O knjigama nasvakom }o{kuR egionalna knji`evna konferencija Book Talk

2018 koju organizuje CPG odr`ava se ~etvrti puti okupi}e, kao i prethodne tri godine u Novom

Sadu, najpriznatija imena iz sveta knji`evnosti iizdava{tva. Vi{e od 80 u~esnika diskutova}e u okviru 12panela koji se odr`avaju paralelno u tri galerijskaprostora na Trgu galerija u Novom Sadu.

Ovogodi{nji BookTalk 2018 odr`ava se u okviruKaleidoskopa, velike platforme kulturnih doga|aja kojuorganizuje Fondacija Novi Sad 2021.

Kao i prethodnih godina konferenciji }e i oveprethoditi Nedelja knjige, tokom koje }e bitiorganizovana akcija deljanja besplatnih knjiga ugradskom prevozu. Svi gra|ani koje volonteri zateknuda ~itaju knjige u gradskom prevozu dobija}ebesplatne knjige na poklon.

U Novom Sadu se dok traje BookTalk o knjigamapri~a na svakom }o{ku!

S U B O TA / N E D E L J A , 2 2 – 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 , b r o j 7 6 6 3 - 7 6 6 4 , g o d i n a X X I I , c e n a 5 0 d i n , 4 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

Novi Sad, 28. septembar: Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzi}a

^etvrta Regionalna knji`evna konferencija #BookTalk2018Godine raspleta - jubileji globalnih, regionalnih i nacionalnih doga|aja koji su zna~ajno uticali na na{e `ivote, na ovda{nju knji`evnu scenu i izdava{tvo

1818: Ro|enje Karla Marksa, Po`areva~ki mir;1848: „Prole}e naroda“, Komunisti~ki manifest;1878; Berlinski kongres;1908: Aneksija BiH, Mladoturska revolucija;1918: Kraj Velikog rata, prisjedinjenje Vojvodine Srbiji

i stvaranje Kraljevine SHS;1948: Rezolucija Informbiroa i Titovo „Ne!“ Staljinu;1968: Studentske demonstracije;1988: Jogurt revolucija u Vojvodini;1998: Osnivanje kompanije Google;2008: Globalna ekonomska kriza.

Akreditacije i prijave: www.color.rs/booktalk2018

^etvrta Regionalna knji`evna konferencija #BookTalk2018

Manifestaciju u Galeriji Matice srpske u 9.30 sati, otvaraju Dalibor Ro`i} - ~lan Gradskog ve}a za kulturu, Tijana Palkovljevi} - Galerija Matice srpske, Milana Kvas - Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Mileta Po{ti} - Galerija poklon zbirka Rajka Mamuzi}a.

BOOK TALKBOOK TALK DANAS | subota / nedelja, 22–23. septembar 2018.II III

PANEL 9

FLY ME TO THE MOONTuristi~ki vodi~i i magazini u eri Tripadvisora

Putovanja su ~esto bila inicirana nekom dobrom knjigom ili filmom snimljenim na toj lokaciji. Kadse na put krene, kupio bi se neki guide-book o toj destinaciji, u travel magazinima nalazila seinspiracija u tome gde putovati, {ta jesti, gde spavati, koji muzej posetiti. Tako je bilo do pre 10godina. Od tada do danas - na{a putovanja vrte se oko termina kao {to su Google Maps, TripAdvisor,Booking.com, AirBnB, Expedia, eDreams itd. Kako u takvom okru`enju opstaju knjige i magazini kojise bave putovanjima, sazna}emo od u~esnika ovog zanimljivog panela.

U~esnici @ikica Milo{evi} - glavni urednik Hello! Travel edicije, Branislav Kne`evi} - Turisti~kaorganizacija Novog Sada, Miroslav Bo`in - autor turisti~kog i gastronomskog vodi~a „Sala{i za vas“ iZoran \ukanovi} - glavni urednik Travel“magazina. Moderator Robert ^oban - Color Press Group.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u 16 sati.

