novi zavet - emilijan m. carnic

NOVI ZAVETPreveo

Dr. Emilijan M. Čarnić

Elektronski magazin

Sionska trubaWeb: http://rain.prohosting.com/siont

E−mail: [email protected]

http://rain.prohosting.com/siont

mailto:[email protected]

SadržajEvanđelje po Mateju................................................................................................1

Matej, glava 1....................................................................................................1Matej, glava 2....................................................................................................2Matej, glava 3....................................................................................................3Matej, glava 4....................................................................................................4Matej, glava 5....................................................................................................5Matej, glava 6....................................................................................................7Matej, glava 7....................................................................................................8Matej, glava 8..................................................................................................10Matej, glava 9..................................................................................................11Matej, glava 10................................................................................................13Matej, glava 11................................................................................................15Matej, glava 12................................................................................................16Matej, glava 13................................................................................................18Matej, glava 14................................................................................................20Matej, glava 15................................................................................................22Matej, glava 16................................................................................................23Matej, glava 17................................................................................................24Matej, glava 18................................................................................................26Matej, glava 19................................................................................................27Matej, glava 20................................................................................................28Matej, glava 21................................................................................................30Matej, glava 22................................................................................................32Matej, glava 23................................................................................................33Matej, glava 24................................................................................................35Matej, glava 25................................................................................................37Matej, glava 26................................................................................................38Matej, glava 27................................................................................................41Matej, glava 28................................................................................................44

Evanđelje po Marku...............................................................................................45Marko, glava 1.................................................................................................45Marko, glava 2.................................................................................................47Marko, glava 3.................................................................................................48Marko, glava 4.................................................................................................49Marko, glava 5.................................................................................................51Marko, glava 6.................................................................................................52

i

SadržajEvanđelje po Marku

Marko, glava 7.................................................................................................55Marko, glava 8.................................................................................................56Marko, glava 9.................................................................................................58Marko, glava 10...............................................................................................60Marko, glava 11...............................................................................................62Marko, glava 12...............................................................................................63Marko, glava 13...............................................................................................65Marko, glava 14...............................................................................................66Marko, glava 15...............................................................................................69Marko, glava 16...............................................................................................71

Evanđelje po Luki...................................................................................................73Luka, glava 1...................................................................................................73Luka, glava 2...................................................................................................75Luka, glava 3...................................................................................................77Luka, glava 4...................................................................................................79Luka, glava 5...................................................................................................81Luka, glava 6...................................................................................................82Luka, glava 7...................................................................................................85Luka, glava 8...................................................................................................87Luka, glava 9...................................................................................................89Luka, glava 10.................................................................................................92Luka, glava 11.................................................................................................94Luka, glava 12.................................................................................................96Luka, glava 13.................................................................................................98Luka, glava 14...............................................................................................100Luka, glava 15...............................................................................................101Luka, glava 16...............................................................................................103Luka, glava 17...............................................................................................104Luka, glava 18...............................................................................................105Luka, glava 19...............................................................................................107Luka, glava 20...............................................................................................109Luka, glava 21...............................................................................................111Luka, glava 22...............................................................................................112Luka, glava 23...............................................................................................115Luka, glava 24...............................................................................................117

ii

SadržajEvanđelje po Jovanu............................................................................................120

Jovan, glava 1................................................................................................120Jovan, glava 2................................................................................................122Jovan, glava 3................................................................................................123Jovan, glava 4................................................................................................124Jovan, glava 5................................................................................................126Jovan, glava 6................................................................................................127Jovan, glava 7................................................................................................130Jovan, glava 8................................................................................................132Jovan, glava 9................................................................................................134Jovan, glava 10..............................................................................................136Jovan, glava 11..............................................................................................137Jovan, glava 12..............................................................................................139Jovan, glava 13..............................................................................................141Jovan, glava 14..............................................................................................142Jovan, glava 15..............................................................................................144Jovan, glava 16..............................................................................................145Jovan, glava 17..............................................................................................146Jovan, glava 18..............................................................................................147Jovan, glava 19..............................................................................................149Jovan, glava 20..............................................................................................151Jovan, glava 21..............................................................................................152

Dela apostolska.....................................................................................................154Dela apostolska, glava 1................................................................................154Dela apostolska, glava 2................................................................................155Dela apostolska, glava 3................................................................................157Dela apostolska, glava 4................................................................................158Dela apostolska, glava 5................................................................................159Dela apostolska, glava 6................................................................................161Dela apostolska, glava 7................................................................................162Dela apostolska, glava 8................................................................................164Dela apostolska, glava 9................................................................................166Dela apostolska, glava 10..............................................................................168Dela apostolska, glava 11..............................................................................170Dela apostolska, glava 12..............................................................................171Dela apostolska, glava 13..............................................................................172

iii

SadržajDela apostolska

Dela apostolska, glava 14..............................................................................174Dela apostolska, glava 15..............................................................................175Dela apostolska, glava 16..............................................................................177Dela apostolska, glava 17..............................................................................179Dela apostolska, glava 18..............................................................................180Dela apostolska, glava 19..............................................................................182Dela apostolska, glava 20..............................................................................183Dela apostolska, glava 21..............................................................................185Dela apostolska, glava 22..............................................................................187Dela apostolska, glava 23..............................................................................188Dela apostolska, glava 24..............................................................................190Dela apostolska, glava 25..............................................................................191Dela apostolska, glava 26..............................................................................193Dela apostolska, glava 27..............................................................................194Dela apostolska, glava 28..............................................................................196

Poslanica Rimljanima...........................................................................................198Rimljanima, glava 1.......................................................................................198Rimljanima, glava 2.......................................................................................199Rimljanima, glava 3.......................................................................................200Rimljanima, glava 4.......................................................................................201Rimljanima, glava 5.......................................................................................202Rimljanima, glava 6.......................................................................................203Rimljanima, glava 7.......................................................................................204Rimljanima, glava 8.......................................................................................205Rimljanima, glava 9.......................................................................................207Rimljanima, glava 10.....................................................................................208Rimljanima, glava 11.....................................................................................209Rimljanima, glava 12.....................................................................................210Rimljanima, glava 13.....................................................................................211Rimljanima, glava 14.....................................................................................212Rimljanima, glava 15.....................................................................................213Rimljanima, glava 16.....................................................................................214

iv

SadržajPrva poslanica Korinćanima...............................................................................216

1 Korinćanima, glava 1..................................................................................2161 Korinćanima, glava 2..................................................................................2171 Korinćanima, glava 3..................................................................................2181 Korinćanima, glava 4..................................................................................2191 Korinćanima, glava 5..................................................................................2191 Korinćanima, glava 6..................................................................................2201 Korinćanima, glava 7..................................................................................2211 Korinćanima, glava 8..................................................................................2231 Korinćanima, glava 9..................................................................................2231 Korinćanima, glava 10................................................................................2241 Korinćanima, glava 11................................................................................2261 Korinćanima, glava 12................................................................................2271 Korinćanima, glava 13................................................................................2281 Korinćanima, glava 14................................................................................2291 Korinćanima, glava 15................................................................................2301 Korinćanima, glava 16................................................................................232

Druga poslanica Korinćanima.............................................................................2342 Korinćanima, glava 1..................................................................................2342 Korinćanima, glava 2..................................................................................2352 Korinćanima, glava 3..................................................................................2362 Korinćanima, glava 4..................................................................................2362 Korinćanima, glava 5..................................................................................2372 Korinćanima, glava 6..................................................................................2382 Korinćanima, glava 7..................................................................................2392 Korinćanima, glava 8..................................................................................2402 Korinćanima, glava 9..................................................................................2412 Korinćanima, glava 10................................................................................2422 Korinćanima, glava 11................................................................................2422 Korinćanima, glava 12................................................................................2442 Korinćanima, glava 13................................................................................245

Poslanica Galatima...............................................................................................247Galatima, glava 1...........................................................................................247Galatima, glava 2...........................................................................................248Galatima, glava 3...........................................................................................249

v

SadržajPoslanica Galatima

Galatima, glava 4...........................................................................................250Galatima, glava 5...........................................................................................251Galatima, glava 6...........................................................................................252

Poslanica Efescima...............................................................................................254Efescima, glava 1...........................................................................................254Efescima, glava 2...........................................................................................255Efescima, glava 3...........................................................................................256Efescima, glava 4...........................................................................................256Efescima, glava 5...........................................................................................258Efescima, glava 6...........................................................................................259

Poslanica Filipljanima..........................................................................................261Filipljanima, glava 1......................................................................................261Filipljanima, glava 2......................................................................................262Filipljanima, glava 3......................................................................................263Filipljanima, glava 4......................................................................................264

Poslanica Kološanima...........................................................................................266Kološanima, glava 1......................................................................................266Kološanima, glava 2......................................................................................267Kološanima, glava 3......................................................................................268Kološanima, glava 4......................................................................................269Prva poslanica Solunjanima...........................................................................2701 Solunjanima, glava 1..................................................................................2701 Solunjanima, glava 2..................................................................................2701 Solunjanima, glava 3..................................................................................2711 Solunjanima, glava 4..................................................................................2721 Solunjanima, glava 5..................................................................................273

Druga poslanica Solunjanima..............................................................................2752 Solunjanima, glava 1..................................................................................2752 Solunjanima, glava 2..................................................................................2752 Solunjanima, glava 3..................................................................................276

vi

SadržajPrva poslanica Timoteju......................................................................................278

1 Timotiju, glava 1.........................................................................................2781 Timotiju, glava 2.........................................................................................2791 Timotiju, glava 3.........................................................................................2791 Timotiju, glava 4.........................................................................................2801 Timotiju, glava 5.........................................................................................2811 Timotiju, glava 6.........................................................................................282

Druga poslanica Timoteju....................................................................................2832 Timotiju, glava 1.........................................................................................2832 Timotiju, glava 2.........................................................................................2842 Timotiju, glava 3.........................................................................................2852 Timotiju, glava 4.........................................................................................285

Poslanica Titu........................................................................................................287Titu, glava 1...................................................................................................287Titu, glava 2...................................................................................................288Titu, glava 3...................................................................................................288

Poslanica Filimonu...............................................................................................290

Poslanica Jevrejima..............................................................................................292Jevrejima, glava 1..........................................................................................292Jevrejima, glava 2..........................................................................................292Jevrejima, glava 3..........................................................................................293Jevrejima, glava 4..........................................................................................294Jevrejima, glava 5..........................................................................................295Jevrejima, glava 6..........................................................................................295Jevrejima, glava 7..........................................................................................296Jevrejima, glava 8..........................................................................................298Jevrejima, glava 9..........................................................................................298Jevrejima, glava 10........................................................................................300Jevrejima, glava 11........................................................................................301Jevrejima, glava 12........................................................................................303Jevrejima, glava 13........................................................................................304

vii

SadržajJakovljeva poslanica.............................................................................................306

Jakov, glava 1................................................................................................306Jakov, glava 2................................................................................................307Jakov, glava 3................................................................................................308Jakov, glava 4................................................................................................309Jakov, glava 5................................................................................................309

Prva Petrova poslanica.........................................................................................3111 Petrova, glava 1..........................................................................................3111 Petrova, glava 2..........................................................................................3121 Petrova, glava 3..........................................................................................3131 Petrova, glava 4..........................................................................................3141 Petrova, glava 5..........................................................................................315

Druga Petrova poslanica......................................................................................3172 Petrova, glava 1..........................................................................................3172 Petrova, glava 2..........................................................................................3182 Petrova, glava 3..........................................................................................319

Prva Jovanova poslanica......................................................................................3211 Jovanova, glava 1.......................................................................................3211 Jovanova, glava 2.......................................................................................3211 Jovanova, glava 3.......................................................................................3231 Jovanova, glava 4.......................................................................................3241 Jovanova, glava 5.......................................................................................325

Druga Jovanova poslanica...................................................................................327

Treća Jovanova poslanica....................................................................................328

Judina poslanica...................................................................................................329

Otkrivenje Jovanovo............................................................................................331Otkrivenje, glava 1........................................................................................331Otkrivenje, glava 2........................................................................................332Otkrivenje, glava 3........................................................................................333Otkrivenje, glava 4........................................................................................335

viii

SadržajOtkrivenje Jovanovo

Otkrivenje, glava 5........................................................................................335Otkrivenje, glava 6........................................................................................336Otkrivenje, glava 7........................................................................................337Otkrivenje, glava 8........................................................................................338Otkrivenje, glava 9........................................................................................339Otkrivenje, glava 10......................................................................................340Otkrivenje, glava 11......................................................................................341Otkrivenje, glava 12......................................................................................342Otkrivenje, glava 13......................................................................................343Otkrivenje, glava 14......................................................................................344Otkrivenje, glava 15......................................................................................345Otkrivenje, glava 16......................................................................................345Otkrivenje, glava 17......................................................................................346Otkrivenje, glava 18......................................................................................347Otkrivenje, glava 19......................................................................................349Otkrivenje, glava 20......................................................................................350Otkrivenje, glava 21......................................................................................351Otkrivenje, glava 22......................................................................................352

ix

Evanđelje po Mateju

Matej, glava 1Rodoslov Isusa Hrista

(Lk. 3, 23−38)

1 Rodoslov Isusa Hrista, sina Davida, Avraamova sina. 2 Avraam rodi Isaaka, Isaakrodi Jakova, Jakov rodi Judu i braću njegovu, 3 Juda sa Tamarom rodi Faresa iZaru, Fares rodi Esroma, Esrom rodi Arama, 4 Aram rodi Aminadava, Aminadavrodi Naasona, Naason rodi Salmona, 5 Salmon sa Rahavom rodi Vooza, Vooz saRutom rodi Jovida, Jovid rodi Jeseja, 6 Jesej rodi cara Davida. David sa Urijinomženom rodi Solomona, 7 Solomon rodi Rovoama, Rovoam rodi Aviju, Avija rodiAsafa, 8 Asaf rodi Josafata, Josafat rodi Jorama, Joram rodi Oziju, 9 Ozija rodiJoatama, Joatam rodi Ahaza, Ahaz rodi Ezekiju, 10 Ezekija rodi Manasiju, Manasijarodi Amosa, Amos rodi Josiju, 11 Josija rodi Jehoniju i braću njegovu u vremepreseljenja u Vavilon. 12 Posle preseljenja u Vavilon Jehonija rodi Salatiila, Salatiilrodi Zorovavela, 13 Zorovavel rodi Avijuda, Avijud rodi Elijakima, Elijakim rodiAzora, 14 Azor rodi Sadoka, Sadok rodi Ahima, Ahim rodi Elijuda, 15 Elijud rodiEleazara, Eleazar rodi Matana, Matan rodi Jakova, 16 Jakov rodi Josifa mužaMarije, koja rodi Isusa zvanog Hrista.

17 Od Avraama do Davida svega, dakle, četrnaest kolena, i od Davida do preseljenjau Vavilon četrnaest kolena, i od preseljenja u Vavilon do Hrista četrnaest kolena.

Isusovo rođenje

18 A rođenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majka njegova Marija bila zaručenaza Josifa, pre no što se sastaše, nađe se da je začela od Duha Svetoga. 19 Pošto jeJosif, njen muž, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. 20

Kada je on to smislio, gle anđeo Gospodnji mu se javi u snu i reče: Josife, sineDavidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer što je u njoj rođeno od Duha jeSvetoga, 21 Ona će roditi sina i ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on spasti narod svoj odgrehova njihovih.

22 A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji kaže:23 »Gle, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil«, što

1

prevedeno znači: »Sa nama Bog«. 24 A kada se Josif probudi od sna, učini kako muje naredio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju. 25 I ne poznavaše je dok ne rodi sina,i dade mu ime Isus.

Matej, glava 2Poklonjenje mudraca

1 A kada se Isus rodio u Vitlejemu judejskom za vreme kralja Iroda, gle, dođošemudraci sa istoka u Jerusalim 2 i rekoše: gde je car judejski koji se rodio? jer smovideli njegovu zvezdu na istoku i dođosmo da mu se poklonimo. 3 Čuvši to kraljIrod uplaši se, i sav Jerusalim s njim. 4 I sabravši sve prvosveštenike i književnikenarodne, ispitivaše ih gde treba da se rodi Hristos. 5 A oni mu rekoše: u Vitlejemujudejskom; jer je prorok tako napisao: 6 »I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisinajmanji među vladalačkim gradovima Judinim; jer će iz tebe izići vladar koji ćepasti narod moj, Izrailja«. 7 Tada Irod dozva tajno mudrace i ispita tačno od njihvreme kada se pojavila zvezda, i poslavši ih u Vitlejem reče: 8 idite i ispitajte tačnoo detetu; i kad ga nađete, javite mi da i ja dođem da mu se poklonim. 9 A oniposlušavši kralja odoše. I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok nedođe i stade nad mestom gde beše dete. 10 A kada videše zvezdu, obradovaše seveoma. 11 I ušavši u kuću videše dete sa Marijom, majkom njegovom, padoše ničicei pokloniše mu se, otvoriše svoja blaga i prinesoše mu darove, zlato, tamjan ismirnu. 12 I pošto su u snu bili poučeni da se ne vraćaju Irodu, vratiše se drugimputem u svoju zemlju.

Bekstvo u Egipat i povratak

13 A kad oni odoše, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu i reče: ustani, uzmidete i majku njegovu pa beži u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem, jer će Irodtražiti dete da ga ubije. 14 A on usta, uze dete i majku njegovu noću i ode u Egipat.15 I beše onde do smrti Irodove; da se ispuni reč koju je Gospod rekao prekoproroka: »Iz Egipta pozvah sina svoga«.

16 Tada Irod, videvši da su ga mudraci obmanuli, razgnevi se vrlo, posla i pobi svumušku decu u Vitlejemu i svoj njegovoj okolini, od dve godine i niže po vremenukoje je tačno doznao od mudraca. 17 Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: 18

»Glas u Rami ču se, plač i jauk mnogi; Rahilja oplakuje svoju decu, i neće da seuteši, jer ih više nema«.

2

19 A kad je umro Irod, gle, anđeo Gospodnji se javi u snu Josifu u Egiptu i reče: 20

ustani, uzmi dete i majku njegovu pa idi u zemlju Izrailjevu; jer su umrli koji sutražili život detinji. 21 A on usta, uze dete i majku njegovu i uđe u zemlju Izrailjevu.22 Čuvši pak da Arhelaj vlada u Judeji mesto svoga oca Iroda, poboja se da odeonamo; nego poučen u snu ode u krajeve galilejske, 23 i došavši nastani se u graduzvanom Nazaret; da se ispuni što su rekli proroci: Nazarećanin će se zvati.

Matej, glava 3Propoved Jovana Krstitelja(Mk. 1, 2−8; Lk. 3, 3−18)

1 U one dane pojavi se Jovan Krstitelj i propovedaše u pustinji judejskoj govoreći: 2

pokajte se, jer se približilo carstvo nebesko. 3 Jer je to onaj za koga je rekao prorokIsaija: »Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte stazenjegove«. 4 A Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i kožni pojas oko svojih bedara;hrana njegova beše skakavci i divlji med. 5 Tada izlažaše k njemu Jerusalim, svaJudeja i sva okolina jordanska, 6 i on ih krštavaše u reci Jordanu, a oni ispovedahusvoje grehe.

7 Videvši mnoge fariseje i sadukeje kako dolaze da ih krsti, reče im: zmijski porode,ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? 8 Donesite dakle rod dostojanpokajanja, 9 i ne mislite da možete sami da govorite: imamo oca Avraama; jer vamkažem da Bog može od ovoga kamenja podići decu Avraamu. 10 Već sekira ležikod korena drveća; stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobraroda. 11 Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a onaj koji za mnom dolazi jači je odmene, kome nisam dostojan da ponesem obuću. On će vas krstiti Duhom Svetim iognjem. 12 U njegovoj ruci je lopata, pa će očistiti svoje gumno i skupiće žito svojeu žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.

Isusovo krštenje(Mk. 1, 9−11; Lk. 3, 21−22; Jn. 1, 31−34)

13 Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. 14 Ali mu Jovanbranjaše govoreći: ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni? 15 A Isus muodgovori i reče: pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost. Tada gapusti. 16 A kad je Isus kršten, iziđe odmah iz vode. I gle, otvoriše mu se nebesa ivide Duha Božijega gde silazi kao golub i ide na njega. 17 I gle, glas sa nebesagovoraše: ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.

3

Matej, glava 4Isusovo kušanje

(Mk. 1, 12−13; Lk. 4, 1−13)

1 Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo kuša. 2 I postivši četrdeset dana ičetrdeset noći najzad ogladne. 3 Tada mu priđe kušač i reče: ako si Sin Božiji, recida ovo kamenje hlebovi postanu. 4 A on odgovori i reče: napisano je: »Neće čovekživeti o samom hlebu, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih«.

5 Tada ga đavo povede u Sveti grad i postavi ga na vrh hrama 6 i reče mu: ako si SinBožiji, baci se dole; jer je napisano da će »Anđelima svojim narediti za tebe, i narukama će te nositi, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom«. 7 Reče mu Isus: ito je napisano: »Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga«.

8 Opet ga povede đavo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetska carstva injihovu slavu, 9 i reče mu: daću ti sve ovo, ako padneš i pokloniš mi se. 10 Tada mureče Isus: odlazi, satano; jer je napisano: »Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, injemu jedinome služi«. 11 Tada ga ostavi đavo, i gle anđeli priđoše i služahu mu.

Početak rada u Galileji(Mk. 1, 14−20; Lk. 4, 14−15; 5, 1−10)

12 A kada ču da je Jovan predan, povuče se u Galileju. 13 I napustivši Nazaret dođe inastani se u Kafarnaumu primorskome, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim,14 da se ispuni što je rekao prorok Isaija: 15 »Zemlja Zavulonova i zemljaNeftalimova, prema moru, preko Jordana, Galileja mnogobožačka, 16 narod kojisedi u tami vide veliku svetlost, i onima što sede u zemlji i senci smrti, njimasvetlost sinu«. 17 Otada poče Isus propovedati i govoriti: pokajte se, jer se približilocarstvo nebesko.

18 A kada je išao kraj Galilejskog mora, vide dva brata, Simona zvanog Petra, iAndreju, brata njegova, kako bacaju mrežu u more; jer behu ribari. 19 I reče im:hajdete za mnom, i učiniću vas ribarima ljudskim. 20 A oni odmah ostaviše mreže ipođoše za njim. 21 I kada odatle ode dalje, vide druga dva brata, Jakova Zevedejevai Jovana, brata njegova, kako u čamcu sa Zevedejem, ocem svojim, krpe svojemreže, i pozva ih. 22 A oni odmah ostaviše čamac i oca svoga i pođoše za njim.

23 I obilažaše Isus svu Galileju, učeći u sinagogama njihovim i propovedajućievanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć u narodu. 24 I raširi se glas o

4

njemu po svoj Siriji. I donesoše mu sve bolesnike koji su patili od različitih bolesti imuka, besomučne, i mesečare, i uzete, i izleči ih. 25 I pođe za njim mnogo naroda izGalileje i Dekapolja, Jerusalima i Judeje, i s one strane Jordana.

Matej, glava 5Beseda na gori(Lk. 6, 20−49)

1 A kada vide narod, pope se na goru; i pošto sede, pristupiše mu učenici njegovi; 2

I otvori usta svoja i učaše ih govoreći:

3 Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.

4 Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.

5 Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.

6 Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.

7 Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani.

8 Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.

9 Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati.

10 Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko.

11 Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažući mene radi. 12

Radujte se i kličite, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progoniliproroke koji su bili pre vas.

13 Vi ste so zemlje; ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ne vredi više ni za šta,nego samo da se izbaci i da je ljudi izgaze. 14 Vi ste svetlost sveta. Ne može sesakriti grad koji leži na brdu; 15 niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego nasvećnjak, i svetli svima u kući. 16 Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, davide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.

17 Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim

5

nego da ispunim. 18 Jer zaista vam kažem, dok ne prođe nebo i zemlja, neće nijedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude. 19 Ko dakle razrešijednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati ucarstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se velik nazvati u carstvu nebeskom. 20

Jer vam kažem: ako vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednostiknjiževnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.

21 Čuli ste da je rečeno starima: »Ne ubij«, a ko ubije biće kriv sudu. 22 A ja vamkažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako ko kaže bratusvome »raka«, biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže »budalo«, zaslužiće pakaoognjeni. 23 Ako dakle prinosiš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da tvoj brat imanešto protiv tebe, 24 ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sabratom svojim, pa tada dođi i prinesi dar svoj. 25 Pokaži dobru volju protivnikusvome brzo, dok si još s njim na putu; da te protivnik ne preda sudiji, a sudijasudskom službeniku, i da te ne bace u tamnicu. 26 Zaista ti kažem: nećeš izićiodande dok ne platiš poslednje pare.

27 Čuli ste da je rečeno: »Ne čini preljube«. 28 A ja vam kažem da svaki koji gledaženu s tim da je poželi, već je učinio preljubu s njom u srcu svome. 29 Ako te tvojedesno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedanod tvojih udova i ne bude celo tvoje telo bačeno u pakao. 30 I ako te desna rukatvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan odtvojih udova i da celo tvoje telo ne ode u pakao.

31 Rečeno je dalje: »Ko otpusti svoju ženu, neka joj da knjigu otpusnu«. 32 A ja vamkažem da svaki koji otpušta svoju ženu, osim zbog preljube, navodi je da učinipreljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu.

33 Opet ste čuli da je rečeno starima: »Ne kuni se krivo, a ispuni Gospodu zakletvesvoje«. 34 A ja vam kažem: ne kunite se nikako; ni nebom, jer je presto Božiji; 35 nizemljom, jer je podnožje nogama njegovim; niti Jerusalimom, jer je grad velikogacara; 36 ne zaklinji se ni glavom svojom, jer ne možeš ni jednu vlas učiniti belom ilicrnom. 37 Nego neka reč vaša bude da−da, ne−ne; a što je više od ovoga, od zla je.

38 Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. 39 A ja vam kažem da se neprotivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; 40 ionome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; 41 iko te potera jednu milju, idi sa njim dve. 42 Daj onome koji od tebe traži, i ne okrećise od onoga koji hoće od tebe da pozajmi.

6

43 Čuli ste da je rečeno: »Ljubi bližnjega svoga« i mrzi neprijatelja svoga. 44 A javam kažem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje, 45 da budetesinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on čini da njegovo sunce grane zlima idobrima i daje kišu pravednima i nepravednima. 46 Jer ako ljubite one koji vasljube, kakvu nagradu imate? Zar ne čine to isto i carinici? 47 I ako pozdravljatesamo svoju braću, šta osobito činite? Zar ne čine to isto i mnogobošci? 48 Buditedakle savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.

Matej, glava 61 Pazite da pravednost svoju ne vršite pred ljudima, da vas oni vide; inače nematenagrade kod Oca vašega koji je na nebesima. 2 Kada dakle činiš milostinju, ne trubipred sobom, kako čine licemeri u sinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Zaistavam kažem, primili su svoju platu. 3 A ti kada činiš milostinju, neka ne zna tvojaleva ruka šta čini desna, 4 da bude tvoja milostinja u tajnosti; i Otac tvoj koji gledau tajnosti uzvratiće ti.

5 I kada se molite, ne budite kao licemeri; jer se rado mole stojeći u sinagogama i naraskršćima, da se pokažu ljudima; zaista vam kažem, primili su platu svoju. 6 A tikada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome utajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti.

7 A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da će zbogmnogih reči biti uslišeni. 8 Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba,pre no što ga zamolite. 9 Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima, nekase sveti ime tvoje;

10 neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu;

11 hleb naš nasušni daj nam danas;

12 i oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim;

13 i ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla.

14 Jer ako oprostite ljudima njihove greške, oprostiće i vama Otac vaš nebeski; 15

ako li ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti grešaka vaših.

7

16 A kada postite, ne budite namrgođeni kao licemeri; jer pomračuju svoja lica, dase pokažu ljudima kako poste; zaista vam kažem, primili su platu svoju. 17 A ti kadapostiš, pomaži svoju glavu i operi svoje lice, 18 da se ne pokažeš ljudima da postiš,nego Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratiće ti.

19 Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovipotkopavaju i kradu; 20 nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljacni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; 21 jer gde je blago tvoje, onde će bitii srce tvoje.

22 Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; 23 ako li jeoko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle svetlost, koja je u tebi,tama, kolika će tama biti?

24 Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, a drugogavoleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; ne možete služiti Bogu imamonu.

25 Zato vam kažem, ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti zasvoje telo, šta ćete obući; zar nije život više od hrane i telo od odela? 26 Pogledajteptice nebeske, one ne seju niti žanju niti skupljaju u žitnice, pa ipak ih hrani Otacvaš nebeski; zar vi ne vredite mnogo više od njih? 27 Ko od vas može brinući sedodati životu svome jedan lakat? 28 I što se brinete za odelo? Pogledajte ljiljanepoljske kako rastu; ne trude se niti predu; 29 a ja vam kažem da se ni Solomon usvoj slavi svojoj ne obuče kao jedan od ovih. 30 Ako Bog tako odeva poljsku travu,koja danas jeste a sutra se baca u peć, neće li mnogo više vas, maloverni? 31 Nebrinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti? ili: šta ćemo piti? ili: šta ćemo obući? 32

Jer sve to traže mnogobošci: zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno. 33

Tražite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se. 34 Ne brinite sedakle za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti za sebe; dosta je danu zla svoga.

Matej, glava 71 Ne sudite, da ne budete osuđeni; 2 jer kakvim sudom sudite, sudiće vam se, ikakvom merom merite, odmeriće vam se.

3 A što gledaš trun u oku brata svoga, a u svome oku grede ne primećuješ? 4 Ilikako ćeš reći svome bratu: pusti da izvadim trun iz tvoga oka, a gle, greda u okutvome? 5 Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćeš tada gledati da izvadiš

8

trun iz oka brata svoga.

6 Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogazenogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas.

7 Molite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8 Jer svakikoji moli dobiva, i koji traži nalazi, i onome koji kuca otvoriće se. 9 Ili ko je čovekmeđu vama, koji će sinu svome, kada zatraži hleba, dati kamen? 10 Ili kada zatražiribu, zmiju da mu da? 11 Ako dakle vi − budući zli − znate dobre darove davatisvojoj deci, koliko će više Otac vaš koji je na nebesima dati dobra onima koji gamole.

12 Sve dakle što želite da vama čine ljudi, činite i vi tako njima; jer je to zakon iproroci.

13 Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogoih je koji njime ulaze. 14 Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i maloih je koji ga nalaze.

15 Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivivuci. 16 Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokvesa čkalja? 17 Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđaveplodove. 18 Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobreplodove. 19 Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca. 20 Daklepo plodovima njihovim poznaćete ih.

21 Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, nego kočini volju Oca moga koji je na nebesima. 22 Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode,Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvojeime mnoga čuda učinili? 23 I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlaziteod mene vi koji činite bezakonje.

24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, biće kao mudar čovek, kojisazida kuću svoju na steni. 25 I pade kiša i dođoše bujice, i dunuše vetrovi i navališena onu kuću − i ne pade; jer beše utemeljena na steni.

26 I svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, biće kao ludi čovek, koji sazidakuću svoju na pesku. 27 I pade kiša i dođoše bujice, i dunuše vetrovi i navališe naonu kuću − i pade, i pad njen beše veliki.

9

28 I kada Isus svrši ove reči, divljaše se narod njegovoj nauci; 29 jer ih je učio kaoonaj koji ima vlast, a ne kao njihovi književnici.

Matej, glava 8Očišćenje gubavca

(Mk. 1, 40−45; Lk. 5, 12−14)

1 A kada siđe s gore, pođe za njim mnogi narod. 2 I gle, gubavac pristupi i klanjašemu se govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. 3 I pruživši ruku dotačega govoreći: hoću, budi čist. 4 I odmah se očisti njegova guba. I reče mu Isus:gledaj da nikome ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi dar kojizapovedi Mojsije − za svedočanstvo njima.

Isceljenje kapetanovog sluge(Lk. 7, 1−10)

5 A kada uđe u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan moleći ga i govoreći: 6

Gospode, sluga moj leži uzet kod kuće i muči se strašno. 7 I reče mu: ja ću doći iizlečiću ga. 8 A kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da uđeš pod mojkrov; nego samo reci jednu reč, i ozdraviće moj sluga. 9 Jer i ja sam čovek podvlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, i drugome: dođi, idolazi, i sluzi svome: učini to, i učini. 10 A Isus čuvši zadivi se i reče onima koji suga pratili: zaista vam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere. 11 A kažemvam da će doći mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom iJakovom u carstvu nebeskom; 12 a sinovi carstva biće izbačeni u krajnju tamu; ondeće biti plač i škrgut zuba. 13 I reče Isus kapetanu: idi, neka ti bude kako si verovao. Ibi izlečen sluga u onaj čas.

Isceljenja u Kafarnaumu(Mk. 1, 29−34; Lk. 4, 38−41)

14 I kada dođe Isus u Petrovu kuću, vide njegovu taštu gde leži u groznici. 15 Idotače joj ruku, i ostavi je groznica, te usta i služaše mu. 16 A kada nasta veče,prineše mu mnoge besomučne; i izgna duhove rečju, i izleči sve bolesnike; 17 da seispuni što je rekao prorok Isaija: »On uze naše slabosti i ponese bolesti«.

Zahtevi apostolstva(Lk. 9, 57−60)

10

18 A kada Isus vide mnogi narod oko sebe, zapovedi da se otplovi na drugu stranu.19 I pristupivši jedan književnik reče mu: učitelju, ići ću za tobom kud god ti pođeš.20 I reče mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gdeda osloni glavu. 21 A drugi jedan od učenika njegovih reče mu: Gospode, dopustimi najpre da odem i ukopam svoga oca. 22 A Isus mu reče: hajde za mnom i ostavida mrtvi ukopavaju svoje mrtve.

Stišavanje bure. Besomučni Gadarinci(Mk. 4, 36−5, 17; Lk. 8, 23−37)

23 I kada uđe u čamac, pođoše za njim učenici njegovi. 24 I gle, velika bura nasta namoru, tako da su valovi prelivali čamac; a on je spavao. 25 I pristupivši probudiše gagovoreći: Gospode, spasi nas, propadamo. 26 I reče im: što se bojite maloverni?Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nasta tišina velika. 27 A ljudi se začudišegovoreći: kakav je to čovek da ga i vetrovi i more slušaju?

28 A kada dođe na drugu stranu u zemlju gadarinsku, sretoše ga dva besomučnaizlazeći iz grobova, opasna vrlo, tako da niko nije mogao proći onim putem. 29 Igle, povikaše govoreći: šta imamo mi s tobom, Sine Božiji? Jesi li došao ovamo danas pre vremena mučiš? 30 A daleko od njih beše veliko krdo svinja na paši. 31 Ademoni ga moljahu govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas u krdo svinja. 32 I reče im:idite. A oni izišavši odoše u svinje; i gle, navali sve krdo sa strmeni u more, ipogibe u vodi. 33 A pastiri pobegoše, pa otišavši u grad javiše sve − i šta sedogodilo besomučnima. 34 I gle, sav grad iziđe u susret Isusu, i videvši ga zamolišega da ode iz njihovih krajeva.

Matej, glava 9Isceljenje uzetoga

(Mk. 2, 1−12; Lk. 5, 17−26)

1 I ušavši u čamac pređe i dođe u svoj grad. 2 I gle, donesoše mu uzetoga koji jeležao na postelji. I kad vide Isus njihovu veru, reče uzetome: ne boj se, sinko,opraštaju ti se tvoji gresi. 3 I gle, neki od književnika rekoše u sebi: ovaj huli naBoga. 4 A Isus, pošto je znao njihove misli, reče: zašto zlo mislite u svojim srcima?5 Jer šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj? 6 Ali daznate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe − reče tada uzetome:ustani, podigni svoju postelju i idi kući svojoj. 7 I ustavši ode kući svojoj. 8 Anarod, kada vide, poboja se i proslavi Boga koji je takvu vlast dao ljudima.

11

Matejev poziv(Mk. 2, 13−22; Lk. 5, 27−38)

9 A kada Isus ode odande, vide čoveka gde sedi na carinarnici, po imenu Mateja, ireče mu: hajde za mnom. I ustavši pođe za njim. 10 A kada je on ležao za trpezom ukući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i ležahu za trpezom sa Isusom i njegovimučenicima. 11 Fariseji pak videvši to govorahu njegovim učenicima: zašto vašučitelj jede sa carinicima i grešnicima? 12 A on čuvši reče: lekar nije potrebanzdravima nego bolesnima. 13 Nego idite i naučite šta znači: »Milosti hoću, a nežrtve«. Jer ne dođoh da pozovem pravednike nego grešnike.

14 Tada mu priđoše Jovanovi učenici govoreći: zašto mi i fariseji postimo, a tvojiučenici ne poste? 15 A Isus im reče: mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja sanjima? Doći će dani kada će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti. 16 Niko nestavlja zakrpu od novoga sukna na staru haljinu; jer zakrpa njegova dere od haljine irascep gori biva. 17 Niti se sipa novo vino u stare mehove; inače se mehovi cepaju,vino se prosipa i mehovi propadaju; nego se novo vino sipa u nove mehove, pa seoboje sačuva.

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene(Mk. 5, 22−43; Lk. 8, 14−56)

18 Dok im je on to govorio, gle starešina jedan prišavši klanjaše mu se govoreći:moja kći sada umre; nego dođi i stavi svoju ruku na nju i oživeće. 19 I usta Isus injegovi učenici te pođoše za njim.

20 I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, prišavši odstragadotače rese njegove haljine. 21 Jer govoraše u sebi: ako samo dotaknem njegovuhaljinu, biću spasena. 22 A Isus se okrenu i videvši je reče: ne boj se, kćeri, veratvoja spasla te je. I bi spasena žena od onoga časa.

23 I kad Isus dođe u starešininu kuću, vide svirače i narod gde viče, 24 i reče:uklonite se, jer devojčica nije umrla, nego spava. I ismevahu ga. 25 A kada isteranarod, uđe i uhvati je za ruku, i usta devojčica. 26 I ode glas o ovome po celoj onojzemlji.

Isceljenje dvojice slepih

27 I kada je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepca vičući i govoreći: smilujse na nas, sine Davidov. 28 A kada dođe u kuću, priđoše mu slepci, i reče im Isus:

12

verujete li da mogu to učiniti? Rekoše mu: da, Gospode. 29 Tada dotače njihove očigovoreći: neka vam bude po veri vašoj. 30 I otvoriše se njihove oči. I zapreti im Isusgovoreći: gledajte da niko ne dozna. 31 A oni izišavši razglasiše ga po celoj onojzemlji.

Isceljenje nemog i besomučnog čoveka

32 A kada su oni izlazili, gle, privedoše mu čoveka nema i besomučna. 33 I pošto jedemon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govoreći: nikada se tako šta nevide u Izrailju. 34 A fariseji govorahu: pomoću demonskog starešine izgoni demone.

35 I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći u sinagogama njihovim i propovedajućievanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć. 36 I videvši narod, sažali sena njega, jer beše izmučen i klonuo kao ovce bez pastira. 37 Tada reče svojimučenicima: žetve je mnogo, a radnika malo. 38 Molite dakle gospodara žetve dapošalje radnike na svoju žetvu.

Matej, glava 10Apostolska misija

(Mk. 6, 7−13; Lk. 9, 1−5)

1 I dozvav svojih dvanaest učenika dade im vlast nad nečistim duhovima da ihizgone, i da leče svaku bolest i svaku slabost. 2 A ovo su imena dvanaest apostola:prvo Simon, koji se zove Petar, i njegov brat Andreja, pa Jakov Zevedejev i njegovbrat Jovan, 3 Filip i Vartolomej, Toma i Matej carinik, Jakov Alfejev i Tadej, 4

Simon Kananej i Juda Iskariotski, koji ga izdade. 5 Ovu dvanaestoricu posla Isuszapovedivši im: ne idite mnogobošcima, i u grad samarjanski ne ulazite; 6 negoradije idite izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 7 A hodeći propovedajte i govoriteda se približilo carstvo nebesko. 8 Bolesne lečite, mrtve dižite, gubave čistite,demone izgonite; zabadava dobiste, zabadava dajite. 9 Ne pribavljajte zlata, nisrebra, ni bakra u svoje pojaseve, 10 ni torbe na put, ni dve haljine, ni obuće, nitištapa; jer je radnik dostojan svoje hrane.

11 A kada uđete u koji grad ili selo, ispitajte ko je u njemu dostojan; i onde ostanitedok ne iziđete. 12 Ulazeći pak u kuću pozdravite je. 13 I ako kuća bude dostojna,neka dođe vaš mir na nju; a ako ne bude dostojna, mir vaš neka se vrati k vama. 14 Iako vas ko ne primi niti posluša vaših reči, iziđite iz kuće ili onoga grada i otresiteprah sa svojih nogu. 15 Zaista vam kažem, lakše će biti zemlji sodomskoj i

13

gomorskoj na dan suda, nego gradu onome.

16 Gle, ja vas šaljem kao ovce među vukove; budite dakle mudri kao zmije ibezazleni kao golubovi. 17 Čuvajte se od ljudi; jer će vas predavati sudovima, i usvojim sinagogama će vas šibati, 18 pred upravnike i kraljeve će vas voditi meneradi, za svedočanstvo njima i mnogobošcima. 19 A kad vas predadu, ne brinite sekako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se dati u onaj čas šta ćete kazati; 20 jer negovorite vi, nego Duh Oca vašega govori u vama. 21 A brat će brata predavati nasmrt, i otac dete, i ustajaće deca na roditelje i ubijaće ih. 22 I svi će vas mrzeti zbogmoga imena; ali koji istraje do kraja, taj će biti spasen. 23 Kada vas gone u ovomegradu, bežite u drugi; zaista vam kažem, nećete svršiti sa gradovima Izrailjevim dokne dođe Sin čovečiji.

24 Učenik nije nad učiteljem niti sluga nad svojim gospodarom. 25 Dosta je učenikuda bude kao njegov učitelj i sluzi kao njegov gospodar. Kada su domaćina nazvaliVeelzevulom, koliko će više njegove domaće. 26 Ne bojte ih se dakle; jer ništa nijeskriveno što se neće otkriti. niti tajno što se neće doznati. 27 Što vam govorim umraku, kažite na svetlosti; i što na uho čujete, objavite sa krovova. 28 I ne bojte seonih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može idušu i telo da upropasti u paklu. 29 Ne prodaju li se dva vrapca za as? Pa ni jedan odnjih neće pasti na zemlju bez Oca vašega. 30 A vaša je i sva kosa na glavi izbrojana.31 Ne bojte se dakle; vi vredite više od mnogih vrabaca.

32 Svaki, dakle, koji mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocemsvojim koji je na nebesima. 33 A ko god se odrekne mene pred ljudima, odreći ću sei ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.

34 Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mirnego mač. 35 Jer sam došao da rastavim čoveka od njegovog oca i kćer od njezinemajke i snahu od njezine svekrve, 36 i neprijatelji čovekovi su njegovi domaći. 37

Ko ljubi oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan, i ko ljubi sina ili kćerviše nego mene, nije mene dostojan; 38 i koji ne uzima krsta svoga i ne ide zamnom, nije mene dostojan. 39 Ko nađe život svoj, izgubiće ga, i ko izgubi život svojmene radi, naći će ga.

40 Ko vas prima, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji me je poslao. 41

Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku, i ko primapravednika u ime pravedničko, primiće nagradu pravedničku. 42 I ko napoji jednogaod ovih malih samo čašom sveže vode, zato što je moj učenik, zaista vam kažem,

14

neće izgubiti nagrade svoje.

Matej, glava 111 A kad Isus završi zapovesti dvanaestorici svojih učenika, ode odande da uči ipropoveda po njihovim gradovima.

Poslanstvo Jovana Krstitelja(Lk. 7, 18−35)

2 A Jovan čuvši u tamnici za dela Hristova, posla svoje učenike i reče mu: 3 jesi li tionaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? 4 Isus im odgovori i reče: idite ijavite Jovanu šta slušate i gledate: 5 slepima se vraća vid i hromi hodaju, gubavi sečiste i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se propoveda evanđelje; 6 i blažen jeonaj koji se ne sablazni o mene. 7 A kada ovi odoše, poče Isus da govori narodu oJovanu: šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? 8 Nego šta steizišli da vidite? Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose meke haljine ukraljevskim kućama su. 9 Nego zašto ste izišli? Da vidite proroka? Da, kažem vam,još više od proroka. 10 Ovo je onaj za koga je napisano: »Gle, ja šaljem vesnikasvoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put tvoj pred tobom«. 11 Zaista vam kažem,među rođenima od žena nije se javio veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvunebeskom veći je od njega. 12 Od vremena Jovana Krstitelja do sada carstvonebesko trpi nasilje i siledžije ga grabe. 13 Jer svi proroci i zakon prorokovaše doJovana; 14 i ako hoćete da usvojite, on je Ilija koji treba da dođe. 15 Ko ima uši nekasluša.

16 S kim ću uporediti ovaj naraštaj? Sličan je deci koja sede po trgovima i vičudrugoj i govore: 17 svirasmo vam i ne igraste, jadikovasmo i ne jaukaste. 18 Jer dođeJovan koji niti jede niti pije, a oni kažu: ima demona. 19 Dođe Sin čovečiji koji jedei pije, pa kažu: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika. Iopravdaše mudrost dela njena.

Pretnja nepokajanim gradovima

20 Tada poče karati gradove u kojima se dogodila većina njegovih čuda, što se nisupokajali. 21 Teško tebi, Horazine; teško tebi Vitsaido; jer da su se u Tiru i Sidonudogodila čuda koja su se dogodila kod vas, odavno bi se pokajali u vreći i pepelu. 22

Ali vam kažem, Tiru i Sidonu će biti lakše na dan suda nego vama. 23 I ti,Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Do ada ćeš sići; jer da su se u Sodomu

15

dogodila čuda koja su se dogodila u tebi, ostao bi do današnjeg dana. 24 Ali vamkažem da će sodomskoj zemlji biti lakše na dan suda nego tebi.

Spasitelj poziva

25 U ono vreme odgovori Isus i reče: hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što sisakrio ovo od učenih i pametnih, a otkrio bezazlenima; 26 da, Oče, jer tako biugodno pred tobom. 27 Sve mi je predao moj Otac, i niko ne poznaje Sina do Otac,niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoće da otkrije.

28 Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. 29 Uzmitemoj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćeteodmor u svojim dušama. 30 Jer je moj jaram blag i moje breme je lako.

Matej, glava 12Napadi na Hrista, hula, Jonin znak

(Mk. 2, 23−3, 25; Lk. 6, 1−11; 12, 14−32)

1 U ono vreme prođe Isus kroz useve u subotu; a učenici njegovi ogladneše, tepočeše trgati klasje i jesti. 2 A fariseji pak videvši rekoše mu: vidi, tvoji učenici činešto nije dozvoljeno činiti u subotu. 3 A on im reče: zar niste čitali šta je učinioDavid, kada je ogladneo on i njegovo društvo? 4 Kako je ušao u dom Božiji i pojeopostavljene hlebove, koje nisu smeli jesti ni on ni njegovi drugovi, već samosveštenici? 5 Ili zar niste čitali u zakonu da sveštenici subotom u hramuoskrnavljuju subotu i nisu krivi? 6 A kažem vam da je ovde nešto veće od hrama. 7

Kad biste pak znali šta znači: »Milosrđe hoću, a ne žrtve«, ne biste osudili nevine. 8

Jer je Sin čovečiji gospodar subote.

9 I otišavši odande dođe u njihovu sinagogu. 10 I gle tu beše čovek sa suvom rukom;i zapitaše ga govoreći: da li je slobodno lečiti subotom? − da bi ga optužili. 11 A onim reče: koji je od vas čovek koji neće uhvatiti i izvaditi svoju jedinu ovcu, ako muona u subotu padne u jamu? 12 Koliko, dakle, čovek više vredi od ovce. Zato jedozvoljeno subotom dobro činiti. 13 Tada reče čoveku: pruži svoju ruku. I ispruži je,i posta opet zdrava kao i druga. 14 A fariseji iziđoše i odlučiše protiv njega da gaubiju. 15 Ali Isus dozna to, te se ukloni odande. I mnogi pođoše za njim i izleči ihsve, 16 i opomenu ih da ga ne razglase; 17 da se ispuni što je rekao prorok Isaija: 18

»Gle sluga moj koga sam izabrao, ljubimac moj koji je po volji moje duše. StavićuDuh svoj na njega, i on će javiti pravdu narodima. 19 Neće se prepirati niti vikati,

16

niti će ko čuti glasa njegova po ulicama. 20 Trske stučene neće prelomiti, i stenjkakoji tinja neće ugasiti, dok ne dovede pravdu do pobede. 21 I narodi će se uzdati unjegovo ime«.

22 Tada mu doneše besomučnoga koji je bio slep i nem; i izleči ga, tako da je nemigovorio i gledao. 23 A sav narod se divio i govorio je: nije li ovo sin Davidov? 24 Afariseji čuvši rekoše: ovaj izgoni demone samo pomoću Veelzevula, demonskogvladara. 25 A on je znao njihove misli, te im reče: svako carstvo koje se razdeliloprotiv samoga sebe, opusteće, i svaki grad ili dom koji se razdelio protiv samogasebe, neće se održati. 26 I ako satana satanu isteruje, razdelio se protivu samogasebe, kako će se dakle održati njegovo carstvo? 27 I ako ja pomoću Veelzevulaizgonim demone, čijom pomoću izgone vaši sinovi? Zato će vam oni biti sudije;

28 ali ako ja Božijim Duhom izgonim demone, onda je došlo do vas carstvo Božije.29 Ili kako može neko da uđe u kuću jakoga i da pograbi njegovo pokućanstvo, akoprvo ne sveže jakoga, i tada će njegovu kuću opleniti? 30 Ko nije sa mnom, protivmene je, i ko ne sabira sa mnom, rasipa.

31 Zato vam kažem, svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha neće seoprostiti. 32 I ako ko kaže reč protiv Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a onome kojikaže protiv Duha Svetoga, neće se oprostiti ni na ovom svetu ni u budućem. 33 Iliučinite dobro drvo i plod njegov dobrim, ili učinite rđavo drvo i plod njegovrđavim; jer se po rodu drvo poznaje. 34 Zmijski porode, kako možete dobro dagovorite kad ste zli? jer usta govore ono čega je srce puno. 35 Dobar čovek oddobroga blaga iznosi dobro, a zao čovek od rđavoga blaga iznosi zlo. 36 Ali vamkažem da će za svaku nekorisnu reč, koju izgovore ljudi, odgovarati na dan suda; 37

jer ćeš po svojim rečima biti opravdan, i po svojim rečima biti osuđen.

38 Tada mu odgovoriše neki od književnika i fariseja: učitelju, želimo da vidimo odtebe znak. 39 A on im odgovori i reče: zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i nećemu se dati znak osim znaka proroka Jone. 40 Jer kao što je Jona bio u utrobi morskenemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

41 Ninevljani će ustati na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer su se pokajali naJoninu propoved, a vidi ovde je nešto više od Jone. 42 Kraljica juga ustaće na sudusa ovim naraštajem i osudiće ga; jer je ona došla s kraja zemlje da čuje Solomonovumudrost, a vidi ovde je nešto više od Solomona.

43 A kada nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne

17

nalazi. 44 Tada kaže: vratiću se u svoju kuću, otkuda sam izišao; i došavši nalazi jepraznu, počišćenu i ukrašenu. 45 Tada odlazi i uzima sa sobom drugih sedamduhova, gorih od sebe, pa uđu i stanuju onde; i poslednje stanje onoga čoveka bivagore od prvoga; tako će biti i ovome naraštaju.

Pravi Hristovi rođaci(Mk. 3, 31−35; Lk. 8, 19−21)

46 Dok je on još govorio narodu, gle, majka i braća njegova stajahu napolju želećida govore s njim. 47 I neko mu reče: gle tvoja majka i tvoja braća stoje napolju ižele da govore s tobom. 48 A on odgovori i reče onome što mu kaza: ko je mojamajka i ko su moja braća? 49 I pruži svoju ruku na svoje učenike pa reče: evo mojemajke i moje braće; 50 jer ko god čini volju Oca moga koji je na nebesima, taj jebrat moj i sestra i majka.

Matej, glava 13Priče

(Mk. 4, 1−34; Lk. 8, 4−18)

1 Onoga dana Isus je izišao iz kuće i sedeo kraj mora. 2 I okupi se oko njega mnoginarod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je stajao na obali. 3 I kaza immnogo u pričama govoreći:

4 Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, i ptice dođošei pozobaše ih. 5 Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu mnogo zemlje, i odmahiznikoše, jer nemahu dubinu zemlje. 6 A kada sinu sunce, sagore ih, i kako nemahukorena, osušiše se. 7 Treća padoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih. 8 Četvrta pakpadoše na dobru zemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, atreće po trideset. 9 Ko ima uši neka sluša.

10 I pristupiše učenici i rekoše mu: zašto im govoriš u pričama? 11 A on im odgovorii reče: vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. 12 Jerkoji ima. daće mu se i obilovaće; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. 13 Zato imgovorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumeju. 14 Iispunjava se na njima Isaijino proroštvo koje glasi: »Slušaćete i nećete razumeti,gledaćete i nećete videti. 15 Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuše, ioči svoje zatvoriše, da kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju i neobrate se, i izlečim ih«. 16 A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju. 17

Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi

18

gledate − i ne videše, i da čuju što vi slušate − i ne čuše.

18 Vi, dakle, čujte priču o sejaču. 19 Svakome koji sluša reč o carstvu − a ne razume− dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani. 20 Aposejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmah je s radošću prima; 21 ali nemakorena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog reči,odmah se sablažnjava. 22 A posejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovajsvet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva. 23 A posejani na dobru zemlju,to je koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi pošezdeset, a treći po trideset.

24 Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejaodobro seme na svojoj njivi. 25 Ali kada su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj iposeja kukolj sred pšenice i ode. 26 A kada usev izniče i rod donese, tada se pokazai kukolj. 27 A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: gospodaru, zar nisi posejaodobro seme na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? 28 A on im reče: neprijatelj je toučinio. Sluge mu pak rekoše: hoćeš li dakle da odemo i da ga saberemo? 29 A on imreče: ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu. 30 Ostaviteneka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: skupite prvokukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu.

31 Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu, koječovek uze i poseja na svojoj njivi; 32 ono je doduše manje od svih semena, ali kadaizraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se nanjegovim granama.

33 Drugu priču im kaza: carstvo nebesko je slično kvascu, koji žena uze i pomeša utri sata brašna, dok sve ne uskisnu.

34 Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i bez priča im ništa nije govorio; 35 da seispuni što je rekao prorok: »Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skrivenood postanka sveta«.

36 Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći: razjasninam priču o kukolju na njivi. 37 A on odgovori i reče: sejač dobrog semena je Sinčovečiji; 38 njiva je svet; dobro seme − to su sinovi carstva; a kukolj su sinovi zla, 39

a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva je kraj sveta, a žeteoci su anđeli. 40 Kaošto se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta. 41 PoslaćeSin čovečiji svoje anđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine

19

bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; 42 onde će biti plač i škrgut zuba. 43 Tada ćepravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima uši neka sluša.

44 Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa odradosti svoje ide i prodaje sve što ima, te kupuje onu njivu.

45 Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. 46 A kada nađe jedanskupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.

47 Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, koja je zahvatila riba odsvake vrste. 48 Kada se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre uposude, a rđave izbaciše. 49 Tako će biti i na svršetku sveta: izići će anđeli i odelićezle od pravednih, 50 i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.

51 Jeste li razumeli sve ovo? Rekoše mu: da. 52 A on im reče: zato je svakiknjiževnik, poučen za carstvo nebesko, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosinovo i staro.

Neverovanje Nazarećana(Mk. 6, 1−6; Lk. 4, 15−30)

53 I kada Isus svrši ove priče, ode odande. 54 I došavši u svoj zavičaj učaše ih unjihovoj sinagogi, tako da su se divili i govorili: otkuda ovome ova mudrost i moći?55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braćaJakov, Josif, Simon i Juda? 56 I nisu li njegove sestre sve kod nas? Otkuda dakleovome sve to? 57 I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: prorok nije bez časti −do li u postojbini svojoj i u kući svojoj. 58 I ne učini onde mnogo čuda zbognjihovog neverovanja.

Matej, glava 14Smrt Jovana Krstitelja

(Mk. 6, 14−30; Lk. 9, 7−9)

1 U ono vreme Irod četverovlasnik ču glas o Isusu, 2 i reče svojim slugama: to jeJovan Krstitelj; on je ustao iz mrtvih, i zato čudotvorne sile deluju u njemu. 3 Irodje, naime, uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene svogabrata Filipa; 4 jer mu je Jovan govorio: ne smeš je imati. 5 I htede ga ubiti, ali sepoboja naroda, jer su ga smatrali prorokom. 6 A na Irodov rođendan zaigraIrodijadina ćerka pred gostima i ugodi Irodu, 7 zbog čega joj uz zakletvu obeća da

20

će joj dati sve što zaište. 8 Ona pak podstaknuta od svoje majke reče: daj mi ovde natanjiru glavu Jovana Krstitelja. 9 I ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i gostijunaredi da se da, 10 i poslavši odseče glavu Jovanu u tamnici. 11 I doneše glavunjegovu na tanjiru, te dadoše devojci, a ona je odnese svojoj majci. 12 I dođošenjegovi učenici, uzeše telo i ukopaše ga, pa dođoše i javiše Isusu.

Isus hrani pet hiljada ljudi(Mk. 6, 31−56; Lk. 9, 10−17; Jn. 6, 1−21)

13 A kada Isus ču, ukloni se odande čamcem u pust kraj sam. Ali narod ču i pođe zanjim pešice iz gradova. 14 I izišavši vide mnogi narod, sažali se na njega i izlečinjihove bolesnike. 15 A kada nasta veče, pristupiše mu učenici govoreći: pust je kraji vreme je već poodmaklo; otpusti narod neka ide u sela i kupi sebi hrane. 16 Isus imreče: ne treba da idu; dajte im vi da jedu. 17 A oni mu rekoše: nemamo ovde ništasem pet hlebova i dve ribe. 18 On pak reče: donesite mi ih ovamo. 19 I zapovedi danarod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi,izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu. 20 I jedoše svi i nasitiše se, ipodigoše dvanaest punih kotarica komađa što preteče. 21 A onih što su jeli beše okopet hiljada ljudi osim žena i dece.

Isus hoda po vodi

22 I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu, dokon otpusti narod. 23 I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kadapak nasta veče, beše sam onde. 24 A čamac je bio već mnogo stadija daleko odobale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. 25 A u četvrtu noćnu stražu dođek njima hodajući po moru. 26 Videvši ga učenici gde ide po moru, uplašiše segovoreći da je to utvara, i od straha povikaše. 27 Ali ih Isus odmah oslovi i reče: nebojte se, ja sam; ne strahujte. 28 A Petar mu odgovori i reče: Gospode, ako si ti,zapovedi da dođem k tebi po vodi. 29 On pak reče: dođi. I izišavši iz čamca Petarpođe po vodi i dođe Isusu. 30 Ali gledajući jaki vetar poboja se, poče da tone ipovika govoreći: Gospode, spasi me. 31 A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i rečemu: maloverni, zašto si posumnjao? 32 I kada uđoše u čamac, presta vetar. 33 A kojisu bili u čamcu padoše pred njega govoreći: zaista si Božiji sin.

34 I prešavši pristadoše kod Genisareta. 35 A kada su ga ljudi onoga mesta poznali,poslaše po svoj onoj okolini, te mu doneše sve bolesnike, 36 i moljahu ga da samodotaknu rese njegove haljine; i svi koji dotakoše behu spaseni.

21

Matej, glava 15Predanja starih(Mk. 7, 1−23)

1 Tada pristupiše Isusu fariseji i književnici iz Jerusalima i rekoše: 2 zašto tvojiučenici prestupaju predanje starih? Jer ne peru svojih ruku, kada jedu hleb. 3 A onim u odgovoru reče: zašto i vi prestupate zapovest Božiju zbog svoga predanja? 4

Bog je, naime, rekao: »Poštuj oca i majku«, i: »Ko ruži oca ili majku smrću daumre«; 5 a vi govorite: ko ocu ili majci kaže: žrtveni je dar čime bih ti mogaopomoći, taj ne treba da poštuje svoga oca ili svoju majku; 6 i ukinuste Božiju rečzbog vašega predanja. 7 Licemeri, dobro je prorokovao za vas Isaija: 8 »Ovaj narodme poštuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene. 9 Uzalud me poštuju učećinauke koje su ljudske zapovesti«.

10 I dozva narod pa im reče: slušajte i razumejte: 11 ne pogani čoveka što ulazi uusta, nego što izlazi iz usta, to pogani čoveka. 12 Tada priđoše učenici i rekoše mu:znaš li da su se fariseji sablaznili kada su čuli ovu reč? 13 A on odgovori i reče:svaki sad koji ne posadi Otac moj nebeski, biće iskorenjen. 14 Ostavite ih; slepi suvođe slepima; a kada slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.

15 A Petar odgovori i reče mu: objasni nam ovu priču. 16 On pak reče: zar i vi još nerazumete? 17 Ne shvatate li da sve što ulazi u usta ide u trbuh i izbacuje se napolje?18 A što izlazi iz usta iz srca izlazi, i to kalja čoveka. 19 Jer iz srca izlaze zle misli,ubijstva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule. 20 To kalja čoveka; a jestineopranim rukama ne pogani čoveka.

Hananejkina vera(Mk. 7, 24−30)

21 I izišavši odande Isus se povuče u krajeve Tira i Sidona. 22 I gle, žena Hananejkaiziđe iz onih krajeva i povika govoreći: smiluj se na mene, Gospode, sine Davidov,moju ćerku demon teško muči. 23 A on joj ne odgovori ni reči. Tada pristupišenjegovi učenici i moljahu ga govoreći: otpusti je, jer viče za nama. 24 Ali onodgovori i reče: ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 25 Onapak dođe i klanjaše mu se govoreći: Gospode, pomozi mi. 26 A on odgovori i reče:nije lepo uzeti dečiji hleb i baciti ga psima. 27 Ona reče: da, Gospode; ali i psi jeduod mrva što padaju sa trpeze njihovih gospodara. 28 Tada Isus odgovori i reče joj: o,ženo, velika je tvoja vera. Neka ti bude kako želiš. I bi izlečena njena kći od onogačasa.

22

Isus hrani četiri hiljade ljudi(Mk. 7, 31; 8, 1−10)

29 I otišavši Isus odande dođe na Galilejsko more, pope se na goru i seđaše onde. 30

I pristupi mu mnogi narod koji je sa sobom imao hrome, kljaste, slepe, neme imnoge druge, i položiše ih kraj njegovih nogu. 31 I izleči ih; tako da se narodzadivio gledajući neme gde govore, kljaste zdrave i hrome gde idu i slepe gdegledaju; i proslaviše Boga Izrailjeva.

32 A Isus dozva svoje učenike i reče: žao mi je naroda, jer su već tri dana kod menei nemaju šta da jedu; a neću da ih otpustim gladne, da ne malakšu na putu. 33

Učenici mu rekoše: otkuda nama u pustinji toliko hleba da nahranimo toliki narod?34 I reče im Isus: koliko hlebova imate? Oni rekoše: sedam, i nekoliko ribica. 35 Izapovedi narodu da poleže po zemlji, 36 uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu,izlomi i davaše učenicima, a učenici narodu. 37 I jedoše svi te se nasitiše, i podigošekomađa što preteče sedam punih kotarica. 38 A onih što su jeli beše oko četirihiljade ljudi osim žena i dece. 39 I otpusti narod pa uđe u čamac, te dođe u krajeveMagadana.

Matej, glava 16Farisejski i sadukejski kvasac

(Mk. 8, 11−21)

1 I pristupiše fariseji i sadukeji, pa kušajući zatražiše od njega da im pokaže znak sneba. 2 On pak odgovori i reče im: kada nastane veče, govorite: biće vedro, jer jenebo crveno; 3 a ujutro: danas će biti oluja, jer je nebo crveno i mutno. Lice nebaznate da razlikujete, a znake vremena ne možete? 4 Zli i preljubotvorni naraštaj tražiznak, i znak mu se neće dati, osim znaka Jonina. I ostavi ih te ode. 5 A učenicipređoše na drugu stranu i zaboraviše da uzmu hleba. 6 Isus im reče: gledajte ičuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. 7 Oni pak razmišljahu u sebi govoreći:hleba nismo poneli. 8 Ali Isus sazna to pa reče: šta razmišljate u sebi, maloverni, štohleba niste poneli? 9 Zar još ne razumete i ne sećate se pet hlebova na pet hiljada ikoliko kotarica nakupiste? 10 ni sedam hlebova na četiri hiljade i koliko kotaricanakupiste? 11 Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove? Čuvajte se kvascafarisejskog i sadukejskog. 12 Tada razumeše da nije rekao da se čuvaju hlebnogkvasca, nego farisejskog i sadukejskog učenja.

Petrovo ispovedanje(Mk. 8, 27−30; Lk. 9, 18−21)

23

13 A kada Isus dođe u okolinu Kesarije Filipove, pitaše svoje učenike govoreći: štakažu ljudi, ko je Sin čovečiji? 14 Oni rekoše: jedni − da je Jovan Krstitelj, drugi − daje Ilija, a treći − da je Jeremija ili jedan od proroka. 15 Reče im: a vi šta kažete, kosam ja? 16 Odgovori Simon Petar i reče: ti si Hristos, Sin Boga živoga. 17 A Isusodgovori i reče mu: blažen si, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, negoOtac moj koji je na nebesima. 18 I ja ti kažem da si Petar, i na toj steni sazidaćuCrkvu svoju, i vrata adova neće je nadvladati. 19 I daću ti ključeve carstvanebeskoga, i što svežeš na zemlji biće svezano na nebu, i što razrešiš na zemlji bićerazrešeno na nebu. 20 Tada zapovedi učenicima da nikome ne kažu da je on Hristos.

Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje(Mk. 8, 31−9, 1; Lk. 9, 22−27)

21 Otada poče Isus kazivati svojim učenicima da on treba da ode u Jerusalim imnogo da postrada od starešina, prvosveštenika i književnika, da bude ubijen, i datreći dan vaskrsne. 22 A Petar ga uze nastranu i poče ga koriti govoreći: Božesačuvaj, Gospode; neće ti se to dogoditi. 23 A on se okrenu i reče Petru: idi odmene, satano; sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije, nego što je ljudsko. 24 Tadareče Isus svojim učenicima: ako ko hoće da pođe za mnom, neka se odreče sebesamoga i uzme krst svoj i ide za mnom. 25 Jer ko hoće da spase svoj život −izgubiće ga; a ko izgubi svoj život mene radi − naći će ga. 26 Jer šta će koristitičoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi? Ili kakvu zamenu će dati čovekza svoj život? 27 Jer će doći Sin čovečiji u slavi svoga Oca sa anđelima svojim, itada će uzvratiti svakome po njegovom delanju. 28 Zaista vam kažem da međuonima što stoje ovde ima nekih koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečijeggde dolazi u svom carstvu.

Matej, glava 17Preobraženje

(Mk. 9, 2−12; Lk. 9, 28−36)

1 I posle šest dana uze Isus sa sobom Petra, i Jakova i Jovana brata njegova, i izvedeih na visoku goru nasamo. 2 I preobrazi se pred njima, te zasija njegovo lice kaosunce, a haljine njegove postaše bele kao svetlost. 3 I gle, pojaviše im se Mojsije iIlija i govorahu s njim. 4 A Petar odgovori i reče Isusu: Gospode, dobro je da smoovde; ako hoćeš, načiniću ovde tri senice, jednu tebi, i jednu Mojsiju i jednu Iliji. 5

Dok je on još govorio, gle, sjajni oblak ih zakloni, i gle, glas iz oblaka govoraše:ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte. 6 I čuvši učenicipadoše ničice i jako se pobojaše. 7 A Isus priđe, dotače ih i reče: ustanite i ne bojte

24

se. 8 A kada podigoše svoje oči, ne videše nikoga do Isusa sama. 9 I kada su silazilis gore, zapovedi im Isus govoreći: nikome ne kažite šta ste videli, dok Sin čovečijine ustane iz mrtvih. 10 I zapitaše ga njegovi učenici govoreći: što, dakle, književnicikažu da Ilija treba prvo da dođe? 11 A on odgovori i reče: Ilija će doći i sve ćeuspostaviti. 12 Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga, nego učiniše snjim što htedoše. Tako će i Sin čovečiji stradati od njih. 13 Tada učenici razumešeda im kaza za Jovana Krstitelja.

Isceljenje mesečara(Mk. 9, 14−29; Lk. 9, 37−42)

14 A kada dođoše narodu, pristupi mu jedan čovek moleći ga na kolenima 15 igovoreći: Gospode, smiluj se na moga sina, jer je mesečar i teško mu je; naime,često pada u vatru i često u vodu. 16 I dovedoh ga tvojim učenicima, i ne mogoše daga izleče. 17 A Isus odgovori i reče: o neverni i naopaki naraštaju, dokle ću biti svama? Dokle ću vas podnositi? Dovedite mi ga ovamo. 18 I zapreti mu Isus, i iziđeiz njega demon, te bi izlečen dečak od onoga časa. 19 Tada pristupiše Isusu učenicinasamo i rekoše: zašto mi nismo mogli da ga isteramo? 20 A on im reče: zbog vašegmaloverja; jer zaista vam kažem, ako imate veru kao gorušičino zrno, reći ćete ovojgori: pređi odavde onamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemogućno. 21 [A ovajrod izlazi samo pomoću molitve i posta.]

Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenjeHramovni porez

(Mk. 9, 30−32; Lk. 9, 43−45)

22 A dok su išli po Galileji, reče im Isus: Sina čovečijeg će predati u ljudske ruke, 23

i ubiće ga, i treći dan će ustati. I jako se ožalostiše.

24 A kada dođoše u Kafarnaum, pristupiše Petru oni što ubiraju didrahme i rekoše:zar vaš učitelj ne daje didrahme? 25 Reče: da. I kada uđe u kuću, preteče ga Isusgovoreći: šta misliš, Simone? od koga uzimaju zemaljski kraljevi carinu ili porez,od svojih sinova ili od tuđih? 26 A kada reče: od tuđih, reče mu Isus: sinovi su dakleslobodni. 27 Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, baci udicu, i prvu ribu kojuuhvatiš uzmi, pa kada joj otvoriš usta, naći ćeš statir. Uzmi ga i podaj im za mene isebe.

25

Matej, glava 18Pouka apostola

(Mk. 9, 33−50; Lk. 9, 46−48; 15, 4−7)

1 Onoga časa pristupiše učenici Isusu govoreći: ko je, dakle, najveći u carstvunebeskom? 2 I dozva dete, postavi ga među njih 3 i reče: zaista vam kažem, ako sene obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. 4 Koji se dakleponizi kao ovo dete, taj je najveći u carstvu nebeskom. 5 I ko primi jedno takvo deteu moje ime, mene prima. 6 A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene,bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubinimorskoj. 7 Teško svetu od sablazni; jer moraju sablazni doći, ali teško čoveku čijimposredstvom sablazan dolazi.

8 Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je dauđeš u život kljast i hrom, nego sa dve ruke ili dve noge da te bace u oganj večni. 9

A ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je da s jednimokom uđeš u život, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.

10 Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovi anđeli nanebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima. [11 Jer Sin čovečiji jedošao da spase što je izgubljeno.] 12 Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovacapa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti devedeset i devet u gorama i poći da tražizalutalu? 13 I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više noonim devedeset i devet koje nisu zalutale. 14 Tako nije volja Oca vašega nebeskogda propadne jedan od ovih malih.

15 Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u četiri oka. Ako te posluša, dobio sisvoga brata. 16 Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da seustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč. 17 A ako njih ne posluša, kažiCrkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i carinik. 18

Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što godrazrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.

19 Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvarikoju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima. 20 Jer gde su dvojica ili trojicasabrani u moje ime, onde sam ja među njima.

21 Tada priđe Petar i reče mu: Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema

26

meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? 22 Reče mu Isus: ne kažem ti do sedamputa, nego do sedamdeset puta sedam. 23 Zato je carstvo nebesko slično kralju kojije hteo da se obračuna sa svojim slugama. 24 A kada poče obračunavati, dovedošemu jednoga koji je dugovao deset hiljada talanata. 25 I kako nije imao da vrati,zapovedi gospodar da prodadu njega i njegovu ženu i decu i sve što je imao, i da senaplata izvrši. 26 Tada sluga pade i klanjaše mu se govoreći: gospodaru, budistrpljiv prema meni i sve ću ti platiti. 27 A gospodar se smilova na onoga slugu,otpusti ga i dug mu oprosti. 28 Ali onaj sluga iziđe, te nađe jednog od svojihdrugova u službi koji mu je dugovao sto dinara, uhvati ga i stade ga daviti govoreći:vrati ako šta duguješ. 29 Tada pade pred njega njegov drug i moljaše ga govoreći:imaj strpljenja prema meni i vratiću ti. 30 Ali on ne htede, nego ode i baci ga utamnicu dok ne plati dug. 31 Videvši dakle njegovi drugovi šta se dogodilo,ožalostiše se jako, otidoše i obavestiše svoga gospodara o svemu što se dogodilo. 32

Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: zli slugo, oprostio sam ti sav onaj dug,jer si me molio; 33 zar nije trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga u službi kao štosam se ja na tebe smilovao? 34 I razgnevi se njegov gospodar i predade gamučiteljima dok mu ne plati sav dug. 35 Tako će i otac moj nebeski učiniti vama,ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome.

Matej, glava 19Brak i razvod

Blagosiljanje dece(Mk. 10, 1−16; Lk. 16, 18; 18, 15−17)

1 A kada svrši Isus ove govore, ode iz Galileje i dođe u judejske krajeve prekoJordana. 2 I pođe za njim mnogi narod, i izleči ih onde.

3 I pristupiše mu fariseji kušajući ga i govoreći: da li sme čovek da otpusti svojuženu za svaku krivicu? 4 A on odgovori i reče: zar niste čitali da ih je tvorac odpočetka stvorio kao muško i žensko, 5 i reče: »Zato će čovek ostaviti oca i majku iprionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo«? 6 Tako nisu više dva nego jednotelo. Što je dakle Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja. 7 Rekoše mu: što ondazapovedi Mojsije da se da otpusna knjiga i da se žena otpusti? 8 Reče im: s obziromna tvrdoću vašega srca Mojsije vam je dopustio da otpustite svoje žene; ali odpočetka nije bilo tako. 9 Nego vam kažem da ko otpusti svoju ženu, sem zbogpreljube, i oženi se drugom, čini preljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu.10 Rekoše mu učenici: ako je tako sa čovekom i ženom, nije dobro ženiti se. 11 A onim reče: ne shvataju svi ove reči, nego oni kojima je dano. 12 Jer ima uškopljenika

27

koji su se iz utrobe materine tako rodili, i ima uškopljenika koje su ljudi uškopili, iima uškopljenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga. Ko može dashvati neka shvati.

13 Tada mu prineše decu da stavi ruke na njih i da se pomoli; a učenici ih ukoriše. 14

Ali Isus reče: pustite decu i ne branite im da dođu k meni, jer takvima pripadanebesko carstvo. 15 I stavi ruke na njih, pa ode odande.

Bogati mladić(Mk. 10, 17−31; Lk. 18, 18−30)

16 I gle, jedan mu pristupi i reče: učitelju, kakvo dobro da učinim da imam životvečni? 17 A on mu reče: što me pitaš za dobro? Jedan je dobar; ako pak hoćeš dauđeš u život, drži zapovesti. 18 Reče mu: koje? A Isus reče: »Ne ubij, ne činipreljube, ne kradi, ne svedoči lažno, 19 poštuj oca i majku, i ljubi bližnjega svogakao samoga sebe«. 20 Reče mu mladić: sve sam to držao; šta mi još nedostaje? 21

Reče mu Isus: ako želiš da budeš savršen, idi, prodaj svoje imanje i dajsiromašnima, i imaćeš blago na nebu, i hajde za mnom. 22 A mladić čuvši ovu rečode ožalošćen; jer je imao mnoga imanja. 23 A Isus reče svojim učenicima: zaistavam kažem da će bogataš teško ući u carstvo nebesko. 24 I opet vam kažem, lakše jekamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. 25 A učenicičuvši uplašiše se jako i rekoše: ko onda može da se spase? 26 Isus ih pogleda i rečeim: ljudima je ovo nemogućno, ali je Bogu sve mogućno. 27 Tada odgovori Petar ireče mu: eto, mi smo ostavili sve i pošli za tobom; šta ćemo dobiti? 28 A Isus imreče: zaista vam kažem da ćete vi, koji pođoste za mnom, u novome svetu, kada Sinčovečiji sedne na presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi naddvanaest plemena Izrailjevih. 29 I svaki koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca,ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive radi moga imena, primiće stostruko i nasledićeživot večni. 30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.

Matej, glava 20Radnici u vinogradu

1 Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmiradnike u svoj vinograd. 2 A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih usvoj vinograd. 3 I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni,4 i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. 5 I oni odoše. Akada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. 6 I oko jedanaestoga

28

časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? 7

Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd. 8 A kada nastaveče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevšiod poslednjih do prvih. 9 I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše podinar. 10 A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar.11 Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: 12 ovi poslednji odradiše jedansat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. 13 A on odgovorijednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnompo dinar? 14 Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15 Ilizar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam jadobar? 16 Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.

Put u JerusalimTreće predskazanje Isusove smrti i vaskrsenja

(Mk. 10, 32−52; Lk. 18, 31−43)

17 I kada Isus pođe gore u Jerusalim, uze Dvanaestoricu nasamo i na putu im reče:18 evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan prvosveštenicima iknjiževnicima, i osudiće ga na smrt, 19 i predaće ga mnogobošcima da mu senarugaju i išibaju i raspnu, i treći dan će vaskrsnuti.

20 Tada mu priđe majka sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući se imoleći nešto od njega. 21 A on joj reče: šta hoćeš? Reče mu: reci da ova dva mojasina sednu jedan s tvoje desne a jedan s leve strane u tvome carstvu. 22 A Isusodgovori i reče: ne znate šta ištete. Možete li ispiti čašu koju ću ja piti? Rekoše mu:možemo. 23 Reče im: čašu moju ćete ispiti, ali sesti meni s desne ili leve strane, tone dajem ja, nego će pripasti onima kojima je pripravio Otac moj. 24 I čuvšidesetorica rasrdiše se na dva brata. 25 A Isus ih dozva i reče: znate da vladari narodagospodare nad njima i velikaši ih tlače. 26 Među vama da ne bude tako; nego kojihoće među vama da bude velik, neka vam služi, 27 i koji hoće da bude među vamaprvi, neka vam bude sluga; 28 kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego daposluži i da život svoj da kao otkup za mnoge.

29 A kada su izlazili iz Jerihona, pođe za njim mnogi narod. 30 I gle, dva slepcasedeći kraj puta čuše da Isus prolazi i povikaše govoreći: Gospode, smiluj se na nas,sine Davidov. 31 A narod im zapreti da ućute; ali oni još većma povikaše govoreći:Gospode, smiluj se na nas, sine Davidov. 32 I stade Isus, dozva ih i reče: šta hoćeteda vam učinim? 33 Rekoše mu: Gospode, da se otvore naše oči. 34 I smilova se Isuspa dotače njihove oči, i odmah progledaše i pođoše za njim.

29

Matej, glava 21Mesija ulazi u Jerusalim

(Mk. 11, 1−24; Lk. 19, 28−46; Jn. 12, 12−19)

1 I kada se približaše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, tadaposla Isus dvojicu učenika govoreći im: 2 idite u selo što je prema vama, i odmahćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odvežite i dovedite mi. 3 I ako vamko kaže što, recite da su Gospodu potrebni; odmah će ih pustiti. 4 A ovo se dogodiloda se ispuni što je rekao prorok: 5 »Kažite kćeri Sionovoj: evo car tvoj dolazi tikrotak i jašući na magarici i na magaretu, mladunčetu tegleće životinje«. 6 Učeniciodoše i učiniše kako im je Isus naredio. 7 Dovedoše magaricu i magare, staviše nanjih haljine, i sede na njih. 8 A većina naroda prostre svoje haljine po putu, a drugirezahu granje sa drveća i prostirahu po putu. 9 A narod koji je išao pred njim i zanjim vikao je: »Osana sinu Davidovu; neka je blagosloven koji dolazi u imeGospodnje; osana na visini«. 10 I kada uđe u Jerusalim, uzbuni se sav gradgovoreći: ko je ovaj? 11 A narod je govorio: to je prorok Isus iz Nazaretagalilejskoga.

12 I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremetastolove menjača i stolice prodavaca golubova, 13 i reče im: napisano je: »Moj domzvaće se dom molitve«, a vi od njega činite razbojničku pećinu. 14 I pristupiše muslepi i hromi u hramu, i izleči ih. 15 A prvosveštenici i književnici videvši čuda kojaučini i decu kako viču u hramu: osana sinu Davidovu, rasrdiše se, 16 i rekoše mu:čuješ di šta ovi govore? A Isus im reče: da; zar nikada niste čitali: »Iz usta dece iodojčadi spremio si sebi hvalu«? 17 I ostavi ih te iziđe iz grada u Vitaniju, i prenoćionde.

18 A kada se ujutro vraćao u grad, ogladne. 19 I videvši jednu smokvu kraj puta dođedo nje, i ne nađe na njoj ništa do samo lišća, i reče joj: ne bilo od tebe nikad višeploda doveka. I odmah se osuši smokva. 20 I učenici videše pa se začudiše govoreći:kako se odmah smokva osušila? 21 A Isus odgovori i reče im: zaista vam kažem,ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom,nego ako i ovoj gori kažete: digni se i baci se u more, biće; 22 i sve što zatražite umolitvi verujući, primićete.

Hristova vlast(Mk. 11, 27−33; Lk. 20, 1−8)

30

23 I kada dođe u hram, pristupiše mu, dok je učio, prvosveštenici i narodne starešinegovoreći: kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast? 24 A Isus im u odgovorureče: i ja ću vas nešto upitati, pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašćučinim ovo. 25 Otkuda beše Jovanovo krštenje? sa neba ili od ljudi? A onirazmišljahu u sebi govoreći: ako kažemo − s neba, reći će nam: zašto mu onda nepoverovaste? 26 A ako kažemo − od ljudi, bojimo se naroda; jer Jovana svi smatrajuprorokom. 27 I odgovoriše Isusu i rekoše: ne znamo. Reče i on njima: ni ja vamaneću kazati kakvom vlašću činim ovo.

Dva sina

28 A šta vi mislite? Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče: sinko, ididanas i radi u vinogradu. 29 On odgovori i reče: idem, gospodaru, i ne ode. 30 Tadapriđe drugome i reče isto tako. A on odgovori i reče: neću, ali se kasnije pokaja iode. 31 Koji je od dvojice učinio očevu volju? Rekoše: drugi. Reče im Isus: zaistavam kažem da carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Božije. 32 Jer vam dođeJovan putem pravednosti, i ne poverovaste mu; a carinici i bludnice mu poverovaše;vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete.

Zli vinogradari(Mk. 12, 1−2; Lk. 20, 9−19)

33 Čujte drugu priču. Beše jedan domaćin koji posadi vinograd, i ogradi gaogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade pod zakupvinogradarima i otputova. 34 A kada se približi vreme plodova, posla svoje slugevinogradarima da prime njegove plodove. 35 I uhvatiše vinogradari njegove sluge,te jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećega kamenovaše. 36 Opet posla druge sluge,više njih no prvi put, i učiniše im isto tako. 37 Najzad posla k njima svoga sinagovoreći: prezaće od moga sina. 38 Ali vinogradari videvši sina rekoše međusobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo. 39

I uhvatiše ga, izbaciše ga iz vinograda i ubiše. 40 Kada, dakle, dođe gospodarvinograda, šta će učiniti onim vinogradarima? 41 Rekoše mu: kao zločince će ih zlopobiti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati plodove usvoje vreme. 42 Reče im Isus: zar nikad niste čitali u pismima: »Kamen kojiodbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u našimočima«? 43 Zato vam kažem da će se uzeti od vas carstvo Božije i dati narodu kojidonosi plodove njegove. 44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga onpadne satrće ga. 45 I čuvši prvosveštenici i fariseji njegove priče uvideše da o njimagovori; 46 i tražeći da ga uhvate pobojaše se naroda, jer ga smatrahu prorokom.

31

Matej, glava 22Svadbena gozba(Lk. 14, 16−24)

1 I prozbori opet Isus i reče im u pričama govoreći: 2 carstvo nebesko je sličnojednom kralju koji priredi svadbu svome sinu. 3 I posla svoje sluge da pozovuzvanice na svadbu, i ne hteše da dođu. 4 Opet posla druge sluge govoreći: recitezvanicama: evo, spremio sam ručak svoj, junci moji i hranjenici su poklani, i sve jespremno; dođite na svadbu. 5 A oni ne mariše i odoše, jedan na svoju njivu, a drugiu svoju trgovinu; 6 ostali pak uhvatiše njegove sluge, zlostaviše ih i ubiše. 7 A kraljse razgnevi, posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali. 8 Tada rečesvojim slugama: svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne; 9 idite dakle naraskršća, i koje god nađete pozovite na svadbu. 10 I sluge one iziđoše na puteve iskupiše sve koje nađoše, zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju. 11 Akada uđe kralj da vidi goste, ugleda onde čoveka koji nije bio obučen u svadbenoruho. 12 I reče mu: prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha? A onzaneme. 13 Tada kralj reče slugama: svežite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnjutamu; onde će biti plač i škrgut zuba. 14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.

Plaćanje poreza(Mk. 12, 13−17; Lk. 20, 20−26)

15 Tada odoše fariseji i dogovoriše se kako da ga uhvate u reči. 16 I poslaše musvoje učenike sa Irodovcima, koji rekoše: učitelju, znamo da si istinit i u istini učišputu Božijem, ni na koga se ne obazireš, jer ne gledaš ko je ko. 17 Reci nam daklešta misliš? Da li je dopušteno dati caru porez, ili nije? 18 Ali Isus pozna njihovuzloću i reče: što me kušate, licemeri? 19 Pokažite mi porezni novac. A oni mupružiše dinar. 20 I reče im: čiji je ovo lik i natpis? 21 Rekoše mu: carev. Tada imreče: dajte dakle caru carevo a Bogu Božije. 22 I čuvši zadiviše se, te ga ostaviše iodoše.

O vaskrsenju mrtvih(Mk. 12, 18−27; Lk. 20, 27−40)

23 Onoga dana pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, i upitaše ga: 24

učitelju, Mojsije reče: »Ako ko umre bez dece, neka brat njegov uzme njegovu ženui podigne porod svome bratu«. 25 A kod nas je bilo sedmoro braće: prvi se oženi iumre, pa kako nije imao poroda, ostavi svoju ženu bratu svome; 26 tako i drugi itreći, sve do sedmoga. 27 A posle svih umre žena. 28 O uskrsu dakle kojega će od

32

sedmorice biti žena? Jer su je svi imali. 29 A Isus odgovori i reče im: varate se neznajući Pisma ni sile Božije. 30 Jer se o uskrsu niti žene niti udaju, nego su kaoanđeli Božiji na nebu. 31 A za uskrs mrtvih niste li čitali šta vam je Bog rekao: 32

»Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i Bog Jakovljev«? Bog nije Bog mrtvih negoživih. 33 I čuvši narod divljaše se njegovoj nauci.

Najveća zapovest(Mk. 12, 28−34; Lk. 10, 25−28)

34 A kad su fariseji čuli da je ućutkao sadukeje, skupiše se zajedno, 35 i upita jedanod njih, zakonik, kušajući ga: 36 učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu? 37 Aon mu reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojomi svom mišlju svojom«. 38 Ovo je najveća i prva zapovest. 39 A druga je kao i ova:»Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. 40 O ovim dvema zapovestima visi savzakon i proroci.

Mesija − Davidov sin i Gospod(Mk. 12, 35−37; Lk. 20, 41−44)

41 A kada fariseji behu okupljeni, upita ih Isus: 42 šta vi mislite o Hristu? čiji je sin?Rekoše mu: Davidov. 43 Reče im: kako ga onda David Duhom naziva Gospodomgovoreći: 44 »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane dok položimtvoje neprijatelje pod noge tvoje«? 45 Kad dakle David njega naziva Gospodom,kako mu je sin? 46 I niko nije mogao da mu odgovori ni reči, niti se ko usudi odonoga dana da ga više pita.

Matej, glava 23Upozorenja književnicima i farisejima

(Mk. 12, 38−40; Lk. 11, 39−52; 20, 45−47)

1 Tada Isus reče narodu i svojim učenicima govoreći: 2 Na Mojsijevu stolicu sedošeknjiževnici i fariseji. 3 Sve dakle što vam kažu činite i držite, ali po delima njihovimne činite; jer govore, a ne čine. 4 Nego vezuju teška i nesnošljiva bremena i meću naljudska pleća, a sami svojim prstom neće da ih pomaknu. 5 A sva svoja dela čine daih ljudi vide: jer šire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama, 6 volepročelje na gozbama i prva mesta u sinagogama, 7 pozdrave na trgovima i da ihljudi zovu »ravi«. 8 Vi se ne zovite »ravi«, jer je jedan vaš učitelj, a vi ste svi braća.9 I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac vaš nebeski. 10 Nitise nazivajte nastavnici, jer je jedan nastavnik vaš, Hristos. 11 A najveći među vama

33

neka vam bude sluga. 12 Ko uzdiže samoga sebe − biće ponižen, a ko unizi samogasebe − biće uzdignut.

13 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko predljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoće da uđu.

[14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete udovičke kuće i tobože semolite dugo. Zato ćete strože biti osuđeni.]

15 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i kopno dastvorite jednog proselita, i kad postane, činite ga sinom paklenim, dvaput gorim odsebe.

16 Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nije ništa; akose pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. 17 Budale i slepci, šta je veće, zlatoili hram koji je osvetio zlato? 18 I: ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa; a ako sezakune darom koji je na njemu, obavezan je. 19 Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenikkoji osvećuje dar? 20 Ko se dakle zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je nanjemu. 21 I ko se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; 22 ikoji se zakleo nebom, kune se prestolom Božijim i onim koji sedi na njemu.

23 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od nane, kopra ikima, a ostaviste što je pretežnije u zakonu, pravdu, milosrđe i veru; ovo je trebaločiniti, a ono ne ostavljati. 24 Slepe vođe, koji oceđujete komarca, a kamilu gutate.

25 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, aiznutra su pune grabeža i neumerenosti. 26 Fariseju slepi, očisti prvo što je u čaši, dabude i njena spoljašnost čista.

27 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, kojispolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistoće. 28 Takose i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva ibezakonja.

29 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što gradite grobove proroka iukrašavate spomenike pravednika, 30 i govorite: da smo živeli u vreme svojih otaca,ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi proroka. 31 Tako svedočite za sebe da stesinovi onih koji su pobili proroke. 32 I vi ispunite meru svojih otaca. 33 Zmije,zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? 34 Zato, evo vam šaljem

34

proroke, i mudre i književnike. Od njih ćete jedne ubiti i raspeti, a druge šibati uvašim sinagogama i goniti od grada do grada, 35 da dođe na vas sva pravedna krv,prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina,koga ubiste između hrama i žrtvenika. 36 Zaista vam kažem, sve će to doći na ovajnaraštaj.

