju odmetnici braća Drman iKudelin čije je sedište bilo u gradu Ždrelukod Petrovca. Oni su odbili napda Mađara,pa potom i napad kralja Dragutina, ali kadje došao kralj Milutin poklekli su i ovaj krajje 1291. godine pripojen oblastima kojimaje upravljao Dragutin. Tada je Braničevoušlo u sastav srpske srednjevekovnedržave. Ovome se usprotivio bugarski kraljŠišman, upao u srbiju ali je kod Vidina biopotučen. U službi Drmana i Kudelina bili sužitelji našeg sela Kumana.

Posle smrti cara Dušana 1355. godineBraničevom je zavladala vlastelinskaporodica Rastisavljević, ali za kratko jer ihje ubrzo pokorio knez Lazar pripojivši iBraničevo svojoj državi.

Iz vremena kneza Lazar ostala nam jeRavanička hrisulja ili poznatija kao Ra-vanička povelja. Knez Lazar je 1381. go-dine kroz darodavnicu osnovaomanastirsko vlastelinstvo koje je činilo 146sela, dva zaseoka i tri crkvene metone i toje poklonio ravanici. Pored ostalih u ovomdokumentu spominju se oblasti Braničevai Pek. U oblasti Braničeva spominju se 9 au Peku 13 sela.

Godine 1432. ugarska vojska prešla jeDunav kod Požežena i dospela doKruševca gde je spalila turske šajke.Međutim, ojačana turska vojska nastupalaje do Vidina. Obe su prošle prekoBraničeva i opustošile ga. Despotu Đurđuposle toga nije preostalo ništa drugo no daga ustupi turcima. Zabeleženo je da jeovim krajevima prošla i Velika vojska Hun-jadi Janoša 1448. godine, u narodnojpesmi poznatog kao Sibinjanin Janko.

Po osvajanju novih teritorija u ovimoblastima Turci su ustanovljavali svoju

vlast, izvršili porpis naseljenih mesta istanovnihštva radi utvrđivanja fiskalnihobaveza i podele zemlje na timare izeamet koje su neretko dodeljivali za ratnezasluge istaknutim ličnostima. Tako jeturski sultan negde oko 1460. godneBraničevski subašluk kao nagradu zaratne zasluge dodelio Agi beg Mihajlogloukoji je nešto pre toga bio na položaju uVidinskog Sandžak bega. Sedište ovogbraničevskog subaše bilo je jedno vremeu Golupcu.

Osam godina posle pada Smedereva1467. godine sačinjen je poimenični tefter.Upoređivanje sa popisom iz Ravaničkepovelje govori da je najveći broj naseljazadržao svoj stari naziv. Ovde se spominjukao dve Granične oblasti Pek i Lučica.

Iako je srpska država propala, borbeprotiv Turaka se nastavljaju i iz susedneUgarske gde su se sklonili poslednjiBrankovići.

Turske čete često su prelazile i prekoDunava pljačkajući sela i gradove, pa jetako na tursko-ugarskoj granici tekao“neobjavljeni pljačkaški rat lokalnih za-povednika a sve sa osnovnim motivom dase dodje do što većeg i bogatijeg plena”.

Tako je 1460, novembra meseca,došlo do sukoba između odreda gener-alnog kapetana Ugarske za borbu protivturaka Mihajla Silađi, poznatog u narodnojpesmi kao Svilojević, a u turskih odredakod Požežena na Dunavu. Silađi je, teškoporažen, i sam bio zarobljen. Uglednogzarobljenika Turci su poslali sultanu u Cari-grad. Izgleda da su pokušavali da prekonjega dobiju Beograd, ali bez uspeha jer jeSilađi početkom 1461. godine pogubljen uCarigradu.

Da bi zaštitili granicu od upadaugarskih četa, Turci su po osvajanjusrpske države u pograničnom delu premaUgarskoj u svoj odbrambeni sistem uključi-vali i domaće hrišćansko stanovništvo da-jući im u zadatak da obavlja stražarskuslužbu. I stanovnici sela Gradišta imali suobavezu da čuvaju prelaz na ušću Peka uDunav. Kako je ovo bio važan prelaz, Alibeg Mihajoglu podigao je kaštel u koji jesmestio svoje martolose.

AUTO PERIONICA I KAFE

SSSSEEEEZZZZAAAAMMMMVojske Jugoslavije 238, Požarevac

Kontakt: 063/83-17-121

Jelka gratis, svako peto pranje besplatno!