PANEL 10

Sto dvadeset godina od ro|enja Milana Konjovi}aLIKOVNA KRITIKA U ERI KULTURE U GETUJavna kriti~ka re~ u poslednje dve decenije gotovo da je izgubila svoje mesto u sredstvima informisanja,posebno u {tampanim medijima gde smo navikli da ~itamo kriti~ke prikaze razli~itih kulturnih doga|aja.To je sasvim logi~na posledica svo|enja kulture u okvire zabave i efemernih spektakla. Prva je sa stranica{tampe nestala likovna kritika, a izve{tavanje o de{avanjima iz domena vizuelnih umetnosti svelo se napuku vest. Zbog toga ime Milana Konjovi}a predstavlja dobar povod da se razgovara o va`nosti likovnekritike, njenom dru{tvenom i kulturolo{kom zna~aju nekad i sad, kao i o samoj potrebi njenogpostojanja. Naime, Milan Konjovi} je autor koji je posebno dr`ao do mi{ljenja javnosti, dodu{epozitivnog, te je pomno prikupljao kritike iz {tampe od najranijih dana i prvih javnih nastupa, do kraja`ivota. U svetlu dana{njeg statusa likovne kritike name}u se mnoga pitanja, a samo jedno od njih je: kakobi javnost propratila najnovije stvarala{tvo Milana Konjovi}a da je kojim ~udom `iv i da li bi njega, kaostvaraoca, iznenadilo ili za~udilo }utanje medija.

U~esnici Andrej Ti{ma i Jasna Jovanov (Novi Sad), Sava Ristovi} i Vesna Kne`evi} (Beograd). ModeratorDanijela Pure{evi} (Beograd).

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzi}a u 16 sati.

PANEL 11

Sto {ezdeset godina od ro|enja Dragutina J. Ili}a

GODINA SRPSKE FANTASTIKEU Beogradu je 1858. ro|en Dragutin J. Ili} - knji`evnik, dramaturg, urednik, novinar, politi~ar ispiritista, izdanak slavne pesni~ke porodice Ili} (otac Jovan, brat Vojislav). Va`io je za jednog odnajzna~ajnijih srpskih dramskih pisaca druge polovine 19. veka. Autor je prvog autenti~nognau~nofantasti~nog ostvarenja na srpskom jeziku i verovatno prve antiutopijske drame nasvetu Posle milion godina. Upravo ovo va`no delo navelo je knji`evne istori~are da ponovootkriju Ili}evu bogatu literarnu zaostav{tinu, koja, izme|u ostalog, sadr`i niz drama, romana ipri~a pisanih u klju~u fantastike. O delu Dragutina J. Ili}a i njegovoj privr`enosti fantasticirazgovaramo sa istori~arima knji`evnosti, urednicima i piscima.

U~esnici Sava Damjanov, @eljko Milanovi} i Milo{ Joci} (Novi Sad) i Mladen Milosavljevi}(Beograd. Moderator Dragoljub Igro{anac (Beograd).

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzi}a u 17.30 sati.

PANEL 12

Sto devedeset godina od ro|enja @ila Verna

NAUKA I KNJI@EVNA FANTASTIKA NA ISTOM ZADATKUJedan od najprevo|enijih i najobjavljivanijih pisaca na svetu, @il Vern, ro|en je u Nantu 8. februara1828. Ovaj vizionar, ljubitelj nau~no-popularne literature i pisac avanturisti~kih romana, va`i za jednogod rodona~elnika i najuticajnijih predstavnika nau~nofantasti~nog ̀ anra - literarne vrste ~iji su izuzetniizdanci pru`ili mnoge ideje o mogu}im putevima daljeg napretka ~ove~anstva ne samo u nau~no-tehnolo{kom smislu. U godini u kojoj obele`avamo 190. godi{njicu od ro|enja ovog velikana, krozrazgovor sa istaknutim nau~nicima i piscima, govorimo o zna~aju sprege nau~ne fantastike i nauke, injihovom me|usobnom odnosu u savremenom dobu.