37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi,koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće podkrila, i ne htedoste. 38 Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. 39 Nego vam kažem, odsada me nećete videti dok ne rečete: neka je blagosloven koji dolazi u imeGospodnje.

Matej, glava 24Proroštvo o razorenju hrama i o kraju sveta

(Mk. 13, 1−31; Lk. 21, 5−33)

1 I izišavši Isus iz hrama iđaše dalje, i priđoše mu njegovi učenici da mu pokažugrađevine hrama. 2 A on im odgovori i reče: ne vidite li sve ovo? Zaista vamkažem, neće se ostaviti ovde kamen na kamenu koji se neće porušiti. 3 Kada je paksedeo na Maslinskoj gori, priđoše mu učenici nasamo govoreći: kaži nam kada će tobiti, i šta je znak tvoga dolaska i svršetka sveta? 4 I odgovori Isus i reče im:

5 Gledajte da vas ko ne zavede. Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: ja samHristos, i mnoge će zavesti. 6 A čućete za ratove i glasove o ratovima. Pazite, neplašite se; jer to mora da bude, ali još nije kraj. 7 Jer će ustati narod na narod icarstvo na carstvo, i biće gladi i kuge i zemljotresa po raznim mestima. 8 Ali je sveto samo početak nevolja. 9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas, i svi narodi ćevas mrzeti zbog moga imena. 10 Tada će se mnogi sablazniti i jedan drugoga izdati imrzeće jedan na drugoga; 11 i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge; 12 izbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. 13 A ko istraje do kraja, taj ćebiti spasen. 14 I propovedaće se ovo evanđelje o carstvu po svemu svetu zasvedočanstvo svima narodima, i tada će doći kraj.

15 Kada, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorok Danilo,stoji na svetom mestu, ko čita neka razume, 16 tada stanovnici Judeje neka beže ugore, 17 a ko bude na krovu neka ne silazi da uzme što iz svoje kuće, 18 i ko bude upolju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač. 19 Teško trudnim ženama i dojiljama ute dane. 20 Molite se da bežanje vaše ne bude u zimu ili u subotu; 21 jer će tada biti

35

velika nevolja, kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti će biti. 22 I ako se nebi skratili oni dani, ne bi se spasao ni jedan čovek. Ali zbog izabranih skratiće seoni dani.

23 Ako vam tada ko kaže: evo Hristos je ovde, ili: onde, nemojte poverovati. 24 Jerće se javiti lažne mesije i lažni proroci, te će činiti velike znake i čuda, da zavedu −ako je moguće − i izabrane. 25 Eto, rekao sam vam unapred. 26 Ako vam dakle kažu:evo ga u pustinji, nemojte izići, evo ga u sobama, nemojte poverovati. 27 Jer kao štomunja izlazi od istoka i seva do zapada, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg; 28 gdegod bude lešina, tamo će se orlovi okupiti.

29 Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec neće davati svojesvetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeske uzdrmaće se. 30 I tada će se nanebu pojaviti znak Sina čovečijeg, pa će tada zakukati sva plemena na zemlji, iugledaće Sina čovečijeg gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikomslavom. 31 I poslaće svoje anđele sa glasovitom trubom, pa će skupiti njegoveizabranike od četiri vetra, od jednog kraja neba do drugog.

32 A od smokve naučite priču: kada njena grana već omekša i prolista, znate da jeleto blizu. 33 Tako i vi kada vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. 34 Zaistavam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne zbude. 35 Nebo i zemlja ćeproći, ali moje reči neće proći.

Neznani dan i čas(Mk. 13, 32−37; Lk. 21, 34−36)

36 A o onom danu i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego samo Otac. 37 Kaodani Nojevi, tako će biti dolazak Sina čovečijeg. 38 Jer kao što su u dane predpotopom jeli i pili, ženili se i udavali, do dana kada Noje uđe u kovčeg, 39 i nisuznali dok ne dođe potop i sve odnese, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. 40 Tadaće biti dva na polju, jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen; 41 dve će mletiu mlinu, jedna će biti prihvaćena, a druga će biti ostavljena. 42 Bdite dakle, jer neznate u koji dan će doći Gospod vaš.

43 A ovo znajte, kada bi domaćin znao u koju noćnu stražu će lopov doći, bdio bi ine bi dozvolio da se potkopa njegova kuća. 44 Zato i vi budite spremni, jer će Sinčovečiji doći u čas kada ne mislite. 45 Ko je dakle verni i mudri sluga, koga postavigospodar nad svojom čeljadi, da im daje hranu na vreme? 46 Blažen je onaj slugakoga gospodar njegov, kada dođe, nađe da tako čini. 47 Zaista vam kažem da će gapostaviti nad svim svojim imanjem. 48 Ako pak onaj rđavi sluga kaže u svom srcu:

36

moj gospodar će se dugo zadržati, 49 te počne tući svoje drugove u službi, i jesti ipiti sa pijanicama, 50 doći će gospodar onoga sluge u dan kada ne očekuje i u časkoji ne zna, 51 pa će ga preseći i staviti među licemere. Onde će biti plač i škrgutzuba.

Matej, glava 25Deset devojaka

1 Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke iiziđoše u susret mladoženji. 2 Pet od njih behu nerazumne a pet mudre. 3 Jernerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobom ulja; 4 a mudre uzeše ulje uposudama sa svojim svetiljkama. 5 Pošto je mladoženja odocneo, zadremaše sve izaspaše. 6 A o ponoći nasta vika: evo mladoženje, iziđite mu u susret. 7 Tada ustašesve one devojke i urediše svoje svetiljke. 8 A nerazumne rekoše mudrima: dajtenam od svoga ulja, jer se naše svetiljke gase. 9 Ali mudre odgovoriše: da ne budemalo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. 10 Kada su one otišle dakupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.11 A kasnije dođoše i ostale devojke govoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. 12

Ali on odgovori i reče: zaista vam kažem, ne poznajem vas. 13 Bdite dakle, jer neznate dana ni časa.

Talanti(Lk. 19, 12−27)

14 Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svoje imanje, 15

te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovojmoći, i otputova. 16 Onaj što primi pet talanata odmah ode, poslova s njima i stečedrugih pet. 17 Isto tako i onaj sa dva steče druga dva. 18 A onaj koji primi jedan,ode, iskopa jamu u zemlji i sakri novac svoga gospodara. 19 Posle dugog vremenadođe gospodar onih slugu i stade se obračunavati s njima. 20 I pristupivši onaj štoprimi pet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pet talanata mipredade, vidi, zaradih drugih pet talanata. 21 Reče mu gospodar njegov: dobro,slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radostsvoga gospodara. 22 A prišavši onaj što primi dva talanta reče: gospodaru, dvatalanta mi predade; vidi, zaradih druga dva talanta. 23 Reče mu gospodar njegov:dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi uradost svoga gospodara. 24 A prišavši onaj što je primio jedan talant reče:gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi

37

vejao; 25 pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; vidi, imaš svoje. 26 Agospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisamposejao i skupljam gde nisam vejao. 27 Trebalo je dakle da daš moj novacmenjačima, i ja bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. 28 Stoga uzmite od njegatalant i dajte onome što ima deset talanata. 29 Jer svakome koji ima daće se i pretećiće; a od onoga koji nema − uzeće se i ono što ima. 30 A nekorisnoga slugu izbaciteu krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.

Sudni dan

31 A kada dođe Sin čovečiji u svojoj slavi i svi anđeli s njime, onda će sesti napresto slave svoje; 32 i biće okupljeni pred njim svi narodi, i on će ih odvojiti jedneod drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca, 33 i postaviće ovce sebi s desnestrane a jarce s leve. 34 Tada će reći car onima s desne strane: hodite, blagosloveniOca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta. 35 Jerogladneh i dadoste mi da jedem, ožedneh i napojiste me, stranac bejah i ugostisteme, 36 go bejah i obukoste me, razboleh se i posetiste me, u tamnici bejah i dođostek meni. 37 Tada će mu odgovoriti pravednici i reći: Gospode, kada te videsmogladna i nahranismo, ili žedna i napojismo? 38 Kada te videsmo kao stranca iugostismo, ili gola i odenusmo? 39 Kada te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmotebi? 40 A car će im odgovoriti i reći: zaista vam kažem, u koliko učiniste jednomod ove moje najmanje braće, meni učiniste. 41 Tada će reći i onima s leve strane:idite od mene, prokleti, u večni oganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima. 42

Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem, ožedneh i ne napojiste me, 43 stranac bejah ine ugostiste me, go bejah i ne odenuste me, bolestan i u tamnici bejah i ne posetisteme. 44 Tada će oni odgovoriti i reći: Gospode, kada te videsmo gladna ili žedna ilikao stranca ili gola ili bolesna ili u tamnici i ne poslužismo ti? 45 Tada će imodgovoriti i reći: Zaista vam kažem, u koliko ne učiniste jednom od ovih najmanjih,ni meni ne učiniste. 46 I otići će ovi u večnu kaznu, a pravednici u život večni.

Matej, glava 26Zavera protiv Isusa

Pomazanje u Vitaniji Judina izdaja(Mk. 14, 1−11; Lk. 22, 1−6; Jn. 12, 1−8)

1 A kada Isus svrši sve ove govore, reče svojim učenicima: 2 znate da je za dva danaPasha, i Sina čovečijeg će predati da ga raspnu. 3 Tada se skupiše prvosveštenici inarodne starešine u dvor prvosveštenika koji se zvao Kajafa, 4 pa se dogovoriše daIsusa na prevaru uhvate i ubiju, 5 ali govorahu: ne o prazniku, da se narod ne

38

pobuni.

6 A kada je Isus bio u Vitaniji u kući Simona Gubavog, 7 priđe mu žena sa sudomod alavastra, punim skupocenog mira, i izli ga na glavu njegovu dok je bio zatrpezom. 8 Kada to videše učenici, negodovahu govoreći: čemu ova šteta? 9 Ovo semoglo skupo prodati i dati siromasima. 10 Ali Isus razume i reče im: što pričinjavateneprijatnosti ženi? Dobro delo mi učini; 11 jer siromahe svagda imate sa sobom, amene nemate svagda; 12 kada ona, naime, izli ovo miro na moje telo, za mojusahranu to učini. 13 Zaista vam kažem, gde god se uspropoveda ovo evanđelje pocelom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje na nju. 14 Tada jedan odDvanaestorice, koji se zove Juda Iskariotski, ode prvosveštenicima i reče: 15 šta ćetemi dati, pa ću da vam ga izdam? A oni mu odrediše trideset srebrnika. 16 I od tadaje tražio zgodnu priliku da ga izda.

Tajna večera(Mk. 14, 12−25; Lk. 22, 7−38; Jn. 13, 1−38)

17 A prvoga dana beskvasnih hlebova pristupiše učenici Isusu govoreći: gde hoćešda ti spremimo da jedeš Pashu? 18 On reče: idite u grad do toga i toga i recite mu:Učitelj kaže: moje vreme je blizu; kod tebe ću praznovati Pashu sa svojimučenicima. 19 I učiniše učenici kako im Isus naredi, te spremiše Pashu.

20 A kada nasta veče, ležaše za trpezom sa Dvanaestoricom. 21 I dok su jeli, reče:zaista vam kažem da će me jedan od vas izdati. 22 I veoma ožalošćeni počešegovoriti jedan za drugim: da nisam ja, Gospode? 23 A on odgovori i reče: kojiumoči sa mnom ruku u zdelu, taj će me izdati. 24 Sin čovečiji doduše ide − kao štoje napisano za njega, ali teško onome čoveku koji posreduje u izdajstvu Sinačovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek. 25 A Juda, koji ga izdade,odgovori i reče: da nisam ja, ravi? Reče mu: ti kaza.

26 A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče: uzmite,jedite; ovo je telo moje. 27 Tada uze čašu i zahvali, dade im i reče: pijte iz nje svi; 28

jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova. 29 Alivam kažem, od sada neću piti od ovoga roda čokotova do onoga dana kada ću ga svama piti novog u carstvu Oca moga.

Nagoveštaj Petrovog odricanjai molitva

u Getsimaniji

39

(Mk. 14, 26−52; Lk. 22, 39−53; Jn. 18, 1−11)

30 I pošto su otpojali hvalu, iziđoše na Maslinsku goru. 31 Tada im reče Isus: svićete se vi sablazniti o mene ove noći; jer je napisano: »Udariću pastira, pa će serazbeći ovce od stada«. 32 A posle svoga uskrsa otići ću pred vama u Galileju. 33

Tada Petar odgovori i reče mu: ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada nećusablazniti. 34 Reče mu Isus: zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći preno što zapeva petao. 35 Reče mu Petar: i ako treba da umrem s tobom, neću se tebeodreći. Tako rekoše i svi učenici.

36 Tada dođe Isus s njima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima:sedite tu dok ja odem onamo i pomolim se. 37 I povede Petra i dvojicu Zevedejevihsinova, te poče tužiti i plašiti se. 38 Tada im reče: pretužna je moja duša do smrti;ostanite ovde i bdite sa mnom. 39 I otide malo dalje i pade na svoje lice moleći se igovoreći: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoćunego kako ti. 40 I dođe učenicima i nađe ih gde spavaju, pa reče Petru: tako nemogoste ni jedan čas probdeti sa mnom? 41 Bdite i molite se da ne dođete uiskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo. 42 Opet, po drugi put ode i pomoli segovoreći: Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ova čaša, da je ne pijem, nekabude tvoja volja. 43 I došavši opet ih nađe gde spavaju, jer im oči behu otežale. 44 Iostavi ih opet. Otišavši pomoli se po treći put i izgovori ponovo iste reči. 45 Tadadođe učenicima i reče: spavate samo i počivate; evo, približio se čas i Sinačovečijeg predaju u ruke grešnika. 46 Ustanite, hajdemo; evo, približio se mojizdajnik.

47 I dok je on još govorio, gle Juda, jedan od Dvanaestorice, dođe i s njim mnogiljudi sa mačevima i batinama, poslani od prvosveštenika i narodnih starešina, 48 aizdajnik njegov dade im znak govoreći: koga poljubim, taj je; držite ga. 49 I odmahprišavši Isusu reče: zdravo, ravi, i poljubi ga. 50 A Isus mu reče: prijatelju, zašto sidošao? Tada pristupiše, staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga. 51 I gle, jedan izIsusovog društva pruži ruku, isuka svoj mač i udari prvosveštenikovog slugu, te muodseče uho, 52 Tada mu reče Isus: vrati svoj mač na njegovo mesto; jer svi koji semaše za mač − od mača će poginuti. 53 Ili misliš da ne mogu da zamolim svogaOca, pa će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela? 54 Kako bi se ondaispunila Pisma, da tako treba da bude? 55 Onoga časa reče Isus svetini: iziđoste kaona razbojnika sa mačevima i batinama da me uhvatite. Svakodnevno sam sedeo uhramu i učio, i niste me uhvatili. 56 Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proročkapisma. Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.

40

Isus pred sinedrionomPetrovo odricanje

(Mk. 14, 53−72; Lk. 22, 54−71; Jn. 18

, 12−27)

57 A oni što uhvatiše Isusa ovdedoše ga prvosvešteniku Kajafi, gde se okupišeknjiževnici i starešine. 58 A Petar iđaše za njim izdaleka sve do prvosveštenikovadvora, i ušavši unutra seđaše sa slugama da vidi kraj. 59 A prvosveštenici i savsinedrion tražahu lažno svedočanstvo protiv Isusa, da ga pogube, 60 i ne nađoše,iako mnogi lažni svedoci dođoše. Najzad pristupiše dvojica 61 i rekoše: ovaj reče:mogu da razrušim hram Božiji i da ga za tri dana sagradim. 62 Tada ustaprvosveštenik i reče mu: ništa ne odgovaraš, što ovi svedoče protiv tebe? 63 A Isusje ćutao. I prvosveštenik mu reče: zaklinjem te Bogom živim da nam kažeš jesi li tiHristos, Sin Božiji? 64 Reče mu Isus: ti kaza; ali vam kažem, od sada ćete videtiSina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima. 65 Tadaprvosveštenik razdra svoje haljine govoreći: pohulio je na Boga; šta nam još trebajusvedoci? Eto sad čuste hulu. 66 Šta mislite? A oni odgovoriše i rekoše: zaslužio jesmrt. 67 Tada mu pljunuše u lice i udariše ga po glavi, a drugi po obrazu 68

govoreći: proreci nam, Hriste, ko te udari?

69 A Petar je sedeo napolju u dvorištu; i priđe mu jedna sluškinja govoreći: i ti si biosa Isusom Galilejcem. 70 Ali on odreče pred svima govoreći: ne znam šta govoriš. 71

A kada iziđe u predvorje, vide ga druga i reče onima što behu onde: ovaj beše sIsusom Nazarećaninom. 72 I opet odreče uz zakletvu: ne znam toga čoveka. 73 Maloposle priđoše oni što su stajali i rekoše Petru: zaista si i ti od njih, jer te i govor tvojodaje. 74 Tada se poče proklinjati i kleti: ne znam toga čoveka. I odmah zapevapetao. 75 I seti se Petar Isusove reči što je rekao: pre no što petao zapeva tri puta ćešme se odreći; i izišavši napolje zaplaka gorko.

Matej, glava 27Isus pred Pilatom

(Mk. 15, 1−20; Lk. 23, 1−5; 23, 17−25; Jn. 18, 28−19, 16)

1 A kada svanu dogovoriše se svi prvosveštenici i narodne starešine protiv Isusa daga ubiju. 2 I svezaše ga, odvedoše i predaše namesniku Pilatu.

3 Tada Juda, koji ga izdade, videvši da su ga osudili, pokaja se i vrati tridesetsrebrnika prvosveštenicima i starešinama 4 govoreći: greših što izdadoh nevinu krv;

41

a oni mu rekoše: šta se to nas tiče? To je tvoja briga. 5 Tada baci srebrnike u hram,udalji se, ode i obesi se. 6 A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: ne valja ihmetnuti u hramovnu blagajnu, jer su plata za krv. 7 Nego se dogovoriše te kupiše zanjih lončarevu njivu za groblje strancima. 8 Zato se ona njiva do danas zove Krvnanjiva. 9 Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: »I uzeše trideset srebrnika, cenuprocenjenoga, koga proceniše sinovi Izrailjevi, 10 i dadoše ih za lončarevu njivu,kako mi naredi Gospod«.

11 A kada Isusa postaviše pred namesnika, zapita ga namesnik: jesi li ti judejski car?A Isus reče: ti kažeš. 12 I kada ga optuživahu prvosveštenici i starešine, ništa neodgovori. 13 Tada mu reče Pilat: zar ne čuješ šta sve svedoče protiv tebe? 14 I neodgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik veoma čudio.

15 A o prazniku je namesnik obično oslobađao narodu jednoga sužnja koga su hteli.16 Tada su imali poznatoga sužnja koji se zvao Varava. 17 I kada se okupiše, reče imPilat: koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos? 18 Jer jeznao da su ga predali iz zavisti. 19 A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči munjegova žena: nemoj se ti ništa mešati u stvar onoga pravednika; jer sam danas usnu mnogo prepatila zbog njega. 20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narodda zatraže Varavu, a Isusa da pogube. 21 A namesnik im se obrati i reče: kojega odove dvojice hoćete da vam oslobodim? Oni rekoše: Varavu. 22 Reče im Pilat: a štada uradim sa Isusom koji se zove Hristos? Svi rekoše da raspet bude. 23 A on reče:kakvo je zlo učinio? Ali oni još više vikahu govoreći: neka raspet bude. 24 A Pilatvidevši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke prednarodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi ćete se brinuti. 25

Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu decu. 26 Tada im pustiVaravu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.

27 Tada namesnikovi vojnici povedoše Isusa u pretorium i skupiše oko njega celučetu. 28 Svukoše ga i ogrnuše mu crvenu kabanicu, 29 opletoše venac od trnja te mustaviše na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred njim i narugaše muse govoreći: zdravo, judejski care, 30 i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu gapo glavi. 31 I kada mu se narugaše, svukoše s njega kabanicu i obukoše ga unjegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu.

Raspeće(Mk. 15, 21−41; Lk. 23, 26−49; Jn. 19, 17−37)

32 I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine, po imenu Simona; ovoga nateraše da muponese krst. 33 I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, što znači mesto

42

Lubanja, 34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči; i okusivši ne htede da pije. 35

A kada ga raspeše, podeliše njegove haljine bacajući kocku, 36 i sedeći čuvahu gaonde. 37 I staviše mu više glave njegovu krivicu napisanu: ovo je Isus, judejski car.38 Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne a drugoga s leve strane. 39 Aprolaznici su ga grdili mašući svojim glavama 40 i govoreći: ti što rušiš hram i za tridana ga sagrađuješ, spasi samoga sebe, ako si Sin Božiji, siđi s krsta. 41 Isto tako sugovorili prvosveštenici zajedno sa književnicima i starešinama ismevajući mu se: 42

druge je spasao, sebe ne može da spase; car je Izrailjev, neka siđe sad s krsta paćemo verovati u njega. 43 Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga želi; jer reče:Božiji sam Sin. 44 A isto tako ga vređahu i razbojnici raspeti s njim.

45 A od šestoga do devetoga časa bi tama po svoj zemlji. 46 Oko devetoga časa pakpovika Isus veoma glasno: »Ili, Ili, lema savahtani«; to znači: Bože moj, Bože moj,zašto me ostavi? 47 A neki od onih što su onde stajali čuvši to rekoše: ovaj zoveIliju. 48 I odmah jedan od njih otrča, uze sunđer, natopi ga octom, natače na trsku idavaše mu da pije. 49 A ostali rekoše: ostavi da vidimo da li će doći Ilija da gaspase. 50 A Isus opet povika glasno i izdahnu.

51 I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se zatrese, istene se raspadoše, 52 i grobovi se otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetaca;53 i izišavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše semnogima. 54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta sedogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božiji sin. 55 A behu onde igledahu izdaleka mnoge žene, koje su pratile Isusa od Galileje i služile mu. 56 Međunjima beše Marija Magdalina, i Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majkaZevedejevih sinova.

Isusova sahrana(Mk. 15, 42−47; Lk. 23, 50−56; Jn. 19, 38−42)

57 A kada nasta veče, dođe bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sambio Isusov učenik; 58 ovaj pristupi Pilatu i zatraži Isusovo telo. Tada Pilat naredi damu se preda. 59 I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno, 60 pa ga stavi u svoj novi grobkoji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide. 61 A MarijaMagdalina i druga Marija seđahu onde prema grobu.

62 A sutradan, posle petka, skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata 63 i rekoše:gospodaru, setismo se da ona varalica još za života reče: posle tri dana vaskrsnuću.64 Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana, da ne dođu njegovi učenici,ukradu ga, i narodu reknu: vaskrsao je iz mrtvih, pa će poslednja prevara biti gora

43

od prve. 65 Reče im Pilat: evo vam straža; idite i osigurajte kako znate. 66 A oniodoše i utvrdiše grob zapečativši kamen i postavivši stražu.

Matej, glava 28Vaskrsenje

(Mk. 16, 1−8; Lk. 24, 1−12; Jn. 20, 1−18)

1 A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođe Marija Magdalina i drugaMarija da pogledaju grob. 2 I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo Gospodnji siđe sneba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. 3 A lik mu je bio kao munja, i odelonjegovo belo kao sneg. 4 Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi.5 Tada anđeo progovori i reče ženama: vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusaraspetoga. 6 Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde jeležao. 7 I idite brzo pa recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih, i gle, onide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti. Eto, rekoh vam. 8 I otišavši odmah odgroba sa strahom i velikom radošću potrčaše da jave njegovim učenicima. 9 I gle,Isus ih srete i reče: zdravo. A one prišavši uhvatiše njegove noge i pokloniše mu se.10 Tada im Isus reče: ne bojte se; idite i javite mojoj braći neka idu u Galileju, itamo će me videti.

11 A kada su one išle, gle, neki od straže dođoše u grad i javiše prvosveštenicimasve što se dogodilo. 12 I sastaše se sa starešinama, te se dogovoriše i dadoševojnicima mnogo novca 13 govoreći: kažite da su njegovi učenici došli noću i ukraliga dok smo spavali. 14 I ako to dočuje namesnik, mi ćemo ga ubediti i vas oprostitibrige. 15 A oni uzeše novac i učiniše kako su ih naučili. I razglasi se ova priča kodJudeja do današnjeg dana.

Apostolska misija(Mk. 16, 14−20; Lk. 24, 44−49; Jn. 20, 21)

16 A jedanaestorica učenika odoše u Galileju na goru, kuda im je odredio Isus, 17 ikada ga videše, pokloniše se, a neki posumnjaše. 18 Tada priđe Isus i reče im: menije dana sva vlast na nebu i na zemlji. 19 Zato idite i načinite sve narode mojimučenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, 20 učeći ih da drže sve štosam vam naložio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.

44

Evanđelje po Marku

Marko, glava 1Propoved Jovana Krstitelja

(Mt. 3, 1−12; Lk. 3, 3−18; Jn. 1, 19−31)

1 Početak evanđelja o Isusu Hristu, Sinu Božijem. 2 Kao što je napisano u prorokaIsaije: »Gle, ja šaljem vesnika svoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put tvoj. 3

Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove.«4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajničko krštenje za oproštajgreha. 5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krštavašeu reci Jordanu, pri čemu oni ispovedahu svoje grehe. 6 A Jovan beše obučen uhaljinu od kamilje dlake i imaše kožni pojas oko svojih bedara, i jeđaše skakavce idivlji med. 7 I propovedaše govoreći: za mnom dolazi jači od mene, pred kim nisamdostojan da se sagnem i odrešim remena na obući njegovoj. 8 Ja vas krstih vodom, aon će vas krstiti Duhom Svetim.

Isusovo krštenje i kušanje(Mt. 3, 13−4, 11; Lk. 3, 21−22; 4, 1−13; Jn. 1, 32−34)

9 I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, te ga Jovan krsti u Jordanu. 10 Iodmah izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub.11 I ču se glas sa nebesa: ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji. 12 I odmah gaDuh izvede u pustinju. 13 I beše u pustinji četrdeset dana, kušan od satane, i beše sazverima, i anđeli mu služahu.

Poziv prvih učenika(Mt. 4, 12−22; Lk. 4, 14−15; 5, 1−11)

14 A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući evanđelje Božije15 i govoreći da se ispunilo vreme i približilo carstvo Božije; pokajte se i verujte uevanđelje.

16 I hodajući pored Galilejskog mora, vide Simona i Andreju, brata Simonova, gdebacaju mreže u more; jer behu ribari. 17 I reče im Isus: hajdete za mnom, pa ćuučiniti da postanete ribari ljudski. 18 I odmah ostavivši mreže pođoše za njim. 19 I

45

otišavši malo dalje, vide Jakova Zevedejeva i Jovana brata njegova, i njih u čamcugde krpe mreže, te ih odmah pozva. 20 I ostaviše oca svoga Zevedeja u čamcu sanajamnicima pa odoše za njim.

Isusova propoved u Kafarnaumu i Galileji, čuda(Mt. 8,14−16; Lk. 4, 31−44)

21 I dođoše u Kafarnaum; i odmah u subotu, ušavši u sinagogu, učaše. 22 I divljahuse njegovoj nauci; jer ih učaše kao onaj koji ima vlast, a ne kao književnici. 23 Utobeše u njihovoj sinagogi čovek sa nečistim duhom, te povika govoreći: 24 ah! Štaimamo mi s tobom, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas upropastiš. Znam te ko si,svetac Božiji. 25 I zapreti mu Isus: umukni i iziđi iz njega. 26 I istrza ga nečisti duh,povika veoma glasno i iziđe iz njega. 27 I svi se zaprepastiše, tako da su pitali jedandrugoga govoreći: šta je ovo? Nova nauka puna sile; zapoveda i nečistim duhovimai pokoravaju mu se. 28 I odmah se raširi glas o njemu na sve strane po svoj okolinigalilejskoj.

29 I čim iziđe iz sinagoge, dođe u Simonovu i Andrejinu kuću sa Jakovom iJovanom. 30 A Simonova tašta ležaše u groznici, i odmah mu kazaše za nju. 31 Iprišavši uhvati je za ruku i podiže je; i pusti je groznica, te im služaše. 32 A uveče,kada sunce zađe, donošahu mu sve bolesnike i besomučne. 33 I sav grad bešeokupljen kod vrata. 34 I izleči mnoge koji su patili od različitih bolesti, i izagnamnoge demone, i ne dozvoljavaše demonima da govore, jer su ga znali. 35 A ujutro,dok je još bilo sasvim mračno, usta, iziđe i ode u pusto mesto, te se onde moljaše. 36

I požuri za njim Simon sa svojim društvom, 37 i našavši ga rekoše mu: svi te traže.38 I reče im: hajdemo drugde u obližnja mesta, da i tamo propovedam; jer za toiziđoh. 39 I dođe, propovedajući u njihovim sinagogama po svoj Galileji i izgonećidemone.

Očišćenje gubavca(Mt. 8, 2−4; Lk. 5, 12−16)

40 I dođe k njemu gubavac moleći ga i klečeći govoraše mu: ako hoćeš, možeš dame očistiš. 41 I smilovavši se, pruži svoju ruku, dohvati ga i reče mu: hoću, budičist. 42 I odmah otide s njega guba i bi očišćen. 43 I zapretivši mu, odmah ga otpusti,44 i reče mu: gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku iprinesi za svoje očišćenje što je Mojsije zapovedio, za svedočanstvo njima. 45 Aovaj otišavši poče mnogo propovedati i razglašavati događaj, tako da Isus nije višemogao da uđe u grad javno, nego je bio napolju po pustim mestima; i dolažahu knjemu sa svih strana.

46

Marko, glava 2Isceljenje uzetoga

(Mt. 9, 1−8; Lk. 5, 17−26)

1 I kada posle nekoliko dana opet uđe u Kafarnaum, ču se da je u kući. 2 I skupiše semnogi, tako da nije bilo više mesta ni pred vratima, i kazivaše im reč. 3 I dođoše knjemu noseći uzetog čoveka koga su nosila četvorica. 4 I kako zbog naroda nisumogli da ga prinesu njemu, otkriše krov kuće gde je bio, i prokopavši ga, spustišekrevet na kom uzeti ležaše. 5 I videvši Isus njihovu veru, reče uzetome: sinko,opraštaju ti se gresi. 6 A neki od književnika seđahu onde i razmišljahu u svojimsrcima: 7 što ovaj govori tako? On huli; ko može da oprašta grehe sem jednogaBoga? 8 I saznavši odmah Isus svojim duhom da oni tako razmišljaju u sebi, rečeim: što to mislite u svojim srcima? 9 Šta je lakše, reći uzetome: opraštaju ti se gresi,ili reći: ustani pa uzmi svoju postelju i hodaj? 10 A da znate da Sin čovečiji imavlast da oprašta grehe na zemlji, reče uzetome: 11 tebi govorim, ustani, podignisvoju postelju i idi kući. 12 I usta te odmah podiže postelju i iziđe pred svima, takoda su se svi divili i slavili Boga govoreći: tako nešto još nikad ne videsmo.

Isus poziva Levija(Mt. 9, 9−17; Lk. 5, 27−39)

13 I iziđe opet na more; i sav narod dolažaše k njemu, i učaše ih. 14 I prolazeći videLevija Alfejeva gde sedi na carinarnici, i reče mu: hajde za mnom. I ustavši pođe zanjim. 15 I kada je bio za trpezom u njegovoj kući, mnogi carinici i grešnici behu zastolom sa Isusom i njegovim učenicima; jer ih beše mnogo i iđahu za njim. 16 Aknjiževnici, fariseji, videvši da jede s grešnicima i carinicima, govorahu njegovimučenicima: zašto jede i pije sa carinicima i grešnicima? 17 Isus pak čuvši reče im:lekar nije potreban zdravima nego bolesnima. Ne dođoh da pozovem pravedne negogrešne.

Pitanje o postu

18 Jovanovi učenici i fariseji pošćahu. I dođoše i rekoše mu: zašto Jovanovi učenicii učenici farisejski poste, a tvoji učenici ne poste? 19 Reče im Isus: mogu li svatovida poste dok je mladoženja s njima? Dok god imaju mladoženju sa sobom, ne mogupostiti. 20 Nego će doći dani kada će se mladoženja oteti od njih, i tada će, u taj dan,postiti. 21 Niko ne prišiva zakrpu od novoga sukna na staru haljinu. Inače, zakrpadere od nje, novo od staroga, i rascep gori biva. 22 I niko ne sipa novo vino u staremehove; inače, vino će poderati mehove, pa propadaju vino i mehovi. Nego novo

47

vino u nove mehove.

Gospodar subote(Mt. 12, 1−14; Lk. 6, 1−11)

23 A kada je subotom išao kroz useve, učenici njegovi počeše praviti put kidajućiklasje. 24 I fariseji mu govorahu: vidi, zašto čine subotom što nije dozvoljeno? 25

Reče im: zar nikad ne čitaste šta učini David kada bi u nevolji i ogladne on injegovo društvo? 26 Kako uđe u dom Božiji za vreme prvosveštenika Aviatara ipojede postavljene hlebove, koje ne sme niko da jede sem sveštenika, te dade ionima što behu s njim? 27 I reče im: subota je ustanovljena radi čoveka, a ne čovekradi subote. 28 Tako je Sin čovečiji gospodar subote.

Marko, glava 31 I opet uđe u sinagogu, i onde beše čovek sa usahlom rukom. 2 I motrahu na njega,hoće li ga izlečiti u subotu, da ga optuže. 3 I reče čoveku koji je imao suhu ruku:stani na sredinu. 4 I reče im: da li je dopušteno subotom dobro činiti ili zlo, životspasti ili pogubiti? A oni ćutahu. 5 I pogledavši ih naokolo s gnevom, tužan zbogokorelosti njihovoga srca, reče čoveku: ispruži ruku. I ispruži, te posta opet zdravaruka njegova. 6 A fariseji izišavši odmah se savetovahu sa irodovcima protiv njega,da ga upropaste.

Narod hrli IsusuIzbor Dvanaestorice

(Mt. 4

, 23−25; 12, 15−16; 10, 1−4; Lk. 6, 17−19; 13−16)

7 A Isus se sa svojim učenicima povuče prema moru; i mnoštvo naroda pođe zanjim iz Galileje i iz Judeje 8 i Jerusalima, iz Idumeje i s one strane Jordana, izokoline Tira i Sidona, mnoštvo veliko; čuvši šta je činio, dođoše k njemu. 9 I rečesvojim učenicima da mu se spremi čamac zbog naroda, da ga ne guraju. 10 Jermnoge izleči, tako da navaljivahu na njega svi koji su patili, da ga dotaknu. 11 Inečisti duhovi, kada ga gledahu, padahu pred njim i vikahu govoreći: ti si SinBožiji. 12 I mnogo im je pretio da ga ne objavljuju.

13 I pope se na goru, te dozva koje htede, i oni odoše k njemu. 14 I postaviDvanaestoricu da budu s njim i da ih pošalje da propovedaju, 15 i da imaju vlast daizgone demone. 16 I postavi Dvanaestoricu, i Simonu nadenu ime Petar; 17 pa

48

Jakova Zevedejeva i Jovana, brata Jakovljeva, i nadenu im imena Voanirges, to jestsinovi groma; 18 pa Andreju i Filipa, i Vartolomeja, i Mateja, i Tomu, i JakovaAlfejeva, i Tadeja, i Simona Kananeja, 19 i Judu Iskariotskog, koji ga izdade.

Hula na Duha SvetogaHristovi pravi rođaci

(Mt. 12, 24−32; 12, 46−50; Lk. 11, 15−22; 8, 14−21)

20 I dođe kući; i opet se okupi narod, tako da nisu mogli ni hleb da pojedu. 21 A kadnjegovi čuše, iziđoše da ga uhvate; jer govorahu da nije pri sebi. 22 Književnici pak,koji su došli iz Jerusalima, govorahu da ima Veelzevula i da pomoću demonskogvladara izgoni demone. 23 I dozvavši ih govoraše im u pričama: kako može satanada izgoni satanu? 24 I ako se neko carstvo podeli samo protiv sebe, to carstvo nemože da se održi. 25 I ako se kuća protiv same sebe podeli, ta kuća ne može ostati.26 I ako je satana ustao protiv samoga sebe i podelio se, ne može ostati, nego mu jedošao kraj. 27 Ali niko ne može da uđe u kuću jakoga i da pograbi njegovopokućanstvo, ako prvo ne sveže jakoga, i tada opleni njegovu kuću. 28 Zaista vamkažem da će sinovima ljudskim biti oprošteni svi gresi i hule, koliko god ushule; 29

ali koji pohuli na Duha Svetoga, nema oproštaja doveka, 30 nego ga tereti večitigreh. Jer rekoše: ima nečistog duha.

31 I dođoše majka njegova i braća njegova i stojeći napolju poslaše k njemu da gazovu. 32 A narod seđaše oko njega, te mu rekoše: vidi, tvoja majka i tvoja braća tenapolju traže. 33 I odgovorivši reče im: ko su majka moja i braća moja? 34 Ipogledavši naokolo one koji su sedeli oko njega, reče: gle, majka moja i braćamoja. 35 Jer ko izvrši volju Božiju, taj je brat moj i sestra i majka.

Marko, glava 4Priče

(Mt. 13, 1−32; Lk. 8, 4−18; 13, 18−19)

1 I opet poče učiti kraj mora. I okupi se oko njega silan narod, tako da je ušao učamac i sedeo na moru, a sav narod beše na zemlji kod mora. 2 I učaše ih mnogo upričama, i govoraše im u nauci svojoj: 3 slušajte! Eto, iziđe sejač da seje. 4 I kad jesejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše. 5 Drugo pade nakamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje.6 A kada sunce iziđe, bi sprženo, i kako nemaše korena − usahnu. 7 Treće pade utrnje, i naraste trnje te ga uguši, i ne donese roda. 8 Četvrta pak padoše u dobruzemlju, i davahu rod koji je napredovao i rastao, i donese tridesetostruko i

49

šezdesetostruko i stostruko. 9 I reče: ko ima uši da sluša, neka sluša.

10 A kada bi sam, pitahu ga za priče oni koji behu oko njega s Dvanaestoricom. 11 Ireče im: vama je dana tajna carstva Božijeg; a onima koji su napolju sve biva upričama, 12 da »gledajući gledaju i ne vide, i slušajući slušaju i ne razumeju, da sene obrate i oprošteno im bude«. 13 I reče im: ne razumete ove priče, a kako ćeteshvatiti sve priče? 14 Sejač seje reč. 15 Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, ikada je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima. 16 I ovi su sličnoposejani na kamenitom tlu, koji kada čuju reč, odmah je s radošću primaju, 17 inemaju korena u sebi, nego su nestalni, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbogreči, odmah se sablazne. 18 A drugi su, što su posejani u trnju; to su oni koji reččuše, 19 i svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se iguše reč, te neplodna biva. 20 A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju iprimaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.

21 I reče im: da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet, a ne da sestavi na svećnjak? 22 Jer ništa nije skriveno što se ne bi otkrilo; niti što bi tajno, a dane iziđe na videlo. 23 Ko ima uši da sluša, neka sluša.

24 I reče im: pazite šta slušate. Kakvom merom merite, biće vam odmereno, idodaće se vama koji slušate. 25 Jer ko ima − njemu će se dati; a ko nema − i što imauzeće se od njega.

26 I govoraše: tako je carstvo Božije kao kad čovek baci seme na zemlju, 27 i spava iustaje noću i danju, a seme niče i raste − sam ne zna kako. 28 Zemlja sama od sebedonosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno žita u klasu. 29 A kad rod dopusti,odmah šalje srp, jer je žetva nastala.

30 I govoraše: kako ćemo uporediti carstvo Božije, ili u kojoj priči da ga izložimo?31 Kao gorušičino zrno, koje kad se poseje u zemlju, manje je od svih semena nazemlji, 32 a kad ga poseju, izrasta i biva veće od sveg povrća, te razvija velikegrane, tako da ptice nebeske mogu da se gnezde u njegovoj senci. 33 I kazivaše imreč u mnogim takvim pričama, koliko su mogli da slušaju. 34 A bez priče im negovoraše, no svojim učenicima nasamo sve objašnjavaše.

Stišavanje bureIsceljenje besomučnog Gerasinca

(Mt.

8, 18−9, 1; Lk. 8, 22−39)

50

35 I reče im onoga dana uveče: pređimo na drugu stranu. 36 I otpustivši narod uzešega kako beše u čamcu, i drugi čamci behu s njim. 37 I nasta velika oluja, i valovizapljuskivahu u čamac, tako da se čamac već punio. 38 A on na krmi spavaše nauzglavlju. I probudiše ga, te mu rekoše: učitelju, zar ne mariš što propadamo? 39 Iustavši zapreti vetru i reče moru: ćuti, umukni. I presta vetar, te bi tišina velika. 40 Ireče im: što ste tako plašljivi? Kako nemate vere? 41 I veoma se uplašiše, tegovorahu jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?

Marko, glava 51 I dođoše na drugu stranu mora u kraj gerasinski. 2 I kad iziđe iz čamca, odmah muiz grobova iziđe u susret čovek sa nečistim duhom, 3 koji stanovaše u grobovima, iniko ga više nije mogao ni lancem svezati, 4 jer je mnogo puta bio vezan u okove ilance, pa je pokidao lance i polomio okove, i niko nije mogao da ga ukroti. 5 Istalno beše u grobovima i brdima, danju i noću, vičući i bijući se kamenjem. 6 Ividevši Isusa izdaleka, potrča i pade pred njim ničice, 7 te povika veoma glasno: štaja imam s tobom, Isuse Sine Boga najvišega? Zaklinjem te Bogom, nemoj memučiti. 8 Jer mu govoraše: iziđi, duše nečisti, iz čoveka. 9 I pitaše ga: kako ti je ime?I reče mu: Legion mi je ime, jer nas je mnogo. 10 I moljaše ga mnogo da ih ne isteraiz onog kraja. 11 A onde, prema brdu, paslo je veliko krdo svinja. 12 I zamoliše gagovoreći: pošalji nas u svinje, da uđemo u njih. 13 I dopusti im. I izišavši nečistiduhovi uđoše u svinje, i navali krdo niz strmen u more, oko dve hiljade, i udaviše seu moru. 14 A pastiri njihovi pobegoše i javiše u gradu i po selima; te dođoše da videšta se dogodilo. 15 I dođoše Isusu i videše besomučnoga, koji je imao Legiona, kakosedi obučen i pametan, te se uplašiše. 16 A očevidci im ispričaše kako se dogodibesomučnome i o svinjama. 17 I počeše ga moliti da ode iz njihovog kraja. 18 Akada Isus uđe u čamac, zamoli ga onaj koga je mučio đavo da bude s njim. 19 I nedopusti mu, nego mu reče: idi kući svojima i javi im šta ti je učinio Gospod i kakose smilovao na tebe. 20 I ode i poče propovedati u Dekapolju šta mu učini Isus i svise divljahu.

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene(Mt. 9

, 18−26; Lk. 8, 41−56)

21 I pošto Isus opet pređe čamcem na drugu stranu, okupi se mnogi narod oko njega,i beše kraj mora. 22 I dođe jedan od starešina sinagoga, po imenu Jair, pa videvši gapade pred noge njegove, 23 i moljaše ga mnogo govoreći: moja ćerka je na samrti,

51

dođi, stavi ruke na nju, da bude spasena i da oživi. 24 I ode s njim. A mnogi narodiđaše za njim i gurahu ga.

25 I žena neka koja je bolovala od tečenja krvi dvanaest godina, 26 mnogo propatilaod mnogih lekara i potrošila sve što je imala, a ništa se nije spomogla, nego joj jošgore bilo, 27 čuvši o Isusu, dođe između naroda s leđa i dotače njegovu haljinu; 28

jer govoraše: ako samo dotaknem njegove haljine, biću spasena. 29 I odmahpresahnu izvor njene krvi, te oseti u telu da je izlečena od svoje muke. 30 A Isusosetivši odmah u sebi da sila iziđe iz njega, okrenu se u narodu i reče: ko mi dotačehaljine? 31 Učenici pak njegovi rekoše: gledaš narod kako te tiska i govoriš: ko medotače? 32 I obaziraše se da vidi onu koja to učini. 33 A žena znajući šta joj sedogodilo, dođe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i reče mu svu istinu. 34 Aon joj reče: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.

35 Dok je on još govorio, dođoše od starešine sinagoge govoreći: umrla je kći tvoja;što još mučiš učitelja? 36 A Isus, ne obazrevši se na reč koju govorahu, rečestarešini sinagoge: ne boj se, samo veruj. 37 I ne dopusti nikome da ide s njim semPetru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevu. 38 I dođoše u kuću starešininu, te videvrevu i ljude kako plaču i nariču mnogo, 39 pa ušavši reče im: što vičete i plačete?Dete nije umrlo nego spava. 40 I ismevahu ga. A on istera sve, uze oca detinjeg imajku i svoje pratioce, pa uđe gde beše dete. 41 I uhvativši ruku deteta reče joj:talita kum, što prevedeno znači: devojčice, tebi govorim, ustani. 42 I odmah ustadevojčica i hodaše; beše joj, naime, dvanaest godina. I odmah se veomazaprepastiše. 43 I zapovedi im strogo da niko ne dozna ovo, i reče da joj dadu dajede.

Marko, glava 6Isus nepriznat u Nazaretu

(Mt. 13, 53−58; Lk. 4, 16−30)

1 I ode odande, te dođe u svoj zavičaj, a učenici njegovi iđahu za njim. 2 A kada bisubota poče učiti u sinagogi. I mnogi koji slušahu divljahu se govoreći: otkuda toovome i kakva je mudrost što mu je dana? I ruke njegove čine takva čuda? 3 Nije liovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu lisestre njegove ovde kod nas? I sablažnjavahu se o njega. 4 I govoraše im Isus daprorok nije bez časti − sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj i u kući svojoj. 5 Ine mogaše onde učiniti ni jednoga čuda, sem što izleči malo bolesnika stavivši rukena njih. 6 I čuđaše se zbog njihovog neverovanja.

52

Apostolska misija(Mt. 10, 1−15; Lk. 9, 1−6)

I obilažaše okolna sela učeći. 7 I dozva Dvanaestoricu, poče ih slati po dvojicu, idavaše im vlast nad nečistim duhovima. 8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na putsem jednoga štapa, ni hleba, ni torbe, ni novca u pojasu, 9 nego obuveni u sandale; ine oblačite dve haljine. 10 I govoraše im: gde uđete u kuću, ostanite onde, dok neiziđete odande. 11 A koje mesto vas ne primi i ne posluša vas, izlazeći odandeotresite prašinu sa svojih nogu − za svedočanstvo njima. 12 I otišavši propovedahuda se ljudi pokaju. 13 te isteraše mnoge demone, pomazivahu uljem mnogebolesnike i lečiše ih.

Smrt Jovana Krstitelja(Mt. 14, 1−12; Lk. 9, 7−9)

14 I ču kralj Irod, jer se njegovo ime razglasi, i govoraše da je Jovan Krstitelj ustaoiz mrtvih, pa zato deluju sile u njemu. 15 Drugi pak govorahu da je Ilija; a nekigovorahu da je prorok, kao jedan od proroka. 16 A Irod čuvši reče: Jovan, kome samodsekao glavu, on usta iz mrtvih.

17 Irod, naime, posla i uhvati Jovana, te ga sveza u tamnici zbog Irodijade ženesvoga brata Filipa, što se oženi njome. 18 Jer Jovan govoraše Irodu: ne smeš ti imatižene brata svoga. 19 A Irodijada beše kivna na njega i htede ga ubiti, ali nije mogla.20 Jer se Irod bojaše Jovana, znajući ga kao čoveka pravedna i sveta, te ga čuvaše. Isaslušavši ga beše u neprilici; ipak ga je rado slušao. 21 I kada dođe pogodan dan,kada Irod na svoj rođendan priredi čast svojim velikašima, vojvodama i prvacimagalilejskim, 22 uđe Irodijadina kći, te zaigra i ugodi Irodu i gostima. A kralj rečedevojci: zatraži od mene što god hoćeš i daću ti. 23 I zakle joj se: što god zaišteš odmene daću ti − do polovine svoga kraljevstva. 24 Ona pak izišavši reče svojoj majci:šta da zatražim? A ona reče: glavu Jovana Krstitelja. 25 I odmah ušavši brzo kraljuzaiska govoreći: hoću da mi odmah daš na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 26 Isneveseli se kralj vrlo, ali zbog zakletve i gostiju ne htede da je odbije. 27 I odmahposla kralj dželata i naredi da donese Jovanovu glavu. I otišavši odseče mu glavu utamnici, 28 i donese njegovu glavu na tanjiru i dade je devojci, a devojka je dadesvojoj majci. 29 A učenici njegovi čuvši dođoše i uzeše njegovo telo i metnuše ga ugrob.

Isus hrani pet hiljada ljudi(Mt. 14, 13−36; Lk. 9, 10−17; Jn. 6, 1−21)

53

30 I skupiše se apostoli oko Isusa,te mu javiše sve što učiniše i poučiše. 31 I reče im:hajdete vi samosami u pust kraj pa se odmorite malo. Jer dolažahu i odlažahumnogi, te nisu imali vremena ni da jedu. 32 I odoše čamcem na pusto mesto nasamo.33 I videše ih kako odlaze i doznaše mnogi, pa se stekoše onde pešice iz svihgradova i stigoše pre njih.

34 I izišavši vide mnogi narod, te se sažali na njih, jer behu kao ovce bez pastira, ipoče ih učiti mnogo. 35 I pošto je vreme prilično poodmaklo, priđoše mu učenicinjegovi i rekoše: mesto je pusto, a već je kasno. 36 Otpusti ih neka idu u okolna selai zaseoke i kupe sebi šta će jesti. 37 A on im odgovori i reče: dajte im vi da jedu.Rekoše mu: da odemo i da kupimo hleba za dve stotine dinara, pa da im damo dajedu? 38 A on im reče: koliko hlebova imate? Idite, vidite. I doznavši rekoše: pet, idve ribe. 39 I naredi im da se svi posade po grupama na zelenoj travi. 40 I posadišese u grupama po stotinu i po pedeset. 41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe,pogleda na nebo, blagoslovi i izlomi hlebove, te ih davaše učenicima da metnu prednjih; i one dve ribe razdeli svima. 42 I jedoše svi i nasitiše se. 43 I podigoše punihdvanaest kotarica komađa hleba i riba. 44 A onih što jedoše hlebove beše pet hiljadaljudi.

Isus hoda po vodi

45 I odmah natera svoje učenike da uđu u čamac i da idu napred na drugu stranuprema Vitsaidi, dok on otpusti narod. 46 I oprostivši se od njih ode na brdo da sepomoli. 47 A kada nasta veče, čamac beše nasred mora a on sam na zemlji. 48 Ividevši ih kako se muče veslajući, jer im beše protivan vetar, oko četvrte noćnestraže dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimođe. 49 A oni videvši ga kakoide po moru, pomisliše da je utvara, te povikaše; 50 jer ga svi videše i uplašiše se.No on ih odmah oslovi i reče im: budite hrabri, ja sam, ne bojte se. 51 I uđe k njimau čamac, i presta vetar. I divljahu se u sebi veoma; 52 jer ne razumeše čuda sahlebovima, nego im srce beše okorelo.

53 I prešavši na zemlju dođoše u Genisaret i pristaše. 54 I kad iziđoše iz čamca,odmah ga poznaše, 55 optrčaše sav onaj kraj i počeše donositi bolesnike naposteljama gde su čuli da je on. 56 I gde god je ulazio u sela ili gradove ili zaseoke,na trgovima stavljahu bolesnike i moljahu ga da dotaknu bar rese njegove haljine. Ikoji god ga dotakoše behu spaseni.

54

Marko, glava 7Prava čistota

(Mt. 15

, 1−20)

1 I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji dođoše iz Jerusalima. 2 Ivideše neke od njegovih učenika kako jedu hleb nečistim, to jest neopranimrukama. 3 Jer fariseji i svi Judeji ne jedu dok ne operu šakom ruke, držeći predanjestarih, 4 i kad dođu s trga, ne jedu dok se ne operu, i ima još mnogo čega što suprimili da drže, pranja čaša, krčaga i bakarnog posuđa, 5 i zapitaše ga fariseji iknjiževnici: zašto tvoji učenici ne žive po predanju starih, nego jedu hlebneopranim rukama? 6 A on im reče: dobro prorokova Isaija za vas licemere, kao štoje napisano: »Ovaj narod me poštuje usnama, a srce njihovo je daleko od mene. 7

Uzalud me poštuju, učeći nauke koje su ljudske zapovesti«. 8 Ostavivši Božijuzapovest držite ljudsko predanje [pranja krčaga i čaša i drugo mnogo što šta takvočinite]. 9 I govoraše im: lepo ukidate Božiju zapovest, da sačuvate svoje predanje. 10

Jer Mojsije reče: »Poštuj oca svoga i majku svoju«, i »Ko ruži oca ili majku smrćuda umre«. 11 A vi kažete: ako čovek kaže ocu ili majci: korvan je, što znači žrtvenidar, ono čime bih ti pomogao, 12 i ne dopuštate mu više da išta učini ocu ili majci,13 ukidajući Božiju reč svojim predanjem što ste ga predali; i mnogo što šta takočinite.

14 I dozvavši opet narod govoraše im: čujte me svi i razumejte. 15 Ništa ne ulazispolja u čoveka što ga može opoganiti; nego što izlazi iz čoveka − to čini čovekanečistim. 16 Ako ko ima uši da sluša, neka sluša. 17 I kada dođe kući od naroda,pitahu ga njegovi učenici za priču. 18 I reče im: tako ni vi ne razumete? Zar neopažate da sve što spolja ulazi u čoveka ne može da ga opogani, 19 jer ne ulazi unjegovo srce nego u stomak, te izlazi u zahod, − čisteći sva jela? 20 I reče: što izlaziiz čoveka, ono čini čoveka nečistim. 21 Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli,blud, krađe, ubijstva, 22 preljube, lakomstva, zloće, prevare, raspojasanost, zavist,hula, oholost, bezumlje. 23 Sva ova zla izlaze iznutra i čine čoveka nečistim.

Vera Sirofeničanke(Mt. 15, 21−28)

24 I ustavši ode odande u krajeve Tira i Sidona. I ušavši u jednu kuću hteo je daniko ne dozna, ali nije mogao da bude skriven. 25 Nego odmah ču za njega jednažena, čija ćerčica imađaše nečistoga duha, ona dođe i pade pred noge njegove. 26 A

55

ta žena beše mnogoboškinja, rodom Sirofeničanka; i moljaše ga da istera demona iznjene ćerke. 27 A on joj reče: pusti da se najpre nahrane deca; jer nije dobro uzetidečiji hleb i baciti psima. 28 Ona pak odgovori i reče mu: da, Gospode, ali i psi podstolom jedu od dečijih mrvica. 29 I reče joj: zbog ove reči idi, izišao je demon iztvoje kćeri. 30 I otišavši kući nađe dete kako leži na postelji, a demon je izišao.

Isceljenje gluvonemoga

31 I opet izišavši iz krajeva Tira dođe preko Sidona na Galilejsko more usredkrajeva Dekapolja. 32 I dovedoše mu jednog gluvog i mutavog, te ga zamoliše dastavi ruku na njega. 33 I uzevši ga iz naroda nasamo stavi svoje prste u njegove uši,pa pljunu i dotače njegov jezik, 34 pogleda na nebo i uzdahnu, te mu reče: efata, štoznači: otvori se. 35 I odmah mu se otvoriše uši, razreši se veza njegova jezika, tegovoraše pravilno. 36 I zapreti im da nikome ne govore. No koliko im je onnaređivao, oni sve više objavljivahu. 37 I divljahu se preko svake mere govoreći:sve je dobro učinio, i gluve čini da čuju i neme da govore.

Marko, glava 8Isus hrani četiri hiljade ljudi

(Mt. 15, 32−39)

1 U one dane kada opet beše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, dozva učenike ireče im: 2 žao me je naroda, što su već tri dana stalno uz mene i nemaju šta da jedu;3 ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; neki od njih su došliiz daleka. 4 I odgovoriše mu njegovi učenici: otkud može ko da ih nahranihlebovima ovde u pustinji? 5 I pita ih: koliko hlebova imate? A oni rekoše: sedam. 6

Tada naredi narodu da poseda po zemlji. I uzevši sedam hlebova, zahvali, izlomi idavaše svojim učenicima da iznesu, i izneše pred narod. 7 I imađahu i malo ribica; iblagoslovivši ih reče da i njih iznesu. 8 I jedoše i nasitiše se, i podigoše sedamkotarica preostalih komada. 9 A beše oko četiri hiljade ljudi. I otpusti ih. 10 I odmahuđe u čamac sa svojim učenicima, te dođe u okolinu Dalmanute.

Fariseji traže znakFarisejski i Irodov kvasac

(Mt. 16, 1−12; Lk. 11, 16−29)

11 I iziđoše fariseji i počeše da se prepiru s njim, tražeći od njega znak s neba −kušajući ga. 12 No on uzdahnu duhom svojim i reče: što ovaj rod traži znak? Zaista,kažem vam, neće se dati znak ovome rodu. 13 I ostavivši ih opet uđe u čamac i ode

56

na drugu stranu.

14 I zaboraviše da uzmu hleba, te imađahu samo jedan hleb kod sebe u čamcu. 15 Izapovedaše im govoreći: gledajte, čuvajte se od kvasca farisejskog i kvascaIrodova. 16 Oni pak razmišljahu među sobom što hleba nemaju. 17 A Isus saznavšito reče im: što mislite da hleba nemate? Još ne razumete i ne shvatate? Je li okorelovaše srce? 18 »Oči imate i ne vidite, uši imate i ne čujete«? I ne sećate se, 19 kadaizlomih pet hlebova na pet hiljada, koliko kotarica punih komada podigoste?Rekoše mu: dvanaest. 20 Kada sedam hlebova izlomih na četiri hiljade, koliko korpipunih komada podigoste? Rekoše: sedam. 21 I reče im: još ne razumete?

Isceljenje slepoga u Vitsaidi

22 I dođoše u Vitsaidu. I dovedoše mu jednoga slepca, te ga zamoliše da ga dotakne.23 On uhvati slepca za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu u oči, pa stavi ruke nanjega i upita ga: vidiš li šta? 24 I pogledavši reče: vidim ljude gde idu − vidim ihkao drveće. 25 Zatim opet stavi ruke na njegove oči, te progleda i ozdravi, i gledašesve jasno. 26 I posla ga kući njegovoj govoreći: ni u selo ne ulazi.

Petrovo ispovedanjeIsus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

(Mt. 16, 13−28; Lk. 9, 18−27)

27 I iziđe Isus i njegovi učenici u sela kod Kesarije Filipove. A putem pitaše svojeučenike govoreći im: šta kažu ljudi, ko sam ja? 28 Oni mu rekoše: Jovan Krstitelj,drugi vele da si Ilija, a treći − da si jedan od proroka. 29 No on ih pitaše: a za kogame vi držite? Petar odgovori i reče mu: ti si Hristos. 30 I zapreti im da nikome negovore o njemu.

31 I poče ih učiti da Sin čovečiji mora mnogo da postrada i da bude odbačen odstarešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti i posle tri dana će vaskrsnuti.32 I to govoraše otvoreno. A Petar ga uze nasamo i poče ga koriti. 33 No on seokrenu i videvši svoje učenike ukori Petra i reče: idi od mene, satano, jer ti nemisliš o onom što je božansko nego o onom što je ljudsko.

34 I dozvavši narod sa svojim učenicima reče im: ko hoće za mnom da pođe, nekase odrekne samoga sebe, pa neka ponese krst svoj i ide za mnom. 35 Jer ko hoće daspase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život zbog mene i evanđelja, spašćega. 36 Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi? 37 Jer šta ćečovek dati u zamenu za svoj život? 38 Jer ko se postidi mene i mojih reči u ovom

57

preljubotvornom i grešnom rodu, njega će se postideti i Sin čovečiji kada dođe uslavi svoga Oca sa svetim anđelima.

Marko, glava 91 I reče im: zaista, kažem vam: među ovima što stoje ovde ima nekih koji nećeokusiti smrti dok ne vide carstvo Božije da je došlo u sili.

Preobraženje(Mt. 17, 1−13; Lk. 9, 28−36)

2 I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, te ih same izvede na jednuvisoku goru nasamo. I preobrazi se pred njima, 3 pa njegove haljine postaše sjajne ivrlo bele, kako ih suknar na zemlji ne može ubeliti. 4 I pojavi im se Ilija saMojsijem, te razgovarahu sa Isusom. 5 A Petar prozbori i reče Isusu: ravi, dobro jeda smo ovde, da načinimo tri senice, jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji. 6 Nije,naime, znao šta da kaže; jer behu vrlo uplašeni. 7 I dođe oblak te ih zakloni, a izoblaka se ču glas: ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte. 8 I odjednom obazrevši senikoga više ne videše nego Isusa sama uz sebe.

9 A kada su silazili sa gore, zapovedi im da nikome ne propovedaju šta su videli,dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih. 10 I držahu čvrsto tu reč, raspravljajući međusobom šta to znači: ustati iz mrtvih. 11 I pitahu ga govoreći: zašto književnici kažuda Ilija treba prvo da dođe? 12 No on im reče: Ilija će prvo doći i sve uspostaviti. Akako je pisano za Sina čovečijeg, da treba mnogo da postrada i da bude prezren? 13

Ali vam kažem da je Ilija došao, i postupiše s njim kako htedoše − kao što jenapisano za njega.

Isceljenje padavičara(Mt. 17, 14−21; Lk. 9, 37−43)

14 I došavši učenicima videše mnogi narod oko njih i književnike kako se prepiru snjima. 15 I čim ga videše, sav se narod prepade, te pritrčaše i pozdravljahu ga. 16 Iupita ih: što se prepirete s njima? 17 A jedan iz naroda mu odgovori: učitelju,dovedoh ti svoga sina u kome je nemi duh; 18 i kad ga spopadne, rastrže ga, te bacapenu, škrguće zubima i suši se. I rekoh tvojim učenicima da ga isteraju, i nemogoše. 19 A on im odgovori i reče: o neverni rode, dokle ću biti s vama? Dokle ćuvas podnositi? Dovedite ga k meni. 20 I dovedoše mu ga. A kad ga duh vide, odmahrastrza dečaka, te pade na zemlju i valjaše se bacajući penu. 21 Tada zapita njegovogoca: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: od detinjstva, 22 i

58

često ga baci u vatru i u vodu − da ga upropasti. Nego ako što možeš, smiluj se nanas i pomozi nam. 23 Isus mu pak reče: »Ako možeš« − sve je mogućno onome kojiveruje. 24 Odmah povika dečakov otac i reče: verujem, pomozi mome neverju. 25 AIsus videvši da se narod stiče, zapreti nečistom duhu govoreći mu: nemi i gluviduše, ja ti naređujem, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega. 26 I povika, rastrza gasilno i iziđe. I bi kao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro. 27 A Isus gauhvati za ruku, podiže ga, te usta. 28 A kada dođe kući, pitahu ga njegovi učenicinasamo; zašto mi ne mogosmo da ga isteramo? 29 On im pak reče: ovaj rod može seisterati samo molitvom [i postom].

Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje(Mt. 17, 22−24; Lk. 9, 43−45)

30 I otišavši odande prolažahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna; 31 poučavaše,naime, svoje učenike i govoraše im: Sina čovečijeg predaju u ruke ljudske, i ubićega, a kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti. 32 No oni ne razumevahu taj govor,te se bojahu da ga upitaju.

Pouka apostola(Mt. 18, 1−9; Lk. 9, 46−50)

33 I dođoše u Kafarnaum, i kad bi u kući, zapita ih: o čemu ste putem raspravljali?34 A oni ćutahu; jer su se na putu među sobom prepirali ko je najveći. 35 On paksede, pozva Dvanaestoricu i reče im: ako ko hoće da bude prvi, neka bude poslednjiod svih i svima sluga. 36 I uzevši jedno dete postavi ga među njih, zagrli ga i rečeim: 37 ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima; a ko mene prima, neprima mene, nego onoga koji me je poslao.

38 Reče mu Jovan: učitelju, videsmo jednoga kako u tvoje ime isteruje demone, a neide s nama, i branili smo mu, jer nije išao s nama. 39 A Isus reče: ne branite mu; jernema toga koji će činiti čudo u moje ime i moći odmah zlo da govori o meni; 40 ko,naime, nije protiv nas, za nas je. 41 I ko vas napoji čašom vode zato što ste Hristovi,zaista, kažem vam, neće izgubiti svoje plate. 42 I ko sablazni jednoga od ovih malihkoji veruju, bolje bi mu bilo da se obesi magareći žrvanj o vrat njegov i da budebačen u more. 43 I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat uživot, nego sa dve ruke da odeš u pakao, u oganj neugasivi. [44 gde crv njihov neumire i oganj se ne gasi.] 45 I ako te noga tvoja sablažnjava. odseci je; bolje ti je dauđeš u život hrom, nego da te sa dve noge bace u pakao. [46 gde crv njihov ne umirei oganj se ne gasi.] 47 I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš ucarstvo Božije s jednim okom, nego da te sa dva oka bace u pakao, 48 gde crv

59

njihov ne umire i oganj se ne gasi. 49 Jer će svaki ognjem biti posoljen. 50 Dobra jeso; ali ako so postane neslana, čime ćete je popraviti? Imajte soli u sebi i imajtemira među sobom.

Marko, glava 10Brak i razvod

(Mt. 19, 1−15; Lk. 18, 15−17)

1 I podiže se odande te dođe u krajeve Judeje i s one strane Jordana, i opet mu senarod pridruži, a on ih poučavaše po svom običaju. 2 I prišavši fariseji pitahu ga dali sme čovek da otpusti ženu − kušajući ga. 3 A on im odgovori i reče: šta vamzapovedi Mojsije? 4 Oni rekoše: Mojsije je odobrio da se napiše otpusna knjiga i dase žena otpusti. 5 No Isus im reče: s obzirom na tvrdoću vašega srca napisa vam ovunaredbu. 6 Ali od početka stvorenja Bog ih stvori kao muško i žensko. 7 »Zato ćečovek ostaviti oca svoga i majku, pa će prionuti uz ženu svoju, 8 te će dvoje bitijedno telo«. Stoga nisu više dvoje − nego jedno telo. 9 Što, dakle, Bog sastavi,čovek neka ne rastavlja. 10 I kod kuće opet ga učenici pitahu o tome. 11 On im pakreče: ko otpusti svoju ženu i oženi se drugom, čini preljubu prema njoj; 12 i ako onaotpusti svoga muža i uda se za drugoga, čini preljubu.

13 I donošahu mu dečicu da ih dotakne; ali ih učenici ukoriše. 14 A Isus videvšinegodova i reče im: pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvimapripada carstvo Božije. 15 Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg kao malodete, neće ući u njega. 16 I zagrlivši ih blagoslovi ih, stavljajući ruke na njih.

Bogati mladić(Mt. 19, 16−30; Lk. 18, 18−30)

17 I kada iziđe na put pritrča jedan čovek, klekne pred njega i upita ga: dobriučitelju, šta da učinim da nasledim život večni? 18 A Isus mu reče: što me nazivašdobrim? Niko nije dobar − osim jednoga Boga. 19 Znaš zapovesti: »Ne ubij, ne činipreljube, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svoga i majku«. 20 Noon mu odgovori: učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti. 21 A Isus ga pogleda,zavole ga i reče mu: jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, paćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom. 22 A on se ražalostina ovu reč i ode tužan, jer imađaše mnoga imanja.

23 I pogledavši Isus naokolo reče svojim učenicima: kako će imućni ljudi teško ućiu carstvo Božije. 24 A učenici se zapanjiše na njegove reči. No Isus opet prozbori i

60

reče im: deco, kako je teško onima koji se uzdaju u imanje ući u carstvo Božije. 25

Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božije. 26

A oni se još više uplašiše govoreći jedan drugome: pa ko može da bude spasen? 27

Isus pogleda na njih i reče: ljudima je to nemogućno, ali Bogu nije; jer Bogu je svemogućno. 28 Petar poče da mu govori: vidi, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom.29 Isus pak odgovori i reče: zaista, kažem vam, nema nikoga ko ostavi kuću, ilibraću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i radi evanđelja, 30 ada ne primi sad stostruko, u ovo vreme kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu i njive− uz proganjanja − a u budućem svetu večni život. 31 No mnogi prvi biće poslednji iposlednji prvi.

Isus treći put predskazuje svoju smrti vaskrsenje

(Mt. 20, 17−28; Lk. 18, 31−34)

32 A kad behu na putu uzlazeći u Jerusalim, iđaše Isus pred njima, i čuđahu se, akoji iđahu za njima bojahu se. I uzevši opet Dvanaestoricu poče im govoriti šta ćese njemu dogoditi: 33 evo, idemo gore u Jerusalim i Sina čovečijeg predaćeprvosveštenicima i književnicima, pa će ga osuditi na smrt i predati gamnogobošcima, 34 i narugaće mu se, ispljuvaće ga, šibaće ga i ubiće ga, a posle tridana vaskrsnuće.

Častoljublje Zevedejevih sinova

35 I priđoše mu Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi, govoreći mu: učitelju, hoćemo danam učiniš što te zamolimo. 36 A on im reče: šta hoćete da vam učinim? 37 Oni mupak rekoše: daj nam da sednemo jedan tebi s desne strane i drugi s leve u slavitvojoj. 38 No Isus im reče: ne znate šta tražite. Možete li ispiti čašu koju ja pijem, ilikrstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? 39 Oni mu odgovoriše: možemo. Tada imIsus reče: čašu koju ja pijem pićete, i bićete kršteni krštenjem kojim se ja krštavam;40 ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego pripada onima kojima jepripremljeno. 41 I čuvši desetorica počeše negodovati zbog Jakova i Jovana. 42 NoIsus ih dozva i reče im: znate da oni koji važe kao vladari naroda gospodare nadnjima i njihovi velikaši ih tlače. 43 A među vama nije tako. Nego ko hoće da budevelik među vama, neka bude sluga, 44 i ko hoće da bude prvi među vama, neka budesvima sluga; 45 jer i Sin čovečiji ne dođe da mu služe, nego da posluži i da dadesvoj život kao otkup za mnoge.

Isceljenje slepog Vartimeja(Mt. 20, 29−34; Lk. 18, 35−43)

61

46 I dođoše u Jerihon. A kad je izlazio iz Jerihona sa svojim učenicima i mnogimnarodom, Vartimej, Timejev sin, slepi prosjak, seđaše kraj puta. 47 I čuvši da je toIsus Nazarećanin, poče vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse, smiluj se na mene. 48

A mnogi su mu pretili − da ućuti; ali on još više vikaše: Sine Davidov, smiluj se namene. 49 Isus stade i reče: pozovite ga. I pozvaše slepca govoreći mu: ne boj se,ustani, zove te. 50 A on zbaci svoj ogrtač, skoči i dođe Isusu. 51 Isus pak prozbori ireče mu: šta hoćeš da ti učinim? A slepac mu reče: ravuni, da progledam. 52 Tadamu Isus reče: idi, vera tvoja spasla te je. I odmah progleda i iđaše putem za njim.

Marko, glava 11Mesija ulazi u Jerusalim

(Mt. 21, 1−22; Lk. 19, 28−46)

1 I kad se približiše Jerusalimu, kod Vitfage i Vitanije prema Maslinskoj gori, posladvojicu svojih učenika, 2 i reče im: idite u selo što je prema vama, i čim uđete unjega naći ćete privezano magare na koje još niko od ljudi nije seo; odrešite ga idovedite. 3 I ako vam ko kaže: šta to radite? recite: Gospodu je potrebno, i odmahće ga opet poslati ovamo. 4 I odoše i nađoše privezano magare kod vrata, napolju naulici, i odvezaše ga. 5 A neki od onih što su onde stajali rekoše im: šta radite, štoodvezujete magare? 6 A oni im rekoše kao što Isus kaza; i pustiše ih. 7 Tadadovedoše Isusu magare, staviše svoje haljine na njega te sede na njega. 8 I mnogiprostreše svoje haljine po putu, a drugi zeleno granje koje nasekoše u poljima. 9 Ikoji su išli pred njim i za njim vikahu: »Osana; blagosloven je koji ide u imeGospodnje; 10 blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi; osana navisinama«. 11 I uđe u Jerusalim, u hram; i razgledavši sve, pošto je već bilo kasno,iziđe s Dvanaestoricom u Vitaniju.

12 A sutradan, kada iziđoše iz Vitanije, ogladne. 13 I videvši iz daleka smokvu kojaje imala lišće, dođe − ne bi li što našao na njoj; a kad dođe do nje, ne nađe ništaosim lišća, jer ne beše vreme smokava. 14 Tada prozbori i reče joj: ne jeo niko višeroda od tebe do veka. A njegovi učenici slušahu.

15 I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu ikupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 16 ine dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17 I učaše i govoraše im: nije linapisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njeganapravili razbojničku pećinu. 18 A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kakoda ga pogube; jer ga se bojahu, sav narod se, naime, oduševljavao njegovom

62

naukom. 19 A uveče izlažaše iz grada.

20 A ujutro prolazeći videše onu smokvu kako se osušila iz korena. 21 A Petar se setii reče mu: ravi, vidi, osuši se smokva koju si prokleo. 22 Isus odgovori i reče im:imajte veru u Boga. 23 Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se umore, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu.24 Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam. 25 Ikad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je nanebesima oprosti vama vaše greške. [26 Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je nanebesima neće oprostiti grešaka vaših.]

Isusova vlast(Mt. 21, 23−27; Lk. 20, 1−8)

27 I dođoše opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu priđoše mu prvosveštenici iknjiževnici i starešine, 28 i rekoše mu: kakvom vlašću to činiš? Ili ko ti dade tu vlastda to činiš? 29 A Isus im reče: zapitaću vas jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vamkazati kakvom vlašću činim ovo. 30 Beše li Jovanovo krštenje s neba ili od ljudi?Odgovorite mi. 31 A oni razmišljahu među sobom: ako kažemo: s neba, reći će:zašto mu onda ne poverovaste? 32 Nego da kažemo: od ljudi? Bojahu se naroda; jersu svi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok. 33 Odgovoriše Isusu i rekoše: neznamo. A Isus im reče: ni ja vam neću reći kakvom vlašću činim ovo.

Marko, glava 12Zli vinogradari

(Mt. 21, 33−46; Lk. 20, 9−19)

1 I poče im govoriti u pričama. Posadi čovek vinograd, ogradi ga plotom, iskopamuljaru, sagradi kulu, te ga dade pod zakup vinogradarima i otputova. 2 A u svojevreme posla slugu vinogradarima, da primi od vinogradara deo vinogradskihplodova. 3 No oni ga uhvatiše, izbiše i otpustiše praznih ruku. 4 I opet posla k njimadrugoga slugu. I njega izudaraše po glavi i naružiše. 5 Posla i trećega, i njega ubiše,i mnoge druge − jedne izbiše, a druge pobiše. 6 Još jednog imađaše, voljenoga sina;njega najzad posla k njima govoreći: prezaće od moga sina. 7 Ali oni vinogradarirekoše među sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo bitinaše. 8 I uhvativši ga ubiše i izbaciše iz vinograda. 9 Šta će dakle učiniti gospodarvinograda? Doći će i pogubiće te vinogradare, a vinograd će dati drugima. 10 Zar nečitaste ove reči u Pismu: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen; 11

ovo bi od Gospoda, i divno je u očima našim«? 12 I tražahu da ga uhvate, ali se

63

pobojaše naroda; razumeli su, naime, da je ovu priču na njih uperio. I ostaviše ga teodoše.

Plaćanje poreza(Mt. 22, 15−22; Lk. 20, 20−26)

13 I poslaše k njemu neke od fariseja i irodovaca, da ga uhvate u reči. 14 Oni dođošei rekoše mu: učitelju, znamo da si istinit i da se ne obazireš ni na koga; jer ne gledaško je ko, nego učiš putu Božijem u istini. Da li je dozvoljeno dati caru porez − ilinije? Da li da ga damo − ili da ne damo? 15 No on sazna njihovo pretvaranje i rečeim: što me kušate? Donesite mi dinar da ga vidim. 16 A oni donesoše. I reče im: čijije ovo lik i natpis? Oni pak rekoše: carev. 17 Isus im reče: dajte caru carevo, a BoguBožije. I divljahu mu se.

O vaskrsenju mrtvih(Mt. 22, 23−33; Lk. 20, 27−40)

18 I dođoše k njemu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, te ga pitahu govoreći: 19

učitelju, Mojsije nam napisa: »Ako kome umre brat i ostavi ženu, a ne ostavi deteta,da brat njegov uzme ženu i podigne potomstvo svome bratu«. 20 Beše sedmorobraće; prvi uze ženu, ali umre i ne ostavi potomstva. 21 I drugi je uze, umre i neostavi potomstva, i treći isto tako, 22 i sedmorica ne ostaviše potomstva. Posle svihumre i žena. 23 O uskrsu, kad vaskrsnu, kojega od njih će biti žena? jer su jesedmorica imali kao ženu. 24 Reče im Isus: ne varate li se zato što ne znate Pisma nisile Božije? 25 Jer kad vaskrsnu iz mrtvih, niti se žene niti udaju, nego su kao anđelina nebesima. 26 A za mrtve − da će vaskrsnuti, zar ne čitaste u Mojsijevoj knjizi gdegovori o kupini, kako mu reče Bog: »Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i BogJakovljev«? 27 On nije Bog mrtvih nego živih. Grdno se varate.

Najveća zapovest(Mt. 22, 34−40; Lk. 10, 25−28)

28 I pristupi jedan od književnika koji ih je čuo kako se prepiru, znajući da im jedobro odgovorio, zapita ga: koja je prva od svih zapovesti? 29 Isus odgovori da jeprva: »Slušaj, Izrailju, Gospod Bog naš − jedini je Gospod, 30 i ljubi GospodaBoga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom i svomsnagom svojom«. 31 Ovo je druga: »Ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe«. Drugezapovesti, veće od ovih, nema. 32 I reče mu književnik: dobro, učitelju, po istinireče da »je jedan Bog i da nema drugoga sem njega«; 33 i »njega ljubiti svim srcem,i svim razumom, i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe«, više je od

64

svih žrtava koje se spaljuju i kolju. 34 A Isus videvši da je razumno odgovorio, rečemu: nisi daleko od carstva Božijeg. I niko se više ne usudi da ga zapita.

Mesija − Davidov sin i Gospod(Mt. 22, 41−46; Lk. 20, 41−44)

35 I prozbori Isus i govoraše učeći u hramu: kako govore književnici da je Hristossin Davidov? 36 Sam David reče Duhom Svetim: »Reče Gospod Gospodu mome:sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«.37 Sam David naziva ga Gospodom, i otkuda mu je onda sin? I mnogi narod slušašega rado.

38 I u svojoj nauci govoraše: čuvajte se od književnika koji rado idu u dugimhaljinama i vole pozdrave na trgovima i 39 prva mesta u sinagogama i pročelja nagozbama. 40 Koji jedu udovičke kuće i tobož se dugo mole, ovi će biti strožeosuđeni.

41 I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kako narod meće novac u kovčeg; amnogi bogati metahu mnogo. 42 I dođe jedna siromašna udovica pa ubaci dve lepte,to jest kodrant. 43 Tada dozva svoje učenike i reče im: zaista, kažem vam, da ovasiromašna udovica stavi više od svih koji metahu u kovčeg; 44 jer svi metnuše odsvog izobilja, a ona od svoje nemaštine stavi sve što je imala, sav svoj imetak.

Marko, glava 13Proroštvo o razorenju hrama(Mt. 24, 1−28; Lk. 21, 5−24)

1 I kada je izlazio iz hrama, reče mu jedan od njegovih učenika: učitelju, vidi, kakvokamenje i kakve građevine. 2 A Isus mu reče: vidiš li ove velike građevine? Neće seostaviti ni kamen na kamenu, koji neće biti srušen. 3 I kada je sedeo na Maslinskojgori prema hramu, pitahu ga nasamo Petar i Jakov, Jovan i Andreja: 4 kaži namkada će to biti, i kakav je znak kada će se sve to svršiti?

5 A Isus poče da im govori: pazite da vas ko ne zavede. 6 Mnogi će doći u moje imegovoreći da sam ja, te će zavesti mnoge. 7 A kad čujete za ratove i glasove oratovima, ne plašite se. Jer to mora da bude, ali još nije kraj; 8 jer će ustati narod nanarod i carstvo na carstvo. Biće zemljotresa po raznim mestima, biće gladi; to jepočetak nevolja.

65

9 Ali vi se čuvajte; predavaće vas sudovima, pa će vas tući u sinagogama i izvodićevas pred namesnike i careve mene radi, za svedočanstvo njima. 10 Treba najpre dase propoveda evanđelje svima narodima. 11 A kad vas vode i predaju, nemojteunapred brinuti šta ćete govoriti, nego što vam se da u onaj čas to govorite; jernećete vi govoriti nego Duh Sveti. 12 I predaće brat brata na smrt i otac dete, ustaćedeca na roditelje i ubijaće ih. 13 I svi će vas mrzeti zbog moga imena; a ko istraje dokraja, taj će biti spasen. 14 A kad vidite da gnusoba pustoši stoji gde ne treba, kojičita neka razume, tada koji su u Judeji neka beže u brda, 15 ko je na krovu neka nesilazi niti ulazi da uzme što iz svoje kuće, 16 i ko je u polju neka se ne vraća dauzme svoj ogrtač. 17 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane. 18 Molite se da tone bude zimi; 19 jer će ti dani biti nevolja kakve nije bilo od početka stvorenja, kojeBog stvori, dosada, i neće biti. 20 I da Gospod ne skrati dane, ne bi se spasao nijedan čovek; ali zbog izabranih, koje izabra, skratio je dane. 21 I ako vam tada kokaže: evo, ovde je Hristos, eno onde, ne verujte; 22 jer će se pojaviti lažne mesije ilažni proroci, te će činiti znake i čuda, da bi zaveli izabrane − ako je moguće. 23 Alivi pazite; eto, sve sam vam unapred kazao.

Dolazak Sina čovečijeg. Neznani dan i čas(Mt. 24, 29−51; Lk. 21, 25−36)

24 Ali u one dane − posle te nevolje − sunce će pomračiti, mesec neće davati svojesvetlosti, 25 zvezde će padati sa neba, sile nebeske će se pokolebati, 26 i tada ćevideti Sina čovečijeg kako ide na oblacima s velikom silom i slavom. 27 I tada ćeposlati anđele i skupiti svoje izabrane od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.28 A od smokve naučite priču: kada već njena grana omekša i prolista, znate da jeleto blizu. 29 Tako i vi, kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu − pred vratima.30 Zaista, kažem vam da ovaj naraštaj neće proći, dok se sve ovo ne zbude. 31 Neboi zemlja će proći, ali moje reči neće proći. 32 A o onom danu ili času niko ne zna, nianđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac.

33 Pazite, bdite; jer ne znate kad je vreme, 34 − kao kad čovek polazeći na put ostavisvoju kuću i ovlasti svoje sluge, svakome odredi njegov posao, a vrataru naredi dabdi. 35 Bdite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar kuće, da li uveče, ili u ponoć,ili kad petlovi pevaju, ili ujutro; 36 da vas, kad iznenada dođe, ne nađe gde Spavate.37 A što vama govorim, svima govorim, bdite.

Marko, glava 14Zavera protiv Isusa

Pomazanje u Vitaniji Judina izdaja

66

(Mt. 26, 1−16; Lk. 22, 1−6; Jn. 12, 1−8)

1 A behu dva dana do Pashe i praznika beskvasnih hlebova. I tražahu prvosveštenicii književnici kako da ga na prevaru uhvate i ubiju. 2 Govorahu naime: ne oprazniku, da se narod ne pobuni.

3 I kada je bio u Vitaniji u kući Simona Gubavog, dok je ležao za trpezom, dođejedna žena koja je imala sud od alavastra sa skupocenim pravim nardovim mirom;ona razbi alavastarski sud i izli na njegovu glavu. 4 A neki negodovahu govorećimeđu sobom: zašto je tako prosuto miro? 5 Moglo se, naime, to miro prodati za višeod trista dinara i dati siromasima; i prigovarahu joj. 6 No Isus reče: ostavite je; štojoj stvarate neprijatnosti? Ona učini dobro delo na meni. 7 Jer siromahe uvek imatesa sobom, i kad hoćete možete im dobro činiti, a mene nemate svagda. 8 Učinila ješto je mogla; unapred je pomazala moje telo za ukop. 9 I zaista vam kažem: gde godse uspropoveda evanđelje po svemu svetu, kazaće se i šta ona učini − za sećanje nanju. 10 I Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, ode prvosveštenicima da im gaizda. 11 A oni čuvši obradovaše se i obećaše da će mu dati novaca. I tražaše kako daga u zgodnoj prilici izda.

Tajna večera(Mt. 26,

17−29; Lk. 22, 7−38; Jn. 13, 1−38)

12 A prvoga dana beskvasnih hlebova, kada su klali pashalno jagnje, rekoše munjegovi učenici: kuda hoćeš da idemo i spremimo da jedeš pashu? 13 I posla dvojicuod svojih učenika i reče im: idite u grad i srešće vas čovek koji nosi krčag vode;idite za njim, 14 i gde uđe recite domaćinu: Učitelj pita: gde je moja dvorana gde ćujesti Pashu sa svojim učenicima? 15 I on će vam pokazati veliku sobu na spratu,zastrtu, spremnu; onde nam pripremite. 16 I iziđoše njegovi učenici, te odoše u gradi nađoše kao što im reče, pa spremiše pashu.

17 A kada je bilo veče, dođe sa Dvanaestoricom. 18 I kad su ležali za trpezom i jeli,reče Isus: zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas − koji jede sa mnom. 19

Oni počeše da se žaloste i da mu govore jedan za drugim: da neću ja? 20 A on imreče: jedan od Dvanaestorice, koji umače sa mnom u zdelu. 21 Sin čovečiji ide,doduše, kao što je napisano za njega; ali teško onom čoveku koji posreduje uizdajstvu Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek.

67

22 I kada su jeli, uze hleb, blagoslovi, izlomi i dade im i reče: uzmite, ovo je telomoje. 23 I uze čašu, zahvali Bogu, dade im, te piše iz nje svi. 24 I reče im: ovo jemoja krv zaveta, koja se proliva za mnoge. 25 Zaista kažem vam: neću više piti odroda čokotova do onoga dana kada ću ga piti novog u carstvu Božijem.

Nagoveštaj Petrovog odricanjaMolitva u Getsimaniji

(Mt. 26, 30−56; Lk. 22, 39−53; Jn. 18, 1−11)

26 I otpojavši hvalu iziđoše na Maslinsku goru. 27 I reče im Isus: svi ćete sesablazniti, jer je napisano: »Udariću pastira, i ovce će se razbeći«. 28 Ali poslesvoga vaskrsa ići ću pred vama u Galileju. 29 A Petar mu reče: ako se i svi sablazne,ali ja neću. 30 I reče mu Isus: zaista ti kažem da ćeš me se ti tri puta odreći danas −ove noći − pre no što petao dva puta zapeva. 31 No on govoraše još upornije: ako bitrebalo da umrem s tobom, neću se odreći tebe. A isto tako govorahu i svi ostali.

32 I dođoše na jedno dobro koje se zove Getsimanija, i reče svojim učenicima:sedite ovde dok se pomolim. 33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, te počestrepiti i tužiti, 34 i reče im: pretužna je moja duša do smrti; ostanite ovde i bdite. 35

I otišavši malo dalje, padaše na zemlju i moljaše se, ako je moguće da ga mimoiđeovaj čas, 36 i govoraše: Ava, Oče, tebi je sve mogućno, pronesi ovu čašu mimomene; ali ne što ja hoću, nego što ti hoćeš. 37 Tada dođe i nađe ih kako spavaju, pareče Petru: Simone, spavaš? zar ne mogade probditi jedan čas? 38 Bdite i molite seda ne dođete u iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo. 39 I opet ode te se pomoliizgovorivši istu molitvu. 40 I došavši opet ih nađe kako spavaju, jer su im očiotežale, pa nisu znali šta da mu odgovore. 41 I dođe po treći put i reče im: stalnospavate i počivate; dosta je, dođe čas, evo, predaju Sina čovečijeg u ruke grešnika.42 Ustanite, hajdemo; evo, približio se moj izdajnik.

43 I odmah − dok je on još govorio − dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njimmnogi ljudi s mačevima i batinama − od prvosveštenika, književnika i starešina. 44

A njegov izdajnik beše dao znak njima: koga poljubim − onaj je; uhvatite ga iodvedite oprezno. 45 I došavši odmah mu priđe i reče: ravi, i poljubi ga. 46 A onistaviše ruke na njega i uhvatiše ga. 47 A jedan od njih što tu stajahu poteže mač,udari prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho. 48 Isus pak odgovori i reče im:iziđoste kao na razbojnika sa mačevima i batinama da me uhvatite; 49 svaki dan sambio kod vas u hramu i učio, pa me niste uhvatili. Ali Pisma treba da se ispune. 50

Tada ga svi ostaviše i pobegoše. 51 A za njim iđaše neki mladić, ogrnut platnenomhaljinom na golom telu, i njega uhvatiše. 52 No on ostavi platno pa pobeže od njihgo.

68

Isus pred sinedrionomPetrovo odricanje

(Mt. 26, 57−75; Lk. 22, 54−71; Jn. 18, 12−27)

53 I odvedoše Isusa prvosvešteniku, pa se skupiše svi prvosveštenici, starešine iknjiževnici. 54 A Petar pođe iz daleka za njim sve do u prvosveštenikovo dvorište.Seđaše sa slugama i grejaše se kod vatre. 55 A prvosveštenici i sav sinedrion tražahusvedočanstvo protiv Isusa da ga ubiju, ali ne nalažahu. 56 Jer mnogi svedočahulažno protiv njega, ali svedočanstva ne behu jednaka. 57 Neki pak ustaše isvedočahu lažno protiv njega govoreći: 58 mi čusmo kako on govori: ja ću razvalitiovaj hram, načinjen rukama, pa ću za tri dana sagraditi drugi koji neće biti načinjenrukama. 59 Pa ni tako njihovo svedočanstvo ne beše jednako. 60 Tada ustaprvosveštenik na sredinu i upita Isusa govoreći: zar ništa ne odgovaraš? šta ovisvedoče protiv tebe? 61 A on ćutaše i ne odgovori ništa. Prvosveštenik ga opet upitai reče mu: jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? 62 A Isus reče ja sam, i videćeteSina čovečijeg kako sedi s desne strane sile i ide sa oblacima nebeskim. 63 Na toprvosveštenik razdra svoje haljine i reče: šta nam još trebaju svedoci? 64 Čuli stehulu; šta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt. 65 I neki počeše dapljuju na njega i da mu pokrivaju lice, da ga udaraju pesnicama i da mu govore:proreci, i sluge ga udarahu po licu.