BROJ 175 STRANA 1509.05.2012. www.novineokrug.rs

HOMOLJSKI RAJDOM ZA PENZIONERE I STARA LICA„POVERITE VAŠE NAJMILIJE NAMA.OPRAVDAĆEMO VAŠE POVERENJE“

Ilije Gojkovića 5, Požarevac012 555 301, 063 20 90 40

www.homoljskiraj.com

Rukomet (ž) - I Srpska liga

NNNNEEEEUUUUSSSSPPPPEEEELLLLIIII RRRREEEEVVVVAAAANNNNŠŠŠŠŽRK “Požarevac“ Požarevac - ŽRK “Mačva“ Šabac 25:27 (12:9)

Hala: SC“Požarevac“, gledalaca: oko 100; sudije: Radulović I i Novaković F; sed-merci: ŽRK “Požarevac“ 3 (1), ŽRK “Mačva“ 2 (2), isključenja ŽRK “Požarevac“ 6 min,ŽRK “Mačva“ 6 min

ŽRK Požarevac: Jovanović 1, Pavlović, Stanojević, K.Stojanović 4, Janošević, Đorđević2(1), Radivojević 6, Jovič, Ristić (21 odbrana), ivanović 4, Ninić 5, M.Stojanović 1, Lukić (2odbrane), Milošević, Cimbaljević, Antić 2.

ŽRK Mačva Šabac: Ilić, Novaković 2, Janković 11, Cvijić, Mihailović 2, Belušević 1, M.Ilić3, Đurić 2, Božić, Jakovljević 5 (2), Cvejić, Savić, Milinković 1.

Rukometašice Požarevca nisu uspele, i pored odlične igre, da se revanširaju go-šćama za poraz u jesenjem delu prvenstva. Izgubile su minimalnim rezultatom bukvalnou poslednjim minutima igre. Tokom celog susreta domače rukometašice su vodile, a taprednost je iznosila i do pet golova razlike. No, na poluvreme se otišlo sa skromnomprednošću od tri golova.

U nastavku utakmice domaće rukometašicama je malo popustila koncentracija i gošće suu 48-om minutu uspele da izjednače prvi put 16:16, pa čak i da povedu 16:17, ali su se domaćeigračice trgle i ponovo napravile lepu prednost od ti gola 24:21 u 56-om minutu. Činilo se u timtrenucima da će domaćin zabeležiti pobedu. No, sledi isključenje Radivojevićeve, što gošćeznalački i iskusno koriste i uspevaju da izjednače, a nešto kasnije i da povedu sa golom raz-like. Domaće rukometašice imale su lepu priliku da uzmu bar bod, jer su u zadnjem minutuimale sedmerac koji nisu uspele da iskoriste, a gošće u svom napadu postigle gol za pobedu.

Ako je za utehu rukometašicama, mora se reći da su nezašluženo izgubile, da je gostujućaekipa iskusnija i znala je da to iskoristi. Rukometašice su pokazale da dobre partije koje pru-žaju ovog proleća nisu slučajnost, ali da nisu imale jednostavno, sportsku sreću.

Ova nesretno izgubljena utakmica mora što pre biti zaboravljena, jer već u sredu09.05.2012. g. u SC Požarevac u 20:30 časova rukometašice igraju odloženi meč 9. kola pro-tiv veoma dobre ekipe ŽRK “Mladost“ Smederevska Palanka, drugoplasirane ekipe u prvenstvu,a narednog vikenda im predstoji i gostovanje protiv ekipe ŽRK “Osice“ Osipaonica u Osipao-nici.

Fudbal: Prva liga Srbije

Zbogom prva, dobar dan Srpska ligoMladi radnik – Sloga 1:3 (0:1)

Vašarište. Gledalaca: 400. Sudija: Danilo Grujić iz Paraćina. Strelci: Tasić u51. za Mladi radnik a Drinić u 30. i Janićijević u 71. i 80. minutu za Slogu. Žuti kar-toni: Miletić, Tasić, Nedeljković – Mladi radnik, Crveni: Gobeljić – Sloga.