U~esnici Nenad Stefanovi}, Milan M. ]irkovi} i Sr|a Jankovi} (Beograd), \or|e Pisarev (Novi Sad),Slobodan Bubnjevi} (Pan~evo) i Davor [i{ovi} (Pazin). Moderator Dragoljub Igro{anac (Beograd).

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzi}a u 18.30 sati.

Galerija Matice srpske

VI[E OD SLIKE„Srpska narodna skup{tina 1. maja 1848“ (Pavle Simi}), autorka izlo`be dr Sne`ana Mi{i} u 14.30 sati.

Tri zna~ajna jubileja: 100. godi{njica prisajedinjenja VojvodineKraljevini Srbiji, 170. godi{njica odr`avanja Majske skup{tine uSremskim Karlovcima i 200. godi{njica ro|enja slikara PavlaSimi}a (Novi Sad, 1818-1876) preplela su se u slici Srpska narodnaskup{tina 1. maja 1848. godinePavla Simi}a. Popularno nazvanaMajska skup{tina 1848, jedno je od onih umetni~kih dela kojesvojom temom, idejnom osnovom, okolnostima u kojima jenastalo i specifi~nim `ivotnim putem pobu|uje pa`nju kakostru~ne, tako i {ire javnosti. Izuzetno zna~ajna s istorijskog ikulturno-umetni~kog aspekta - predstavlja vizuelni dokumentnajzna~ajnijeg politi~kog doga|aja 19. veka u `ivotu srpskognaroda u Austrijskom carstvu: trenutak progla{enja SrpskeVojvodine - od trenutka kada je stigla u kolekciju Galerije Maticesrpske 1976, upravo na 100-godi{njicu smrti slikara Pavla Simi}a,zauzima istaknuto mesto u stalnoj postavci srpske umetnosti 19.veka. Pri~a o Majskoj skup{tini 1848 jeste pri~a o kontinuitetusrpske nacionalne ideje i borbi srpskog naroda u Austrijskomcarstvu za ostvarenje nacionalnih i gra|anskih prava i sloboda.

UMETNOST POSLE 9/11Dr Irfan Ho{i} - istori~ar umetnosti (Biha}).

PROLE]E NARODA 1848.Ili Dan kada je prvi put bombardovan Novi Sad, Zoran Kne`ev

(Novi Sad) u 15.30.Prvo bombardovanje Novog Sada dogodilo se tokom Prole}a

naroda u Revoluciji 1848/49. - ta~nije 12. juna 1849. kada jepobunjeni ma|arski garnizon sa Tvr|ave bombardovao austrijskei srpske trupe u gradu, predvo|ene banom Josipom Jela~i}em.Tom prilikom su izgorela gotovo cela u`a gradska jezgra NovogSada. O tom doga|aju kao i o jednom kasnije, tako|e manjepoznatom bombardovanju Novog Sada, onom 6. aprila 1941,govori publicista i gradski hroni~ar Zoran Kne`ev.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog

120 GODINAOd prvog izvo|enja opere u Novom SaduAleksandar Stankov (direktor Opere SNP, Novi Sad) u 12.30.

PAVLE BELJANSKII slikari iz kolekcije - u Velikom ratuJasmina Jak{i} Subi} (SZPB).

50 GODINAOd smrti Todora Manojlovi}a - Od Arlekina do GodoaSvetislav Jovanov (selektor Sterijinog pozorja 2019) u 15.30.

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzi}a

100 GODINAOd ro|enja Marija MaskarelijaAna Raki} (GLUPZ Rajka Mamuzi}a) u 17 sati.

PREZENTACIJE

PR

OG

RA

M

Akreditacije i prijave: www.color.rs/booktalk2018

PANEL 1

PIJANA NOVEMBARSKA NO]Kako su knji`evne scene u regionu u protekle ~etiri godine obele`ile 100 godina od Velikog rata

Po~elo je pre ~etiri godine sa nekoliko zna~ajnih dela kako doma}ih tako iinostranih autora, poput Mese~ara koji su izazvali veliku polemiku. Sarajevskiatentat, Mlada Bosna, Gavrilo Princip, Apis i Crna ruka, srpska strana u Velikomratu, uloga Francuske i Rusije prilikom evakuacije srpskih vojnika,predsednika SAD Vudro Vilsona - samo su neke od tema koje suizazivale opre~na mi{ljenja u regionu u protekle ~etiri godine.Za{to se veruje da su bolja dela o Velkom ratu pisali Crnjanski iKrle`a koji su bili na drugoj strani fronta od onih koji su seborili sa srpskom vojskom?