66 I kada je Petar bio dole u dvorištu, dođe jedna od prvosveštenikovih sluškinja, 67

pa videvši Petra kako se greje, pogleda ga i reče: i ti beše s Isusom Nazarećaninom.68 No on odreče govoreći: niti znam niti razumem što govoriš. I iziđe napolje upredvorje, i petao zapeva. 69 A sluškinja ga vide i poče opet govoriti onima što tamostajahu: ovaj je od njih. 70 Ali on opet odricaše. Malo posle opet prisutni rekošePetru: zaista si od njih; jer si i Galilejac. 71 Tada on poče da se proklinje i zaklinje:ne znam toga čoveka za koga govorite. 72 I odmah po drugi put petao zapeva. APetar se seti reči, kako mu reče Isus: pre no što petao dva puta zapeva tri puta ćešme se odreći; i briznu u plač.

Marko, glava 15Isus pred Pilatom

(Mt. 27, 1−31; Lk. 23, 1−25; Jn. 18, 28−19, 16)

1 I odmah ujutro odlučiše prvosveštenici sa starešinama i književnicima i savsinedrion, svezaše Isusa, odvedoše i predaše Pilatu. 2 I upita ga Pilat: jesi li ti carjudejski? A on mu odgovori i reče: ti kažeš. 3 I optuživahu ga prvosveštenicimnogo. 4 A Pilat ga opet upita: zar ništa ne odgovaraš? Vidi koliko te optužuju. 5

69

No Isus ne odgovori ništa više, tako da se Pilat čudio. 6 A o prazniku oslobađao imje jednoga sužnja koga su iskali. 7 Beše pak u okovima čovek zvani Varava sbuntovnicima koji su u buni učinili ubijstvo. 8 I pope se narod, te poče tražiti onošto im je obično činio. 9 A Pilat im odgovori: hoćete li da vam oslobodim carajudejskog? 10 jer je znao da su ga prvosveštenici predali iz zavisti. 11 Aliprvosveštenici podstakoše narod da im radije oslobodi Varavu. 12 A Pilat opetodgovori i reče im: šta onda da učinim sa onim koga zovete carem judejskim? 13 Nooni ponovo povikaše: raspni ga. 14 Pilat im pak reče: kakvo zlo učini? No onipovikaše još jače: raspni ga. 15 Tada im Pilat oslobodi Varavu − želeći da zadovoljisvetinu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.

16 A vojnici ga odvedoše unutra u dvor, to jest pretorium, i sazvaše svu četu. 17 Iobukoše mu purpurnu haljinu, opletoše venac od trnja i staviše na njega. 18 I počešeda ga pozdravljaju; zdravo, care judejski. 19 I udarahu ga trskom po glavi, pljuvahuna njega, i padajući na kolena klanjahu mu se. 20 A kad mu se narugaše, svukoše sanjega purpurnu haljinu i obukoše mu njegove haljine, te ga izvedoše da ga raspnu.

Raspeće(Mt. 27, 32−56; Lk. 23, 26−49; Jn. 19, 17−37)

21 I primoraše jednog prolaznika, Simona Kirinejca, koji je dolazio iz polja, ocaAleksandrova i Rufova, da ponese njegov krst. 22 I dovedoše ga na mesto Golgotu,što prevedeno znači mesto Lubanja. 23 I davahu mu vino sa smirnom, no on neprimi. 24 Zatim ga raspeše i podeliše njegove haljine, bacajući kocku za njih − šta ćeko uzeti. 25 A beše treći čas kada ga raspeše. 26 I beše napisan natpis koji jeoznačavao njegovu krivicu: car judejski. 27 I raspeše s njim dva razbojnika, jednogas njegove desne strane, a drugoga s leve. [28 I ispuni se Pismo koje kaže: »I ubrojišega među zločince.«]

29 A prolaznici su ga vređali mašući svojim glavama i govoreći: ua, ti što rušiš hrami sagrađuješ za tri dana, 30 spasi samoga sebe i siđi s krsta. 31 Tako se rugahu iprvosveštenici zajedno sa književnicima i govorahu jedan drugome: druge jespasao, samoga sebe ne može da spase. 32 Hristos car Izrailjev − neka siđe sad skrsta, da vidimo i poverujemo. Vređahu ga oni što su bili s njim raspeti. 33 I kadanasta šesti čas, bi tama po celoj zemlji do časa devetoga. 34 A u deveti čas povikaIsus veoma glasno: »Eloi, Eloi, lama savahtani«? to jest prevedeno: Bože moj,Bože moj, zašto me ostavi? 35 Čuvši to neki od onih što tamo stajahu rekoše: gle,zove Iliju. 36 A jedan otrča i natopi sunđer octom, pa natače na trsku te ga pojašegovoreći: pustite, da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine. 37 A Isus povika veomaglasno i izdahnu. 38 I zavesa u hramu rascepi se na dvoje odozgo do dole. 39 A kad

70

vide kapetan, koji je stajao prema njemu, da tako izdahnu, reče: ovaj čovek zaistabeše Božiji sin. 40 A posmatrahu iz daleka i žene, među kojima beše MarijaMagdalina, Marija majka Jakova Mlađeg i Josije, i Saloma, 41 koje iđahu za njimkada beše u Galileji i služahu mu, i mnoge druge koje su s njim došle u Jerusalim.

Isusova sahrana(Mt. 27, 57−61; Lk. 23, 50−56; Jn. 19, 38−42)

42 I kada već bi veče, pošto beše petak, to jest dan pre subote, 43 dođe Josif izArimateje, ugledni savetnik koji i sam čekaše carstvo Božije, usudi se te uđe Pilatui zatraži Isusovo telo. 44 A Pilat se začudi da je već umro, i pozvavši kapetana zapitaga da li je odavno umro; 45 a kad dozna od kapetana, pokloni mrtvo telo Josifu. 46

On kupi platno, skinu ga, uvi u platno i položi ga u grob koji je bio usečen u steni,te navali kamen na vrata od groba. 47 A Marija Magdalina i Marija Josijinaposmatrahu gde je položen.

Marko, glava 16Isusovo vaskrsenje

(Mt. 28, 1−10; Lk. 24, 1−11; Jn. 20, 1−18)

1 I pošto prođe subota, Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupišemirise da dođu i da ga pomažu. 2 I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob,kada je sunce izišlo. 3 I govorahu među sobom: ko će nam odvaliti kamen sa vratagroba? 4 Pogledavši pak videše da je kamen odvaljen; beše, naime, vrlo velik. 5 Akad uđoše u grob, videše mladića obučena u dugu belu haljinu kako sedi s desnestrane i zaprepastiše se. 6 No on im reče: ne plašite se. Tražite raspetoga IsusaNazarećanina; vaskrsao je, nema ga ovde; evo mesto gde ga položiše. 7 Nego idite,kažite njegovim učenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; onde ćete gavideti, kao što vam reče. 8 I izišavši pobegoše od groba. Jer ih trepet i strah obuzeo;i nikome ništa ne rekoše; jer se bojahu.

Isusova javljanja(Mt. 28, 9−10; Lk. 24, 13−35; Jn. 20, 11−18)

9 A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz kojebeše izagnao sedam demona. 10 Ona ode i javi onima što su bili s njim − kojitugovahu i plakahu. 11 A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla − ne poverovaše. 12

Posle toga javi se u drugom obličju dvojici od njih na putu − kad su išli u selo. 13 Ioni odoše te javiše ostalima; ni njima ne poverovaše.

71

Apostolska misijaVaznesenje

(Mt. 28, 16−26; Lk. 24, 36−53; Jn. 20, 21)

14 Kasnije se javi Jedanaestorici, kad su bili za trpezom, i ukori ih zbog njihovogneverovanja i tvrdoće srca, što ne poverovaše onima koji su ga videli vaskrslog izmrtvih. 15 I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju. 16 Kopoveruje i krsti se − biće spasen, a ko ne poveruje − biće osuđen. 17 A ovi znaci ćepratiti one koji poveruju: u moje ime izgoniće demone, govoriće novim jezicima, 18

zmije će podizati, ako i popiju što smrtonosno − neće im naškoditi. Stavljaće rukena bolesnike i osećaće se dobro. 19 A Gospod Isus, pošto im ovo izgovori, bi uzet nanebo i sede s desne strane Boga. 20 Oni pak izišavši objaviše svuda, a Gospod jepotpomagao i potvrđivao reč znacima koji su je pratili.

72

Evanđelje po Luki

Luka, glava 1Uvod i posveta Teofilu

1 Pošto su mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, 2 −onako kako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči, − 3

naumih i ja − pošto sam sve tačno ispitao od početka − da ti napišem po redu,ugledni Teofile, 4 da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen.

Nagoveštaj rođenja Jovana Krstitelja

5 U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik po imenu Zaharija, odAvijine črede, i njegova žena od Aronovih kćeri po imenu Jelisaveta. 6 Oboje behupravedni pred Bogom živeći bez mane po svim zapovestima i naredbamaGospodnjim. 7 Dete nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše ugodine.

8 Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede, 9 po običajusveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji i okadi, 10 a za vremekađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. 11 Tada mu se pojavi anđeoGospodnji stojeći s desne strane kadionog žrtvenika. 12 Videvši ga Zaharija seuznemiri i strah ga spopade. 13 Ali mu anđeo reče: ne plaši se, Zaharija, jer jeuslišana tvoja molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadenešime Jovan. 14 Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovomrođenju. 15 Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestoka pića, aDuha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, 16 te će obratiti mnogeIzrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. 17 On će ići pred njim u Ilijinom duhu isili, da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedničku razboritost, dapripremi Gospodu uređen narod. 18 Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću topoznati? Ja sam, naime, star a i žena mi je zašla u godine. 19 Odgovori anđeo i rečemu: ja sam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da tijavim ovu radosnu vest; 20 i, evo, onemećeš i nećeš moći da progovoriš do onogadana kada će se ovo dogoditi, zato što nisi poverovao mojim rečima koje će seispuniti u svoje vreme. 21 A narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se dugo

73

zadržao u hramu. 22 A kada je izišao, nije mogao da im govori, i uvideše da mu seneko javio u hramu. I on im davaše znake glavom i osta nem.

23 I kad se navršiše dani njegove službe, ode svojoj kući. 24 A posle ovih dana začenjegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći: 25 tako mi je učinio Gospod uvreme kada pogleda na mene da ukloni moju sramotu među ljudima.

Nagoveštaj Isusova rođenja

26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret 27

devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvalaMarija. 28 I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se ti što si stekla milost, Gospod je stobom [blagoslovena si među ženama]. 29 Ona se uplaši na ovu reč i razmišljašekakav bi to pozdrav bio. 30 Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milostu Boga. 31 I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. 32 On će biti veliki zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, 33

te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja. 34

A Marija reče anđelu: kako će to biti kad ne znam muža? 35 Anđeo pak odgovori ireče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to svetodete zvati Sin Božiji. 36 I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojojstarosti; ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, 37 jer je svaka reč Božijamoćna. 38 Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako sikazao. I anđeo ode od nje.

Susret Marije i Jelisavete

39 U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, 40 pa uđe uZaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. 41 Kada Jelisaveta ču Marijin pozdrav, zaigradete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta, 42 te povika iz glasa ireče: blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje. 43 I otkud mito da majka moga Gospoda dođe k meni? 44 Jer gle, kad glas tvoga pozdrava dođedo mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. 45 I blažena je ona koja jepoverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.

Marijina himna

46 Marija pak reče: »Veliča duša moja Gospoda, 47 i obradova se duh moj Bogu,mome spasitelju; 48 što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, od sada ćeme svi naraštaji smatrati blaženom; 49 što mi velika dela učini Silni, i sveto jenjegovo ime, 50 i milostiv je od kolena do kolena onima koji ga se boje. 51 Svojom

74

rukom učini silu, razbi ohole u mislima njihova srca. 52 Zbaci vladaoce sa prestola iuzvisi ponizne, 53 gladne nasiti dobrima a bogate otpusti prazne. 54 Prihvati Izrailja,svoga slugu, da se seti milosti, 55 kao što reče našim očevima, Avraamu i njegovompotomstvu doveka.« 56 A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući.

Rođenje Jovana Krstitelja

57 Jelisaveti pak dođe vreme da rodi i rodi sina. 58 I čuše njeni susedi i rođaci da jojje Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom. 59 A u osmi dan dođoše daobrežu dete, i nazivahu ga Zaharija − po imenu njegovog oca. 60 Ali njegova majkaprogovori i reče: ne, nego će se zvati Jovan. 61 Rekoše joj: nema nikoga u tvojojrodbini koji se tako zove. 62 I namagnuše njegovom ocu da kaže kako bi on želeo dase dete zove. 63 I zaiska pločicu za pisanje pa napisa: Jovan je njegovo ime. I svi sezačudiše. 64 A njegova usta i jezik se odmah otvoriše pa govoraše slaveći Boga. 65 Istrah obuze sve njihove susede, te se u svem brdovitom kraju Judeje govorilo osvemu ovome, 66 pa svi koji su čuli primiše to u svoja srca govoreći: šta će to bitiod ovoga deteta? Jer ruka Gospodnja beše s njim.

Zaharijina himna i proroštvo

67 A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proročke reči: 68

»Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i iskupio svoj narod, 69 ipodigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida, 70 kao što je obrekao oddavnine kroz usta svojih svetih proroka 71 spasenje od naših neprijatelja i iz rukesvih koji nas mrze, 72 da učini milost našim očevima i da se seti svoga svetogsaveza, 73 zakletve kojom se zakleo našem ocu Avraamu, da će nam dati 74 da muslužimo bez straha izbavljeni od neprijateljske ruke 75 u svetosti i pravednosti prednjim u sve naše dane. 76 A ti, dete, zvaćeš se prorok Svevišnjega; jer ćeš ići predGospodom da pripremiš njegove puteve, 77 da naučiš njegov narod da je spasenje uoproštenju njihovih grehova, 78 milosrdnim srcem našeg Boga, kojim će nas posetitisvetlost sa visine, 79 da zasvetli onima što sede u mraku i senci smrti, da uputi našenoge na put mira«.

80 A dete je raslo i jačalo duhom, i bilo je u usamljenosti do dana njegovogistupanja pred Izrailj.

Luka, glava 2Isusovo rođenje

75

1 U ono vreme pak iziđe zapovest od cara Avgusta da se popiše sav svet. 2 Ovo jebio prvi popis kada je Kvirinije upravljao Sirijom. 3 I svi su išli da se popišu −svako u svoj grad. 4 Tako i Josif ode iz Galileje iz grada Nazareta gore u Judeju uDavidov grad koji se zove Vitlejem, zato što je bio iz Davidove kuće i porodice, 5

da se upiše sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. 6 A kad subili onde, dođe vreme da ona rodi, 7 i rodi svoga; sina prvenca, te ga povi u pelene imetnu u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici.

8 A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svogastada. 9 I anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja, te se uplašiševrlo. 10 Anđeo im pak reče: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja ćebiti svemu narodu, 11 zato što vam se danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu,koji je Hristos Gospod. 12 I ovo vam je znak: naći ćete dete povijeno u pelene gdeleži u jaslama. 13 I odjednom se sa anđelom stvori mnoštvo nebeske vojske hvalećiBoga i govoreći: 14 slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su poBožjoj volji.

15 A kad anđeli odoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: hajdemo doVitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospod obavestio. 16 I žureći dođošepa nađoše Mariju i Josifa, i dete gde leži u jaslama. 17 A kad videše, objaviše što imje rečeno za ovo dete. 18 I svi koji su čuli, zadiviše se onome što su im pastiri rekli.19 A Marija je pamtila sve ove reči i razmišljala o njima u svom srcu. 20 I pastiri sevratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli onako kako im je bilorečeno.

21 I kad se navršiše osam dana za njegovo obrezanje, nadenuše mu ime Isus, kakoga nazva anđeo pre no što ga je majka začela.

Isusa donose u hram

22 I kad se navršiše dani njihova očišćenja − po Mojsijevom zakonu, odneše ga uJerusalim da ga stave pred Gospoda, 23 kao što je napisano u zakonu Gospodnjem:»Sve muško − što se prvo rađa − neka se posveti Gospodu«, 24 i da prinesu žrtvukako je rečeno u zakonu Gospodnjem: »Par grlica ili dva golupčeta«.

25 I gle, u Jerusalimu je živeo čovek po imenu Simeon, i to čovek pravedan ipobožan koji je očekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti beše na njemu. 26 Njemu jeDuh Sveti prorekao da neće videti smrti pre no što vidi Pomazanika Gospodnjeg. 27

I nadahnut Duhom dođe u hram. I kad su roditelji unosili dete Isusa da postupe s

76

njim po zakonskom običaju, 28 uze ga na svoje ruke, blagoslovi Gospoda i reče: 29

sad otpuštaš s mirom svoga služitelja, Gospode, po reči svojoj; 30 jer su moje očividele spasenje tvoje, 31 koje si pripremio pred svim narodima, 32 svetlost zaprosvećenje mnogobožaca i slavu svoga naroda, Izrailja. 33 I njegov otac i majkačudili su se onome što se govorilo za njega. 34 I blagoslovi ih Simeon, pa rečenjegovoj majci Mariji: vidi, ovaj je određen da obori i podigne mnoge u Izrailju i zaznak kome će se protiviti − 35 a tebi samoj mač će probosti dušu − da se otkrijumisli mnogih srca.

36 Bila je i proročica Ana, Fanuilova kći iz plemena Asirova; ona beše vrlo stara, odsvoga devojaštva živela je s mužem sedam godina, 37 a kao udovica do osamdeset ičetiri godine, nije napuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju. 38 Iu isti čas ona dođe i slavljaše Boga, i govoraše o njemu svima koji su čekaliizbavljenje Jerusalima.

39 I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u svoj gradNazaret. 40 A dete je raslo i jačalo puneći se mudrošću, i blagodat Božja beše nanjemu.

Isus kao dečak u hramu

41 I svake godine o prazniku pashe njegovi roditelji išli su u Jerusalim. 42 Kada muje pak bilo dvanaest godina, odoše tamo po prazničnom običaju, 43 pa kadprovedoše dane, prilikom njihovog povratka dete Isus zadrža se u Jerusalimu, anjegovi roditelji to nisu znali; 44 nego misleći da je među saputnicima, odoše danhoda i tražahu ga među rođacima i poznanicima, 45 pa kad ga ne nađoše, vratiše se uJerusalim tražeći ga. 46 I posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima,sluša ih i pita ih. 47 A svi koji su ga slušali divili su se njegovoj pameti i njegovimodgovorima. 48 I kad ga videše, zaprepastiše se, te mu njegova majka reče: dete, štosi nam to učinio? Vidi, tvoj otac i ja tražili smo te ucveljeni. 49 On im reče: zašto steme tražili? Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca? 50 Ali oni nisurazumeli reč koju im je rekao. 51 I siđe s njima, te dođe u Nazaret, i bio im jeposlušan. A njegova majka je čuvala sve ove reči u svom srcu. 52 Isus je paknapredovao u mudrosti i rastu, i milosti kod Boga i ljudi.

Luka, glava 3Propoved Jovana Krstitelja

(Mt. 3, 1−12; Mk. 1, 1−8; Jn. 1, 19−31)

77

1 A u petnaestoj godini vlade cara Tiverija, kada je Pontije Pilat upravljao Judejom,i Irod četverovlasnik Galilejom, a njegov brat Filip kao četverovlasnik nad Iturejomi Trahonitidom, pa Lisanija kao četverovlasnik nad Avilinom, 2 kada su Ana iKajafa bili prvosveštenici, reče Bog Zaharijinom sinu Jovanu u pustinji. 3 I on dođeu svu jordansku okolinu propovedajući pokajničko krštenje za oproštenje grehova, 4

kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije »Glas onoga što viče u pustinji:pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove. 5 Neka se ispuni svaka dolina isvaka gora i brežuljak neka se slegne, i što je krivo neka bude pravo i neravniputevi neka budu glatki. 6 I svako će videti spasenje Božije.«

7 Narodu pak, koji je izlazio da ga on krsti, govorio je: zmijski porode, ko vam jeukazao da izbegnete predstojeći gnev? 8 Donesite, dakle, rodove dostojnepokajanja; i nemojte sad govoriti u sebi: imamo oca Avraama. Jer vam kažem daBog može od ovoga kamenja podići decu Avraamu. 9 Već i sekira leži kod korenadrveća. Stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne rađa dobra roda.

10 A narod ga je pitao: šta onda da radimo? 11 On im odgovori i reče: ko ima dvehaljine neka da onome koji nema, i ko ima hrane neka čini isto tako. 12 A dođoše icarinici da se krste i rekoše mu: učitelju, kako da postupimo? 13 On im reče: netražite ništa više od onoga što vam je određeno. 14 A pitali su ga i vojnici: šta dačinimo mi? I reče im: ne zlostavljajte nikoga i ne optužujte lažno, i buditezadovoljni svojom plaćom.

15 Kako je narod iščekivao i svi razmišljahu u svojim srcima o Jovanu, da nije onHristos, 16 Jovan odgovori svima: ja vas krštavam vodom; ali ide jači od mene,kome ja nisam dostojan da odrešim remena na njegovoj obući; on će vas krstitiDuhom Svetim i ognjem. 17 U njegovoj ruci je lopata, da očisti svoje gumno i skupipšenicu u svoju žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.

18 I tako je objavljivao radosnu vest narodu napominjući i mnogo drugo šta. 19 AIrod četverovlasnik, koga je on ukoreo zbog Irodijade, žene njegovog brata, i za svazla koja je Irod počinio, 20 dodade na sve još i ovo: zatvori Jovana u tamnicu.

Isusovo krštenje i rodoslov(Mt. 3, 13−17; 1, 1−17; Mk. 1, 9−11)

21 A kad se sav narod krstio, pa se krstio i Isus i molio Bogu, otvori se nebo, 22 tesiđe Duh Sveti na njega u telesnom vidu kao golub, i ču se glas s neba: ti si mojljubljeni Sin, ti si po mojoj volji.

78

23 A on, Isus, imao je oko trideset godina kada je počeo, i bio je − kako se mislilo −sin Josifov, Ilijev, 24 Matatov, Levijev, Melhijev, Janejev, Josifov, 25 Matatijin,Amosov, Naumov, Eslijev, Nangejev, 26 Maatov, Matatijin, Semeinov, Josihov,Jodin, 27 Joananov, Risin, Zorovavelov, Salatiilov, Nirijev, 28 Melhijev, Adijev,Kosamov, Elmadamov, Irov, 29 Isusov, Eliezerov, Jorimov, Matatov, Levijev, 30

Simeonov, Judin, Josifov, Jonamov, Eliakimov, 31 Melejin, Menin, Matatin,Natanov, Davidov, 32 Jesejev, Jovidov, Voozov, Salin, Naasonov, 33 Aminadavov,Adminov, Arnijev, Esromov, Faresov, Judin, 34 Jakovljev, Isaakov, Avraamov,Tarin, Nahorov, 35 Seruhov, Ragavov, Fadekov, Everov, Salin, 36 Kainamov,Arfaksadov, Simov, Nojev, Lamehov, 37 Matusalin, Enohov, Jaretov, Maladeilov,Kainamov, 38 Enosov, Sitov, Adamov, Božji.

Luka, glava 4Isusovo kušanje

(Mt. 4, 1−11; Mk. 1, 12−13)

1 A Isus se pun Duha Svetoga vrati s Jordana, i vodio ga je Duh po pustinji, 2 gde gaje đavo kušao četrdeset dana. I tih dana nije jeo ništa, pa kad se oni navršiše,ogladne. 3 Tada mu reče đavo: ako si Sin Božiji, reci ovom kamenu da postanehleb. 4 Isus mu pak odgovori: napisano je da čovek neće živeti o samom hlebu. 5 Iodvede ga gore, te mu u tren oka pokaza sva svetska carstva. 6 I reče mu đavo: tebiću dati svu ovu vlast i slavu njihovu, jer je meni predana i ja je dajem kome hoću. 7

Ako se, dakle, pokloniš preda mnom, sve će biti tvoje. 8 Isus pak odgovori i rečemu: napisano je: »Klanjaj se Gospodu Bogu svome i njemu jedinom služi«. 9 Iodvede ga u Jerusalim, te ga postavi na vrh hrama i reče mu: ako si Sin Božiji, bacise odavde dole; 10 jer je napisano: »Zapovediće svojim anđelima za tebe da tesačuvaju«, 11 i: »Nosiće te na rukama, da ne zapneš svojom nogom o kamen«. 12

Isus pak odgovori i reče mu: kazano je: »Ne iskušavaj Gospoda Boga svoga«. 13 Isvršivši svako kušanje odstupi đavo od njega za neko vreme.

Propoved u Galileji(Mt. 4, 12−17; 13, 53−58; Mk. 1, 14−15; 6, 1−6)

14 I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i glas o njemu raširi se po svoj okolini. 15

Učio je takođe u njihovim sinagogama i svi su ga hvalili.

16 I dođe u Nazaret, gde je odrastao, pa uđe u subotnji dan u sinagogu − po svomobičaju, te usta da čita. 17 I dadoše mu knjigu proroka Isaije, pa je otvori i nađemesto gde je bilo napisano: 18 »Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i

79

poslao da objavim radosnu vest siromašnima, da javim zarobljenima da će se pustitii slepima da će progledati, da otpustim potlačene, 19 da najavim prijatnu godinuGospodnju«. 20 I zatvori knjigu, dade je službeniku te sede;a oči svih ljudi usinagogi behu uperene u njega. 21 I poče im govoriti: danas smo čuli ispunjenjeovoga pisma. 22 I svi su mu odobravali i divili se umilnim rečima koje su izlazile iznjegovih usta, te govorahu: nije li ovo Josifov sin? 23 I reče im: svakako ćete mi rećiovu poslovicu: lekaru, izleči sebe samoga. Učini i ovde u svom zavičaju sve štosmo čuli da si učinio u Kafarnaumu. 24 Tada reče: zaista vam kažem da nijedanprorok nije dobro primljen u svom rodnom kraju. 25 Zaista vam kažem, u Ilijinovreme je bilo mnogo udovica u Izrailju, kada nebo bi zatvoreno tri godine i šestmeseci, pa nasta velika glad po svoj zemlji, 26 i ni jednoj od njih Ilija nije bio poslannego samo ženi udovici u Sareptu Sidonsku. 27 I za vreme proroka Jeliseja bilo jemnogo gubavih u Izrailju, ali nijedan od njih ne bi očišćen sem Nemana Sirca. 28 Akad su ovo čuli, napuniše se gneva svi u sinagogi, 29 pa se digoše i izbaciše ga izgrada, te ga odvedoše do padine brda na kom je njihov grad bio sagrađen − snamerom da ga bace dole. 30 Ali on prođe između njih i ode.

Propoved i čuda u Kafarnaumu(Mt. 8, 14−17; Mk. 1, 21−39)

31 I siđe u galilejski grad Kafarnaum. I učio ih je subotom. 32 I divili su se njegovojnauci, jer je njegova beseda bila silna. 33 A u sinagogi je bio jedan čovek koga jeopseo duh nečistog demona, te povika veoma glasno: 34 ah, šta imamo mi s tobomIsuse Nazarećanine? Došao si da nas upropastiš? Znam te ko si, svetac Božiji. 35

Isus mu pak zapreti govoreći: umukni i iziđi iz njega. Tada ga demon obori nasredinu, iziđe iz njega i ništa mu ne naškodi. 36 I svi su se prepali i govorili jedandrugom: kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima − i izlaze?37 I glas o njemu raširi se po svim okolnim mestima.

38 Tada ode iz sinagoge i uđe u Simonovu kuću. A Simonovu taštu beše uhvatilavelika groznica, te ga zamoliše za nju. 39 I nadnese se nad njom, zapreti groznici − iostavi je; i odmah usta i služaše ih. 40 A kad je sunce zašlo, svi koji su imalibolesnike od različitih bolesti, dovedoše ih k njemu. A on ih je izlečio stavivši rukena svakog od njih. 41 Pa i demoni su izlazili iz mnogih vičući i govoreći: ti si SinBožiji. A on im je pretio i nije im dozvoljavao da govore, jer su znali da je onHristos. 42 A kad se razdanilo, iziđe i ode na jedno pusto mesto; a narod ga je tražio,te dođoše do njega i držahu ga da ne ode od njih. 43 Ali im on reče: treba dapropovedam evanđelje o carstvu Božijem i u drugim gradovima, jer sam za toposlan. 44 I propovedao je po judejskim sinagogama.

80

Luka, glava 5Poziv prvih učenika

(Mt. 4, 18−22; Mk. 1, 16−20)

1 Kada je narod hrlio k njemu i slušao reč Božiju, a on stajao kod Genisaretskogjezera, 2 vide dva čamca kraj obale; ribari su izišli iz njih i ispirali mreže. 3 Ušavši ujedan od tih čamaca, koji je bio Simonov, zamoli ga da malo odmakne od kopna.Potom sede i učaše narod iz čamca. 4 A kad presta da govori, reče Simonu; navezina dubinu i bacite svoje mreže za lov. 5 Simon mu odgovori i reče: učitelju, svu noćsmo se trudili i nismo uhvatili ništa; ali na tvoju reč baciću mreže. 6 I kad to učiniše,uhvatiše mnoštvo riba; mreže im se čak cepale. 7 I namagnuše drugovima u drugomčamcu da dođu i da im pomognu. I dođoše, pa napuniše oba čamca tako da sutonuli. 8 Videvši pak Simon Petar, pripade Isusovim kolenima i reče: idi od mene,Gospode, jer sam grešan čovek. 9 Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji subili s njim zbog ulova, riba što uloviše, 10 a isto tako i Zevedejeve sinove Jakova iJovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus reče Simonu: ne boj se; odsada ćešloviti ljude. 11 I izvukoše čamce na obalu, ostaviše sve i odoše za njim.

Očišćenje gubavca i isceljenje uzetog(Mt. 8, 1−4; 9, 1−8; Mk. 1, 40−2, 12)

12 I kada je bio u jednom gradu, gle, čovek sav gubav videvši Isusa pade ničice izamoli ga govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. 13 Tada pruži ruku,dotače ga i reče: hoću, budi čist. I odmah guba spade s njega. 14 I zapovedi mu danikome ne kaže, nego reče idi, pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu za svojeočišćenje, kako je to naložio Mojsije, za svedočanstvo njima. 15 Ali se glas o njemujoš više širio, te se mnogi narod sticao da ga sluša i da se leči od svojih bolesti. 16 Aon se povlačio u usamljena mesta i molio se Bogu.

17 I kada je jednog dana učio, sedeli su fariseji i učitelji zakona koji su došli iz svihgalilejskih i judejskih sela i iz Jerusalima; a on je lečio silom Gospodnjom. 18 I, gle,ljudi doneše na postelji čoveka koji je bio uzet, te gledahu da ga unesu i stave prednjega. 19 I ne našavši puta da ga unesu − zbog naroda − popeše se na krov i spustišega kroz crepove s posteljom na sredinu pred Isusa. 20 I kada vide njihovu veru, reče:čoveče, opraštaju ti se tvoji gresi. 21 Tada počeše književnici i fariseji da razmišljajugovoreći: ko je ovaj što huli na Boga? Ko može da oprašta grehe sem jedinogaBoga? 22 Isus je pak shvatio njihove misli, te im u odgovoru reče: šta premišljate usvojim srcima? 23 Šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj?24 Ali da znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe, reče uzetome:

81

tebi govorim, ustani i digni svoju postelju, pa idi svojoj kući. 25 I odmah usta prednjima, podiže postelju na kojoj je ležao, pa ode svojoj kući slaveći Boga. 26 I svi subili ushićeni, slavili su Boga i puni straha govorahu: danas smo videli čudne stvari.

Matejev poziv(Mt. 9, 9−17; Mk. 2, 13−22)

27 I posle toga iziđe, te vide carinika po imenu Levija kako sedi na carinarnici. Ireče mu: hajde za mnom. 28 Tada on ostavi sve, usta i pođe za njim. 29 I Levije mupriredi veliku čast u svojoj kući; bilo je i mnogo carinika i drugih ljudi s njima zatrpezom. 30 A fariseji i njihovi književnici su gunđali njegovim učenicima govoreći:zašto jedete i pijete s carinicima i grešnicima? 31 Isus pak odgovori i reče im: lekarnije potreban zdravima nego bolesnima; 32 nisam došao da pozovem pravednikenego grešnike na pokajanje.

33 A oni mu rekoše: Jovanovi učenici često poste i mole se Bogu, farisejski učeniciisto tako, a tvoji jedu i piju. 34 Isus im pak reče: možete li navesti svatove da postedok je mladoženja s njima? 35 Nego će doći dani, kada mladoženja bude otet odnjih, onda će postiti u te dane. 36 A reče im i priču: niko ne dere zakrpu od novehaljine i ne stavlja na staru haljinu; inače novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa odnove. 37 I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderatimehove, ono će se prosuti, a mehovi će propasti; 38 nego novo vino treba sipati unove mehove. 39 I niko − ko je pio staro − ne želi novo; jer kaže: staro je dobro.

Luka, glava 6Gospodar subote

(Mt. 12, 1−14; Mk. 2, 23−3, 6)

1 Dogodilo se da je jedne subote prolazio kroz useve, a njegovi učenici su kidaliklasje, trli ga rukama jeli. 2 A neki od fariseja rekoše: zašto radite ono što se ne smečiniti subotom? 3 Isus pak odgovori i reče im: zar niste čitali ni to što je učinioDavid, kada je ogladneo on i njegovo društvo? 4 Kako je ušao u dom Božji, uzeopostavljene hlebove − koje su smeli da jedu samo sveštenici − jeo i dao svojimdrugovima? 5 I reče im: Sin čovečiji je gospodar i subote.

6 A jedne druge subote je ušao u sinagogu i učio; bio je onde i jedan čovek čija jedesna ruka bila suva. 7 A književnici i fariseji su motrili na njega − hoće li lečiti usubotu − da bi našli optužbu protiv njega. 8 On je pak znao njihove misli, te rečečoveku sa suvom rukom: ustani i stani na sredinu; i ustavši stade. 9 A Isus im reče:

82

pitam vas, sme li se subotom dobro činiti ili zlo, spasti život ili upropastiti? 10 Ipogleda ih sve naokolo pa mu reče: pruži svoju ruku. A on učini tako, te njegovaruka posta opet zdrava. 11 Oni se pak izbezumiše i dogovarahu se među sobom štabi mogli da učine Isusu.

Izbor Dvanaestorice(Mt. 10, 14; Mk. 3, 7−19)

12 Tih dana iziđe na goru da se pomoli, i provede noć moleći se Bogu. 13 A kada serazdanilo, pozva svoje učenike i od njih izabra Dvanaestoricu, koje i apostolimanazva: 14 Simona koga nazva i Petrom, i njegovog brata Andreju, Jakova i Jovana,Filipa i Vartolomeja, 15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona koji se zoveZilot, 16 Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog koji posta izdajnik.

Beseda na gori(Mt. 5−7)

17 I sišavši s njima stade na jednom ravnom mestu, i mnoštvo njegovih učenika, ivrlo mnogo naroda iz sve Judeje, i iz Jerusalima, i primorja tirskog i sidonskog, 18

koji su došli da ga čuju i da se izleče od svojih bolesti, i isceljivahu se i oni koje sumučili nečisti duhovi. 19 A sav narod je tražio da ga dotakne, jer je sila izlazila iznjega i sve lečila.

20 Tada podiže svoje oči na svoje učenike i reče:

Blaženi ste vi siromašni, jer je vaše carstvo Božije.

21 Blaženi ste vi koji sada gladujete, jer ćete se nasititi.

Blaženi ste vi koji sada plačete, jer ćete se Smejati.

22 Blaženi ste kada vas ljudi omrznu, i kad vas izdvoje i vređaju i odbace vaše imekao zlo − zbog Sina čovečijeg. 23 Radujte se u taj dan i likujte, jer gle, velika je vašanagrada na nebu; njihovi očevi su isto tako činili prorocima.

24 Samo teško vama bogatašima, jer ste primili svoju utehu.

25 Teško vama koji ste sad siti, jer ćete gladovati.

Teško vama koji se sad smejete, jer ćete tugovati i plakati.

83

26 Teško vama kad svi ljudi o vama lepo govore; njihovi očevi su tako činili lažnimprorocima.

27 Nego vama − koji slušate − velim: ljubite svoje neprijatelje, činite dobro onimakoji vas mrze, 28 blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas vređaju.29 Pruži i drugi obraz onome ko te udari po jednom, ne uskrati ni košulje onomekoji ti uzima ogrtač. 30 Podaj svakome koji ište od tebe, ne traži natrag svoje odonoga koji uzima od tebe. 31 I kako hoćete da ljudi čine vama, onako činite i vinjima. 32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljubeone koji ljube njih. 33 I ako činite dobro svojim dobrotvorima, kakva vam je hvala?To isto čine i grešnici. 34 I ako zajmite onima od kojih se nadate da ćete dobiti,kakva vam je hvala? I grešnici zajme grešnicima − da isto toliko prime. 35 Negoljubite svoje neprijatelje, i činite dobro, i dajte na zajam ne očekujući ništa; i bićevaša nagrada velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag prema nezahvalnimai zlima, 36 Budite milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan. 37 I ne sudite, pa vam seneće suditi; i ne osuđujte, pa nećete biti osuđeni. Opraštajte i biće vam oprošteno; 38

dajite i daće vam se; dobru meru, nabijenu, stresenu, prepunu, daće u vaše naručje;jer kakvom merom merite, onakvom će vam se odmeriti.

39 A kaza im i priču: može li slepac da vodi slepca? Zar neće obojica pasti u jamu?40 Učenik nije nad učiteljem; nego i kao izučen biće kao njegov učitelj. 41 A štogledaš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ grede u svom sopstvenom oku? 42

Kako možeš da kažeš svom bratu: brate, daj da izvadim trun koji je u tvom oku, asam ne vidiš grede u svom oku? Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćešonda gledati kako da izvadiš trun koji je u oku tvoga brata. 43 Jer nema dobra drvetakoje rađa nezdrav rod, ni nezdrava drveta koje rađa dobar rod. 44 Jer se svako drvopoznaje po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se grožđe bere s kupine. 45

Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle rizniceiznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno. 46 A što me zovete:Gospode, Gospode, a ne činite što govorim?

47 Pokazaću vam na koga liči svako ko dolazi k meni, te sluša moje reči i izvršujeih. 48 Sličan je čoveku koji gradi kuću, iskopa duboko i postavi temelj na steni. Akad dođe bujica, navali reka na tu kuću, ali ne može da je pokrene, zato što je dobrosagrađena.

49 A ko je čuo, pa nije izvršio, sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji beztemelja, na koju navali reka, i odmah se sruši. I bi veliko rušenje te kuće.

84

Luka, glava 7Isceljenje kapetanovog sluge

(Mt. 8, 5−13)

1 Pošto je svršio sve svoje reči pred narodom, uđe u Kafarnaum.

2 A sluga jednoga kapetana − koga je on cenio − beše bolestan na umoru. 3 Čuvši zaIsusa posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu. 4

A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: zaslužuje da mu to učiniš; 5

jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu. 6 Isus pođe s njima. A kad već nije biodaleko od kuće, posla kapetan prijatelje poručujući mu: Gospode, ne trudi se; jernisam dostojan da uđeš pod moj krov. 7 Zato ni sebe nisam smatrao dostojnim da tipriđem. Nego reci samo jednu reč pa će biti izlečen moj sluga. 8 I ja sam, naime,čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, adrugome: dođi, i dolazi, i svome sluzi: učini to, i čini. 9 Čuvši to Isus mu se zadivi,pa se okrenu narodu koji je išao za njim, te reče: kažem vam, toliku veru nisamnašao ni u Izrailju. 10 I kad su se izaslanici vratili kući, nađoše slugu zdrava.

Vaskrsenje mladića u Nainu

11 Zatim Isus ode u grad zvani Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnogonaroda. 12 A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, jedinca sinanjegove majke koja je bila udovica, i s njom je bilo mnogo sveta iz grada. 13 A kadaje Gospod vide, sažali se na nju i reče joj: ne plači. 14 Tada priđe, dotače mrtvačkisanduk − nosioci pak stadoše − i reče: mladiću, tebi govorim, ustani. 15 I mrtvacsede, te poče da govori, i dade ga njegovoj majci. 16 A strah je obuzeo sve, pa suslavili Boga govoreći: veliki prorok se pojavio među nama, i: Bog je posetio svojnarod. 17 I raširi se ovaj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.

Poslanstvo Jovana Krstitelja(Mt. 11, 2−30)

18 Jovana obavestiše o svemu ovome njegovi učenici. Tada Jovan dozva dvojicu odsvojih učenika, 19 posla ih Gospodu pitajući: jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili dačekamo drugoga? 20 Kada su pak ovi ljudi došli k njemu, rekoše: Jovan Krstitelj nasje poslao k tebi i pita: jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? 21 Utaj čas je izlečio mnoge ljude od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim slepimadarovao vid. 22 Njima pak odgovori: idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepiponovo gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, Mrtvi ustaju,

85

siromašnima se propoveda evanđelje; 23 i blažen je koji se ne sablazni o mene.

24 A kad su Jovanovi poslanici otišli, poče Isus da govori narodu o Jovanu: šta steizišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? 25 Nego šta ste izišli da vidite?Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose sjajne haljine i žive u raskoši − nakraljevskim dvorovima su. 26 Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, iviše od proroka. 27 To je onaj za koga je napisano: »Gle šaljem svoga vesnika predlice tvoje, koji će pripremiti tvoj put pred tobom«. 28 Kažem vam, među rođenimaod žena niko nije veći od Jovana; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega. 29 Isav narod koji je čuo, pa i carinici priznaše pravednost Božiju, te se krstišeJovanovim krštenjem. 30 A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo da učinis njima, i ne primiše njegovo krštenje. 31 S kim ću, dakle, uporediti ljude ovognaraštaja? I na koga liče? 32 Oni su kao deca koja sede na trgu i dovikuju jednidrugima: svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali. 33 Došao je naimeJovan Krstitelj, nije jeo hleba niti je pio vina, i kažete: demon je u njemu. 34 Došaoje Sin čovečiji koji jede i pije, pa kažete: gle čoveka izelice i pijanice, prijateljacarinika i grešnika. 35 I opravdaše mudrost sva deca njezina.

Skrušena grešnica

36 Jedan od fariseja molio ga je da jede s njim; i ušavši u farisejevu kuću leže zatrpezu. 37 I gle, jedna žena, koja je bila grešnica u gradu, sazna da je on u farisejevojkući za trpezom, donese alavastarski sud s mirom, 38 te stade podno kod njegovihnogu plačući, pa poče suzama kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljašenjegove noge, i pomazivaše ih mirom. 39 Videvši pak farisej koji ga je pozvao, rečeu sebi: da je on prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja ga dotiče, da je grešnica.40 Isus mu pak odgovori i reče: Simone, imam da ti kažem nešto. A on: učitelju,kaži. Reče: 41 Dvojica su bili dužni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao petstotina dinara, a drugi pedeset. 42 Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji ćega, dakle, od njih više ljubiti? 43 Simon odgovori: mislim onaj kome je višepoklonio. A on mu reče: pravo si prosudio. 44 I okrenu se ženi, te reče Simonu:vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, nisi mi dao vode za noge; a ona jesuzama oblila moje noge i svojom kosom otrla. 45 Poljubac mi nisi dao; a ona,otkako sam ušao nije prestala da mi ljubi noge. 46 Nisi mi pomazao glavu uljem; aona je mirom pomazala moje noge. 47 Stoga ti kažem, oprošteni su joj mnogi gresi,jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prašta, malo ljubi. 48 A njoj reče:oprošteni su ti gresi. 49 Oni pak, koji behu zajedno za trpezom, počeše da govore usebi: ko je ovaj što i grehe oprašta? 50 A ženi reče: vera tvoja spasla te je; idi smirom.

86

Luka, glava 81 Posle toga išao je po gradovima i selima propovedajući i objavljujući evanđelje ocarstvu Božjem. A s njim su bili Dvanaestorica 2 i neke žene koje su bile izlečeneod zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalina, iz koje je izišlo sedam demona, 3

pa Jovana žena Irodovog upravitelja Huze, i Susana, i mnoge druge koje su imslužile svojim imanjem.

Priče(Mt. 13, 1−23; Mk. 4, 1−25)

4 Pošto se steklo mnogo naroda i, kako su mu dolazili iz raznih gradova, reče im upriči: 5 iziđe sejač da seje svoje seme. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, tega pogaziše i ptice nebeske ga pozobaše. 6 Drugo pak pade na kamen, izniče i osušise, jer nije imalo vlage. 7 Treće pade među trnje, i trnje izraste s njim te ga uguši. 8

A četvrto pade na dobru zemlju, te izniče i donese stostruki rod. Govoreći ovopovika: ko ima uši da sluša − neka sluša.

9 A njegovi učenici su ga pitali šta znači ova priča. 10 On im pak reče: vama je danoda saznate tajne carstva Božijeg, a ostalima se izlažu u pričama, da gledajući nevide i slušajući ne razumeju. 11 A ova priča znači: seme je reč Božija. 12 Oni krajputa − ti su čuli; posle dolazi đavo i uzima reč iz njihovog srca, da ne poveruju i nespasu se. 13 Oni na kamenu − ti, čim čuju, s radošću primaju reč, ali ni oni nemajukorena, neko vreme veruju, ali otpadaju u vreme iskušenja. 14 Seme koje je palo utrnje − ti su čuli, ali ih tokom života uguše brige, i bogatstvo, i životna uživanja, tene donose zrela roda. 15 A ono na dobroj zemlji − ti su u dobrom i plemenitom srcučuli reč, zadržavaju je i u strpljenju donose rod.

16 Niko − ko je zapalio svetiljku − ne pokriva je sudom niti je stavlja pod krevet,nego je stavlja na svećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. 17 Jer nema ničeg tajnogšto neće izići na javnost, niti čega prikrivenog što se neće doznati i izići na videlo.18 Pazite, dakle, kako slušate; daće se, naime, onom koji ima, a ko nema − od njegaće se uzeti i ono što misli da ima.

Pravi Hristovi rođaci(Mt. 12, 46−50; Mk. 3, 31−35)

19 A majka i braća njegova dođoše k njemu, ali nisu mogli da se sastanu s njimzbog naroda. 20 I javiše mu: tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i žele da te vide.21 On im pak odgovori i reče: ovi što slušaju i izvršuju reč Božju − oni su moja

87

majka i moja braća.

Stišavanje bure, besomučni Gergesinac(Mt. 8, 18−34; Mk. 4, 35−5, 20)

22 A jednoga dana on uđe u čamac sa svojim učenicima i reče im: pređimo na drugustranu jezera; i otploviše. 23 Ali on zaspa dok su plovili. Na jezero se pak spustioluja, te se čamac punio vodom i behu u opasnosti. 24 Tada priđoše i probudiše gagovoreći: učitelju, učitelju, propadamo. A on se probudi, zapreti vetru i talasima; iprestaše, i jezero bi mirno. 25 Njima pak reče: gde je vaša vera? A oni se uplašenizadiviše govoreći jedan drugom: ta ko je ovaj što zapoveda i vetrovima i vodi − ipokoravaju mu se?

26 I doploviše do gergesinskog kraja, koji se nalazi prema Galileji. 27 A kad je izišaona zemlju, srete ga neki čovek iz grada, u kom su bili demoni, te dugo vremena nijeoblačio odelo i nije stanovao u kući nego u grobovima. 28 Videvši pak Isusa povika,pade pred njega i reče veoma glasno: šta ja imam s tobom, Isuse Sine Bogasvevišnjega? Molim te, nemoj da me mučiš. 29 Bio je, naime, zapovedio nečistomduhu da iziđe iz tog čoveka. Jer ga je odavno uhvatio, pa su ga vezivali lancima iokovima, i čuvali, a on je kidao okove i demon ga je gonio u pusta mesta. 30 Isus gazapita: kako ti je ime? On pak reče: Legion, jer su mnogi demoni ušli u njega. 31 Imolili su ga da im ne zapovedi da idu u bezdan. 32 A onde na gori paslo je velikokrdo svinja; i zamoliše ga demoni da im dozvoli da uđu u svinje. I dopusti im. 33 Ademoni iziđoše iz čoveka, te uđoše u svinje, pa navali krdo niz strmen u jezero iudavi se. 34 A kad su pastiri videli šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i poselima. 35 Ljudi pak iziđoše da vide šta se dogodilo, pa dođoše Isusu i nađošečoveka iz koga su izišli demoni, kako sedi kod Isusovih nogu, obučen i pametan, iuplašiše se. 36 A očevici su im ispričali kako je besomučni spasen. 37 I zamoli gasav narod gergesinske okoline da ode od njih, jer ih je obuzeo veliki strah; on pakuđe u čamac i vrati se. 38 A čovek, iz koga su izišli demoni, molio ga je da ostane snjim; ali ga on otpusti i reče: 39 vrati se svojoj kući i kazuj šta ti je Bog učinio. Iotide propovedajući po svem gradu šta mu je Isus učinio.

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene(Mt. 9, 18−26; Mk. 5, 21−43)

40 A kad se Isus vraćao, narod ga je primio, jer su ga svi očekivali. 41 I gle, dođečovek po imenu Jair, koji je bio starešina sinagoge. On pade pred Isusove noge imoljaše ga da uđe u njegovu kuću, 42 jer je on imao ćerku jedinicu od nekihdvanaest godina i ona je bila na umoru. I kad je Isus išao, narod se tiskao oko njega.

88

43 A jedna žena koja je dvanaest godina patila od tečenja krvi i koja je sve svojeimanje potrošila na lekare, a nijedan nije mogao da je izleči, 44 pristupi sastrag tedotače skut njegove haljine, i odmah presta njeno krvarenje. 45 A Isus reče: ko meje dotakao? Pošto su svi odricali, Petar reče: učitelju, narod je oko tebe i tiska te. 46

Isus pak reče: neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izišla iz mene. 47 A kadžena vide da nije ostala nezapažena, priđe drhćući, te pade pred njega i kaza predsvim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah bila izlečena. 48 On joj pak reče:kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom.

49 Dok je on još govorio, dođe neko iz starešinine kuće i reče: umrla ti je kći, nemojviše da mučiš učitelja. 50 Isus pak ču i reče mu: ne boj se samo veruj − i bićespasena. 51 A kad je došao u kuću, nije dozvolio nikom da uđe s njim, osim Petru,Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i majci. 52 Svi su plakali i jaukali za njom. Onpak reče: ne plačite; jer nije umrla, nego spava. 53 I ismevahu ga znajući da jeumrla. 54 A on uhvati njenu ruku i povika: devojko ustani. 55 I povrati se njen duh,te odmah usta, i on zapovedi da joj dadu da jede. 56 Njeni roditelji se zaprepastiše, aon im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.

Luka, glava 9Apostolska misija, Irodova strepnja

(Mt, 10, 1−14; Mk. 6, 7−16)

1 A Dvanaestoricu sazva i dade im moć i vlast nad svima demonima i da lečebolesti. 2 I posla ih da propovedaju carstvo Božije i da leče bolesnike. 3 I reče im:ništa ne uzimajte na put, ni štapa, ni torbe, ni hleba, ni novca, niti treba da imatedve haljine. 4 Ako pak uđete u koju kuću, onde ostajte i odande izlazite. 5 I koji godvas ne prime, − iziđite iz ovoga grada, otresite prašinu sa svojih nogu − zasvedočanstvo protiv njih. 6 Tada su otišli i išli po selima propovedajući evanđelje ilečeći svuda.

7 A Irod četverovlasnik je čuo sve šta se događa i bio je u velikoj neprilici, jer suneki govorili da je Jovan vaskrsao iz mrtvih; 8 a drugi − da se pojavio Ilija, treći pak− da je ustao neki od starih proroka. 9 Irod reče: Jovanu sam ja odsekao glavu; aliko je ovaj o kome slušam takve stvari? I tražio je da ga vidi.

Isus hrani narod(Mt. 14, 13−21; Mk. 6, 30−44; Jn. 6, 1−13)

89

10 A kad su se apostoli vratili, ispričaše mu sve šta su učinili. I uze ih sa sobom, pase povuče u samoću prema gradu zvanom Vitsaida. 11 Ali je narod to saznao i pošaoza njim. I on ih primi i govoraše im o carstvu Božijem, i isceljivao je one kojima jelečenje bilo potrebno. 12 A dan poče naginjati; Dvanaestorica tada pristupiše irekoše mu: otpusti narod, neka idu u okolna sela i zaseoke da nađu svratište i hranu,jer smo ovde u pustom kraju. 13 On im pak reče: pa dajte im vi da jedu. Ali onirekoše: nemamo više od pet hlebova i dve ribe; možda da mi idemo i kupimo hranuza sav ovaj narod. 14 A bilo je oko pet hiljada ljudi. I reče svojim učenicima:posadite ih u grupe po pedeset. 15 I postupiše tako, te posadiše sve. 16 On pak uzeonih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i izlomi, i davaše ihučenicima da iznesu pred narod. 17 I jedoše svi i nasitiše se, te podigoše dvanaestkotarica preostalog komađa.

Petrovo ispovedanjeIsus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

(Mt. 16, 13−28; Mk. 8, 27−9, 1)

18 I kad se jednom sam molio Bogu, a učenici bili s njim, upita ih: šta kaže narod,ko sam ja? 19 Oni pak odgovoriše: jedni kažu − Jovan Krstitelj, drugi − Ilija, a treći− da je vaskrsao neki od starih proroka. 20 Tada im reče: a šta vi kažete, ko sam ja?Na to Petar odgovori: Hristos Božiji. 21 A on im zapreti i zapovedi da to nikome nekazuju, 22 dodajući da Sin čovečiji treba mnogo da prepati, da bude odbačen odstarešina i prvosveštenika i književnika, da bude ubijen i da vaskrsne treći dan.

23 I svima je govorio: ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe iuzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom. 24 Jer ko hoće da spase svoj život,izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti. 25 Jer kakvu koristima čovek kad zadobije sav svet, a samoga sebe upropasti ili ošteti? 26 Ko se,naime, postidi mene i mojih reči, toga će se postideti i Sin čovečiji kada dođe usvojoj slavi, u slavi Oca i svetih anđela. 27 A vama uistinu kažem: ima nekih međuovima što stoje ovde, koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje.

Preobraženje(Mt. 17, 1−9; Mk. 9, 2−13)

28 A oko osam dana posle ove besede, uze Petra, Jovana i Jakova, pa se pope nagoru da se pomoli. 29 I dok se molio, njegovo lice se izmeni, a njegovo odelo postabelo i sjajno. 30 I gle, dva čoveka su razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija, 31

koji se pokazaše u slavi i govorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese uJerusalimu. 32 Međutim, Petra i njegove drugove je savladao san. A kad su se

90

probudili, videše njegovu slavu i dva čoveka koji su stajali s njim. 33 I kad su se oniodvajali od njega, Petar reče Isusu: učitelju, dobro je da smo ovde, da načinimo trisenice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji, − ne znajući šta govori. 34 I dok je onto govorio, dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad uđoše u oblak. 35 A iz oblakadođe glas koji je govorio: ovo je moj izabrani Sin, njega slušajte. 36 I kad je glasodjeknuo, Isus se nađe sam. Oni su pak oćutali i tih dana nisu javljali nikome ništaod onoga što su videli.

Isceljenje padavičara(Mt. 17, 14−23; Mk. 9, 14−27)

37 A kad su sledećeg dana sišli sa gore, mnogi narod mu iziđe u susret. 38 I gle,jedan čovek iz naroda povika: učitelju, molim te pogledaj na moga sina, jer mi jejedinac. 39 Vidi, hvata ga duh te iznenada viče, i rastrže ga tako da baca penu, isatirući ga jedva odlazi od njega. 40 I zamolio sam tvoje učenike da ga isteraju, alinisu mogli. 41 Isus pak odgovori i reče: o neverni i naopaki naraštaju, dokle ću biti svama i dokle ću vas podnositi? Dovedi svoga sina ovamo. 42 I dok mu je prilazio,obori ga demon i rastrza. Ali Isus zapreti nečistom duhu, te izleči dečaka i dade ganjegovom ocu.

Isus ponovo predskazuje svoju smrtPouka apostola

Zahtevi apostolstva(Mt. 17, 22−23; 18, 1−5; 8, 19−22; Mk. 9, 30−41)

43 I svi su se divili Božjoj veličini. A dok su se svi čudili svemu što je činio, on rečesvojim učenicima: 44 stavite ove reči u svoje uši; jer će Sin čovečiji biti predan uljudske ruke. 45 Ali oni nisu razumeli ove reči, i bila je skrivena od njih da nisumogli da je shvate, a bojali su se da ga zapitaju za ovu reč.

46 I počeše razmišljati u sebi ko bi bio najveći među njima. 47 A Isus znajućipomisao njihovih srca uze jedno dete, stavi ga kraj sebe 48 i reče im: ko primi ovodete u moje ime − mene prima; a ko mene primi − prima onoga koji je meneposlao; jer ko je najmanji među svima vama − taj je najveći. 49 Na to progovoriJovan i reče: učitelju, videli smo jednoga koji u tvoje ime izgoni demone, i mi smomu branili, zato što ne ide s nama. 50 Isus mu pak reče: ne branite, jer ko nije protivvas − za vas je.

51 A kad je došlo vreme da se vaznese na nebo, odluči da ide u Jerusalim, 52 te poslaglasnike pred sobom. Oni odoše i uđoše u jedno samarjansko selo da mu pripreme.

91

53 Ali ga nisu primili, zato što se uputio Jerusalimu. 54 Kada su to videli učeniciJakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da kažemo da siđe oganj s neba i da ihuništi? 55 A on se okrenu i ukori ih [rekavši: ne znate kakvog ste duha; Sin čovečijinije došao da uništi ljudske živote, nego da ih spase.] 56 I odoše u drugo selo.

57 I dok su išli putem, neko mu reče: ići ću s tobom kud god ti pođeš. 58 Isus mu pakreče: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde da nasloniglavu. 59 A jednom drugom reče: hajde za mnom. Ali on reče: Gospode, dozvoli mida prvo odem i sahranim svoga oca. 60 Reče mu: ostavi mrtve neka sahranjuju svojemrtvace, a ti idi i objavljuj carstvo Božije. 61 A reče i treći: ja ću za tobom,Gospode; ali mi prvo dozvoli da se oprostim sa svojim domaćima. 62 Isus mu pakreče: za carstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag.

Luka, glava 10Misija sedamdesetdvojice učenika

(Mt. 10, 7−16; 11, 21−27; 13, 16−17)

1 Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset i dva, pa ih posla po dvojicupred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam nameravao da dođe. 2 I reče im:žetva je velika, a radnika je malo; molite stoga gospodara žetve da pošalje radnikena svoju žetvu. 3 Idite, eto, šaljem vas kao jaganjce među vukove. 4 Ne nositenovčanika, ni torbe, ni obuće; i ne pozdravljajte nikoga na putu. 5 A kad uđete ukoju kuću, prvo recite: mir ovoj kući. 6 I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostatina njoj; a ako ne, vratiće se k vama. 7 U toj kući ostajte, jedite i pijte što imaju;radnik je naime dostojan svoje plate. Nemojte prelaziti iz kuće u kuću, 8 i ako uđeteu koji grad − pa vas prime − jedite što je izneseno pred vas. 9 Lečite bolesnike unjemu i govorite im: došlo je do vas carstvo Božije. 10 Ako pak uđete u koji grad −pa vas ne prime − iziđite na njegove ulice i recite: 11 otresamo vam iz vašega gradai prah koji je prionuo za naše noge. Ali to znajte da se približilo carstvo Božije. 12

Kažem vam da će u onaj dan Sodomu biti lakše nego tom gradu.

13 Teško tebi Horazine, teško tebi Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonu dogodilačuda koja su se dogodila u vama, odavno bi se pokajali sedeći u vreći i pepelu. 14

Ali Tiru i Sidonu će biti lakše na sudu nego vama. 15 I ti Kafarnaume, zar ćeš se doneba podići? Bićeš srušen do ada. 16 Ko vas sluša − mene sluša, i ko vas odbacuje −mene odbacuje; ko pak odbacuje mene − odbacuje onoga koji je mene poslao.

17 A onih sedamdeset i dva vratiše se s radošću govoreći: Gospode, i demoni nam

92

se pokoravaju u tvoje ime. 18 A on im reče: gledao sam satanu kako je pao s nebakao munja. 19 Eto, dao sam vam vlast da stajete na zmije i skorpije, i na svakuneprijateljsku silu − i ništa vam neće nauditi. 20 Ali nemojte da se radujete tome štovam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima.

21 U taj čas obradova se u Duhu Svetome i reče: hvalim te Oče, Gospode neba izemlje, što si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio si bezazlenima. Da Oče,zato što se tebi tako svidelo. 22 Moj Otac mi je sve predao. I niko − sem Oca − nezna ko je Sin, i ko je Otac − zna samo Sin i onaj kome Sin hoće da otkrije. 23 Tadase obrati posebno učenicima i reče: blažene su oči koje gledaju što vi gledate. 24 Jervam kažem da su mnogi proroci i kraljevi želeli da vide ono što vi gledate, i nisuvideli, te da čuju ono što vi slušate, pa nisu čuli.

Milostivi Samarjanin

25 I gle, jedan učitelj zakona usta da ga kuša i reče: učitelju, šta treba da učinim, pada nasledim život večni? 26 A on mu reče: šta je napisano u zakonu? Kako čitaš? 27

A on odgovori i reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svomdušom svojom, i svom snagom svojom, i svom mišlju svojom«, i »Ljubi bližnjegasvoga kao samog sebe«. 28 Reče mu: pravo si odgovorio; čini to pa ćeš živeti. 29 Onpak želeći da se opravda, reče Isusu: a ko je moj bližnji? 30 Isus prihvati i reče:jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji gasvukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše. 31 A slučajno je tim putemsilazio jedan sveštenik, vide ga i prođe. 32 Isto tako i jedan levit dođe na to mesto,pa kad vide prođe. 33 A neki Samarjanin putujući dođe do njega i kad vide sažali se,34 priđe, preli njegove rane uljem i vinom te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče,odvede ga u gostionicu i postara se za njega. 35 Sutradan izvadi dva dinara, dade ihgostioničaru i reče: pobrini se za njega, i ako potrošiš što više, platiću ti prilikomsvoga povratka. 36 Šta misliš koji je od ove trojice bio bližnji onome što je paorazbojnicima u ruke? 37 A on reče: onaj koji mu je učinio milosrđe. Isus mu pakreče: idi pa čini i ti tako.

Marta i Marija

38 A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena po imenu Marta primi ga u svojukuću. 39 Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj nogu Gospoda islušala njegovu besedu. 40 A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Onapriđe i reče: Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim?Reci joj, dakle, da mi pomogne. 41 A Gospod joj odgovori i reče: Marta, Marta,brineš se i uznemiravaš se za mnogo, 42 a jedno je potrebno. Marija je, naime,

93

izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti.

Luka, glava 11Pouka o molitvi

(Mt. 6, 9−13; 7, 7−11)

1 A kad se molio na jednom mestu − i prestao − reče mu jedan od njegovih učenika:Gospode, nauči nas da se molimo Bogu, kao što je i Jovan poučio svoje učenike. 2

A on im reče: kada se molite govorite: Oče, neka se sveti ime tvoje; neka dođecarstvo tvoje; 3 hleb naš nasušni daj nam svaki dan; 4 i oprosti nam naše grehe, jer imi opraštamo svako svom dužniku; i ne uvedi nas u iskušenje.

5 Reče im još: ako ko od vas ima prijatelja, pa mu ode u ponoć i kaže mu: prijatelju,pozajmi mi tri hleba, 6 jer mi je prijatelj došao s puta, a ja nemam šta da muiznesem, 7 a on iznutra odgovori: nemoj da me uznemiravaš, vrata su već zatvorenai moja deca su sa mnom u postelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. 8 Kažem vam,ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove bezočnosti idaće mu koliko mu je potrebno. 9 I ja vam kažem: molite i daće vam se; tražite inaći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10 Jer svako ko moli dobiva, i ko traži nalazi, iotvoriće se onom koji kuca. 11 Koji je to otac među vama, koji će svome sinu, kadzaište hleb, dati kamen? Ili ako zatraži ribu, hoće li mu umesto ribe dati zmiju? 12

Ili ako zaište jaje, hoće li mu dati skorpiju? 13 Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete dadajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetogaonima koji ga mole.

Isus i Veelzevul Jonin znak(Mt. 12, 22−45; Mk. 3, 22−27)

14 I isterivao je jednog demona koji je bio nem. A kad je demon izišao, progovorinemi čovek i zadivi se narod. 15 Ali neki od njih rekoše: on isteruje demonepomoću Veelzevula, demonskog vladara. 16 Drugi su ga pak kušali i tražili od njegaznak s neba. 17 A on je znao njihove misli i reče im: opusteće svako carstvo koje serazdelilo protiv samoga sebe, i kuća pada na kuću. 18 I ako se satana razdelio protivsamoga sebe, kako će se održati njegovo carstvo? Jer vi kažete da isterujem demonepomoću Veelzevula. 19 Ako pak ja pomoću Veelzevula izgonim demone, čijompomoću ih vaši sinovi izgone? Zato će vam oni biti sudije. 20 Ali ako ja Božijimprstom izbacujem demone, onda je došlo do vas carstvo Božije. 21 Kada jaki,naoružani čovek čuva svoj dvor, njegovo imanje je u miru; 22 ako pak jači od njegadođe i nadvlada ga, uzima mu sve oružje u koje se uzdao i deli što je oplenio od

94

njega. 23 Ko nije sa mnom − protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom − rasipa. 24 Kadnečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja. I kada ga nenađe, kaže: vratiću se u svoj dom odakle sam izišao. 25 I kad dođe, nalazi gapočišćena i ukrašena. 26 Tada odlazi i uzima sedam drugih duhova, gorih od sebe,pa uđu i borave onde, i poslednje stanje toga čoveka biva gore od prvoga. 27 A kadje on to govorio, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu: blažena je utroba kojate je nosila i blažene su dojke koje si sisao. 28 Na to on reče: ipak su više blaženi onikoji slušaju Božju reč i drže je.

29 A kad se narod okupljao, poče da govori: ovaj naraštaj je rđav naraštaj; tražiznak, ali znak mu se neće dati − osim znaka Jonina. 30 Kao što je, naime, Jona bioznak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti ovom naraštaju. 31 Kraljica jugaustaće na sudu sa ljudima ovog naraštaja i osudiće ih; jer je došla s kraja zemlje dačuje Solomonovu mudrost, a vidi ovde − nešto više od Solomona. 32 Ninevljani ćeustati na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer su se pokajali na Joninupropoved, a vidi ovde − nešto više od Jone.

33 Niko ne stavlja upaljenu svetiljku na skriveno mesto niti pod mericu, nego nasvećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. 34 Svetilo tela je tvoje oko. Ako je tvojeoko bistro, svetlo je i sve telo tvoje; ako je pak rđavo, mračno je i tvoje telo. 35

Stoga gledaj da svetlost − koja je u tebi − ne bude tama. 36 Ako je sve tvoje telosvetlo, tako da nema ni jednog mračnog dela, ono će biti sve svetlo kao kad tesvetiljka osvetljava svojim sijanjem.

Pretnja književnicima i farisejima(Mt. 23, 1−36)

37 A dok je govorio, zamoli ga jedan farisej da ruča kod njega; on uđe i leže zatrpezu. 38 A farisej se začudi kad vide da se nije oprao pre obeda. 39 Gospod mu pakreče: da, vi fariseji čistite čašu i tanjir spolja, a iznutra ste puni grabeža i zloće. 40

Nerazboriti, zar nije onaj koji je načinio ono što je spolja načinio i ono što jeunutra? 41 Nego dajte kao milostinju ono što je unutra, i gle − sve vam je čisto. 42

Ali teško vama farisejima, što dajete desetak od nane i rute i svakog povrća, amimoilazite pravdu i ljubav Božiju; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati. 43

Teško vama farisejima, što volite prvo mesto u sinagogama i pozdrave na trgovima.44 Teško vama, što ste kao grobovi koji se ne primećuju, pa ljudi koji idu po njimato ne znaju.

45 A jedan od zakonika mu odgovori i reče: učitelju, kad to govoriš i nas vređaš. 46

On pak reče: teško i vama zakonicima, što opterećujete ljude nesnošljivim

95

bremenima, a sami svojim prstom ne dotičete bremena. 47 Teško vama, što zidatenadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevi su ih pobili. 48 Prema tome visvedočite za dela svojih otaca i odobravate ih, jer su ih oni pobili, a vi zidate. 49

Zato je i Božija mudrost rekla: poslaću im proroke i apostole, i pobiće jedne odnjih, a druge progoniti, 50 pa da se zatraži od ovog naraštaja krv svih proroka koja jeprolivena od postanka sveta, 51 od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuoizmeđu žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, tražiće se od ovoga naraštaja. 52 Teškovama zakonicima, što ste uzeli ključ znanja; sami niste ušli, a sprečili ste one kojižele da uđu. 53 I kad je otišao odande, književnici i fariseji se jako okomiše na njegai ispitivahu ga o mnogom čemu, 54 vrebajući ga − ne bi li ulovili što iz njegovihusta.

Luka, glava 12Slobodno ispovedanje

(Mt. 10, 26−33)

1 Pošto se u međuvremenu okupiše hiljade naroda, tako da su gazili jedan drugoga,poče da govori prvo svojim učenicima: čuvajte se farisejskog kvasca, koji jelicemerje. 2 Ali ništa nije skriveno, što se neće otkriti, ni tajno, što se neće doznati. 3

Stoga će se čuti na svetlosti ono što ste rekli u tami, i propovedaće se sa krovovaono što ste kazali na uho u sobama. 4 Ali vama, svojim prijateljima kažem: ne bojtese onih što ubijaju telo i posle toga ne mogu ništa više da učine. 5 Nego ću vamukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji posle ubijstva ima vlast da baci upakao. Da, kažem vam, toga se bojte. 6 Zar se pet vrabaca ne prodaju za dva asa? Inijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. 7 A vama je i sva kosa na glaviizbrojana. Ne bojte se; vredite više nego mnogi vrapci. 8 Nego vam kažem: koji godprizna mene pred ljudima, toga će i Sin čovečiji priznati pred Božijim anđelima; 9 ako se odrekne mene pred ljudima, njega će se odreći pred Božjim anđelima. 10

Oprostiće se i svakom koji kaže reč protiv Sina čovečijeg, ali se neće oprostitionom koji pohuli na Duha Svetoga. 11 A kad vas dovedu u sinagoge i predpoglavarstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili čime ćete se odbraniti ili šta ćetereći; 12 jer će vas Duh Sveti naučiti u taj čas šta treba da kažete.

Ludi bogatašBrižljivost i pouzdanje

(Mt. 6, 25−33)

13 Tada mu reče neki iz naroda: učitelju, kaži mom bratu da podeli sa mnomnasledstvo. 14 Na to mu on reče: čoveče, ko je mene postavio za sudiju ili delitelja

96

nad vama? 15 Njima pak reče: pazite i čuvajte se svakog lakomstva, jer u izobiljuničiji život ne počiva na njegovom imanju. 16 Kaza im i priču: njiva jednog bogatogčoveka je dobro ponela. 17 I razmišljao je u sebi ovako: šta da uradim, jer nemamgde da saberem svoju letinu? 18 Tada reče: ovo ću učiniti: porušiću svoje žitnice paću sagraditi veće, i onde ću sabrati sve svoje žito i sva svoja dobra. 19 I reći ćusvojoj duši: dušo, imaš mnoga imanja smeštena za mnogo godina; počivaj, jedi, pij,uživaj. 20 Ali Bog mu reče: bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe; čije ćebiti ono što si pripremio? 21 Tako prolazi ko sebi stiče blago, a nije bogat predBogom.

22 Svojim učenicima pak reče: zato vam kažem: ne brinite se za život − šta ćetejesti, niti za telo − u šta ćete se obući; 23 jer je život pretežniji od jela i telo od odela.24 Pogledajte gavrane kako ne seju niti žanju, nemaju ostave ni žitnice, i Bog ihhrani. Koliko više vi vredite od ptica? 25 A ko od vas brinući se može da doda jedanlakat svom životu? 26 Pa kad ne možete da učinite ni nešto najmanje, zašto sebrinete za ostalo? 27 Pogledajte ljiljane kako rastu, niti se trude niti predu; a ja vamkažem da se ni Solomon u svoj svojoj slavi nije obukao kao jedan od ovih. 28 Akopak Bog tako odeva travu u polju, koja danas postoji a sutra se baca u peć, kolikoće pre vas, maloverni. 29 I vi − ne tražite šta ćete jesti i šta ćete piti, i neuznemiravajte se brigama; 30 jer sve to traže mnogobošci ovoga sveta; a vaš Otaczna da vam je ovo potrebno. 31 Nego tražite njegovo carstvo, i ovo će vam sedodati. 32 Ne boj se, malo stado; jer se svidelo vašem Ocu da vam da carstvo. 33

Prodajte svoje imanje i dajte ga kao milostinju. Načinite sebi torbe koje nećeoveštati, neiscrpno blago na nebu, gde se lupež ne približava niti moljac uništava. 34

Jer gde je vaše blago, onde će biti i vaše srce.

Uvek spremni i budni(Mt. 24, 42−25, 13; 10, 34−36)

35 Neka vaša bedra budu opasana i svetiljke vaše neka gore; 36 a vi budite kao ljudikoji čekaju svoga gospodara, kada se vrati sa svadbe, da mu otvore odmah kad dođei zakuca. 37 Blažene su one sluge koje gospodar − kad dođe − nađe budne. Zaistavam kažem da će se opasati i posadiće ih za trpezu, pa će pristupiti i služiće im. 38 Iako dođe u drugu ili treću stražu, i nađe ih tako, blago njima. 39 Ali ovo znajte: kadbi domaćin znao u koji čas će lupež doći, ne bi ostavio da mu potkopa kuću. 40 I vibudite spremni, jer će Sin čovečiji doći u čas u koji ne mislite.

41 Na to Petar reče: Gospode, govoriš li ovu priču nama ili svima? 42 A Gospodreče: ko je, dakle, taj verni i razboriti domoupravitelj koga će gospodar postavitinad svojom čeljadi da im daje obrok na vreme? 43 Blažen je onaj sluga koga

97

gospodar − kad dođe − nađe da čini tako. 44 Zaista, kažem vam da će ga postavitinad svim svojim imanjem. 45 Ako pak onaj sluga kaže u svom srcu: moj gospodarneće doći zadugo, pa stane tući sluge i sluškinje, te jesti i piti i opijati se, 46 doći ćegospodar onoga sluge u dan kada ne očekuje i u čas koji ne zna, pa će ga raseći iodrediće mu mesto među nevernima. 47 A onaj sluga koji je znao volju svogagospodara, pa nije spremio ili nije učinio po njegovoj volji, biće mnogo bijen. 48 Akoji nije znao, a učinio ono što zaslužuje batine, biće malo bijen. Od svakog −kome je mnogo dano − tražiće se mnogo, i kome je mnogo povereno − od njega ćese više zahtevati.

49 Došao sam da bacim vatru na zemlju, i kako bih hteo da je već zapaljena. 50 Alitreba da se krstim krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši. 51 Mislite li da samdošao da donesem mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor. 52 Jer će od sad petnjih u jednoj kući biti razdeljeni; podeliće se troje protiv dvoje i dvoje protiv troje,53 otac protiv sina i sin protiv oca, majka protiv kćeri i kći protiv majke, svekrvaprotiv svoje snahe i snaha protiv svekrve.

54 A govorio je i narodu: kad vidite kako se oblak diže na zapadu, odmah kažete:kiša dolazi, i biva tako. 55 I kad vidite da duva jug, kažete da će biti vrućina i biva.56 Licemeri, znate da procenite izgled zemlje i neba, a kako ne prepoznajete ovovreme? 57 A zašto i sami od sebe ne sudite šta je pravedno? 58 Kada pak ideš sasvojim suparnikom poglavaru, potrudi se da ga se oslobodiš još na putu, da te neodvuče pred sudiju, a sudija te preda sudskom službeniku, i službenik te baci utamnicu. 59 Kažem ti, nećeš izići odande dok ne platiš i poslednju paru.

Luka, glava 13Pokajanje ili propast

1 U isto vreme dođoše neki i javiše mu za Galilejce čiju je krv Pilat pomešao sanjihovim žrtvama. 2 On odgovori i reče im: mislite li da su ovi Galilejci bili grešnijiod svih Galilejaca, što su tako postradali? 3 Ne, kažem vam, nego ako se nepokajete, svi ćete tako izginuti. 4 Ili mislite da su onih osamnaest, na koje je palakula u Siloamu i pobila ih, bili više krivi od svih jerusalimskih stanovnika? 5 Ne,kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.

6 Kaza i ovu priču: jedan čovek je imao smokvu posađenu u svom vinogradu, i dođeda traži rod na njoj, ali ne nađe. 7 Tada reče vinogradaru: vidi, ima tri godine kakodolazim i tražim rod na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi

98

zemlju? 8 Ali mu on odgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dokokopam oko nje i nađubrim, 9 pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je ubuduće.

Isceljenje zgrčene žene u subotuPriče o gorušininom zrnu i kvascu

(Mt. 13, 31−33; Mk. 4, 30−32)

10 A kad je učio u subotu u jednoj sinagogi, 11 gle, onde je bila žena koja jeosamnaest godina imala duha, izazivača bolesti, i bila je zgrčena te nije mogla da sesasvim ispravi. 12 Kada je Isus vide, dozva je i reče joj: ženo, oslobođena si svojebolesti. 13 I stavi ruke na nju, pa se odmah ispravi i slavljaše Boga. 14 A starešinasinagoge je negodovao što je Isus izlečio u subotu, i reče narodu: ima šest dana ukoje treba raditi; u te dane, dakle, dolazite i lečite se, a ne u subotnji dan. 15 Na tomu Gospod odgovori i reče: licemeri, zar svaki od vas ne odvezuje svoga vola ilimagarca od jasala u subotu i ne vodi ga da ga poji? 16 A ovu Avraamovu kćer, kojuje satana svezao − evo, osamnaest godina, zar nije trebalo osloboditi ove sveze usubotnji dan? 17 A kad je to rekao, svi njegovi protivnici su se postideli, a sav narodse radovao za sva slavna dela koja je učinio.

18 Tada reče: na šta liči carstvo Božije i čime ću ga uporediti? 19 Ono je sličnogorušičinom zrnu koje čovek uze i poseja u svom vrtu, te uzraste i posta velikodrvo, pa se ptice nebeske nastaniše na njegovim granama. 20 I opet reče: čime ćuuporediti carstvo Božije? 21 Ono je slično kvascu koji je žena uzela i pomešala u trisata brašna, dok sve nije uskislo.

Uska vrataJadikovka nad Jerusalimom

22 I prolazio je kroz gradove i sela učeći i putujući u Jerusalim. 23 A neko mu reče:Gospode je li malo onih koji se spasavaju? On im pak reče: 24 borite se da uđete nauska vrata jer će mnogi, kažem vam, nastojati da uđu, ali neće moći. 25 Kaddomaćin ustane i zatvori vrata, a vi počnete napolju stajati i kucati na vratagovoreći: Gospode, otvori nam, on će vam odgovoriti: ne znam vas otkuda ste. 26

Tada ćete početi da govorite: mi smo jeli i pili pred tobom, a ti si učio po našimulicama. 27 I on će reći: kažem vam, ne znam otkuda ste; odstupite od mene svi kojičinite nepravdu. 28 Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama, Isaaka iJakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe isterane napolje. 29 I doći će odistoka i zapada, od severa i juga, pa će leći za trpezu u carstvu Božijem. 30 I gle, imaposlednjih koji će biti prvi, a ima prvih koji će biti poslednji.

99

31 U taj čas priđoše mu neki fariseji govoreći mu: idi i udalji se odavde, jer Irodhoće da te ubije. 32 I reče im: idite i kažite toj lisici: evo isterujem demone iisceljujem danas i sutra, a treći dan ću svršiti. 33 Ali danas, sutra i prekosutra trebada putujem, jer ne biva da prorok pogine izvan Jerusalima.

34 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su tebiposlani, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao kvočka svoje piliće podkrila, ali niste hteli. 35 Eto, ostavlja vam se vaša kuća pusta. Nego vam kažem,nećete me videti dok ne dođe vreme da kažete: blagosloven je koji dolazi u imeGospodnje.

Luka, glava 14Isceljenje bolesnika od vodene bolesti

1 Kad je jednom u subotu došao u kuću nekog farisejskog starešine da jede, oni sumotrili na njega. 2 I gle, pred njim je bio neki čovek koji je patio od vodene bolesti.3 I Isus progovori i reče zakonicima i farisejima: sme li se subotom lečiti ili ne? 4 Aoni su ćutali. I dohvati ga, izleči ga i otpusti. 5 A njima reče: koji od vas neće svogasina ili vola − kad mu padne u bunar − odmah izvaditi u subotnji dan? 6 I nisumogli da mu odgovore na to.

Prvo i poslednje mesto

7 A gostima kaza priču, kad opazi kako su izabrali pročelja, i reče im: 8 kad te nekopozove na svadbu, nemoj da se posadiš u pročelje, da slučajno ne pozove nekog koje ugledniji od tebe, 9 pa da ti ne kaže − kad dođe − onaj koji je pozvao tebe i njega:daj mesto ovome. I onda ćeš postiđen zauzeti poslednje mesto. 10 Nego kad tepozovu, idi i posadi se na poslednje mesto, da ti kaže − kad dođe onaj koji te jepozvao: prijatelju, pomakni se više. Tada će ti biti čast pred svima koji su s tobomza trpezom. 11 Jer će biti ponižen svaki koji uzdiže samoga sebe, a ko samoga sebeunižava − biće uzvišen. 12 A i onome što ga je pozvao reče: kad priređuješ ručak ilivečeru, nemoj da zoveš svoje prijatelje, niti svoju braću, niti svoje srodnike, nitibogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i uzvratili ti. 13 Nego kad priređuješgozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe; 14 i bićeš blažen što ne mogu da tiuzvrate; uzvratiće ti se o uskrsu pravednih.

Velika gozba(Mt. 22, 1−10)

100

15 Kada je to čuo jedan od gostiju, reče mu: blažen je onaj koji će jesti hleb ucarstvu Božijem. 16 Na to on reče: jedan čovek je priredio veliku večeru i pozvaomnoge, 17 a kad je bilo vreme za večeru, posla svoga slugu da kaže zvanicama:dođite, jer je već sve gotovo. 18 Tada počeše svi odreda da se izgovaraju. Prvi mureče: kupio sam njivu i moram izići da je vidim. Molim te smatraj da sam seizvinio. 19 I drugi reče: kupio sam pet jarmova volova, pa idem da ih ogledam.Molim te, smatraj da sam se izvinio. 20 I treći reče: oženio sam se i zato ne mogu dadođem. 21 A sluga dođe i javi to svome gospodaru. Tada se domaćin rasrdi i rečesvome sluzi: iziđi brzo na gradske ulice i sokake, pa dovedi ovamo siromahe,kljaste, slepe i hrome. 22 I reče mu sluga: gospodaru, učinjeno je što si naredio, amesta još ima. 23 Tada gospodar reče sluzi: iziđi na drumove i do zabrana, pa ihprivoli da dođu − da mi se napuni kuća. 24 Kažem vam da neće okusiti moje večerenijedan od onih ljudi koji su bili pozvani.

Potpuna predanost Isusu Hristu

25 A kad je mnogi narod išao s njim, obrati im se i reče: 26 ako ko dođe k meni, anije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, i sestre, pa i sopstveniživot, ne može da bude moj učenik. 27 Ko ne nosi svoj krst i ne ide za mnom, nemože da bude moj učenik. 28 Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti iproračunati trošak − da li ima da dovrši? 29 Da ne bi, kad postavi temelj a ne možeda dovrši, svi koji gledaju počeli da mu se rugaju 30 govoreći: ovaj čovek je počeoda zida, ali nije mogao da dovrši. 31 Ili koji kralj, kad krene da zarati na drugogkralja, neće li prvo sesti i posavetovati se − da li može sa deset hiljada da iziđe ususret onome što ide na njega sa dvadeset hiljada? 32 Ako ne može, poslaćeposlanike dok je onaj još daleko, i moliće primirje. 33 Tako, dakle, svaki od vas −koji se ne odrekne sveg svog imanja − ne može da bude moj učenik.

34 So je dobra; ali ako i so obljutavi, čime će se popraviti? 35 Niti je za zemlju nitiza đubre; bacaju je napolje. Ko ima uši da sluša − neka sluša.

Luka, glava 15Priča o izgubljenoj ovci

(Mt. 18, 12−14)

1 A svi carinici i grešnici su se stalno približavali k njemu da ga slušaju. 2 Farisejipak i književnici gunđali su govoreći: ovaj prima grešnike i jede s njima. 3 Tada imkaza ovu priču: 4 ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, neće ostaviti

101

devedeset i devet u pustinji − i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5 I kad jenađe, stavlja je na svoja ramena radujući se, 6 pa kad dođe kući, saziva prijatelje isusede i kaže im: radujte se sa mnom, jer sam našao svoju izgubljenu ovcu. 7

Kažem vam: tako će na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje,nego li zbog devedest i devet pravednika kojima pokajanje nije potrebno.

Priča o izgubljenoj drahmi

8 Ili, koja žena, kad ima deset drahmi pa jednu drahmu izgubi, ne pali svetiljku i nečisti kuću, i ne traži marljivo dok je ne nađe? 9 I kad je nađe, saziva prijateljice isusede i kaže: radujte se sa mnom, jer sam našla drahmu koju sam izgubila. 10 Takose, kažem vam, raduju Božiji anđeli zbog jednog grešnika koji se kaje.

Priča o bludnom sinu

11 I reče: jedan čovek je imao dva sina. 12 I mlađi od njih reče ocu: oče, daj mi deoimanja koji mi pripada. I on im podeli imanje. 13 A posle nekoliko dana mlađi sinpokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroši nemilice onde sav svoj imetak živećiraspusno. 14 A kad je potrošio sve, nasta velika glad u onoj zemlji i on poče daoskudeva. 15 Tako ode i pribi se kod jednog građanina one zemlje, koji ga posla nasvoja polja da čuva svinje. 16 I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje susvinje jele, ali mu niko nije davao. 17 A kada je došao k sebi reče: koliko najamnikakod moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi. 18 Ustaću i otićiću svom ocu i reći ću mu: oče, zgrešio sam nebu i tebi, 19 nisam više dostojan da sezovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih najamnika. 20 I usta, te dođe svomocu. A kad je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga ipoljubi ga. 21 A sin mu reče: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da sezovem tvoj sin. 22 Otac pak reče svojim slugama: iznesite brzo najlepšu haljinu iobucite ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge, 23 dovedite i ugojenotele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo, 24 jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživeoje, bio je izgubljen, ali je nađen. I počeše da se vesele. 25 A njegov stariji sin je biou polju. Kada je pak dolazio i približio se kući, ču svirku i igranje, 26 te dozvajednog od slugu i ispitivaše šta je to. 27 A on mu reče: došao je tvoj brat i tvoj otacje zaklao ugojeno tele, zato što ga je zdrava dočekao. 28 Na to se on rasrdi i ne htedeući. A njegov otac iziđe i moljaše ga. 29 Ali on odgovori ocu: vidi, služim ti tolikogodina i nikad nisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da seproveselim sa svojim prijateljima. 30 A kad je došao ovaj tvoj sin koji je rasuo tvojeimanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele. 31 On mu pak reče: dete, ti si uveksa mnom i sve što je moje − tvoje je; 32 ali je trebalo da se veselimo i radujemo,zato što je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživeo je, i izgubljen je bio i nađen je.

102

Luka, glava 16Priča o snalažljivom upravitelju

1 A govorio je i učenicima: bio je jedan bogat čovek koji je imao upravitelja imanja,i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovo imanje. 2 Tada ga dozva i reče mu:šta to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju, jer ne možeš više upravljati. 3

A upravitelj reče u sebi: šta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu?Kopati ne mogu, stid me je da prosim. 4 Znam šta ću učiniti, da bi me primili usvoje kuće kada budem uklonjen sa uprave. 5 I pozva dužnike svoga gospodara,svakog pojedinačno, i reče prvom: koliko si dužan mom gospodaru? 6 A on reče:sto vati ulja. Reče mu: uzmi svoju obveznicu i odmah sedi pa napiši pedeset. 7

Zatim reče drugom: a ti koliko duguješ? On reče: sto kora pšenice. Reče mu: uzmisvoju obveznicu i napiši osamdeset. 8 I pohvali gospodar nepravičnog upravitelja,što je mudro učinio; jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinovasvetlosti. 9 Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoću nepravednogbogatstva, da bi vas primili u večne stanove − kad ono nestane. 10 Ko je veran unajmanjem − veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem − neispravan je iu velikom. 11 Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vampoveriti istinito bogatstvo. 12 I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše? 13

Nijedan sluga ne može da služi dva gospodara; jer, ili će jednoga mrzeti a drugogaljubiti, ili će jednom biti privržen a drugoga prezirati. Ne možete da služite Bogu imamonu. 14 A sve ovo slušali su fariseji koji su bili srebroljupci, i rugali su mu se.15 I reče im: vi se predstavljate pravedni pred ludima, ali Bog zna vaša srca. Jer štose među ljudima smatra kao nešto visoko, pred Bogom je mrzost.

Mojsijev zakon i carstvo nebesko

16 Zakon i proroci su bili do Jovana; od tada se propoveda evanđelje o carstvuBožijem i svako navaljuje da uđe u njega. 17 Ali je lakše da nebo i zemlja prođu,nego da propadne jedna crtica iz zakona. 18 Preljubu čini svaki koji otpušta svojuženu i ženi se drugom; i ko se ženi otpuštenom −čini preljubu.

Bogataš i ubogi Lazar

19 A bio je neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i skupoceno platno i veselio sesjajno svaki dan. 20 A pred njegovim vratima ležao je jedan siromah po imenuLazar, pun čireva, 21 želeći da se nasiti onim što je padalo sa bogataševe trpeze; uzto su i psi dolazili i lizali njegove rane. 22 A kad umre siromah, anđeli ga odneše u

103

Avraamovo naručje. Umro je i bogataš i sahraniše ga. 23 I kad se mučio u adu,podiže svoje oči i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju. 24 Tadapovika: oče Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prstau vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu. 25 A Avraam reče:sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on sesad ovde teši, a ti se mučiš. 26 A preko svega toga postavljena je velika provalijaizmeđu nas i vas, da ne mogu da pređu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu knama oni odande. 27 Tada reče: molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću mogaoca, 28 jer imam petoro braće; neka ih uveri − da ne bi i oni došli na ovo mestomučenja. 29 Ali Avraam reče: oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušaju njih. 30

On pak reče: ne, oče Avraame, nego ako im ko iz mrtvih dođe, pokajaće se. 31 Rečemu: ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne izmrtvih.