Igrač utakmice: Miloš Janićijević (Sloga)Požarevljanima su bodovi bili preko potrebni da se izvuku iz opasnih voda i po-

begnu iz kvarteta otpisanih, a Kraljevčanima da održe pratilački ritam u borbi zadrugo mesto. Oba tima imala su želju da osvoje bodove koji im život znače. Nakraju gosti se raduju. U prvom poluvremenu pored žestokih ali ispostaviće se jalo-vih napada Požarevljana, gosti stižu do vođstva. Posel dobre asistencije Dmitro-vića, Drinić je iza sebe ostavio Stokića ušao u kazneni prostor i nesmetanosavladao Pejovića.

Očekivalo se da u drugom poluvremenu domaći zaigraju jače. To se i dogodilo,posle dobre lopte Miletića, Tasiću je samo ostalo da sprovede loptu iza leđa Na-stića. Kada se očekivao kompletni preokret, šok na Vašarištu. Posle šuta Janićije-vića sa oko 20 metara Pejović nemoćan. 2:1. U 80. minutu gosti ostaju bez igrača,ali im to nije smetalo da vođstvo dupliraju. Opet Janićijević sa oko 25 metara, Pe-jović dira loptu ali je samo šalje do stative koja od iste završava u mreži.

Vladimir Stević podneo ostavkuŠef stručnog štaba Mladog radnika Vladimir Stević posle utakmice sa Slo-

gom je podeno ostavkuč. On je svoju odluku saopštio igračima u svlačionicia potom i na konferenciji za medije.

A.Captenić

Merkur osiguranje muška rukometna liga Srbije

Rukometašima Požarevca se loše pišeMRK Požarevac – RK Crvena zvezda 23:26 (7:12)

Hala SC u Požarevcu. Gledalaca: 200. Sudije: Mošorinski iz Zrenjanina i Panić izNovog Sada. Sedmerci: MRK Požarevac 3 (1), Crvena zvezda 2 (1). Isključenja: MRKPožarevac 8, Crvena zvezda 16 minuta.

MRK Požarevac: Babić 13 odbrana, Miljković, Božić, Veljković, Čupić 3, M. Kovače-vić 4, Jelić 3, V. Kovačević (2), Čavaljuga 4, Petrović 1, Bojković, Bojičić, Nedeljković, Živ-ković dve odbrane, Pljevaljčić 6.

Crvena zvezda: Ivanišević 19 odbrana, Živković 4, Milošević, Šljivančanin 2, Ojlača,Pavić 4, Kosanović 1, Pušica 5, Sotić, Tomić, Ćirić 2, Dokić 7, Anđelić, Brajović 2, Miluti-nović, Mitrović.

Igrač utakmice: Tibor Ivanišević (Crvena zvezda)Rukometaši beogradske Crvene zvezde su nadigrali požarevačke rukometaše u svim

elementima rukometne veštine. Tokom cele utakmice domaći rukometaši su samo dvaputa bili u vođstvu i to pri rezultatu 1:0 i 2:1. Posle sedam minuta igre krenula je kanonadana gol Babića. U tom periodu igre takođe je dominantan golman gostiju Ivanišević. U tomperiodu, odbranio je nekoliko zicera i dva sedmerca. Na poluvremenu pet razlike za goste.

U drugom poluvremenu bolja igra domaćih posle nekoliko šansi, i pogodaka razlika jesmanjena na 17:15.

U gostujućoj ekipi se razigrao Dokić pravio dar – mar u redovima Požarevljana i izre-šetao mrežu Požarevljana.

A.CaptenićPRAVI POGLED NA BRANIČEVSKI OKRUG

STRANA 16 BROJ 17509.05.2012. www.novineokrug.rs

PRUŽAMO SVE VRSTE USLUGA OBRADE PLOČASTIH MATERIJALANA NAJSAVREMENIJIM INDUSTRIJSKIM MAŠINAMA

ZTR Univer Savić, vlasnik: Zvonko SavićĐurđa Brankovića br.2, PožarevacTelefon: 012/555-593, Fax: 012/555-593

Prodaja: 060/0170802, Proizvodnja: 060/0566-766, 060/7556-766Prodaja Veliko Gradište: 060/3556-766, Komercijala: 060/0314-968

Sirova iverica, Univer, Sjaj dekori,Radne ploče, Građevinske ploče,

HDF ploče, MDF ploče,ABS kant trake, Okov

RESTORAN KOME SE VERUJE

RREESSTTOORRAANN IINNNNRREESSTTOORRAANN IINNNNTrg Radomira Vujovića 16

012/22-11-55