U~esnici Dragoslav Dedovi}, Gojko Bo`ovi} i SvetislavBasara (Beograd), Goran Samard`i} (Sarajevo) i Du{koLju{tina (Zagreb). Moderator Gorislav Papi} (Beograd).

Galerija Matice srpske u 10 sati.

PANEL 2

DESET GODINA OD 2008.Kako je globalna ekonomska kriza uticala na pisce, izdava~e i ~itaoce

U leto te 2008. godine (gotovo) svi su verovali da }e se daniglobalnog prosperiteta i napretka nastaviti jo{ godinama akone i decenijama. Internet je bio tek u povoju, prvi pametnitelefoni tek su u{li u upotrebu - knjige, novine i magazini - usvom {tampanom obliku - bili su na vrhuncu tira`a i uticaja! Aonda se u septembru te godine sve sunovratilo. Poslediceglobalne ekonomske krize koja je po~ela 2008. na tr`i{timaBalkana ose}aju se i dalje. Koliko je kriza uticala na promenunavika ~italaca? Kako su se u novom okru`enju sna{li doma}iautori i izdava~i?

U~esnici Minja Bogavac, Dejan Papi}, Marko Vidojkovi} i\uro Radosavovi} (Beograd) i Milan Tripkovi} (Novi Sad).Moderator Aleksandar \uri~i} (Beograd).

Galerija Matice srpske u 11.30 sati.

PANEL 3

PEDESET GODINA OD 1968.O ~emu sanjaju dana{nji studenti

Dana{nji {ezdesetosma{i imaju sedamdeset i vi{e godina. Kako sa ovedistance gledaju na doga|aje iz varljivog leta, {irom planete i uJugoslaviji? Od te 1968. do danas bilo je jo{ nekoliko talasa studentskihprotesta - 1992, 1996, 2016... O ~emu sanjaju dana{nji studenti? Da li jeD`oni [tuli} u 1968 opisao sve generacije izgubljenih iluzija: „... Mojedru{tvo ordinira za {ankom od 19-22, Ono niti eksa niti galami, Zuri uprazno i truli, [ljakeri spavaju po tramvajima, A djeca se ljube naulicama, No}i su frajerske i uvijek na smetnji, No}i su samo na smetnji,Ja sada idem iz ovih stopa... Ja sada idem iz ovih stopa, Da se bacimravno u Savu!“

U~esnici Teofil Pan~i}, Mirjana \ur|evi}, Predrag J. Markovi} i JankoBaljak (Beograd), Svetlana Slap{ak (Ljubljana) i Adriana Dondo(studentkinja) i studenti univerziteta u Novom Sadu i Beogradu.Moderator Vladimir Gvozden (Novi Sada).

Galerija Matice srpske u 12.30 sati.

PANEL 5

MERMER I ZVUCI ZA 21. VEK[ta smo nau~ili iz polemika okospomenika Peki}u, \in|i}u,Gagarinu, Stefanu Nemanji,Milo{evi}u i Kralju Petru

U proteklih nekoliko godinapitanja takozvane spomeni~kekulturu ~esto su okupirala pa`njujavnosti - od polemika u vezi saspomenikom Borislavu Peki}u gdese potezalo pitanje politi~ke(zlo)upotrebe imena velikog pisca.U slu~aju spomenika Zoranu\in|i}u vi{e je polemike bilo natemu samog umetni~kog rada kojije pobedio na konkursu. SpomenikJuriju Gagarinu popularno nazvanPez sklonjen je za svega nekoliko dana. Polemika o podizanju spomenikaSlobodanu Milo{evi}u kako je zapo~ela tako je odjednom ta tema i nestala izjavnog diskursa dok spomenik osniva~u srpske dr`ave Stefanu Nemanji ispredStare ̀ elezni~ke stanice izaziva polemike od samog rada do odabira lokacije. [ta mikao dru{tvo govorimo o sebi sa spomenicima koje podi`emo u javnom prostoru?Za{to je malo spomenika savremene umetnosti i mnogo estetike i forme 19. veka?