Luka, glava 17Opomene i saveti

(Mt. 18, 6−22; 17, 20)

1 I reče svojim učenicima: nije mogućno da sablazni ne dođu, ali teško onome čijimposredstvom dolaze. 2 Bolje bi mu bilo da se žrvanj obesi o njegov vrat i da ga baceu more, nego da sablazni jednog od ovih malih. 3 Pazite na sebe. Ako zgreši tvojbrat, pokaraj ga i oprosti mu ako se pokaje. 4 I ako ti sedam puta zgreši na dan pa sesedam puta vrati k tebi i kaže: kajem se, oprosti mu. 5 I apostoli rekoše Gospodu:dometni nam vere. 6 Gospod pak reče: kad biste imali vere koliko gorušičino zrno,rekli biste ovom dudu: iščupaj se s korenom i posadi se u more, i poslušao bi vas.

7 Koji će od vas, kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se on vrati kući s polja,reći: dođi odmah i lezi za trpezu. 8 Zar mu neće reći: spremi mi šta ću večerati,zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle toga jedi i pij? 9 Da li je zahvalansluzi što je učinio ono što je bilo zapoveđeno? 10 Tako i vi govorite kad svršite svešto vam je naređeno: mi smo nekorisne sluge, učinili smo što smo bili dužni daučinimo.

Zahvalnost i nezahvalnost

11 I kada je išao u Jerusalim, prolazio je između Samarije i Galileje. 12 I kad jeulazio u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, 13 tepodigoše glas govoreći: Isuse učitelju, smiluj se na nas. 14 I kad ih vide reče im:

104

idite i pokažite se sveštenicima. I behu očišćeni dok su još išli. 15 A jedan od njihvidevši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz glasa, 16 te pade ničice kod njegovihnogu odavajući mu zahvalnost; a taj je bio Samarjanin. 17 Tada Isus odgovori i reče:zar nisu desetorica očišćeni? Pa gde su devetorica? 18 Zar se ne nađoše da se vrate izahvale Bogu, nego samo ovaj tuđin? 19 I reče mu: ustani i idi; spasla te je tvojavera.

Dolazak carstva Božijeg

20 A kada su ga fariseji upitali kada će doći carstvo Božije, on im je odgovorio irekao: carstvo Božije neće doći tako da bi se spoljni znaci mogli opažati, 21 niti ćese kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Božije je među vama. 22 Aučenicima reče: doći će dani kada ćete zaželeti da vidite samo jedan dan Sinačovečijeg, i nećete videti. 23 I reći će vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne iditeonamo i ne trčite za njima. 24 Jer kao što munja − kad seva − svetli od jednog krajapod nebom do drugoga, tako će biti Sin čovečiji u svoj dan. 25 Ali on treba prvomnogo da prepati i da bude odbačen od ovoga naraštaja. 26 I kako je bilo u Nojevedane, tako će biti i u dane Sina čovečijeg: 27 jeli su, pili su, ženili se i udavali sve dodana kada je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop i uništi ih sve. 28 Isto tako, kao što jebilo u Lotove dane: jeli su, pili su, kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; 29 aonoga dana kada je Lot izišao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uništi ihsve. 30 Isto tako biće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečiji. 31 Toga dana ko bude nakrovu, a njegovo pokućanstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Isto tako ko budeu polju neka se ne vraća natrag. 32 Setite se Lotove žene. 33 Ko zaželi da održi svojživot − izgubiće ga, a ko ga izgubi − održaće ga živim. 34 Kažem vam: te noći bićedva na jednoj postelji, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen. 35 Dve ženeće zajedno mleti, jedna će biti prihvaćena a druga će biti ostavljena. 36 [Dva će bitiu polju, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen]. 37 Tada progovoriše irekoše mu: gde, Gospode? A on im reče: gde je lešina onde će se i orlovi okupiti.

Luka, glava 18Istrajnost uspeva

1 A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju.2 Reče: u jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojao Boga i nije mario zaljude. 3 A u tom gradu bila je jedna udovica koja je dolazila k njemu i govorila:odbrani me od moga protivnika pred sudom. 4 Ali on neko vreme nije hteo; a poslereče u sebi: ako se i ne bojim Boga niti marim za ljude, 5 odbraniću ovu udovicu,

105

jer mi dosađuje, da ne bi najzad došla i izbila me. 6 Dalje reče Gospod: čujte štagovori nepravedni sudija. 7 A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu vapijudanju i noću, i zar da okleva s njima? 8 Kažem vam: odbraniće ih brzo. Nego kadSin čovečiji dođe, hoće di naći veru na zemlji?

Farisej i carinik

9 A ovu priču kaza nekima koji su bili uvereni u sebe − da su pravedni − i ostaleljude nipodaštavali. 10 Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej a drugicarinik. 11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kaodrugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; 12 postimdva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stičem. 13 A carinik je stajaoizdaleka i nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsagovoreći: Bože, budi milostiv meni grešnome. 14 Kažem vam: ovaj se vratio kućiopravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe, a uzvišen ćebiti ko samoga sebe unizuje.

Isus blagosilja decuBogataš i carstvo Božije

(Mt. 19, 13−30; Mk. 10, 13−31)

15 Donosili su mu i malu decu da ih dotakne. A kad su učenici to videli, zabranjivalisu im. 16 Ali Isus dozva decu k sebi i reče: Pustite decu da dolaze k meni i nesprečavajte ih; jer carstvo Božije pripada takvima. 17 Zaista vam kažem: ko neprimi carstvo Božije kao dete, neđe ući u njega.

18 I zapita ga jedan starešina: dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večniživot? 19 A Isus mu reče: što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednogaBoga. 20 Znaš zapovesti: »Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno,poštuj svoga oca i majku«. 21 On pak reče: držao sam sve to od svoje mladosti. 22 Akad je Isus to čuo, reče mu: nedostaje ti još jedno: prodaj sve što imaš i razdajsiromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde, pođi za mnom. 23 A on čuvšito postade vrlo žalostan, jer je bio vrlo bogat. 24 A kad ga Isus vide takvog, reče:kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božije. 25 Lakše je kamili da prođe kroziglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. 26 A oni koji su čuli rekoše: pa komože da se spase? 27 On pak reče: što je kod ljudi nemoguće − mogućno je kodBoga.

28 Na to Petar reče: vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli smo za tobom. 29 A on imreče: zaista vam kažem da nema nijednoga koji je radi carstva Božijeg ostavio kuću

106

ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu, 30 a da ne primi mnogo više u ovo vreme ivečni život u svetu koji će doći.

Isus treći put predskazuje svoju smrt i vaskrsenjeIsceljenje jerihonskog slepca

(Mt. 20, 17−34; Mk. 10, 32−52)

31 Tada uze Dvanaestoricu i reče im: evo, idemo gore u Jerusalim i svršiće se svešto su proroci napisali za Sina čovečijeg. 32 Jer će ga predati mnogobošcima inarugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan, 33 pa kad ga išibaju ubiće ga i trećidan će vaskrsnuti. 34 Ali oni nisu razumeli ništa od ovoga; ova reč je bila skrivenaod njih i nisu razumeli što je rečeno.

35 A kad se približio Jerihonu, neki slepac je sedeo kraj puta i prosio. 36 A kad ječuo kako narod prolazi, zapita šta je to. 37 I obavestiše ga da prolazi IsusNazarećanin. 38 I povika govoreći: Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene. 39 A oništo su išli napred prekorevahu ga da ućuti. Ali je on još više vikao: sine Davidov,smiluj se na mene. 40 I Isus stade i zapovedi da ga dovedu k njemu. A kad se onpribliži, zapita ga: 41 šta hoćeš da ti učinim? On pak reče: Gospode, da progledam.42 Tada mu Isus reče: progledaj; spasla te je tvoja vera. 43 I odmah progleda i iđašeza njim slaveći Boga. Hvalio je Boga i sav narod koji je to video.

Luka, glava 19Zakej

1 I kad je ušao u Jerihon, prolazio je kroz grad. 2 I gle, tu beše čovek zvani Zakej,koji je bio vrhovni carinik i to bogat. 3 I trudio se da vidi Isusa − ko je, ali nijemogao od naroda, jer je bio malog rasta. 4 Tako potrča napred i pope se na divljusmokvu da ga vidi, jer je trebalo da on prođe tim putem. 5 I kad je Isus došao na tomesto, pogleda gore i reče mu: Zakeju siđi brzo, jer danas treba da ostanem u tvojojkući. 6 I siđe brzo pa ga primi radujući se. 7 A svi koji su videli, počeše gunđati štoje grešnom čoveku došao u kuću da se odmori. 8 Zakej pak stade i reče Gospodu:vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga štoiznudio, vraćam četverostruko. 9 A Isus mu reče; danas je došlo spasenje ovoj kući,jer je i on Avraamov sin; 10 jer je Sin čovečiji došao da potraži i spase ono što jepropalo.

Priča o deset mina(Mt. 25, 14−30)

107

11 I kad su oni ovo slušali, nastavi im priču, zato što je bio blizu Jerusalima, a oni susmatrali da će se carstvo Božije pojaviti odmah. 12 Reče tako: jedan čovek uglednaroda ode u daleku zemlju da primi za sebe kraljevstvo i da se vrati. 13 Pošto jepozvao svojih deset slugu, dade im deset mina i reče im: poslujte dok se ne vratim.14 Ali njegovi građani su ga mrzeli i poslaše za njim poslanike da kažu: nećemo daovaj zavlada nad nama. 15 A kad se on vratio − primivši kraljevstvo − reče da mudozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji privredio. 16 Tako prvidođe i reče: gospodaru, tvoja mina je donela deset mina. 17 I reče mu: dobro, dobrislugo, što si bio veran u nečem sasvim malom, evo ti vlast nad deset gradova. 18

Dođe i drugi govoreći: tvoja mina, gospodaru, donela je pet mina. 19 Reče i ovome:i ti budi nad pet gradova. 20 I treći dođe govoreći: gospodaru, evo tvoja mina kojusam čuvao u ubrusu; 21 bojao sam se tebe zato što si strog čovek, uzimaš što nisiostavio i žanješ što nisi posejao. 22 Njemu reče: zli slugo, sudiću ti po tvojimrečima. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam ostavio i da žanjem štonisam posejao; 23 što onda nisi dao moj novac u banku? I ja bih ga po dolaskuprimio s kamatom. 24 A onima što su bili prisutni reče: uzmite od njega tu minu idajte onome što ima deset. 25 Tada mu rekoše: gospodaru, on ima deset mina. 26

Kažem vam da će se dati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzeće se i ono štoima. 27 Nego te moje neprijatelje, koji nisu hteli da budem kralj nad njima, dovediteovamo i posecite ih predamnom.

Mesija ulazi u JerusalimIzgnanje trgovaca iz hrama

(Mt. 21, 1−16; Mk. 11, 1−16; Jn. 12, 12−16)

28 A pošto je ovo rekao, pođe na put dalje idući gore u Jerusalim. 29 I kad sepribližio Vitfagi i Vitaniji kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu odučenika govoreći: 30 idite u selo koje je prema vama, i kad uđete u njega naći ćeteprivezano magare na koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odvežite i dovedite. 31

I ako vas ko pita zašto odvezujete, ovako recite: Gospodu je potrebno. 32 A poslaniodoše i nađoše kao što im je rekao. 33 I kad su odvezivali magare, rekoše im njegovigospodari: što odvezujete magare? 34 Oni pak rekoše: Gospodu je potrebno. 35 Idovedoše ga Isusu pa staviše svoje haljine na magare i posadiše Isusa. 36 A kad jeišao, prostirahu svoje haljine po putu. 37 I kad se već približio mestu gde se silazi saMaslinske gore, sve mnoštvo učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za svačudesa koja su videli, 38 govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u imeGospodnje. Mir na nebu i slava na visini. 39 A neki fariseji iz naroda rekoše mu:učitelju, zabrani svojim učenicima. 40 I odgovori im: kažem vam, ako ovi ućute,kamenje će vikati.

108

41 A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: 42 kad bi i ti bar u ovajdan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju. 43 Jer će doći danina tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa će te opkoliti i navaliće na tebesa svih strana, 44 i sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu, te neće ostaviti u tebikamen na kamenu, zato što nisi upoznao vreme kada si pohođen.

45 I ušavši u hram poče da izgoni prodavce 46 govoreći im: napisano je: »Moj domneka bude dom molitve« a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu.

47 I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodne starešinegledahu da ga pogube, 48 ali nisu našli šta bi učinili, jer ga je sav; narod odanoslušao.

Luka, glava 20Isusova vlast

(Mt. 21, 23−27; Mk. 11, 27−33)

1 I kad je jednog dana učio narod u hramu propovedao evanđelje, pristupiše muprvosveštenici i književnici sa starešinama 2 i rekoše mu: kaži nam kakvom vlašćučiniš to, ili ko je taj koji ti je dao tu vlast? 3 A on im u odgovoru reče: i ja ću vamuputiti jedno pitanje pa mi kažite: 4 da li je Jovanovo krštenje bilo s neba ili odljudi? 5 A oni promišljahu među sobom govoreći: ako kažemo − s neba, reći će:zašto mu niste poverovali? 6 Ako pak kažemo − od ljudi, sav narod će nas pobitikamenjem, jer je uveren da je Jovan prorok. 7 I odgovoriše da ne znaju otkuda je. 8 IIsus im reče: ni ja vama neću reći kakvom vlašću činim ovo.

Zli vinogradari(Mt. 21, 33−46; Mk. 12, 1−12)

9 A ovu priču poče kazivati narodu: jedan čovek posadi vinograd i dade gavinogradarima pod zakup, te otputova na duže vreme. 10 A kad je došlo vreme,posla slugu vinogradarima da mu dadu od vinogradskog roda. Ali vinogradari njegaizbiše i poslaše praznih ruku. 11 I opet posla jednog drugog slugu; ali oni i togaizbiše, osramotiše i poslaše praznih ruku. 12 Na to posla i trećega; ali oni i ovogaraniše i izbaciše. 13 Onda reče gospodar vinograda: šta da radim? Poslaću svogvoljenog sina; možda će prezati od njega. 14 A kad ga vinogradari videše, počešerazmišljati među sobom govoreći: ovo je naslednik; da ga ubijemo pa da nasledstvobude naše. 15 Tako ga izbaciše iz vinograda i ubiše. Šta će im, dakle, učinitigospodar vinograda? 16 Doći će i pogubiće te vinogradare, pa će vinograd dati

109

drugima. A kad su oni to čuli, rekoše: ne dao Bog. 17 On pak pogleda na njih i reče:šta, dakle, znači ova reč Pisma: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaonikamen«? 18 Razbiće se svaki ko padne na taj kamen, a na koga on padne − satrćega. 19 Književnici pak i prvosveštenici nastojali su toga časa da stave ruke na njega,ali se pobojaše naroda. Shvatili su, naime, da je ovu priču na njih uperio.

Plaćanje poreza(Mt. 22, 15−22; Mk. 12, 13−17)

20 I motreći na njega poslaše ljude, koji su bili podmetnuti da se predstave kaopravedni − da bi ga uhvatili u reči − pa da ga predadu prokuratorovoj vlasti i sili. 21

I upitaše ga govoreći: učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, te ne gledaš ko je ko,nego u istini učiš putu Božijem. 22 Da li je nama dopušteno da dajemo porez caru,ili nije? 23 On pak primetivši njihovo lukavstvo, reče im: 24 pokažite mi dinar. Čijilik i natpis nosi? Oni rekoše: carev. 25 A on im reče: dajte onda caru carevo a BoguBožije. 26 I nisu mogli da ga uhvate u reči pred narodom, nego umukoše začuđeninjegovim odgovorom.

O vaskrsenju mrtvih(Mt. 22, 23−33; Mk. 12, 18−27)

27 Tada priđoše neki od sadukeja, koji osporavaju vaskrsenje, i zapitaše gagovoreći: 28 učitelju, Mojsije nam je napisao: »Ako kome umre brat koji ima ženu,a bude bez dece, neka njegov brat uzme ženu i neka podigne porod svom bratu«. 29

Bilo je tako sedmoro braće. Prvi je uzeo ženu i umro bez dece; 30 tada je uze drugi,31 pa treći, i tako svih sedam ne ostaviše dece i pomreše. 32 Najzad umre i žena. 33 Ouskrsu, dakle, ova žena kome će od njih pripasti kao žena? Jer je ona bila ženasedmorici. 34 Tada im reče Isus: deca ovoga sveta žene se i udaju, 35 a koji seudostoje da dobiju onaj svet i uskrs iz mrtvih niti se žene niti se udaju. 36 Oni nemogu više ni umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji, pošto su sinovi vaskrsenja.37 A da mrtvi ustaju, to je i Mojsije pokazao na mestu o kupini, gde Gospoda nazivaBogom Avraamovim, Bogom Isaakovim i Bogom Jakovljevim. 38 A Bog nije Bogmrtvih nego živih, jer su njemu svi živi. 39 A neki od književnika odgovoriše irekoše: učitelju, dobro si rekao. 40 I nisu se više usuđivali da ga išta pitaju.

Mesija Davidov sin i Gospod(Mt. 22, 41−46; Mk. 12, 35−37)

41 Tada im reče: kako govore da je Hristos Davidov sin? 42 Naime, sam David kažeu knjizi psalama: »Gospod reče Gospodu mome: sedi meni s desne strane, 43 dok

110

položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu«. 44 David ga, dakle, nazivaGospodom; kako mu je onda sin?

Opasnost od književnika(Mt. 23, 5−7; Mk. 12, 38−40)

45 I dok je sav narod slušao, reče svojim učenicima: 46 čuvajte se književnika kojirado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sedišta u sinagogamai pročelja na gozbama, 47 koji jedu udovičke kuće i lažno se mole dugo; ovi će bitivećma osuđeni.

Luka, glava 21Udovičin prilog(Mk. 12, 41−44)

1 A kad pogleda gore, vide bogate ljude kako stavljaju svoje darove u kovčeg zapriloge. 2 A vide i jednu siromašnu udovicu kako stavlja tamo dve lepte, 3 i reče:zaista, kažem vam: ova siromašna udovica stavila je više od svih; 4 jer su svi ovipriložili dar Bogu od svoga izobilja, a ona je od svoje sirotinje stavila sve što jeimala za život.

Proroštvo o razorenju hrama(Mt. 24, 1−22; Mk. 13, 1−20)

5 I kad su neki govorili o hramu, kako je ukrašen lepim kamenjem i zavetnimdarovima, on reče: 6 to što gledate − doći će dani kada se neće ostaviti ni kamen nakamenu, koji neće biti porušen. 7 A oni ga zapitaše govoreći: učitelju, pa kad će tobiti? I kakav je znak kad će se to dogoditi? 8 On pak reče: pazite da vas ne zavedu;jer će mnogi doći u moje ime govoreći: ja sam, i: vreme se približilo; ne idite zanjima. 9 Ne plašite se kad čujete za ratove i bune; jer prvo mora toga da bude, alinije odmah kraj.

10 Tada im reče: ustaće narod na narod i carstvo na carstvo, 11 pa će biti velikihzemljotresa, gladi i kuge po različitim mestima, strahota i velikih znakova na nebu.12 A pre svega metnuće svoje ruke na vas i goniće vas, predavaće vas u sinagoge i utamnice, odvodiće vas pred kraljeve i namesnike zbog moga imena; 13 to će vambiti prilika da svedočite. 14 Urežite duboko u svoja srca da se ne pripremate kakoćete se braniti; 15 jer ću vam ja dati usta i mudrost, kojoj neće moći da se usprotiveniti da protivreče svi vaši protivnici. 16 A predavaće vas i roditelji, i braća, i rođaci,

111

i prijatelji, i ubiće neke od vas, 17 i svi će vas mrzeti zbog moga imena. 18 Ali vamneće propasti ni dlaka s glave. 19 Spašćete svoje duše svojom trpeljivošću.

20 A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da je blizu njegovoopustošenje. 21 Tada stanovnici Judeje neka beže u gore, koji budu u gradu nekaiziđu napolje, a koji budu u polju neka ne ulaze u grad, 22 jer su ovo dani osvete, dase ispuni sve što je napisano. 23 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane; biće,naime, velika nevolja na zemlji i gnev na ovom narodu, 24 pašće od oštrice mača iodvešće ih u ropstvo po svim narodima, a mnogobošci će gaziti Jerusalim dok se neispune vremena mnogobožaca.

Dolazak Sina čovečijeg(Mt. 24, 29−36; Mk. 13, 24−37)

25 I biće znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah će obuzeti narode,tako da neće imati kud od huke i morskih valova, 26 ljudi će izdisati od straha iočekivanja onoga što ide na svet; jer će nebeske sile biti uzdrmane. 27 I tada ćeugledati Sina čovečijeg kako dolazi na oblaku s velikom silom i slavom. 28 A kad seovo počne zbivati, ispravite se i podignite svoje glave, jer se približava vašeizbavljenje.

29 I kaza im jednu priču: pogledajte smokvu i sva drveta; 30 čim primetite da pupe −sami znate da je leto već blizu. 31 Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da jecarstvo Božije blizu. 32 Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se sveovo ne zbude. 33 Nebo i zemlja proći će, ali moje reči neće proći.

34 Ali se čuvajte da vaša srca ne otežaju od mamurluka, pijanstva i briga za život, ida vam taj dan ne dođe iznenada 35 kao zamka; doći će naime na sve koji stanuju posvoj zemlji. 36 Nego bdite i molite se Bogu u svako doba, da budete kadri daizbegnete sve ovo što će se zbiti, i da stanete pred Sina čovečijeg. 37 Danju je učio uhramu, a noću je izlazio i noćivao na gori koja se zove Maslinska. 38 I sav narod jerano ujutro dolazio k njemu u hram da ga sluša.

Luka, glava 22Judino izdajstvo

(Mt. 26, 1−16; Mk. 14, 1−11)

1 A približavao se praznik beskvasnih hlebova koji se zove Pasha. 2 Prvosveštenici iknjiževnici su tražili način kako da ga ubiju; ali su se bojali naroda. 3 Tada satana

112

uđe u Judu koji se zvao Iskariotski, jedan iz broja Dvanaestorice. 4 On ode idogovori se sa prvosveštenicima i zapovednicima kako će ga njima izdati. 5 Iobradovaše se pa ugovoriše da mu dadu novaca. 6 I on obeća, i tražio je zgodnupriliku da ga preda njima kad tu ne bude naroda.

Tajna večera(Mt. 26, 17−29; Mk. 14, 12−25; Jn. 13, 1−38)

7 I dođe dan beskvasnih hlebova kada je trebalo da se kolje pashalno jagnje. 8 Tadaposla Petra i Jovana rekavši: idite i spremite nam Pashu da jedemo. 9 A oni murekoše: gde hoćeš da spremimo? 10 On im pak reče: eto, kad uđete u grad, srešćevas jedan čovek koji nosi krčag s vodom; idite za njim u kuću u koju on uđe, 11 pakažite domaćinu: Učitelj ti poručuje: gde je dvorana gde ću jesti Pashu sa svojimučenicima? 12 I on će vam pokazati veliku zastrtu sobu na spratu; onde pripremite.13 A oni odoše i nađoše kao što im je rekao, pa pripremiše Pashu.

14 A kad je došao čas, leže za trpezu i apostoli s njime. 15 Tada im reče: vrlo samželeo da jedem ovu Pashu sa vama pre no što postradam. 16 Jer vam kažem: neću jeviše jesti dok se ne ispuni u carstvu Božijem. 17 I uze čašu, zahvali Bogu i reče:uzmite je i razdelite među sobom. 18 Jer vam kažem: od sada neću više piti odvinogradskog roda − dok ne dođe carstvo Božije. 19 Tada uze hleb, zahvali Bogu,izlomi ga i dade njima govoreći: ovo je moje telo koje se daje za vas; ovo činite zamoj spomen. 20 A isto tako i čašu posle večere govoreći: ova čaša je novi savezmojom krvlju koja se proliva za vas. 21 Nego, vidi, ruka moga izdajnika ja sa mnomna trpezi. 22 Sin čovečiji doduše ide kao što je određeno, ali teško onom čoveku kojiposreduje u izdajstvu. 23 Tada počeše pitati jedan drugoga ko bi od njih bio taj kojinamerava da to učini.

24 A nasta i prepiranje među njima − koji se od njih smatra da je najveći. 25 A on imreče: kraljevi naroda gospodare nad njima, i koji imaju vlast nad njima zovu sedobrotvori. 26 Ali vi nemojte tako; nego najveći među vama neka bude kaonajmlađi, i starešina kao služitelj. 27 Jer ko je veći, koji leži za trpezom ili kojisluži? Nije li onaj što leži za trpezom? A ja sam među vama kao služitelj. 28 Vi steti što su istrajali sa mnom u mojim iskušenjima. 29 I ja vam određujem carstvo, kaošto je meni moj otac odredio, 30 da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu,i da sedite na prestolima i da sudite dvanaest plemena Izrailjevih.

31 Simone, Simone, vidi satana vas je zatražio da vas prorešeta kao pšenicu. 32 Alija sam se molio za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kad se jednom obratiš, utvrdisvoju braću. 33 A on mu reče: Gospode, spreman sam da idem s tobom i u tamnicu i

113

u smrt. 34 On pak reče: kažem ti, Petre, neće petao danas zapevati dok triput neodrekneš da me poznaješ. 35 Reče im još: kada sam vas poslao bez novčanika, beztorbe i obuće, da li vam je što nedostajalo? A oni rekoše: ništa. 36 Na to im reče: alisada ko ima novčanik neka ga uzme, isto tako i torbu, a koji nema neka proda svojuhaljinu i neka kupi mač. 37 Jer vam kažem da ova reč Pisma mora da se izvrši nameni: »I uvrstiše ga među zločince«; svršava se naime ono što mi je određeno. 38 Aoni rekoše: Gospode, evo ovde dva mača. Ali im on reče: dosta je.

Molitva na Maslinskoj gori(Mt. 26, 30−56; Mk. 14, 26−50; Jn. 18, 1−11)

39 I izišavši ode po običaju na Maslinsku goru; a za njim pođoše i učenici. 40 I kadstiže na to mesto, reče im: molite se Bogu da ne dođete u iskušenje. 41 A sam sepovuče od njih koliko se može kamenom dobaciti, te kleknu na kolena i moljaše segovoreći: 42 Oče, ako hoćeš ukloni ovu čašu od mene; ali neka ne bude moja voljanego tvoja. 43 I pojavi mu se anđeo s neba i krepio ga je. 44 I našavši se u smrtnomstrahu, molio se još istrajnije. A znoj mu je bio kao kapi krvi, koje se slivaju nazemlju. 45 I kad usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih kako spavaju od žalosti,46 pa im reče: što spavate? Ustanite i molite se Bogu da ne dođete u iskušenje.

47 Dok je on još govorio, eto rulje pred kojom je išao jedan od Dvanaestorice, kojise zvao Juda, te se približi Isusu da ga poljubi. 48 Ali mu Isus reče: Judo, zarpoljupcem izdaješ Sina čovečijeg? 49 A kad njegovo društvo vide šta će biti, rekoše:Gospode, hoćemo li da bijemo mačem? 50 I jedan od njih udari prvosveštenikovogslugu i odseče mu desno uho. 51 Isus pak odgovori i reče: dosta s tim; zatim dotačeuho i izleči ga. 52 Tada Isus reče prvosveštenicima, zapovednicima hrama istarešinama koji su došli na njega: izišli ste s mačevima i batinama − kao narazbojnika; 53 kad sam svakog dana bio s vama u hramu niste pružili ruke na mene;ali ovo je vaš čas i vlast tame.

Petrovo odricanjeIsus pred sinedrionom

(Mt. 26, 57−75; Mk. 14, 53−71; Jn. 18, 12−27)

54 A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u prvosveštenikovu kuću; Petar je išaoza njim izdaleka. 55 Kada su pak naložili vatru nasred dvorišta i seli zajedno, sedeoje i Petar među njima. 56 I kad ga opazi jedna služavka kako sedi kod vatre, pogledaga i reče: i ovaj je bio s njim. 57 Ali on odreče govoreći: ženo, ne poznajem ga. 58 Imalo zatim opazi ga još jedan drugi te reče: i ti si od njih. A Petar reče: nisam,čoveče. 59 I kad je prošao otprilike jedan čas, potvrđivao je jedan drugi: zaista je i

114

ovaj bio s njim, jer je Galilejac. 60 A Petar reče: čoveče, ne znam šta govoriš. Iodmah − dok je on još govorio − petao zapeva. 61 Tada se Gospod obazre i pogledana Petra, i seti se Petar Gospodnje reči, kako mu reče: tri puta ćeš me se odrećidanas pre no što petao zapeva. 62 I izišavši napolje zaplaka gorko.

63 A ljudi, koji su ga držali, rugali su mu se i udarali su ga, 64 pokrili su ga i pitali:proreci ko te je udario? 65 Govorili su i mnoge druge hule na njega.

66 A kad se razdanilo, okupiše se narodne starešine, prvosveštenici i književnici, paga odvedoše na svoj skup 67 govoreći: ako si ti Hristos − kaži nam. A on im reče:ako vam kažem − nećete poverovati; 68 ako pak zapitam − nećete odgovoriti. 69 Odsada će Sin čovečiji sedeti s desne strane sile Božije. 70 Tada svi rekoše: ti si, dakle,Sin Božiji? On im pak reče: vi kažete da sam to ja. 71 A oni rekoše: šta nam je jošpotrebno svedočanstvo? Sami smo čuli iz njegovih usta.

Luka, glava 23Isus pred Pilatom

(Mt. 27, 1−14; Mk. 15, 1−5; Jn. 18, 28−38)

1 I ustaše oni svi skupa, te ga odvedoše Pilatu. 2 Tada počeše da ga optužujugovoreći: našli smo ovoga kako otpađuje naš narod i zabranjuje da se daje porezcaru, a za sebe govori da je Hristos, car. 3 Na to ga Pilat upita: jesi li ti car judejski?A on mu u odgovoru reče: ti kažeš. 4 Pilat pak reče prvosveštenicima i svetini: nenalazim nikakve krivice na ovom čoveku. 5 Ali oni navaljivahu govoreći: on buninarod učeći po svoj Judeji − počevši od Galileje pa dovde.

Isus pred Irodom Antipom

6 Čuvši Pilat to, upita da li je taj čovek Galilejac, 7 i kad dozna da je iz Irodovapodručja, posla ga Irodu koji je tih dana takođe bio u Jerusalimu. 8 A kad Irod videIsusa, obradova se vrlo; jer je odavno želeo da ga vidi, zato što je slušao o njemu inadao se da će videti kakvo čudo od njega. 9 I pitao ga je mnogim rečima, ali mu onne odgovori ništa. 10 Prvosveštenici pak i književnici su stajali i optuživali gauporno. 11 Tada ga Irod sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, obuče mu beluhaljinu, te ga posla natrag Pilatu. 12 A Irod i Pilat se sprijateljiše tog dana; jer su prebili u neprijateljstvu.

Isusova osuda(Mt. 27, 15−26; Mk. 15, 6−15; Jn. 18, 38−19, 16)

115

13 Pilat pak sazva prvosveštenike, starešine i narod 14 pa im reče: doveli ste miovoga čoveka kao da on otpađuje narod, a gle, ja sam pred vama ispitao i na ovomčoveku nisam našao nijedne krivice za koje ga optužujete. 15 A ni Irod; jer ga jeposlao natrag nama. I, očigledno, nije učinio ništa što zaslužuje smrt. 16 Zato hoćuda ga oslobodim − pošto ga kaznim. 17 A trebalo je da im o prazniku oslobodijednoga sužnja. 18 Ali oni svi skupa povikaše govoreći: uzmi ovoga, a Varavu namoslobodi. 19 Ovaj je bio bačen u tamnicu zbog nekakve bune u gradu i zbogubijstva. 20 A Pilat im se opet obrati želeći da oslobodi Isusa. 21 Ali oni vikahugovoreći: raspni ga, raspni. 22 Tada im po treći put reče: pa kakvo je zlo on učinio?Nisam našao na njemu ništa što zaslužuje smrt; stoga hoću da ga oslobodim − poštoga kaznim. 23 Oni su međutim navaljivali s velikom vikom tražeći da on buderaspet, i njihova vika je bivala sve jača, 24 te Pilat odluči da se njihov zahtevudovolji. 25 Tako oslobodi onoga koga su tražili, a koji je bio bačen u tamnicu zbogbune i ubijstva; Isusa pak predade njima na volju.

Raspeće(Mt. 27, 32−56; Mk. 15, 21−41; Jn. 19, 17−37)

26 I kad su ga poveli, uhvatiše nekog Simona iz Kirine koji je dolazio iz polja, pastaviše na njega krst da ga nosi za Isusom. 27 A za njim je išlo veliko mnoštvonaroda i žena koje su ga sažaljevale i oplakivale. 28 Isus se obazre na njih i reče:kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom decom.29 Jer, eto, idu dani kada će govoriti: blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, idojke koje ne dojiše. 30 Tada će početi da govore gorama: padnite na nas, ibregovima: pokrite nas; 31 jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sasuvim? 32 A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube s njim. 33 Pa kad dođoše namesto koje se zove Lubanja, onde raspeše njega i zločince, jednog s desne a drugogs leve strane. 34 A Isus je govorio: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine. Zatimbaciše kocku da bi među sobom podelili njegove haljine. 35 Narod je stajao igledao. A starešine su se rugale govoreći: druge je spasao, neka spase samoga sebe,ako je on Hristos, izabranik Božiji. 36 Podsmehnuše mu se i vojnici, koji su prilaziliprinoseći mu ocat 37 i govoreći: spasi samoga sebe − ako si ti car judejski.

38 A nad njim je bio i natpis napisan grčkim, latinskim i jevrejskim slovima: ovo jecar judejski.

39 A jedan od obešenih zločinaca hulio je na njega govoreći: zar nisi ti Hristos?Spasi samoga sebe i nas. 40 A drugi mu odgovori prekorevajući ga: zar se ni malone bojiš Boga − budući da si isto tako osuđen? 41 I, mi smo pravedno osuđeni, jerprimamo što naša dela zaslužuju; ovaj međutim nije učinio ništa neumesno. 42 I

116

reče: Isuse, seti me se kad dođeš sa svojim carstvom. 43 A on mu reče: zaista,kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju. 44 A bilo je već oko šestoga časa, i bi tamapo svoj zemlji do časa devetog, 45 pri čemu je sunce izgubilo svoju svetlost; azavesa u hramu razdera se napola. 46 Tada Isus povika veoma glasno i reče: Oče,predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reče, izdahnu. 47 A kad kapetan vide štase dogodilo, stade slaviti Boga govoreći: ovaj čovek je zaista bio pravedan. 48 I svasvetina, koja se okupila da gleda ovo, videvši šta se dogodilo, vraćala se kući bijućise u prsa. 49 A svi njegovi znanci stajali su izdaleka, i žene koje su došle za njim izGalileje − i gledahu ovo.

Isusova sahrana(Mt. 27, 57−61; Mk. 15, 42−47; Jn. 19, 38−42)

50 I gle, čovek po imenu Josif, savetnik, čestit i pravedan čovek, 51 − on nije pristaona njihovu odluku i njihovo delo, − iz Arimateje, judejskog grada, koji je očekivaocarstvo Božije, 52 pristupi Pilatu i zaiska Isusovo telo. 53 I kad ga skide, obavi gaplatnom, te ga stavi u grob usečen u kamenu − u kome još niko nikada nije ležao. 54

A bio je petak, i subota osvitaše. 55 Za njim su pošle i žene koje su došle sa Isusomiz Galileje, pa videše grob i kako je stavljeno njegovo telo. 56 Zatim se vratiše ispremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru − po zakonu.

Luka, glava 24Vaskrsenje

(Mt. 28, 1−10; Mk. 16, 1−8; Jn. 20; 1−18)

1 A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile. 2

Ali nađoše kamen odvaljan od groba, 3 i kad su ušle, ne nađoše telo Gospoda Isusa.4 I dok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva čoveka u sjajnom odelu stadoše prednjih. 5 Pošto su bile uplašene i oborile lice zemlji, oni im rekoše: što tražite živogameđu mrtvima? 6 Nema ga ovde, nego je vaskrsao; setite se kako vam je rekao dokje još bio u Galileji, 7 naime, da Sin čovečiji treba da bude predan u ruke grešnihljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne treći dan. 8 Tada se setiše njegovih reči, 9 pa sevratiše od groba i javiše sve ovo Jedanaestorici i svima ostalima. 10 To su bileMarija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostale žene s njima rekošeovo apostolima. 11 A njima se ove reči učiniše kao prazna šala i nisu im verovali. 12

Petar pak usta i otrča do groba; nagnuvši se vide samo zavoje, i ode čudeći se u sebionome što se dogodilo.

117

Isus se javlja dvojici učenika(Mk. 16, 12−13)

13 I gle, istoga dana dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, sto šezdesetstadija udaljeno od Jerusalima, 14 i oni su razgovarali među sobom o svim ovimdogađajima. 15 Dok su oni raspravljali i razgovarali, sam Isus se približi i iđaše snjima. 16 Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju. 17 I reče im: kakvi suto razgovori što ih usput vodite među sobom? I zastadoše gledajući tužno. 18

Odgovori jedan, po imenu Kleopa, i reče mu: jesi li ti jedini stranac u Jerusalimukoji nije saznao šta se u njemu dogodilo ovih dana? 19 I reče im: šta? A oni murekoše: ono s Isusom Nazarećaninom, koji je bio prorok silan na delu i u reči predBogom i svim narodom, 20 kako su ga naši prvosveštenici i starešine predali nasmrtnu kaznu i raspeli ga. 21 A mi smo se nadali da je on taj koji će izbaviti Izrailja.I pri svem tom danas je treći dan kako se to dogodilo. 22 Uz to zaprepastiše nasneke naše žene koje su bile rano ujutro na grobu 23 i kako nisu našle njegovo telo,dođoše i rekoše da su videle pojavu anđela, koji su im rekli da je on živ. 24 Neki odnaših odoše do groba i nađoše tako kako su žene rekle, ali njega nisu videli.

25 I reče im on: o, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve što su prorocikazali. 26 Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da uđe u svoju slavu? 27 Tada imrazjasni šta je o njemu pisano u svem Pismu − počevši od Mojsija i svih proroka. 28

I približi se selu u koje su išli, a on se pravio kao da hoće da ide dalje. 29 I saletešega govoreći: ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već izmakao. Tako uđe daostane s njima. 30 I kad je ležao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi idavaše, im. 31 Tada im se otvoriše oči i prepoznaše ga; ali njega više nije bilo prednjima. 32 I rekoše jedan drugome: nije li naše srce gorelo u nama kad nam jegovorio usput i tumačio nam Pisma? 33 I ustavši toga časa vratiše se u Jerusalim, tenađoše okupljenu Jedanaestoricu i njihove drugove, 34 koji su govorili: Gospod jestvarno vaskrsao i javio se Simonu. 35 A oni su im pričali šta je bilo na putu i kakosu ga prepoznali prilikom lomljenja hleba.

Isus se javlja apostolima(Jn. 20, 19−23)

36 Dok su oni još to govorili, sam Isus stade među njih i reče im: mir vam. 37 A onišćućureni i uplašeni, mišljahu da gledaju duha. 38 I reče im: što ste tako zbunjeni izašto se javljaju sumnje u vašim srcima? 39 Pogledajte moje ruke i moje noge − jasam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju − kao što vidite da jaimam. 40 Rekavši to pokaza im ruke i noge. 41 A kako oni još nisu verovali odradosti, nego su se čudili reče im: imate li ovde šta za jelo? 42 A oni mu dadoše

118

komad pečene ribe; 43 on uze i pojede pred njima.

44 I reče im: to su moje reči koje sam izgovorio dok sam još bio s vama, naime, datreba da se ispuni sve što je za mene napisano u Mojsijevom zakonu, prorocima ipsalmima. 45 Tada im otvori um da razumeju Pisma. 46 Reče im još: tako jenapisano da Hristos treba da postrada i da vaskrsne iz mrtvih treći dan, 47 te da se unjegovo ime propoveda pokajanje i oproštaj grehova svima narodima − počevši odJerusalima. 48 Vi ste svedoci ovome, 49 a ja ću, eto, poslati na vas obećanje svogaOca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine.

Vaznesenje(Del. ap. 1, 4−14)

50 Tada ih izvede do Vitanije, podiže svoje ruke i blagoslovi ih. 51 I dok ih jeblagosiljao, udalji se od njih i uznošaše se na nebo. 52 A oni mu se pokloniše ivratiše se u Jerusalim s velikom radošću, 53 i behu jednako u hramu [hvaleći i]blagosiljajući Boga.

119

Evanđelje po Jovanu

Jovan, glava 1Ovaploćenje Božije Reči

1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 2 Ova beše upočetku u Boga. 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo beznje. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 5 I svetlost svetli u tami, itama je ne prihvati.

6 Pojavi se čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; 7 ovaj dođe za svedočanstvo,da posvedoči za svetlost, da svi poveruju kroz njega. 8 On ne beše svetlost, nego jetrebalo da posvedoči za svetlost.

9 Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet. 10 Na svetu beše,i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. 11 Svojima je došao, i njegovi ga neprimiše. 12 A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, − onima štoveruju u njegovo ime, 13 koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljevevolje − nego od Boga.

14 I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kaojedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. 15 Jovan svedoči za njega i viče:ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji pre mene, jer pre mene beše. 16

Iz njegove punoće svi mi primismo, i to blagodat za blagodat. 17 Jer zakon je danpreko Mojsija, a blagodat i istina dođe kroz Isusa Hrista. 18 Boga niko nikad nijevideo; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.

Svedočanstvo Jovana Krstitelja

19 Ovo je Jovanovo svedočanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslaše k njemusveštenike i levite da ga zapitaju: ko si ti? 20 I prizna i ne poreče, te ispovedi: janisam Hristos. 21 Tada ga zapitaše: šta dakle? Jesi li ti Ilija? On reče: nisam. Jesi liprorok? i odgovori: ne. 22 Onda mu rekoše: ko si? − da možemo odgovoriti onimakoji su nas poslali; šta kažeš za sebe? 23 Reče: »Ja sam glas onoga što viče upustinji: poravnite put Gospodnji«, kao što reče prorok Isaija.

120

24 I poslanici behu od fariseja. 25 Oni ga upitaše i rekoše mu: zašto onda krštavaš,kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? 26 Jovan im odgovori: ja krštavam vodom;među vama stoji onaj koga vi ne znate, 27 koji za mnom dolazi, kome ja nisamdostojan da odrešim remen na njegovoj obući. 28 Ovo se dogodilo u Vitaniji, s onestrane Jordana, gde je Jovan krštavao.

29 Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reče: evo jagnje Božije koje uklanjagreh sveta. 30 Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi čovek koji je pre menepostao, jer beše pre mene. 31 I ja ga nisam znao, ali da bi se on pokazao Izrailju,zato sam došao i krštavam vodom. 32 I posvedoči Jovan govoreći: video sam Duhakako silazi kao golub sa neba, i osta na njemu. 33 I ja ga nisam znao, nego onaj štome posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje nanjemu, taj krštava Duhom Svetim. 34 I ja sam video i svedočio da je to Sin Božiji.

Prvi učenici

35 Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od njegovih učenika, 36 i kad pogleda naIsusa koji je prolazio, reče: gle, jagnje Božije. 37 I čuše ga dvojica učenika kakogovori pa pođoše za Isusom. 38 A Isus se obazre i videvši ih da idu za njim, reče im:šta tražite? A oni mu rekoše: ravi, što prevedeno znači: učitelju, gde stanuješ? 39

Reče im: dođite pa ćete videti. Tada dođoše i videše gde boravi, te ostaše kod njegaonaj dan; beše oko desetoga časa. 40 Andreja, brat Simona Petra, beše jedan od onedvojice što su čuli od Jovana i pošli za Isusom. 41 Ovaj nađe prvo svoga brataSimona i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hrista. 42 Dovede gaIsusu. Isus ga pogleda i reče: ti si Simon sin Jovanov, tebe će nazvati Kifa, što značiPetar.

43 Sutradan htede da iziđe u Galileju, i nađe Filipa. I reče mu Isus: hajde za mnom.44 A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. 45 Filip nađe Natanaila ireče mu: našli smo onoga za koga pisahu Mojsije u zakonu i proroci, Isusa sinaJosifova iz Nazareta. 46 I reče mu Natanail: može li iz Nazareta da bude neštodobro? Reče mu Filip: dođi i vidi. 47 Isus vide Natanaila kako ide k njemu i reče zanjega: gle, zaista je Izrailjac u kome nema lukavstva. 48 Reče mu Natanail: odakleme poznaješ? Isus odgovori i reče mu: pre no što te Filip pozva, videh te kad si biopod smokvom. 49 Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev. 50

Odgovori Isus i reče mu: veruješ li zato što sam ti rekao da te videh pod smokvom?Videćeš i veće od ovoga. 51 I reče mu: zaista, zaista, kažem vam, videćete otvorenonebo i anđele Božije kako se penju i silaze na Sina čovečijeg.

121

Jovan, glava 2Svadba u Kani

1 A trećega dana beše svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova beše onde. 2

Pozvaše na svadbu i Isusa i njegove učenike. 3 I kad je nestalo vina, reče Isusovamajka njemu: nemaju vina. 4 Isus joj pak reče: šta ja imam s tobom, ženo? još nijedošao moj čas. 5 Majka njegova reče slugama: što god vam kaže, učinite. 6 A ondebeše šest kamenih sudova po propisu judejskog čišćenja, koji su zahvatali po dva ilitri metrita. 7 Reče im Isus: napunite sudove vodom. I napuniše ih do vrha. 8 Tada imreče: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odneše. 9 A kad trpezar okusi vodu koja jepostala vino − i nije znao otkuda je, a sluge koje su zahvatile znale su − pozvatrpezar mladoženju 10 i reče mu: svaki čovek iznosi prvo dobro vino, a kad se opiju− onda slabije; ti si čuvao dobro vino do sada. 11 Ovo učini Isus u Kani galilejskojkao početak čuda i objavi svoju slavu, te učenici njegovi poverovaše u njega.

12 Posle toga siđe u Kafarnaum, on, i majka njegova, i braća, i učenici njegovi, paostaše onde nekoliko dana.

Izgnanje trgovaca iz hrama(Mt. 21, 12−13; Mk. 11, 15−17; Lk. 19, 45−46)

13 I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. 14 I nađe prodavcevolova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede u hramu. 15 Tada načini bič oduzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjačima prosu novce i ispreturastolove, 16 a onima što prodavahu golubove reče: nosite to odavde, ne činite oddoma Oca moga kuću trgovačku. 17 Setiše se njegovi učenici da je napisano:»Revnost za tvoj dom poješće me«. 18 Tada prozboriše Judeji i rekoše mu: kojimznakom nam dokazuješ što to činiš? 19 Odgovori Isus i reče im: srušite ovaj hram,pa ću ga za tri dana podići. 20 Onda rekoše Judeji: za četrdeset i šest godinasagrađen je ovaj hram, a ti ćeš ga podići za tri dana? 21 No on je govorio o hramusvoga tela. 22 Kada je pak vaskrsao iz mrtvih, setiše se njegovi učenici da je torekao, pa poverovaše Pismu i reči koju je Isus izgovorio.

23 A kada je bio u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi poverovaše u njegovo ime,gledajući njegova čuda koja je činio. 24 Sam Isus nije im se poveravao, zato što jeon sve poznavao, 25 i nije imao potrebe da ko svedoči za čoveka; jer je sam znao štabeše u čoveku.

122

Jovan, glava 3Razgovor s Nikodimom

1 A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski; 2 ovaj dođeIsusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko nemože da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu:zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4

Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi putda uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti,ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno odtela − telo je, a što je rođeno od Duha − duh je. 7 Nemoj da se čudiš što ti rekoh:treba da se rodite odozgo. 8 Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znašodakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha. 9 OdgovoriNikodim i reče mu: kako može to biti? 10 Isus odgovori i reče mu: ti si izrailjskiučitelj i ne znaš to? 11 Zaista, zaista, kažem ti da govorimo ono što znamo, isvedočimo što smo videli, ipak ne primate našega svedočanstva. 12 Ne verujete kadsam vam govorio o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam kažem onebeskim? 13 I niko se nije popeo na nebo − sem onoga što je sišao sa neba, Sinčovečiji.

14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin čovečiji, 15

da svaki − ko veruje − ima u njemu život večni. 16 Jer Bog je tako zavoleo svet daje svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u njega − ne propadne, nego daima večni život. 17 Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da sesvet spase njegovim posredstvom. 18 Ko veruje u njega − tome se ne sudi; a ko neveruje − već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. 19 Aovo je sud: svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više nego svetlost, jerdela njihova behu zla. 20 Svaki, naime, koji rđavo radi, mrzi svetlost i ne ide nasvetlost, da se ne obelodane njegova dela; 21 a ko čini istinu ide na svetlost, da sepokažu njegova dela − da su u Bogu učinjena.

Jovanovo svedočanstvo o Isusu

22 Posle toga dođe Isus sa svojim učenicima u Judeju, onde je boravio s njima ikrštavao. 23 A i Jovan je krštavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo bilo mnogo vode− i ljudi su dolazili i krštavali se; 24 Jovan još ne beše bačen u tamnicu. 25 Tadanasta raspra između Jovanovih učenika i jednog Judejina oko očišćenja. 26 I dođošeJovanu i rekoše mu: ravi, onaj što beše s tobom s one strane Jordana, za koga si ti

123

svedočio, vidi, on krštava, i svi idu k njemu. 27 Odgovori Jovan i reče: ne možečovek ništa uzeti, ako mu nije dano sa neba. 28 Vi ste mi sami svedoci da samrekao: ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred njega. 29 Ko ima mladu mladoženjaje; a mladoženjin prijatelj, koji stoji i sluša ga, veoma se raduje što čujemladoženjin glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila. 30 On treba da raste, a ja dase umanjujem.

31 Koji dolazi odozgo nad svima je, koji je sa zemlje, zemaljski je i govorizemaljski. Koji dolazi sa neba nad svima je; 32 svedoči ono što je video i čuo, i nikone prima njegova svedočanstva. 33 Ko je primio njegovo svedočanstvo potvrdio jeda je Bog istinit. 34 Jer onaj koga je Bog poslao govori Božije reči; Bog, zaista, nedaje Duha na meru. 35 Otac ljubi Sina i sve je dao njemu u ruku. 36 Ko veruje u Sinaima večni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostajena njemu.

Jovan, glava 4Isus i Samarjanka

1 Kad, dakle Gospod sazna da su fariseji čuli kako Isus stiče više učenika i krštavanego Jovan, 2 − premda Isus sam nije krštavao, nego njegovi učenici, − 3 ostaviJudeju i ode opet u Galileju. 4 A trebalo je da prođe kroz Samariju. 5 Tako dođe usamarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinuJosifu; 6 onde beše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seđaše tako nabunaru; bilo je oko šestoga časa. 7 Dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode.Reče joj Isus: daj mi da pijem. 8 Učenici njegovi pak behu otišli u grad da kupehrane. 9 Samarjanka mu reče: kako to ti − kao Judejin − tražiš od mene,Samarjanke, da piješ? Judeji se, naime, nisu mešali sa Samarjanima. 10 OdgovoriIsus i reče joj: kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem,zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu. 11 Reče mu žena: Gospode, nemaš ni čimeda zahvatiš, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda? 12 Zar si ti veći od ocanašega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, istoka njegova? 13 Odgovori Isus i reče joj: svaki ko pije od ove vode − opet ćeožedneti. 14 A ko pije od vode koju ću mu ja dati − neće ožedneti doveka, nego ćevoda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život. 15 Rečemu žena: Gospode, daj mi tu vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatamvodu. 16 Reče joj: idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo. 17 Odgovori žena i rečemu: nemam muža. Reče joj Isus: dobro si kazala da nemaš muža; 18 jer si imala petmuževa, i koga sad imaš nije ti muž; to si istinito rekla. 19 Reče mu žena: Gospode,

124

uviđam da si prorok. 20 Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da jeu Jerusalimu mesto gde se treba moliti. 21 Reče joj Isus: veruj mi, ženo, da ide časkada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. 22 Vi se molite onome štone znate, mi se molimo onome što znamo, jer spasenje dolazi od Judeja. 23 Nego idečas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želitakve bogomoljce. 24 Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.25 Reče mu žena: znam da će doći Mesija, koji se zove Hristos; kada on dođe,obavestiće nas o svemu. 26 Reče joj Isus: ja sam − koji govorim s tobom.

27 Uto dođoše njegovi učenici i čuđahu se što je govorio sa ženom, ali ni jedan nereče: šta tražiš, ili, što govoriš s njom? 28 Tada žena ostavi svoj krčag i ode u grad,pa reče ljudima: 29 dođite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila; da nije toHristos? 30 Iziđoše iz grada i dolažahu k njemu. 31 U međuvremenu su ga učenicimolili govoreći: ravi, jedi. 32 No on im reče: ja treba da jedem jedno jelo koje vi neznate. 33 Tada učenici govorahu među sobom: da mu nije ko doneo da jede? 34 Rečeim Isus: moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao i da svršimnjegovo delo. 35 Ne kažete li vi: još četiri meseca pa dolazi žetva? Eto, kažem vam,podignite svoje oči i pogledajte njive kako se žute za žetvu. 36 Već žetelac primaplatu i skuplja rod za večni život, da se sejač i žetelac raduju zajedno. 37 Jer je uovome istinita reč: jedan seje, a drugi žanje. 38 Ja vas poslah da žanjete ono za šta sevi niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste ušli u njihov trud.

39 A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene, kojaje svedočila da joj je Isus rekao sve što je učinila. 40 A kad dođoše k njemuSamarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta onde dva dana. 41 I još više ,ih jepoverovalo zbog njegove reči, 42 a ženi govorahu: sad ne verujemo zbog tvogkazivanja; sami smo, naime, slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta.

Vera kraljevskog činovnika

43 Posle ta dva dana ode odande u Galileju. 44 Jer je sam Isus posvedočno da proroku svom zavičaju nema poštovanja. 45 Kada, dakle, doće u Galileju, primiše gaGalilejci koji su videli sve što je učinio u Jerusalimu o prazniku; jer su i sami došlina praznik.

46 I dođe opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A beše nekikraljevski činovnik čiji je sin bolovao u Kafarnaumu. 47 Ovaj, čuvši da je Isusdošao iz Judeje u, Galileju, ode k njemu i moljaše ga da siđe i da mu izleči sina; jerbeše na samrti. 48 Tada mu reče Isus: ako ne vidite znakova i čuda, nećete da

125

poverujete. 49 Reče mu kraljevski činovnik: Gospode, siđi dok nije umrlo mojedete. 50 Reče mu Isus: idi, tvoj sin živi. Čovek poverova reči koju mu reče Isus iode. 51 No još na putu sretoše ga sluge javljajući da je njegovo dete u životu. 52 Onse raspitivaše od njih za čas kada je pošlo na bolje; rekoše mu da ga je juče, usedmom času, pustila groznica. 53 Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj čas kadamu je Isus rekao: živi tvoj sin; i poverova on i sav dom njegov. 54 Ovo pak drugočudo učini Isus kada dođe iz Judeje u Galileju.

Jovan, glava 5Isceljenje u Banji Vitezdi

1 Posle toga beše judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim. 2 A u Jerusalimu, kodOvčijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja se jevrejski zove Vitezda. 3 Unjima je ležalo mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, sušičavih, koji su čekali da sevoda zatalasa. 4 Jer je anđeo silazio u određeno vreme u banju i zatalasavao vodu; iko je prvi ušao − pošto se voda zatalasa − bivao je zdrav, ma od koje bolesti da jepatio. 5 Beše onde jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osamgodina. 6 Videvši Isus ovoga kako leži i saznavši da već dugo boluje, reče mu:hoćeš li da ozdraviš? 7 Odgovori mu bolesnik: Gospode, nemam čoveka da mespusti u banju kad se voda zatalasa; dok ja dođem, drugi siđe pre mene. 8 Reče muIsus: ustani, podigni svoj krevet i hodaj. 9 I odmah ozdravi taj čovek, uze svojkrevet i hodaše.

10 A taj dan beše subota. Stoga Judeji govorahu izlečenom čoveku: subota je i nesmeš poneti krevet. 11 No on im odgovori: onaj koji me iz leči reče mi: podigni svojkrevet i hodaj. 12 Tada ga zapitaše: ko je taj čovek koji ti je rekao: uzmi i hodaj? 13

A izlečeni nije znao ko je to bio; jer se Isus uklonio, pošto je bilo mnogo sveta natom mestu. 14 Posle toga nađe ga Isus u hramu i reče mu: vidiš, ozdravio si; ne grešiviše da te ne snađe što gore. 15 Ode čovek i reče Judejima da ga je Isus izlečio. 16 Izato su Judeji gonili Isusa, što je to činio u subotu. 17 A Isus im odgovori: Otac mojstalno radi, pa radim i ja. 18 Zbog toga su opet Judeji još više tražili da ga ubiju, nesamo što je razrešavao subotu, nego što je i Boga nazivao svojim Ocem,izjednačujući se s Bogom.

Sin i Otac

19 Isus pak u odgovoru reče njima: zaista, zaista, kažem vam, ne može Sin da čininišta sam od sebe, ako ne vidi šta Otac čini; jer ono što čini Otac, to isto tako čini i

126

Sin. 20 Otac, naime, voli Sina i pokazuje mu sve što sam čini, i pokazaće mu delaveća od ovih, da se vi čudite. 21 Jer kao što Otac vaskrsava mrtve i oživljava, tako iSin oživljava one koje hoće. 22 Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, 23 dasvi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina − ne poštuje ni Oca koji gaje poslao. 24 Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji me jeposlao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život. 25

Zaista, zaista, kažem vam da ide čas − i već je nastao − kada će mrtvi slušati glasSina Božija, i koji ga čuju − živeće. 26 Jer kao što Otac ima u sebi život, tako je daoi Sinu da ima život u sebi. 27 Dao mu je i vlast da sudi − što je Sin čovečiji. 28 Nečudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, 29 paće vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud. 30 Jane mogu da činim ništa sam od sebe; kako slušam − sudim, i moj sud je pravedan,jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao.

31 Ako ja svedočim za sebe, moje svedočanstvo nije istinito; 32 drugi svedoči zamene i znam da je istinito svedočanstvo kojim svedoči za mene. 33 Vi ste poslaliljude Jovanu i on je svedočio za istinu; 34 no ja ne uzimam svedočanstva od čoveka,nego govorim ovo da se vi spasete. 35 Jovan beše svetilo koje je gorelo i svetlelo, avi ste hteli da se zamalo radujete u njegovoj svetlosti.

36 Ja pak imam svedočanstvo veće od Jovanova: dela, koja mi je dao Otac da ihsvršim, baš ta dela koja činim, svedoče za mene − da me je Otac poslao. 37 I Otackoji me je poslao, sam je svedočio za mene. Niti ste glasa njegova ikad čuli, nitipojavu njegovu videli, 38 te reč njegova ne stanuje u vama, zato što ne verujeteonome koga je on poslao. 39 Istražujete Pisma, jer smatrate da u njima imate večniživot; i ona svedoče za mene; 40 i nećete da dođete k meni − da imate život. 41 Odljudi slave ne primam, 42 šta više, upoznao sam vas da nemate u sebi ljubavi premaBogu. 43 Ja sam došao u ime svoga Oca, i ne primate me. Ako drugi dođe u svojeime, njega ćete primiti. 44 Kako možete da verujete, kad primate slavu jedan oddrugoga, a slave od jedinoga Boga ne tražite? 45 Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu;ima ko vas optužuje, Mojsije, u koga ste se uzdali. 46 Jer da ste verovali Mojsiju,verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. 47 Ako pak njegovim pismima neverujete, kako ćete verovati mojim rečima.

Jovan, glava 6Isus hrani pet hiljada ljudi

(Mt. 14, 13−33; Mk. 6, 30−52; Lk. 9, 10−17)

127

1 Posle toga ode Isus preko mora Galilejskog, Tiverijadskog. 2 A za njim je išaomnogi narod, jer su gledali čuda koja je činio na bolesnicima. 3 Isus se pope na gorui seđaše onde sa svojim učenicima. 4 A beše blizu Pasha, judejski praznik. 5 TadaIsus podiže oči i vide da mnogi narod dolazi k njemu, te reče Filipu: odakle ćemokupiti hleba, da se ovi nahrane? 6 Ovo je pak rekao kušajući ga; jer je sam znao štaće činiti. 7 Odgovori mu Filip: za dve stotine dinara hleba njima nije dovoljno − dasvaki nešto malo dobije. 8 Reče mu jedan od njegovih učenika, Andreja, bratSimona Petra: 9 ima ovde jedan dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe; ališta je to na toliko njih? 10 A Isus reče: posadite ljude. Bilo je, naime, mnogo travena tom mestu. Tako se posadi oko pet hiljada ljudi. 11 Isus tada uze hlebove, zahvaliBogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli. 12 A kadase nasitiše, reče svojim učenicima: skupite preostalo komađe, da ništa ne propadne.13 Skupiše, dakle, i napuniše dvanaest kotarica komađa od pet ječmenih hlebova −što preteče onima koji su jeli.

14 Ljudi pak videvši čudo koje učini, rekoše: ovo je zaista prorok koji treba da dođena svet. 15 No Isus, saznavši da nameravaju da dođu i da ga odvuku, da bi gaproglasili carem, povuče se opet samosam u goru.

Isus hoda po vodi

16 A kad bi veče, siđoše njegovi učenici na more, 17 pa ušavši u čamac, plovljahupreko mora u Kafarnaum. Mrak se već bio spustio, a Isus još nije došao k njima, 18

dok se more uzburkalo od silnoga vetra. 19 Pošto su plovili oko dvadeset i pet ilitrideset stadija, opaziše Isusa kako ide po moru i približava se čamcu, pa seuplašiše. 20 No on im reče: ja sam, ne plašite se. 21 Oni htedoše da ga uzmu učamac, i odmah se čamac stvori na obali prema kojoj su išli.

Isus − hleb života

22 Sutradan narod, koji je stajao preko mora, vide da onde nije bilo drugog čamcasem jednoga, i da Isus nije ušao u čamac sa svojim učenicima, nego su sami njegoviučenici otišli. 23 Dođoše iz Tiverijade drugi čamci − blizu mesta gde su jeli hleb,kada je Gospod zahvalio Bogu. 24 I kada narod vide da onde nema Isusa ni njegovihučenika, uđoše i sami u čamce, te dođoše u Kafarnaum tražeći Isusa. 25 A kada ganađoše na drugoj strani mora, rekoše mu: ravi, kako si se našao ovde?

26 Odgovori im Isus i reče: zaista, zaista, kažem vam, tražite me ne zato što stevideli čudne znake, nego što ste jeli od onih hlebova i nasitili se. 27 Stičite nepropadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za večni život, koje će vam Sin čovečiji dati;

128

jer je njega potvrdio Bog Otac. 28 Tada mu rekoše: šta da radimo da bismo činilidela Božija? 29 Odgovori Isus i reče im: ovo je delo Božije, da verujete u onogakoga je on poslao. 30 Oni mu pak rekoše: kakav čudan znak činiš, da vidimo i da tipoverujemo? Šta ti radiš? 31 Naši oci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano:»Hleb sa neba dade im da jedu«. 32 Reče im Isus: zaista, zaista, kažem vam, nijevam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istiniti hleb sa neba. 33 JerBožiji hleb je onaj što silazi sa neba i daje život svetu. 34 Tada mu rekoše: Gospode,daj nam svagda taj hleb. 35 Reče im Isus: ja sam hleb života; ko meni dolazi nećeogladneti, i ko veruje u mene neće ožedniti nikada. 36 Ali vam rekoh: iako ste mevideli − ne verujete. 37 Sve što mi daje Otac doći će k meni, i onoga koji ide k menineću izbaciti, 38 jer nisam sišao sa neba da činim svoju volju, nego volju onoga kojime je poslao. 39 A ovo je volja onoga koji me je poslao: da ne izgubim ništa odonoga što mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji dan. 40 Jer je to volja mogaOca, da svaki koji gleda Sina − i veruje u njega − ima život večni, te da ga javaskrsnem u poslednji dan.

41 Judeji su gunđali protiv njega, zato što je rekao: ja sam hleb koji je sišao sa neba,42 i govorahu: nije li to Isus sin Josifov, čijeg oca i majku znamo? Kako sad kaže daje sišao sa neba? 43 Odgovori Isus i reče im: ne gunđajte među sobom. 44 Niko nemože da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, i ja ću gavaskrsnuti u poslednji dan. 45 U prorocima je napisano: »I biće svi od Boganaučeni«. Svaki − ko je čuo od Oca i naučio − dolazi k meni. 46 Ne da je ko videoOca, sem onoga koji je od Boga, taj je video Oca. 47 Zaista, zaista, kažem vam, koveruje ima večni život.

48 Ja sam hleb života. 49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji i umreše. 50 Ovo je hlebkoji silazi sa neba, da se od njega jede i ne umre. 51 Ja sam živi hleb koji je sišao saneba. Ako ko jede od ovoga hleba, živeće doveka; i hleb, koji ću ja dati, jeste telomoje − za život sveta. 52 A Judeji se prepirahu među sobom govoreći: kako onmože da nam da svoje telo da jedemo?

53 Tada im Isus reče: zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sina čovečijeg ine pijete krvi njegove, nemate života u sebi. 54 Ko jede moje telo i pije moju krv −ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. 55 Jer moje telo je pravo jelo, imoja krv je pravo piće. 56 Ko jede moje telo i pije moju krv − ostaje u meni i ja unjemu. 57 Kao što je mene poslao živi Otac, i ja živim zato što živi Otac, tako će ionaj koji mene jede živeti kroz mene. 58 To je hleb koji je sišao sa neba. Ne kao štosu očevi jeli i umrli; ko jede ovaj hleb živeće doveka. 59 Ovo je rekao kada je učio uKafarnaumu u sinagogi.

129

Reči večnog života

60 Čuvši to mnogi od njegovih učenika rekoše: tvrda je ovo beseda; ko može da jesluša? 61 Pošto je Isus znao u sebi da njegovi učenici gunđaju zbog toga, reče im:ovo vas sablažnjava? 62 A ako vidite Sina čovečijeg kako ide gore − tamo gde je prebio? 63 Duh je ono što oživljava a telo ništa ne pomaže. Reči koje sam vam ja rekao,duh su i život su. 64 Nego ima među vama nekih koji ne veruju. Znao je, naime, Isusod početka koji ne veruju i ko će ga izdati. 65 I reče: zato sam vam rekao da niko nemože doći k meni ako mu nije dano od Oca.

66 Od tada mnogi od njihovih učenika odoše natrag i nisu više išli s njim. 67 A Isusreče Dvanaestorici: da nećete i vi da idete? 68 Odgovori mu Simon Petar: Gospode,kome da idemo? Ti imaš reči večnoga života; 69 mi smo uvereni i saznali smo da siti svetac Božiji. 70 Odgovori im Isus: zar nisam ja izabrao vas, Dvanaestoricu? i −jedan od vas je đavo. 71 A rekao je za Judu sina Simona Iskariotskog; jer je ovajnameravao da ga izda, on, jedan od Dvanaestorice.

Jovan, glava 7Praznik senica. Isus u Jerusalimu

1 Posle toga išao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide, zato što suJudejci tražili da ga ubiju. 2 A beše blizu judejski praznik senica. 3 Tada mu rekošenjegova braća: premesti se odavde i idi u Judeju, da i tvoji učenici vide tvoja delakoja činiš; 4 jer niko ne radi ništa tajno, kad sam želi da bude poznat. Ako sve ovočiniš, objavi se svetu. 5 Jer ni njegova braća nisu verovala u njega. 6 Stoga im rečeIsus: moje vreme još nije došlo, a vaše vreme je uvek spremno. 7 Ne može svet damrzi vas, mene mrzi, zato što ja svedočim za njega − da su njegova dela zla. 8 Viidite gore na praznik; ja ne idem na ovaj praznik, jer se moje vreme još nijenavršilo. 9 Ovo im reče i osta u Galileji.

10 A kada njegova braća odoše na praznik, tada ode i sam, ne javno, nego tajno. 11

No Judeji su ga tražili o prazniku i govorahu: gde je on? 12 I u narodu se mnogogovorilo o njemu; jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego zavodinarod. 13 Niko, međutim, nije slobodno govorio o njemu zbog straha od Judeja.

14 A kad je već bila polovina praznika, ode Isus gore u hram i učaše. 15 Judeji se pakčuđahu govoreći: kako ovaj zna pisma − kad nije izučio? 16 Tada im Isus odgovori ireče: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. 17 Ako ko hoće da čini

130

njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe. 18 Kogovori sam od sebe − traži svoju slavu; a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, tajje istinit, i u njemu nema nepravde. 19 Nije li vam Mojsije dao zakon? i − niko odvas ne izvršava zakon. Što tražite da me ubijete? 20 Odgovori narod: u tebi jedemon; ko hoće da te ubije? 21 Odgovori Isus i reče im: jedno delo učinih i svi sedivite. 22 Stoga vam je Mojsije dao obrezanje, ne kao da je ono od Mojsija, nego odotaca, te vi u subotu obrezujete čoveka. 23 Ako se čovek obrezuje u subotu − da sene razreši Mojsijev zakon − zašto se ljutite na mene što sam u subotu izlečio celogačoveka? 24 Ne sudite po spoljnim znacima, nego sudite pravedno.

Je li to Mesija?

25 Tada rekoše neki od Jerusalimljana: nije li to čovek koga traže da ubiju? 26 I, gle,slobodno govori i ništa mu ne kažu. Da nisu starešine zaista uvidele da je onHristos? 27 Nego, ovoga znamo odakle je; a kada Hristos dođe, niko neće znatiodakle je. 28 Isus pak povika u hramu učeći i govoreći: i mene znate, a znate iodakle sam; nisam došao sam od sebe, nego je istinit onaj koji me je poslao, koga vine znate. 29 Ja ga znam, jer sam od njega i on me je poslao 30 Tada su gledali da gauhvate, ali niko nije stavio ruku na njega, jer još ne beše došao njegov čas. 31 Ali iznaroda mnogi poverovaše u njega i govorahu: hoće li Hristos, kad dođe, činiti višečuda no što ovaj učini?

32 Čuše fariseji da narod govori to o njemu, pa poslaše prvosveštenici i fariseji slugeda ga uhvate. 33 Na to Isus reče: još malo vremena sam s vama, pa idem onome kojime je poslao. 34 Tražićete me i nećete me naći, i gde sam ja − vi ne možete doći. 35

Tada Judeji rekoše među sobom: kuda ovaj namerava da ide, da ga mi nećemonaći? Da ne misli da ide onima što su rasejani među mnogobošcima i da učimnogobošce? 36 Šta znači ova reč, koju je izgovorio: tražićete me i nećete naći, i:gde sam ja − vi ne možete doći.

37 A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je kožedan, neka dođe k meni i neka pije. 38 Ko veruje u mene − kao što reče Pismo − iznjegova tela će poteći reke žive vode. 39 Ovo je pak rekao za Duha, koga su imalida prime oni što veruju u njega; jer Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bioproslavljen.

Podvojenost u narodu

40 A neki iz naroda, koji su čuli ove reči, govorahu: ovo je zaista prorok. 41 Drugigovorahu: ovo je Hristos. Treći pak govorahu: zar će Hristos doći iz Galileje? 42 Zar

131

ne reče Pismo da će Hristos doći iz Davidova potomstva, i to iz Vitlejema, sela gdeDavid beše? 43 Tako nasta podvojenost u narodu zbog njega; 44 neki od njih su čakhteli da ga uhvate, ali niko ne stavi ruke na njega.

Neprijateljstvo starešina i fariseja

45 Tada dođoše sluge prvosveštenicima i farisejima, i ovi im rekoše: zašto ga nedovedoste? 46 Sluge odgovoriše: nikad niko nije govorio tako kako govori ovajčovek. 47 Fariseji im pak odgovoriše: da niste i vi zavedeni? 48 Da li je ko odstarešina ili fariseja poverovao u njega? 49 Nego, proklet je ovaj narod, koji ne znazakona. 50 Nikodim, koji je Isusu ranije prišao, a koji je njima pripadao, reče im: 51

zar naš zakon sudi čoveku, ako ga prethodno ne sasluša i ne dozna šta čini? 52

Odgovoriše i rekoše mu: da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok ne dolazi izGalileje. 53 I odoše svaki svojoj kući.

Jovan, glava 8Žena uhvaćena u preljubi

1 Isus ode na Maslinsku goru. 2 A ujutro dođe opet u hram, i sav je narod dolazio knjemu, a on sede i učaše ih. 3 Tada književnici i fariseji dovedoše jednu ženu,uhvaćenu u preljubi, pa je postaviše u sredinu 4 i rekoše mu: učitelju, ova žena jeuhvaćena baš kad je činila preljubu. 5 A Mojsije nam je u zakonu naredio da takvežene kamenjem ubijamo; šta ti kažeš na to? 6 Ovo pak rekoše kušajući ga, da biimali za šta da ga optuže. No Isus se saže dole i pisaše prstom po zemlji. 7 Ali kakosu ga i dalje pitali, ispravi se i reče im: ko je od vas bezgrešan − neka prvi bacikamen na nju. 8 I opet se saže te pisaše po zemlji. 9 A oni čuvši to izlažahu jedan pojedan, počevši od najstarijih do poslednjih; tako osta sam Isus i žena stojeći nasredini. 10 Isus se tada ispravi i reče joj: ženo, gde su? Nijedan te ne osudi? 11 Onareče: niko, Gospode. Na to joj Isus reče: ne osuđujem te ni ja; idi i od sada više negreši.

Isus svetlost sveta

12 Opet prozbori dalje Isus govoreći: ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, nećehoditi po tami, nego će imati životnu svetlost. 13 Fariseji pak rekoše: ti svedočišsam za sebe; nije istinito tvoje svedočanstvo. 14 Odgovori Isus i reče im: i akosvedočim za sebe samoga, moje svedočanstvo je istinito, jer znam odakle samdošao i kuda idem; a vi ne znate odakle dolazim niti kuda idem. 15 Vi sudite po

132

spoljašnosti, ja ne sudim nikome. 16 Ako ja i sudim, moj sud je istinit, jer nisamsam, nego − ja i Otac koji me je poslao. 17 I u vašem zakonu stoji napisano da jeistinito svedočanstvo dvojice ljudi. 18 Ja svedočim za sebe, a svedoči za mene iOtac koji me je poslao. 19 Tada mu rekoše: gde je tvoj otac? Odgovori Isus: neznate ni mene ni moga Oca; kad biste znali mene, znali biste i moga Oca. 20 Overeči je izgovorio kod riznice kad je učio u hramu; niko ga ne uhvati, jer još ne bešedošao njegov čas.

Upozorenje nevernim Judejima

21 Tada im opet reče: ja odlazim i tražićete me, i umrećete u svom grehu; kuda jaodlazim vi ne možete doći. 22 Na to Judeji rekoše: da neće da se ubije kad kaže: kudja odlazim − vi ne možete doći? 23 Reče im još: vi potičete odozdo, ja sam odozgo;vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga sveta. 24 Dobro vam rekoh da ćete umreti usvojim gresima; ako, naime, ne poverujete da sam to ja, umrećete u svojim gresima.25 Tada mu rekoše: ko si ti? Reče im Isus: što vam uopšte i govorim? 26 Imammnogo da govorim o vama i da sudim; ali je istinit onaj koji me je poslao, i jagovorim svetu ono što sam čuo od njega. 27 Nisu shvatili da im je govorio o Ocu. 28

Zato im reče Isus: kada podignete Sina čovečijeg, tada ćete saznati da sam to ja i daništa ne činim sam od sebe, nego govorim ono što me je naučio Otac. 29 I sa mnomje onaj koji me je poslao; nije me ostavio sama, jer ja svagda činim ono što jenjemu ugodno.

Hristova istina i Avraamovi potomci

30 Kada je ovo govorio, mnogi poverovaše u njega. 31 Stoga reče Isus Judejima kojisu mu poverovali: ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji učenici, 32 isaznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. 33 Odgovoriše mu: mi smo Avraamovopotomstvo i nikad nikome nismo robovali; kako ti govoriš: bićete slobodni? 34

Odgovori im Isus: zaista, zaista, kažem vam, da je svaki − ko greši − rob greha. 35

A rob ne ostaje u kući doveka; sin ostaje doveka. 36 Ako vas, dakle, Sin oslobodi,bićete stvarno slobodni. 37 Znam da ste Avraamovo potomstvo; ali tražite da meubijete zato što moja reč nema mesta u vama. 38 Ja govorim ono što sam video kodsvoga Oca; činite i vi što ste čuli od vašega oca. 39 Odgovoriše i rekoše mu: Avraamje naš otac. Isus im reče: ako ste Avraamova deca, činite Avraamova dela. 40 Vi,međutim, sada tražite da ubijete mene, čoveka koji vam je kazao istinu koju je čuood Boga. Avraam tako šta nije učinio. 41 Vi činite dela svoga oca. Rekoše mu: minismo rođeni iz bluda, jednog oca imamo − Boga.

133

42 Reče im Isus: kad bi Bog bio vaš otac, voleli biste mene; jer sam ja od Bogaizišao i došao; i nisam sam od sebe došao, nego me je on poslao. 43 Zašto nerazumete moga govora? Zato što ne možete da slušate moju reč. 44 Vi potičete odoca đavola i hoćete da činite želje svoga oca. On je bio ubica ljudski od početka, i uistini se nije učvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori laž, od svoga govori,pošto je laža i otac laži. 45 Meni ne verujete što vam govorim istinu. 46 Ko me odvas prekoreva za greh? Ako govorim istinu, zašto mi vi ne verujete? 47 Ko je odBoga sluša reči Božije; zato vi ne slušate što niste od Boga.

48 Odgovoriše Judeji i rekoše mu: ne govorimo li mi lepo da si ti Samarjanin i da jedemon u tebi? 49 Odgovori Isus: nemam ja demona, nego poštujem svoga Oca, a vime prezirete. 50 Ja ne tražim svoje slave; ima ko traži i sudi. 51 Zaista, zaista, kažemvam, ako ko održi moju reč, neće videti smrti doveka. 52 Rekoše mu Judeji: sad smosaznali da je demon u tebi. Avraam je umro, a i proroci, ti pak kažeš: ako ko sačuvamoju reč, neće okusiti smrti doveka. 53 Da nisi ti veći od oca našega Avraama −koji je umro? I proroci pomreše; za koga se ti sam izdaješ? 54 Odgovori Isus: ako japroslavljam samoga sebe, ništavna je moja slava; mene proslavlja moj Otac, zakoga vi govorite da je vaš Bog, 55 i − vi ga niste upoznali, a ja ga poznajem. I kadbih rekao da ga ne znam, bio bih laža kao i vi; nego, znam ga i držim njegovu reč.56 Avraam, otac vaš, likovao je što će videti moj dan, i − video je i obradovao se. 57

Na to mu rekoše Judeji: nemaš još pedeset godina, a video si Avraama? 58 Reče imIsus: zaista, zaista, kažem vam: ja postojim pre no što se Avraam rodio. 59 Tadapodigoše kamenje da bace na njega; ali se Isus sakri i iziđe iz hrama.

Jovan, glava 9Isceljenje slepog od rođenja

1 I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. 2 I zapitaše ga njegovi učenici: ravi, koje zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? 3 Odgovori Isus: nije zgrešio nion ni njegovi roditelji, nego treba da se pokažu na njemu dela Božija. 4 Mi treba dačinimo dela onoga koji me je poslao − dok je dan; doći će noć kada niko ne možeda radi. 5 Dok sam na svetu, ja sam svetlost sveta. 6 Rekavši to pljunu na zemlju,načini kal od pljuvačke, te pomaza kalom njegove oči, 7 pa mu reče: idi, umij se uSiloamskoj banji; što prevedeno znači: poslan. On ode i umi se, te dođe gledajući. 8

A susedi i oni koji su ga ranije gledali kao prosjaka govorahu: zar to nije onaj što jesedeo i prosio? 9 Jedni govorahu da je to on; drugi govorahu: ne, nego liči na njega.On je govorio: ja sam. 10 Tada mu rekoše: kako ti se otvoriše oči? 11 On odgovori:čovek, koji se zove Isus, načini kal, pa pomaza moje oči i reče mi: idi u Siloamsku

134

banju i umij se; ja odoh, umih se i progledah. 12 Rekoše mu: gde je on? Reče: neznam.

13 Odvedoše nekadašnjeg slepca farisejima. 14 A beše subota onaj dan kada Isusnačini kal i otvori njegove oči. 15 Tada ga opet pitahu i fariseji kako je progledao.No on im reče: on je stavio kal na moje oči, ja se umih i − vidim. 16 Tada rekošeneki od fariseja: ovaj čovek nije od Boga, jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu:kako može grešan čovek da čini takva čuda? I dođe do podvojenosti među njima. 17

Tada opet rekoše slepome: šta ti kažeš za onoga što ti otvori oči? A on reče: prorokje. 18 Judeji, .naime, nisu poverovali da je on bio slep i da je progledao, dok nepozvaše roditelje onoga što je progledao, 19 i zapitaše ih govoreći: je li ovo vaš sinza koga vi kažete da se rodio slep? Kako sada vidi? 20 Njegovi roditelji pakodgovoriše i rekoše: znamo da je ovo naš sin i da se slep rodio; 21 a kako sad vidi −ne znamo, ili, ko mu otvori oči − mi ne znamo. Zapitajte njega, odrastao je, nekagovori sam za sebe. 22 Ovo rekoše njegovi roditelji, jer se bojahu Judeja; već su se,naime, Judeji bili složili da se isključi od sinagoge ako ko Isusa prizna za Hrista. 23

Zbog toga rekoše njegovi roditelji da je odrastao, njega pitajte.

24 Tada po drugi put pozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: podaj slavu Bogu;mi znamo da je ovaj čovek grešan. 25 Na to im on odgovori: da li je grešan − neznam; jedno znam, da sam bio slep, a sada vidim. 26 Tada mu opet rekoše: šta ti jeuradio? Kako ti je otvorio oči? 27 Odgovori im: već sam vam rekao i niste saslušali;šta hoćete ponovo da čujete? Da nećete i vi da postanete njegovi učenici? 28

Izgrdiše ga i rekoše: ti si njegov učenik, a mi smo Mojsijevi učenici. 29 Mi znamoda je Bog govorio Mojsiju; a ovoga ne znamo odakle je. 30 Odgovori čovek i rečeim: to je baš čudnovato, što vi ne znate odakle je, a moje oči je otvorio. 31 Poznatonam je da Bog ne sluša grešnike, nego, ako je ko pobožan i vrši njegovu volju, togausliši. 32 Otkako je sveta i veka nije se čulo da je ko otvorio oči rođenome slepcu; 33

kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa da čini. 34 Odgovoriše i rekoše mu: ti sise sav rodio u gresima, i ti nas učiš? I isteraše ga napolje.

35 Isus ču da su ga izbacili napolje, nađe ga i reče mu: veruješ li ti u Sina čovečijeg?36 Odgovori on i reče: a ko je, Gospode, da verujem u njega? 37 Reče mu Isus: videosi ga, koji govori s tobom − on je. 38 A on reče: verujem, Gospode; i pade ničicepred njim. 39 Tada reče Isus: ja sam došao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide ida postanu slepi oni koji vide. 40 Neki od fariseja, koji su bili s njim, čuše to irekoše mu: da nismo i mi slepi? 41 Reče im Isus: kad biste bili slepi, ne biste imaligreha; ali sad kažete: vidimo; vaš greh ostaje.

135

Jovan, glava 10Dobri pastir

1 Zaista, zaista, kažem vam, ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, nego prelazi s drugestrane, taj je lopov i razbojnik. 2 A ko ulazi na vrata pastir je ovcama. 3 Ovomevratar otvara, i ovce slušaju njegov glas, i svoje ovce zove po imenu i izvodi ih. 4

Kada sve svoje ovce istera, ide pred njima i ovce idu za njim, jer znaju njegov glas.5 Za tuđinom neće ići, nego će bežati od njega, jer ne poznaju glasa tuđinaca. 6 Isusim kaza ovu priču, ali oni nisu razumeli šta im je govorio.

7 Reče im opet Isus: zaista, zaista, kažem vam, ja sam vrata za ovce. 8 Svi koji sudošli pre mene − lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše. 9 Ja sam vrata; akoko uđe kroz mene, biće spasen, ulaziće i izlaziće, i pašu će nalaziti. 10 Lopov dolazisamo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju uizobilju.

11 Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce. 12 Najamnik, koji nijepastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te ostavlja ovce i beži, avuk ih grabi i raspudi, 13 jer je najamnik i ne mari za ovce. 14 Ja sam dobri pastir, iznam svoje i moje ovce poznaju mene. 15 Kao što Otac poznaje mene i ja poznajemOca, i polažem svoj život za ovce. 16 Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; injih treba da dovedem, pa će slušati moj glas i biće jedno stado, jedan pastir. 17

Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. 18 Niko ga neuzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, amogu da ga opet uzmem, − ovaj nalog sam primio od svog Oca. 19 Zbog ovih rečiopet dođe do podvojenosti među Judejima. 20 Mnogi od njih govorahu: demon je unjemu i mahnita; što ga slušate? 21 Drugi govorahu: to nisu reči besomučnogčoveka; zar može demon da otvori oči slepih.

Jedinstvo Oca i Sina

22 U Jerusalimu se tada slavio praznik osvećenja hrama; beše zima. 23 A Isus jehodao u hramu po Solomonovom tremu. 24 Judeji ga tako opkoliše i rekoše mu:dokle ćeš nam mučiti dušu? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno. 25 Isus imodgovori: rekoh vam, pa ne verujete; dela koja ja činim u ime svoga Oca svedočeza mene. 26 Ali vi ne verujete, zato što ne pripadate mojim ovcama. 27 Moje ovceslušaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom. 28 Dajem im večni život, pa nećenikada propasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke. 29 Moj Otac − koji mi dade − veći je

136

od svih, i niko ne može da otima iz ruke moga Oca. 30 Ja i Otac jedno smo.

31 Judeji ponovo doneše kamenje, da ga kamenjem ubiju. 32 Isus im odgovori:pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih dela bacate kamenje namene? 33 Odgovoriše mu Judeji: za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, negozbog hule na Boga, što se ti − kao čovek − gradiš Bogom. 34 Odgovori im Isus: zarne stoji napisano u vašem zakonu: »Ja rekoh: bogovi ste«? 35 Kada one nazivabogovima, na koje se odnosi reč Božija − a Pismo se ne može razrešiti − 36 zašto vikažete da huli na Boga onaj koga je Otac posvetio i poslao na svet, − što sam rekao:ja sam Sin Božiji? 37 Ako ne činim dela svoga Oca, ne verujete mi. 38 A ako ihčinim, verujte delima, ako meni ne verujete, da saznate i poznajete da je Otac umeni i ja u Ocu. 39 Tada su opet tražili da ga uhvate, ali im izmače iz ruku.

40 I ode opet preko Jordana na mesto gde je Jovan prvo krštavao, te osta onde. 41 Imnogi dođoše k njemu i govorahu: Jovan, doduše, nije učinio ni jednoga čuda, alije bilo istinito sve što je Jovan rekao za ovoga. 42 I mnogi poverovaše onde u njega.

Jovan, glava 11Lazarevo vaskrsenje

1 Beše i jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte. 2 AMarija, čiji brat beše bolestan, bila je ta koja je pomazala Gospoda mirom i ubrisalanjegove noge svojom kosom. 3 I sestre mu poručiše: Gospode, vidi, bolestan je onajkoga ti voliš. 4 A kad Isus ču, reče: ova bolest nije na smrt nego na slavu Božiju, dase njom proslavi Sin Božiji. 5 A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara. 6 Pakada ču da je on bolestan, osta tada još dva dana u mestu gde je bio. 7 Posle togareče učenicima: hajdemo opet u Judeju. 8 Rekoše mu učenici: ravi, sad su Judejitražili da te ubiju kamenjem, i opet ideš onamo? 9 Odgovori Isus: zar nema dandvanaest časova? Ako neko ide po danu, ne spotiče se, jer gleda svetlost ovogasveta; 10 a ako ko ide po noći, spotiče se, zato što u njemu nema svetlosti. 11 Ovoreče i posle toga im produži: naš prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da gaprobudim. 12 Tada mu rekoše učenici: Gospode, ako je zaspao, ozdraviće. 13 NoIsus je govorio o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o počinku sna. 14 Tadaim Isus reče otvoreno: Lazar je umro, 15 i radujem se zbog vas, što nisam bio onde,− da poverujete; nego, hajdemo do njega. 16 Na to Toma, zvani blizanac, rečeostalim učenicima: hajdemo i mi, da pomremo s njim.

137

17 Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana u grobu. 18 A Vitanija je bila blizuJerusalima, oko petnaest stadija daleko. 19 I mnogi Judeji behu došli Marti i Marijida ih teše za [njihovim] bratom. 20 Čim je Marta čula da Isus dolazi, iziđe mu ususret; a Marija je sedela kod kuće. 21 Tada Marta reče Isusu: Gospode, da si bioovde, ne bi umro moj brat. 22 I sad znam da će ti Bog dati, ako ma šta zamoliš odBoga. 23 Reče joj Isus: vaskrsnuće tvoj brat. 24 Marta mu reče: znam da ćevaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan. 25 Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje iživot; ko veruje u mene − živeće − ako i umre. 26 I svaki, koji živi i veruje u mene,neće umreti doveka; veruješ li to? 27 Reče mu: da, Gospode; ja sam uverena da si tiHristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.

28 Rekavši to ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj reče tajno: Učitelj je tu izove te. 29 A kad ona to ču, usta brzo i ode k njemu; 30 Isus, naime, još ne bešedošao u selo, nego je još bio na onom mestu gde ga je srela Marta. 31 Judeji pak,koji su bili s njom u kući i tešili je, videvši da je Marija brzo ustala i izišla, pođošeza njom misleći da ona ide na grob da tamo plače. 32 A kad Marija dođe na mestogde je bio Isus, videvši ga pade pred njegove noge, govoreći mu: Gospode, da si bioovde, ne bi umro moj brat. 33 Kada je Isus video kako ona plače, i kako plaču Judejikoji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se 34 i reče: gde ste ga stavili?Rekoše mu: Gospode, dođi i vidi. 35 Isusu udariše suze. 36 Tada rekoše Judeji: gle,kako ga je voleo. 37 A neki od njih rekoše: zar nije mogao ovaj, koji je otvorio očislepome, da učini da i ovaj ne umre?

38 Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob; a to beše pećina i kamen jebio navaljen na nju. 39 Isus reče: podignite kamen. Reče mu Marta, pokojnikovasestra: Gospode, već zaudara; jer je četvrti dan u grobu. 40 Reče joj Isus: zar ti nerekoh da ćeš videti slavu Božiju − ako poveruješ. 41 Tada podigoše kamen. A Isuspodiže oči gore i reče: Oče, hvala ti što si me uslišio. 42 Ja sam znao da me uvekslušaš; ali ovo rekoh zbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao. 43

Rekavši to povika veoma glasno: Lazare, iziđi napolje. 44 Iziđe mrtvac, obavijenzavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom. Reče im Isus:razvite ga i pustite ga da ide.

Sinedrion protiv Isusa

45 Tako mnogi od Judeja, koji su došli Mariji i videli šta je učinio, poverovaše unjega; 46 a neki od njih odoše farisejima i rekoše im šta je Isus učinio. 47 Tadaprvosveštenici i fariseji sazvaše sinedrion i govorahu: šta ćemo činiti, jer ovajčovek čini mnoge čudne znake? 48 Ako ga tako ostavimo, svi će verovati u njega,

138

pa će doći Rimljani i uzeće nam sveto mesto i narod. 49 A jedan od njih, Kajafa,koji je bio prvosveštenik one godine, reče im: vi ne znate ništa, 50 i ne pomišljate daje za vas bolje da jedan čovek umre za narod, i da sav narod ne propadne. 51 A ovonije rekao sam od sebe, nego je kao prvosveštenik one godine prorekao da će Isusumreti za narod, 52 i ne samo za narod, nego i da skupi ujedno rasejanu decu Božiju.53 Tako se posle onoga dana dogovoriše da ga ubiju.

54 Stoga Isus nije više javno išao među Judejima, nego ode odande u kraj blizupustinje u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa učenicima. 55 A beše blizujudejska Pasha, pa mnogi iz unutrašnjosti odoše gore u Jerusalim pre Pashe, da seočiste. 56 Tražili su Isusa i stojeći u hramu govorahu među sobom: šta vi mislite?Zar neće doći na praznik? 57 A prvosveštenici i fariseji behu izdali naredbu da javi− ako ko sazna gde je, da ga uhvate.

Jovan, glava 12Pomazanje u Vitaniji

Mesija ulazi u Jerusalim(Mt. 26, 6−13; 21, 1−11; Mk. 14, 3−9; 11, 1−11; Lk. 19, 26−40)

1 Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga je Isus vaskrsao izmrtvih. 2 Onde mu prirediše večeru, i Marta je služila, a Lazar je bio jedan od onihkoji su s njim ležali za trpezom. 3 Tada Marija uze litru pravog, skupocenognardova mira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kuća senapuni mirisom od mira. 4 A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji jenameravao da ga izda, reče: 5 zašto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i todalo siromasima? 6 Ali ovo reče ne zato što se brinuo za siromahe, nego što je biolopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao što se u nju stavljalo. 7 No Isus reče:pusti je, neka sačuva to za dan moga pogreba. 8 Jer siromahe imate svagda sasobom, a mene nemate svagda. 9 Tako doznaše mnogi Judeji da je onde, pa dođošene samo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. 10

Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara, 11 jer su mnogi Judeji odlazili zbognjega i verovali u Isusa.

12 Sutradan mnogi narod, koji je došao na praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim,13 uze grane od palmi, pa mu iziđe u susret i vikaše: »Osana, neka je blagoslovenkoji dolazi u ime Gospodnje, i to − car Izrailjev«. 14 A Isus nađe magare, te sede nanjega, kao što je napisano: 15 »Ne boj se, kćeri Siona; evo ide tvoj car sedeći namagaretu«. 16 Ovo njegovi učenici prvo nisu razumeli, ali kad se Isus proslavio,

139

tada se setiše da je to bilo napisano za njega i da su mu to učinili. 17 A narod − kojije bio uz njega − svedočio je da je on pozvao Lazara iz groba i vaskrsao iz mrtvih.18 Zbog toga mu je narod i izišao u susret, jer su čuli da je on učinio to čudo. 19

Fariseji pak rekoše među sobom: vidite da ništa ne možete; eto, svet ode za njim.

Poslednje Isusove reči narodu

20 A među onima što su išli gore da se pomole Bogu o prazniku behu i neki Grci. 21

Ovi priđoše Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga moljahu govoreći:gospodine, želimo da vidimo Isusa. 22 Filip ode i reče Andreji; zatim Andreja i Filipodoše i rekoše Isusu. 23 A Isus im odgovori: došao je čas da se proslavi Sin čovečiji.24 Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostajesamo; a ako umre, donosi mnogo roda. 25 Ko voli svoj život − upropašćuje ga, a komrzi svoj život na ovom svetu − sačuvaće ga za večni život. 26 Ako ko meni služi −neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i moj služitelj; ako ko meni služi,njega će poštovati Otac.

27 Moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me od ovoga časa; ne,zbog ovoga sam došao do ovoga časa. 28 Oče, proslavi svoje ime. Tada dođe glas saneba: proslavio sam i opet ću proslaviti. 29 A narod, koji je stajao i čuo, reče: gromje zagrmeo; drugi rekoše: anđeo mu je govorio. 30 Isus odgovori i reče: ovaj glas senije čuo radi mene, nego radi vas. 31 Sad je sud ovome svetu. Sad će vladar ovogasveta biti izbačen napolje; 32 a ja ću − kad budem podignut sa zemlje − privući svek sebi. 33 Ovo je pak rekao da pokaže kakvom će smrću umreti. 34 Tada mu narododgovori: mi smo čuli iz zakona da Hristos ostaje doveka, kako ti kažeš da trebapodići Sina čovečijeg? Ko je taj Sin čovečiji? 35 Na to im Isus reče: još malovremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak neobuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. 36 Dok imate svetlosti, verujte u svetlost,da budete sinovi svetlosti. Isus to reče, pa ode i sakri se od njih.

Jevreji ne veruju u Isusa

37 Iako je tolika čuda učinio pred njima, nisu verovali u njega, 38 da se ispuni rečproroka Isaije, koju je izrekao: »Gospode, ko je poverovao našoj propovedi? I komese otkri ruka Gospodnja?« 39 Zato nisu mogli da veruju što je još Isaija rekao: 40

»Zaslepio im je oči, i okamenio je njihova srca, da ne vide očima, i ne razumejusrcem, i ne obrate se − i ne izlečim ih«. 41 Ovo reče Isaija, zato što je video njegovuslavu i govorio o njemu. 42 Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbogfariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; 43 jer su više voleliljudsku slavu, nego li slavu Božiju.

140

Podsticaj na veru

44 A Isus uzviknu i reče: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u onoga koji meje poslao, 45 i ko gleda mene, gleda onoga koji me je poslao. 46 Ja sam došao na svetkao svetlost, da nijedan − koji veruje u mene − ne ostane u mraku. 47 I ako ko čujemoje reči i ne sačuva ih, neću mu ja suditi: jer nisam došao da sudim svetu, nego daspasem svet. 48 Ko mene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč −koju sam izgovorio − ona će mu suditi u poslednji dan. 49 Jer ja nisam govorio samod sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog šta da kažem i šta dagovorim. 50 I znam da je njegova zapovest život večni. Što, dakle, ja govorim,govorim onako kako mi je govorio Otac.

Jovan, glava 13Isus pere noge učenicimaIsus ukazuje na izdajnika

Nagoveštaj Petrovog odricanja(Mt. 26, 17−35; Mk. 14, 12−25; Lk. 22, 7−38)

1 Pred praznik Pashe Isus − znajući da mu je došao čas da pređe iz ovoga sveta kOcu − pokaza do kraja ljubav prema svojima, koje je ljubio na ovom svetu. 2 Iprilikom večere, kad je već đavo ubacio misao u srce Jude Simonova, Iskariotskog,da ga izda, 3 znajući da mu je Otac sve dao u ruke, da je od Boga izišao i da Boguide, 4 usta od večere i skide gornju haljinu. uze ubrus i opasa se. 5 Zatim nasu vodeu lavor, pa poče prati noge učenicima i brisati ubrusom kojim je bio opasan. 6 Takodođe do Simona Petra; a ovaj mu reče: Gospode, ti hoćeš da pereš moje noge? 7

Odgovori Isus i reče mu: ti sad ne znaš šta ja radim, ali ćeš posle razumeti. 8 Rečemu Petar: nećeš ti nikada oprati mojih nogu. Odgovori mu Isus: ako te ne operem,nemaš udela sa mnom. 9 Reče mu Simon Petar: Gospode, operi mi ne samo noge,nego i ruke i glavu. 10 Reče mu Isus: okupanome treba oprati samo noge, pošto jesav čist; i vi ste čisti, ali ne svi. 11 Znao je, naime, svoga izdajnika; zbog toga jerekao: niste svi čisti.

12 A kada im opra noge, uze svoju gornju haljinu i leže opet za trpezu, pa reče:razumete li šta sam vam učinio? 13 Zovete me učiteljem i Gospodom, i dobrokažete, jer sam ja to. 14 Pa kad sam ja, Gospod i učitelj, oprao noge vama, i vi stedužni da perete noge jedan drugome; 15 jer vam dadoh primer da i vi činite onakokako sam ja vama učinio. 16 Zaista, zaista, kažem vam: sluga nije veći od svogagospodara, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao. 17 Kad to znate, bićeteblaženi − ako to činite. 18 Ne govorim za sve vas; ja znam koje sam izabrao; nego

141

treba da se ispuni pismo: »Koji jede moj hleb, podiže svoju petu na mene«. 19 Odsada vam govorim, pre no što se zbude, da poverujete − kad se zbude − da sam toja. 20 Zaista, zaista, kažem vam: ko prima onoga koga pošaljem, mene prima, a koprima mene, prima onoga koji je mene poslao.

21 Rekavši to Isus se uzbudi u duši, te posvedoči i reče: zaista, zaista, kažem vam daće me jedan od vas izdati. 22 Tada se učenici zgledahu među sobom u nedoumici zakoga govori. 23 A jedan od njegovih učenika, koga je Isus ljubio, ležaše za trpezomdo Isusovih grudi; 24 tada namagnu na njega Simon Petar i reče mu: reci o komgovori. 25 Tako se on nasloni na Isusove grudi i reče mu: Gospode, koji je to? 26 AIsus mu odgovori: onaj kome ja umočim zalogaj i dam mu. Tada umoči zalogaj, uzei dade Judi, sinu Simona Iskariotskog. 27 I pošto je uzeo zalogaj, uđe u njega satana.Isus mu pak reče: što činiš − čini brže. 28 Ali niko od onih što su ležali za trpezomnije razumeo, zašto mu je to rekao; 29 neki mišljahu − kako je kod Jude bilablagajna − da mu Isus reče: kupi šta nam treba za praznik, ili da nešto dasiromasima. 30 Tada Juda, uzevši zalogaj, odmah iziđe; a bila je noć.

31 A kad iziđe, Isus reče: sad se proslavio Sin čovečiji, i Bog se proslavio u njemu.32 Ako se Bog proslavio u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će gaproslaviti. 33 Dečice, još sam malo s vama; tražićete me, i − kao što rekoh Judejima:kuda ja idem vi ne možete doći − i vama sada to kažem. 34 Dajem vam novuzapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedandrugoga. 35 Po tom će svi poznati da ste moji učenici −ako budete imali ljubavimeđu sobom.

36 Reče mu Simon Petar: Gospode, kuda ideš? Odgovori mu Isus: kuda ja idem, tisada ne možeš poći za mnom, ali ćeš posle ići za mnom. 37 Reče mu Petar:Gospode, zašto sad ne mogu da idem za tobom? Položiću svoj život za tebe. 38 Isusodgovori: položićeš svoj život za mene? Zaista, zaista, kažem ti, neće petaozapevati dok me se tri puta ne odrečeš.

Jovan, glava 14Isus − put, istina i život

1 Neka se ne uznemirava vaše srce; verujte u Boga, i verujte u mene. 2 U domumoga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih vam rekao: idem da vampripremim mesto. 3 I kad odem i pripremim vam mesto, doći ću opet i uzeću vas ksebi, da i vi budete gde sam ja. 4 I znate put kuda ja idem. 5 Reče mu Toma:

142

Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo da znamo taj put? 6 Reče mu Isus: jasam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu − sem kroz mene. 7 Kad ste meneupoznali, upoznaćete i moga Oca. Već sad ga poznajete i videli ste ga. 8 Reče muFilip: Gospode, pokaži nam Oca, i nama je dovoljno. 9 Reče mu Isus: tolikovremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca;kako onda govoriš: pokaži nam Oca? 10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otacu meni? Reči koje vam govorim ne govorim sam od sebe; Otac, koji ostaje u meni,on čini dela. 11 Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako pak ne, − verujtezbog samih dela. 12 Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje u mene činiće dela koja jačinim, činiće i veća od ovih, jer ja idem k Ocu; 13 i što god zaištete u moje ime, toću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. 14 Ako me što zamolite u moje ime, ja ćuučiniti.

Obećanje Duha Svetoga

15 Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti. 16 I ja ću moliti Oca, pa će vam datidrugog pomagača − utešitelja da bude sa vama doveka, 17 Duha istine, koga svet nemože da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas ibiće u vama. 18 Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama. 19 Još malo i svet me nećeviše videti, a vi ćete me videti, i živećete zato što ja živim. 20 U onaj dan ćetesaznati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama. 21 Ko ima moje zapovesti idrži ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga će ljubiti moj Otac, i ja ću ga ljubiti, ipokazaću mu se. 22 Reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta to bi da ćeš sepokazati nama a ne svetu? 23 Isus odgovori i reče mu: ako me ko ljubi, držaće mojureč, pa će ga ljubiti moj Otac, i doći ćemo k njemu, i nastanićemo se kod njega. 24

Ko me ne ljubi − ne drži mojih reči; a reč koju slušate nije moja, nego Oca koji meje poslao.

25 Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; 26 a pomagaču − tešitelj, Duh Svetikoga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve štosam vam rekao. 27 Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ne dajem vam kao štosvet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce i neka ne strahuje. 28 Čuli ste da samvam rekao: idem i doći ću vam. Kad biste me ljubili, obradovali biste se što idemOcu, jer je Otac veći od mene. 29 I sad sam vam kazao, pre no što se zbude, dapoverujete kad se zbude. 30 Neću još mnogo govoriti sa vama, jer dolazi vladarovoga sveta, i na meni ne nalazi ništa, 31 ali, da svet sazna da ja ljubim Oca, kao štomi je naredio Otac, − tako činim. Ustanite, hajdemo odavde.

143

Jovan, glava 15Jedinstvo Isusa i njegovih vernih

1 Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar. 2 Svaku lozu na meni − koja ne rađaroda − on uklanja, i čisti svaku koja rađa rod − da više roda donosi. 3 Vi ste već čistizbog reči koju sam vam govorio. 4 Ostanite u meni i ja ću ostati u vama. Kao štoloza ne može da donosi rod sama od sebe − ako ne ostane na čokotu − tako nemožete ni vi, ako ne ostanete u meni. 5 Ja sam čokot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, ija u njemu. taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne možete ništa činiti. 6 Ako ko neostaje u meni, toga izbacuju kao lozu i suši se, − nju skupljaju, bacaju u vatru ispaljuju. 7 Ako ostanete u meni i moje reči ostanu u vama, ištite što god hoćete, ibiće vam. 8 Time se proslavio moj Otac, da donosite mnogo roda i da budete mojiučenici. 9 Kao što je Otac ljubio mene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi.10 Ako uščuvate moje naredbe, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam ja sačuvaonaredbe svoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi. 11 Ovo sam vam govorio, damoja radost bude u vama i da se vaša radost ispuni. 12 Ovo je moja naredba: daljubite jedan drugoga kao što sam ja vas ljubio. 13 Niko nema veće ljubavi od ove:da neko položi svoj život za svoje prijatelje. 14 Vi ste moji prijatelji − ako činite štovam ja nalažem. 15 Ne nazivam vas više slugama, jer sluga ne zna šta njegovgospodar čini; a vas sam nazvao prijateljima, zato što sam vam obznanio sve štosam čuo od svoga Oca. 16 Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavioda vi idete i donosite rod, i da vaš rod ostane, da vam da Otac što god zaištete umoje ime. 17 Ovo vam nalažem, da ljubite jedan drugoga.

Mržnja sveta

18 Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. 19 Kad biste bili od ovogasveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao odsveta, zbog toga vas svet mrzi. 20 Sećajte se reči koju sam vam rekao: sluga nijeveći od svoga gospodara. Ako su gonili mene, goniće i vas; ako su moju reč održali,držaće i vašu. 21 Nego, sve će vam ovo činiti zbog moga imena, jer ne znaju onogakoji me je poslao. 22 Da nisam došao i da im nisam rekao, ne bi imali greha; ovakonemaju izgovora za svoj greh. 23 Ko mrzi mene, mrzi i moga Oca. 24 Da nisamučinio među njima dela − kojih niko drugi ne učini − ne bi imali greha; sada su pakgledali i mrzeli mene i moga Oca. 25 Nego, treba da se ispuni reč, zapisana unjihovom zakonu: »Omrznuše me ni za šta«.

26 A kada dođe pomagač − utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od

144

Oca ishodi, on će svedočiti za mene; 27 a i vi svedočite, jer ste sa mnom od početka.

Jovan, glava 161 Ovo sam vam kazao, da se ne sablaznite. 2 Isključiće vas iz sinagoge; čak će doćičas da će svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu služi. 3 I ovo će [vam] činiti zatošto nisu upoznali Oca − ni mene. 4 A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga −kada dođe vreme toga − da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao.od početka, zatošto sam bio sa vama.

Delo Duha Svetoga

5 A sada odlazim onome koji me je poslao, i niko od vas me ne pita: kuda ideš? 6

Nego je žalost ispunila vaše srce, zato što sam vam to kazao. 7 Ali ja vam govorimistinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomagač − utešitelj neće doćido vas; ako pak odem, poslaću vam ga. 8 I kada on dođe, dokazaće svetu da imagreha, i pravednosti, i suda. 9 U pogledu greha − što ne veruju u mene; 10 u pogledupravednosti − što odlazim Ocu i nećete me više videti; 11 u pogledu suda − što jevladar ovoga sveta osuđen. 12 Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možeteda podnesete. 13 A kad on dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer nećegovoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. 14

On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam. 15 Sve što Otac ima − mojeje; zbog toga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti.

Žalost će se obratiti u radost

16 Još malo, i nećete me više gledati, i opet malo, pa ćete me videti. 17 A neki odnjegovih učenika rekoše jedan drugom: šta je to što nam govori: još malo, i nećeteme gledati, i opet malo, pa ćete me videti? i: ja odlazim Ocu? 18 Govorahu dalje: štaje to »malo« o kojem govori? Ne znamo šta govori. 19 Isus je razumeo da su hteli daga pitaju i reče im: raspravljate među sobom o onom što vam rekoh: još malo, inećete me gledati, i opet malo, pa ćete me videti? 20 Zaista, zaista, kažem vam daćete plakati i tugovati, a svet će se radovati; vi ćete biti žalosni, ali će se vaša žalostobratiti u radost. 21 Žena je žalosna kad rađa, jer je došao njen čas; no kad rodi dete,ne seća se više muke − od radosti što se rodio čovek na svet. 22 Tako ste i vi sadažalosni; ali videću vas opet, pa će se vaše srce radovati, i tu vašu radost ne moževam niko uzeti. 23 I u onaj dan nećete me pitati ništa. Zaista, zaista, kažem vam, akou moje ime zatražite što od Oca, daće vam. 24 Do sada niste ništa tražili u moje ime;tražite i dobićete, da vaša radost bude potpuna.

145

25 Ovo sam vam govorio u pričama; doći će čas kada vam neću više govoriti upričama, nego ću vam otvoreno govoriti o Ocu. 26 U onaj dan molićete u moje ime,i ne kažem vam da ću ja moliti Oca za vas; 27 sam Otac vas ljubi, zato što ste mevoleli i verovali da sam ja izišao od Boga. 28 Izišao sam od Oca i došao sam na svet;sad ostavljam svet i opet idem Ocu. 29 Rekoše njegovi učenici: gle, sad govorišotvoreno, i ne govoriš nikakve priče. 30 Sad znamo da sve znaš i nemaš potrebe date ko pita; po tome verujemo da si izišao od Boga. 31 Odgovori im Isus: sadverujete? 32 Evo, ide čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene ostavite sama; pa ipak nisam sam, zato što je Otac sa mnom. 33 Ovo sam vamgovorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju; ali budite hrabri − ja samnadvladao svet.

Jovan, glava 17Isusova prvosveštenička molitva

1 Isus izgovori ovo, pa podiže svoje oči k nebu i reče: Oče, došao je čas; proslavisvoga Sina, da Sin proslavi tebe, 2 kao što si mu dao vlast nad svakim čovekom, dasvemu − što si mu dao − da večni život. 3 A ovo je večni život, da poznaju tebe,jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao. 4 Ja te proslavih na zemlji,svrših delo koje si mi dao da učinim; 5 a sada, Oče, proslavi ti mene − kod sebe −slavom koju sam imao kod tebe pre no što je svet postao.

6 Objavio sam tvoje ime onim ljudima koje si mi dao od sveta. Tvoji su bili, i dao siih meni, i održaše tvoju reč. 7 Sad su saznali da je od tebe sve što si mi dao; 8 daosam im reči, koje si mi dao, te ih oni primiše i saznaše da sam zaista od tebe izišao,i poverovaše da si me ti poslao. 9 Za njih se molim; ne molim se za svet, nego zaone koje si mi dao, jer su tvoji, 10 i sve moje − tvoje je, i tvoje − .moje, i proslaviosam se u njima. 11 I nisam više na svetu, a oni su na svetu, ja idem k tebi. Oče sveti,sačuvaj ih u svoje ime, koje si mi dao, da budu jedno − kao što smo mi. 12 Dok sambio s njima, čuvao sam ih u tvoje ime, koje si mi dao, i sačuvao sam ih, i ni jedanod njih ne propade − sem sina propasti − da se ispuni Pismo. 13 A sada idem k tebi,te govorim ovo na svetu da imaju moju radost ispunjenu u sebi. 14 Dao sam imtvoju reč i svet ih omrznu, zato što nisu od sveta − kao što ni ja nisam od sveta. 15

Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla. 16 Oni nisu od sveta, kaošto ni ja nisam od sveta. 17 Posveti ih u istini; tvoja reč je istina. 18 Kao što si timene poslao u svet, poslah i ja njih u svet; 19 za njih posvećujem samoga sebe, da ioni budu osvećeni u istini.

146

20 Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reč veruju u mene, 21 dasvi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama,kako bi svet poverovao da si me ti poslao. 22 Dao sam im slavu, koju si ti dao meni,da budu jedno kao što smo mi jedno; 23 ja u njima, a ti u meni, da budu savršenoujedinjeni, da zna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio kao što si ljubio mene. 24

Oče, želim da oni, koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da gledaju mojuslavu, koju si mi dao, zato što si me ljubio pre stvorenja sveta. 25 Oče pravedni, svette nije upoznao, a ja sam te upoznao, pa i ovi saznaše da si me ti poslao. 26 Iobznanio sam im tvoje ime i obznaniću, da ljubav, kojom si me ljubio, bude u njimai ja u njima.

Jovan, glava 18Isusa hvataju

(Mt. 26,

36−56; Mk. 14, 32−49; Lk. 22, 40−53)

1 Isus reče ovo i iziđe sa svojim učenicima preko potoka Kedrona, gde beše jedanvrt, u koji uđe on i njegovi učenici. 2 A za to mesto je znao i Juda, njegov izdajnik,jer se Isus često sastajao onde sa svojim učenicima. 3 Tada Juda uze četu i sluge odprvosveštenika i od fariseja, pa dođe onamo sa buktinjama, svetiljkama i oružjem. 4

A Isus, znajući šta će se sve dogoditi s njim, istupi i reče im: koga tražite? 5

Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. Reče im Isus: ja sam. A sa njima je stajao iJuda, njegov izdajnik. 6 Kada im, dakle, reče: ja sam, ustuknuše i padoše na zemlju.7 Onda ih opet zapita: koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. 8 OdgovoriIsus: kazao sam vam da sam ja; ako, dakle, mene tražite, pustite ove neka idu; 9 dase ispuni reč koju je rekao: nisam upropastio ni jednoga od onih koje si mi dao. 10 ASimon Petar je imao mač, poteže ga i udari prvosveštenikovog slugu, te mu odsečedesno uho; a sluzi beše ime Malh. 11 Tada Isus reče Petru: stavi mač u korice; zar dane pijem čašu koju mi je dao Otac?

Isus pred prvosveštenikomPetrovo odricanje

(Mt. 26, 57−75; Mk. 14, 53−72; Lk. 22, 54−72)

12 Na to četa, zapovednik i judejske sluge uhvatiše Isusa i svezaše, 13 pa gaodvedoše prvo Ani; on, naime, beše tast Kajafe, koji je bio prvosveštenik onegodine. 14 A Kajafa je bio taj što je posavetovao Judeje, da je bolje da jedan čovekumre za narod. 15 Za Isusom su išli Simon Petar i jedan drugi učenik. A taj učenik

147

je bio poznat prvosvešteniku, pa uđe sa Isusom u prvosveštenikov dvor, 16 Petar jepak stajao napolju kod vrata. Tada iziđe onaj drugi učenik, prvosveštenikovpoznanik, progovori s vratarkom, pa uvede Petra. 17 Služavka, vratarka, tada rečePetru: da nisi i ti jedan od učenika ovoga čoveka? On reče: nisam. 18 A sluge islužbenici stajahu, naložiše vatru, jer je bilo hladno, i grejahu se; i Petar je stajao sanjima i grejao se.

19 Tada prvosveštenik zapita Isusa za njegove učenike i za njegovu nauku. 20

Odgovori mu Isus: ja sam govorio svetu javno; uvek sam učio u sinagogi i u hramu,gde se skupljaju svi Judeji, i ništa nisam govorio tajno. 21 Što mene pitaš? Pitaj onekoji su čuli šta sam im govorio; eto, oni znaju šta sam rekao. 22 Kada je on to rekao,jedan od prisutnih službenika udari Isusa po obrazu i reče: tako odgovarašprvosvešteniku? 23 Isus mu odgovori: ako sam rđavo kazao, dokaži da je rđavo; aako sam dobro kazao, što me udaraš? 24 Tada ga Ana svezana posla prvosveštenikuKajafi.

25 A Simon Petar je stajao i grejao se. Uto mu rekoše: da nisi i ti jedan od njegovihučenika? On odreče i reče: nisam. 26 Reče jedan od prvosveštenikovih slugu, rođakonoga što mu Petar odseče uho: zar te nisam video u vrtu s njim? 27 No Petar opetodreče, i odmah petao zapeva.

Isus pred PilatomSmrtna presuda

(Mt. 27, 1−31; Mk. 15, 1−20; Lk. 23, 1−25)

28 Isusa pak povedoše od Kajafe u pretorijum; bilo je jutro; i oni ne uđoše upretorijum, da ne bi postali nečisti, nego da mogu jesti Pashu. 29 Tada Pilat iziđenapolje k njima i reče: kakvu tužbu podnosite protiv ovoga čoveka? 30 Odgovoriše irekoše mu: kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga predali tebi. 31 Na to im Pilatreče: uzmite ga vi i sudite mu po svom zakonu. Rekoše mu Judeji: mi ne smemonikoga da ubijemo; 32 − da se ispuni Isusova reč koju je rekao, nagoveštavajućikakvom će smrću umreti.

33 Zatim Pilat ponovo uđe u pretorijum, pozva Isusa i reče mu: ti si car judejski? 34

Isus odgovori: govoriš li to sam od sebe, ili ti drugi rekoše za mene? 35 OdgovoriPilat: zar sam ja Judejin? Tvoj narod i prvosveštenici predadoše te meni; šta siučinio? 36 Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilood ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako,moje carstvo nije odavde. 37 Na to mu reče Pilat: ipak si car? Isus odgovori: ti kažešda sam car. Ja sam se za to rodio, i za to došao na svet, da posvedočim za istinu.

148

Svaki − ko je od istine − sluša moj glas. 38 Reče mu Pilat: šta je istina? Rekavši toopet iziđe k Judejima i reče im: ja ne nalazim nikakve krivice na njemu. 39 A u vasje običaj da vam o Pashi oslobodim jednoga; hoćete li, dakle, da vam oslobodimcara judejskog? Tada opet povikaše govoreći: ne ovoga, nego Varavu. A Varava jebio razbojnik.

Jovan, glava 191 Tada Pilat preuze Isusa i kazni ga šibanjem. 2 Vojnici pak opletoše venac od trnja,staviše mu na glavu, ogrnuše mu purpurnu kabanicu, 3 te mu prilažahu i govorahu:zdravo, care judejski; i šamarahu ga. 4 Zatim Pilat ponovo iziđe i reče im: evo,izvodim vam ga, da znate da na njemu ne nalazim nikakve krivice. 5 A Isus iziđenapolje noseći trnov venac i purpurnu kabanicu. I reče im Pilat: evo čoveka. 6 No,kad ga prvosveštenici i njihovi službenici videše, povikaše govoreći: raspni, raspni.Reče im Pilat: uzmite ga vi i raspnite; ja ne nalazim na njemu krivice. 7 Odgovorišemu Judeji: mi imamo zakon i po tom zakonu on mora da umre, zato što se samproglasio za Sina Božijeg.

8 A kada Pilat ču ovu reč, poboja se još više. 9 I uđe opet u pretorijum, te reče Isusu:odakle si? No Isus mu ne dade odgovora. 10 Tada mu Pilat reče: sa mnom negovoriš? Zar ne znaš da imam vlast da te oslobodim i da imam vlast da te raspnem?11 Isus odgovori: ne bi ti imao nikakve vlasti nada mnom, da ti nije dano odozgo;zato je veći greh na onome koji me je predao tebi. 12 Otada je Pilat nastojao da gaoslobodi; no Judeji vikahu govoreći: ako oslobodiš ovoga, nisi carev prijatelj; kogod se sam izdaje za cara − protivi se caru. 13 A kad Pilat ču ove reči, izvede Isusa isede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos, a jevrejski Gavata 14 Abeše dan uoči Pashe, oko šestoga časa; i reče Judejima: evo, vašega cara. 15 No onivikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Reče im Pilat: da raspnem vašega cara?Prvosveštenici odgovoriše: mi nemamo cara sem ćesara. 16 Tada im ga predade −da ga raspnu.

Raspeće(Mt. 27, 32−56; Mk. 15, 21−41; Lk. 23, 26−49)

17 Tada preuzeše Isusa; i on noseći svoj krst iziđe na mesto zvano Lubanja, jevrejskiGolgota, 18 gde ga raspeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i druge strane, a Isusa usredini. 19 A Pilat napisa i natpis i postavi ga na krst; beše, naime, napisano: »IsusNazarećanin, car judejski«. 20 Ovaj natpis pročitaše mnogi Judeji jer je blizu gradabilo mesto gde je Isus raspet; a bilo je napisano jevrejski, latinski i grčki. 21 Tada

149

judejski prvosveštenici rekoše Pilatu: nemoj pisati: car judejski, nego da je onrekao: ja sam car judejski. 22 Pilat odgovori: što sam napisao − napisao sam. 23 Avojnici, kad raspeše Isusa, uzeše njegove haljine i načiniše četiri dela, svakomvojniku po deo, i donju haljinu. A donja haljina nije bila šivena, nego sva izatkanaodozgo do dole. 24 Tada rekoše među sobom: da je ne cepamo, nego da bacimokocku za nju, kome će pripasti; da se ispuni Pismo [koje kaže]: »Razdeliše mojehaljine među sobom i baciše kocku za moje odelo«. Vojnici to i učiniše.

25 A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke, MarijaKlopina, i Marija Magdalina. 26 A Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga jeljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. 27 Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onogačasa uze je učenik k sebi. 28 Posle toga Isus, znajući da je već sve svršeno, da bi sePismo sasvim ispunilo, reče: žedan sam. 29 Jedan sud pun octa stajaše tu; tadasunđer pun octa natakoše na isopovu stabljiku i prineše njegovim ustima. 30 NoIsus, kada primi ocat, reče: svršeno je, i prikloni glavu, te predade duh.

31 Judeji pak, kako je bio petak, da tela ne bi u sobotu ostala na krstu − jer je onasubota bila veliki dan − zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu. 32

Tako dođoše vojnici i prebiše goleni prvome i drugome, raspetom s njim; 33 a kaddođoše do Isusa i videše da je već umro, ne prebiše mu goleni, 34 nego mu jedan odvojnika probode kopljem rebra, i odmah poteče krv i voda. 35 I očevidac je toposvedočio, te je istinito njegovo svedočanstvo, i on zna da istinu govori − da i viverujete. 36 Sve se ovo, naime, dogodilo, da se ispuni Pismo: »Njegova kost se nećeprelomiti«. 37 I još, drugo Pismo kaže: »Gledaće onoga koga su proboli«.

Isusova sahrana(Mt. 27, 57−61; Mk. 15, 42−47; Lk. 23, 50−55)

38 Posle toga Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov učenik, ali tajni − zbog straha odJudeja − zamoli Pilata da uzme Isusovo telo; i dopusti Pilat. Tako dođe i uzenjegovo telo. 39 A dođe i Nikodim, koji mu je prvi put došao noću, te donese okosto litara pomešane smirne i aloja. 40 Tada uzeše Isusovo telo i obaviše gaplatnenim zavojima s mirisima − kako Judeji obično sahranjuju. 41 A kod mesta,gde je bio raspet, bio je jedan vrt, i u vrtu nov grob u kom još niko nije biosahranjen. 42 Pošto je ovaj grob bio blizu − zbog judejskog petka − sahraniše tuIsusa.

150

Jovan, glava 20Vaskrsenje

(Mt. 28, 1−10; Mk. 16, 1−11; Lk. 24, 1−12)

1 A u prvi dan nedelje rano, dok je još bio mrak, Marija Magdalina dođe na grob ivide da je kamen podignut sa groba. 2 Tada otrča i dođe Simonu Petru i drugomučeniku koga je Isus ljubio, te im reče: uzeše Gospoda iz groba i ne znamo gde suga metnuli. 3 A Petar i taj drugi učenik iziđoše i pođoše prema grobu. 4 Obojica su,naime, trčali zajedno; ali je drugi učenik trčao brže od Petra i prvi došao do groba. 5

I nadnevši se vide zavoje gde leže, ali ne uđe. 6 Zatim stiže i Simon Petar, koji jeišao za njim, pa uđe u grob; i vide platnene zavoje gde leže, 7 a ubrus, koji je bio naIsusovoj glavi, nije ležao sa zavojima, nego je bio posebno savijen na jednommestu. 8 Tada uđe i drugi učenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova. 9

Oni, naime, još nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih. 10 Takoučenici opet odoše kući.

11 Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala, nadnese senad grob 12 i vide dva anđela kako sede u belim haljinama tamo gde je ležaloIsusovo telo, i to jedan čelo glave a drugi kraj nogu. 13 I ovi joj rekoše: ženo, štoplačeš? Ona im reče: ukloniše moga Gospoda i ne znam gde su ga stavili. 14

Rekavši to obazre se natrag i vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus. 15

Isus joj reče: ženo, što plačeš? Koga tražiš? Misleći da je to vrtar, ona mu reče:gospodine. ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa ću ga ja uzeti. 16 Reče jojIsus: Marija. Ona se osvrnu i reče mu jevrejski: ravuni, što znači: učitelju. 17 Isusjoj reče: ne dotiči me, jer još nisam otišao gore Ocu. Nego idi do moje braće i reciim: ja idem gore svome Ocu − i Ocu vašem, svome Bogu − i Bogu vašem. 18 MarijaMagdalina dođe i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao.

Isusovo javljanje učenicimaNeverni Toma

(Lk. 24, 36−49)

19 Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kada su bila zatvorena vrata gde su biliučenici, zbog straha od Judeja, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: mir vam. 20

Ovo reče i pokaza im ruke i rebra. Nato se učenici obradovaše što su videliGospoda. 21 Tada im Isus opet reče: mir vam. Kao što je Otac poslao mene, i jašaljem vas. 22 Rekavši to nadahnu ih i reče im: primite Duha Svetoga. 23 Kojimaoprostite grehe − opraštaju im se; kojima zadržite − zadržani su.

151

24 A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše s njima kada je Isusdošao. 25 Stoga mu drugi učenici rekoše: videli smo Gospoda. No on im reče: akone vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu odklinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, − neću poverovati. 26 I posle osamdana opet su njegovi učenici bili unutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena,Isus dođe, stade na sredinu i reče: mir vam. 27 Zatim reče Tomi: pruži svoj prstovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran− nego veran. 28 Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bog moj. 29 Reče mu Isus:poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše − a poverovaše.

30 I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi;31 a ova su zapisani da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imateživot u njegovo ime.

Jovan, glava 21Isusovo javljanje u Galileji

1 Posle toga Isus se opet javio učenicima na Tiverijadskom moru; javio se, naime,ovako: 2 Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz Kane galilejske iZevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih učenika, behu zajedno. 3 Reče imSimon Petar: idem da lovim ribu. Rekoše mu: idemo i mi s tobom. Tako iziđoše iuđoše u čamac, ali one noći ne uhvatiše ništa. 4 A kada je već bilo jutro, Isus stadena obalu; ali učenici nisu znali da je to Isus. 5 Reče im Isus: dečice, imate li šta zajelo? Odgovoriše mu: nemamo. 6 A on im reče: bacite mrežu s desne strane čamca inaći ćete. Na to oni baciše i nisu više mogli da je vuku od mnoštva riba. 7 Tada rečePetru onaj učenik koga je Isus ljubio: to je Gospod. Simon Petar pak, čuvši da je toGospod, opasa se ogrtačem, jer beše go, i skoči u more. 8 A drugi učenici dođošečamcem vukući mrežu s ribom, jer ne behu daleko od kopna, nego oko dvestalakata.

9 Kada pak iziđoše na zemlju, videše postavljen žar, i ribu na njemu, i hleb. 10 Rečeim Isus: donesite od riba što ste sad uhvatili. 11 Na to Simon Petar uđe u čamac iizvuče na obalu mrežu punu velikih riba − sto pedeset i tri; iako ih je toliko bilo,mreža se ne pocepa. 12 Reče im Isus: dođite, doručkujte. Ali nijedan od učenika senije usudio da ga ispita: ko si ti? − znajući da je to Gospod. 13 Isus dođe i uze hleb,te dade njima, isto tako i ribu. 14 Ovo se već treći put Isus javio učenicima, pošto jevaskrsao iz mrtvih.

152

15 A kada završiše doručak, reče Isus Simonu Petru: Simone Jovanov, ljubiš li meviše od ovih? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: napasaj mojejaganjce. 16 Reče mu opet, po drugi put: Simone Jovanov, ljubiš li me? Reče mu:da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: čuvaj moje ovce. 17 Reče mu po trećiput: Simone Jovanov, voliš li me? Petar se ražalosti što mu po treći put reče: voliš lime? I reče mu: Gospode, ti znaš sve, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: napasajmoje ovce. 18 Zaista, zaista, kažem ti, kad si bio mlađi, opasivao si se sam i išao sikuda si hteo; no kad ostariš, raširićeš svoje ruke, pa ćete drugi opasati i odvestikuda nećeš. 19 A ovo je rekao, nagoveštavajući kakvom će smrću proslaviti Boga. Ikad mu to kaza, reče mu: hajde za mnom.

Voljeni učenik

20 Petar se obazre i vide kako za njima ide učenik koga je Isus ljubio, koji se navečeri naslonio na Isusove grudi i rekao: Gospode, ko je tvoj izdajnik? 21 Videvšiovoga Petar reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj? 22 Reče mu Isus: ako hoću da onostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti pođi za mnom. 23 Tako se raširi ova rečmeđu braćom, da onaj učenik neće umreti; no, Isus mu nije rekao da neće umreti,nego: ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?

24 Ovo je učenik koji svedoči za ovo i koji je napisao ovo, i znamo da je njegovosvedočanstvo istinito. 25 A ima i mnogo čega drugog, što Isus učini, koje − kad bi sezapisalo jedno po jedno − mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.

153

Dela apostolska

Dela apostolska, glava 1Obećanja Duha Svetoga i Isusovo vaznesenje

1 Teofile, prvu knjigu napisao sam o svemu što je Isus otpočeo da čini i uči − 2 svedo dana kada je Duhom Svetim dao nalog apostolima koje je izabrao, i kada jevaznet bio; 3 njima se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao živ,time što im se javljao četrdeset dana i govorio o carstvu Božijem. 4 I dok je još biosa njima zajedno, zapovedi im da se ne udaljavaju iz Jerusalima, nego da čekajuOčevo obećanje, »koje ste« reče »čuli od mene: 5 Jovan je krstio vodom, a vi ćeteza koji dan biti kršteni Duhom Svetim.« 6 A okupljeni pitahu ga ovim rečima:Gospode, hoćeš li u ovo vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? 7 On im reče:Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću, 8 negoćete primiti silu − kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako uJerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje. 9 I kad to reče, biuznet pred njihovim očima, i jedan oblak ga uze od njihovih pogleda. 10 Kada supak gledali na nebo − dok je on odlazio − gle, dva čoveka u belim haljinama već sustajali pored njih. 11 Oni rekoše: ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? OvajIsus, koji je od vas vaznet na nebo, doći će na isti način kako ste ga videli da odlazina nebo.

Izbor Judinog naslednika

12 Tada se vratiše u Jerusalim sa gore koja se zove Maslinska, udaljene odJerusalima jedan subotni dan hoda. 13 I kad su ušli u kuću, popeše se u gornju sobugde su obično boravili Petar i Jovan, Jakov i Andreja, Filip i Toma, Vartolomej iMatej, Jakov Alfejev i Simon Zilot i Juda Jakovljev. 14 Svi ovi istrajno i jednodušnosu se molili Bogu zajedno sa ženama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovombraćom.

15 Tih dana usta Petar među braćom, a naroda je na okupu bilo oko sto dvadesetduša, i reče: 16 braćo, trebalo je da se ispuni Pismo, što je Duh Sveti Davidovimustima prorekao za Judu, koji je predvodio one što uhvatiše Isusa; 17 bio je u našembroju i dobio je deo ove službe. 18 On je međutim zločinačkom platom stekao njivu,

154

te pade strmoglavce, raspuče se po sredini, i prosu se sva njegova utroba. 19 To sudoznali svi Jerusalimljani, tako da je ona njiva prozvana na njihovom jezikuAkeldamah, to jest Krvna njiva. 20 Naime, u Knjizi psalama je napisano: »Domnjegov neka bude pust, i ne bilo nikoga ko bi stanovao u njemu«, a »njegovu službuneka primi drugi«. 21 Treba dakle sa nama zajedno da bude svedok njegovogvaskrsenja jedan od ovih ljudi koji su bili sa nama za sve vreme otkako je GospodIsus došao k nama i otišao od nas − 22 počevši od Jovanova krštenja pa do danakada bi uznet od nas. 23 I postaviše dvojicu: Josifa zvanog Varsava, po nadimkuJust, i Matiju. 24 I pomoliše se Bogu ovim rečima: Gospode, ti što poznaješ srcasvih, pokaži kojega si od ove dvojice izabrao, 25 da primi mesto u ovoj službi iapostolstvu, od čega je Juda odstupio − da bi otišao na svoje mesto. 26 Tako bacišekocke za njih, i kocka pade na Matiju, te bi pridodat jedanaestorici apostola.

Dela apostolska, glava 21 A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. 2 I odjednom nastahuka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. 3 Ipokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njihpostavi po jedan. 4 Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugimjezicima − kako im je Duh davao da govore.

5 A u Jerusalimu su stanovali pobožni Judeji iz svakog naroda pod nebom. 6 I kadnasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer je svako slušao kako oni govorenjegovim jezikom. 7 Svi su se divili i čudili govoreći: gle, zar nisu svi ovi štogovore Galilejci? 8 Pa kako mi čujemo svako svoj jezik u kom smo se rodili: 9

Parćani i Miđani i Elamiti, pa stanovnici Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Pontai Azije, 10 Frigije i Pamfilije, Egipta i predela Livije oko Kirine, i Rimljani koji supridošli, 11 Judeji i proseliti, Krićani i Arapi, − slušamo kako oni našim jezicimaobjavljuju velika dela Božija. 12 Svi su se divili i u nedoumici govorili jedandrugom: šta će to biti? 13 Drugi su se pak podsmevali i govorili: napili su se novogavina.

Petrova beseda

14 A Petar stade s Jedanaestoricom, podiže svoj glas i reče im: Judeji i vi svi štoživite u Jerusalimu, ovo znajte i saslušajte moje reči. 15 Nisu ovi ljudi pijani − kakovi mislite − jer je tek treći čas dana, 16 nego se tu radi o onome što je rekao prorokJoil: 17 »U poslednje dane, govori Bog, izliću od svoga Duha na sve ljude, pa ćevaši sinovi i vaše kćeri prorokovati, i vaši mladići će gledati viđenja, a vaši starci će

155

snivati snove; 18 pa i na svoje sluge i svoje sluškinje izliću od svoga Duha u onedane, i prorokovaće. 19 Činiću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji, krv ioganj, i pušenje dima. 20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv − pre no štodođe veliki i slavni dan Gospodnji. 21 I biće spasen svako ko prizove imeGospodnje.« 22 Ljudi Izrailjci čujte ove reči: Bog je u vašoj sredini potvrdio IsusaNazarećanina silama, čudima i znacima što je Bog preko njega učinio među vama,kao što sami znate, 23 njega ste vi, pošto je predan po određenoj volji i promisluBožijem, preko ruku bezakonika prikovali na krst i ubili, 24 ali ga Bog oslobodismrtnih bolova i podiže ga, jer nije bilo mogućno da ga smrt drži. 25 David, naime,govori za njega: »Stalno sam gledao Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane− da se ne poljuljam. 26 Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, čak će itelo moje počivati u nadi, 27 jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti, niti ćešdozvoliti da svetac tvoj istrune. 28 Pokazao si mi puteve života, ispunićeš meveseljem pred licem svojim«. 29 Braćo, vama se može slobodno reći o patrijarhuDavidu, da je umro i bio sahranjen, i da je njegov grob kod nas do današnjeg dana.30 Ali kako je bio prorok i kako je znao da mu se Bog zakletvom zakleo da će odroda njegovih bedara nekoga posaditi na njegov presto, 31 predvidevši reče zaHristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. 32

Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, čemu smo mi svi svedoci. 33 Podignut tako Božijomdesnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate islušate. 34 David se, naime, nije popeo na nebesa, nego sam govori: »Reče GospodGospodu mome: sedi meni s desne strane, 35 dok položim neprijatelje tvoje kaopodnožje tvojih nogu«. 36 Stoga neka sav dom Izrailjev sigurno zna daje Bog učinioGospodom i Hristom ovoga Isusa koga ste vi raspeli.

37 A kad su ovo čuli, kosnu ih u srce, te rekoše Petru i ostalim apostolima: braćo,šta da činimo? 38 A Petar im reče: pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime IsusaHrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. 39 Jer je zavas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bognaš. 40 I mnogim drugim rečima svedočio je i opominjao ih: spasite se od ovogpokvarenog naraštaja. 41 Tako se krstiše oni koji su primili njegovu reč, i dodade seonoga dana Crkvi oko tri hiljade duša.

Život prvih hrišćana

42 Bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama. 43

A strah uđe u svaku dušu, jer su apostoli činili mnoga čudesa i znake. 44 A svi kojisu poverovali behu zajedno i imali su sve zajedničko; 45 prodavali su što su stekli iimali, pa su to delili svima − kako je kome bilo potrebno. 46 Svakodnevno su bili

156

stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću iprosta srca, 47 hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda. A Gospod je svaki dandodavao one koji se spasavaju.

Dela apostolska, glava 3Isceljenje pred vragima hrama

1 Petar i Jovan su išli gore u hram u vreme molitve, u deveti čas. 2 Uto su nosilinekoga čoveka, hromog od rođenja; njega su svaki dan postavljali kod hramovnihvrata koja se zovu »Lepa«, da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram. 3 Kada jeon video Petra i Jovana kako nameravaju da uđu u hram, prosio je milostinju odnjih. 4 A Petar ga pogleda zajedno s Jovanom, te reče: pogledaj nas. 5 On je,međutim, obraćao pažnju na njih samo očekujući da od njih nešto dobije. 6 Ali muPetar reče: nemam srebra ni zlata, ali ti dajem što imam: u ime Isusa HristaNazarećanina hodaj. 7 Tada ga uhvati za desnu ruku i podiže ga. Tako se odmahučvrstiše njegove noge i gležnji, 8 te skoči, stade, i hodaše, pa uđe s njima u hramidući i skačući, i hvaleći Boga. 9 Video ga je i sav narod kako ide i hvali Boga; 10

prepoznali su ga − da je bio taj što je radi milostinje sedeo kod »Lepih« hramovnihvrata − i zadiviše se, i behu van sebe zbog onoga što mu se dogodilo.

Petrova beseda u Solomonovom tremu

11 Ali kako se on držao Petra i Jovana, okupi se sav zaprepašćeni narod oko njih utremu koji se zove Solomonov. 12 Videvši to Petar obrati se narodu: ljudi Izrailjci,što se čudite ovome, ili što gledate na nas kao da smo svojom silom ili pobožnošćuučinili da ovaj hoda? 13 Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev, Bog otaca naših,proslavio je svoga slugu Isusa, koga ste vi predali i koga ste se vi odrekli predPilatom, kada je odlučio da ga oslobodi. 14 Vi ste se odrekli sveca i pravednika, amolili ste da vam pokloni jednog ubicu, 15 pa ste ubili začetnika života, koga je Bogvaskrsao iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. 16 I zato što verujemo u njegovo ime,njegovo ime je učinilo čvrstim ovoga koga gledate i znate; vera − do koje dolazimonjegovim posredstvom − dala mu je potpuno zdravlje pred svima vama. 17 I sad,braćo, znam da ste to učinili iz neznanja − kao i vaše starešine 18 Ali Bog je na tajnačin ispunio što je unapred javio ustima svih proroka: da će njegov Hristospostradati. 19 Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi, 20 da bi odGospoda došla vremena odmaranja, te da pošalje Isusa Hrista koji vam je unapredodređen, 21 koga treba nebo da primi do vremena kada će se uspostaviti sve što jeBog od davnih vremena rekao ustima svojih svetih proroka. 22 Mojsije je, naime,

157

rekao: »Gospod Bog podići će vam od vaše braće proroka − kao što je podigaomene; njega poslušajte u svemu što god vam kaže. 23 A svaka duša, koja ne poslušatoga proroka, biće istrebljena iz naroda«. 24 Ove dane nagovestili su i svi proroci odSamuila i dalje − koliko god ih je govorilo. 25 Vi ste sinovi proroka i saveza koji jeBog sklopio sa vašim ocima govoreći Avraamu: »U tvom potomstvu bićeblagosloveni svi narodi na zemlji«. 26 Bog je prvo vama podigao svoga slugu iposlao ga da vam donese blagoslov − time što će svakog od vas odvratiti od zlihdela vaših.

Dela apostolska, glava 4Apostoli pred sinedrionom

1 Dok su oni još govorili narodu priđoše im sveštenici, i starešina hrama, i sadukeji,2 negodujući što uče narod i što u Isusu objavljuju vaskrsenje iz mrtvih, 3 pa stavišeruke na njih i baciše ih u zatvor do idućeg dana, jer je već bilo veče. 4 A mnogi odonih koji su čuli reč poverovaše, tako da se broj ljudi povećao na skoro pet hiljada.

5 A sutradan okupiše se u Jerusalimu njihovi poglavari, starešine i književnici, 6 paprvosveštenik Ana, i Kajafa, i Jovan, i Aleksandar, i koliko god ih je bilo odprvosvešteničkog roda. 7 Oni postaviše apostole na sredinu i pitahu ih: kakvomsilom ili u čije ime ste učinili ovo? 8 Tada im Petar, ispunjen Duhom Svetim, reče:poglavari narodni i starešine, 9 ako smo danas uzeti na odgovornost za dobro deloučinjeno bolesnom čoveku, čime je on isceljen, 10 onda znajte svi vi i sav izrailjskinarod: u ime Isusa Hrista Nazarećanina, koga ste vi raspeli, koga je Bog vaskrsao izmrtvih, u to ime ovaj stoji pred vama zdrav. 11 To je kamen koji ste vi zidariodbacili, a koji je postao kamen ugaoni. 12 Nema spasenja ni u jednom drugom, nitiima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje.

13 A kad prisutni videše Petrovu i Jovanovu slobodu i primetiše da su toneškolovani i obični ljudi, čudili su se; prepoznali su ih − da su bili sa Isusom, 14 alisu gledali kako izlečeni čovek stoji sa njima, pa nisu imali šta da prigovore. 15

Zapovediše im da iziđu iz sinedriona i počeše da se savetuju među sobom govoreći:16 šta da radimo ovim ljudima? Jasno je da su učinili poznato čudo za koje znaju svistanovnici Jerusalima, i ne možemo da poreknemo. 17 Ali da se ne razglasi i daljepo narodu, da im pripretimo da više nikome ne govore u to ime. 18 Tako ih pozvašei zapovediše im da uopšte ne govore niti uče u ime Isusovo. 19 Ali im Petar i Jovanu odgovoru rekoše: rasudite da li je pravo pred Bogom da vas slušamo radije negoBoga? 20 Mi uostalom ne možemo da ne govorimo što smo videli i čuli. 21 I kako

158

nisu našli puta i načina kako da ih kazne, zapretiše im još jedanput i oslobodiše ih,zbog naroda, jer su svi proslavljali Boga za ono što se dogodilo. 22 Čovek, na komse dogodilo ovo čudo isceljenja, imao je više od četrdeset godina.

Molitva Crkve za apostole

23 Osdobođeni apostoli dođoše svojima i javiše im šta su im rekli prvosveštenici istarešine. 24 A oni čuvši to podigoše jednodušno glas k Bogu i rekoše: Gospode,tvorče neba i zemlje, mora i svega što je u njima, 25 Ti si Duhom Svetim rekao,ustima svoga sluge Davida: »3ašto se pobuniše mnogobošci, i što su narodi smislilizaludne stvari? 26 Digoše se kraljevi zemaljski i vladari se združiše protiv Gospodai Pomazanika njegova«. 27 Udružiše se zaista u ovom gradu protiv tvoga svetogsluge Isusa, koga si pomazao, Irod i Pontije Pilat sa mnogobošcima i plemenimaIzrailjevim, 28 da učine što je tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredila da bude. 29

I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje, pa daj svojim služiteljima da potpunoslobodno objavljuju tvoju reč, 30 pružaj pri tom svoju ruku, da bi se događalaisceljenja, i znaci, i čuda − imenom tvoga svetog sluge Isusa. 31 A kada se pomolišeBogu zatrese se mesto na kom su bili okupljeni, te se svi ispuniše Duhom Svetim, ipropovedahu slobodno reč Božiju.

Zajednica ljubavi i zajedničko imanje

32 A u naroda koji je poverovao bilo je jedno srce i jedna duša, i niko nije govorioda je što od njegovog imanja njegovo lično, nego im je sve bilo zajedničko. 33

Apostoli su veoma silno svedočili za uskrs Gospoda Isusa i velika blagodat beše nasvima njima. 34 Niko među njima nije oskudevao, jer su svi posednici zemlje ilikuća prodavali što su imali, donosili su vrednost prodanoga 35 i stavljali pred nogeapostola. Odatle se svakom delilo − koliko je kome bilo potrebno. 36 A Josif kogasu apostoli prozvali Varnava, što prevedeno znači Sin utehe, levit rodom sa Kipra,37 imao je njivu, prodao je, a novac je doneo i metnuo apostolima pred noge.

Dela apostolska, glava 5Ananija i Sapfira

1 A jedan čovek po imenu Ananija sa svojom ženom Sapfirom prodade jednoimanje, 2 pa sa ženinim znanjem zadrža za sebe deo novca od prodaje, a drugi deodonese, te metnu apostolima pred noge. 3 A Petar mu reče: Ananija, zašto je satanaispunio tvoje srce − da slažeš Duha Svetoga i da zadržiš za sebe deo novca od

159

prodaje njive? 4 Zar ne bi i dalje ostala tvoja, i kad je prodana, zar nije bila u tvojojvlasti? Zašto si u svom srcu naumio to delo? Nisi slagao ljudima, nego Bogu. 5

Slušajući ove reči Ananija pade i izdahnu. I veliki strah obuze sve koji su to slušali.6 A mladići ustaše, umotaše ga, izneše i sahraniše. 7 A kad prođe oko tri časa, uđe injegova žena ne znajući šta se dogodilo. 8 Tada joj se Petar obrati: reci mi jeste linjivu prodali za toliku sumu? A ona reče: da, za toliko. 9 Na to joj Petar reče: zaštoste se dogovorili da iskušate Duha Gospodnjeg? Vidi, pred vratima su noge onih štosu sahranili tvoga muža, i tebe će izneti. 10 I odmah pade pred njegove noge, iizdahnu. A mladići uđoše, nađoše je mrtvu, iznesoše je i sahraniše do njenog muža.11 A veliki strah obuze svu Crkvu i sve koji su o ovome slušali.

12 Preko apostolskih ruku zbivali su se mnogi znaci i čuda u narodu; a svi su bilijednodušno u Solomonovom tremu. 13 Od ostalih pak niko se nije usuđivao da im sepridruži; narod ih je, međutim, veoma hvalio. 14 A mnoštvo ljudi i žena, koji suverovali u Gospoda, bivalo je sve veće, 15 tako da su iznosili bolesnike na ulice,stavljali ih na postelje i nosila, da bi makar Petrova senka osenila nekog od njih −kad on prolazi. 16 Sticali su se u Jerusalimu i mnogi iz okolnih gradova nosećibolesnike i mučene od nečistih duhova, i svi su bili izlečeni.

Apostoli u tamnici

17 Tada se podiže prvosveštenik i svi koji su bili uz njega, naime sadukejskastranka, ispuniše se zavišću, 18 te staviše ruke na apostole i baciše ih u opštutamnicu. 19 Ali anđeo Gospodnji otvori noću tamnička vrata, izvede ih i reče: 20

idite, istupite u hramu i govorite narodu sve reči ovoga života. 21 Čuvši to oni predzoru uđoše u hram i učahu. A kad dođe prvosveštenik i oni koji su bili uz njega,sazvaše sinedrion i sve starešine sinova Izrailjevih, te poslaše ljude u tamnicu da ihdovedu. 22 Kada pak službenici dođoše, ne nađoše ih u tamnici. Vratiše se i javiše:23 tamnicu smo našli zaključanu i dobro osiguranu, i stražare gde stoje pred vratima,ali kad smo otvorili, unutra nismo našli nikoga. 24 Kada su ove reči čuli starešinahrama i prvosveštenici, bili su u neprilici zbog njih − šta bi to moglo da bude. 25 Alineko dođe i javi im: eno ljudi, koje ste bacili u tamnicu, stoje u hramu i uče narod.26 Tada ode starešina hrama sa službenicima i dovede ih, ali ne na silu, jer su sebojali naroda, da ne budu kamenovani. 27 I kad ih dovedoše, postaviše ih predsinedrion, te ih prvosveštenik zapita ovim rečima: 28 zar vam nismo strogo naredilida ne učite u to ime, a gle vi ste napunili Jerusalim svojom naukom i hoćete dabacite krv toga čoveka na nas. 29 Na to Petar i apostoli u odgovoru rekoše: Bogatreba slušati više nego ljude. 30 Bog otaca naših vaskrsao je Isusa koga ste vi obesilina drvo i ubili. 31 Njega je Bog svojom desnicom uzvisio kao poglavara i spasitelja,

160

da dodeli Izrailju pokajanje i oproštaj grehova. 32 Mi smo svedoci svega toga, i DuhSveti koga je Bog dao onima koji su mu poslušni. 33 Čuvši ovo oni se razljutiše vrloi nameravahu da ih pobiju.

34 Ali tada usta u sinedrionu jedan farisej po imenu Gamaliil, učitelj zakona, cenjenod sveg naroda, zapovedi da izvedu ljude malo napolje, 35 i reče im: ljudi Izrailjciuzmite se u pamet u pogledu ovih ljudi − šta ćete činiti. 36 Jer pre ovih dana podižese Tevda koji je za sebe govorio da je on nešto veliko, uz koga je pristalo oko četiristotine ljudi; on je bio ubijen, a svi koji su ga slušali raziđoše se i behu uništeni. 37

Posle toga podiže se Juda Galilejac u vreme popisa i odvuče dosta naroda zasobom. Poginuo je i on, a svi koji su ga slušali behu rasuti. 38 I u sadašnjoj prilicivam kažem: prođite se ovih ljudi i pustite ih; jer ako je od ljudi ova namisao ili ovodelo, biće osujeđeno; 39 ako je pak od Boga, nećete moći da ih uništite, − inače bistese našli kao ljudi koji se bore protiv Boga. Tada ga poslušaše. 40 I dozvaše apostole,izbiše ih i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih. 41 Oni pak otidošeod sinedriona radujući se što su bili udostojeni da pretrpe poniženje za ime Isusovo.42 Tako nisu prestali da svakoga dana u hramu i po kućama uče i propovedajuevanđelje o Hristu Isusu.

Dela apostolska, glava 6Izbor đakona

1 A u te dane, kada je učenika sve više bivalo Jelinisti podigoše viku na Jevrejedomoroce, zato što su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnogdeljenja pomoći. 2 Tada Dvanaestorica sazvaše sve učenike i rekoše: ne priliči dami zapostavimo reč Božiju i da služimo oko trpeza. 3 Stoga gledajte, braćo, danađete sedam osvedočenih ljudi iz svoje sredine, punih Duha i mudrosti, kojimaćemo poveriti ovu dužnost; 4 mi ćemo se i dalje posvetiti molitvi i propovedničkojslužbi. 5 I svide se ova reč svemu narodu, pa izabraše Stefana, čoveka puna vere iDuha Svetoga, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikoluproselita iz Antiohije. 6 Njih postaviše pred apostole, koji se pomoliše Bogu ipoložiše ruke na njih.

Napad na Stefana

7 A reč Božija je napredovala i broj učenika U Jerusalimu se veoma povećavao, pase i mnogi sveštenici pokoravahu veri.

161

8 A Stefan je pun blagodati i sile činio velika čuda i čudne znake u narodu. 9 Aliustaše neki iz sinagoge koja se zove Libertinska, i Kirinska, i Aleksandrijska, i onihiz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom, 10 ali nisu mogli da se suprotstavemudrosti i Duhu kojim je govorio. 11 Tada podgovoriše ljude koji izjaviše: čuli smoga kako huli na Mojsija i na Boga. 12 Tako pobuniše narod i starešine, i književnike,te navališe na njega, ščepaše ga i odvedoše pred sinedrion. 13 Postaviše i lažnesvedoke koji su govorili: ovaj čovek neprestano govori protiv svetog mesta izakona; 14 čuli smo, naime, kako govori da će Isus, taj Nazarećanin, razoriti ovomesto i izmeniti običaje koje nam je Mojsije predao. 15 A svi koji su sedeli usinedrionu upreše poglede na njega ti videše da mu je lice kao lice anđela.

Dela apostolska, glava 7Stefanova beseda

1 Tada prvosveštenik reče: je li to tako? 2 On pak reče: braćo i oci, čujte. Bog slavepokazao se našem ocu Avraamu kada je boravio u Mesopotamiji, pre no što sedoselio u Haran, 3 i reče mu: iziđi iz svoje zemlje i od svoga roda,pa hajde u zemljukoju ću ti pokazati. 4 Tada iziđe iz zemlje Haldejske i nastani se u Haranu. Odandega posle smrti njegova oca Bog preseli u ovu zemlju u kojoj vi sada stanujete. 5 Alimu ne dade nasledstva u njoj − ni jednu stopu, nego mu samo obeća, u vreme kadaon još nije imao deteta, da će je dati u posed njemu i njegovom potomstvu poslenjega. 6 Bog, naime, ovako reče: njegovi potomci biće došljaci u tuđoj zemlji, iporobiće ih i zlostavljaće ih četiri stotine godina. 7 A ja ću suditi narodu kome ćeoni služiti, reče Bog, pa će posle toga izići i služiće mi na ovom mestu. 8 I dade muzavet obrezanja; tako rodi Isaaka i obreza ga osmi dan, i Isaak rodi Jakova, a Jakovdvanaest patrijaraha.

9 I patrijarsi pozavideše Josifu, te ga prodadoše u Egipat; no Bog beše s njim, 10 iizbavi ga od svih njegovih nevolja, pa mu dade milost i mudrost pred faraonom,egipatskim kraljem, koji ga postavi da upravlja Egiptom i svom njegovom kućom.11 Ali dođe glad na sav Egipat i Hanan, i velika nevolja, i naši očevi nisu mogli danađu hrane. 12 A Jakov, čuvši da u Egiptu ima žita, posla naše očeve prvi put. 13

Kada pak dođoše drugi put, Josif učini da ga braća prepoznadu, i faraon saznaJosifovo poreklo. 14 Tada Josif posla i dozva svoga oca Jakova i svu rodbinu,sedamdeset i pet duša. 15 I Jakov siđe u Egipat, i umre on i očevi naši, 16 te ihpreneše u Sihem i položiše u grob koji je Avraam srebrnim novcem kupio odEmorovih sinova u Sihemu.

162

17 Ukoliko se više približavalo obećano vreme koje je Bog obrekao Avraamu, inarod se povećao i namnožio u Egiptu, 18 dok ne zavlada Egiptom drugi kralj kojinije znao Josifa. 19 Ovaj |e lukavo postupio s našim plemenom i tlačio naše očevetako da su morali da izlažu svoju dečicu − da ne ostanu u životu. 20 U to vreme rodise Mojsije i beše mio Bogu; bio je odgajan u očevoj kući tri meseca; 21 a kad gaizložiše, uze ga faraonova kći i odgoji ga sebi za sina. 22 I Mojsije bi poučen u svojegipatskoj mudrosti, i beše silan u svojim rečima i delima. 23 A kad mu je biločetrdeset godina, dođe mu na um da obiđe svoju braću, sinove Izrailjeve. 24 I kadvide jednoga kako nepravedno strada, odbrani ga i osveti ugnjetavanog − ubivšiEgipćanina. 25 Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog njegovom rukomdaje izbavljanje; ali ne shvatiše. 26 Idućeg dana dođe među njih, dok su se svađali, ipokuša da ih izmiri rekavši: ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?27 Ali onaj, koji je činio nepravdu svome bližnjemu, odbi ga i reče: ko je tebepostavio za gospodara i sudiju nad nama? 28 Da nećeš da me ubiješ kao što si jučeubio Egipćanina? 29 Zbog ove reči Mojsije pobeže i nastani se kao došljak umadijamskoj zemlji, gde rodi dva sina.

30 Posle četrdeset godina javi mu se anđeo u plamenu kupine koja je gorela upustinji Sinajske gore. 31 Mojsije pak videvši to zadivi se prizoru; a kad sepribližavao da rasmotri, ču se glas Gospodnji: 32 ja sam Bog tvojih otaca, BogAvraamov, Isaakov i Jakovljev. Mojsije uzdrhta i ne usudi se da pogleda. 33 Tadamu Gospod reče: izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kom stojiš − svetazemlja. 34 Zaista videh zlostavljanje svoga naroda koji je u Egiptu i čuh njegovouzdisanje, te siđoh da ga izbavim; i sad hajde da te pošaljem u Egipat.

35 Ovoga Mojsija, koga su se odrekli rekavši: ko je tebe postavio za gospodara isudiju, njega je Bog preko anđela, koji mu se javio u kupini, poslao za gospodara iizbavitelja. 36 On ih izvede učinivši čuda i čudne znake u zemlji egipatskoj, i uCrvenom moru, i u pustinji četrdeset godina. 37 To je Mojsije koji je rekao sinovimaIzrailjevim: Bog će vam podići proroka iz vaše braće kao što je podigao mene. 38

To je onaj koji je u zboru u pustinji bio s anđelom, koji mu je govorio na Sinajskojgori, i s očevima našim; on je primio žive reči da ih vama da. 39 Naši očevi nisuhteli da ga poslušaju, nego ga odbaciše i okrenuše se srcem svojim Egiptu, 40 parekoše Aaronu: načini nam bogove koji će ići pred nama; jer ne znamo šta sedogodilo ovom Mojsiju koji nas je izveo iz Egipta. 41 I načiniše tele u one dane iprineše žrtvu idolu, i radovahu se svojim rukotvorinama. 42 Tada se Bog okrenu odnjih i predade ih da služe nebeskoj vojsci, kao što je napisano u knjizi proroka:»Dome Izrailjev, jesi li mi četrdeset godina u pustinji prinosio klane životinje ižrtve? 43 Nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga Refana, kipove koje ste

163

načinili da im se klanjate; i preseliću vas dalje od Vavilona«. 44 Naši očevi imali sušator svedočanstva u pustinji, kako je naredio onaj koji je govorio Mojsiju da ganačini po slici koju je video. 45 Naši očevi ga primiše i uneše s Isusom kad zauzešezemlju mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred naših otaca, i tako je bilo sve doDavida. 46 On nađe milost u Boga i izmoli da nađe stan Bogu Jakovljevu. 47 Ali muSolomon sagradi kuću. 48 Ali Svevišnji ne stanuje u rukotvorenim hramovima, kaošto kaže prorok: 49 »Nebo mi je presto, a zemlja podnožje noga.ma mojim. Kakavćete mi dom sagraditi, govori Gospod, idi koje je mesto moga počivanja? 50 Zar nijemoja ruka sve to načinila?« 51 Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju, vi se jednakoprotivite Duhu Svetome, kako vaši očevi tako i vi. 52 Kojega od proroka neprognaše vaši očevi? I pobiše one koji su unapred najavljivali dolazak Pravednika,čije izdajice i ubice vi sada postaste, 53 vi koji ste primili zakon na zapovest anđela− i niste ga održali.

Stefanova smrt

54 Čuvši ovo veoma su se ljutili u svojim srcima i škrgutahu zubima na njega. 55 Aon pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božiju i Isusa gde stoji s desnestrane Bogu, 56 i reče: evo, gledam otvorena nebesa i Sina čovečijeg kako stoji sdesne strane Bogu. 57 Tada povikaše veoma glasno, zapušiše svoje uši i navališejednodušno na njega, 58 izbaciše ga iz grada i zasipahu ga kamenjem. A svedocistaviše svoje haljine kod nogu mladića koji se zvao Savle. 59 I zasipahu kamenjemStefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. 60 Ondapade na kolena i povika veoma glasno: Gospode, ne upiši im ovaj greh. I kad toreče usnu.

Dela apostolska, glava 8Savle goni Crkvu

1 A Savle je odobravao njegovo ubijstvo. Onoga dana nasta i veliko gonjenje Crkveu Jerusalimu; sem apostola svi su bili rasejani po krajevima Judeje i Samarije. 2 Apobožni ljudi sahraniše Stefana i učiniše veliki plač nad njim. 3 Savle je pakpustošio Crkvu, ulazeći u kuće odvlačio je ljude i žene i predavao ih u tamnicu.

Obraćanje Samarjana

4 Rasejani međutim prolažahu svuda i propovedahu reč Božiju. 5 Tako Filip dođe uglavni grad Samarije i propovedaše im Hrista. 6 I narod je jednodušno pazio na

164

Filipove reči slušajući i gledajući čudne znake koje je on činio. 7 Jer iz mnogih, kojisu imali nečiste duhove, ovi izlažahu s velikom vikom; čak mnogi uzeti i hromibehu izlečeni. 8 I nasta velika radost u onom gradu.

9 U tom gradu se od ranije nalazio jedan čovek po imenu Simon, koji je vračao idovodio u čudo samarjanski narod govoreći za sebe da je on nešto veliko. 10 Ovogaslušahu svi, od malog do velikog, govoreći: ovaj čovek je sila Božija, za koju sekaže da je velika. 11 A slušali su ga zato što ih je duže vremena zadivljavaovračanjem. 12 Kada pak poverovaše Filipu, koji je propovedao evanđelje o carstvuBožijem i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se ljudi i žene. 13 Čak i sam Simonpoverova i bi kršten, pa osta uz Filipa; gledajući čudne znake i velika čuda koja suse događala − beše van sebe.

14 Apostoli koji su bili u Jerusalimu, čuvši da je Samarija primila reč Božiju,poslaše im Petra i Jovana, 15 koji siđoše i pomoliše se Bogu za njih − da primeDuha Svetoga; 16 još, naime, ni na jednog od njih ne beše sišao, nego su bili samokršteni u ime Gospoda Isusa. 17 Tada staviše ruke na njih, te primahu DuhaSvetoga. 18 Kada pak Simon vide da se polaganjem apostolskih ruku dodeljuje Duh,donese im novaca 19 govoreći: dajte i meni tu vlast, da primi Duha Svetoga svakona koga položim ruke. 20 Na to mu Petar reče: tvoj novac neka ide s tobom zajednou propast, zato što si smislio da novcem stekneš dar Božiji. 21 Nema za tebe dela iudela u ovoj stvari, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. 22 Obrati se dakle od ovesvoje zloće i pomoli se Gospodu, ne bi li ti bila oproštena pomisao tvoga srca; 23

vidim da si u gorkom otrovu i u okovima nepravde. 24 Simon pak u odgovoru reče:pomolite se vi Gospodu za mene, da ne naiđe na mene ništa od onoga što ste rekli.25 Oni pak, pošto su posvedočili i kazali reč Gospodnju, vratiše se u Jerusalimpropovedajući evanđelje mnogim samarjanskim selima.

Krštenje Etiopljanina

26 Anđeo Gospodnji reče Filipu: ustani i idi prema jugu na put koji se spušta odJerusalima u Gazu; taj put je pust. 27 Tako usta i ode. I gle, jedan Etiopljanin,uškopljenik, vlastelin Kandake, etiopske kraljice koji je bio nad svom njenomriznicom, a u Jerusalim je došao da se pomoli Bogu, 28 vraćao se kući sedeći nasvojim kolima i čitajući proroka Isaiju. 29 Uto Duh reče Filipu: priđi i drži se ovihkola. 30 Tada Filip pritrča i ču kako on čita proroka Isaiju, te reče: da li i razumeš tošto čitaš? 31 On pak reče: a kako bih mogao da razumem, ako me ko ne uputi? Ipozva Filipa da se popne i sedne s njim. 32 A mesto iz Pisma, koje je čitao, bešeovo: »Odvedoše ga kao ovcu na klanje, i kao što je jagnje nemo pred onim koji ga

165

striže, tako ne otvara svojih usta. 33 U njegovom poniženju ukide se njegov sud. Koće izbrojati njegov naraštaj? Jer se uzima sa zemlje njegov život«. 34 Tadauškopljenik u odgovoru reče Filipu: molim te, o kom go govori prorok? O samomsebi ili o nekom drugom? 35 Na to Filip otvori svoja usta i počevši od ovoga mestaPisma propovedi mu evanđelje o Isusu. 36 A kad su putujući došli do neke vode,uškopljenik reče: evo vode, šta mi smeta da se krstim? [37 Filip pak reče: akoveruješ od sveg srca: može. On odgovori i reče: verujem da je Isus Hristos SinBožiji.] 38 I zapovedi da stanu kola, te obojica siđoše u vodu, Filip i uškopljenik, ikrsti ga. 39 A kad iziđoše iz vode, Duh Gospodnji uze Filipa i uškopljenik ga više nevide. Putovao je dalje svojim putem radujući se. 40 A Filip se nađe u Azotu, a zatimprolazeći propovedaše evanđelje svim gradovima, dok ne dođe u Kesariju.

Dela apostolska, glava 9Savlovo obraćanje

1 A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih učenikapristupi prvosvešteniku? 2 pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku, − akonađe neke pristalice ove nauke, ljude i žene − da ih svezane dovede u Jerusalim. 3

Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, 4 tepade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? 5 On pakreče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; 6 nego ustani i uđi u grad, ikazaće ti se šta treba da činiš. 7 A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali,ali nikoga nisu videli. 8 Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oči bile otvorene,nije ništa video. Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 Tri dana je bio slep, inije jeo niti pio.

10 A u Damasku beše jedan učenik po imenu Ananija. Njemu reče Gospod uviđenju: Ananija. A on reče: evo me, Gospode. 11 Gospod pak njemu: ustani i idi uulicu koja se zove Prava, pa potraži u Judinoj kući Taršanina po imenu Savla; jervidi, on se moli Bogu. 12 I Savle u viđenju ugleda čoveka po imenu Ananiju gdeuđe i stavi ruke na njega − da progleda. 13 Ananija pak odgovori: Gospode, čuo samod mnogih za toga čoveka − kolika zla je počinio tvojim svetima u Jerusalimu; 14 pai ovde ima ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime. 15 Nato mu Gospod reče: idi, jer mi je on izabrano oruđe − da iznese moje ime predmnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve; 16 ja ću mu, naime, pokazati kolikotreba da pretrpi za moje ime. 17 Tada Ananija ode i uđe u kuću, te stavi ruke nanjega i reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio,poslao me je − da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. 18 I odmah spade s

166

njegovih očiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten, 19 i primivši hranu okrepise.

Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku. 20 I odmah jepropovedao Isusa po sinagogama − da je on Sin Božiji. 21 A svi koji su slušali divilisu se i govorili su: nije li to onaj koji je u Jerusalimu upropastio one koji prizivajuovo ime, i zar nije ovamo došao da ih svezane povede pred prvosveštenike? 22 ASavle je bivao sve jači i zbunjivao je Judeje koji su stanovali u Damasku,dokazujući da je ovaj Isus Mesija. 23 A kad prođe više dana, dogovoriše se Judeji daga ubiju. 24 Njihova namera, međutim, data je na znanje Savlu. Oni su pak pazili nagradska vrata danju i noću − da bi ga ubili. 25 Ali, njegovi učenici uzeše ga i noćuspustiše u kotarici preko zida.

26 A kad dođe u Jerusalim, pokušavao je da se pridruži učenicima; ali svi su sebojali njega jer nisu verovali da je učenik. 27 Tada ga Varnava prihvati, dovedeapostolima i kaza im kako je Savle na putu video Gospoda, i da mu je govorio, ikako je u Damasku slobodno istupao u ime Isusovo. 28 I sa njima je ulazio uJerusalim i izlazio istupajući slobodno u ime Gospodnje. 29 Govorio je i prepirao sesa Jelinistima; no oni su nastojali da ga ubiju. 30 A kada braća to doznaše, svedošega u Kesariju i odatle poslaše u Tars.

31 I tako je crkva po svoj Judeji, Galileji i Samariji bila na miru, podizala se i živelau strahu Gospodnjem, i umnožavala se potporom Svetoga Duha.

Petar u Lidi i Jopi

32 A kada je Petar obilazio sve, dođe i k svetima koji su bili nastanjeni u Lidi. 33

Onde nađe jednoga čoveka po imenu Eneju, koji je uzet osam godina ležao upostelji. 34 I reče mu Petar: Eneja, Isus Hristos te isceljuje; ustani i namesti svojkrevet. I odmah usta. 35 I videše ga svi stanovnici Lide i Sarona pa se obratišeGospodu.

36 U Jopi pak beše jedna učenica po imenu Tavita, što prevedeno na grčki značiDorka, Gazela; ova beše puna dobrih dela i milostinja koje je činila. 37 U one danerazbole se i umre; okupaše je i metnuše u gornju sobu. 38 A kako je Lida blizu Jope,učenici čuše da je Petar u njoj i poslaše k njemu dva čoveka moleći: ne oklevaj dadođeš do nas. 39 A Petar usta i ode s njima. Kad dođe, odvedoše ga u gornju sobu ipristupiše mu sve udovice plačući i pokazujući donje i gornje haljine koje je Gazelaradila dok je bila sa njima. 40 Na to Petar izgna sve napolje, kleče na kolena i

167

pomoli se Bogu, pa okrenuvši se mrtvom telu reče: Tavito, ustani. A ona otvorisvoje oči i videvši Petra sede. 41 Tada joj on pruži ruku i podiže je. Zatim dozvasvete i udovice i pokaza je živu. 42 Ovo se razglasi po svoj Jopi i mnogi poverovašeu Gospoda. 43 On pak osta više dana u Jopi kod nekog Simona kožara.

Dela apostolska, glava 10Krštenje kapetana Kornilija

1 A jedan čovek u Kesariji po imenu Kornilije, kapetan čete koja se zvalaItalijanska, 2 pobožan i bogobojazan sa svim svojim domom, koji je davao mnogemilostinje narodu i stalno se molio Bogu, 3 vide oko devetog časa jasno u viđenjuanđela Božijeg kako uđe k njemu i reče mu: Kornilije. 4 A on pogleda na njega iuplašen reče: šta je, Gospode? Reče mu: tvoje molitve i tvoje milostinje uzdigoše sedo Boga i on ih se seća. 5 I sad pošlji ljude u Jopu i pozovi nekoga Simona koji sezove Petar. 6 On je gost kod nekog Simona kožara, čija je kuća kraj mora. 7 A kadode anđeo koji mu je govorio, on dozva dvojicu svojih slugu i jednog pobožnogvojnika od onih koji su stalno bili uz njega, 8 pa im kaza sve i posla ih u Jopu.

9 A sutradan, kad su oni putovali i približavali se gradu, pope se Petar na krov okošestoga časa da se pomoli Bogu. 10 U to ogladne i htede da jede; ali dok su mupripremali jelo pade u zanos 11 i vide otvoreno nebo i nekakav sud kako silazi kaoveliko platno, koje se na svoja četiri kraja spušta na zemlju. 12 U njemu behu svečetveronožne životinje, i gmizavci zemaljski, i ptice nebeske. 13 I jedan glas mudoviknu: ustani, Petre, zakolji i pojedi. 14 Petar pak reče: nipošto, Gospode, jernikad nisam jeo ono što je pogano i nečisto. 15 I glas će opet njemu, po drugi put:što je Bog učinio čistim ne nazivaj poganim. 16 Ovo se dogodilo triput i odmah sudbi uzet na nebo.

17 A dok je Petar u sebi bio u nedoumici šta može da bude prizor koji je video, gle,ljudi poslani od Kornilija, napitavši Simonovu kuću, stadoše pred vratima, 18

zovnuše i pitahu da li |e ovde u gostima Simon zvani Petar. 19 I dok je Petar jošrazmišljao o viđenju, reče mu Duh: vidi, tri čoveka te traže; 20 nego ustani, siđi i idis njima ništa ne premišljajući, jer sam ih ja poslao. 21 Tada Petar siđe ljudima i reče:evo, ja sam koga tražite; zbog čega ste došli? 22 A oni rekoše: kapetan Kornilije,pravedan i bogobojazan čovek, za koga svedoči sav judejski narod, upućen je odjednog svetog anđela da te pozove u svoj dom i da čuje šta ćeš mu reći. 23 Tada ihpozva unutra i ugosti.

168

A sutradan usta i ode s njima, i neki od braće iz Jope odoše s njim. 24 Sutradan pakuđe u Kesariju. A Kornilije ih je očekivao, sazvavši svoju rodbinu i prisneprijatelje. 25 Kada pak Petar uđe u kuću, Kornilije mu pođe u susret, pade prednjegove noge i pokloni se. 26 Tada ga Petar podiže govoreći: ustani; i ja sam samočovek. 27 I u razgovoru s njim uđe, te nađe mnoge okupljene, 28 pa im reče: vi znateda Judejinu ne priliči da se druži s tuđinom i da dolazi k njemu, ali meni je Bogpokazao da ni jednog čoveka ne nazivam poganim ili nečistim. 29 Zato sam i došaobez pogovora, kad ste me pozvali. Pitam stoga: zbog čega ste me pozvali? 30 IKornilije reče: pre četiri dana, baš u ovo vreme, u deveti čas molio sam se Bogu usvojoj kući, i gle, čovek u sjajnom odelu stade preda me 31 i reče: Kornilije,uslišena je tvoja molitva i Bog se setio tvojih milostinja. 32 Pošlji stoga u Jopu ipozovi Simona koji se zove Petar; on je gost u kući Simona kožara kraj mora. 33

Tako odmah poslah k tebi i ti si dobro učinio što si došao. Sad smo ovde svi predBogom, da čujemo sve što ti je Gospod zapovedio.

34 Tada Petar otvori usta i reče: zaista uviđam da Bog ne gleda ko je ko, 35 nego muje u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu. 36 Vi znate reč kojuje poslao sinovima Izrailjevim, objavljujući kao evanđelje mir kroz Isusa Hrista;ovaj je Gospod svima. 37 Vi znate šta se dogodilo po celoj Judeji, počevši odGalileje posle krštenja koje je Jovan propovedao, 38 znate Isusa iz Nazareta, kakoga je Bog pomazao Duhom Svetim i silom. On je prošao čineći dobra i lečeći svekoje je đavo savladao, jer je Bog bio s njim. 39 I mi smo svedoci svega što jepočinio u judejskoj zemlji i u Jerusalimu. Njega su ubili obesivši ga o drvo. 40

Njega je Bog vaskrsao treći dan i omogućio mu da se pokaže, 41 ne svemu narodu,nego svedocima koje je Bog unapred izabrao, nama koji smo s njim jeli i pili poslenjegovog uskrsa iz mrtvih. 42 I on nam je zapovedio da objavimo narodu i daposvedočimo da je on od Boga određeni sudija živima i mrtvima. 43 Za njegasvedoče svi proroci, da će njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako koveruje u njega.

44 Dok je Petar još govorio ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji su slušali govor. 45 Izadiviše se verni iz obrezanja koji su došli s Petrom, što se i na mnogobošce izliodar Svetoga Duha; 46 jer su ih slušali kako govore jezike i veličaju Boga. Tadaodgovori Petar: 47 može li ko da uskrati vodu, da se ne krste ovi koji su primiliDuha Svetoga kao i mi? 48 I zapovedi da ih krste u ime Isusa Hrista. Tada gazamoliše da ostane još nekoliko dana.

169

Dela apostolska, glava 11Petrov izveštaj Jerusalimskoj crkvi

1 A apostoli i braća u Judeji čuše da su mnogobošci primili reč Božiju. 2 I kadaPetar dođe gore u Jerusalim, prepirahu se s njim oni iz obrezanja 3 govoreći: ušao sik neobrezanim ljudima i jeo si s njima.

4 Tada poče Petar govoriti i izlagaše im redom govoreći: 5 ja sam bio u gradu Jopi imolio sam se Bogu, i videh u zanosu prizor, kako silazi nekakav sud kao velikoplatno koje se na svoja četiri kraja spušta sa neba, i dođe do mene. 6 Bacivši pogledna nj osmatrao sam i videh četveronožne zemaljske životinje, i zveri, i gmizavce, iptice nebeske. 7 Čuh i jedan glas koji mi govoraše: ustani, Petre, zakolji i pojedi. 8

A ja rekoh: nipošto, Gospode, jer pogano ili nečisto još nikad nije ušlo u moja usta.9 Na to glas sa neba odgovori po drugi put: što je Bog učinio čistim ne nazivajpoganim. 10 Ovo se dogodilo triput, pa sve opet bi odvučeno gore na nebo. 11 I gle,u taj čas tri čoveka, poslana iz Kesarije k meni, stadoše pred kućom u kojoj smobili. 12 A Duh mi reče da idem sa njima ništa ne premišljajući. I ovo šestoro braćedođoše sa mnom, pa uđosmo u kuću tog čoveka. 13 Tada nam on kaza kako jeusvojoj kući video anđela, koji je stao i rekao: pošalji u Jopu i dozovi Simonaprozvanog Petra, 14 on će ti govoriti reči kojima ćeš se spasiti ti i sav tvoj dom. 15 Akad sam počeo da govorim, siđe Duh Sveti na njih − kao i na nas u početku. 16 Setihse tako reči Gospodnje, kako je govorio: Jovan je krstio vodom, a vi ćete bitikršteni Duhom Svetim. 17 Kada je dakle Bog njima − pošto su poverovali uGospoda Isusa Hrista − dao isti dar kao i nama, ko sam bio ja − da bih mogao Boguzabraniti? 18 A kad ovo čuše, umiriše se i proslaviše Boga govoreći: Bog je dakle imnogobošcima dao pokajanje za život.

Crkva u Antiohiji

19 Oni pak koji behu rasejani zbog gonjenja, pokrenutog protiv Stefana, prođoše svedo Finikije, i Kipra, i Antiohije, ne objavljujući reč nikom drugom nego samoJudejima. 20 A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji, kad dođoše u Antiohiju,govorahu i Grcima, objavljujući im kao radosnu vest Gospoda Isusa. 21 I rukaGospodnja beše s njima, i veliki broj poverova, te se obrati Gospodu. 22 A kad vesto njima dođe do ušiju crkve u Jerusalimu, poslaše Varnavu u Antiohiju. 23 On dođei vide blagodat Božiju, obradova se i opominjaše sve da odlučnim srcem ostanu uGospodu; 24 bio je, naime, izvrstan čovek, i pun Duha Svetoga i vere. I mnogi narodbi pridodan Gospodu. 25 On ode dalje u Tars da potraži Savla, 26 i kad ga nađe,

170

dovede ga u Antnohiju. I tako su se čitavu godinu sastajali u crkvi i mnogi narodpoučili, i prvo su u Antiohiji učenike nazvali hrišćanima.

27 U te dane proroci iz Jerusalima siđoše u Antiohiju. 28 I usta jedan od njih poimenu Agav, i objavi Duhom da će biti velika glad po celom svetu, koja i bi zavreme Klaudija. 29 Na to učenici odlučiše da svaki od njih, koliko je ko mogao,pošalje u pomoć braći koja su živela u Judeji. 30 Ovo i učiniše, poslavši starešinamapo Varnavi i Savlu.

Dela apostolska, glava 12Jakovljevo mučeništvo.

Petar u tamnici

1 U ono vreme latio se kralj Irod da zlostavlja neke koji su pripadali Crkvi. 2 Ipogubi mačem Jakova, brata Jovanova. 3 I kad vide da je to po volji Judejima,uhvati i Petra; a behu dani beskvasnih hlebova. 4 Uhvati ga i baci u tamnicu,predade četirma stražama od po četiri vojnika da ga čuvaju, nameravajući da gaposle Pashe izvede pred narod. 5 Petra su tako čuvali u tamnici, a Crkva se istrajnomolila Bogu za njega. 6 Kada je pak Irod hteo da ga izvede, te noći Petar je spavaoizmeđu dva vojnika, svezan dvostrukim lancima, a stražari su pred vratima čuvalitamnicu. 7 I gle, anđeo Gospodnji pristupi i svetlost zasija u odaji. On kucnu Petra urebra i probudi ga govoreći: ustani brzo. I spadoše mu lanci s ruku. 8 Na to muanđeo reče: opaši se i obuj svoje sandale. I učini tako. Reče mu još: ogrni svojuhaljinu i hajde za mnom. 9 I izišavši iđaše za njim, i nije znao da je to, što je anđeoučinio, stvarnost, nego je mislio da vidi utvaru. 10 Prođoše tako prvu i drugu stražu idođoše do gvozdenih vrata koja vode u grad; ona im se sama otvoriše, te iziđoše iprođoše jednu ulicu, pa odmah anđeo odstupi od njega.

11 I kad Petar dođe k sebi, reče: sad zaista znam da je Gospod poslao svoga anđela,te me izbavi iz Irodove ruke i od svega što je očekivao judejski narod. 12 Shvativšito dođe do kuće Marije, majke Jovana koji je imao nadimak Marko, gde su semnogi okupili i molili Bogu. 13 A kad on zakuca na avlijska vrata, dođe služavka poimenu Ruža da oslušne, 14 i kad prepozna Petrov glas, od radosti ne otvori vrata,nego utrča i javi da Petar stoji pred vratima. 15 A oni joj rekoše: ti si luda. No ona jei dalje tvrdila da je tako. Na to oni govorahu: to je njegov anđeo. 16 A Petar jeuporno kucao. I kad otvoriše, videše ga i behu van sebe od zaprepašćenja. 17 On pakmahnu na njih rukom da ćute i kaza im kako ga je Gospod izveo iz tamnice, i reče:javite ovo Jakovu i braći. I iziđe, te ode na drugo mesto.