U~esnici Zlatko Crnogorac, Miodrag Rogan i Jasmina Mihajlovi} (Beograd) iRadovan Joki} (Novi Sad). Moderator Aleksandar \uri~i} (Beograd).

Galerija Matice srpske u 17 sati.

PANEL 6

INVENTURAVojvodina 100 godina posleprisajedinjenja i 30 godina posle „Jogurt revolucije“

Sto godina od Velike narodne skup{tinekojom su se Ba~ka, Banat i Baranjaprisjedinili Kraljevini Srbiji potvrdiv{i takorezultate ratne pobede srpske vojske ali ivekovnu te`nju pre~anskih Srba zaujedinjenjem sa maticom, navr{i}e se 25.novembra 2018. Nekoliko dana ranije, istoje u~inio Srem. Sedamdeset godinakasnije, 5. i 6. oktobra 1988. u takozvanojjogurt revoluciji smenjeno je rukovodstvoSAP Vojvodine i pokrajina je u{la u ustavniokvir Milo{evi}eve Srbije. Kako ove dve godi{njice do`ivljavaju pisci i intelektualciiz Vojvodine? Kako bi izgledala politi~ka, ekonomska i kulturna inventuraVojvodine nakon 100 i nakon 30 godina od ovih istorijskih doga|aja?

U~esnici: Tomislav Mar~inko (Zagreb), Miroslav Ili}, Vera Kopicl, Zoran Veljanovi}i Aleksandar Simurdi} (Novi Sad). Moderator Teodora @. Jankovi} (Novi Sad).

Galerija Matice srpske u 18 sati.

PANEL 7

Dvadeset godina od osnivanja kompanije Google

^ITAOCI, PISCI I IZDAVA^I U ERI „DIGITALNIH URO\ENIKA“]U gara`i svoje prijateljice u Menlo Parku u Kaliforniji Lari Pejd` i Sergej Brin osnovalisu 4. septembra 1998. kompaniju Google Inc. Prvi naziv pretra`iva~a bio je BackRuba svoje sada{nje ime dobio je pogre{nim spelovanjem re~i Googol (broj 1 sa 100nula iza). Danas je Google jedna od najmo}nijihkompanija na svetu i inkorporiran je u svesegmente `ivota na celoj planeti. Kako su ~itaoci,autori i izdava~i na ovim prostorima odgovorilina izazove digitalnog doba. Kad je re~ o~itala~kim navikama, {ta razlikuje Bejbi bumerse(generacija ro|ena izme|u 1945. i 1964),Generaciju X (1964-1984) u odnosu naMilenijalse (1984-2004) i Generaciju Z(ro|eni posle 2004)?

U~esnici Nihad Hasanovi}(Sarajevo), Sava Damjanov, ZoranKolund`ija i Arpad Vicko (Novi Sad),Ljiljana Habjanovi} \urovi}, ZoranHamovi} i jelena Trivan (Beograd).Moderator Gordana Nonin (NoviSad).

Spomen-zbirka PavlaBeljanskog u 11.30 sati.

PANEL 4

PADAJ SILO I NEPRAVDODve stotine godina od ro|enja Karla Marksa i 170 godina„Komunisti~kog manifesta“

Stogodi{njica Oktobarske revolucije ~iji su rezultati dramati~no uticali i nana{e prostore - u zemljama biv{e Jugoslavije, jedva da je i obele`ena. Panelna ovu temu u kojem su na pro{logodi{njem Book Talk govorili AleksandarGatalica, Predrag Markovi} i Dragoslav Dedovi}, osta}e jedan od zna~ajnijihdoprinosa obele`avanju ovog jubileja. Povodom 200. godi{njice odro|enja Karla Marksa i 170. godi{njice Komunisti~kog manifesta,vra}amo ovu temu na dnevni red.