171

18 A kad osvanu dan, među vojnicima beše ne mala pometnja, šta to bi od Petra. 19 Ikad ga Irod zatraži, pa ne nađe, uze stražare na saslušanje, naredi da ih odvedu nagubilište, pa ode iz Judeje u Kesariju i onde je boravio.

Irodova smrt

20 Ljutio se Irod na Tirce i Sidonce, no ovi jednodušno dođoše k njemu, pa poštozadobiše kraljevog komornika Vlasta, moljahu mir, jer je njihova zemlja uvozilahranu iz kraljeve. 21 Određenog dana Irod obuče kraljevsko odelo, sede na prestoljei govoraše im na otvorenom narodnom skupu. 22 A narod odobravajući vikaše:Božiji glas a ne čovečiji. 23 U to ga odmah udari anđeo Gospodnji, zato što nije daoslave Bogu, i bi izjeden od crva, i izdahnu.

24 A reč Božija je rasla i napredovala. 25 Varnava pak i Savle, pošto su predalipomoć, vratiše se iz Jerusalima, uzevši sa sobom Jovana koji je imao nadimakMarko.

Dela apostolska, glava 13Prvo Pavlovo misionarsko putovanje

1 A u Antiohijskoj crkvi behu proroci i učitelji: Varnava i Simeon zvani Niger, paLukije Kirinac, Manain odgajen s Irodom tetrarhom, i Savle. 2 Kad su oni služiliGospodu i postili, Duh Sveti reče: odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje samih pozvao. 3 Tada postiše i pomolivši se Bogu položiše ruke na njih, pa ih otpustiše.

Na Kipru

4 Oni pak poslani od Svetoga Duha siđoše u Selevkiju, pa odande otploviše naKipar, 5 i kad dođoše u Salaminu, objavljivahu reč Božiju u judejskim sinagogama;a imahu i Jovana kao pomoćnika. 6 I kad prođoše celo ostrvo sve do Pafa, nađošenekog vračara, lažnog proroka, Judejina koji se zvao Varisus, 7 i koji beše saprokonzulom Sergijem Pavlom, razboritim čovekom. Ovaj prokonzul dozvaVarnavu i Savla i zaiska da čuje reč Božiju. 8 Ali njima se protivio Elima vračar, jernjegovo ime prevedeno to znači, u nastojanju da odvrati prokonzula od vere. 9

Savle pak, koji se zove i Pavle, ispunjen Duhom Svetim pogleda na njega 10 i reče:o ti, pun svakog lukavstva i nevaljalstva, sine đavolji, neprijatelju svakepravednosti, nećeš li prestati da izvrćeš prave puteve Gospodnje? 11 Vidi sad, rukaGospodnja pada na tebe, bićeš slep i nećeš videti sunca za neko vreme. I odmah

172

pade na njega mrak i tama, te je išao naokolo i tražio ljude koji će ga voditi. 12 Tadaprokonzul, videvši šta se dogodilo, poverova, zadivljen naukom Gospodnjom.

U Antiohiji pisidijskoj

13 A Pavle sa svojim društvom otplovi iz Pafa i dođe u Pergu pamfilijsku; tu seJovan odvoji od njih i vrati se u Jerusalim. 14 Oni pak produžiše iz Perge i dođoše uAntiohiju pisidijsku, da uđoše u sinagogu u subotnji dan i sedoše. 15 A po čitanjuzakona i proroka starešine sinagoge poslaše k njima i poručiše: braćo, ako imatekakvu utešnu reč za narod, govorite.

16 Na to Pavle usta, mahnu rukom i reče: ljudi Izrailjci, i vi koji se Boga bojite,čujte. 17 Bog ovog izrailjskog naroda izabra naše očeve i podiže narod u tuđini, uzemlji egipatskoj. I po dignutom rukom izvede ih iz te zemlje, 18 i oko četrdesetgodina nosio ih je i hranio u pustinji, 19 i uništi sedam naroda u zemlji hananskoj idade im njihovu zemlju u nasledstvo 20 za nekih četiri stotine i pedeset godina.Posle toga dade im sudije do proroka Samuila. 21 Od tada zatražiše cara i Bog imdade Saula sina Kisova, čoveka iz Venijaminova plemena, za četrdeset godina. 22

Kad njega odgurnu, podiže im Davida za cara, za koga posvedoči i reče: »NađohDavida sina Jesejeva, čoveka po mom srcu, koji će uraditi sve što ja hoću«.

23 Od njegovog potomstva Bog je − shodno obećanju − podigao Izrailju SpasiteljaIsusa, 24 pošto je Jovan pre njegovog dolaska svem narodu Izrailjevu u propovediobjavio pokajničko krštenje. 25 Kada je pak Jovan bio pri kraju svog života, govorioje: ja nisam to što vi mislite; nego, gle, ide za mnom jedan kome nisam dostojan narazdrešim obuću na nogama. 26 Braćo, sinovi Avraamova roda i vi bogobojaznimeću njima, nama je poslana reč o ovom spasenju. 27 Jer jerusalimski stanovnici injihove starešine ne prepoznaše ovoga Isusa, nego ga osudiše i tako ispunišeproročke reči koje se čitaju svake subote. 28 Iako nisu našli nikakve krivice, kojapovlači smrtnu kaznu, zamoliše Pilata da ga pogubi. 29 I kad su svršili sve što jenapisano za njega, skinuše ga s drveta i metnuše u grob. 30 Ali ga Bog vaskrse izmrtvih; 31 pokazivao se više dana onima koji su s njim iz Galileje otišli gore uJerusalim, koji su sad njegovi svedoci pred narodom.

32 I mi vam propovedamo evanđelje o obećanju danom očevima, 33 − da je Bog toobećanje ispunio nama, njihovoj deci, kad je vaskrsao Isusa, kao što je i napisano udrugom psalmu: »Ti si moj sin, ja sam te danas rodio«. 34 A da ga je vaskrsao izmrtvih − da se više ne vraća u truljenje, ovako je rekao: »Ispuniću vam svete ipouzdane reči Davidove«. 35 Zato i na drugom mestu kaže: »Nećeš dati da tvoj

173

svetac vidi truljenja«. 36 David je, naime, poslužio svome naraštaju i po Božijojvolji umro, bio je pridodat svojim očevima i video je truljenje. 37 A koga je Bogvaskrsao, taj nije video truljenja. 38 Stoga primite na znanje, braćo, da se krozovoga vama objavljuje oproštaj grehova, i od svega u čemu niste mogli da seopravdate Mojsijevim zakonom; 39 njime se opravdava svako ko veruje. 40 Gledajte,dakle, da ne dođe na vas što je rečeno u prorocima: 41 »Vidite, vi koji prezirete,čudite se i nestanite, jer ja činim delo u vaše dane, delo u koje nećete poverovati,ako vam ko uskazuje«.

42 A kad su oni izlazili, ljudi su ih molili da im se ove reči propovedaju i idućesubote. 43 Kada se pak skup u sinagogi razišao, mnogi Judeji i proseliti koji su Bogapoštovali pođoše za Pavlom i Varnavom. Ovi su im govorili i nagovarali ih daostanu u blagodati Božijoj. 44 A sledeće subote okupi se skoro sav grad da čuje rečBožiju. 45 Judeji pak videvši mnogi narod ispuniše se zavišću i huleći govorahuprotiv Pavlovih reči. 46 Pavle i Varnava rekoše slobodno: trebalo je da se prvo vamapropoveda reč Božija. Ali pošto je vi odbijate i sebe ne smatrate dostojnim večnogživota, evo, obraćamo se mnogobošcima. 47 Jer tako nam je Gospod zapovedio:»Postavio sam te za svetlost mnogobošcima, da budeš na spasenje do kraja zemlje«.

48 A mnogobošci slušajući ovo radovahu se i slavljahu reč Gospodnju, tepoverovaše svi koji su bili određeni za život večni. 49 I reč Gospodnja se sve višeširila po svoj okolnoj zemlji. 50 Judeji, međutim, podstakoše ugledne i pobožnemnogobožačke žene i gradske prvake, pa pokrenuše gonjenje Pavla i Varnave, iisteraše ih iz svojih krajeva. 51 Oni pak otresoše prašinu sa svojih nogu na njih iodoše u Ikonium, 52 a učenici behu puni radosti i Duha Svetoga.

Dela apostolska, glava 14U Ikoniumu

1 A u Ikoniumu uđoše zajedno u judejsku sinagogu i održaše govor, tako da jepoverovalo mnoštvo Judeja i Grka. 2 Ali Judeji, koji ih ne poslušaše, podbuniše iogorčiše duše mnogobožaca protiv braće. 3 Oni pak provedoše onde dosta vremenapropovedajući slobodno s pouzdanjem u Gospoda, koji je svedočio za reč svojeblagodati i omogućavao da njihove ruke čine znake i čuda. 4 Tako se gradskostanovništvo podeli; jedni su bili na strani Judeja, a drugi sa apostolima. 5 Ali kadmnogobošci i Judeji sa svojim starešinama navališe da ih zlostave i pobijukamenjem, 6 oni to doznaše, te pobegoše u likaonske gradove, Listru i Dervu injihovu okolinu, 7 pa onde propovedahu evanđelje.

174

U Listri

8 U Listri je sedeo jedan čovek nemoćan u nogama, hrom od majčine utrobe, kojinije nikad prohodao. 9 On ču Pavla kad je govorio; kad Pavle pogleda na njega ivide da ima veru u spasenje, 10 reče snažnim glasom: uspravi se na svoje noge. Iskoči te hodaše naokolo. 11 Kada pak mnoštvo naroda vide šta učini Pavle, podižesvoj glas govoreći likaonski: bogovi postaše kao ljudi i siđoše k nama. 12 TakoVarnavu nazivahu Zevsom, a Pavla Hermesom, jer je on vodio glavnu reč. 13 Asveštenik Zevsovog hrama, koji se nalazio pred gradom, dovede junce i donesevence pred vrata i htede s narodom da prinese žrtvu. 14 Čuvši to apostoli, Varnava iPavle, razderaše svoje haljine, skočiše među narod vičući 15 i govoreći: ljudi, šta točinite? i mi smo ljudi − kao i vi, propovedamo vam evanđelje − da se od ovihništavnih stvari obratite živom Bogu, koji je stvorio nebo, i zemlju, i more, i sve štoje u njima; 16 koji je u prošlim vremenima pustio sve mnogobošce da idu svojimputevima, 17 ali ipak nije sebe kao dobrotvora ostavio neposvedočena, dajući vamkišu s neba i rodne godine, puneći vaša srca hranom i veseljem. 18 I govoreći ovojedva odvratiše narod da im ne prinese žrtvu. 19 Ali Judeji iz Antiohije i Ikoniumadođoše i nagovoriše narod, zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada mislećida je umro. 20 Međutim, kada su se učenici okupili oko njega, on usta te uđe u grad.Sutradan pak sa Varnavom ode u Dervu.

Povratak u Antiohiju sirijsku

21 Pošto su objavili evanđelje u onom gradu i stekli mnogo učenika, vratiše se uListru, Ikonium i Antiohiju, 22 utvrđujući duše učenika i savetujući ih da istraju uveri, i − da nam valja kroz mnoge nevolje ući u carstvo Božije. 23 I kad im postavišestarešine u pojedinim crkvama, pomoliše se uz post i predadoše ih Gospodu u kogasu verovali. 24 I prošavši Pisidiju dođoše u Pamfiliju, 25 objaviše reč Božiju u Pergi,pa siđoše u Ataliju, 26 a odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani Božijojblagodati na delo koje su svršili. 27 Kada pak stigoše i sabraše Crkvu, pričahu šta jesve učinio Bog koji je bio sa njima, i da je mnogobošcima otvorio vrata vere. 28 Iostaše duže vremena sa učenicima.

Dela apostolska, glava 15Apostolski sabor u Jerusalimu

1 I dođoše neki iz Judeje, pa učahu braću: ako se ne obrežete po mojsijevskomobičaju, ne možete se spasiti. 2 A kad se Pavle i Varnava upustiše u ne malu raspru i

175

prepiranje s njima, odrediše da zbog ovog spornog pitanja Pavle i Varnava i jošneki od njih idu gore u Jerusalim k apostolima i starešinama. 3 Tako su ispraćeni odCrkve prolazili kroz Finikiju i Samariju pričajući o obraćenju mnogobožaca ipričinjavajući veliku radost svoj braći. 4 Kada pak dođoše u Jerusalim, primi ihCrkva, i apostoli, i starešine, pa kazaše šta je sve učinio Bog koji je bio s njima. 5

Ali ustaše neki od farisejske stranke, koji su bili poverovali, i rekoše da ih trebaobrezati i narediti im da drže Mojsijev zakon.

6 Apostoli i starešine se okupiše da izvide ovu stvar. 7 I kako nasta velika raspra,usta Petar i reče im: braćo, znajte da me je Bog već od prvih dana izabrao izmeđuvas − da mnogobošci iz mojih usta čuju evanđeosku reč i poveruju. 8 I Bog, kojipoznaje srca, posvedočio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga kao i nama, 9 i nijepostavio nikakve razlike između nas i njih, već je očistio njihova srca verom. 10 Što,dakle, sad kušate Boga time što hoćete da nametnete učenicima na vrat jaram, kojini naši očevi ni mi nismo mogli da ponesemo? 11 Nego verujemo da ćemoblagodaću Gospoda Isusa biti spaseni na isti način kao i oni. 12 Tada zaćuta svemnoštvo i slušahu Varnavu i Pavla, koji su pričali kolike je znake i čuda Bog prekonjih učinio među mnogobošcima.

13 Pošto su oni svršili govor, progovori Jakov i reče: braćo, saslušajte me. 14 Simeonkaza kako se Bog najpre pobrinuo da između mnogobožaca uzme narod za svojeime. 15 I s ovim se slažu proročke reči, kao što je napisano: 16 »Vratiću se potom iponovo ću sazidati Davidov dom koji je pao, opet ću sazidati što je u njemusrušeno, i nanovo ću ga podići, 17 da bi i ostali ljudi mogli da traže Gospoda, i svinarodi na koje je prizvano ime moje, govori Gospod koji tvori ovo 18 − poznato odvečnosti«. 19 Stoga smatram da ne treba uznemiravati one koji se od mnogobožacaobraćaju Bogu, 20 nego da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani, i odbluda, i od udavljenoga, i od krvi. 21 Jer Mojsije ima svoje propovednike u svakomgradu od davnih vremena: čita se po sinagogama svake subote.

22 Tada apostoli i starešine sa svom Crkvom odlučiše da izaberu između sebe ljude ida ih sa Pavlom i Varnavom pošalju u Antiohiju; Judu koji se zvao Varsava i Silu,vodeće ljude među braćom, 23 te poslaše po njima [ovo pismo]: apostoli i starešine,vaša braća, pozdravljaju braću iz mnogoboštva koja su u Antiohiji, i Siriji, iKilikiji. 24 Pošto smo čuli da su vas neki od nas, kojima mi nismo ništa naredili,zbunili rečima i uznemirili vaše duše, 25 odlučismo jednodušno da vam pošaljemoodabrane ljude sa našim dragim Varnavom i Pavlom, 26 ljudima koji su predalisvoje živote za ime Gospoda našega Isusa Hrista. 27 Poslali smo vam stoga Judu iSilu, koji će vam ovo isto usmeno javiti. 28 Odlučismo, naime, Duh Sveti i mi, da

176

vas ne opterećujemo ničim drugim − sem ovih potrebnih stvari: 29 da se uzdržavateod mesa koje je žrtvovano idolima, i od krvi, i od udavljenog, i od bluda; ako se odsvega ovoga čuvate, dobro ćete činiti. Ostajte zdravo.

30 Tako oni otpraćeni siđoše u Antiohiju, sakupiše narod i predaše poslanicu. 31 Akad je pročitaše, obradovaše se utesi. 32 Juda pak i Sila, koji su i sami bili proroci,mnogim rečima utešiše i utvrdiše braću. 33 I pošto su proveli onde izvesno vreme,braća ih otpratiše s mirom k onima koji su ih bili poslali. [34 Sila pak odluči daostane onde.] 35 A Pavle i Varnava boravili su u Antiohiji učeći i propovedajući samnogim drugima reč Gospodnju.

Drugo Pavlovo misionarsko putovanje

36 Posle nekoliko dana Pavle reče Varnavi: hajde da se vratimo i posetimo braću posvim gradovima gde smo objavili reč Gospodnju, da vidimo kako su. 37 A Varnavaje hteo da povedu sa sobom i Jovana koji se zvao Marko. 38 No Pavle je smatrao dane treba povesti čoveka koji ih je napustio u Pamfiliji i nije pošao s njima na posao.39 I dođe do zaoštrenosti, tako da se rastaše jedan od drugoga; Varnava uze sasobom Marka, te otplovi na Kipar. 40 Pavle pak izabra Silu i otide − predan odbraće blagodati Gospodnjoj.

Od Antiohije do Troade

41 Prolazio je kroz Siriju i Kilikiju i utvrđivao crkve.

Dela apostolska, glava 161 I tako je dospeo u Dervu i Listru. I gle, onde beše jedan učenik po imenu Timotej,sin Judejke, koja je verovala, i oca Grka. 2 Braća u Listri i Ikoniumu su za njegadobro svedočila. 3 Pavle je zaželeo da ovaj pođe s njim; uze ga i obreza zbog Judejakoji su bili u onim mestima, jer su svi znali da mu je otac bio Grk. 4 A kad suprolazili gradove, predavahu im odredbe, ustanovljene od apostola i starešina uJerusalimu, da ih drže. 5 A crkve su se tako utvrđivale u veri, i broj im je svakogdana bivao sve veći.

6 Prođoše frigijsku i galatijsku zemlju, pošto im je Duh Sveti zabranio dapropovedaju reč u Aziji. 7 A kad dođoše prema Misiji, pokušavali su da se upute uVitiniju, ali im Duh Isusov ne dade; 8 prođoše tako pored Misije i siđoše u Troadu.9 I Pavlu se javi utvara noću: jedan Makedonac stade pred njega moleći ga i

177

govoreći: pređi u Makedoniju i pomozi nam. 10 A kad on vide tu utvaru, zatražismoodmah da odemo u Makedoniju, naslućujući da nas je Bog pozvao da im objavimoevanđelje.

U Filipima

11 Otplovismo zatim iz Troade i putovasmo pravo na Samotrak, idućeg dana uNeapolj, 12 pa odande u Filipe, rimsku koloniju, prvi grad tog dela Makedonije. Utom gradu proveli smo nekoliko dana. 13 A u subotu iziđosmo van gradskih vrataprema reci pretpostavljajući da se tu nalazi judejska bogomolja, pa sedosmo igovorismo ženama koje su se okupile. 14 I jedna bogobojazna žena po imenu Lidija,prodavačica purpura iz grada Tijatire, slušaše; njoj Gospod otvori srce da pazi paPavlove reči. 15 A kad bi krštena ona i njen dom, zamoli nas govoreći: ako ste došlido ubeđenja da ja verujem u Gospoda, uđite u moj dom i ostanite; i privoli nas.

16 A kad smo jednom išli u bogomolju, srete nas jedna robinja, koja je imalapogađački duh i koja je gatajući donosila veliki dobitak svojim gospodarima. 17 Ovaje išla za Pavlom i za nama vičući: ovi ljudi su sluge svevišnjeg Boga, koje namobjavljuju spasonosni put. 18 Ovo je ona činila mnogo dana. I kad Pavlu dosadi, onse okrenu i reče duhu: naređujem ti u ime Isusa Hrista da iziđeš iz nje; i iziđe u tajčas. 19 Kada pak njeni gospodari videše da im se izmakla nada na dobitak, uzešePavla i Silu, pa ih odvukoše na trg pred starešine. 20 Pošto su ih privelizapovednicima, rekoše: ovi ljudi, koji su Judeji, bune naš grad 21 i propovedajuobičaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da primimo niti da vršimo. 22 I podiže senarod protiv njih, a zapovednici im zderaše haljine i narediše da ih šibaju. 23 Poštoim udariše mnogo udaraca, baciše ih u tamnicu, te zapovediše tamničaru da ihsigurno čuva. 24 Primivši takvu zapovest ovaj ih baci u unutrašnji deo tamnice inoge im stavi u klade.

25 Oko ponoći Pavle i Sila u molitvi slavljahu Boga, a sužnji su ih slušali. 26 Aliodjednom bi snažan potres, tako da su se poljuljali tamnički temelji; vrata se odmahotvoriše i svima spadoše okovi. 27 Tamničar pak, probudivši se i videvši otvorenatamnička vrata, izvuče mač i htede da se ubije − misleći da su sužnji pobegli. 28 AliPavle povika sasvim glasno i reče: ne čini sebi nikakva zla, jer smo svi ovde. 29 Nato on zatraži svetlost, uleti i pade drščući pred Pavla i Silu, 30 izvede ih napolje ireče: gospodo, šta treba da činim da bih se spasao? 31 Oni pak rekoše: poveruj uGospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom. 32 I propovediše reč Gospodnjunjemu i svima koji su bili u njegovoj kući. 33 I uzevši ih još u onaj noćni čas opraim rane od udaraca, pa odmah bi kršten on i svi njegovi. 34 Tada ih odvede gore u

178

kuću, priredi im trpezu, likujući sa svim svojim domom što je poverovao u Boga.

35 A kad osvanu dan, poslaše zapoveniici sudske službenike i rekoše: oslobodi oneljude. 36 Tamničar pak kaza ove reči Pavlu: zapovednici su poručili da vas pustim.37 Stoga sad iziđite i idite s mirom. No Pavle im reče: javno, bez prethodne presudeizbiše nas, rimske građane, baciše u tamnicu, a sad hoće da nas tajno izbace. Ne,nego neka dođu sami i neka nas izvedu. 38 Sudski službenici saopštiše ove rečizapovednicima. A oni se uplašiše čuvši da su to rimski građani, 39 pa dođoše,izviniše se, izvedoše ih i moliše da odu iz grada. 40 Izišavši tako iz tamnice dođošeu Lidijinu kuću, videše i utešiše braću, pa odoše odande.

Dela apostolska, glava 17U Solunu i Veriji

1 Prošavši Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde je bila judejska sinagoga. 2 Posvom običaju Pavle uđe k njima i u toku tri subote propovedaše im iz Pisma, 3

dajući im na znanje i izlažući da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih,i da je ovo Mesija − Isus koga vam ja objavljujem. 4 I neki od njih behu u touvereni, pa pristaše uz Pavla i Silu, a isto tako i vrlo mnogo bogobojaznih Grka i nemalo uglednih žena. 5 Ali Judeji pozavideše, uzeše neke zle, ulične ljude, okupišegomilu i izazvaše gužvu u gradu, pa navališe na Jasonovu kuću i tražahu da ihizvedu pred narod. 6 A kad ih tu ne nađoše, odvukoše Jasona i još neku braću predgradske starešine vičući: ovi, što su ceo svet uzbunili, došli su i ovamo; 7 njih jeJason prihvatio. I svi ovi rade protiv carskih zapovesti govoreći da je kralj jedandrugi, Isus. 8 Uznemiriše tako narod i gradske starešine koje su ovo čule, 9 i tek kadsu dobili jemstvo od Jasona i ostalih, oslobodiše ih.

10 A braća odmah, još u toku noći, poslaše Pavla i Silu u Veriju; došavši tamo oniuđoše u judejsku sinagogu. 11 Ovi su bili plemenitiji od onih u Solunu, pa primišereč sa svakom predusretljivošću, istražujući svakodnevno Pisma − je li to tako. 12 Imnogi od njih poverovaše, a od uglednih grčkih žena i ljudi ne malo. 13 Ali kadsolunski Judeji doznaše da je Pavle i u Veriji objavio reč Božiju, dođoše i onamo,pokrenuše i uzbuniše svetinu. 14 Na to braća odmah otpratiše Pavla da ide uprimorje, a Sila i Timotej ostaše onde. 15 Pratioci pak dovedoše Pavla do Atine, paprimivši nalog za Silu i Timoteja − da što brže dođu k njemu − odoše.

U Atini

179

16 A kad ih je Pavle očekivao u Atini, uzbudi se njegov duh u njemu − posmatrajućigrad koji je bio pun idola. 17 I raspravljao je sa Judejima u sinagogi i svakodnevnona trgu sa bogobojaznim ljudima koji su se tu našli. 18 A neki od epikurejskih istojičkih filosofa sretoše se s njim, pa jedni govorahu: šta bi hteo ovaj brbljivac dakaže? a drugi: izgleda da propoveda tuđe bogove; jer je propovedao evanđelje oIsusu i o vaskrsenju. 19 Najzad ga uzeše, odvedoše na Areopag i rekoše: možemo lida doznamo kakva je to nova nauka, koju ti kazuješ? 20 Puniš nam uši nečimčudnovatim; hoćemo, dakle, da znamo šta je to. 21 A svi Atinjani i stranci međunjima imali su vremena samo za to da neku veću novost kažu ili čuju.

22 Tada Pavle stade nasred Areopaga i reče: Atinjani, po svemu vidim da ste vrlopobožni. 23 Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje našao sam i jedanžrtvenik na kojem je bilo napisano: »Nepoznatom Bogu«. Što vi, dakle, nepoznavajući poštujete, to vam ja objavljujem. 24 Bog koji je stvorio svet i sve što jeu njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima, 25 nitiprima službe od ljudskih ruku − kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svimaživot, i dah, i sve. 26 On je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čovekai da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovognastanjivanja, 27 da traže Boga − ne bi li ga kako napipali i našli, pošto on nije takodaleko ni od jednog od nas. 28 Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su ineki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod. 29 I pošto smo rod Božiji, ne trebada mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao tvorevina ljudskeumetnosti i zamisli. 30 Ne gledajući, dakle, na vremena neznanja Bog sada nalaželjudima da se svi svuda pokaju, 31 jer je on postavio dan u koji će po pravdi suditicelom svetu preko čoveka koga je odredio, pruživši svima pouzdanje time što ga jevaskrsao iz mrtvih. 32 A kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, adrugi rekoše: čućemo te drugi put o tome. 33 Tako Pavle ode od njih. 34 Ipak nekiljudi pristaše uz njega i poverovaše, među kojima beše i Dionisije Areopagit, ženapo imenu Damara i drugi s njima.

Dela apostolska, glava 18U Korintu

1 Posle toga [Pavle] napusti Atinu i dođe U Korint. 2 Tu nađe jednog Judejina poimenu Akilu, rodom iz Ponta, koji je sa svojom ženom Priskilom nedavno biodošao iz Italije − zbog Klaudijeve naredbe da svi Judeji napuste Rim. K njima dođe,3 pa pošto su se bavili istim zanatom, osta kod njih i tu je radio. U svom zanatuizrađivali su šatore. 4 A svake subote raspravljao je u sinagogi i ubeđivao Judeje i

180

Grke.

5 Kada pak Sila i Timotej stigoše iz Makedonije, Pavle se sasvim posvetiopropovedi svedočeći Judejima da je Isus Mesija. 6 No kako su se oni protivili ihulili, on otrese svoje haljine i reče im: vaša krv na vaše glave, ja sam čist i odsadaidem mnogobošcima. 7 I preseli se odande, te uđe u kuću jednog bogobojaznogčoveka po imenu Titija Justa, čija je kuća bila do sinagoge. 8 I Krisp, starešinasinagoge, sa svim svojim domom poverova u Gospoda, pa i mnogi Korinćanislušajući ga prilažahu veri i krštavahu se. 9 A Gospod reče Pavlu noću u jednomviđenju: ne boj se, nego govori i da ne ućutiš, 10 jer ja sam s tobom i niko te nećedotaći da ti nanese kakvo zlo, pošto ja imam mnogi narod u ovom gradu. 11 I ostameđu njima godinu i šest meseci učeći ih reči Božijoj.

12 A kada je Galion bio namesnik Ahaje, Judeji jednodušno istupiše protiv Pavla, paga dovedoše na sud govoreći: 13 ovaj nagovara ljude da poštuju Boga na nezakonitnačin. 14 Kada je pak Pavle hteo da otvori usta, Galion reče Judejima: da je posredikakav prestup ili zlonamerno nevaljalstvo, o Judeji, imao bih razloga da vassaslušam. 15 Ako su pak to sporna pitanja o nauci ili imenima ili zakonu koji kodvas važi, postarajte se sami, jer ja neću da budem sudija u tim stvarima. 16 I otera ihod sudijske stolice. 17 Tada svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu sinagoge, i udarahuga pred sudom, a Galion nije za to ništa mario.

Povratak u Antiohiju sirijsku

18 Pavle pak osta ovde još mnogo dana, pa se onda oprosti od braće i otplovi uSiriju, a s njim Priskila i Akila; u Kenhreji je ošišao glavu, jer je imao zavet. 19 Akad stigoše u Efes, ostavi ih onde te sam uđe u sinagogu i obrati se Judejima. 20 Ikad su ga molili da ostane što duže, nije pristao, 21 nego se oprosti od njih i reče:ako bude volja Božija, vratiću se opet k vama; tako otplovi iz Efesa. 22 Došavši uKesariju ode gore u Jerusalim, pozdravi Crkvu, pa siđe u Antiohiju.

Treće Pavlovo misionarsko putovanje

23 Ovde je proveo neko vreme, pa onda otputova idući od mesta do mesta krozGalatiju i Frigiju i utvrđujući sve učenike.

24 U Efes, međutim, dođe jedan Judejin po imenu Apolos, rodom Aleksandrijac,rečit čovek i dobro upućen u Pisma. 25 On je bio poučen u nauci Gospodnjoj, pa jesvojim vrlim duhom govorno i učio tačno o Isusu, iako je znao samo Jovanovokrštenje. 26 On poče slobodno da propoveda u sinagogi. A kad ga čuše Priskila i

181

Akila, uzeše ga k sebi i tačnije mu izložiše nauku Božiju. 27 Kada je pak hteo dapređe u Ahaju, braća ga ohrabriše i napisaše učenicima da ga prime: tako je došao imnogo pomogao onima koji su primili veru blagodaću, 28 jer je nadmoćno i javnopobijao Judeje, dokazujući Pismima da je Isus Mesija.

Dela apostolska, glava 19Pavle u Efesu

1 A kad je Apolos bio u Korintu, Pavle prošavši gornje oblasti dođe u Efes i tu nađeneke učenike. 2 Njima reče: jeste li primili Duha Svetoga kad ste poverovali?Odgovoriše mu: nismo ni čuli da postoji Duh Sveti. 3 Reče im još: u ime čega stekršteni? A oni rekoše: u ime Jovanovog krštenja. 4 Na to Pavle reče: Jovan je krstiopokajničkim krštenjem govoreći narodu da poveruje u onoga koji za njim dolazi, tojest u Isusa. 5 Kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. 6 I kad je Pavle položioruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, pa govorahu jezicima i prorokovahu. 7 A bešeih u svemu oko dvanaest ljudi.

8 Tada uđe u sinagogu i tu je istupao slobodno tri meseca govoreći o carstvuBožijem i trudeći se da ih ubedi. 9 Kako se pak neki pokazaše okoreli i nepokorniružeći nauku pred svima, on odstupi od njih, odvoji učenike i svakodnevnopropovedaše u školi [nekog] Tirana. 10 Ovo je potrajalo dve godine, tako da su rečGospodnju čuli svi koji su živeli u Aziji, Judeji i Grci. 11 A Bog je − preko Pavlovihruku − činio neobična čuda, 12 tako da su i ubruse za znoj i kecelje sa njegovog telaodnosili na bolesnike, i bolesti su ih ostavljale, i zli dusi su izlazili iz njih.

13 A neki od Judeja, koji su skitali i zaklinjali duhove, počeše prizivati ime GospodaIsusa na one koji su imali zle duhove, govoreći im: zaklinjem vas Isusom kogaPavle propoveda. 14 Sedam sinova jednog Judejina Skeve, prvosveštenika, činili suovo. 15 Ali zli duh im u odgovoru reče: Isusa poznajem i Pavla znam; ali ko ste vi?16 I čovek, u kom je bio zao duh, skoči na njih, nadvlada ih sve i pokaza im svojunadmoć, tako da su goli i izranjavljeni pobegli iz one kuće. 17 To doznaše svi Judejii Grci, koji su stanovali u Efesu, i uđe strah u sve njih, te se veličalo ime GospodaIsusa. 18 A mnogi od onih koji su bili poverovali dolažahu i ispovedajući sekazivahu svoja dela. 19 Od onih pak koji su se bavili vračanjem priličan broj donesesvoje, knjige na gomilu, pa ih spališe pred svima; proračunaše njihovu vrednost inađoše da vrede pedeset hiljada srebrnika. 20 Tako je reč Gospodnja snažno rasla, ipokaza svoju moć.

182

21 Posle ovih zbivanja naumi Pavle u Duhu da prođe Makedoniju i Ahaju i da seuputi u Jerusalim, rekavši: pošto budem tamo, moram i Rim videti. 22 Stoga posla uMakedoniju dvojicu svojih pomoćnika, Timoteja i Erasta, a sam osta još nekovreme u Aziji.

23 U ono vreme pak nasta ne mala uzbuna zbog nauke Gospodnje. 24 Jer neki čovekpo imenu Dimitrije, kovač srebra, koji je izrađivao srebrne hramove Artemidine izanatlijama pružao ne malu zaradu, 25 sakupi ih i radnike koji su se ovim bavili, pareče: ljudi, vi znate da naše blagostanje dolazi od ovoga posla, 26 a posmatrate islušate da je ovaj Pavle ne samo u Efesu nego skoro po svoj Aziji ubedio i odvratiomnogi narod govoreći da bogovi − rukama napravljeni − nisu bogovi. 27 Ali nepostoji samo opasnost da izgubi ugled ovaj naš zanat, nego i hram velike boginjeArtemide neće se smatrati ni za šta, pa će se i šteta naneti veličanstvu boginje, kojupoštuje sva Azija i ceo svet. 28 A kad su čuli ovo, ispunjeni gnevom vikahugovoreći: velika je Artemida efeska. 29 I bi pometnja u gradu, pa navališejednodušno u pozorište i odvukoše Makedonce Gaja i Aristarha, Pavlove saputnike.

30 Kada je pak Pavle hteo da uđe u narod, učenici mu ne dadoše. 31 A neki odaziarha, koji su mu bili prijatelji, poslaše k njemu i savetovahu ga da se ne pojavi upozorištu. 32 Jedni su vikali jedno a drugi drugo; jer je skup bio smućen i većinanije znala radi čega su se iskupili. 33 U to podstakoše iz naroda Aleksandra, koga suJudeji gurali napred. Aleksandar pak mahnu rukom i htede da se brani prednarodom. 34 Ali kad doznaše da je on Judejin, povikaše svi u jedan glas i vikahuoko dva sata: velika je Artemida efeska. 35 Najzad gradski pisar utiša narod i reče:Efešani, koji to čovek ne zna da je grad Efes čuvar hrama velike Artemide i njenogkipa koji je pao s neba? 36 Pošto je to neosporno, vi treba da budete mirni i da ništanaglo ne činite. 37 Dovedoste ove ljude koji nisu pokrali hram niti hule na našuboginju. 38 Stoga, ako Dimitrije i majstori koji su s njim imaju tužbu protiv nekog,ima dana kad se sudi, i namesnici su tu; neka tuže jedan drugoga. 39 Ako li neštoviše tražite, rešiće se u zakonitoj skupštini. 40 Jer nam preti opasnost da budemotuženi za današnju bunu, pošto nema nikakvog razloga kojim bismo mogli da seopravdamo za ovu bunu. Rekavši ovo raspusti skup.

Dela apostolska, glava 20U Makedoniji i Grčkoj

1 A kada se buna utišala, Pavle dozva učenike, posavetova ih, oprosti se od njih ikrenu na put u Makedoniju. 2 Pošto je prošao one krajeve i obodrio ih mnogim

183

rečima, dođe u Grčku. 3 Ovde je ostao tri meseca. Kada je nameravao da otplovi uSiriju, Judeji skovaše zaveru protiv njega, te odluči da se vrati preko Makedonije. 4

Pratili su ga: Pirov sin Sopater iz Verije, Solunjani Aristarh i Sekund, Gaj iz Dervei Timotej, Tihik i Trofim iz Azije. 5 Ovi odoše napred i čekahu nas u Troadi. 6 A miposle dana beskvasnih hlebova otplovismo iz Filipa i za pet dana dođosmo k njimau Troadu, gde provedosmo sedam dana.

7 A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb, Pavle im jepropovedao; kako je nameravao sutradan da otputuje, produži govor do ponoći. 8 Ugornjoj sobi pak, gde smo bili okupljeni, bile su mnoge svetiljke. 9 Kako je Pavlepoduže govorio, jedan mladić po imenu Evtih sedeći na prozoru, obuzet dubokimsnom i savladan od sna, pade s trećeg sprata i digoše ga mrtva. 10 Tada Pavle siđe,baci mu se u zagrljaj i reče: ne uznemiravajte se, jer je njegova duša u njemu. 11

Zatim ode gore, prelomi hleb i jede, i pošto im je još mnogo govorio do zore,otputova. 12 A mladića dovedoše živa i utešiše se vrlo.

13 Pošto smo se ranije ukrcali u lađu, odvezosmo se u Asos s namerom da odandePavla uzmemo na lađu; tako je, naime, on naredio, želeći da sam ide pešice. 14 Akad se sastao s nama u Asosu, uzesmo ga u lađu i pođosmo u Mitilinu. 15

Otplovismo i odande, pa sutradan dođosmo prema Hiosu; drugi dan pristasmo naSamos, te sledećeg dana dođosmo u Milit. 16 Pavle je, naime, bio odlučio da seprođe mimo Efesa, da se ne bi zadržao duže vreme u Aziji: jer se žurio − ako bi mubilo mogućno − da na dan Pedesetnice bude u Jerusalimu.

Oproštaj s efeskim starešinama

17 Iz Milita posla u Efes i dozva crkvene starešine. 18 A kad dođoše k njemu, rečeim: vi znate kako sam s vama proveo sve vreme − od prvog dana otkako sam došaou Aziju, 19 služeći Gospodu sa svakom poniznošću, sa suzama i iskušenjima, kojasu me snašla od judejskih spletki, 20 kako ništa korisno nisam propustio da vamkažem i da vas poučim javno i idući od kuće do kuće, 21 preklinjući Judeje i Grkeda se obrate Bogu i da veruju u Gospoda našega Isusa.

22 A sad, eto, duh mi je vezan i idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemudogoditi, 23 sem − što mi Duh Sveti od grada do grada svedoči i govori − da mečekaju okovi i nevolje. 24 Ali meni nije nimalo stalo do moga života, samo dasvršim svoj put i službu koju sam primio od Gospoda Isusa, − da posvedočimevanđelje o blagodati Božijoj.

184

25 I eto, sad znam da svi vi, među kojima sam prošao propovedajući carstvo, nećeteviše videti moga lica. 26 Zato vam svedočim na današnji dan da sam čist od krvisviju; 27 jer se nisam ustručavao da vam objavim svu odluku Božiju. 28 Pazite nasebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasateCrkvu Božiju, koju je stekao svojom krvlju. 29 Ja znam da će posle moga odlaskameđu vas ući zverski vuci koji neće štedeti stada. 30 Pa i od vas samih ustaće ljudikoji će govoriti naopake stvari − da povuku za sobom učenike. 31 Stoga budnopazite i sećajte se da tri godine, noć i dan, nisam posustao savetujući sa suzamasvakog od vas.

32 I sad vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj reči, koja može da nazida iomogući nasledstvo među svima osvećenima. 33 Srebra ili zlata ili odela nisamzaželeo ni od koga. 34 Sami znate da su ove moje ruke poslužile mojim potrebama ipotrebama mojih saradnika. 35 Sve sam vam pokazao, da se tako valja truditi inemoćne prihvaćati, i sećati se reči Gospoda Isusa, jer je on rekao: »Blaženije jedavati nego li primati«. 36 Rekavši ovo kleknu i pomoli se Bogu sa svima njima. 37

Na to svi glasno zaplakahu, padoše u zagrljaj Pavlu i ljubljahu ga; 38 najviše bolananela im je reč koju je rekao − da neće više videti njegova lica. Zatim ga otpratišena lađu.

Dela apostolska, glava 21Od Milita do Jerusalima

Kad smo se rastali od njih i odvezli, držeći se pravog puta dođosmo na Kos,sledećeg dana na Rodos, pa odande u Pataru. 2 I našavši lađu koja prevozi uFinikiju, ukrcasmo se i odvezosmo se. 3 A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga sleve strane i plovljasmo u Siriju, te prispesmo u Tir; onde je lađa imala da istovariteret. 4 I pošto smo našli učenike, ostasmo tu sedam dana; ovi su nadahnuti Duhomgovorili Pavlu da ne ide gore u Jerusalim. 5 A kad nam istekoše ovi dani, otidosmoodande i putovasmo dalje; pratili su nas svi sa ženama i decom − do izvan grada, ana obali kleknusmo i pomolismo se Bogu. 6 Pošto smo se oprostili jedni od drugih,mi uđosmo u lađu, a oni se vratiše svojim kućama.

7 Svršivši pak plovidbu od Tira stigosmo u Ptolemaidu, pozdravismo braću iostasmo kod njih jedan dan. 8 Sutradan otputovasmo i dođosmo u Kesariju, pauđosmo u kuću evanđeliste Filipa, koji je bio jedan od Sedmorice, i ostasmo kodnjega. 9 On je imao četiri kćeri, devojke, koje su prorokovale. 10 Pošto smo se tuzadržali više dana, dođe iz Judeje jedan prorok po imenu Agav, 11 te nam priđe, uze

185

Pavlov pojas, sveza svoje noge i ruke, pa reče: ovo veli Duh Sveti: čoveka, čiji jeovo pojas, Judeji će u Jerusalimu svezati i predati u ruke mnogobožaca. 12 Kad smoto čuli, molili smo mi i meštani da ne ide gore u Jerusalim. 13 Tada Pavle odgovori:šta to činite? što plačete i cepate mi srce? Za ime Gospoda Isusa ja sam spreman nesamo da budem svezan, nego i da umrem u Jerusalimu. 14 Kako se nije daonagovoriti, mi se umirismo i rekosmo: neka bude Gospodnja volja. 15 Posle ovihdana spremismo se i odosmo gore u Jerusalim. 16 S nama pođoše i neki od učenikaiz Kesarije, pa nas odvedoše nekom Mnasonu Kipraninu, starom učeniku, dabudemo njegovi gosti.

U Jerusalimskoj crkvi

17 A kad smo došli u Jerusalim, braća nas primiše radosno. 18 Sutradan Pavle snama poseti Jakova, a sve starešine su bile prisutne. 19 I pošto ih pozdravi, pričašeim u pojedinostima sve što je Bog njegovom službom učinio mnogobošcima.

20 A kad su to saslušali, slavljahu Boga i rekoše mu: vidiš, brate, koliko hiljadavernih ima među Judejima, i svi revnuju za zakon; 21 a o tebi su obavešteni da sveJudeje, koji su među mnogobošcima, učiš i otpađuješ od Mojsija govoreći im da neobrezuju svoju decu i da ne žive po svojim običajima. 22 Šta ćemo, dakle, sad?Svakako će čuti da si došao. 23 Stoga učini ovo što ti kažemo: imamo četiri čovekakoji su se zavetovali; 24 uzmi ih, podvrgni se očišćenju s njima zajedno i plati zanjih da ošišaju glave, pa će svi doznati da nema ništa od onoga što su čuli za tebe,nego da i sam živiš držeći se zakona. 25 A za mnogobošce koji su primili veruodlučili smo i poručili da se čuvaju od mesa žrtvovanog idolima, i od krvi, i odudavljenog, i od bluda. 26 Tada Pavle uze te ljude, pa sledećeg dana očišćen s njimazajedno uđe u hram objavljujući da su se navršili dani očišćenja, − dok je za svakogod njih žrtva bila prineta.

Pavla hvataju u hramu

27 A pri isteku sedam dana Judeji iz Azije primetiše ga u hramu, pobuniše sav narodi staviše ruke na njega vičući: 28 Izrailjci, pomagajte, ovo je čovek koji svuda sveuči protiv naroda, i zakona, i ovoga mesta, pa je još i Grke uveo u hram i oskrnavioovo sveto mesto. 29 Prethodno su, naime, videli Trofima iz Efesa s njim u gradu imislili da ga je Pavle uveo u hram. 30 I sav grad se uskomeša, navali narod sa svihstrana, pa uhvatiše Pavla i stadoše ga vući iz hrama, a vrata se odmah zatvoriše. 31

Dok su oni tražili da ga ubiju, dođe glas do zapovednika čete da je sav Jerusalim upometnji. 32 On odmah uze vojnike i kapetane, pa dotrča na njih. Oni pak videvšizapovednika i vojnike prestaše da udaraju Pavla. 33 Tada se zapovednik približi

186

Pavlu, prihvati ga i naredi da ga svežu dvama lancima, i raspitivaše se ko je on i štaje učinio. 34 A u narodu jedni vikahu jedno a drugi drugo; kako od vike nije mogaoništa sigurno da sazna, zapovednik naredi da ga odvedu u kasarnu. 35 A kad je biona stepenicama, došlo je do toga da su ga vojnici nosili zbog siline naroda; 36 jer jemnoštvo naroda išlo za njim i vikalo: pogubi ga.

37 A kad je trebalo da ga uvedu u kasarnu, Pavle reče zapovedniku: smem li ti neštoreći? Ovaj pak reče: zar ti znaš grčki? 38 Da nisi ti onaj Egipćanin koji je pre ovihdana pobunio i izveo u pustinju četiri hiljade ljudi naoružanih noževima? 39 Na toPavle reče: ja sam Judejin iz Tarsa kilikijskog, građanin znamenitog grada; molimte dopusti mi da se obratim narodu. 40 I kad on dopusti, Pavle stojeći nastepenicama mahnu rukom narodu. Kada pak nasta velika tišina, progovorijevrejskim jezikom i reče:

Dela apostolska, glava 22Pavlova odbrana

1 Braćo i oci, saslušajte sada moju odbranu kojom se branim pred vama. 2 A kad sučuli da im se obraća jevrejskim jezikom, umiriše se još više. I reče: 3 ja sam Judejin,rođen u Tarsu kilikijskom, a odgojen sam u ovom gradu i kod Gamaliilovih noguvaspitan strogo po otačkom zakonu, revnujući za Boga kao i vi svi danas. 4 Goniosam ovu nauku do smrti svezujući ljude i žene i predavajući ih u tamnice, 5 što mimože posvedočiti prvosveštenik sa svim starešinama; primivši od njih pisma zabraću u Damasku išao sam onamo da i tamošnje svezane dovedem u Jerusalim dase kazne.

6 A kad sam putovao i približio se Damasku, oko podne, obasja me odjednomvelika svetlost sa neba, 7 te padoh na zemlju i čuh glas kako mi govori: Savle,Savle, zašto me goniš? 8 Ja pak odgovorih: ko si ti, Gospode? Na to mi reče: ja samIsus Nazarećanin, koga ti goniš. 9 Moje društvo vide svetlost, ali nije čulo glasa kojimi je govorio. 10 Rekoh još: šta da radim, Gospode? A Gospod mi reče: ustani, idi uDamask i tamo će ti se kazati šta ti je sve određeno da činiš. 11 I kako nisam mogaoda gledam od sjaja one svetlosti, vodili su me moji drugovi za ruku i tako dođoh uDamask.

12 A neki Ananija, čovek pobožan po zakonu, za koga su dobro svedočili svitamošnji Judeji, 13 dođe k meni, priđe mi i reče: Savle brate, progledaj. I ja u taj časpogledah na njega. 14 On pak reče: Bog naših otaca unapred te je odredio da

187

upoznaš njegovu volju i da vidiš Pravednika, te da čuješ glas iz njegovih usta, 15 jerćeš mu biti svedok pred svim ljudima za ono što si video i čuo. 16 I što sad oklevaš?Ustani, krsti se, prizovi njegovo ime i speri svoje grehe. 17 Kada sam se pak vratio uJerusalim i molio se Bogu u hramu, padoh u zanos. 18 I videh ga gde mi govori:požuri i idi brzo iz Jerusalima, jer neće usvojiti ono što ti svedočiš za mene. 19 Jajoš rekoh: Gospode, znaju oni da sam ja išao od sinagoge do sinagoge, bacao utamnicu i bio one koji veruju u tebe. 20 I kad se prolivala krv tvoga svedokaStefana, stajao sam i ja onde, odobravao i čuvao haljine onih koji su ga ubijali. 21 Ireče mi: idi, jer ćute poslati daleko među mnogobošce.

Pavle u tamnici

22 Do ove reči slušali su ga, zatim podigoše svoj glas govoreći: ukloni takvog sazemlje, jer ne treba da živi. 23 Dok su oni tako vikali, vitlali svoje haljine i bacaliprašinu u vazduh, 24 zapovednik naredi da ga odvedu u kasarnu, rekavši da gabojem ispitaju, da bi doznao zbog čega su tako vikali na njega. 25 A kad ga opružišei kajševima svezaše, Pavle reče kapetanu koji je stajao prema njemu: zar vi smeteda šibate rimskog građanina − još neosuđenog? 26 Kada pak kapetan ču ovo, priđezapovedniku, obavesti ga i reče: šta hoćeš da činiš? ta ovaj čovek je rimskigrađanin. 27 Tada mu priđe zapovednik i reče: kaži mi, jesi li ti rimski građanin? Aon reče: da. 28 Zapovednik pak odgovori: ja sam priličnom sumom stekao tograđanstvo. Na to Pavle reče: a ja sam se i rodio s njim. 29 I odmah odstupiše odnjega oni koji su hteli da ga šibanjem ispitaju. A zapovednik se uplaši, saznavši daje Pavle rimski građanin, i što ga je svezao.

Pavle pred sinedrionom

30 Sutradan želeći da dođe do sigurnog saznanja − zašto ga Judeji optužuju,oslobodi ga, te naredi da se skupe prvosveštenici i sav sinedrion, pa svede Pavla ipostavi ga pred njih.

Dela apostolska, glava 231 A Pavle pogleda na sinedrion i reče: braćo, ja sam sa potpuno čistom savešćuživeo služeći Bogu do ovoga dana. 2 Prvosveštenik Ananija pak naredi onima što sustajali do njega da ga biju po ustima. 3 Tada mu Pavle reče: Bog će biti tebe, zideokrečeni; i ti sediš da mi sudiš po zakonu, a protiv zakona naređuješ da me biju. 4 Aoni što stojahu tu rekoše: vređaš prvosveštenika Božijeg? 5 Na to Pavle reče: nisamznao, braćo, da je on prvosveštenik; pisano je, naime: »Ne govori ružno o starešini

188

svoga naroda«.

6 Pošto je Pavle znao da je jedan deo pripadao sadukejima a drugi farisejima,povika u sinedrionu: braćo, ja sam farisej, farisejski sin; zbog nadanja i vaskrsenjaiz mrtvih izveden sam pred sud. 7 A kad je on to rekao, nasta raspra između farisejai sadukeja, i skup se podeli. 8 Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela, niduha, a fariseji ispovedaju i jedno i drugo. 9 Tako je došlo do velike vike, te ustašeneki književnici farisejske stranke, prepirahu se i govorahu: ne nalazimo nikakvozlo na ovom čoveku; ako mu je duh ili anđeo govorio? 10 I kako je došlo do velikesvađe, zapovednik se poboja da Pavla ne raskinu, pa naredi da vojska siđe dole, daga otme od njih i odvede u kasarnu. 11 Iduće noći Gospod stade pred njega i reče: neboj se; kao što si posvedočio za mene u Jerusalimu, tako treba da posvedočiš i uRimu.

Zavera protiv Pavla

12 A kad se razdanilo, okupiše se Judeji i zakleše da neće ni jesti ni piti dok ne ubijuPavla. 13 Bilo ih je više od četrdesetorice, koji položiše ovu zakletvu. 14 Ovi priđošeprvosveštenicima i starešinama, i rekoše: zakletvom smo se zakleli da nećemo ništaokusiti dok ne ubijemo Pavla. 15 Stoga vi sad sa sinedrionom podnesite zahtevzapovedniku da ga svede k vama, kao da biste hteli tačnije da ispitate njegovustvar; a mi smo spremni da ga ubijemo pre no što se približi.

16 Sin Pavlove sestre, međutim, ču za ovu zasedu, dođe i uđe u kasarnu, te javiPavlu. 17 Pavle pak dozva jednog od kapetana i reče: odvedi ovog mladićazapovedniku, jer ima nešto da ga obavesti. 18 Ovaj ga uze, odvede zapovedniku ireče: sužanj Pavle dozvao me je i zamolio da ovoga mladića dovedem k tebi; imanešto da ti kaže. 19 Tada ga zapovednik uze za ruku, povuče se s njim nasamo ipitaše: šta je to što imaš da mi javiš? 20 Na to on reče: Judeji su se dogovorili da tezamole da sutra svedeš Pavla u sinedrion, kao da nameravaš nešto tačnije da saznašza njega. 21 Ne daj se, dakle, nagovoriti od njih, jer ga vrebaju više od četrdesetnjihovih ljudi, koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. I sad suspremni, samo čekaju tvoje obećanje. 22 Tako zapovednik otpusti mladića i naredimu: nikom nemoj da kažeš da si mi ovo javio.

Sprovođenje u Kesariju

23 I dozva dvojicu od kapetana i reče: spremite dve stotine vojnika, sedamdesetkonjanika i dvesta strelaca, da od trećeg časa noći pođu na put do Kesarije; 24

opremite i konje da posade Pavla i bezbedno ga privedu namesniku Feliksu. 25 I

189

napisa pismo sledeće sadržine: 26 Klaudije Lisija pozdravlja uglednog namesnikaFeliksa. 27 Ovoga čoveka, koga su Judeji uhvatili i hteli ubiti, ja sam došavši savojskom izvukao, pošto sam doznao da je rimski građanin. 28 Želeći da doznam zakakvu krivicu ga optužuju, svedoh ga u njihov sinedrion. 29 Nađoh da ga optužujuza sporna pitanja njihova zakona, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrtnukaznu ili okove. 30 Pošto mi je predočeno da se sprema napad na ovoga čoveka,poslah ga odmah k tebi i tužitelje uputih da pred tobom kažu šta imaju protiv njega.Zdravo!

31 Tako vojnici uzeše Pavla, kako im je bilo zapoveđeno, i sprovedoše ga noću uAntipatridu. 32 Sutradan ostaviše konjanike da produže s njim, a oni se vratiše ukasarnu. 33 Ovi dođoše u Kesariju, predaše pismo namesniku i izvedoše Pavla prednjega. 34 Pošto je pročitao pismo upita ga iz koje je pokrajine, i kad je doznao da jeiz Kilikije, 35 reče saslušaću te kad i tvoji tužitelji dođu; zapovedi pak da ga čuvajuu Irodovom dvoru.

Dela apostolska, glava 24Pred namesnikom Feliksom

1 A posle pet dana siđe prvosveštenik Ananija sa nekoliko starešina i nekimadvokatom Tertulom, pa istupiše pred namesnikom protiv Pavla. 2 Kada ga pakdozvaše, Tertul poče da ga optužuje govoreći: da veliki mir uživamo zahvaljujućitebi i da se tvojom brižljivošću mnogo što šta popravilo u ovom narodu, 3 to mi nasvaki način i na svakom mestu priznajemo, ugledni Felikse, sa svakomzahvalnošću. 4 No, da te više ne zadržavam, molim te saslušaj nas ukratko po svojojpravičnosti. 5 Našli smo, naime, da je ovaj čovek kuga, da pokreće svađe međusvim Judejima po svemu svetu, da je prvoborac nazarejske sekte, 6 pa je pokušao ihram da oskrnavi, te ga uhvatismo, [i htedosmo da mu sudimo po svom zakonu, 7

ali dođe zapovednik Lisija sa velikom silom, pa ga ote iz naših ruku i naredi danjegovi tužitelji dođu k tebi.] 8 Od njega možeš − ako ga ispitaš − sam doznati sveza šta ga mi optužujemo. 9 A Judeji podupreše govoreći da je to tako.

10 A kad mu namesnik namagnu da može da govori, Pavle odgovori: znajući da siod mnogo godina sudija ovom narodu, mirne duše branim svoju stvar. 11 Ti možešdoznati da nema više od dvanaest dana kako sam otišao gore u Jerusalim da sepomolim Bogu. 12 Pa ni u hramu, niti po sinagogama, niti u gradu, ne nađoše da se skim prepirem ili da bunim narod, 13 a ne mogu ni tebi da dokažu ono za šta me sadoptužuju. 14 Tebi pak priznajem da po nauci, koju oni nazivaju sektom, služim tako

190

Bogu naših otaca verujući sve što je napisano u zakonu i prorocima, 15 imajući naduu Boga, koju imaju i ovi sami, da će biti uskrs pravednika i grešnika. 16 Stoga se isam trudim da imam uvek bezazlenu savest pred Bogom i pred ljudima. 17 Posleviše godina došao sam da donesem milostinju svom narodu i da prinesem žrtve, 18

kojom prilikom nađoše me u hramu neki Judeji iz Azije, očišćena, ali bezokupljanja naroda i bez buke; 19 trebalo je da oni iziđu pred tebe i da podnesu tužbuako bi imali šta protiv mene. 20 Ili ovi sami neka kažu kakvu su krivicu našli nameni kad sam stao pred sinedrion, 21 ili se možda radi o ovoj jednoj reči koju samglasno rekao stojeći među njima: zbog vaskrsenja mrtvih sudite mi danas.

22 Tada Feliks, koji je bolje poznavao ovu nauku, odgodi njihovu stvar i reče: kaddođe zapovednik Lisija, rešiću vašu stvar. 23 Kapetanu zapovedi da ga čuvaju, dabudu prema njemu snishodljivi, i da se nikome od njegovih ne zabranjuje da mubude na usluzi. 24 A posle nekoliko dana dođe Feliks sa svojom ženom Drusilom,koja je bila Judejka, te pozva Pavla i slušaše njegove reči o veri u Isusa Hrista. 25

Kada je pak raspravljao o pravednosti, uzdržljivosti i o budućem sudu, Feliksaobuze strah i odgovori: sad idi, a kad nađem malo vremena, pozvaću te opet. 26 Uzto nadao se da će mu Pavle dati novaca; zato ga je češće pozivao i razgovarao snjim. 27 A kad se navršiše dve godine, Porkije Fest nasledi Feliksa; želeći da ugodiJudejima Feliks ostavi Pavla u sužanjstvu.

Dela apostolska, glava 25Pred namesnikom Festom

1 A kad je Fest došao u ovu pokrajinu, posle tri dana iz Kesarije ode gore uJerusalim, 2 gde prvosveštenici i prvaci judejski istupiše pred njim protiv Pavla, imoljahu ga 3 tražeći uslugu protiv njega − da ga sprovede u Jerusalim; oni supostavljali zasedu da ga ubiju na putu. 4 Fest, međutim, u odgovoru reče da se Pavlečuva u Kesariji, kuda i sam namerava uskoro da ide. 5 Predstavnici vaših vlasti,reče, mogu da siđu sa mnom, pa ako ima kakve krivice na tom čoveku neka gaoptuže.

6 Kod njih nije proveo više od osam ili deset dana, pa siđe u Kesariju i već sutradansede na sudijsku stolicu, te naredi da dovedu Pavla. 7 A kad se on pojavi, opkolišega Judeji, koji su došli iz Jerusalima, iznoseći mnoge i teške optužbe, koje nisumogli da dokažu. 8 Pavle se ovako branio: ništa se nisam ogrešio ni o judejskizakon, niti o hram, niti o cara. 9 Fest pak želeći da pokaže svoje blagovoljenjeJudejima odgovori Pavlu i reče: hoćeš li da ideš gore u Jerusalim i da ti se onde o

191

ovom preda mnom sudi? 10 Na to Pavle reče: ja stojim pred carskim sudom, ovdetreba da mi se sudi. Judejima nisam učinio nikakvu nepravdu, kao što i ti sasvimdobro znaš. 11 Ako sam pak kriv, ili ako sam učinio nešto što zaslužuje smrtnukaznu, ne izbegavam smrt; ali ako nema ništa od onoga za šta me ovi optužuju,niko me ne može ostaviti njima na milost i nemilost. Ulažem priziv caru. 12 TadaFest pogovori sa svojim savetom i odgovori: uložio si priziv caru, caru ćeš poći.

Pred kraljem Agripom

13 A kad je prošlo nekoliko dana, kralj Agripa i Vernika dođoše u Kesariju dapozdrave Festa. 14 I kako su onde boravili više dana, Fest izloži kralju Pavlovu stvargovoreći: Feliks je ostavio jednog čoveka u sužanjstvu, 15 protiv koga su, kad sambio u Jerusalimu, istupili prvosveštenici i judejske starešine tražeći da ga osudim. 16

Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se jedan čovek izruči pre no što seoptuženi suoči sa tužiteljima i pre no što bi dobio priliku da se brani od optužbe. 17

Stoga, kad se ovi ovde sastaše, ne odlažući nimalo odmah sutradan sedoh nasudijsku stolicu i naredih da dovedu tog čoveka. 18 Ali tužitelji, koji su stajali okonjega, nisu iznosili ni jedne krivice za zlo delo, koje sam ja pretpostavljao, 19 negosu iznosili protiv njega izvesna sporna pitanja koja se tiču njihove vere i izvesnogIsusa koji je umro, a Pavle za njega govori da je živ. 20 Ne znajući šta da radim uraspravi o ovim stvarima, rekoh da li bi hteo da ide u Jerusalim, i da mu se ondesudi za ovo. 21 Pošto je Pavle, međutim, uložio priziv da ga čuvamo do odlukecarskog veličanstva, naredih da ga čuvaju dok ga ne pošaljem caru. 22 Na to ćeAgripa Festu: hteo bih i ja da čujem toga čoveka. Čućeš ga sutra, reče Fest.

23 Tako sutradan Agripa i Vernika dođoše s velikim sjajem, pa uđoše u sudnicuzajedno sa zapovednicima i najuglednijim ljudima u gradu; na Festovu zapovestdovedoše Pavla. 24 U to reče Fest: kralju Agripa, i svi vi ljudi koji ste prisutni,gledajte ovoga, zbog koga je navalilo na mene sve mnoštvo Judeja u Jerusalimu iovde, vičući da on ne treba više da živi. 25 Ali koliko sam ja dokučio, on nije učinioništa što zaslužuje smrtnu kaznu, i pošto je on sam uložio priziv caru odlučih da gapošaljem. 26 Za njega nemam ničeg sigurnog da napišem gospodaru; zato sam gaizveo pred vas, osobito pred tebe, kralju Agripa, da bih posle ispitivanja imao šta danapišem. 27 Jer mi izgleda nerazumno poslati sužnja, a ne naznačiti krivice koje suprotiv njega navedene.

192

Dela apostolska, glava 261 A Agripa reče Pavlu: dopušta ti ;se da govoriš u svoju odbranu. Tada Pavle ispružiruku i branjaše se ovako: 2 smatram se srećnim, kralju Agripa, što ću se danas predtobom braniti od svega za što me Judeji optužuju, 3 pogotovu što ti poznaješ svejudejske običaje i njihova sporna pitanja; stoga, molim te, saslušaj me strpljivo. 4

Moj životni put od mladosti, kojim sam išao od početka u svom narodu i uJerusalimu, poznat je svima Judejima, 5 koji me znaju otpre; samo ako hoće dasvedoče da sam kao farisej živeo po najstrožijoj stranci naše vere. 6 I sad stojimpred sudom zbog nadanja u obećanje, koje je Bog dao našim očevima, 7 a za koje senaših dvanaest plemena nadaju da će postići služeći Bogu istrajno dan i noć; zbogove nade, kralju, optužuju me Judeji. 8 Zašto se kod vas smatra neverovatnim kadBog vaskrsava mrtve?

9 I ja sam sa svoje strane mislio da treba sasvim neprijateljski da postupim protivimena Isusa Nazarećanina. 10 To sam i učinio u Jerusalimu; dobivši ovlašćenje odprvosveštenika zatvorio sam u tamnicu mnoge od svetih, a kad su ih ubijali, ja sambio za to. 11 Mnogo puta sam ih po svim sinagogama kažnjavanjem prisiljavao dahule; razjaren preko svake mere na njih gonio sam ih čak do tuđih gradova. 12 Kadsam pri tom putovao u Damask sa ovlašćenjem i odobrenjem od prvosveštenika, 13

u sred bela dana, na putu, o kralju, videh svetlost s neba, koja mene i mojesaputnike obasja jače od sunčanog sijanja. 14 I kad svi popadasmo na zemlju, čuhglas kako mi govori jevrejskim jezikom: Savle, Savle, zašto me goniš? Teško ti jeprotiv bodila ritati se. 15 A ja rekoh: ko si ti, Gospode? Gospod pak reče: ja samIsus koga ti goniš. 16 Nego ustani i stani na svoje noge: javio sam ti se, naime, za toda te odredim za služitelja i svedoka svega ovoga − kako si me video i kako ću ti sejoš javiti. 17 Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od mnogobožaca, kojima te šaljem,18 da im otvoriš oči, da se obrate od tame ka svetlosti i od satanske vlasti k Bogu, daverujući u mene prime oproštaj grehova i deo među onima koji su osvećeni.

19 Stoga, kralju Agripa, nisam bio nepokoran nebeskom viđenju, 20 nego sam prvoonima u Damasku, zatim u Jerusalimu, po svoj judejskoj zemlji, i mnogobošcimapropovedao da se kaju i obraćaju Bogu čineći dela dostojna pokajanja. 21 Zbog togaJudeji me uhvatiše u hramu i pokušaše da me ubiju. 22 Ali, dobivši pomoć od Bogado današnjeg dana stojim i svedočim malom i velikom, ne kazujući ništa drugo semonoga što su proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi, 23 da će Hristos postradati, daće kao prvi iz vaskrsenja mrtvih objaviti svetlost našem narodu i mnogobošcima.

193

24 A kad je u svojoj odbrani ovo izneo, reče mu Fest sasvim glasno:, nisi pri čistojsvesti, Pavle; velika učenost dovodi te do manije. 25 Na to će Pavle reći: nisam lud,ugledni Feste, nego izgovaram istinite i razborite reči. 26 Zna, najzad, za sve ovo ikralj, kome slobodno govorim; ne verujem, naime, da mu je išta od ovoganepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom uglu. 27 Veruješ li, kralju Agripa,prorocima? Znam da veruješ. 28 Agripa pak reče Pavlu: još malo pa ćeš menagovoriti i učiniti me hrišćaninom. 29 A Pavle reče: molio bih Boga da bi pre iliposle ne samo ti, nego i svi koji me danas slušaju − izuzev ovih okova, postali takvikakav sam ja. 30 U to ustaše kralj i namesnik, Vernika i svi koji su sedeli s njima, pase povukoše i govorahu među sobom: 31 ovaj čovek ne čini ništa što zaslužujesmrtnu kaznu ili okove. 32 A Agripa reče Festu: ovaj čovek mogao bi da budeoslobođen, da nije uložio priziv caru.

Dela apostolska, glava 27Put u Rim

1 A kad je pala odluka da otplovimo u Italiju, predadoše Pavla i neke druge sužnjekapetanu »carske« čete, po imenu Juliju. 2 Uđosmo tako u jednu adramitsku lađu,koja je imala da plovi u azijska primorska mesta, te se odvezosmo; Aristarh,Makedonac iz Soluna bio je sa nama. 3 Drugog dana stigosmo u Sidon, i Julije, kojije s Pavlom ljudski postupao, dopusti mu da ode do svojih prijatelja − i da se ovipostaraju za njega. 4 A kad se odvezosmo odande, plovili smo u zavetrini Kipra,zato što smo imali protivne vetrove. 5 Pošto smo preplovili more duž obala Kilikijei Pamfilije, stigosmo u Miru likijsku. 6 Onde je kapetan našao jednu aleksandrijskulađu, koja je plovila u Italiju, te nas ukrca u nju. 7 Više dana plovili smo sporo ijedva smo došli prema Knidu, pa kako nam vetar nije dao da pristanemo, plovilismo pored Salmone u zavetrini Krita; 8 pošto smo jedva plovili uz obalu, dođosmou jedno mesto zvano Dobra pristaništa, u čijoj blizini je bio grad Laseja.

9 Kako je pak prošlo mnogo vremena, a plovidba već bila nesigurna, jer je i postveć bio prošao, Pavle im je preporučivao 10 i govorio: ljudi, vidim da će plovidbabiti s mukom i velikim gubitkom ne samo tovara i lađe, nego i naših života. 11 Alikapetan je više verovao krmaru i sopstveniku lađe nego onome što je Pavle govorio.12 Kako ova luka nije bila pogodna za zimovanje, većina je odlučila da se otploviodande, − ako bi nekako bilo mogućno doći do kritske luke Finiksa, koja jeotvorena prema jugozapadu i severozapadu, i onde prezimiti. 13 A kad dunu južnivetar, pomisliše da mogu ostvariti svoju nameru, digoše kotvu i plovljahu pokrajKrita.

194

14 Ali ne zadugo posle toga dunu s Krita burni vetar koji se zove severoistočnjak.Kad ponese lađu, koja nije mogla da se protivi vetru, predasmo se i tako nas jenosio. 16 Ploveći pak u zavetrini jednog malog ostrva, koje se zove Klauda, jedvasmo mogli da se dočepamo čamca; 17 podigoše ga na lađu, upotrebiše pomoćnasredstva i podvezaše lađu. No bojeći se da ne udare u Sirtu, spustiše spravu i takosu bili dalje nošeni. 18 Kako nas je žestoka bura zahvatila, sutradan stadošeizbacivati tovar, 19 a trećeg dana svojim rukama izbaciše brodski alat. 20 Pošto setokom više dana nisu pokazivali ni sunce ni zvezde, a snažna bura nije popuštala,svaka nada da ćemo se spasti najzad beše izgubljena.

21 Pošto se već duže vreme ostalo bez hrane, Pavle stade među njih i reče: ljudi,trebalo je mene poslušati i ne otploviti sa Krita, pa bismo bili pošteđeni ove nevoljei štete. 22 I sad vas opominjem da budete spokojni, jer ni jedan od vas neće izgubitiživot; samo će lađa propasti. 23 Ove noći, naime, stade preda me anđeo Boga komepripadam i kome služim, 24 i reče: Pavle, ne boj se; ti moraš doći pred cara. I vidi,Bog ti je poklonio sve koji s tobom putuju. 25 Stoga, Ljudi, budite spokojni; jerverujem Bogu − da će biti tako, kako mi je rečeno. 26 Mi moramo naići na nekoostrvo.

27 A kad je nastupila četrnaesta noć otkako smo bili nošeni po Adriji, oko ponoćilađari naslućivahu da im se neka zemlja približava. 28 Baciše visak za merenjedubine i nađoše dvadeset hvati dubine, a malo dalje baciše opet visak i nađošepetnaest hvati; 29 bojeći se da ne naiđemo na prudovita mesta baciše četiri kotve sastražnjeg dela lađe i željno očekivahu da se razdani. 30 Kako su pak lađari nastojalida pobegnu sa lađe i spustili čamac u more pod izgovorom kao da žele s prednjegdela lađe da spuste kotve, 31 Pavle reče kapetanu i vojnicima: ako ovi ne ostanu ulađi, vi se ne možete spasiti. 32 Tada vojnici odsekoše uža na čamcu i pustiše ga dapadne s lađe.

33 A u svanuće Pavle zamoli sve da jedu i reče: danas je četrnaesti dan kakoiščekujete i bez jela provodite − ne okusivši ništa. 34 Stoga vas molim da jedete, jerje to za vaše spasenje; a ni jednom od vas neće dlaka s glave propasti. 35 To reče,uze hleb i zahvali Bogu pred svima, izlomi ga i stade jesti. 36 I svi postaše spokojni,pa i sami jedoše. 37 A beše nas u lađi svega dve stotine i sedamdeset i šest duša. 38

A kad se nasitiše hrane, olakšaše lađu izbacujući pšenicu u more.

Brodolom

39 Kada se pak razdani nisu prepoznali zemlju, ali ugledaše nekakav zaliv s

195

pristupačnom obalom, pa odlučiše da na nju nateraju lađu, ako to bude mogućno. 40

Odrešiše kotve sa svih strana i pustiše ih u more, istovremeno olabaviše uža nakrmama, pa podigoše prednje jedro prema vetru i plovljahu prema obali. 41 A kadnaiđoše na jedan greben koji more zapljuskuje s obe strane, nasukaše lađu, tako daje njen prednji deo naseo i ostao nepokretan, a stražnji deo se lomio od silinevalova. 42 Vojnici pak odlučiše da pobiju sužnje, da ne bi koji isplivao i utekao. 43

Kapetan, međutim, želeći da spase Pavla osujeti njihovu nameru; naredi da oni kojiznaju plivati prvi skoče u vodu, te da iziđu na zemlju, 44 a ostali − jedni nadaskama, a drugi na bilo kakvim predmetima sa lađe. I tako se dogodilo da su se svispasli na zemlju.

Dela apostolska, glava 28Na Malti

1 I kad smo se spasli, doznali smo da se ostrvo zove Malta. 2 A varvari nam ukazašeneobičnu blagonaklonost, te naložiše vatru i primiše nas sve zbog kiše koja je stalnopadala i zbog hladnoće. 3 A kad Pavle sakupi gomilu granja i metnu na vatru, iziđezmija od vrućine i uhvati mu se za ruku. 4 Varvari pak videvši životinju kako visi onjegovoj ruci, govorahu jedan drugome: ovaj čovek je svakako ubica, koji se spasaomora, ali mu pravda ne dade da živi. 5 A on samo otrese životinju u vatru i nikakvozlo mu se ne dogodi. 6 Oni su, međutim, očekivali da će on da otekne ili odjednomda padne mrtav. Kad posle dugog čekanja videše da mu se nikakvo zlo nijedogodilo, promeniše svoje mnšljenje i govorahu da je on neki bog.

7 Poglavar ostrva, po imenu Publije, imao je imanje u toj okolini, te nas prihvati iugosti ljubazno tri dana. 8 I dogodilo se da je Publijev otac ležao mučen groznicomi srdoboljom. Pavle uđe k njemu, pomoli se Bogu, položi ruke na njega i izleči ga. 9

Posle toga događaja i drugi bolesnici na ostrvu dolažahu i behu izlečeni. 10 Oni namukazaše i mnoge počasti, a prilikom odlaska snabdeše nas onim što nam je bilopotrebno.

Od Malte do Rima

11 Posle tri meseca odvezosmo se na jednoj aleksandrijskoj lađi, koja je prezimilana ostrvu i imala kao zaštitni znak Dioskure. 12 Kad stigosmo u Sirakusu, ostasmoonde tri dana, 13 a odatle ploveći zaobiđosmo, te stigosmo u Regium. I kako poslejednog dana dunu južni vetar, dođosmo za dva dana u Puteole, 14 gde nađosmobraću, koja nas zamoliše da ostanemo kod njih sedam dana. I tako dođosmo u Rim.

196

15 Odande nam braća, čuvši za naš dolazak, iziđoše u susret do Apijeva foruma i Trikrčme. Kad ih Pavle vide, zahvali Bogu i ohrabri se. 16 Kada pak uđosmo u Rim,Pavlu bi dopušteno da stanuje posebno sa vojnikom koji ga je čuvao.

Pavlova propoved u Rimu

17 A posle tri dana on sazva judejske prvake, i kad se okupiše, govoraše im: braćo,iako nisam ništa učinio protiv svoga naroda, niti protiv otačkih običaja, ipak sam izJerusalima kao sužanj predat u ruke Rimljanima, 18 koji me ispitaše i htedoše pustitina slobodu, zato što na meni nema nikakve krivice koja povlači smrtnu kaznu. 19

Judeji su se, međutim, tome protivili i ja sam bio prinuđen da uložim priziv caru, aline kao da bih imao što da tužim svoj narod. 20 Zbog toga sam i vas zamolio dadođete da vas vidim i da vam progovorim; jer za nadanje Izrailjevo okovan samovim lancem. 21 Oni mu pak rekoše: mi iz Judeje nismo primili nikakvo pismo uvezi s tobom, niti je ko od braće došao i javio ili rekao što rđavo o tebi. 22 Ipak, bićenam zadovoljstvo da od tebe čujemo šta ti imaš na umu; poznato nam je, naime, zaovu sektu − da se svuda protiv nje govori. 23 I tako mu zakazaše jedan dan, te jošviše njih dođe k njemu u stan. Njima je izlagao o carstvu Božijem na taj način što jesvedočio i ubeđivao ih od jutra do večeri svedočanstvima iz Mojsijevog zakona i izproroka − u sve što se odnosi na Isusa. 24 I dok njegove reči ubediše jedne, drugi neverovahu. 25 Budući nesložni među sobom počeše da se razilaze, a Pavle reče samojednu izreku: dobro je Duh Sveti kazao vašim očevima preko proroka Isaije, 26

govoreći: »Idi ovom narodu i kaži: slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećetevideti, 27 jer je okorelo srce ovoga naroda, te ušima teško čuše, i oči svoje zatvoriše,da kako ne vide očima, i ne čuju ušima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se − iizlečim ih«. 28 Da znate, dakle, da je ovo spasenje Božije poslano mnogobošcima; ioni će ga čuti. [29 Kad je on to rekao, Judeji odoše prepirući se među sobommnogo].

30 A on osta pune dve godine u svom iznajmljenom stanu, te primaše sve koji su mudolazili − 31 propovedajući carstvo Božije i učeći o Gospodu Isusu Hristu sasvimslobodno i nesmetano.

197

Poslanica Rimljanima

Rimljanima, glava 1Uvod i tema poslanice

1 Pavle, služitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen za evanđelje Božije, 2

koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka u Svetim pismima, 3 a koje govorio njegovom Sinu, po telu rođenom iz Davidovog potomstva, 4 po Duhu svetostipostavljenom za Sina Božijeg u sili − od uskrsa iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodunašem. 5 Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovoime privedemo poslušnosti i veri sve narode, 6 među kojima ste i vi od Isusa Hristapozvani, 7 − svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su u Rimu: blagodatvam i mir od Boga oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

8 Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas, što se o vašoj verigovori po svemu svetu. 9 I Bog, kome svojim duhom služim u objavljivanjuevanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam 10 svagda usvojim molitvama, moleći se da bi mi jednom pošlo za rukom da Božijom voljomdođem k vama. 11 Želim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar zavaše učvršćenje, 12 odnosno, da među vama, s vama zajedno nađem utehuzajedničkom verom − vašom i mojom. 13 Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznatoda sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da dođem k vama, da imam kakav plod imeđu vama kao i među ostalim mnogobošcima, ali sam do sad uvek bio sprečen. 14

Dužan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; 15 tako sam voljan daobjavim evanđelje i vama u Rimu.

16 Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko unjega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. 17 Jer se u njemu otkriva pravednost Božija, izvere u veru, kao što je napisano: »Pravednik će živeti od vere«.

Opravdanje je potrebno svima, mnogobošcima i Judejima

18 Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, kojinepravednošću zadržavaju istinu, 19 jer ono što se može saznati o Bogu njima jepoznato; Bog im je objavio. 20 Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila

198

i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delimapromatraju, da nemaju izgovora, 21 jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Bogaproslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku,te potamne njihovo nerazumno srce. 22 Postali su ludi govoreći da su mudri, 23 pazameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, ičetveronožnih životinja, i gmizavaca.

24 Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, da međusobnoobeščašćuju svoja telesa, 25 − oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali iklanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. 26 Zato ih jeBog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenjeneprirodnim, 27 a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojojpožudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebiprimaju zasluženu platu za svoju zabludu. 28 I pošto se nisu potrudili da upoznajuBoga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu − da čine što ne priliči, 29 oni,koji su ispunjeni svakom nepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom; punizavisti, ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači, 30 opadači, bogomrsci,siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala, nepokorni roditeljima, 31

nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; 32 oni znaju Božiju pravdu − daoni koji tako šta čine zaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine, nego odobravaju idrugima koji čine.

Rimljanima, glava 21 Zato nemaš izgovora, čoveče koji sudiš, ma ko ti bio; jer sudeći drugom samogasebe osuđuješ, pošto ti, sudija, činiš isto to. 2 A znamo da Bog po istini sudi onimakoji tako šta čine. 3 Ili misliš, čoveče, ti što sudiš onima koji čine tako šta, a istočiniš, da ćeš izbeći sud Božiji? 4 Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote,podnošenja i strpljivosti, i ne znaš da te Božija dobrota vodi pokajanju? 5 Alisvojom tvrdoglavošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva iotkrivenja pravednog suda Božijeg, 6 koji će svakome uzvratiti po njegovim delima;7 onima koji u istrajnosti čine dobro i traže slavu, čast i nepropadljivost, daće večniživot, 8 a onima što prkose i ostaju nepokorni istini, a zlu poslušni, gnev i ljutnju. 9

Nevolja i muka na svaku dušu čoveka koji čini zlo, prvo Judejina, pa Grka. 10 Aslava, čast i mir svakome koji čini dobro, prvo Judejinu, pa Grku. 11 Jer Bog negleda ko je ko.

12 Jer svi koji su bez zakona zgrešili bez sudelovanja zakona će i propasti, a svi kojisu pod zakonom zgrešili − biće po zakonu osuđeni. 13 Jer pred Bogom nisu

199

pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego će biti opravdani oni koji zakon tvore.14 Kad, naime, mnogobošci, koji nemaju zakona, po prirodi čine ono što zakonzahteva, onda su oni, koji nemaju zakona, sami sebi zakon. 15 Oni pokazuju da jedelo zakona napisano u njihovim srcima, što svedoči njihova savest i njihove mislikoje se međusobno optužuju i brane, 16 na dan kada će Bog preko Isusa Hrista − pomom evanđelju − suditi ljudske tajne.

17 Ako se pak ti zoveš Judejin, oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom, 18 i pošto siiz zakona dobio pouku, znaš njegovu volju i rasuđuješ šta je pravo a šta ne, 19 iubeđen si da si vođ slepima, svetlost onima koji su u mraku, 20 vaspitačnerazumnih, učitelj nejakih, koji u zakonu ima oličenje znanja i istine, 21 ti, dakle,koji drugoga učiš samoga sebe ne učiš? ti, što propovedaš da se ne krade, kradeš? 22

ti, što govoriš da se ne čini preljuba, činiš preljubu? ti, što osećaš odvratnost premaidolima, potkradaš njihove hramove? 23 ti, što se hvališ zakonom, prestupanjemzakona ne odaješ poštovanje Bogu? 24 Ta zbog vas se huli na ime Božije međumnogobošcima, kao što je i napisano.

25 Obrezanje svakako pomaže − ako zakon izvršavaš; ako si pak prestupnik zakona,tvoje obrezanje postalo je neobrezanje. 26 Ako, dakle, neobrezani drži zakonskepropise, zar se neće njegovo neobrezanje smatrati kao obrezanje? 27 I tako će onajkoji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, suditi tebi, prestupniku zakona − ipored slova zakona i obrezanja. 28 Jer nije Judejin onaj koji je to samo spolja, i nijepravo obrezanje ono koje je spolja na telu, 29 nego, Judejin je onaj koji je to iznutra,i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog.

Rimljanima, glava 31 Kakvo preimućstvo ima Judejin, ili kakva je korist od obrezanja? 2 Mnogo, nasvaki način. Prvo, njima su poverena Božija obećanja. 3 Šta to znači? Ako su nekibili neverni, hoće li njihova nevernost obesnažiti Božiju vernost? 4 Daleko od toga.Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža, kao što je napisano: »Dabudeš opravdan u svojim rečima i da pobediš kad ti sude«. 5 Ako pak našanepravednost pokazuje Božiju pravednost, šta ćemo reći? Da nije Bog nepravedankad daje izraza svom gnevu? − ljudski govorim. 6 Daleko od toga. Kako bi ondaBog mogao da sudi svetu? 7 I kad se Božija istinitost mojom lažju pokazala jošuzvišenija na slavu njegovu, zašto mi se još kao grešniku sudi? 8 Hoćemo li, kao štonas neki klevetaju i za nas kažu da mi govorimo: treba da činimo zlo da tako dođedobro? Osuda ovih je pravedna.

200

9 Šta, dakle? Jesmo li u preimućstvu? Nikako; jer malopre smo okrivili Judeje iGrke − da su svi pod grehom, 10 kao što je napisano: »Nema pravednoga − baš nijednoga; 11 nema razumnoga, nema toga koji Boga traži. 12 Svi su skrenuli, svi suzajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog. 13

Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je podnjihovim usnama; 14 usta su im puna kletve i gorčine. 15 Noge su im brze zakrvoproliće, 16 pustoš i beda je na njihovim putevima, 17 a put mira ne poznaše. 18

Pred njihovim očima nema straha od Boga.« 19 A znamo da sve što zakon govori −govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude krivpred Bogom. 20 Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim; posredstvomzakona dolazi samo poznanje greha.

Pravednost se postiže verom u Isusa Hrista

21 A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedočena odzakona i proroka, 22 naime, pravednost Božija koja verom u Isusa Hrista dolazi zasve koji veruju. Jer nema razlike; 23 svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, 24 tese opravdavaju za badava − njegovom blagodaću − na osnovu iskuplenja u HristuIsusu, 25 koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja − njegovom krvlju − koja severom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivostiopraštao grehe učinjene u prošlosti, 26 da bi svoju pravednost pokazao u sadašnjevreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa. 27 Gde je,dakle, hvalisanje? Ono je isključeno. Kojim zakonom? zakonom dela? Ne, negozakonom vere. 28 Smatramo, naime, da se čovek opravdava verom bez dela zakona.29 Ili Bog pripada samo Judejima, a ne i mnogobošcima? Da, i mnogobošcima, 30

pošto je samo jedan Bog koji će obrezanoga opravdati po veri a neobrezanogaverom. 31 Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego prepodržavamo zakon.

Rimljanima, glava 41 Šta ćemo, dakle, reći da je naš po telu praotac Avraam [postigao]? 2 Ako je,naime, Avraam opravdan na osnovu svojih dela, može da se hvali, ali ne predBogom. 3 Jer šta kaže pismo: »Avraam je poverovao Bogu i to mu je uračunato kaopravednost«. 4 A onome koji radi plata se ne računa po milosti nego po dugu. 5

Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova verase uračunava u pravednost, 6 kao što i David naziva blaženim čoveka kome Boguračunava pravednost bez dela: 7 »Blaženi su kojima su bezakonja oproštena i gresipokriveni. 8 Blažen je čovek kome Gospod greh ne uračunava«. 9 Da li se ovo

201

blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo:»Avraamu je vera uračunata kao pravednost«. 10 Kako mu je to uračunato? kada jebio obrezan ili kada je bio neobrezan? Ne kada je bio obrezan, nego kada je bioneobrezan. 11 Pa i znak obrezanja dobio je kao pečat pravednosti koju je stekaoverom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima touračuna u pravednost, 12 i da bude otac obrezanih, onih naime, koji nisu samoobrezani, nego i hode stopama vere našega oca Avraama, koju je on još kaoneobrezan imao.

13 Jer obećanje Avraamu ili njegovom potomstvu − da će on biti naslednik sveta,nije došlo posredstvom zakona, već posredstvom pravednosti u veri. 14 Ako su,naime, naslednici samo oni od zakona, onda je vera izgubila vrednost, a obećanje jeobesnaženo. 15 Jer zakon izaziva gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa. 16 Zatose kaže »od vere«, da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemupotomstvu, ne samo onome od zakona, nego i onome od Avraamove vere; on jeotac svima nama, 17 kao što je napisano: »Postavio sam te za oca mnogimnarodima«, pred Bogom, kome je on verovao, koji oživljava mrtve i koji nebićepoziva u biće. 18 Avraam se − i mimo nade − nadao i poverovao je da će postatiotac mnogim narodima, kao što je rečeno: »Tako će biti tvoje potomstvo«. 19 I nijeoslabeo u veri kada je uzeo u obzir svoje već izumrlo telo, bio je već stogodišnjak, iizumrlu Sarinu matericu. 20 U Božije obećanje nije posumnjao s neverovanjem,nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu, 21 potpuno uveren da je Bog kadar iučiniti ono što je obećao. 22 Zato mu je bilo uračunato u pravednost.

23 I nije samo radi njega napisano − da mu je uračunato, 24 nego i radi nas, kojimaće se uračunavati, zato što verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa,Gospoda našega, 25 koji je predan za naše grehe i podignut radi našega opravdanja.

Rimljanima, glava 5Mir s Bogom i nada na spasenje

1 Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospodanašega Isusa Hrista, 2 čijim smo posredstvom − verom − došli do ove blagodati ukojoj stojimo, i hvalimo se nadom na slavu Božiju. 3 I ne samo to, nego se hvalimoi nevoljama, znajući da nevolja gradi strpljivost, 4 strpljivost pak prekaljenost, aprekaljenost nadu; 5 i, nada ne sramoti, jer se Božija ljubav već izlila u naša srcaDuhom Svetim koji nam je dat. 6 Jer je Hristos, dok smo mi još bili slabi, uodređeno vreme umro za bezbožnike. 7 Jedva će ko umreti za pravednika; za

202

dobroga možda bi se ko i usudio da umre. 8 Ali Bog pokazuje svoju ljubav premanama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici. 9 Stoga ćemo mnogopre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni odgneva. 10 Ako smo, dakle, mi − kao njegovi neprijatelji − izmireni s Bogom smrćunjegovoga Sina, onda ćemo još pre biti spaseni njegovim životom, pošto smoizmireni. 11 I ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda svoga IsusaHrista, čijim smo posredstvom sada primili pomirenje.

Uklanjanje praroditeljskog greha

12 Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt,tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili. 13 Greha je, naime, bilo na svetu ipre no što je dat zakon, ali se greh ne uračunava kad nema zakona. 14 Smrt je ipakcarovala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu zgrešili sličnim prestupom kaoAdam, koji je slika budućeg Adama. 15 Ali blagodat nije kao prestup. Jer ako suprestupom jednoga mnogi umrli, mnogo se obilnije izlila na mnoge blagodat Božijai dar u blagodati jednoga čoveka, Isusa Hrista. 16 I blagodatni dar ne biva kao što sedogodilo kad je jedan zgrešio. Sud je, naime, potekao od jednoga i tako je doveo doosude, a blagodatni dar je izazvan mnogim prestupima, te dovodi do opravdanja. 17

Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila − usled prestupa jednoga, mnogo ćepre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u životuposredstvom jednoga, Isusa Hrista.

18 Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude, tako je ijednim pravednim delom došlo na sve ljude opravdanje koje život donosi. 19 Jer kaošto su neposlušnošću jednoga čoveka mnogi postali grešni, tako će i poslušnošćujednoga mnogi postati pravedni. 20 Zakon je uz to ušao da prestup bude još veći;gde se pak greh umnoži, onde se blagodat preobilno izli, 21 da bi, kao što se grehzacario u smrti, tako i blagodat carovala pravednošću za večni život − posredstvomIsusa Hrista, Gospoda našega.

Rimljanima, glava 6Oslobođenje od robovanja grehu

1 Šta ćemo, dakle, reći? Da ostanemo i dalje u grehu − da bi se blagodat umnožila?2 Daleko od toga. Kako ćemo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu živeti? 3 Iline znate da smo svi mi, koji smo kršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt kršteni? 4

Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je

203

Hristos vaskrsnut iz mrtvih očevom slavom, i mi na isti način živeli novim životom.5 Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda ćemo srasti i sa slikom njegovogvaskrsenja. 6 To znamo, da je naš stari čovek raspet s njim, da bi grešno telo biloobesnaženo, da mi više ne robujemo grehu. 7 Jer ko je umro − oprostio se greha. 8

Ako smo pak umrli s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim, 9 znajući daHristos, vaskrsnut iz mrtvih, više ne umire; smrt ne gospodari više nad njim. 10 Štoje, naime, umro − umro je grehu jednom za svagda, a što živi − Bogu živi. 11 Takoisto i vi o sebi mislite da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu. 12 Stoga nekane caruje greh u vašem smrtnom telu − da slušate njegove požude, 13 i ne dajtesvoje udove grehu za oružje nepravednosti, nego predajte Bogu sebe, kao žive izmrtvih, a svoje udove Bogu za oružje pravednosti. 14 Jer greh neće više imati vlastinad vama; niste, naime, više pod zakonom nego pod blagodaću.

15 Šta onda? Da grešimo zato što nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Dalekood toga. 16 Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se upokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslušnosti za pravednost? 17

No hvala Bogu što ste jednom bili sluge greha, ali ste od srca poslušali primernauke, kome ste predani; 18 pošto ste oslobođeni greha, stavljeni ste u službupravednosti. 19 Ljudski govorim zbog slabosti vašeg tela. Kao što ste, naime, nekaddali svoje udove da služe nečistoti i bezakonju − za upražnjavanje bezakonja, takosada dajte svoje udove da služe pravednosti − na osvećenje. 20 Jer kad ste bili slugegreha, bili ste prosti od pravednosti. 21 I kakav ste plod u to vreme imali? − onočega se danas stidite; jer kraj svega toga je smrt. 22 Sada pak, pošto ste oslobođenigreha i pošto ste stavljeni u službu Bogu, imate svoj plod na osvećenje, a životvečni kao kraj. 23 Smrt je, naime plata za greh, a blagodatni dar Božiji je − večniživot u Hristu Isusu, Gospodu našem.

Rimljanima, glava 7Oslobođenje od služenja zakonu

1 Ili ne znate, braćo − govorim onima koji poznaju zakon − da zakon ima vlasti nadčovekom dok je živ? 2 Udata žena, naime, vezana je zakonom za muža dok je onživ; ako pak muž umre, razrešena je od zakona kojim je vezana za muža. 3 Stoga ćese zvati preljubočinica − ako za muževljeva života pođe za drugog čoveka; ako pakumre muž njen, slobodna je od zakona i nije preljubočinica, ako pođe za drugogčoveka. 4 Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristova tela umrtvljeni za zakon,da pripadate drugome, vaskrslome iz mrtvih, da donesemo plod Bogu. 5 Jer, kadsmo bili u telu, u našim udovima dejstvovale su grešne strasti, koje je zakon

204

pobuđivao, tako da smo donosili plodove smrti. 6 A sad smo oslobođeni od zakona,pošto smo umrli onome koji nas je potčinjavao, tako da sad služimo u novom duhu,a ne u starom slovu.

7 Šta ćemo, dakle, reći? Da li je zakon greh? Daleko od toga. Ali ja sam grehpoznao samo posredstvom zakona; jer ne bih znao za prohtev, da zakon nije kazao:»Ne poželi«. 8 Greh je u zapovesti našao povod i u meni izazvao svaki prohtev; jergreh je bez zakona mrtav. 9 I ja sam nekad živeo bez zakona; a kad je došlazapovest, greh je oživeo. 10 Ja pak umreh i nađe se da me je zapovest, koja je imalada me vodi u život, dovela do smrti. 11 Greh me je, naime, dobivši povod uzapovesti, zaveo i baš njome ubio. 12 Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta,i pravedna, i dobra. 13 Znači li to da je dobro meni postalo smrt? Daleko od toga.Nego greh, da bi se pokazao kao greh, posredstvom dobroga izdejstvovao mi jesmrt, da bi greh − posredstvom zapovesti − postao preko svake mere grešan.

14 Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan podgreh. 15 Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim − to činim.16 Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom i priznajem da je dobar. 17 Jerto sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni. 18 Znam, naime, da u meni,to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti − toga ima u meni, ali činiti dobro −toga nema. 19 Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. 20 Akad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meni obitava.21 Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon − da je zlo u meni.22 Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, 23 ali vidim jedandrugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava mezakonom greha, koji je u mojim udovima. 24 Bedan sam ja čovek; ko će me izbavitiod ovog smrtnog tela? 25 Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega. Tako,dakle, ja sam umom služim Božijem zakonu, a telom−zakonu greha.

Rimljanima, glava 8Božansko usinovljenje i nada na slavu

1 Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. 2 Jer te je zakon Duha životau Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti. 3 Jer što zakon nije mogao, zatošto je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina uobličju sličnom grešnom telu, i za greh, i osudio greh u telu, 4 da bi se pravednost,koju zakon zahteva, ispunila na nama − koji ne živimo po telu nego po duhu.

205

5 Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji se drže Duha,misle na ono što pripada Duhu. 6 Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru.7 Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijemzakonu, niti može. 8 Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu. 9 A vi nistesasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Božiji stvarno obitava u vama. Ko pak nemaDuha Hristova, taj njemu ne pripada. 10 A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvoporadi greha, ali je duh život poradi pravednosti. 11 I ako u vama obitava Duhonoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa]oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava.

12 Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu − da po telu živimo. 13 Jer ako po teluživite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete. 14 Jer svi, koje vodiDuh Božiji, ti su sinovi Božiji. 15 Niste, naime, primili ropskog duha − da opetstrahujete, nego ste primili Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! 16 SamDuh svedoči s našim duhom da smo deca Božija. 17 Ako smo pak deca, onda smo inaslednici; naslednici Božiji, sunaslednici Hristovi, − ako s njim stradamo, da se snjim i proslavimo. 18 Smatram, uostalom, da stradanja sadašnjeg vremena ne značeništa u poređenju sa slavom, koja će se na nama otkriti.

19 Jer sva stvorenja sa žudnjom očekuju otkrivenje slave sinova Božijih. 20 Atvorevina Božija potčinjena je ništavnosti ne svojevoljno, nego za volju onoga kojije potčinio, na nadu 21 − da će i sama tvorevina biti oslobođena ropstvapropadljivosti − za slobodu slave dece Božije. 22 Znamo, naime, da cela tvorevinaBožija zajedno s nama uzdiše i muči se do sada. 23 I ne samo ona, nego i mi sami,koji imamo prvi dar Duha, i mi sami u sebi uzdišemo očekujući usinovljenje,iskupljenje svoga tela. 24 Nadajući se − mi smo spaseni. A nada koja se vidi − nijenada; jer, kad neko nešto gleda, zašto da mu se nada? 25 Ako se pak nadamo onomešto ne vidimo, onda to očekujemo sa strpljenjem.

26 Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo− kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. 27

A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Božijoj volji moli zasvete.

28 A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji su po njegovojodluci pozvani. 29 Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazniliku njegovoga Sina, da on bude prvenac među mnogom braćom. 30 Koje je pakpredodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, teje i proslavio.

206

31 Šta ćemo, dakle, na to reći? Ako je Bog za nas, ko će protiv nas? 32 Bog, koji nijepoštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam neće s njimi sve drugo darovati? 33 Ko će podići tužbu protiv izabranika Božijih? Bog koji ihopravdava? 34 Ko je taj koji će ih osuditi? Da li Hristos Isus koji je umro, i šta viševaskrsao, koji je s desne strane Bogu i koji se zauzima za nas? 35 Ko će nas rastavitiod Hristove ljubavi? nevolja, ili pritešnjenost, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ilipogibao, ili mač? 36 Kao što je napisano: »Radi tebe ubijaju nas vazdan, smatrajunas kao ovce za klanje«. 37 Ali u svemu tome mi nadmoćno pobeđujemo pomoćuonoga koji nas je zavoleo. 38 Ubeđen sam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli,ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, 39 ni visina, ni dubina, nitikakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu IsusuGospodu našem.

Rimljanima, glava 9Božiji promisao za Izrailj. Slobodan izbor Božiji

1 Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svedoči moja savest u Duhu Svetom, 2 dami je vrlo žao i da me srce boli bez prestanka. 3 Želeo bih, naime, da sam budemkao proklet odlučen od Hrista − za svoju braću i svoje srodnike po telu, 4 koji suIzrailjci, kojima pripada usinovljenje, i slava, i zaveti, i zakonodavstvo, i službaBožija, i obećanja, 5 čiji su oci, od kojih potiče i Hristos po telu, koji je nad svimaBog − blagosloven u sve vekove, amin.

6 Ali ne treba misliti da je propala reč Božija, jer nisu svi, koji vode poreklo odIzrailja, pravi Izrailjci. 7 I nisu svi Avraamova deca samim tim što su njegovopotomstvo, nego: »U Isaaku nazvaće se tvoje potomstvo«. 8 To znači da sva telesnadeca nisu deca Božija, nego deca obećanja smatraju se kao pravo potomstvo. 9 Areč obećanja je ovo: »Doći ću u ovo vreme i Sara će imati sina«. 10 Ali ne samoona, nego i Reveka koja je od jednoga začela, od Isaaka, našeg oca; 11 jer dok se onijoš nisu rodili, niti učinili što dobro ili zlo, da bi ostalo onako kako je Bog po svomizboru odredio, 12 da ne zavisi od dela nego od onoga koji poziva, njoj je rečeno:»Stariji će služiti mlađemu«, 13 kao što je napisano: »Jakova sam zavoleo, a Isavasam omrzo«.

14 Šta ćemo, dakle, reći? Da nije to nepravda s Božije strane? Daleko od toga. 15 JerMojsiju govori: »Smilovaću se na onoga prema kome imam milosti, i sažaliću se naonoga prema kome imam sažaljenja". 16 Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoće,niti od onoga koji trči, nego od milostivoga Boga. 17 Jer Pismo govori faraonu:

207

»Baš zato te podigoh, da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi posvoj zemlji«. 18 Tako, dakle, smiluje se na koga hoće, i učini okorelim − koga hoće.

19 Sad ćeš mi reći: zašto onda još prekoreva? Jer ko može da se suprotstavi njegovojvolji? 20 Ta ko si ti, čoveče, da se prepireš s Bogom? Hoće li rukotvorina govoritisvom tvorcu: zašto si me tako načinio? 21 Ili zar lončar nema vlasti nad kalom − daod iste smese načini jednu posudu za čast, a drugu za sramotu? 22 A šta ćemo rećiako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i da obznani svoju moć, s velikomstrpljnvošću podneo posude gneva, pripravljene za propast, 23 da bi istovremenoobznanio bogatstvo svoje slave na posudama milosti, koje je unapred pripravio zaslavu; 24 kao takve pozvao je i nas ne samo od Judeja nego i od mnogobožaca, 25

kao što i govori kod Osije: »Narod, koji nije moj narod, nazvaću svojim, i onu kojanije voljena nazvaću voljenom, 26 i dogodiće se da će se na mestu, gde im je rečeno:vi niste moj narod, baš onde nazvati sinovima živog Boga«. 27 A Isaija viče zaIzrailj: »Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morski pesak, spašće se ipak samoostatak, 28 jer Gospod će svoju reč sprovesti na zemlji, ispuniće je bez odlaganja«.29 I kao što je Isaija prorekao: »Da nam Gospod Savaot nije ostavio potomstva,postali bismo kao Sodoma i bili bismo izjednačeni sa Gomorom«.

30 Šta ćemo, dakle, reći? Mnogobošci, koji nisu težili za pravednošću, postigli supravednost, i to pravednost od vere, 31 a Izrailj, težeći zakonu pravednosti, nijedostigao taj zakon. 32 Zašto? Zato što nije nastojao da ga dostigne verom, negodelima; spotakoše se na kamen spoticanja, 33 kao što je napisano: »Evo postavljamna Sion kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje neće se postideti«.

Rimljanima, glava 101 Braćo, želja moga srca i moja molitva Bogu za njih usmerena je na njihovospasenje. 2 Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja. 3

Ne znajući, naime, šta je pravednost Božija i tražeći da postave svoju sopstvenupravednost, nisu se potčinili Božijoj pravednosti. 4 Jer Hristos je svršetak zakona −za opravdanje svakom koji veruje.

5 Jer Mojsije piše za pravednost koja je od zakona: »Čovek koji nju čini živeće odnje«. 6 A pravednost, koja je od vere, ovako govori: »Nemoj da kažeš u svom srcu:ko će se popeti na nebo?« to jest, da svede Hrista, 7 ili: »Ko će sići u bezdan?« tojest, da izvede Hrista iz mrtvih. 8 Nego šta ona govori? − »Blizu ti je reč, u tvojimustima i u tvom srcu«, to jest, reč vere koju mi propovedamo. 9 Ako, dakle, svojimustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao

208

iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispovedana spasenje. 11 Pismo, naime, kaže: »Svako, ko veruje u njega, neće se postideti«. 12

Jer nema razlike između Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat zasve koji ga prizivaju, 13 jer: »Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen«.

14 Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će verovati uonoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika? 15 I kako ćepropovedati, ako nisu poslani? Kao što je napisano: »Kako su mile noge onih kojijavljaju dobra«. 16 Ali svi nisu poslušali evanđelje. Jer Isaija govori: »Gospode, koje poverovao našoj propovedi?« 17 Vera, dakle, potiče od propovedi, a propovedbiva Hristovom rečju. 18 Nego kažem − zar nisu čuli? Još te kako: »Glas njihovizišao je po svoj zemlji, i njihove reči do kraja sveta«. 19 Pitam čak: zar Izrailj nijerazumeo? Mojsije prvi govori: »Izazvaću vas da se u revnosti ugledate na narod,koji nije moj narod, i probudiću u vama gnev prema jednom nerazumnom narodu«.20 Isaija se pak usuđuje i govori: »Nađoše me koji me nisu tražili, i javih se onimakoji za mene nisu pitali«. 21 A Izrailju govori: »Vazdan pružah svoje rukeneposlušnom i jogunastom narodu«.

Rimljanima, glava 111 Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga. Jer i ja sam Izrailjacod Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plemena. 2 Bog nije odbacio svojnarod, koji je unapred znao. Ili ne znate šta Pismo govori o Iliji, kako se tuži Boguna Izrailja? 3 »Gospode, pobiše tvoje proroke, razrušiše tvoje oltare, a ja sam ostaosam, pa i moj život traže«. 4 Ali šta mu veli Božiji odgovor? »Ostavih sebi sedamhiljada ljudi koji nisu priklonili kolena pred Vaalom«. 5 Tako, dakle, i u sadašnjevreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati. 6 Ako je pak po blagodati, ondanije po delima, jer inače blagodat ne bi više bila blagodat. 7 Šta to znači? Izrailj nijepostigao što je tražio, a izabrani su postigli; ostali pak ostaše okoreli, 8 kao što jenapisano: »Bog im je dao tvrdoglavi duh, oči da ne vide i uši da ne čuju − dodanašnjeg dana«. 9 I David govori: »Trpeza njihova neka bude zamka i klopka, isablazan, i odmazda njima; 10 neka se pomrače njihove oči − da ne vide, a leđanjihova savij zauvek«. 11 Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim pali? Dalekood toga; nego njihovim promašajem spasenje je došlo mnogobošcima, da ihpodstaknu na revnost. 12 Ako je pak njihov promašaj bogatstvo za svet i njihovozaostajanje bogatstvo za mnogobošce, šta li će tek učiniti njihova punoća?

13 A vama, nekadašnjim mnogobošcima kažem: ukoliko sam apostol mnogobožaca,hvalim svoju službu, 14 ne bih li kako podstakao svoj rod na revnost i spasao neke

209

od njih. 15 Jer ako je njihovo odbacivanje donelo pomirenje svetu, šta će drugoznačiti njihovo. primanje − nego život iz mrtvih? 16 Ako je prvi hleb svet, sveto je isve testo; i ako je koren svet, svete su i grane. 17 Ako su pak neke grane odlomljene,a ti si se kao divlja maslina nakalemio među njih i postao zajedničar u korenu imasnoći masline, 18 nemoj da se ponosiš nad granama. A ako se ponosiš, znaj da nenosiš ti korena, nego koren tebe. 19 Na to ćeš reći: grane su odlomljene − da se janakalemim. 20 Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stojiš.Ne ponosi se, nego se boj. 21 Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, nećepoštedeti ni tebe. 22 Vidi stoga dobrotu i strogost Božiju. Strogost se ispoljava naonima koji su pali, a dobrota Božija na tebi − ako istraješ u dobroti; inače ćeš i tibiti odsečen. 23 A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, biće nakalemljeni; jer Bogmože da ih opet nakalemi. 24 Jer, ako si ti odsečen od prirodne divlje masline inakalemljen − protiv prirode − na pitomu maslinu, koliko će se pre nakalemiti narođenu maslinu oni koji su po prirodi njene grane.

25 Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali posvojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo − dok ne uđu svi mnogobošci, 26 i takoće se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: »Izbavitelj će doći sa Siona, odvratićebezbožnost od Jakova. 27 I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe«. 28

S obzirom na evanđelje oni su neprijatelji Božiji − vas radi, a s obzirom na izborBog ih voli zbog otaca. 29 Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv. 30

Kao što ste, naime, vi nekad bili Bogu neposlušni, a sad se smilovao na vas zbognjihove neposlušnosti, 31 tako su i oni sad postali neposlušni − radi vašegpomilovanja, da bi i oni bili pomilovani. 32 Jer Bog je sve zajedno zatvorio uneposlušnost − da bi svima pokazao svoju milost.

33 O dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Božijeg! Kako su nedokučljivi njegovisudovi i neistražljivi njegovi putovi! 34 Jer ko je upoznao Gospodnju misao? ili koje bio njegov savetnik? 35 ili ko mu je nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? 36 Sveje, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.

Rimljanima, glava 12Opomene i saveti

1 Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesete na živu,svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu. 2 I ne upodobljavajtese ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli darazaberete šta je volja Božija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno.

210

3 Na osnovu blagodati, koja mi je dana, kažem svakom koji je među vama − da nemisli o sebi više no što valja misliti, nego neka vam misli budu usmerene narazborito razmišljanje, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio. 4 Jer, kao štou jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju isti posao, 5 tako smo i mimnogi jedno telo u Hristu, a kao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. 6 A poblagodati, koja nam je dana, imamo različite darove: ako je proroštvo − neka seslaže s verom, 7 ako je dar služenja − neka bude u služenju, ako je ko učitelj − nekaradi na poučavanju, 8 ko ima dar utehe − neka teši, ko daje − neka daje prosto, koupravlja − neka bude revnostan, ko pokazuje milosrđe − neka ga čini s radošću.

9 Ljubav neka vam bude nelicemerna. Gnušajte se zla, držite se dobra. 10 Volitejedan drugog u bratskoj ljubavi, u uvažavanju svako neka stavlja drugog ispredsebe, 11 ne budite nemarni u revnosti, budite vrli u duhu, služite Gospodu, 12 radujtese u nadi, trpite u nevolji, istrajte u molitvi, 13 učestvujte u potrebama svetih,gostoprimstvo upražnjavajte. 14 Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte, a nekunite. 15 Radujte se s onima koji se raduju i plačite s onima koji plaču. 16 Međusobom budite jednomišljenici; ne smerajte visoke stvari, nego dajte da vas povedeono što je ponizno. Sami sebe ne smatrajte mudrima. 17 Nikome ne uzvraćajte zloza zlo; neka vam misli budu usmerene na dobro pred svim ljudima. 18 Ako jemogućno, koliko od vas zavisi, živite u miru sa svima ljudima. 19 Ne svetite sesami, dragi moji, nego dajte mesta gnevu Božijem. Jer je napisano: »Moja jeosveta, ja ću uzvratiti«, govori Gospod. 20 Nego »ako je tvoj neprijatelj gladan,nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer ako to činiš, glava će mu goreti od srama«. 21

Ne daj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo − dobrim.

Rimljanima, glava 131 Svaki čovek da se pokorava pretpostavljenim vlastima. Jer nema vlasti a da nijeod Boga; Bog je postavio vlasti koje postoje. 2 Stoga, ko se protivi vlasti − protivise Božijem poretku, a koji se protive primiće svoju osudu. 3 Jer vladajući nisu strahza dobro delo, nego za zlo. Ako pak hoćeš da se ne bojiš vlasti, čini dobro, pa će tevlast hvaliti. 4 Ona služi Bogu za tvoje dobro. Ako pak činiš zlo, boj se; jer ne nosimač uzalud. Ona je u službi Bogu, gnevni osvetnik onome što čini zlo. 5 Zato joj setreba pokoravati ne samo zbog gneva, nego i savesti radi. 6 Zbog toga plaćajte iporeze; jer su služitelji Božiji koji baš na tome rade. 7 Svakom dajte ono što stedužni: kome porez − porez, kome carinu − carinu, kome strah − strah, kome čast −čast.

211

8 Ne budite nikom ništa dužni − sem da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli,taj je ispunio zakon. 9 Jer zapovesti »Ne čini preljube«, »Ne ubij«, »Ne kradi«, »Nezaželi«, i ako ima još koja druga zapovest, svode se na ovu izreku: »Ljubi bližnjegasvoga kao samoga sebe«. 10 Ljubav ne pričinjava zla bližnjemu; ljubav je, dakle,ispunjenje zakona.

11 I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probuditeod sna; jer sad nam je spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. 12 Noćje odmakla, a dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebesvetlo oružje. 13 Živimo pristojno − kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, neu bludu i raskalašnosti, ne u svađi i zavisti; 14 nego uzmite na sebe Gospoda IsusaHrista, i ne starajte se za telo − kako ćete zadovoljiti požude.

Rimljanima, glava 141 Prihvatajte slaboga u veri, da se ne bi kolebao u svojim mislima. 2 Jedan veruje dasme sve jesti, a onaj slabi jede samo povrće. 3 Koji jede neka ne nipodaštava onogašto ne jede, a koji ne jede neka ne osuđuje onoga što jede, jer ga je Bog primio. 4

Ko si ti što sudiš tuđem sluzi? On stoji ili pada svome gospodaru; biće ipakpostavljen, jer Gospod može da ga postavi. 5 Jedan razlikuje dan od dana, a drugismatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje.6 Ko polaže na izvestan dan, čini to Gospodu, a ko jede Gospodu na slavu jede, jerBogu zahvaljuje; i koji ne jede Gospodu za ljubav ne jede, te i on zahvaljuje Bogu.7 Niko od nas ne živi za samoga sebe i niko za sebe ne umire. 8 Jer ako živimo −Gospodu živimo, ako pak umiremo − Gospodu umiremo. Stoga, bilo da živimo,bilo da umiremo, mi pripadamo Gospodu. 9 Hristos je, naime, zato umro i oživeo −da bi bio Gospod mrtvima i živima. 10 A što ti osuđuješ svoga brata? ili što tinipodaštavaš svoga brata? Znaj da ćemo svi izići pred sud Božiji. 11 Jer je napisano:»Tako mi života, govori Gospod, meni će se prikloniti svako koleno, i svaki jezikispovediće Boga«. 12 Znači, da će svako od nas za sebe odgovarati Bogu.

13 Stoga, ne osuđujmo više jedan drugoga, nego radije smatrajte da je pravo − nepostavljati bratu spoticanja ili sablazni. 14 Znam i uveren sam u Gospodu Isusu daništa samo po sebi nije pogano; samo onome, koji smatra da je nešto pogano, njemuje pogano. 15 Jer ako je tvoj brat žalostan zbog jela, to znači da ti već ne postupašpo ljubavi. Nemoj da upropašćuješ svojim jelom onoga za koga je Hristos umro. 16

Ne dozvolite, dakle, da se huli na vaše dobro. 17 Jer carstvo Božije se ne sastoji ujelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome. 18 Ko, naime,ovim služi Hristu, taj je Bogu ugodan a ljudima izvrstan. 19 Starajmo se stoga za

212

ono što stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju. 20 Nemoj da rušiš Božije delo− zbog jela. Sve je čisto, ali je zlo za čoveka koji jede sa spoticanjem. 21 Dobro jene jesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ono na šta se tvoj brat spotiče [ili sablažnjava,ili slab biva]. 22 Veru, koju imaš, imaj za sebe pred Bogom. Blažen je ko ne osuđujesamoga sebe za ono što smatra da je dobro. 23 Ko se, naprotiv, koleba, navlači nasebe osudu − ako jede, jer to ne čini po veri. A sve što ne potiče od vere − greh je.

Rimljanima, glava 151 Mi pak jaki dužni smo da snosimo slabosti slabih, a ne da se ponašamo kako senama dopada. 2 Svaki od nas neka se trudi da bližnjeg zadovolji − na dobro i zanazidanje. 3 Jer ni Hristos nije ugađao samom sebi, nego kao što je napisano:»Pogrde onih, koji tebe grde, padoše na me«. 4 Sve, naime, što je unapred napisano,napisano je nama za pouku, da strpljivošću i utehom Pisma imamo nadu. 5 A Bog,tvorac strpljivosti i utehe, neka vam da da među sobom složno mislite po volji IsusaHrista, 6 da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našega IsusaHrista.

7 Zato prihvatajte jedan drugoga, kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju. 8

Kažem, naime, da je Hristos poslužio obrezanima za istinu Božiju da utvrdiočevima dana obećanja, 9 a mnogobošci slave Boga zbog njegovog milosrđa, kaošto je napisano: »Zato ću te ispovedati među mnogobošcima i pevaću imenutvome«. 10 I opet govori: »Veselite se, mnogobošci, s njegovim narodom«. 11 I opet:»Hvalite Gospoda svi mnogobošci, i neka ga slave svi narodi«. 12 I Isaija opetgovori: »Doći će izdanak iz korena Jesejeva, i onaj koji ustaje da vlada nadmnogobošcima, u njega će se mnogobošci uzdati«. 13 A Bog naše nade neka vasispuni svakom radošću i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha Svetoga.

Apostolovo pravdanje i njegove namere

14 A ja sam, braćo moja, i sam uveren za vas, da ste i sami puni dobrote, ispunjenisvakim znanjem, kadri i jedan drugoga umudriti. 15 A delimično sam vam maloodlučnije pisao, želeći da vas podsetim po blagodati koju mi je Bog dao, 16 dabudem služitelj Hrista Isusa za mnogobošce, koji vrši svetu službu evanđeljaBožijeg, da mnogobošci kao prinos budu ugodni, osvećeni Duhom Svetim. 17

Mogu, dakle, da se hvalim u Hristu Isusu za sve što sam učinio služeći Bogu; 18 jerse neću usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene, da bimnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom, 19 silom čudnih znakova i čuda,silom Duha Svetoga, tako da sam od Jerusalima pa naokolo sve do Ilirika ispunio

213

evanđeljem o Hristu. 20 Ali sam pri tom smatrao za čast da ne objavljujemevanđelje onde gde je Hristos već poznat, da ne bih zidao pa tuđem temelju, 21 negokako je napisano: »Videće ga oni kojima o njemu nije ništa javljeno, i razumeće onikoji nisu čuli«.

22 Toga radi bio sam mnogo puta sprečen da dođem k vama. 23 A sad, nemajući višepolja rada u ovim krajevima, a od mnogo godina žudim da dođem k vama, 24 kadpođem u Španiju; nadam se, naime, da ću vas na prolasku videti i da ćete me viotpratiti onamo kad se najpre vas donekle nasitim. 25 Sada pak služeći svetima idemu Jerusalim. 26 Jer Makedonija i Ahaja odlučiše da skupe neku zajedničku pomoć zasiromahe među svetima u Jerusalimu. 27 Oni su to odlučili, a i dužni su im. Jer, kadsu mnogobošci postali učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su da imposluže i u njihovim telesnim potrebama. 28 Kad, dakle, svršim ovo i potvrdim imovaj plod, poći ću preko vas u Španiju. 29 A znam da ću dolazeći k vama doći spunim blagoslovom Hristovim.

30 Molim vas uz to, braćo, u Gospodu našem Isusu Hristu i u ljubavi Duha − da seborite sa mnom moleći se Bogu za mene, 31 da se izbavim od nepokornih u Judeji ida moja služba za Jerusalim bude po volji svetima, 32 te da vam po Božijoj volji sradošću dođem i odmorim se s vama zajedno. 33 A Bog mira neka je sa svimavama. Amin.

Rimljanima, glava 16Pozdravi i poslednje opomene

1 Preporučujem vam našu sestru Fivu, koja je u službi crkve u Kenhreji, 2 da jeprimite u Gospodu − kako to priliči svetima i da joj pomognete u svakoj stvari kojuod vas zatreba; jer je i ona postala zaštitnica mnogima pa i meni samom.

3 Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu, 4 koji su svoje vratovepoložili za moj život, kojima ne zahvaljujem samo ja nego i sve crkve izmnogobožaca, 5 − i crkvu u njihovom domu. Pozdravite mog dragog Epeneta, kojije prvenac iz Azije za Hrista. 6 Pozdravite Mariju, koja je mnogo truda uložila zavas. 7 Pozdravite Andronika i Junija, moje rođake i moje drugove u sužanjstvu, kojisu znameniti među apostolima, koji su i pre mene bili u Hristu. 8 Pozdravite moga uGospodu voljenoga Ampliata. 9 Pozdravite Urbana, našeg saradnika u Hristu, i mogdragog Stahija. 10 Pozdravite Apela, u Hristu prekaljenog. Pozdravite sveAristovudove. 11 Pozdravite moga rođaka Irodiona. Pozdravite domaće Narkisove

214

koji su u Gospodu. 12 Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu.Pozdravite dragu Persidu, koja se mnogo trudila u Gospodu. 13 Pozdravite Rufa,izabranog u Gospodu, i majku njegovu i moju. 14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta,Ermiju, Patrova, Erma, i braću koja su sa njima. 15 Pozdravite Filologa i Juliju,Nireja i njegovu sestru, i Olimpa, i sve svete koji su sa njima. 16 Pozdravite jedandrugoga svetim celivom. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.

17 Vas pak molim, braćo, da pazite na one koji stvaraju razdore i sablazni protivnauke koju ste vi naučili, i klonite se njih. 18 Jer takovi ne služe Gospodu našemHristu, nego svome trbuhu, pa lepim i umilnim rečima zavode srca nezlobivih. 19

Vaša poslušnost, uostalom, poznata je svima. Stoga se radujem za vas, ali hoću dabudete mudri za dobro, a bezazleni za zlo. 20 A Bog mira satrće brzo satanu podvašim nogama. Blagodat Gospoda našega Isusa sa vama! 21 Pozdravlja vas Timotej,moj saradnik, i Lukije, i Jason, i Sosipatar, moji rođaci. 22 Pozdravljam vas uGospodu ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu. 23 Pozdravlja vas Gaj, domaćinmoj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, gradski blagajnik, i brat Kvart. [24 BlagodatGospoda našega Isusa Hrista sa svima vama!]

Doksologija

25 A onome koji može da vas utvrdi po mom evanđelju i propovedi o Isusu Hristu,po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, 26 a sad se javila i krozproročka Pisma, obznanjena svima narodima po zapovesti večnoga Boga − da bi sepokorili veri, 27 jedinom mudrom Bogu, posredstvom Isusa Hrista, njemu slava usve vekove! Amin.

215

Prva poslanica Korinćanima

1 Korinćanima, glava 1Uvod

1 Pavle, Božijom voljom pozvan za apostola Isusa Hrista, i brat Sosten, 2 CrkviBožijoj u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanim svetima sa svima kojiprizivaju ime Gospoda našega Isusa Hrista na svakom mestu, Gospoda koji jenjihov i naš: 3 blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

4 Zahvaljujem svom Bogu svagda za vas, za blagodat Božiju koja vam je dana uHristu Isusu, 5 i što ste se u njemu obogatili u svemu, u svakoj reči i svakom znanju,6 kao što se svedočanstvo o Hristu utvrdilo među vama, 7 tako da ne oskudevate niu jednom blagodatnom daru, očekujući otkrivenje Gospoda našega Isusa Hrista, 8

koji će vas i utvrđivati do kraja, da budete besprekorni na dan Gospoda našegaIsusa Hrista. 9 Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu svoga Sina, Isusa Hrista,Gospoda našega.

Suparništvo stranaka

10 Nego molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jednogovorite i da ne bude među vama cepanja, već da budete usavršeni u jednomrazumu i jednoj misli. 11 Obavešten sam o vama, naime, braćo moja, od Hlojinihdomaćih, da su svađe među vama. 12 Mislim to što svaki od vas govori: ja samPavlov, a ja sam Apolosov, ja pak Kifin, a ja Hristov. 13 Da li se Hristos razdelio?da nije Pavle raspet za vas? ili ste kršteni u ime Pavlovo? 14 Hvala Bogu što nijednoga od vas nisam krstio osim Krispa i Gaja, 15 da ne bi ko rekao da ste u mojeime kršteni. 16 Krstio sam još i Stefanin dom; dalje ne znam da li sam koga drugogkrstio. 17 Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego da propovedamevanđelje, i to ne u rečitoj mudrosti − da Hristov krst ne bi izgubio svoju vrednost.

18 Jer reč o krstu je ludost onima koji propadaju, a nama koji se spasavamo − silaBožija. 19 Jer je napisano: »Uništiću mudrost mudrih, i odbaciću pamet pametnih«.20 Gde je mudri? gde književnik? gde prepirač ovoga sveta? Zar nije Bog pretvoriomudrost ovoga sveta u ludost? 21 Pošto, naime, svet svojom mudrošću nije poznao

216

Boga u Božijoj mudrosti, bila je volja Božija da ludom propoveđu spase one kojiveruju. 22 I kad već Judeji ištu čudne znake, a Grci traže mudrost, 23 mipropovedamo Hrista raspetoga − Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, 24 asamim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Božiju i mudrostBožiju. 25 Jer ono što kao ludost dolazi od Boga − mudrije je od ljudi, i ono štodolazi od Boga kao slabost − jače je od ljudi.

26 Gledajte samo, braćo, svoje prizvanje; nema tu mnogo mudrih po ljudskomshvatanju, nema mnogo silnih, niti mnogo plemenita roda. 27 Nego je Bog izabraoono što je pred svetom ludo − da time posrami mudre, i što je slabo pred svetom, toje Bog izabrao − da posrami jako, 28 i što se u svetu smatra neplemenitim iprezrenim Bog je izabrao, i ono što se smatra za ništa − da uništi ono što važi kaonešto, 29 da se niko ne pohvali pred Bogom. 30 Od njega ste i vi u Hristu Isusu, kojinam je postao mudrost od Boga, pravednost i osvećenje, i izbavljenje, 31 da budekao što je napisano: »Ko se hvali − neka se hvali u Gospodu«.

1 Korinćanima, glava 2Božija mudrost

1 I kad sam došao k vama, braćo, nisam došao da vam visokim govorom ilimudrošću objavim svedočanstvo Božije. 2 Jer sam odlučio da među vama znamsamo Isusa Hrista − i to raspetoga. 3 I pred vama sam se pojavio u slabosti, i ustrahu, i u velikom trepetu, 4 te moj govor i moja propoved ne beše u nagovorljivimrečima ljudske mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile, 5 da se vaša vera neosniva na ljudskoj mudrosti, nego na Božijoj sili. 6 Mudrost pak govorimo međusavršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovoga sveta koji propadaju, 7

nego govorimo Božiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svihvekova predodredio za našu slavu, 8 koju ni jedan od vladara ovoga sveta nijeupoznao; jer da su je upoznali, ne bi raspeli Gospoda slave. 9 Nego propovedamokao što je napisano: »Što oko ne vide, i uho ne ču, i u ljudsko srce ne dođe, štougotovi Bog onima koji ga ljube«. 10 A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jerDuh ispituje sve, i dubine Božije. 11 Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku − semčovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko − sem Duha Božijega − ne zna štaje u Bogu. 12 Mi pak nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga,da znamo šta nam je Bog darovao. 13 Pa i to ne govorimo rečima naučenim odljudske mudrosti, nego rečima naučenim od Duha, tumačeći ono što je duhovnoduhovnim ljudima. 14 A zemaljski čovek ne prima što je od Božijeg Duha, jer je toza njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovan način

217

rasuđivati. 15 Duhovni čovek pak rasuđuje o svemu, a njega niko ne prosuđuje. 16

Jer »Ko pozna um Gospodnji − da ga pouči?« A mi imamo um Hristov.

1 Korinćanima, glava 3Božiji služitelji

1 I ja, braćo, nisam mogao da vam govorim kao duhovnim ljudima, nego kaotelesnima, kao nejakima u Hristu. 2 Mlekom sam vas napojio, ne čvrstom hranom,jer još niste mogli da je podnesete. A ni sad još ne možete, 3 jer ste još telesni. Kadmeđu vama ima zavisti i svađa, zar niste telesni i zar ne živite kao obični ljudi? 4

Kad, naime, jedan govori: ja sam Pavlov, a drugi: ja sam Apolosov, zar niste običniljudi? 5 Šta je, dakle, Apolos? a šta je Pavle? Služitelji čijom ste službompoverovali, i to kako je svakome od nas Gospod dao. 6 Ja sam posadio, Apolos jezalio, a Bog je dao da uzraste. 7 Zato niti je što onaj koji sadi, niti onaj koji zaliva,nego Bog koji daje da uzraste. 8 A onaj koji sadi i onaj koji zaliva − jedno su, isvaki će primiti svoju platu prema svom trudu. 9 Mi smo, naime, Božiji saradnici, avi ste Božija njiva, Božija građevina.

10 Po blagodati Božijoj koja mi je dana ja sam kao mudri neimar postavio temelj, adrugi naziđuje. Samo svaki neka pazi kako naziđuje. 11 Jer niko ne može da postavidrugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos. 12 I ako ko na ovomtemelju zida zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, 13 svačije delo izići ćena videlo; sudni dan će pokazati, jer će se u ognju otkriti, i kakvo je čije delo −oganj će pokazati. 14 Ako čije delo, koje je nazidao, ostane, taj će primiti nagradu,15 ako čije delo izgori, taj će podneti štetu, ali će sam biti spasen, samo tako − kaokroz oganj.

16 Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? 17 Ako nekouništava hram Božiji, Bog će njega uništiti; jer je hram Božiji svet, a to ste vi.

18 Neka se niko ne zavarava; ako neko među vama misli da je mudar na ovomsvetu, neka postane lud − da bi bio mudar. 19 Jer je mudrost ovoga sveta ludost predBogom. Napisano je, naime: »On hvata mudrace u njihovom lukavstvu«, 20 i opet:»Gospod zna premišljanja mudraca − da su ništavna«. 21 Stoga neka se niko nehvali ljudima, jer je sve vaše: 22 bio to Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili život, ilismrt, ili sadašnje, ili buduće, sve je vaše, 23 vi ste pak Hristovi, a Hristos je Božiji.

218

1 Korinćanima, glava 4Hristovi apostoli

1 Tako neka nas ljudi drže za Hristove pomoćnike i upravitelje Božijih tajni. 2 A odupravitelja se uostalom traži da se svaki veran nađe. 3 Ja pak ni malo ne marim štome osuđujete vi ili ljudski sud, a ni sam sebi ne sudim. 4 Jer ne znam da sam štokriv, ali time još nisam opravdan. Nego Gospod je taj koji meni sudi. 5 Stoganemojte da sudite ništa pre vremena − dok ne dođe Gospod, koji će osvetliti što jeskriveno u tami i obelodaniti odluke naših srdaca; i tada će svako primiti od Bogapohvalu.

6 A na sebi i Apolosu pokazao sam primer, braćo, vas radi − da naučite šta znači: nepreko onoga što je napisano, da se radi nikoga ne nadimate jedan protiv drugoga. 7

Jer ko ti daje preimućstvo? A šta imaš što nisi primio? Ako si pak primio, što sehvališ kao da nisi primio? 8 Već ste zasićeni, već ste se obogatili; bez nas ste sezacarili, i kamo sreće da ste se zacarili, pa da i mi sa vama carujemo. 9 Smatram,naime, da je Bog nas apostole kao poslednje postavio, kao na smrt osuđene, da nasgleda svet, i anđeli, i ljudi. 10 Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mismo slabi, a vi jaki; vi ste slavni, a mi prezreni. 11 Do ovoga časa i gladujemo, ižednimo, i nismo odeveni, i tuku nas, i potucamo se, 12 i trudimo se radeći svojimrukama. Kad nas ruže − mi blagosiljamo, kad nas gone − mi podnosimo, 13 kad nasgrde − mi se blago obraćamo; postali smo kao neko smeće sveta, kao otpad svijusve do sada.

14 Ne pišem ovo da vas posramim, nego vas poučavam kao svoju dragu decu. 15 Jerako imate i deset hiljada vaspitača u Hristu, ipak nemate mnogo očeva; ja sam vas,naime, u Isusu Hristu evanđeljem rodio. 16 Molim vas dakle ugledajte se na mene.17 Baš zato sam vam poslao Timoteja, koji je moje drago i verno čedo u Gospodu.On će vas podsetiti na moje puteve u Hristu, kako ja učim svuda, u svakoj crkvi. 18

Neki su se naduli − kao da ja neću da dođem k vama. 19 Ali ću vam doći ubrzo, akobude volja Gospodnja, i tada neću hteti da znam za reč onih naduvenih, nego zanjihovu silu. 20 Jer carstvo Božije nije u reči, nego u sili. 21 Šta hoćete? da vamdođem s prutom, ili s ljubavlju i krotkim duhom?

1 Korinćanima, glava 5Rodoskrvnik

219

1 Čuje se uopšte da blud vlada među vama, i to takav blud kakvog nema ni međumnogobošcima, da neki ima očevu ženu. 2 I vi ste nadmeni; što se radije nisteožalostili − da se ukloni iz vaše sredine koji je to delo učinio? 3 Ja sam, naime, iakonisam kod vas telom, ali sam prisutan duhom, već osudio − kao da sam prisutan −onoga koji je tako nešto učinio: 4 kada se u ime Gospoda našega Isusa sakupite vi imoj duh sa silom Gospoda našega Isusa, 5 da se takav preda satani na propast tela,da se duh spase na dan Gospodnji. 6 Vaša hvala nije dobra. Zar ne znate da malokvasca ukiseli sve testo? 7 Očistite stari kvasac, da budete novo testo, kao što stestvarno beskvasni. Jer i Hristos je kao naše pashalno jagnje prinet na žrtvu. 8 Stogatreba da praznujemo ne sa starim kvascem, niti sa kvascem zloće i nevaljalstva, većsa beskvasnim hlebovima iskrenosti i istine.

9 U poslanici sam vam pisao da se ne mešate sa bludnicima, 10 ne uopšte sabludnicima ovoga sveta, ili sa gramžljivima i razbojnicima, ili idolopoklonicima,jer biste onda morali otići sa sveta. 11 Napisao sam vam u stvari da se ne mešate saonim koji se brat zove, a bludnik je, ili gramžljiv, ili idolopoklonik, ili opadač, ilipijanica, ili razbojnik; sa takvima nemojte ni jesti. 12 Zašto, najzad, da ja sudimonima koji su napolju? Zar vi ne sudite onima koji su unutra? 13 A Bog će suditionima koji su napolju. Uklonite zloga iz svoje sredine.

1 Korinćanima, glava 6O parničenju pred mnogobošcima

1 Sme li ko od vas, kad ima spor s drugim, da ide na sud pred nepravedne, a ne predsvete? 2 Ili zar ne znate da će sveti suditi svetu? I ako ćete vi da sudite svetu, zarniste dostojni da sudite u sasvim malim sporovima? 3 Ne znate li da ćemo mi suditianđelima, a kamo li u svetovnim stvarima? 4 Ako, dakle, imate svetovne sporove,postavite za sudije one koji su u Crkvi malo cenjeni. 5 Govorim na vašu sramotu.Tako među vama nema ni jednog mudrog koji bi mogao da presudi među svojombraćom? 6 Nego se brat parniči s bratom, i to pred nevernima. 7 Uopšte, i to je većvaša mana što se među sobom parničite. Zašto radije ne trpite nepravdu? zaštoradije ne trpite štetu? 8 Nego vi činite nepravdu i štetu, i to braći. 9 Ili zar ne znateda nepravedni neće naslediti carstva Božijeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici, niidolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušci, ni pederasti, 10 ni kradljivci, nigramžljivi, ni pijanice, ni opadači, ni razbojnici neće naslediti carstva Božijeg. 11 Ineki od vas su bili ovakvi. Ali ste se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda[našega] Isusa Hrista i Duhom Boga našega.

220

O bludu

12 Meni je sve dozvoljeno, ali nije sve na korist. Meni je sve dozvoljeno, ali neću danešto ovlada mnome. 13 Jela su za trbuh, a trbuh za jela; Bog će uništiti i jedno idrugo. Ali telo nije za blud, nego za Gospoda, i Gospod za telo. 14 A Bog jevaskrsao Gospoda, pa će vaskrsnuti i nas svojom silom. 15 Zar ne znate da su vašatelesa Hristovi udovi? Hoću li, dakle, uzeti Hristove udove i učiniti ih udovimabludničinim? Daleko od toga. 16 Ili ne znate da je priljubljeni uz bludnicu jedno telos njom? Jer reče: »Dvoje će biti jedno telo.« 17 A ko se Gospoda drži jedan je duh snjim. 18 Izbegavajte blud. Svaki greh, koji čovek čini, van tela je; a bludnik grešiprotiv svog sopstvenog tela. 19 Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetogakoji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi? 20 Vi ste, naime,skupo kupljeni, proslavite, dakle, Boga svojim telom.

1 Korinćanima, glava 7O braku i devičanstvu

1 Što se tiče onoga o čemu ste mi pisali, dobro je za čoveka da se ne dotiče žene; 2

ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka žena svoga muža. 3 Muž da činisvoju dužnost ženi, a isto tako i žena mužu. 4 Žena ne raspolaže svojim telom, negomuž; isto tako i muž ne raspolaže svojim telom, nego žena. 5 Ne uskraćujte se jednodrugom, sem po dogovoru za izvesno vreme, da se predate molitvi, a zatim da seopet sastanete, da vas satana ne iskuša zbog vaše neuzdržljivosti. 6 Ali ovo govorimkao dopuštenje, a ne kao zapovest. 7 Ja pak želim da svi ljudi budu kao ja; ali svakoima svoj blagodatni dar od Boga, jedan ovako, a drugi onako.

8 A neoženjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao što sam i ja. 9 Aliako ne mogu da se uzdržavaju, neka stupe u brak, jer je bolje stupati u brak negoraspaljen patiti. 10 Bračnim drugovima pak ne zapovedam ja, nego Gospod, da sežena ne rastavlja od muža. 11 A u slučaju da se rastavi, neka ostane bezbračna, ili dase pomiri sa svojim mužem. I muž da, ne otpušta svoju ženu.

12 A ostalima govorim ja, ne Gospod: ako neki brat ima ženu koja ne veruje, i onapristaje da živi s njim, neka je ne otpušta. 13 I žena koja ima muža koji ne veruje, aon pristaje da živi s njom, neka ne otpušta muža. 14 Muž koji ne veruje, naime,posvećen je vernom ženom, i žena koja ne veruje posvećena je bratom; vaša deca biinače bila nečista, a sad su sveta. 15 Ako li se onaj koji ne veruje razdvaja, neka serastavi; brat ili sestra u takvim slučajevima nisu vezani kao robovi, jer nas je Bog

221

pozvao da živimo u miru. 16 Šta znaš, najzad, ženo, da li ćeš spasti muža? ili štaznaš, mužu, da li ćeš spasti ženu? 17 Samo svako neka živi onako kako mu jeGospod dodelio, kako ga je Bog pozvao. I tako naređujem po svim crkvama.

18 Ako je ko pozvan kao obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako je ko pozvan uneobrezanju, neka se ne obrezuje. 19 Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa, nego− držanje Božijih zapovesti. 20 Svako neka ostane onakav kakav je pozvan. 21 Jesi lipozvan kao rob? ne brini se, nego iako možeš da postaneš slobodan, radije ostani učemu si. 22 Jer ko je kao rob pozvan u Gospodu − slobodnjak je Gospodnji; tako je ipozvani slobodnjak Hristov rob. 23 Skupo ste kupljeni; ne budite robovi ljudima. 24

Svako, braćo, neka ostane pred Bogom u onom u čemu je pozvan.

25 A za devojke nemam zapovesti od Gospoda, nego kazujem svoje mišljenje kaočovek koji je doživeo blagodat Gospodnju − da bi uživao poverenje. 26 Smatram,dakle, da je ovo dobro zbog sadašnje nevolje, da je dobro čoveku da tako bude. 27

Jesi li se privezao za ženu? − ne traži razvod. Jesi li se razveo od žene? − ne tražižene. 28 No ako i stupaš u brak, nisi pogrešio, i devojka ako se uda − nije pogrešila;ali će takvi imati telesnu nevolju, a ja vas štedim.

29 Nego ovo vam, braćo, poručujem: vreme je kratko; ubuduće i oni koji imaju ženeda budu kao da ih nemaju, 30 i koji plaču − kao da ne plaču, i koji se raduju − kaoda se ne raduju, i koji kupuju − kao da ništa nemaju, 31 i koji koriste ovaj svet − kaoda ga ne iskorišćavaju; jer prolazi obličje ovoga sveta. 32 A ja hoću da ste bezbrižni.Bezbračni brine se za ono što je Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, 33 a ko jestupio u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi ženi, 34 te je podeljen. Ineudata žena, i devojka, brine se za ono što je Gospodnje, da bude sveta i telom iduhom, a koja je stupila u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi mužu.35 Ovo pak govorim na korist vas samih, ne da vam stavim omču, nego da budetečasni i da bez smetnje istrajno služite Gospodu. 36 Misli li ko da neprilično postupasa svojom devojkom, ako je ona zašla u godine, i tako mora da bude, neka čini štahoće: ne greši, neka stupaju u brak. 37 Ko, međutim, čvrsto stoji u svom srcu i nemanužde, nego vlada svojom sopstvenom voljom, pa je ovo odlučio u svomsopstvenom srcu, da sačuva svoju devojku, dobro će činiti. 38 Tako, dobro čini koudaje svoju devojku, ali bolje će činiti ko je ne udaje.

39 Žena je privezana dok joj muž živi; a ako joj muž umre, slobodna je da se uda zakoga hoće, samo u Gospodu. 40 Ali je, po mom mišljenju, blaženija ako tako ostane;mislim, uostalom, da i ja imam Duha Božijeg.

222

1 Korinćanima, glava 8O mesu od idolskih žrtava

1 U pogledu mesa od idolskih žrtava znamo da svi mi imamo potrebno znanje.Znanje nadima, a ljubav naziđuje. 2 Ako neko misli da je došao do nekog znanja,još nije saznao onako kako treba saznati. 3 Ali ako neko voli Boga, toga je Bogpoznao. 4 Uostalom, u pogledu jedenja mesa od idolskih žrtava znamo da idol nijeništa na svetu i da nema drugog Boga − sem jednoga. 5 Jer ako i ima nazovibogova,bilo na nebu, bilo na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospodara, 6 ali miimamo jednoga Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga GospodaIsusa Hrista, kroz koga je sve postalo, pa i mi − njegovim posredstvom.

7 Ali svi nemaju znanja. Neki, naime, po svojoj dosadašnjoj navici na idole, jedumeso kao idolsku žrtvu, pa se tako njihova slaba savest kalja. 8 Jelo, međutim, nećenas postaviti pred Boga; niti šta gubimo ako ne jedemo, niti mnogo dobivamo akojedemo. 9 Samo pazite da kako ova vaša sloboda ne bude spoticanje za slabe. 10 Jerako neko tebe, koji imaš znanje, vidi za trpezom u idolskom hramu, neće li njegovasavest, budući da je on slab, biti pobuđena da jede meso žrtvovano idolima? 11

Zbog tvoga znanja, naime, propada onaj slabi, brat, za koga je Hristos umro. 12 Itako grešeći protiv svoje braće i udarajući po njihovoj slaboj savesti, protiv Hristagrešite. 13 Stoga, ako jelo sablažnjava mog brata, neću jesti mesa doveka, da nesablaznim svoga brata.

1 Korinćanima, glava 9Prava i dužnosti apostola

1 Nisam li slobodan? nisam li apostol? nisam li video Isusa, Gospoda našega? nistedi vi moje delo u Gospodu? 2 Ako drugima nisam apostol, ali vama jesam; jer vi stepečat moga apostolstva u Gospodu. 3 To je moja odbrana od onih koji me ispituju. 4

Zar nemamo prava da jedemo i da pijemo? 5 zar nemamo prava da vodimo jednusestru kao ženu − kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa? 6 Ili samo ja iVarnava nemamo prava da ne radimo radi izdržavanja?

7 Ko ikad vojuje o svom trošku? ko sadi vinograd i ne jede njegov rod? ili konapasa stado i ne jede mleko od stada? 8 Govorim li ja to samo po ljudski, ili negovori to i zakon? 9 U Mojsijevom zakonu, naime, napisano je: »Nemoj da zavežešusta volu koji vrše«. Brine li se Bog za volove? 10 ili govori baš za nas? Ta za nas je

223

napisano − da orač treba u nadi da ore, i koji vrše treba da vrše u nadi da će dobitisvoj deo. 11 Ako vam mi posejasmo duhovna dobra, da li je to nešto veliko kadžanjemo vaša telesna dobra? 12 Kad drugi imaju prava da učestvuju u vašimzemaljskim dobrima, zašto ne bismo imali mi još i više? Ali mi se nismo poslužiliovim pravom, nego sve podnosimo, da ne učinimo kakve smetnje evanđelju oHristu. 13 Ne znate li da se od hrama hrane oni koji vrše svetu službu, i da služiteljioltara s oltarom dele? 14 Tako je i Gospod naredio propovednicima evanđelja da odevanđelja žive.

15 A ja se nisam koristio ničim od svega toga. Pa i ovo ne napisah − da meni takobude; jer je za mene bolje da umrem nego da mi ko slavu uništi. 16 Ako pakpropovedam evanđelje, ne mogu da se hvalim; jer moram to da činim; jer teškomeni ako ne propovedam evanđelje. 17 Ako, naime, to činim dragovoljno, imamnagradu; a ako ne činim po svojoj volji, to znači da mi je poverena službaupravljanja. 18 Šta je, dakle, moja plata? Da propovedajući besplatno dajemevanđelje, da ne koristim svoje pravo u evanđelju.

19 Iako sam slobodan od svih, sebe učinih služiteljem sviju, da ih što višepridobijem. 20 Tako sam Judejima bio kao Judejin − da bih pridobio Judeje; onimakoji su pod zakonom bio sam kao da sam i ja pod zakonom, mada ja nisam podzakonom, da bih pridobio one koji su pod zakonom. 21 Onima koji su bez zakonabio sam kao da sam i ja bez zakona, mada ja nisam bez Božijeg zakona, nego sam uHristovom zakonu, − da bih pridobio one koji su bez zakona. 22 Slabima sam bio[kao] slab, da bih pridobio slabe; svima sam bio sve − da svakako neke spasem. 23 Isve činim za evanđelje − da bih imao udela u njemu.

24 Ne znate li da na trkalištu trče svi trkači, ali samo jedan dobiva nagradu; tako i vitrčite − da je osvojite. 25 A svaki borac uzdržava se od svega; oni − da bi dobilipropadljiv venac, a mi − nepropadljiv. 26 Stoga ja trčim tako, kao trkač koji ne trči uneizvesnost, tako se borim pesnicom, kao borac koji ne bije vetar, 27 nego mučimsvoje telo i potčinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam postaonevaljao.

1 Korinćanima, glava 10Upozorenje protiv idolopoklonstva

1 Neću da vam ostane nepoznato, braćo, da su svi naši očevi bili pod oblakom, i svisu prošli kroz more, 2 i svi su bili u Mojsija kršteni u oblaku i u moru, 3 i svi su jeli

224

isto duhovno jelo, 4 i svi su pili isto duhovno piće; jer su pili iz duhovne stene kojaih je pratila, a ta stena beše Hristos. 5 Ali većina od njih nije bila Bogu ugodna, tebehu pobijeni u pustinji.

6 A ovo se dogodilo kao praslika za nas, da ne želimo zla kao što su oni želeli. 7 I nebudite idolopoklonici kao neki od njih, kao što je napisano: »Narod sede da jede ida pije, te ustaše da igraju«. 8 Nemojmo se odavati ni bludu, kao što su to činili nekiod njih, pa ih u jedan dan pade dvadeset i tri hiljade. 9 Nemojmo ni Gospodaiskušavati, kao što su ga neki od njih kušali, pa izgiboše od zmija. 10 I ne gunđajte,kao što su neki od njih gunđali, pa izginuli od onoga koji ubija. 11 A sve ovodogađalo se njima za primer, ali je napisano za upozorenje nama, kojima suposlednja vremena blizu. 12 Stoga ko misli da sigurno stoji, neka pazi da ne padne.13 Snašlo vas je samo ljudsko kušanje. A Bog je veran, pa vas neće ostaviti da trpiteiskušenja više nego što možete, nego će učiniti i kraj sa iskušenjima, da možetepodneti.

14 Zato, mili moji, bežite od idolopoklonstva. 15 Govorim kao mudrima: rasuditesami šta vam govorim. 16 Čaša blagoslova, koju blagosiljamo, nije li zajednicaHristove krvi? Hleb, koji lomimo, nije li zajednica Hristova tela? 17 Zato što je hlebjedan, mi mnogi jedno smo telo; jer svi mi jedan hleb delimo. 18 Gledajte telesnogIzrailja: zar oni jedući žrtve nisu u zajednici sa žrtvenikom? 19 Šta ja hoću time dakažem? Da li je meso žrtvovano idolima nešto, ili da idol nešto predstavlja? 20 Ne,nego što mnogobošci žrtvuju, demonima prinose na žrtvu, a ne Bogu. A ja neću davi budete u zajednici sa demonima. 21 Ne možete piti čašu Gospodnju i čašudemonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i trpezi demonskoj. 22 Ili daizazivamo Gospoda na zavist? Da nismo jači od njega?

23 Sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve je dozvoljeno, ali sve ne naziđuje. 24

Niko neka ne traži svoje dobro, nego dobro drugoga. 25 Jedite sve što se prodaje natrgu ne ispitujući ništa savesti radi; 26 jer »Gospodnja je zemlja i sve što jeispunjava«. 27 Ako vas ko od nevernika pozove i hoćete da idete, jedite sve što seiznese pred vas ne ispitujući ništa savesti radi. 28 Ali ako vam ko kaže: ovo je mesood žrtve, onda ne jedite zbog onoga koji vam je na to ukazao i zbog savesti; 29 a nemislim na tvoju savest, nego na savest drugoga. Zašto da tuđa savest sudi mojojslobodi? 30 Ako ja jedem sa zahvalnošću, zašto da se huli na mene zbog onoga zašto ja zahvaljujem?

31 Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju. 32 Nebudite na sablazan ni Judejima, ni Grcima, ni Crkvi Božijoj, 33 kao što i ja svima

225

ugađam u svemu ne tražeći svoju korist, nego korist mnogih, da oni budu spaseni.

1 Korinćanima, glava 11Žena treba da pokriva glavu

1 Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista. 2 Hvalim vas pak što mese sećate u svemu i što držite predanja onako kako sam vam predao. 3 Ali hoću daznate da je Hristos glava svakom čoveku, a čovek je glava ženi, a Bog je glavaHristu. 4 Svaki čovek, koji se moli Bogu ili prorokuje pokrivene glave, sramotisvoju glavu. 5 A svaka žena, koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramotisvoju glavu, jer je jedno isto sa ošišanom. 6 Ako se, naime, žena ne pokriva, neka seonda i šiša. No ako je ružno da se žena šiša i brije, neka se i pokriva. 7 Čovek pakne treba da pokriva glave zato što je on slika i slava Božija; a žena je čovekovaslava. 8 Jer nije čovek postao od žene, nego žena od čoveka. 9 I nije čovek stvorenradi žene, nego žena radi čoveka. 10 Zato žena treba da ima znak muževljeve vlastina glavi − zbog anđela. 11 Ali u Gospodu niti je žena bez čoveka niti čovek bezžene. 12 Jer kao što je žena postala od čoveka, tako i čovek postaje posredstvomžene; a sve je od Boga. 13 Sami u sebi presudite: da li priliči ženi da se gologlavamoli Bogu? 14 Zar vas i sama priroda ne uči da je za čoveka sramota ako ima dugukosu, 15 ako pak žena ima dugu kosu, to joj je dika, jer joj je kosa dana umesto vela.16 Ali ako ko misli da se proteruje, mi nemamo takvog običaja, a ni crkve Božije.

Večera Gospodnja

17 Nalažući vam ovo ne mogu da vas hvalim, jer se ne sastajete na bolje, nego nagore. 18 Jer, prvo, čujem da se na svom crkvenom skupu delite, i nešto od togaverujem. 19 I treba, najzad, da se delite − da se pokažu koji su pouzdani među vama.20 Kada se, dakle, zajedno sastajete, ne jede se večera Gospodnja. 21 Jer svaki prijelu prvo uzima svoju večeru, pa jedan gladuje, a drugi se opija. 22 Zar nemate kuće,da jedete i da pijete? ili prezirete Crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta davam kažem? Da vas pohvalim? U ovom vas ne hvalim.

23 Ja sam, naime, primio od Gospoda što sam i vama predao, da je Gospod Isus, onenoći kada je bio predan, uzeo hleb, 24 zahvalio Bogu, izlomio i rekao: ovo je mojetelo za vas. Ovo činite meni za spomen. 25 Isto tako i čašu posle večere govoreći:ova čaša je novi savez mojom krvlju. Ovo činite, kad god iz nje pijete, meni zaspomen. 26 Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrtGospodnju − dok ne dođe. 27 Stoga ko nedostojno jede hleb ili pije čašu Gospodnju,

226

ogrešiće se o telo i krv Gospodnju. 28 Čovek neka ispituje samoga sebe, i tako nekajede od hleba i neka pije iz čaše; 29 jer ko jede i pije, a ne pravi razliku između telaGospodnjeg i drugog jela, sebi na sud jede i pije. 30 Zbog toga su mnogi slabi ibolesni među vama, i dosta ih je umrlo. 31 Kad bismo sami sebi sudili, ne bi nam sesudilo; 32 a Gospod sudeći kara nas − da ne budemo osuđeni sa svetom. 33 Stoga,braćo moja, kada se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga. 34 Ako je kogladan, neka jede kod kuće, da se ne sastajete na osudu. A ostalo ću urediti kadadođem.

1 Korinćanima, glava 12Duhovni darovi

1 A u pogledu duhovnih darova, braćo, neću − da vas ostavim u neznanju. 2 Znateda ste, kada ste bili mnogobošci, dozvoljavali da vas vuku nemim idolima, kako suvas odvlačili. 3 Zato vam dajem na znanje da niko, ko govori u Duhu Božijem, nekaže: proklet bio Isus, i niko ne može reći: Isus je Gospod, sem u Duhu Svetome.

4 Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je Duh isti. 5 Ima razlike i uslužbama, ali je Gospod isti. 6 Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji činisve u svima. 7 A svakome se daje da se na njemu pokaže Duh na korist. 8 Jednomese, naime, Duhom daje reč mudrosti, a drugome − po istom Duhu − reč znanja, 9 idrugome vera u istom Duhu, i drugome blagodatni dar isceljivanja u jednom Duhu,10 i drugome da čini čuda, i drugome proroštva, i drugome da razlikuje duhove,drugome različiti jezici, a drugome da tumači jezike. 11 A sve ovo čini jedan i istiDuh, koji razdeljuje svakome kako hoće.

12 Jer kao što je telo jedno, i ima mnoge udove, a svi udovi tela, iako su mnogi,jedno su telo, tako je i Hristos. 13 Jer smo svi mi jednim Duhom kršteni za jednotelo, bili Judeji ili Grci, bili robovi ili slobodni. I svi smo jednim Duhom napojeni.14 Pa ni telo nije jedan ud, nego mnogi. 15 Ako noga kaže: zato što nisam ruka nepripadam telu, ipak je deo tela. 16 I ako uho kaže: zato što nisam oko ne pripadamtelu, ipak je deo tela. 17 Kad bi sve telo bilo oko, gde bi bio sluh? kad bi sve telobilo sluh, gde bi bilo čulo mirisa? 18 Ali Bog je postavio udove, svaki pojedini odnjih u telu, kako je hteo. 19 Ako bi pak svi bili jedan ud, gde bi bilo telo? 20 Ovakosu mnogi udovi, a telo je jedno. 21 Oko ne može da kaže ruci: nisi mi potrebna, iliopet glava nogama: niste mi potrebne. 22 Nego mnogo su potrebniji udovi tela kojiizgledaju slabiji, 23 i veće poštovanje pridajemo udovima tela, za koje smatramo dane zaslužuju poštovanje, i naši nepristojni udovi imaju veću pristojnost, 24 dok

227

našim pristojnim udovima to nije potrebno. Ali Bog je tako sastavio telo, da jezapostavljenom udu dao veću čast, 25 da ne bude cepanja u telu, nego da se udovijednako brinu jedan za drugoga. 26 I ako pati jedan ud, svi udovi pate s njim; ako sejedan ud slavi, svi udovi se raduju s njim.

27 A vi ste Hristovo telo, i pojedinačno udovi. 28 I Bog je postavio pojedince uCrkvi prvo za apostole, drugo za proroke, treće za učitelje, zatim čudotvorne sile,pa blagodatne darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različite čudne jezike. 29

Jesu li svi apostoli? jesu li svi proroci? jesu li svi učitelji? imaju li svi čudotvornesile? 30 imaju li svi blagodatne darove isceljivanja? da li svi govore čudne jezike?da li svi tumače? 31 Nego pokažite revnost za veće blagodatne darove. A ja ću vampokazati još izvrsniji put.

1 Korinćanima, glava 13Ljubav

10 1 Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metalkoji zvuči i činele koje odjekuju. 2 I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sveznanje, i ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništa sam. 3

I ako hraneći siromahe razdelim sve svoje imanje, i ako predam svoje telo − dabudem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

4 Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se,5 ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, 6 ne radujese nepravdi, ali se raduje sa istinom; 7 ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, svetrpi.

8 Ljubav ne prestaje nikada. Ako je dar proroštva − biće okončan, ako je dar jezika− prestaće, ako je znanje − nestaće. 9 Jer delimično saznajemo i delimičnoprorokujemo; 10 kada pak dođe ono savršeno, prestaće ono delimično. 11 Kad sambio dete, govorio sam kao dete, mislio sam kao dete, zaključivao sam kao dete. Akad sam postao čovek, prestao sam s detinjarijama. 12 Jer sad gledamo kao pomoćuogledala − u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajem delimično, a ondaću saznati potpuno, kao što sam i sam potpuno poznat. 13 Sada pak ostaje vera,nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je među njima najveća.

228

1 Korinćanima, glava 14Revnost za duhovne darove

1 Težite za ljubavlju i pokažite revnost za duhovne darove, a naročito daprorokujete. 2 Jer ko govori čudnim jezikom − ne govori ljudima, nego Bogu; nikoga, naime, ne razume, dok on Duhom govori tajne. 3 Ako ko prorokuje − ljudimagovori na nazidanje, opomenu i utehu. 4 Ko govori čudnim jezikom − izgrađujesamoga sebe, a ko prorokuje − uzdiže Crkvu. 5 Želim, naime, da vi svi govoritečudnim jezicima, ali više da prorokujete. Jer je onaj koji prorokuje veći od onogašto govori čudnim jezicima, sem ako ih tumači − da se Crkva uzdigne.

6 A sad, braćo, ako vam dođem i govorim čudnim jezicima, kakvu ću vam koristučiniti, ako vam uz to ne govorim u otkrivenju, ili u znanju, ili u proroštvu, ili unauci? 7 Pa i bezdušne stvari koje daju glas, kao svirala ili kitara, ako ne daju da imse tonovi razlikuju, kako će se poznati svirka svirale ili kitare? 8 I ako truba danejasan glas, ko će se spremiti za boj? 9 Tako i vi ako čudnim jezikom ne kažeterazumljive reči, kako će se razumeti šta se govori? Govorićete u vetar. 10 Iako nasvetu ima toliko vrsti jezika, pa ni jedan nije nerazgovetan. 11 Ako, dakle, ne znamznačenje govora, biću tuđin onome što govori, i govornik će meni biti tuđin. 12

Tako i vi, pošto pokazujete revnost za duhovne darove, nastojte da u njimaobilujete na uzdizanje Crkve.

13 Stoga ko govori čudnim jezikom neka se moli Bogu − da ga može protumačiti. 14

Jer ako se molim Bogu čudnim jezikom, duh moj se moli, a moj um ostaje bezploda. 15 Šta to znači? Moliću se Bogu duhom, ali moliću se i umom; pevaću hvaluduhom, ali pevaću i umom. 16 Jer ako ti blagosiljaš duhom, kako će onaj kojizauzima mesto neposvećenog reći amin na tvoje zahvaljivanje, kad ne zna štagovoriš? 17 Ti, doduše, lepo zahvaljuješ, ali se drugi ne uzdiže. 18 ZahvaljujemBogu što govorim čudnim jezicima više od svih vas; 19 ali u Crkvi ću radije reći petreči svojim umom − da i druge poučim, nego hiljade reči čudnim jezikom. 20 Braćo,ne budite detinjastih misli, nego u zloći budite nejaki, a mislima budite zreli ljudi. 21

U zakonu je napisano: »Preko ljudi koji govore tuđim jezikom i usnama tuđinacagovoriću ovome narodu, pa ni tako me neće poslušati, govori Gospod«. 22 Na tajnačin čudni jezici nisu čudni znak za verujuće, nego za nevernike, a dar proroštvanije čudan znak za nevernike, nego za verujuće. 23 Ako se, dakle, sva Crkva okupina jedno mesto, i svi budu govorili čudnim jezicima, pa uđu neposvećeni ilinevernici, neće li reći da ste ludi? 24 Ako pak svi prorokuju, pa uđe neki nevernik ilineposvećeni, svi ga izobličavaju, svi ga ispituju, 25 obelodanjuju se tajne njegova

229

srca, pa će tako pasti ničice i pokloniće se Bogu objavljujući da je Bog stvarno uvama.

Red u crkvi

26 Šta onda, braćo? Kad se skupljate, svaki ima psalam, ima nauku, ima otkrivenje,ima čudni jezik, ima dar tumačenja tog jezika; sve neka bude na nazidanje. 27 Akoko govori čudnim jezikom, neka to čine po dvojica ili najviše trojica, i to redom, ajedan neka tumači. 28 Ako pak nema tumača, neka ćuti u Crkvi, pa neka govorisamom sebi i Bogu. 29 Proroci, međutim, neka govore dvojica ili trojica, a ostalineka rasuđuju. 30 Ako li se nekom drugom, koji tu sedi, što otkrije, prvi neka ćuti. 31

Jer možete svi − jedan po jedan − prorokovati, da svi uče i da svi prime utehu. 32 Iproročki duhovi pokoravaju se prorocima; 33 jer Bog nije Bog nereda, nego mira.

34 Kao u svima crkvama svetih, žene da ćute u crkvama; jer njima nije dopušteno dagovore, nego da se pokoravaju, kao što i zakon nalaže. 35 Ako li žele da naučenešto, neka kod kuće pitaju svoje muževe; jer je nepodobno za ženu da govori uCrkvi. 36 Ili je reč Božija od vas izišla? ili je samo do vas došla?

37 Ako ko misli da je prorok ili da je nadahnut, neka razabere da je Gospodnjanaredba ovo što vam pišem. 38 A ako neko to ne zna, ne zna ni njega Bog. 39 Stoga,braćo moja, pokažite revnost za prorokovanje, i ne branite govor čudnim jezicima.40 Samo sve neka bude pristojno i uredno.

1 Korinćanima, glava 15Vaskrsenje mrtvih

1 Obznanjujem vam, braćo, evanđelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, ukom i stojite, 2 kojim se i spasavate, ako ga čvrsto držite kako sam vam ja objavio,sem ako niste uzalud poverovali. 3 Jer sam vam pre svega predao što sam i primio:da je Hristos umro za naše grehe − po Pismima, 4 i da je sahranjen, i da je vaskrsnuttrećega dana − po Pismima, 5 te se javi Kifi, zatim Dvanaestorici. 6 Potom seodjednom javi više od pet stotina braće, od kojih većina živi do danas, a nekiumreše. 7 Zatim se javi Jakovu, pa onda svima apostolima. 8 A posle svih javi se imeni kao nedonoščetu. 9 Jer sam ja najmanji među apostolima, koji nisam dostojanda se nazovem apostolom, zato što sam gonio Crkvu Božiju. 10 Ali blagodaćuBožijom ja sam ono što sam, i njegova blagodat, koja se izlila na mene, ne osta bezploda, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja, nego blagodat Božija sa mnom

230

11 Bio, dakle, ja ili oni, tako propovedamo i tako ste poverovali.

12 Ali ako se propoveda da je Hristos vaskrsnut iz mrtvih, kako neki među vamagovore da nema vaskrsenja mrtvih? 13 Ako pak nema vaskrsenja mrtvih, onda niHristos nije vaskrsnut. 14 A ako Hristos nije vaskrsnut, tada je prazna našapropoved, prazna je i vaša vera. 15 Uz to nalazimo se i kao lažni svedoci Božiji, zatošto smo svedočili protiv Boga − da je vaskrsao Hrista, koga nije vaskrsao, ako mrtvizaista ne vaskrsavaju. 16 Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsnut. 17

A ako Hristos nije vaskrsnut, uzaludna je vaša vera, još ste u svojim gresima. 18

Prema tome propadoše koji u Hristu pomreše. 19 Ako smo se samo u ovom životuuzdali u Hrista, jadniji smo od svih ljudi.

20 A sad je Hristos vaskrsnut iz mrtvih kao prvenac od onih koji su umrli. 21 Poštoje, naime, posredstvom čoveka smrt došla, posredstvom čoveka došlo je ivaskrsenje mrtvih. 22 Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.23 Ali svaki u svom redu: kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu pripadaju −prilikom njegovog dolaska, 24 onda dolazi kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, kaduništi svako poglavarstvo, svaku vlast i silu. 25 Jer on treba da vlada »dok ne položisve neprijatelje pod noge svoje«. 26 Smrt će biti uništena kao poslednji neprijatelj.27 Jer »sve je pokorio pod noge njegove«. A kad kaže da je sve pokoreno, jasno jeda je pokoreno sve sem onoga koji mu je sve pokorio. 28 A kad mu sve budepokoreno, tada će se i sam Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio, da Bog budesve u svemu.

29 Uostalom šta će raditi oni koji se krštavaju za mrtve? Ako mrtvi uopšte nevaskrsavaju, zašto se još krštavaju za njih? 30 Zašto smo i mi svaki čas u opasnosti?31 Tako mi vaše hvale, braćo, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem − jaumirem svaki dan. 32 Ako sam se samo kao čovek borio sa zverovima u Efesu,kakva mi je korist? Ako mrtvi ne vaskrsavaju, »jedimo i pijmo, jer ćemo sutraumreti«. 33 Ne varajte se; rđava društva kvare dobre običaje. 34 Otreznite se čestito ine grešite; jer neki ljudi ne znaju Boga. Na sramotu vam ovo govorim.

35 Ali neko će reći: kako mrtvi vaskrsavaju? i u kakvom će telu doći? 36 Nerazboritičoveče, to što ti seješ ne oživljava − ako ne umre. 37 I što seješ, ne seješ telo biljkekoje treba da bude, nego golo zrno bilo pšenično ili od nečeg drugog. 38 A Bog mudaje telo kakvo je hteo, i svakom semenu njegovo telo. 39 Nije svaka plot ista plot,nego druga je ljudska, i druga je plot skotska, i druga je plot ptičija, i druga je riblja.40 Ima i nebeskih tela, i zemaljskih tela, ali je drugi sjaj nebeskih tela, a drugizemaljskih. 41 Drugi je sjaj sunca, i drugi je sjaj meseca, i drugi je sjaj zvezda; jer se

231

zvezda razlikuje od zvezde po sjaju. 42 Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se uraspadljivosti, vaskrsava u neraspadljivosti. 43 Seje se bez časti, vaskrsava u slavi.Seje se u slabosti vaskrsava u sili. 44 Seje se prirodno telo. vaskrsava duhovno telo.Kad postoji prirodno telo, postoji i duhovno. 45 Tako je i napisano: »Prvi čovekAdam posta duša živa«; poslednji Adam posta duh koji oživljava. 46 Ali nije prvoduhovno, nego prirodno, pa zatim duhovno. 47 Prvi čovek je od zemlje, zemljan;drugi čovek je sa neba. 48 Kakav je zemljani, takvi su i zemljani, a kakav je nebeski,takvi su i nebeski. 49 I kao što smo poneli sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i slikunebeskoga.

50 A ovo, braćo, kažem da meso i krv ne mogu da naslede carstvo Božije, nitiraspadljivost nasleđuje neraspadljivost. 51 Evo kazujem vam tajnu: nećemo svipomreti, ali ćemo se svi izmeniti, 52 u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednjatruba. Truba će, naime, zatrubiti, i mrtvi će biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemose izmeniti. 53 Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtnoda se obuče u besmrtnost. 54 A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovosmrtno obuče u besmrtnost, tada će se zbiti reč koja je napisana: »Pobeda proždresmrt. 55 Smrti, gde ti je pobeda? Smrti, gde ti je žalac?« 56 Žalac smrti je greh, a silagreha je zakon. 57 Ali hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega IsusaHrista. 58 Stoga, braćo moja draga, budite čvrsti, nepokolebljivi, uvek bogati u deluGospodnjem, znajući da vaš trud nije bez ploda u Gospodu.

1 Korinćanima, glava 16Saveti i pozdravi

1 A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, takopostupite i vi. 2 Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skupljakoliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. 3 A kad dođem, koje vinađete za vredne te ću poslati s pismima da odnesu dar vaše ljubavi u Jerusalim. 4

Ako pak bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.

5 A k vama ću doći kad prođem Makedoniju; jer putujem preko Makedonije. 6 Akod vas ću se možda zadržati, pa i prezimiti, da me vi otpratite kud god pođem. 7

Neću, naime, da vas sad vidim samo u prolazu; jer se nadam da ću neko vremeostati kod vas, ako Gospod dopusti. 8 U Efesu pak ostaću do Pedesetnice; 9 jer mi seotvoriše velika i za rad povoljna vrata, a protivnika je mnogo. 10 Ako pak Timotejdođe, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja. 11

Niko, dakle, da ga ne prezre. Ispratite ga s mirom, da dođe k meni; jer ga očekujem

232

s braćom. 12 A što se tiče brata Apolosa, mnogo sam ga molio da dođe k vama sbraćom. i nikako nije hteo sad da dođe, ali će doći kad mu se ukaže zgodna prilika.

13 Bdijte, stojte čvrsto u veri, držite se muški, budite jaki. 14 Sve kod vas neka budeu ljubavi. 15 Molim vas još, braćo, da znate Stefanin dom, da je to ahajski prvenac ida su se oni stavili u službu svetima. 16 Budite i vi pokorni takvima i svakomsaradniku i trudbeniku. 17 Radujem se Stefaninu i Fortunatovu i Ahaikovu dolasku,jer su oni nadoknadili vaše odsustvo. 18 Umirili su, naime, duh moj − i vaš.Priznajte, dakle, takove.

19 Pozdravljaju vas azijske crkve. Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priskasa crkvom u svom domu. 20 Pozdravljaju vas sva braća. Pozdravite jedan drugogasvetim celivom.

21 Pozdrav je mojom, Pavlovom rukom. 22 Ako ko ne ljubi Gospoda, proklet bio.»Maran ata«. 23 Blagodat Gospoda Isusa neka je sa vama. 24 Moja ljubav je sasvima vama u Hristu Isusu.

233

Druga poslanica Korinćanima

2 Korinćanima, glava 1Uvod

1 Pavle, apostol Hrista Isusa po Božijoj volji, i brat Timotej Crkvi Božijoj u Korintusa svima svetima koji su u svoj Ahaji 2 blagodat vam i mir od Boga Oca našega iGospoda Isusa Hrista.

3 Slava Bogu i Ocu Gospoda našega Isusa Hrista, Ocu milosrđa i Bogu svake utehe,4 koji nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo mi mogli da tešimo one koji su usvakoj nevolji − utehom kojom nas same Bog teši. 5 Jer, kao što nas Hristovastradanja obilno snalaze, tako je − zahvaljujući Hristu − obilna i naša uteha. 6 Akosmo u nevolji − za vašu utehu i spasenje, ako se tešimo − to je za vašu utehu koja sepokazuje u strpljivom podnošenju istih stradanja koja i mi podnosimo. 7 I mi sečvrsto nadamo za vas znajući da vi učestvujete kako u stradanjima tako i u utesi. 8

Hoćemo, naime, da znate, braćo, kakva nas je nevolja snašla u Aziji, da smo bilipreko svake mere i preko naše snage opterećeni, tako da nismo više bili sigurni niza svoj život. 9 Čak smo i sami u sebi došli do zaključka da moramo umreti, da sene bismo uzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve; 10 on nas jeizbavio od tolike smrti − i izbavljaće nas, u njega smo se uzdali da će nas i daljeizbavljati, 11 uz pomoć vaše molitve za nas, da bi mnogi ljudi za blagodatni dar,koji smo dobili, zahvalili Bogu za nas.

Apostolova iskrenost i ljubav prema Korinćanima

12 Jer ovo je naša slava: svedočanstvo naše savesti da smo u Božijoj svetosti iiskrenosti, ne po ljudskoj mudrosti, nego po Božijoj blagodati živeli u svetu, anaročito među vama. 13 Jer vam ne pišemo ništa drugo nego što čitate i razumete, anadam se da ćete i do kraja razumeti, 14 kao što ste nas donekle i razumeli, da smomi vaša slava kao što ste i vi naša na dan Gospoda našega Isusa.

15 I u ovom pouzdanju hteo sam da vam najpre dođem, da vam se ukaže drugablagodat, 16 pa da preko vas odem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da vamdođem, i vi da me otpratite u Judeju. 17 Da nisam možda lakomisleno postupao kad

234

sam to želeo? ili čisto ljudski nameravam što nameravam, tako da je kod meneistovremeno »da − da« i »ne − ne«? 18 Ali Bog je veran svedok da naša reč,upućena vama, nije istovremeno »da« i »ne«. 19 Jer Sin Božiji, Isus Hristos, kogasmo vam mi objavili, ja i Silvan i Timotej, nije bio »da« i »ne«, nego je u njemubilo »da«. 20 Jer koliko god ima Božijih obećanja, u njemu su »da«. Zato igovorimo amin preko njega, Bogu na slavu − preko nas. 21 A Bog nas sa vamaučvršćuje u Hristu, on nas je pomazao, 22 i zapečatio nas, i dao Duha u naša srca −kao kaparu.

23 A ja pozivam Boga za svedoka − na svoju dušu, da štedeći vas nisam više došaou Korint. 24 Ne kao da mi gospodarimo vašom verom, nego sarađujemo u vašojradosti; a vi u veri čvrsto stojite.

2 Korinćanima, glava 21 A ovo odlučih u sebi − da vam ne dođem opet u žalosti. 2 Jer ako ja vas žalostim,ko će mene da veseli, − možda onaj koga ja žalostim? 3 I baš to sam vam pisao, dami prilikom moga dolaska ne pričine žalost oni koji bi trebalo da me raduju,uzdajući se u sve vas, da je moja radost radost svih vas. 4 Pisao sam vam, naime, odmnoge nevolje i strepnje u srcu, sa mnogim suzama, ali ne da vas ožalostim, negoda upoznate ljubav koju izobilno imam prema vama.

5 Ako je pak neko izazvao žalost, nije mene ožalostio, nego donekle, da nepreteram, sve vas. 6 Tome je dosta ovaj ukor od većine, 7 tako da, naprotiv, trebaradije da mu oprostite i da ga utešite, da prevelika žalost dotičnog ne satre. 8 Zatovas molim da pokažete ljubav prema njemu. 9 Radi toga sam vam baš i pisao, dapoznam vašu vrsnoću, da li ste u svemu poslušni. 10 A kome vi nešto opraštate,tome opraštam i ja. Jer i ja što sam oprostio, ako sam što oprostio, oprostio sampred Hristom vas radi, 11 da nas satana ne prevari; jer znamo šta on misli.

12 A kad sam došao u Troadu da propovedam evanđelje o Hristu, pa mi se otvoriševrata u Gospodu, 13 nisam imao pokoja u svom duhu, pošto nisam našao svogabrata Tita, nego se oprostih od njih i odoh u Makedoniju. 14 Ali hvala Bogu kojinam svagda daje pobedu u Hristu i na svakom mestu preko nas širi miris svogapoznanja. 15 Mi smo Hristov ugodni miris Bogu među onima koji se spasavaju imeđu onima koji propadaju, 16 jednima miris od smrti za smrt, a drugima miris odživota za život. I ko je za sve ovo podoban? 17 Jer mi ne trgujemo rečju Božijom,kao što to čine mnogi, nego kao iz čista srca govorimo − kao od Boga pred Bogomu Hristu.

235

2 Korinćanima, glava 3Slava apostolske službe dolazi od Boga

1 Počinjemo li opet da preporučujemo sami sebe? Ili su nam potrebne − kao nekima− pismene preporuke za vas ili od vas? 2 Vi ste naše pismo, napisano u našimsrcima, koje poznaju i čitaju svi ljudi, 3 jer se na vama očituje da ste vi Hristovopismo, sastavljeno našom službom, koje nije napisano mastilom, nego Duhomživoga Boga, ne na kamenim pločama, nego na pločama ljudskih srca.

4 A takvo pouzdanje u Boga imamo kroz Isusa Hrista. 5 Ne kao da smo sami odsebe kadri da o nečemu rasuđujemo − kao sami od sebe, nego je naša sposobnost odBoga, 6 koji nas je osposobio za služitelje Novoga saveza, ne za služitelje slova,nego Duha; jer slovo ubija, a Duh oživljava.

7 Ako je pak služba smrti, slovima urezana u kamenje, bila tako slavna da sinoviIzrailjevi nisu mogli da pogledaju u Mojsijevo lice zbog prolaznog sjaja njegovogalica, 8 kako da ne bude još slavnija služba Duha? 9 Jer ako je slavna bila služba kojadonosi osudu, mnogo je obilnija u slavi služba koja donosi pravednost. 10 U tompogledu nije stvarno proslavljeno ono što je bilo proslavljeno − zbog prevelikeslave Novoga saveza. 11 Jer ako je bilo slavno ono što prestaje, onda je još više uslavi ono što ostaje.

12 Imajući, dakle, ovakvu nadu govorimo sasvim slobodno, 13 i ne postupamo kaošto je Mojsije stavljao pokrivalo na svoje lice − da sinovi Izrailjevi ne bi videlisvršetak onoga što prestaje. 14 Ali njihove misli postaše okorele. Jer do današnjegdana ostaje isto pokrivalo pri čitanju Staroga saveza i ne podiže se, jer ga samoHristos uklanja. 15 I tako do danas, kad god se Mojsije čita, leži pokrivalo nanjihovom srcu; 16 ali ako se obrati Gospodu, pokrivalo se uklanja. 17 Jer Gospod jeDuh; a gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda. 18 A mi svi otkrivena licaodražavamo slavu Gospodnju i preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu −kako to čini Duh Gospodnji.

2 Korinćanima, glava 41 Stoga, imajući ovu službu po milosti koja nam je ukazana, mi ne malaksavamo, 2

nego smo se odrekli tajnih, sramnih stvari, ne živimo u lukavstvu i ne izvrćemo rečBožiju, nego se objavljivanjem istine preporučujemo svakoj ljudskoj savesti predBogom. 3 Pa, ako je i pokriveno naše evanđelje, pokriveno je samo za one koji

236

propadaju, 4 kojima je bog ovoga sveta oslepio njihove neverničke misli, da ne videprosvećenje od evanđelja o slavi Hristovoj, koji je slika Božija. 5 Jer mi neobjavljujemo sebe same nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe smatramo vašimslužiteljima Hrista radi. 6 Jer Bog koji je rekao da svetlost zasvetli iz tame, on jezasvetlio u našim srcima − da mi budemo prosvećeni poznanjem slave Božije u licu[Isusa] Hrista.

7 A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da bi izvanredna veličina pripadalaBožijoj sili, a ne da od nas potiče. 8 U svemu trpimo nevolje, ali nismo pritešnjeni;u nedoumici smo, ali nismo beznadežni; 9 gonjeni smo, ali nismo napušteni; obarajunas, ali nas ne uništavaju. 10 Kud god idemo svagda nosimo Hristovo umiranje nasvom telu, da se i život Isusov pokaže na našem telu. 11 Nas žive, naime, svagdapredaju smrti zbog Isusa, da se i život Isusov pokaže na našem smrtnom telu. 12

Tako smrt deluje u nama, a život u vama.

13 Ali pošto imamo isti duh vere, kako je napisano: »Poverovao sam, zato samgovorio«, i mi verujemo i zato govorimo, 14 znajući da će onaj koji je vaskrsao[Gospoda] Isusa vaskrsnuti i nas sa Isusom i sa vama zajedno postaviti preda se. 15

Jer sve je vas radi, da blagodat, koja se posredstvom mnogih povećala, učini dabude izobilno zahvaljivanje na slavu Božiju.

Živeti od vere

16 Zato ne malaksavamo, nego ako se naš spoljašnji čovek i uništava, naš unutrašnjičovek se obnavlja iz dana u dan. 17 Jer sadašnja naša laka nevolja ostvaruje namprekomerno i neizmerno, večno izobilje slave, 18 jer mi ne mislimo na ono što sevidi, nego na ono što se ne vidi; jer vidljive stvari su privremene, a nevidljive suvečne.

2 Korinćanima, glava 51 Znamo, naime, ako se sruši naša zemaljska kuća, koja je kao šator, da imamozgradu od Boga, večnu kuću na nebesima, koja nije ljudskom rukom sagrađena. 2

Ta zato i uzdišemo i čeznemo da se obučemo u svoj nebeski stan; 3 samo ako smose u njega obukli, nećemo se naći goli. 4 Jer mi, koji smo u šatoru, uzdišemoopterećeni, zato što ne želimo da se svučemo, nego da se preko ovoga obučemo, daživot proguta ono što je smrtno. 5 A Bog nas je baš za to pripravio time što nam jedao Duha kao kaparu.

237

6 Pošto smo, dakle, uvek puni pouzdanja i znamo da smo putnici u tuđini daleko odGospoda, dok god boravimo u telu, − 7 jer još u veri živimo, a ne u gledanju, − 8

uzdamo se i spremni smo da radije iziđemo iz tela i da se kod Gospoda nastanimokao kod kuće. 9 Zato se i staramo da mu uvek budemo ugodni − bilo da smo većkod kuće ili još u tuđini. 10 Jer svi mi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom,da svako primi prema onome što je učinio za vreme svoga života u telu, bilo dobro− bilo zlo.

Apostolova revnost i odanost

11 Znajući, dakle, za strah pred Bogom, ljude uveravamo, a pred Bogom smo vidni;a nadam se da smo vidni i u vašim savestima. 12 Ne preporučujemo vam opet samisebe, nego vam dajemo povoda da se hvalite nama, da imate što odgovoriti onimakoji se hvale spoljašnošću, a ne onim što je u srcu. 13 Jer ako nismo bili pri čistojpameti − to je bilo za Boga; ako smo razboriti − za vas smo.