U~esnici Aleksandar Gatalica (Beograd), VladimirGvozden, Alpar Lo{onac i Aleksej Ki{juhas (Novi Sad).Moderator Jovana Gligorijevi} (Beograd).

Galerija Matice srpske u 16 sati.

PANEL 8

Sedamdeset godina od rezolucije Informbiroa - Od „ne“ Staljinu do „da“ Putinu

[TA SU NAMA RUSI DANAS?Uvek osetljivo pitanje odnosa naroda sa ovih prostora, pre svega Srba i Crnogoraca - prema Rusiji,isplivava na povr{inu svakih nekoliko decenija. Od 1921. kad je kralj Aleksandar primio vi{e desetinahiljada u gra|anskom ratu pora`enih beloarmejaca, preko 1948. kad je Tito rekao Ne! Staljinu, dodanas kada je Crna Gora u NATO i uvodi sankcije Moskvi a Srbija i dalje vaga izme|u srca koje biPutina i razuma koji se opredeljuje za Evropsku uniju. Za{to je bilo negodovanja povodominterpretacije Bele Rusije u seriji Senke nad Balkanom? [ta su nama Rusi danas?

U~esnici Branko Rosi}, Ivan Ivanji i Mileta Prodanovi} (Beograd), i Denis Kulji{ (Zagreb).Moderator Er`ika Pap Reljin (Bovi Sad).

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u 14.30 sati.

Urednik dodatka: Dragan Sto{i} Tekstovi: Gordana Nonin Prelom: Aleksandar Milo{evi}

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

subota / nedelja, 22–23. septembar 2018.BOOK TALKIV

AK

CIJ

EK

AK

O J

E B

ILO

AKCIJA 1

U SUSRET KONFERENCIJI#BOOKTALK2018Besplatna tura „Znameniti pisci Novog Sada“ 24.septembra

Color Media Communications i turisti~ka agencija Putokaz 021organizuju, u susret 4.j regionalnoj knji`evnoj konferenciji BookTalk 2018, besplatnu turisti~ku turu Znameniti pisci Novog Sada.

Novi Sad je izrodio mnoga poznata imena iz svetaknji`evnosti, kulture, nauke, {kolstva... Novi Sad je poznat kaoSrpska Atina. Deo tog nadimka se opravdava kroz dela i trudpesnika i pisaca koji su ovde `iveli i stvarali. Ova {etnjaposve}ena je poznatim novosadskim pesnicima i piscima kojisu ostavili dubok trag u istoriji Novog Sada i koji su svojimistorijskim delima ostavili veliki pe~at na njegovu kulturu. Piscio kojima }e se govoriti su Jovan Jovanovi} Zmaj, Laza Kosti},Kosta Trifkovi}, Anica Savi} Rebac, Georgije Magara{evi},Milovan Vidakovi}...

Broj mesta je ograni~en, zato se prijavite na vreme na mejlnovosadsketure@gmail.com. U odgovoru na va{u prijavudobi}ete vreme i mesto okupljanja, a svi koji buduprisustvovali turi dobi}e i besplatnu kotizaciju za knji`evnukonferenciju Book Talk 2018.

AKCIJA 2

PODELA KNJIGA U GRADSKIM AUTOBUSIMAColor press grupa u danima pred po~etak Regionalne knji`evne konferencijeBookTalk organizuje posebnu akciju u kojoj volonteri poklanjaju knjige svima kojezateknu da ~itaju na autobuskim stajali{tima ili u javnom prevozu u Novom Sadu!Kakav poziv za BookTalk!!!!Spomenik Jovanu Jovanovi}u Zmaju

BookTalk 2015, 2016. i 2017.