14 Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo došli do ovoga zaključka: jedan jeumro za sve; znači da su svi umrli. 15 A on je umro za sve, da živi više ne žive samiza sebe, nego onome koji je za njih umro i vaskrsnut bio. 16 Stoga mi od sadanikoga više ne poznajemo po telu; ako smo i znali Hrista po telu, sada ga više takone poznajemo. 17 Prema tome, ako je ko u Hristu − novo je stvorenje; staro jeprošlo, vidi, postalo je novo. 18 A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sasobom i koji nam je dao službu pomirenja. 19 Jer Bog je u Hristu pomirio svet sasobom, ne uračunavajući im njihove prestupe i metnuvši u nas reč pomirenja. 20 Mismo, dakle, poslanici za Hrista na taj način što Bog opominje preko nas. Molimo uime Hristovo: pomirite se s Bogom. 21 Onoga koji nije znao greha Bog je učiniogrehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija.

2 Korinćanima, glava 61 A kao njegovi saradnici opominjemo vas da ne primite naprazno blagodat Božiju.2 Jer kaže: »U zgodno vreme uslišah te i u dan spasenja pomogoh ti«. Evo sad jenajpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja. 3 Ne dajmo ni u čemu nikakvaspoticanja, da našu službu ne pokude, 4 nego se u svemu pokazujemo kao Božijislužitelji u mnogoj strpljivosti, u nevoljama, u nuždama, u pritešnjenosti, 5 ubatinama, u tamnicama, u bunama, u tegobama, u bdenjima, u postovima, 6 učistoti, u znanju, u strpljivosti, u dobroti, u Duhu Svetom, u nelicemernoj ljubavi, 7

u istinitoj reči, u Božijoj sili, oružjem pravednosti − desnim i levim, 8 slavom isramotom, zlim glasom i dobrim glasom, kao varalice i istiniti ljudi, 9 kao znani i

238

neznani, kao oni koji umiru − i, eto, živimo, kao kažnjavani − ali ne ubijani, 10 kaoožalošćeni ali uvek radosni, kao siromašni − ali obogaćujemo druge, kao oni kojiništa nemaju − i sve poseduju.

11 Naša usta otvoriše se prema vama, Korinćani, naše srce postalo je široko. 12 Neosećate se skučeni u nama, ali ste skučeni u svojim srcima; 13 kao svojoj decigovorim: budite široki i vi − da mi na isti način uzvratite. 14 Ne vucite sanevernicima jaram koji je za vas tuđ; jer čega zajedničkog ima pravednost sabezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? 15 U čemu se Hristos slažesa Veliarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? 16 Kako se hram Božiji slažesa idolima? Mi smo, naime, hram Boga živoga, kao što Bog reče: »Stanovaću iživeću među njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. 17 Zato otidite od njih iodvojte se, govori Gospod, i ne dotičite ono što je nečisto, pa ću vas primiti, 18 ibiću vam otac, a vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedržitelj«.

2 Korinćanima, glava 71 Imajući, dakle, ova obećanja, dragi moji, očistimo se od svakog telesnog iduhovnog kaljanja, dovršavajući svoju svetost u strahu pred Bogom.

Apostolova radost zbog sloge u crkvi

1 Primite nas u svoja srca; nismo nikom učinili nepravdu, nismo nikog upropastili,nismo nikog zakinuli. 3 Ne govorim ovo da vas osudim, jer sam malo pre rekao daste u našim srcima, da bismo zajedno umrli i zajedno živeli. 4 Mnogo se uzdam uvas, mnogo se hvalim vama. Ispunjen sam utehom, prepun sam radosti preko svihnaših nevolja. 5 Jer kad smo došli u Makedoniju, naše telo nije odahnulo, nego smou svemu bili u nevolji: spolja borbe, iznutra strah. 6 Ali Bog, koji teši smerne, utešionas je Titovim dolaskom. 7 Ali ne samo njegovim dolaskom nego i utehom kojomse on utešio zbog vas, javljajući nam vašu čežnju, vaše jadikovanje, vašu revnost zamene, tako da sam se još više obradovao.

8 Jer ako sam vas i ožalostio poslanicom, ne kajem se. Pa ako sam se i pokajao, −vidim, naime, da vas je ona poslanica makar i za čas ožalostila, − 9 sad se radujem,ne zato što ste se vi ožalostili, nego što ste se ožalostili na pokajanje; jer ste seožalostili kako Bog hoće, da ni u čemu ne budete oštećeni od nas. 10 Jer žalost, kojaje po Božijoj volji, stvara pokajanje na spasenje − za koje se ne kaje, a svetskažalost stvara smrt. 11 Jer, vidi, baš to što ste se ožalostili po Božijoj volji, stvorilovam je ne samo veliku ozbiljnost, nego i odbranu, i negodovanje, i strah, i čežnju, i

239

revnost, i kažnjavanje. U svemu ste se pokazali da ste čisti u toj stvari. 12 Ako samvam, dakle, i pisao, nisam pisao zbog onoga koji je skrivio, niti zbog onoga kome jekrivo učinjeno, nego da se kod vas pred Bogom pokaže vaša ozbiljna briga za nas,13 Zato smo se utešili.

Ali pored ove naše utehe mi smo se još više obradovali zbog Titove radosti, što stesvi vi umirili njegov duh. 14 Jer ako sam vas što njemu pohvalio, nisam seposramio, nego kao što smo vam sve u istini govorili, tako se i naša hvala predTitom pokazala kao istina. 15 I njegovo srce još više oseća za vas, kad se setiposlušnosti svih vas, kako ste ga primili sa strahom i trepetom. 16 Radujem se štomogu u svemu da se uzdam u vas.

2 Korinćanima, glava 8O skupljanju priloga

1 Obznanjujemo vam, braćo, blagodat Božiju koja je dana makedonskim crkvama, 2

da je u mnogom kušanju nevolje njihova radost bila obilna i da je njihovo pukosiromaštvo pokazalo obilje u bogatstvu njihove prostodušnosti. 3 Svedočim da suoni prema svojoj mogućnosti, i preko mogućnosti, dobrovoljno davali 4 i nas mnogomolili da im učinimo tu milost i da mogu učestvovati u službi svetima. 5 I davali sune samo kao što smo se nadali, nego su sami sebe dali prvo Gospodu, pa onda nama− po Božijoj volji, 6 tako da smo zamolili Tita da i dovrši među vama ovo deloljubavi − kao što je pre počeo.

7 Nego kao što obilujete u svemu: u veri, u reči, u znanju, u svakom staranju, usvojoj ljubavi prema nama, pokažite svoje obilje i u ovom delu ljubavi. 8 Negovorim ovo kao zapovest, nego brižljivošću drugih proveravam istinitost vašeljubavi. 9 Jer vi znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da je on, budući bogat,postao siromašan vas radi, da se vi obogatite njegovim siromaštvom. 10 A u ovojstvari kazujem samo svoje mišljenje; jer to koristi vama, koji ste počeli ne samodelom, nego prethodno svojom voljom još od prošle godine. 11 A sad dovršite i todelo, da kao što ste bili spremni u htenju, tako da budete spremni i u svršavanju −od onoga što imate. 12 Jer ako je dobra volja tu, ona je dobrodošla po onome štoima, a ne po onome što nema. 13 Ali ne želim da olakšanje drugima donese nevoljuvama, nego na osnovu jednakosti; 14 u sadašnje vreme neka vaš suvišak pokrijenjihovu oskudicu, da i njihov suvišak jednom pokrije vašu oskudicu, da budejednakost, 15 kao što je napisano: »Ko je mnogo nakupio − nije imao suviše, a ko jemalo nakupio − nije osetio manjak«.

240

16 A hvala Bogu koji je istu brižljivost za vas dao u Titovo srce. 17 On je prihvationašu molbu, no budući vrlo revnostan otišao je dragovoljno k vama. 18 A s njimposlasmo i brata čija se hvala u propovedanju evanđelja čuje po svim crkvama. 19 Ine samo to, nego su ga crkve odredile za našeg saputnika u ovom delu ljubavi,kome služimo na slavu samoga Gospoda i da pokažemo svoju spremnost. 20 Timeželimo da izbegnemo da nam se ne prebaci za ovaj obilni dar koji donosimo. 21 Jermi se brinemo za ono što je dobro ne samo pred Gospodom, nego i pred ljudima. 22

A s njima poslasmo i svoga brata, čiju smo brižljivost više puta u mnogim stvarimaiskušali, a koji je sada još brižljiviji u svom velikom pouzdanju u vas. 23 Što se tičeTita − on je moj drug i saradnik za vas; a što se tiče naše braće − oni su crkveniposlanici, Hristova slava. 24 Pokažite im, dakle, pred crkvama dokaz svoje ljubavi inaše hvale za vas.

2 Korinćanima, glava 91 A u pogledu skupljanja pomoći za svete suvišno je da vam pišem; 2 jer znam vašuspremnost, za koju se vama hvalim Makedoncima, da je Ahaja spremna još odprošle godine i da je vaša revnost podstakla većinu. 3 Poslah ipak braću da se našahvala vama u ovoj stvari ne izjalovi, nego da budete spremni, kao što sam govorio,4 da se u ovom pouzdanju ne osramotimo mi − da ne kažemo vi − ako dođu samnom Makedonci i zateknu vas nespremne. 5 Smatrao sam, dakle, za potrebno dazamolim braću da pre nas odu k vama, i da unapred pripreme vaš unaprednajavljeni dar blagoslova, da bude gotov kao blagoslov, a ne kao koristoljublje.

6 A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti, a ko u blagoslovu seje u blagoslovu ćei žnjeti. 7 Svako neka daje kako je u srcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja; jerBog voli radosnog davaoca. 8 A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilnoizlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svakodobro delo, 9 kao što je napisano: »Prosu, dade siromasima, njegova pravednostostaje doveka«. 10 A koji sejaču daje seme i hleb za hranu daće i umnožiće vašeseme, i učiniće da uzrastu plodovi vaše pravednosti, 11 da u svemu budete bogati −za svako prostodušno davanje, koje našim posredstvom izaziva zahvalnost Bogu. 12

Jer vršenje ove svete službe ne samo što nadopunjava oskudicu svetih, nego se iuzvisuje time što mnogi zahvaljuju Bogu; 13 vrsnim vršenjem ove službe oni supobuđeni da slave Boga za vaše pokorno priznavanje evanđelja o Hristu i zadarežljivost vaše zajednice sa njima i sa svima, 14 te svojom molitvom za vaspokazuju da čeznu za vama zbog prevelike blagodati Božije na vama. 15 HvalaBogu za njegov neiskazani dar.

241

2 Korinćanima, glava 10Apostolova apologija

1 A sam ja, Pavle; molim vas kortosti i blagosti Hristove radi, ja koji sam pred vamaponizan, kad sam među vama, ali sam slobodan prema vama kad sam daleko odvas; 2 molim da − kad budem kod vas − ne moram slobodno da istupim spouzdanjem, kojim mislim da istupim protiv nekih koji misle da mi živimo kakotelo hoće. 3 Mi, doduše, živimo u telu, ali se ne borimo kako telo hoće; 4 jer oružjenašeg vojevanja nije ljudsko, nego je silno u Bogu − da ruši utvrđenja, te rušimomudrovanja, 5 i svako uzvišavanje koje se diže protiv bogopoznanja, i zarobljavamosvaku misao − za poslušnost Hristu, 6 pa smo spremni da kaznimo svakunepokornost, kad vaša poslušnost bude potpuna.

7 Gledajte što vam je pred očima. Ako je neko u sebi uveren da je Hristov, nekaponovo u sebi razmisli ovo: kao što je on Hristov, tako smo i mi. 8 Jer ako se i neštoviše pohvalim našom vlašću, koju je Gospod dao na vaše nazidanje, a ne na vašerušenje, neću se postideti, 9 da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama. 10 Jerposlanice su, neko kaže, teške i silne, ali njegova telesna pojava je slaba i rečnikakva. 11 Ko tako govori neka ovo shvati: kakvi smo na reči u poslanicamaizdaleka, takvi smo i na delu kad smo prisutni.

12 Mi, naime, ne smemo da se ubrojimo i da se uporedimo sa nekima koji sami sebepreporučuju; ali ne pokazuju pravo razumevanje kad sami sebe mere po sebi i kadsami sebe sa sobom upoređuju. 13 A mi nećemo da se hvalimo preko mere, negosamo u meri pravila koje nam je Bog kao meru odmerio − da dospemo i do vas. 14

Jer mi se ne protežemo preko mere, kao da ne dosežemo do vas; jer smo i do vasdospeli sa evanđeljem o Hristu. 15 Ne hvalimo se preko mere tuđim naporima, negoimamo nadu da ćemo se među vama izobilno veličati po našem merilu, kad vašavera poraste, 16 da ćemo propovedati evanđelje i preko vaših krajeva i da se nećemopohvaliti onim što je učinjeno na tuđem polju. 17 »Ko se hvali neka se hvali uGospodu.« 18 Jer nije vrstan onaj koji samoga sebe preporučuje, nego onaj kogaGospod preporučuje.

2 Korinćanima, glava 111 O kad biste podneli malo bezumlja od mene; no i podnosite me. 2 Jer revnujem zavas Božijom revnošću, jer sam vas zaručio s jednim čovekom − da vas kao čistudevojku izvedem pred Hrista. 3 Bojim se ipak da − kao što je zmija svojim

242

lukavstvom prevarila Evu − tako i misli vaše da se ne odvrate od prostodušnosti ičiste predanosti Hristu. 4 Ako pak onaj koji vam dolazi propoveda drugoga Isusa,koga mi nismo objavili, ili ako primate drugoga duha, koga niste od nas primili, ilidrugo evanđelje, koje niste od nas primili, to dobro podnosite. 5 Mislim, naime, dani u čemu nisam manji od prevelikih apostola. 6 Pa i ako sam nevešt u govoru,nisam u znanju, nego smo vam ga u svemu i svačemu pokazali.

7 Ili sam učinio greh ponižavajući samoga sebe − da se vi uzvisite, kad sam vamevanđelje Božije badava propovedao? 8 Druge crkve sam oplenio na taj način štosam od njih uzeo platu − da vama služim. 9 I kad sam kod vas bio i trpeo oskudicu,nisam nikome dosadio. Jer su moju oskudicu nadopunila braća koja su došla izMakedonije. I u svemu sam se čuvao, i čuvaću se, da vam ne budem na teretu. 10

Hristova istina je u meni − da ova hvala za mene neće biti ograničena u ahajskimkrajevima. 11 Zašto? Što vas ne volim? Bog zna. 12 A što činim činiću i ubuduće, daodsečem povod onima koji traže povoda, da bi se u onome čime se oni hvale našlikao što smo mi. 13 Jer takvi ljudi su lažni apostoli, prevarljivi radnici, koji sepretvaraju u Hristove apostole. 14 I nije čudo; jer i sam satana uzima vid svetloganđela. 15 Nije onda ništa veliko kad se i njegove sluge pretvaraju u slugepravednosti; njihov svršetak biće po njihovim delima.

16 Opet velim: neka me niko ne smatra nerazumnim; ako me ipak kao takvogsmatra, primite me makar i kao nerazumnog, da se i ja malo pohvalim. 17 Što sadgovorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, s tim pouzdanjem da semogu hvaliti. 18 Pošto se mnogi hvale s obzirom na telo, hvaliću se i ja. 19 Jer radopodnosite nerazumne − vi koji ste mudri. 20 Podnosite, naime, ako vas kozarobljava, ako vas ko izjeda, ako ko uzima, ako se ko uzdiže, ako vas ko bije policu. 21 Na sramotu govorim − kao da smo za to bili slabi. Čime ko smelo istupa, ubezumlju govorim, istupam smelo i ja. 22 Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? Ija sam. Jesu li Avraamovo potomstvo? I ja sam. 23 Jesu li Hristovi služitelji? Kaobezumnik govorim, i ja sam još više; više sam se trudno, više sam bio u tamnicama,bio sam bijen previše, u smrtnim opasnostima mnogo puta. 24 Od Judeja sam petputa dobio četrdeset manje jedan udarac, 25 triput sam bio šiban, jedanput zasutkamenjem, triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam na dubokom moru.26 Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika,u opasnostima od svog naroda, u opasnostima od mnogobožaca, u opasnostima ugradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima međulažnom braćom, 27 u naporu i muci, mnogo puta u nespavanju, u gladi i žeći, umnogom pošćenju, u studeni i golotinji; 28 posebno preko svega toga štosvakodnevno navaljuje na mene, briga za sve crkve. 29 Ko je slab, a da i ja nisam

243

slab? Ko se sablažnjava, a da ja ,ne sagorevam?

30 Ako treba da se hvalim, hvaliću se svojim slabostima. 31 Bog i otac Gospodanašega Isusa Hrista, koji je hvaljen doveka, zna da ja ne lažem. 32 U Damaskunamesnik kralja Arete čuvao je damaštanski grad želeći da me uhvati, 33 te me krozprozor spustiše u kotarici preko zida i izmakoh iz njegovih ruku.

2 Korinćanima, glava 12Pavlova viđenja

1 Mora li se hvaliti, to doduše ne koristi, onda ću doći na viđenja i otkrivenjaGospodnja. 2 Znam jednog čoveka u Hristu, koji je pre četrnaest godina, − ne znamda li je u telu, ne znam da li je van tela, Bog zna, − bio otrgnut i uzdignut do trećegneba. 3 I za takvoga čoveka znam, − ne znam da li u telu ili van tela, Bog zna, − 4 daje bio otrgnut i uzdignut do raja i da je čuo neizrecive reči, koje čovek ne sme dakaže. 5 Hvaliću se takvim čovekom, a samim sobom neću da se hvalim, − semsvojim slabostima. 6 Jer ako bih i hteo da se hvalim, ne bih bio nerazuman, jer bihistinu govorio. Ali ja se klonim toga, da ne bi ko o meni mislio više no što na menividi ili od mene čuje.

7 A na neizmerna otkrivenja, − da se ne bih poneo, − dat mi je trn u telu, sataninanđeo, da me ćuška − da se ne ponosim. 8 Za ovoga sam triput molio Gospoda − daodstupi od mene. 9 I on mi je rekao: dosta ti je moja blagodat; jer sila nalazi svojeispunjenje u slabosti. Stoga ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da se Hristovasila nastani u meni. 10 Zato mi se sviđaju slabosti, zlostavljanja, nevolje, gonjenja,pritešnjenosti Hrista radi; jer kad sam slab, onda sam silan.

Pavlova briga za Korinćane

11 Postao sam nerazuman; vi ste me naterali. Trebalo je da me vi preporučujete. Jerni u čemu nisam zaostao za prevelikim apostolima, iako nisam ništa. 12 Apostolskaznamenja učinjena su među vama u svakoj strpljivosti, čudnim znacima, čudesima isilnim delima. 13 Šta je, uostalom, to u čemu ste vi − u poređenju sa drugimcrkvama − uskraćeni, sem što vam ja nisam dosadio? Oprostite mi ovu nepravdu. 14

Evo spreman sam da vam po treći put dođem, i neću vam biti na teretu; jer ja netražim ono što je vaše, nego vas. Jer nisu deca dužna da stiču blaga roditeljima,nego roditelji deci. 15 A ja ću najradije sve potrošiti i sam se istrošiti za vaše duše.Kad vas tako mnogo volim, zar ću ja biti manje voljen? 16 Pa neka bude, nisam vam

244

bio na teretu, nego sam vas kao lukav čovek uhvatio na prevaru. 17 Jesam li vas štazakinuo preko koga od onih koje sam vam poslao? 18 Zamolio sam Tita i s njimsam poslao onoga brata. Da li vas je Tit šta zakinuo? Zar nismo išli u istom duhu?zar ne istim stopama?

19 Vi odavno mislite da se mi branimo pred vama. Pred Bogom u Hristu govorimo;a sve je, dragi moji, na vaše nazidanje. 20 Bojim se, naime, da vas prilikom svogdolaska neću naći onakve kakve želim da vas nađem, i da ću se ja među vama naćionakav kakvog me vi ne želite; da kako ne budu među vama svađe, zavisti,zlovolje, spletke, klevetanja, došaptavanja, nadimanja, neredi; 21 da me opet, kaddođem. Bog moj ne ponizi pred vama, pa da rastužim mnoge od onih koji su prezgrešili a nisu se pokajali za nečistotu, i blud, i raspojasanost koju učiniše.

2 Korinćanima, glava 131 Ovo je treći put kako vam dolazim; »Ustima dva ili tri svedoka utvrdiće se svakastvar«. 2 Ranije sam kazao i sad unapred govorim, kao prilikom svog drugogdolaska, a sada u odsustvu, onima koji su pre grešili i svima ostalima, da ih nećuštedeti kad opet dođem, 3 pošto vi tražite dokaz da u meni govori Hristos, kojiprema vama nije slab, nego je silan među vama. 4 On je, doduše, i raspet bio izslabosti, ali živi od sile Božije. Pa i mi smo slabi u njemu, ali ćemo s njim živeti odsile Božije − za vas. 5 Ispitajte sami sebe − da li ste u veri, proverite sami sebe. Iline poznajete sami sebe − da je Hristos u vama? Inače niste osvedočeni. 6 Ali senadam da ćete poznati da mi nismo neosvedočeni.

7 A Bogu se molimo da vi ne učinite nikakva zla, ne da bismo se mi pokazaliosvedočeni, nego da vi činite dobro, a mi da budemo kao neosvedočeni. 8 Jer miništa ne možemo protiv istine, nego samo za istinu. 9 Radujemo se, naime, kad smomi slabi, a vi jaki; zato se i molimo Bogu za vaše usavršavanje. 10 Zato vam ovo uodsustvu pišem, da ne postupim odsečno − kad budem kod vas − po vlasti koju mije Gospod dao da zidam, a ne da rušim.

Završne opomene i pozdravi

11 Uostalom, braćo, radujte se, usavršavajte se, tešite se, budite jednomišljenici,živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti sa vama. 12 Pozdravite jedan drugogasvetim celivom. Pozdravljaju vas svi sveti.

245

13 Blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Božija i zajednica Duha Svetoga sa svimavama.

246

Poslanica Galatima

Galatima, glava 1Uvod

1 Pavle, apostol ne od ljudi, niti posredstvom nekog čoveka, nego posredstvomIsusa Hrista i Boga Oca koji ga je vaskrsao iz mrtvih, 2 i sva braća koja su samnom, crkvama u Galatiji: 3 blagodat vam i mir od Boga Oca našega, i GospodaIsusa Hrista 4 koji je dao samoga sebe za naše grehe, da nas izbavi od sadašnjegzlog sveta − po volji Boga i Oca našega, 5 kome slava u sve vekove. Amin.

6 Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovomblagodaću, na drugo evanđelje, 7 koje nije drugo evanđelje, samo ima nekih koji vaszbunjuju i žele da izvrnu evanđelje o Hristu. 8 Ali ako vam čak i mi, ili anđeo saneba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, nekabude proklet. 9 Kao što smo pre kazali i sad opet velim: ako vam ko propovedaevanđelje koje se razlikuje od onoga što ste primili, neka bude proklet. 10 Da li jasad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugodim ljudima? Kad bih još ljudimaugađao, Hristov služitelj ne bih bio.

Bog je pozvao Pavla za apostola

11 Dajem vam, naime, na znanje, braćo, da evanđelje, koje sam vam ja propovedao,nije ljudsko; 12 jer ga ne primih od čoveka, niti sam od čoveka bio poučen, negootkrivenjem Isusa Hrista. 13 Vi ste svakako čuli za moj nekadašnji način života ujudejstvu, da sam preko mere gonio crkvu Božiju i razarao je, 14 pa sam u judejstvuprevazišao mnoge svoje vršnjake u svom narodu − kao preterani revnitelj za svojaotačka predanja.

15 Ali kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje matere i koji me jepozvao svojom blagodaću, 16 da otkrije svoga Sina u meni − da ga ja objavim međumnogobošcima, nisam se odmah posavetovao sa ljudima, 17 niti sam otišao gore uJerusalim onima koji su pre mene bili apostoli, nego odoh u Arabiju, pa se opetvratih u Damask. 18 Zatim, posle tri godine, odoh gore u Jerusalim da upoznamPetra, te ostah kod njega petnaest dana. 19 A nekog drugog od apostola nisam video

247

sem Jakova brata Gospodnjeg. 20 Što vam pak pišem, evo pred Bogom govorim dane lažem. 21 Zatim dođoh u krajeve Sirije i Kilikije. 22 A Hristovim crkvama uJudeji bio sam lično nepoznat. 23 One su samo slušale: naš nekadašnji gonilac sadapropoveda veru koju je nekada rušio, 24 te slavljahu Boga na meni.

Galatima, glava 2Pavla priznaju ostali apostoli

1 Posle, nakon četrnaest godina odoh opet, gore u Jerusalim sa Varnavom, uzevši sasobom i Tita. 2 Odoh pak po otkrivenju i izložih im evanđelje koje propovedammeđu mnogobošcima, i posebno onima uglednima, da ne trčim ili da nisam trčaouzalud. 3 Ali ni Tit, koji je bio sa mnom, kao Grk nije bio prisiljen da se obreže. 4

To zbog tajno uvedene lažne braće koja su se uvukla da uhode našu slobodu kojuimamo u Hristu Isusu, da nas zarobe. 5 Ovima nismo popustili ni za časak niti smoim se potčinili, da bi istina evanđelja ostala za vas. 6 Što se tiče onih koji su važilikao ugledni, − ma kakvi da su nekad bili, meni je sve jedno; Bog ne gleda ko je ko,− meni, naime, ti ugledni nisu ništa dodali, 7 nego, naprotiv, kad su videli da jemeni povereno evanđelje za neobrezane kao Petru za obrezane, − 8 jer onaj koji jeosposobio Petra za apostolstvo među obrezanima osposobio je i mene zamnogobošce,− 9 i kad su poznali blagodat koja mi je dana, Jakov, i Kifa, i Jovan,koji su važili kao stubovi, dadoše meni i Varnavi desnice u znak zajednice, da miidemo k mnogobošcima, a oni k obrezanju; 10 samo da se sećamo siromašnih, štosam se baš i trudio da činim.

11 A kad Kifa dođe u Antiohnju, usprotivio sam mu se u lice, jer je zaslužio osudu.12 Jer pre no što su došli neki od Jakova on je jeo s bivšim mnogobošcima, a kadoni dođoše, ustuknu i odvajaše se bojeći se onih iz obrezanja. 13 I dvoličahu s njim iostali Judeji, tako da je njihovo dvoličenje povuklo i Varnavu. 14 Ali kad sam videoda ne idu pravo po evanđeoskoj istini, rekoh Kifi pred svima: kad ti kao Judejinživiš mnogobožački a ne judejski, kako možeš da prisiljavaš mnogobošce da živejudejski? 15 Mi smo po rođenju Judeji a ne grešnici iz mnogobožaca, 16 ali znajućida se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista,poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delimazakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan. 17 Ako se pak mi −tražeći da budemo opravdani u Hristu − i sami nađemo kao grešnici, da li u tomslučaju Hristos služi grehu? Daleko od toga. 18 Jer ako ja ponovo zidam ono štosam jednom srušio, sebe prikazujem kao prestupnika. 19 Jer ja sam posredstvomzakona umro zakonu − da Bogu živim. Ja sam sa Hristom raspet na krstu. 20 Tako

248

ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom uSina Božijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene. 21 Blagodat Božiju neodbacujem; jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzaludumro.

Galatima, glava 3Pravednost se ne postiže zakonom nego verom

1 O nerazumni Galati, ko je opčinio vas kojima je Isus Hristos pred očima naslikankao raspeti? 2 Želim samo ovo da doznam od vas: jeste li primili Duha na osnovudela zakona ili time što ste čuli propoved o veri? 3 Zar ste tako nerazumni? Počeliste Duhom, a sad svršavate telom? 4 Zar ste tako mnogo uzalud prepatili? Ako jestvarno uzalud bilo. 5 Koji vam, dakle, daje Duha i čini čudesa među vama, čini lito zbog dela zakona ili što ste čuli propoved o veri? 6 Kao što je i Avraam»poverovao Bogu i uračuna mu se u pravednost«. 7 Poznajte, dakle, da suAvraamovi sinovi oni koji su od vere.

8 A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogobošce na osnovu njihove vere, paje unapred objavio Avraamu: »U tebi će biti blagosloveni svi narodi«. 9 Na taj načinoni koji veruju primaju blagoslov zajedno sa vernim Avraamom. 10 Jer koji činedela zakona − pod kletvom su; napisano je, naime: »Neka je proklet svako ko neostane u svemu što je napisano u knjizi zakona − da to čini«. 11 A da se kod Boganiko ne opravdava zakonom, jasno je, jer »Pravednik će živeti od vere«. 12 A zakonnije od vere, nego »Ko ih izvrši živeće u njima«. 13 Hristos nas je iskupio od kletvezakona time što je on postao kletva za nas, jer je napisano: »Neka je proklet svakoko visi na drvetu«, 14 da Avraamov blagoslov dođe na mnogobošce u Hristu Isusu,da mi posredstvom vere primimo obećanog Duha.

Hristos oslobađa od služenja zakonu

15 Braćo, ljudski govorim: niko ne poništava ni ljudski punopravni testament, nitimu što dodaje. 16 A obećanja su rečena Avraamu i njegovom potomstvu. Ne kaže:»i potomcima«, kao mnogima, nego kao jednom: »i tvom potomku«, koji jeHristos. 17 Nego ovo velim: zakon, koji je postao posle četiri stotine i tridesetgodina, ne poništava zavet koji je Bog pre potvrdio, niti uništava obećanja. 18 Jerako nasledstvo dolazi od zakona, ne dolazi više od obećanja; Bog ga je, međutim,obećanjem darovao Avraamu.

249

19 Šta će onda zakon? On je određen posredstvom anđela, rukom jednogposrednika, pa je poradi prestupa dodat − dok ne dođe potomak kome je obećanjedano. 20 Posrednika pak nema tamo gde je samo jedan, a Bog je jedan. 21 Da li jeprema tome zakon protivan Božijim obećanjima? Daleko od toga. Da je, naime, danzakon koji je u stanju da oživi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona. 22 AliPismo je sve zatvorilo pod greh, da se na osnovu vere u Isusa Hrista da obećanjeonima koji veruju.

23 A pre no što je došla vera mi smo bili čuvani pod zakonom i zatvoreni − za verukoja je imala da se otkrije. 24 Tako je zakon postao naš pedagog za Hrista, da mibudemo na osnovu vere opravdani. 25 A pošto je vera došla, nismo više podpedagogom. 26 Verom u Isusa Hrista sad ste svi sinovi Božiji; 27 jer svi vi koji ste uHrista kršteni − u Hrista ste se obukli. 28 Nema više ni Judejina ni Grka, nema niroba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko; jer ste svi vi jedno u HristuIsusu. 29 Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici poobećanju.

Galatima, glava 4Robovanje zakonu i evanđelska sloboda

1 Velim pak: dok god je naslednik maloletan, ništa se ne razlikuje od roba, mada jegospodar svega, 2 nego je pod starateljima i upraviteljima sve do roka koji je otacunapred odredio. 3 Tako i mi, kad smo bili maloletni, bili smo zarobljeni svetskimstihijama, 4 a kad je došla punina vremena, posla Bog svoga Sina, rođenog od žene,koji je bio pod zakonom, 5 da iskupi one koji su pod zakonom − da mi primimousinovljenje. 6 A pošto ste sinovi, posla Bog u vaša srca Duha Sina svoga koji viče:Ava, Oče. 7 Stoga nisi više rob, nego sin; a ako si sin, onda si i naslednik krozBoga.

8 Ali tada, ne znajući Boga vi ste ropski služili bogovima koji po prirodi to nisu. 9

Sada pak, pošto ste poznali Boga, ili još bolje: pošto je Bog vas poznao, kakomožete da se opet vraćate na slabe i bedne stihije, kojima hoćete opet iznova ropskida služite? 10 Pazite na dane, i mesece, i vremena, i godine. 11 Bojim se za vas, dase za vas nisam uzalud trudio.

12 Budite kao što sam ja, jer sam i ja kao što ste vi, braćo, molim vas. Vi mi nisteništa nažao učinili. 13 A znate da sam vam prvi put zbog telesne slabostipropovedao evanđelje, 14 i iskušenje, koje je za vas bilo na mom telu, niste prezreli

250

niti ste pljuvali iz odvratnosti, nego ste me primili kao Božijeg anđela, kao HristaIsusa. 15 Pa gde je to vaše blaženstvo? Svedočim vam, naime, da biste − kad bi bilomogućno − izvadili svoje oči i meni dali. 16 Jesam li vam postao neprijatelj zato štovam istinu govorim? 17 Oni ne revnuju dobro za vas, nego žele da vas odvoje odevanđelja, da vi revnujete za njih. 18 Dobro je, međutim, svagda revnovati u dobru,a ne samo kad sam ja kod vas, 19 deco moja, koju opet s mukom rađam, dok seHristos ne uobliči u vama. 20 A želeo bih da sam sad kod vas, pa da izmenim svojglas, jer sam u nedoumici zbog vas.

21 Kažite mi, vi koji želite da budete pod zakonom, zar ne čujete zakona? 22

Napisano je, naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od robinje, a drugoga odslobodne. 23 Ali onaj od robinje rođen je na telesan način, a onaj od slobodne − naosnovu obećanja. 24 Sve je to slikovito rečeno: ove dve žene − to su dva saveza;jedan od Sinajske gore, koji rađa za robovanje, i to je Agara. 25 Jer Sinajska gora jeu Arabiji; ona odgovara sadašnjem Jerusalimu, koji robuje sa svojom decom. 26

Gornji Jerusalim, međutim, slobodan je i on je naša mati. 27 Napisano je, naime:»Razveseli se nerotkinjo koja ne rađaš, klikni i uzvikni ti koja ne trpiš porođajnemuke; jer ostavljena ima više dece nego ona koja ima muža«. 28 A vi ste, braćo,deca obećanja kao Isaak. 29 Ali kao što je nekada onaj što se rodio na telesan načingonio onoga koji je na duhovan način rođen, tako biva i sada. 30 Nego šta kažePismo: »Odbaci robinju i njenog sina; jer robinjin sin neće naslediti sa sinomslobodne«. 31 Zato, braćo, mi nismo deca robinje, nego one slobodne.

Galatima, glava 5Prava sloboda

1 Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, čvrsto i ne potčinjavajte se opetropskom jarmu.

2 Vidite, ja Pavle, kažem vam: ako se obrežete, Hristos vam neće ništa pomoći. 3 Iponovo svedočim svakom čoveku koji se obrezuje − da je dužan da izvrši savzakon. 4 Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste odblagodati. 5 Jer mi pomoću Duha na osnovu vere očekujemo nadu da ćemo bitipravedni. 6 Jer u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje niti neobrezanje, nego verakoja se kroz ljubav pokazuje delotvorna.

7 Dobro ste trčali; ko vas je sprečio da se ne pokoravate istini? 8 To nagovaranjenije od onoga koji vas poziva. 9 Malo kvasca ukiseli sve testo. 10 Uveren sam za vas

251

u Gospodu da nećete ništa drugo misliti. A ko vas buni snosiće osudu, ma ko bio. 11

Ako pak ja, braćo, još propovedam obrezanje, zašto me još gone? Sablazan krsta jeu tom slučaju ukinuta. 12 O da bi se i uškopili ti što vas bune.

13 Jer vi ste, braćo, pozvani na slobodu; samo neka ta sloboda ne bude povod ploti,nego ljubavlju služite jedan drugome. 14 Jer je sav zakon našao svoje ispunjenje ujednoj reči, u: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. 15 Ako se pak međusobnoujedate i izjedate, pazite da jedan drugoga ne istrebite.

Duh i plot

16 Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti. 17 Jer plot žudi protivDuha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne činite što biste želeli.18 Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom. 19 A plotska dela su poznata, to su:blud, nečistota, raspojasanost, 20 idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa,pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, 21 zavisti, pijanke, pirovanja, i ovimaslična, za koja vam unapred govorim, kao što ranije rekoh, da oni koji tako šta čineneće naslediti carstva Božijeg. 22 A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje,čestitost, dobrota, vera, 23 krotost, uzdržljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona.24 A Hristovi pripadnici su raspeli plot sa svim strastima i požudama.

25 Ako Duhom živimo, Duhom i da hodimo. 26 Ne budimo puni praznogslavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.

Galatima, glava 6Završni saveti i blagoslov

1 Braćo, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvogau duhu krotosti, čuvajući samoga sebe − da i ti ne budeš iskušan. 2 Nosite bremenajedan drugoga, pa ćete tako ispuniti Hristov zakon. 3 Jer ako ko misli da je nešto, anije ništa, zavarava samoga sebe. 4 A svako neka ispituje svoje delo, pa će tadasamo pred sobom imati hvalu, a ne pred drugim; 5 svako će, naime, nositi svojebreme.

6 A koji se uči reči neka sa svojim učiteljem deli sva dobra. 7 Ne varajte se, Bog sene da ismejavati. Jer što čovek seje, ono će i žnjeti: 8 ko seje u svoju plot od ploti ćežnjeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha će žnjeti večni život. 9 I ne malaksavajmočineći dobro; jer ćemo u svoje vreme žnjeti − ako ne klonemo. 10 Stoga, dakle,

252

činimo dobro svima dok imamo vremena, a najviše onima koji pripadaju našojverskoj porodici.

11 Vidite kolikim slovima sam vam pisao svojom rukom. 12 Svi koji žele da setelom pokažu lepi, ti vas prisiljavaju da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni zaHristov krst. 13 Jer ni sami oni koji se obrezuju ne drže zakona, nego hoće da se viobrezujete − da se vašim telom hvale. 14 A ja sam daleko od toga da se hvalim ičimdrugim sem krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojim je svet za mene raspet, i jaza svet. 15 Jer niti je što obrezanje niti neobrezanje, nego jedno novo stvorenje. 16 Ikoji god po ovom pravilu budu živeli, mir i milost na njih, i na Izrailj Božiji.

17 Ubuduće da mi niko ne dosađuje, jer ja na svome telu nosim rane Isusove.

18 Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo; amin.

253

Poslanica Efescima

Efescima, glava 1Uvod

1 Pavle, apostol Isusa Hrista po Božijoj volji, svetima [u Efesu] i vernima u HristuIsusu: 2 blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista.

Himna izbavljenju u Hristu

3 Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristublagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, 4 jer nas je u njemuizabrao pre stvaranja sveta − da budemo sveti i neporočni pred njim, 5 odredivši nasunapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje, da nas Hristovim posredstvomusini, 6 da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu;7 u njemu imamo otkup − njegovom krvlju, oproštaj prestupa − po bogatstvunjegove blagodati, 8 koju je bogato izlio na nas u svakoj mudrosti i razboritosti, 9

kad nam je obznanio tajnu svoje volje − po svojoj blagonaklonosti − koju jeunapred odredio u njemu, 10 da je sprovede kad se ispuni vreme, da u Hristu ponovosastavi sve što je na nebesima i na zemlji; u njemu, 11 u kom smo i mi postalinaslednici, pošto smo unapred određeni odlukom onoga koji sve čini shodnosavetovanju svoje volje, 12 da budemo na hvalu njegove slave − mi koji smo seunapred uzdali u Hrista; 13 u njemu ste i vi, pošto ste čuli istinitu reč, evanđeljesvoga spasenja, i poverovali, zapečaćeni obećanim Svetim Duhom, 14 koji je kaparanašeg nasledstva − za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave.

Pavlovo zahvaljivanje i molitva za verne

15 Zato i ja čuvši za vašu veru koju imate u Gospodu Isusu i za vašu ljubav premasvima svetima, 16 neprestano zahvaljujem za vas, spominjući vas u svojimmolitvama, 17 da Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duhamudrosti i otkrivenja − da ga poznate, 18 prosvećene oči vašeg srca − da znatekakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnognasledstva među svetima, 19 i kako je prevelika njegova sila prema nama kojiverujemo − shodno delotvornosti njegove silne moći, 20 čije je dejstvo pokazao naHristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima, 21

254

iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom kojese naziva ne samo na ovom svetu nego i u budućem. 22 I sve je pokorio pod njegovenoge, a njega je dao Crkvi za glavu više svega; 23 ona je njegovo telo, punoćaonoga koji sve ispunjava u svemu.

Efescima, glava 2Blagodaću smo pozvani u jedno Hristovo telo

1 Bog je Hristom oživeo i vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, 2 ukojima ste nekada živeli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdušnih sila, po duhukoji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti; 3 među ovima smo i mi svi nekadaživeli u svojim plotskim požudama čineći plotske želje i smeranja, pa smo kao iostali po prirodi bili podložni Božijem gnevu. 4 Ali Bog, koji je bogat u milosti,zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, 5 oživeo je Hristom i nas koji smobili mrtvi u svojim prestupima, − blagodaću ste spaseni, − 6 i s njim je vaskrsao nasi postavio na nebesima u Hristu Isusu, 7 da u budućim vekovima pokaže prevelikobogatstvo svoje blagodati − svojom dobrotom prema nama u Hristu Isusu. 8 Jer steposredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, − Božiji je dar; 9 ne od dela,da se niko ne pohvali. 10 Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni zadobra dela, koja je Bog unapred pripravio − da u njima živimo.

11 Zato se sećajte da ste nekada vi, po telesnom poreklu mnogobošci, koji se odrukom učinjenog nazovi obrezanja na telu nazivate neobrezanje, 12 u ono vreme bilibez Hrista, otuđeni od izrailjskog društva, bez udela u obećanim zavetima,nemajući nade, i bez Boga u svetu. 13 A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji stenekada bili daleko, približili Hristovom krvlju. 14 Jer on je naš mir, on je oba delasastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao,neprijateljstvo, 15 obesnažio zakon s njegovim zapovestima i odredbama, dastvarajući mir od te dvojice načini u sebi jednog novog čoveka, 16 i da obojicu ujednom telu pomiri s Bogom − krstom, pošto je na njemu ubio neprijateljstvo. 17 Onje došao i kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu;18 jer njegovim posredstvom i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu. 19

Tako, dakle, niste više tuđinci i došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji,20 nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos, 21 nakome je sva zgrada sastavljena te izrasta u sveti hram u Gospodu, 22 na kome se i viu Duhu zajedno uziđujete u stan Božiji.

255

Efescima, glava 3Pavle služi Božijoj tajni

1 Radi toga sam ja, Pavle, sužanj Hrista Isusa za vas mnogobošce, − 2 ako ste,dakle, čuli za dar božanske blagodati koja je meni dana za vas 3 da mi jeotkrivenjem obznanjena tajna, kao što sam pre ukratko napisao. 4 Odande čitajućimožete da razumete moje shvatanje u Hristovoj tajni, 5 koja u drugim naraštajimanije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovimsvetim apostolima i prorocima: 6 da su mnogobošci u Hristu Isusu sunaslednici, ipripadnici istog tela, i zajedničari u obećanju kroz evanđelje, 7 čiji sam služiteljpostao po daru Božije blagodati, koja mi je dana njegovim silnim dejstvom. 8 Meni,najmanjem od svih svetih, dana je ova blagodat − da mnogobošcima kao radosnuvest objavim neistražljivo bogatstvo Hristovo, 9 i da svima rasvetlim u čemu sesastoji tajna koja je od večnosti bila skrivena u Bogu, tvorcu svega, 10 da bi se sadapoglavarstvima i vlastima na nebesima posredstvom Crkve obznanilamnogorazlična mudrost Božija, 11 po večnoj odluci, koju je ostvario u Hristu Isusu,Gospodu našem. 12 U njemu imamo slobodu i pristup k Bogu s pouzdanjem −verom u njega. 13 Stoga vas molim da ne malakšete zbog mojih nevolja koje mesnalaze za vas; to je vaša slava.

14 Radi toga preklanjam svoja kolena pred Ocem, 15 od koga svaki rod na nebesimai na zemlji dobija ime, 16 da vam dade po bogatstvu svoje slave da njegovimDuhom budete ojačani za unutrašnjeg čoveka, 17 da se Hristos vašom verom useli uvaša srca, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, 18 da biste vi sa svimasvetima mogli razumeti šta je širina, i dužina, i visina, i dubina, 19 i poznatiHristovu ljubav koja prevazilazi naše saznjanje, da budete ispunjeni do sve punoćeBožije.

20 A onome koji svojom silom, što dejstvuje u nama, može da učini preko svega iiznad svega što mi ištemo ili mislimo, 21 njemu slava u Crkvi i u Hristu Isusu u svapokolenja od večnosti do večnosti; amin.

Efescima, glava 4Poziv na jedinstvo

1 Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno zvanja u koje stepozvani, 2 sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan

256

drugoga u ljubavi, 3 starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo. 4 Jednoje telo i jedan je Duh, kao što ste i vi pozvani na jednu nadu svoga zvanja. 5 JedanGospod, jedna vera, jedno krštenje. 6 Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, ikroza sve, i u svima. 7 A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara.8 Zato kaže: »Pope se na visinu i zarobi roblje, dade darove ljudima«. 9 A reč »popese« šta drugo znači, nego da je sišao u donje delove zemlje? 10 Taj što je sišao, to jeisti onaj koji se i popeo više svih nebesa − da sve ispuni.

11 I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evanđeliste, adruge za pastire i učitelje, 12 da se sveti priprave za delo službe, za izgradnjuHristova tela, 13 dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, dosavršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta, 14 da ne budemo više nejaki kojeljulja i nosi svaki vetar nauke koja ljudskom prevarom i lukavstvom dovodi dozabludnog lukavstva. 15 Nego držeći se istine mi treba u ljubavi da uzrastemo usvemu − do njega, koji je glava, Hristos. 16 Od njega je sve telo ujedno povezano isjedinjeno, na taj način što svaki zglavak pruža potporu shodno odmerenom dejstvusvakog pojedinog dela; to čini da telo raste na svoju sopstvenu izgradnju u ljubavi.

Hrišćanska svetost

17 Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da ne živite više kao što živemnogobošci u ništavnosti svoga uma. 18 Njihova misao je pomračena, daleko su odbožanskog života − zbog neznanja koje je u njima, zbog okorelosti njihova srca. 19

Izgubivši moralno osećanje oni su sami sebe predali raspojasanosti − da čine svakunečistotu u lakomosti. 20 A vi niste tako upoznali Hrista, 21 ako ste čuli za njega iako ste u njemu poučeni onako kako je istina u Isusu; 22 u odnosu na svoj ranijinačin života vi treba da skinete sa sebe staroga čoveka koji propada zbog varljivihpožuda, 23 pa da se obnavljate duhom svoga uma, 24 i da obučete novoga čovekakoji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti.

25 Stoga odbacite laž i govorite istinu svako sa svojim bližnjim, jer smo udovi jedandrugome. 26 Možete se i srditi, ali nemojte grešiti; sunce da ne zađe nad vašimgnevom, 27 i ne dajite mesta đavolu. 28 Kradljivac da ne krade više, nego neka seradije trudi i svojim rukama radi ono što je dobro, da bi mogao davati kome jepotrebno. 29 Ni jedna ružna reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo koja je dobraza nazidanje − gde je potrebno, da slušaocima bude blagotvorna. 30 I ne žalostiteBožijeg Svetog Duha, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja. 31 Svaka gorčina, ijarost, i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas sa svakom zloćom. 32 Budite međusobom čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom − kao što je i Bog vama u Hristu

257

oprostio.

Efescima, glava 51 Ugledajte se, dakle, na Boga kao njegova draga deca, 2 i živite u ljubavi, kao što jei Hristos vas ljubio i samoga sebe predao za nas kao prinos i žrtvu Bogu na prijatanmiris.

3 Blud i svaka nečistota ili lakomost da se ni ne spominje među vama, kao štodolikuje svetima, 4 ni gadost, ni budalasti razgovori, niti lakrdije, što ne bi priličilo,nego radije zahvaljivanje. 5 Ovo, naime, dobro znajte − da ni jedan bludnik, ilinečist, ili lakomac, koji je isto što idolopoklonik, nema nasledstva u Hristovom iBožijem carstvu. 6 Niko da vas ne vara praznim rečima; jer zbog svega toga idegnev Božiji na nepokorne sinove. 7 Ne budite, dakle, njihovi saučesnici. 8 Jer nekadste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu; živite kao deca svetlosti, − 9 a plodsvetlosti je u svakoj dobroti, i pravednosti, i istini, − 10 istražujte šta je Gospoduugodno, 11 i ne budite saučesnici u jalovim mračnim delima, nego ih radijeizobličavajte. 12 Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13 A sve što seizobličava obelodanjuje se; 14 jer sve što se na videlo iznosi − svetlost je. Zato kaže:»Ustani ti što spavaš, i vaskrsni iz mrtvih, pa će te Hristos obasjati«.

15 Pazite, dakle, brižljivo kako živite, − ne kao nemudri, nego kao mudri, 16

iskorišćavajući vreme, jer su dani zli. 17 Zato ne budite nerazumni, nego razumejtešta je volja Gospodnja, 18 i ne opijajte se vinom, u čemu je raskadašnost, nego sepunite Duhom, 19 govorite jedan drugom u psalmima, i himnama, i duhovnimpesmama, pevajte i pojte Gospodu u srcu svome. 20 Zahvaljujte svagda za sve Bogui Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hrista, 21 pokoravajte se jedan drugom u strahupred Hristom.

Dužnosti u porodici i kući

22 Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu, 23 jer muž je ženina glavakao što je i Hristos glava Crkve, on kao spasitelj svoga tela. 24 I kao što se Crkvapokorava Hristu, tako i žene da se pokoravaju muževima u svemu. 25 Muževi, volitesvoje žene − kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, 26 daje posveti, očistivši je vodenim kupanjem i rečju, 27 da sam sebi postavi slavnuCrkvu, koja nema mrlje, ni bore, ili tako što, nego da bude sveta i neporočna. 28

Tako su i muževi dužni da vole svoje žene kao svoja telesa. Ko voli svoju ženu −samoga sebe voli. 29 Jer niko nikada nije omrznuo svoje telo, nego ga hrani i greje −

258

kao i Hristos Crkvu, 30 jer smo udovi Hristova tela. 31 »Zato će čovek ostaviti oca imajku i prionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo«. 32 Ova tajna je velika, a jagovorim misleći na Hrista i na Crkvu. 33 Pa i vi, svaki pojedini da voli svoju ženukao samoga sebe, a žena da se boji muža.

Efescima, glava 61 Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je to pravo. 2 »Poštuj oca svoga imajku«, to je prva zapovest sa obećanjem, 3 »da ti bude dobro i da dugo živiš nazemlji«. 4 I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjojnauci i opomeni. 5 Robovi, slušajte svoje telesne gospodare sa strahom i tre petom uprostoti svoga srca − kao Hrista, 6 ne služite samo pred očima kao oni što ljudimaugađaju, nego kao Hristovi služitelji koji vrše Božiju volju od sve duše. 7 Služitedragovoljno − kao Gospodu, a ne ljudima, 8 znajući da će svako, ako učini štodobro, dobiti to od Gospoda − bio on rob ili slobodnjak. 9 I vi, gospodari, isto takopostupajte s njima, bez pretnje, znajući da je i njihov i vaš Gospod na nebesima, ida on ne gleda ko je ko.

Spremnost za borbu

10 Uostalom jačajte u Gospodu i u sili njegove snage. 11 Obucite se u sve oružjeBožije, da biste mogli odoleti đavolskom lukavstvu. 12 Jer naša borba nije protivljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovogmračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima. 13 Zato uzmite sve oružje Božije,da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se održite − pošto sve svršite. 14 Stojte,dakle, opasavši svoja bedra istinom, i obukavši oklop pravednosti, 15 obujte nogepripravnošću na evanđelje mira. 16 Pri svem tom uzmite štit vere, kojim ćete moćida pogasite sve ognjene strede nečastivoga. 17 Primite i kacigu spasenja i duhovnimač, koji je reč Božija. 18 Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhusvakom prilikom, i radi toga bdijte u svakoj istrajnosti i moljenju za sve svete, 19 iza mene − da mi se dade reč kad otvorim svoja usta, da sa slobodom obznanimtajnu evanđelja, 20 za koje sam ja poslanik − u okovima, da u njemu slobodnogovorim − kao što i treba da govorim.

Završna poruka i pozdrav

21 A da i vi znate sve o meni, šta ja radim, o svemu će vas obavestiti Tihik, dragibrat i verni služitelj u Gospodu, 22 kojega vam baš za to poslah, da doznate kakosmo mi i da uteši vaša srca.

259

23 Mir braći i ljubav sa verom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista. 24 Blagodat sasvima koji u neprolaznosti ljube Gospoda našega Isusa Hrista.

260

Poslanica Filipljanima

Filipljanima, glava 1Uvod

1 Pavle i Timotej, služitelji Hrista Isusa, svima svetima u Hristu Isusu, koji su uFilipima, s episkopima i đakonima: 2 blagodat vam i mir od Boga Oca našega iGospoda Isusa Hrista.

3 Zahvaljujem svom Bogu kad god vas se setim, 4 svagda u svakoj svojoj molitvimoleći se za sve vas s radošću, 5 zbog vašeg učešća u propovedanju evanđelja odprvoga dana do sada, 6 uzdajući se baš u to, da će onaj koji je započeo dobro delo uvama dovršiti to do dana Hrista Isusa. 7 A i pravo je da ovo mislim za sve vas, zatošto vas imam u srcu, sve vas koji učestvujete sa mnom u blagodati − kako u mojimokovima tako i u odbrani i utvrđivanju evanđelja. 8 Jer Bog mi je svedok kakočeznem za svima vama s ljubavlju Hrista Isusa. 9 I to molim od Boga da vaša ljubavsve više i više obiluje u spoznanju i svakom osećanju, 10 da možete ispitivati šta jebolje, da biste za dan Hristov bili čisti i bez spoticanja, 11 ispunjeni plodompravednosti, koji se Hristom stiče, na slavu i hvalu Božiju.

Apostolov položaj i evanđelje

12 A hoću da znate, braćo, da je ovo, što se sa mnom događa, učinilo da evanđeljenapreduje, 13 tako da je svoj carskoj straži i svima ostalima postalo jasno da janosim okove za Hrista, 14 te većina braće u Gospodu dobivši pouzdanje od mojihokova sve više se usuđuje da bez straha govori reč Božiju. 15 Jedni, doduše,propovedaju Hrista iz zavisti i nadmetanja, a drugi od dobre volje, 16 jedni izljubavi znajući da ležim u okovima za odbranu evanđelja, 17 a drugi objavljujuHrista iz nečasnog častoljublja, ne s čistom namerom, misleći da će naneti nevoljumojim okovima. 18 Šta onda? Samo kad se na svaki način, bilo pod izgovorom −bilo uistinu, Hristos objavljuje. I za to se radujem. A i radovaću se, 19 jer znam daće mi ovo vašom molitvom i pomoću Duha Isusa Hrista ispasti na spasenje, 20

shodno mom čvrstom očekivanju i nadanju da se ni u čemu neću postideti, nego daće se kao svagda tako i sad Hristos sasvim slobodno proslaviti na mom telu − biloživotom, bilo smrću.

261

21 Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak. 22 Ali kako život u telu za meneznači plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. 23 Mučim se s dve strane: imam željuda umrem i da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; 24 ali ostati u telu − to jepotrebnije radi vas. 25 I uzdajući se u ovo znam da ću biti i ostati kod svih vas zavaš napredak i versku radost, 26 da vaša hvala u Hristu Isusu bude još obilnija nameni poradi mog ponovnog dolaska među vas.

Poziv na jedinstvo i srdačnu predanost

27 Samo živite dostojno Hristova evanđelja, da bih − bilo da dođem i vidim vas, biloda sam odsutan − čuo za vas da čvrsto stojite u jednom duhu, da se jednodušnozajedno borite za veru u evanđelje, 28 i da se ni u čemu ne date zastrašiti odprotivnika; ovo je njima znak propasti, a vašeg spasenja, i to od Boga. 29 Jer jevama darovano za Hrista ne samo da u njega verujete, nego i da stradate za njega; 30

vi imate istu borbu kakvu ste videli na meni i sad čujete za mene.

Filipljanima, glava 21 Ako, dakle, ima kakve utehe u Hristu, ako ima kakvog ljubaznog ohrabrenja, akoima kakve duhovne zajednice, ako ima kakvog unutrašnjeg saosećanja i samilosti, 2

ispunite moju radost − pa isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani,mislima usmerenim na jedno. 3 Ne činite ništa iz nadmetanja ili iz sujetnogčastoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedan drugoga većim od sebe, 4 ne gledajtesvako samo na svoje, nego svako neka gleda na ono što se drugih tiče.

5 Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; 6 on, koji je u obličju Božijem, nijesmatrao kao nešto prigrabljeno − to što je jednak Bogu, 7 nego je lišio samoga sebe,kada je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek 8 onje unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu. 9 Zato ga je iBog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom, 10 da se u imeIsusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, 11 ida svaki Jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.

Svetli

la koja svetu svetle

12 Stoga, dragi moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas,nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom. 13

262

Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate − da mu budete po volji. 14 Svečinite bez gunđanja i premišljanja, 15 da budete besprekorni i čisti, neporočna decaBožija usred pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu,16 čvrsto držeći reč života na moju hvalu za dan Hristov, − da nisam uzalud trčaoniti se uzalud trudio. 17 Ali ako se i kao žrtva izlivam na žrtvu i službu vaše vere,radujem se i radujem se sa svima vama. 18 A isto tako radujte se i vi i radujte se samnom.

Timotej i Epafrodit

19 A nadam se u Gospodu Isusu da ću vam ubrzo poslati Timoteja, da se i jaraspoložim kad doznam kako ste vi. 20 Jer nemam ni jednoga koji je iste duše kaoon, koji će se iskreno starati za vaše potrebe. 21 Svi, naime, traže svoje, a ne što jeHrista Isusa. 22 A njegovu vrsnoću poznajete, da mi je kao dete ocu poslužio zaevanđelje. 23 Ovoga, dakle, nadam se da ću poslati odmah čim sagledam kako stojemoje stvari. 24 A uzdam se u Gospodu da ću i sam ubrzo doći.

25 Nađoh pak za potrebno da vam pošaljem Epafrodita, svoga brata i saradnika, isaborca a vašeg poslanika koji služi mojoj potrebi, 26 pošto je čeznuo za svimavama i bilo mu je nelagodno što ste čuli da je oboleo. 27 I zaista je bio bolestan dosmrti. Ali Bog se smilovao na njega, ne samo na njega nego i na mene, da mi nedođe žalost na žalost. 28 Tako sam odlučio da ga što pre pošaljem, da se opetobradujete kad ga vidite, i ja da budem bezbrižniji. 29 Primite ga, dakle, u Gospodusa svakom radošću i takve ljude poštujte, 30 jer je on radi Hristova dela došao dosame smrti, izloživši svoj život opasnosti, − da nadoknadi što vi niste mogli da miučinite.

Filipljanima, glava 3Upozorenje protiv judaista

1 Uostalom, braćo moja, radujte se u Gospodu. Meni nije dosadno da vam istopišem, a vama je to na sigurnost.

2 Čuvajte se pasa, čuvajte se zlih radnika, čuvajte se sakaćenja. 3 Mi smo, naime,obrezanje, mi koji Duhom Božijim služimo, Hristom Isusom se hvalimo i neuzdamo se u telo, 4 iako i ja mogu da se uzdam u telo. Ako ko drugi misli da semože uzdati u telo, − i ja još više: 5 obrezan sam osmoga dana, od roda samIzrailjeva, iz Venijaminovog plemena, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej, 6 po

263

revnosti gonitelj Crkve, po zakonskoj pravednosti bio sam bez mane.

7 Ali što mi je nekad bilo dobitak, to sam radi Hrista smatrao za štetu. 8 Ja u stvari isada sve smatram za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa, Gospoda svoga,zbog koga sve izgubih i sve smatram za smeće, da bih Hrista dobio 9 i našao se unjemu, nemajući svoje pravednosti koja potiče od zakona, nego pravednost do kojese dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere; 10 da poznam njega isilu njegovoga vaskrsenja, i učešće u njegovim stradanjima, saobražavajući senjegovoj smrti, 11 ne bih li kako dostigao vaskrsenje iz mrtvih. 12 Ne kao da samveć uhvatio ili da sam već došao do savršenstva, nego nastojim − ne bih li uhvatio,pošto je i mene Hristos uhvatio. 13 Braćo, ja još ne mislim da sam uhvatio, ali jednostoji: zaboravljam što je za mnom, a pružam se za onim što je preda mnom, 14 trčimprema cilju za nagradom na koju nas Bog u Hristu Isusu gore poziva. 15 Koji smo,dakle, savršeni, mislimo ovo; ako i nešto drugačije mislite, Bog će vam i to otkriti.16 Samo što smo dostigli − toga se držimo.

17 Ugledajte se na mene, braćo, i gledajte na one koji žive onako kako i vi imateprimer u nama. 18 Jer mnogi, − o kojima sam vam više puta govorio, a sada iplačući govorim, − žive kao neprijatelji Hristova krsta; 19 njihov kraj je propast,trbuh je njihov Bog, a slava im je u sramoti, oni misle samo na zemaljsko. 20 Našecarstvo je, međutim, na nebesima, odakle i Spasitelja očekujemo, Gospoda IsusaHrista, 21 koji će preobraziti naše poniženo telo, − da bude saobrazno njegovomslavnom telu, − svojom silom kojom može sve da pokori sebi.

Filipljanima, glava 4Miroljubivost i vrlina je poželjna

1 Stoga, braćo moja draga i željena, radosti i venče moj, tako čvrsto stojte uGospodu, dragi moji. 2 Evodiju molim i Sintihu molim da jedno misle u Gospodu. 3

Da, molim i tebe, pravi druže, pomaži im, jer su se sa mnom zajedno borile upropovedanju evanđelja s Klimentom i ostalim mojim saradnicima, čija su imena uknjizi života.

4 Radujte se svagda u Gospodu; opet velim: radujte se. 5 Vaša blagost neka budepoznata svima ljudima: Gospod je blizu. 6 Ne brinite se ni za što, nego u svemumolitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju. 7 I mirBožiji, koji prevazilazi svaki um, sačuvaće vaša srca i vaše misli u Hristu Isusu. 8

Uostalom, braćo, što god je istinito, što god je časno, što god je pravedno, što god

264

je čisto, što god ljubazno, što god je na dobru glasu, ako je kakva vrlina, ako jekakva pohvala, na to mislite. 9 Što ste naučili, i primili, i čuli, i videli na meni, točinite, i Bog mira biće sa vama.

Apostolova zahvalnost

10 Obradovao sam se vrlo u Gospodu što ste opet procvetali u svom staranju zamene. Vi ste se i inače starali, ali niste imali prilike. 11 Ne govorim ovo zbogoskudice; jer sam naučio da budem zadovoljan onim u čemu sam. 12 Umem i uskromnosti živeti, umem i obilovati; upućen sam u sve i svašta, − biti sit i gladovati,obilovati i oskudevati. 13 Sve mogu u onome koji me snaži. 14 Nego dobro steučinili što ste se primili moje nevolje. 15 A znate i vi, Filipljani, da u početkupropovedanja evanđelja, kada sam otišao iz Makedonije, ni jedna crkva nije bila samnom u davanju i primanju − sem vas jedinih. 16 Vi ste mi u Solun i jedanput idvaput poslali za moju potrebu. 17 Ne kao da ja tražim dar, nego tražim plod koji semnoži na vaš račun. 18 Primio sam sve i imam u izobilju. Pun sam otkako sam odEpafrodita primio što ste mi poslali, prijatan miris, dobrodošlu i bogougodnu žrtvu.19 A Bog moj ispuniće svaku vašu potrebu po svom bogatstvu u slavi − u HristuIsusu. 20 A Bogu i Ocu našem neka je slava u sve vekove. Amin.

Završni pozdravi i blagoslov

21 Pozdravite svakoga svetog u Hristu Isusu. Pozdravljaju vas braća koja su samnom. 22 Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito oni iz careva doma.

23 Blagodat Gospoda Isusa Hrista neka je sa duhom vašim. Amin.

265

Poslanica Kološanima

Kološanima, glava 1Uvod

1 Pavle, apostol Hrista Isusa voljom Božijom i brat Timotej 2 − svetima i vernojbraći u Hristu u Kolosi: blagodat vam i mir od Boga Oca našega.

3 Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda našega Isusa Hrista moleći se svagda za vas, 4

pošto smo čuli za vašu veru u Hrista Isusa i ljubav koju imate prema svima svetima,5 zbog nade koja vam je spremljena na nebesima, za koju ste već pre čuli u istinitojreči evanđelja, 6 koje je kod vas − kao što je po svemu svetu plodonosno i raste kaoi kod vas − od onoga dana kako ste ga čudi i poznali blagodat Božiju u istini; 7 kaošto ste ga naučili od Epafrasa, našeg dragog saslužitelja, koji je verni Hristovslužitelj za vas, 8 koji nam je i javio o vašoj ljubavi u Duhu.

Hristova uzvišenost i Hristovo delo

9 Stoga i mi od onoga dana kako smo to čuli ne prestajemo da se molimo Bogu zavas i da molimo da se vi ispunite poznanjem njegove volje u svakoj duhovnojmudrosti i razumevanju, 10 da živite dostojno pred Gospodom i da mu u svemubudete ugodni, plodonosni u svakom dobrom delu i rastući u bogopoznanju, 11

jačajući se svakom snagom shodno moći njegove slave − za svako strpljenje iistrajnost, da s radošću 12 zahvaljujete Ocu koji nas je osposobio da učestvujemo unasledstvu svetih u svetlosti. 13 On nas je izbavio od vlasti tame i premestio ucarstvo svog ljubljenog Sina, 14 u kome imamo izbavljenje, oproštaj grehova.

15 On je slika nevidljivoga Boga, prvorođeni sveg stvorenja, 16 jer je u njemustvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli,ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno − iza njega. 17 I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. 18 On je i glavatela, Crkve; on je početak, prvorođeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi. 19 Jer jeBog blagoizvoleo da se u njemu nastani sva punina 20 i da njegovim posredstvomsve izmiri sa sobom, stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovimposredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima.

266

21 Pa i vas koji ste nekada bili otuđeni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjemu zlim delima, 22 sada je izmirio smrću njegovog ljudskog tela, da vas svete,neporočne i besprekorne postavi preda se, 23 ako samo ostanete u veri utemeljeni ičvrsti, ne odvraćajući se od nade evanđelja koje ste čuli, koje je propovedanosvakom stvorenju pod nebom, čiji sam služitelj ja, Pavle, postao.

Apostolova zabrinutost zbog lažnih učitelja

24 Sada se radujem u svojim stradanjima za vas i na svom telu nadopunjavam onošto nedostaje Hristovim nevoljama, − za njegovo telo, koje je Crkva, 25 čiji samslužitelj ja postao po božanskoj uredbi koja mi je dana za vas − da ispunim rečBožiju, 26 tajnu koja je bila skrivena od vremena i naraštaja, a sada je objavljenanjegovim svetima, 27 kojima je Bog hteo da obznani kako je bogata slava ove tajnemeću mnogobošcima: Hristos u vama, nada na slavu. 28 Njega mi objavljujemostavljajući u srce svakom čoveku i učeći svakog čoveka u svoj mudrosti, da svakogčoveka postavimo savršenim u Hristu. 29 Za to se i trudim boreći se shodnonjegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje.

Kološanima, glava 21 Hoću, naime, da znate koliku borbu imam za vas, i za one u Laodikiji, i za svekoji nisu videli moga telesnog lica, 2 da se njihova srca uteše i da sjedinjeni uljubavi dođu do sveg bogatstva punog razumevanja, do poznanja tajne Božije,Hrista, 3 u kom je skriveno sve blago mudrosti i znanja. 4 A ovo govorim da vasniko ne prevari nagovorljivim rečima. 5 Jer iako sam telom daleko, duhom sam savama i radujem se gledajući vaš red i čvrstinu vaše vere u Hrista.

6 Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu živite, 7 ukorenjeni inazidani na njemu, utvrđeni u veri kako ste poučeni, izobilujući u zahvalnosti. 8

Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju,po svetskim stihijama, a ne po Hristu. 9 Jer u njemu telesno obitava sva puninaBožanstva, 10 a vi ste puni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti. 11 Unjemu ste i obrezani nerukotvorenim obrezanjem, − u skidanju čulnog tela, −Hristovim obrezanjem, 12 kad ste u krštenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno snjim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih. 13 I vas,koji ste bili mrtvi zbog prestupa i neobrezanja vaše ploti, oživeo je zajedno s njim,oprostivši nam sve prestupe 14 na taj način što je izbrisao obveznicu koja je svojimodredba ma bila protiv nas i uklonio je − prikovavši je na krst. 15 On je razoružaopoglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na njemu.

267

16 Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ilimladinu, ili subotu; 17 ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos.18 Niko da vas ne lišava nagrade, želeći da to postigne poniznošću i službomanđelima, upuštajući se u ono što bi rado video, nadimajući se uzalud svojimplotskim umom, 19 a ne drži se glave od koje sve telo, povezano i potpomognutozglavcima i svezama, raste rastom koji Bog daje.

20 Ako ste se smrću sa Hristom oslobodili svetskih stihija, zašto dozvoljavate davam se određuju propisi − kao da živite u ovom svetu: 21 ne dohvati, niti okusi, nitidotiči, 22 što sve upotrebom propada − shodno ljudskim zapovestima i naukama; 23

sve ovo izgleda mudrost koja se sastoji u samovoljnoj pobožnosti i poniznosti, inepoštednoj strogosti prema telu, a ne u nečem časnom, već samo radi zadovoljenjaploti.

Kološanima, glava 3Život u Hristovom duhu

1 Ako ste, dakle, vaskrsnuti sa Hristom, tražite ono što je gore − gde Hristos sedi sdesne strane Božije. 2 Mislite na ono što je gore, a ne što je na zemlji. 3 Vi ste,naime, umrli i vaš život je sa Hristom u Bogu sakriven. 4 Kada se javi Hristos, našživot, onda ćete se i vi s njim javiti u slavi.

5 Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud, nečistotu, strast, zluželju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo, 6 zbog čega dolazi gnev Božiji nanepokorne sinove. 7 U ovim porocima ste se i vi nekada kretali, kada ste u njimaživeli. 8 A sada odbacite i vi sve ovo: gnev, jarost, zloću, huljenje, ružne reči izsvojih usta. 9 Ne lažite jedan protiv drugoga, pošto ste svukli staroga čoveka sanjegovim delima 10 i obukli novoga, koji se obnavlja za poznanje − po slici onogakoji ga je stvorio, 11 gde nema Grka ni Judejina, obrezanja i neobrezanja, varvarina,Skita, roba, slobodnjaka, nego je sve i u svima Hristos.

12 Obucite se, dakle, kao izabranici Božiji, sveti i mili, u srce milosrdno, u čestitost,smernost, krotost, strpljivost, 13 snoseći jedan drugoga i praštajući jedan drugome,ako ko ima tužbu na koga; kao što je Gospod i vama oprostio, tako opraštajte i vi. 14

A na sve ovo obucite ljubav, koja je sveza savršenstva. 15 I mir Hristov neka vladau vašim srcima, na koji ste i pozvani u jednom telu; i zahvalni budite. 16 Hristovareč neka bogato obitava u vama; u svakoj mudrosti učite i opominjite jedan drugogapsalmima, himnama, duhovnim pesmama, umilno pevajući Bogu u srcima svojim.

268

17 I sve što god činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujućiBogu kroz njega.

Hrišćanske uzajamne dužnosti

18 Žene, pokoravajte se muževima kao što priliči u Gospodu. 19 Muževi, volite svoježene i ne ljutite se na njih. 20 Deco, slušajte svoje roditelje u svemu, jer je to ugodnou Gospodu. 21 Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu malodušna. 22

Robovi, slušajte u svemu svoje telesne gospodare, ne u pritvornosti kao oni kojiljudima ugađaju, nego u prostoti srca − bojeći se Boga. 23 Što god činite, činite izduše kao da činite Gospodu a ne ljudima, 24 znajući da ćete od Gospoda kaouzvraćaj primiti nasledstvo. Služite Gospodu Hristu. 25 Jer ko čini nepravdu primićešto je skrivio, i ne gleda se ko je ko.

Kološanima, glava 41 Gospodari, činite robovima što je pravo i pravično, znajući da i vi imategospodara na nebu.

2 Budite istrajni u molitvi, bdijte u njoj sa zahvaljivanjem, 3 moleći se ujedno i zanas, da nam Bog otvori vrata za reč, da kažemo Hristovu tajnu − za koju sam i jasvezan, 4 da je objavim onako kako moram reći. 5 Mudro živite prema onima kojisu napolju; iskorišćavajte svoje vreme. 6 Vaša reč neka je uvek ljubazna, soljuzačinjena, da znate kako vam treba svakom pojedinom odgovarati.

Završni pozdravi

7 O mojim prilikama obavestiće vas Tihik, dragi brat, i verni služitelj i saslužitelj uGospodu, 8 koga vam baš za to poslah da doznate kako smo mi i da uteši vaša srca,9 zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji je jedan od vaših; oni će vasobavestiti o svemu što se ovde zbiva.

10 Pozdravlja vas Aristarh, moj drug u sužanjstvu, i Varnavin nećak Marko, za kogaste primili uputstva, − ako vam dođe, primite ga, − 11 i Isus zvani Just; iz obrezanjaovi su jedini koji mi pomažu za carstvo Božije i koji mi se nađoše za utehu. 12

Pozdravlja vas vaš zemljak Epafras, služitelj Hrista Isusa koji se jednako bori zavas u molitvama − da biste vi kao savršeni i potpupo osvedočeni mogli ostati usvemu što je volja Božija. 13 Ja,naime, svedočim za njega da se mnogo trudi za vas,i za one u Laodikiji, i za one u Ierapolju. 14 Pozdravlja vas dragi lekar Luka, i

269

Dimas. 15 Pozdravite braću u Laodikiji i Nimfana i crkvu u njegovom domu. 16 Ikad se ova poslanica pročita kod vas, postarajte se da se pročita i u Laodikijskojcrkvi, a i vi da pročitate poslanicu iz Laodikije. 17 Kažite Arhipu: pazi na službukoju si primio u Gospodu − da je ispuniš.

18 Pozdrav mojom rukom, Pavlovom. Sećajte se mojih okova. Blagodat sa vama.

Prva poslanica Solunjanima

1 Solunjanima, glava 1Uvod

1 Pavle i Silvan i Timotej Solunskoj crkvi u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu:blagodat vam i mir.

2 Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u svojim molitvama, 3

sećajući se neprestano dela vaše vere, i truda vaše ljubavi, i vaše strpljive nade uGospoda našega Isusa Hrista pred Bogom i Ocem našim, 4 znajući, braćo, koju Bogljubi, da ste vi izabrani, 5 da naša propoved evanđelja vama nije bila samo u reči,nego i u sili, i u Duhu Svetome, i s puno pouzdanja, kao što znate kakvi smo bilimeđu vama vas radi. 6 I vi ste se ugledali na nas i na Gospoda, primivši reč uvelikoj nevolji s radošću Duha Svetoga, 7 tako da ste postali uzor svima vernima uMakedoniji i Ahaji. 8 Od vas je reč Božija odjeknula ne samo u Makedoniji i Ahaji,nego je vaša vera u Boga došla do svakog mesta, tako da nema potrebe da štogovorimo. 9 Sami ljudi, naime, pričaju za nas − kakav smo pristup k vama imali ikako ste se vi od idola obratili Bogu, da služite živom i istinitom Bogu, 10 i da sanebesa očekujete njegovoga Sina koga je vaskrsao iz mrtvih, Isusa koji nas izbavljaod gneva koji dolazi.

1 Solunjanima, glava 2Apostolova propoved u Solunu

1 Jer sami znate, braćo, da naš pristup k vama nije bio naprazno, 2 nego smo seoslobodili u Bogu da vam kazujemo evanđelje Božije uz veliku borbu, iako smo pre

270

toga u Filipima postradali i zlostavljani bili − kao što znate. 3 Jer naše bodrenje nebiva iz zablude, ni od nečistote, niti lukavstvom, 4 nego kako nas je Bog udostojioda nam poveri evanđelje − tako govorimo ne ugađajući ljudima, nego Bogu kojiispituje naša srca. 5 Jer niti smo ikad istupili laskavom rečju, kao što znate, nitiprikrivenom lakomošću, Bog je svedok, 6 niti smo od ljudi tražili slave, ni od vas niod drugih, 7 iako kao Hristovi apostoli možemo sa važnošću da istupamo. Naprotiv,među vama smo bili blagi kao kad majka neguje svoju decu. 8 Tako puni srdačnenaklonosti prema vama bili smo voljni da vam dodelimo ne samo evanđelje Božijenego i svoje duše, jer ste nam postali dragi. 9 Sećate se, naime, braćo, našeg posla itruda: propovedasmo vam evanđelje Božije radeći noću i danju − da ne budemo nateret nikome od vas. 10 Vi ste svedoci i Bog − kako smo se sveto, pravedno ibesprekorno ophodili prema vama koji verujete. 11 Kao što znate, mi smo svakogpojedinog od vas − kao otac svoju decu − 12 savetovali, i bodrili, i svedočili vam daživite dostojno pred Bogom koji vas poziva u svoje carstvo i slavu.

13 I zato i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka, što ste vi reč Božiju, koju ste čuliod nas, primili ne kao ljudsku reč, nego kao reč Božiju − kao što zaista i jeste, kojaje delotvorna u vama koji verujete. 14 Jer vi ste se, braćo, ugledali na crkve Božijekoje su u Hristu Isusu u Judeji, jer ste i vi isto prepatili od svojih saplemenika kao ioni od Judeja, 15 od onih koji su ubili Gospoda Isusa i proroke, koji i nas progoniše,koji Bogu ne ugađaju, koji se protive svima ljudima, 16 koji nas sprečavaju dagovorimo mnogobošcima da se spasu, − da u svako vreme ispune svoje grehe. Alinajzad gnev Božiji stiže na njih.

Apostolova briga i radostzbog ljubavi i čvrstine vernih

17 A mi, braćo, lišeni vas za kratko vreme, licem ali ne srcem, još više smo svelikom žudnjom nastojali da vidimo vaše lice. 18 Stoga smo hteli da vam dođemo,ja, Pavle, ne samo jedanput nego i dvaput, ali satana nas je sprečio. 19 Jer ko je našanada, ili radost, ili venac slave, − ako ne vi, − pred Gospodom našim Isusom onjegovom dolasku? 20 Da, vi ste naša slava i naša radost.

1 Solunjanima, glava 31 Pošto nismo mogli više to da podnosimo, nađosmo za dobro da sami ostanemo uAtini, 2 a Timoteja, svoga brata i Božijeg služitelja u Hristovom evanđelju,poslasmo da vas utvrdi i obodri u vašoj veri, 3 da se niko ne pokoleba u ovimnevoljama. Jer sami znate da smo za to određeni. 4 Pa i kad smo kod vas bili,

271

unapred smo vam govorili da ćemo trpeti nevolje, i kao što znate − tako je i bilo. 5

Stoga i ja, ne mogavši više podnositi, poslah Timoteja da saznam vašu veru, da vaskako kušač nije iskušao i naprazno bude naš trud.

6 A sad, pošto nam je Timotej došao od vas i doneo dobru vest o vašoj veri iljubavi, i da nas svagda imate u lepoj uspomeni i da silno želite da nas vidite − kao imi vas, 7 utešismo se zbog toga, braćo, od vas u svoj svojoj nuždi i nevolji vašomverom; 8 jer mi sad živimo, kad vi čvrsto stojite u Gospodu. 9 Jer kakvu zahvalnostmožemo da odamo Bogu za vas, za svu radost kojom se zbog vas radujemo predsvojim Bogom? 10 Noću i danju najusrdnije mu se molimo da vidimo vaše lice i dausavršimo ono što vašoj veri nedostaje.

11 A sam Bog i Otac naš, i Gospod naš Isus da upravi naš put k vama. 12 Vas pakGospod da učini bogatima i prebogatima u međusobnoj ljubavi i u ljubavi premasvima, kao što i mi vas ljubimo, 13 da utvrdi vaša srca − da budete besprekorni usvetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa sa svimasvojim svetima.

1 Solunjanima, glava 4Bodrenje na svetost

1 Najzad, braćo, molimo vas i opominjemo u Gospodu Isusu da još više napredujeteu onom što ste od nas primili − kako treba da živite i ugađate Bogu, kao što i živite.2 Znate, naime, kakva smo vam uputstva dali u ime Gospoda Isusa. 3 Jer ovo jevolja Božija, vaše osvećenje, da se klonite bluda, 4 da svaki od vas zna steći svojuženu u svetosti i časti, 5 ne u požudnoj strasti kao mnogobošci koji ne znaju Boga; 6

da ne prelazite granice i ne zakidate svoga brata u trgovini, jer je Gospod osvetnikza sve ovo, kao što smo vam ranije rekli i posvedočili. 7 Nije nas, naime, Bogpozvao na nečistotu nego na osvećenje. 8 Stoga, dakle, koji to odbacuje ne odbacuječoveka, nego Boga koji vam i daje svoga Duha Svetoga.

9 A za bratoljublje nema potrebe da vam se piše, jer ste sami od Boga naučeni davolite jedan drugoga; 10 pa vi to i činite svoj braći u celoj Makedoniji. Vas, pak,molimo braćo, da to još više činite 11 i da častoljubivo nastojite da u miru živite, dagledate svoje stvari i da radite svojim rukama − kao što smo vam na redili, 12 da sedolično vladate prema onima koji su napolju, i da vam ni od Koga ništa ne treba.

O Hristovom dolasku

272

13 Ne želimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli, da nebudete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade. 14 Ako, naime, verujemo da je Isusumro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji suusnuli. 15 Jer ovo vam kazujemo rečju Gospodnjom − da mi koji živimo i ostajemodo dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. 16 Jer će sam Gospod nazapovest, na glas arhanđela i na trubu Božiju sići sa neba, te će mrtvi u Hristuvaskrsnuti prvo. 17 Zatim ćemo mi živi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njimaodneti na oblacima u vazduh − u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti saGospodom. 18 Stoga tešite jedan drugoga ovim rečima.

1 Solunjanima, glava 5Budite spremni

1 A u pogledu vremena i časa, braćo, nemate potrebe da vam se piše, 2 jer samitačno znate da će dan Gospodnji doći kao lupež u noći. 3 Kad, naime, kažu: mir isigurnost, tada će iznenada naići na njih pogibao kao bol na trudnu ženu i nećeuteći. 4 A vi, braćo, niste u tami − da vas dan kao lupež zatekne, 5 jer ste svi visinovi svetlosti i sinovi dana. Mi ne pripadamo noći niti tami; 6 ne spavajmo, dakle,kao ostali, nego bdijmo i budimo trezni. 7 Jer koji spavaju noću spavaju, i koji seopijaju noću se opijaju. 8 A mi koji pripadamo danu budimo trezni, obučeni u oklopvere i ljubavi, i s nadom na spasenje kao kacigom. 9 Jer nas Bog nije odredio zagnev, nego da stečemo spasenje posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista 10 koji jeumro za nas da s njim zajedno živimo − bilo da smo budni, bilo da spavamo. 11

Stoga tešite jedan drugoga i izgrađujte jedan drugoga, kao što to i činite.

Posebne napomene

12 Vas pak, braćo, molimo da odajete priznanje onima koji se trude među vama, isvojim pretpostavljenima u Gospodu,i onima koji vas poučavaju; 13 cenite ih iznadsvega u ljubavi zbog njihovog dela. Među sobom živite u miru. 14 Molimo vas još,braćo, poučavajte neuredne, hrabrite malodušne, pomažite slabe, budite strpljiviprema svima. 15 Gledajte da niko nikome ne uzvrati zlo za zlo, nego svagda idite zaonim što je dobro − među sobom i prema svima. 16 Radujte se svagda, 17 molite seBogu bez prestanka, 18 zahvaljujte na svemu, jer je to volja Božija u Hristu Isusu zavas. 19 Duha ne gasite, 20 proroštva ne potcenjujte. 21 Sve proveravajte, zadržavajtešto je dobro. 22 Klonite se svakovrsnog zla.

Završni pozdrav i blagoslov

273

23 A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se vaš neoštećeni duh, i duša, itelo, besprekorno sačuvaju prilikom dolaska Gospoda našega Isusa Hrista. 24 Veranje onaj koji vas poziva, koji će to i izvršiti.

25 Braćo, molite se Bogu i za nas.

26 Pozdravite svu braću celivom svetim. 27 Zakljinjem vas Gospodom da se ovaposlanica pročita svoj braći.

28 Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa vama.

274

Druga poslanica Solunjanima

2 Solunjanima, glava 1Uvod

Apostolovo zahvaljivanje i molitva

1 Pavle i Silvan i Timotej Solunskoj crkvi u Bogu Ocu našem i Gospodu IsusuHristu: 2 blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista.

3 Dužni smo svagda da zahvaljujemo Bogu za vas, braćo, kao što je pravo, zato štovaša vera veoma raste i umnožava se međusobna ljubav svakog pojedinog od svihvas, 4 tako da se mi sami hvalimo vama po crkvama Božijim poradi vaše strpljivostii vere u svim vašim gonjenjima i nevoljama koje podnosite. 5 To je znamenjepravednog suda Božijeg, da se vi udostojite carstva Božijeg za koje stradate, 6 akoje doista pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, 7 a vamamučenicima pokoj sa nama prilikom pojave Gospoda Isusa s neba, sa anđelima silesvoje, 8 u plamenom ognju koji će kazniti one što ne znaju Boga i one što nisuposlušni evanđelju o Gospodu našem Isusu, 9 koji će biti kažnjeni večnom propašćudaleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave, 10 kad u onaj dan dođe da seproslavi u svojim svetima i da bude divan u svima vernima, zato što ste vipoverovali našem svedočanstvu datom vama. 11 Zato se i molimo svagda za vas davas naš Bog udostoji i pozove, i ispuni svaku dobru volju u dobroti i delo vaše vereu sili, 12 da se ime Gospoda našega Isusa proslavi u vama − i vi u njemu − poblagodati Boga našega i Gospoda Isusa Hrista.

2 Solunjanima, glava 2O drugom Hristovom dolasku i antihristu

1 A vas, braćo, molimo u pogledu dolaska Gospoda našega Isusa Hrista i našegskupljanja oko njega, 2 ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, niduhom, ni rečju, ni tobože našom poslanicom − kao da je dan Gospodnji već tu. 3

Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer nema dana Gospodnjeg dok prvo nenastupi otpad i ne pojavi se čovek greha, sin pogibli, 4 koji se protivi i diže na svešto se naziva Bogom ili svetinjom, tako da će sesti u hram Božiji i samoga sebe

275

predstavljati − da je on Bog.

5 Zar se ne sećate da sam vam ovo kazivao još kad sam bio kod vas? 6 I sad znatešta to zadržava da se on pojavi tek u svoje vreme. 7 Tajna bezakonja, naime, većradi; samo da se ukloni onaj koji sad zadržava, 8 pa će se tada pojaviti bezakonik,koga će Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i uništiti pojavom svoga dolaska. 9

Pojava bezakonika osniva se na satanskom delovanju svakom silom, i čudnimznacima, i lažnim čudima, 10 i svakom nepravednom prevarom za one kojipropadaju, zato što ne primiše ljubav prema istini − da se spasu. 11 I zato im Bogšalje zabludnu delatnost − da poveruju laži 12 da budu osuđeni svi koji nepoverovaše istini, nego se opredeliše za nepravdu.

Vi ste za spasenje izabrani

13 A mi smo dužni da svagda zahvaljujemo Bogu za vas braćo koju Bog ljubi, štovas je Bog od početka izabrao za spasenje posvećenjem Duha i istinitom verom, 14

na koje vas je pozvao našim evanđeljem − da steknete slavu Gospoda našega IsusaHrista. 15 Stojte onda čvrsto, braćo, i držite predanja koja naučiste bilo našom rečjubilo našom poslanicom. 16 A sam Gospod naš Isus Hristos i Bog Otac naš, koji nasje zavoleo i dao nam večnu utehu i dobru nadu u blagodati, 17 da uteši vaša srca iutvrdi vas u svakom dobrom delu i reči.

2 Solunjanima, glava 3Posebni savet

i

1 Najzad, braćo, molite se Bogu za nas − da reč Gospodnja trči i da se proslavljakao i kod vas, 2 te da se izbavimo od besputnih i zlih ljudi, jer svi nemaju vere. 3 Aliveran je Gospod koji će vas utvrditi i sačuvati od zla. 4 Mi se pak uzdamo uGospodu za vas da činite i da ćete činiti ono što vam nalažemo.

5 A Gospod da upravi vaša srca na ljubav prema Bogu i na Hristovu strpljivost.

6 A vama nalažemo, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se odvojite odsvakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje su primili od nas. 7 Sami,naime, znate kako treba da se ugledate na nas, jer mi se nismo neuredno vladalimeđu vama, 8 niti smo kod ikoga badava jeli hleb, nego smo u trudu i naporu radili

276

noć i dan − da ne budemo na teret nikom od vas. 9 Ne zato što mi ne bismo imaliprava na to, nego da sebe damo kao primer vama − da se ugledate na nas. 10 Jer ikad smo bili kod vas, ovo smo vam nalagali: ako neko neće da radi, neka i ne jede.11 Čujemo, naime, da neki među vama žive neuredno, ne rade ništa, nego se bavenepotrebnim poslovima. 12 Takvima pak nalažemo i opominjemo ih u GospoduIsusu Hristu da mirno radeći jedu svoj hleb. 13 A vama, braćo, da ne dotuži dobročiniti. 14 Ako pak ko ne posluša našu reč upućenu ovom poslanicom, naznačite togai ne mešajte se s njim − da se posrami. 15 I ne smatrajte ga neprijateljem, nego gasavetujte kao brata.

Završni pozdrav i blagoslov

16 A sam Gospod mira da vam svagda da mir na svaki način. Gospod sa svimavama.

17 Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom. To je znak u svakoj poslanici; tako pišem.18 Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama.

277

Prva poslanica Timoteju

1 Timotiju, glava 1Uvod

1 Pavle, apostol Hrista Isusa po naredbi Boga, spasitelja našeg, i Hrista Isusa, našenade, 2 Timoteju, pravom čedu u veri: blagodat, milost, mir od Boga Oca i HristaIsusa Gospoda našega.

Pravu nauku treba čuvati

3 Kao što sam te prilikom odlaska u Makedoniju zamolio da ostaneš u Efesu, danarediš nekima da ne uče drugačije, 4 i da ne obraćaju pažnju na priče i beskrajnarodoslovlja, što sve stvara više prepiranja nego Božiji poredak koji se u veriostvaruje. 5 A krajnji cilj te naredbe je ljubav iz čista srca i dobre savesti inelicemerne vere, 6 od čega su se neki udaljili i obratili praznim razgovorima, 7

želeći da budu učitelji zakona, a nisu u stanju da razaberu ni šta govore ni štauporno uveravaju. 8 Mi, naime, znamo da je zakon dobar, ako ga ko primenjujekako treba, 9 znajući ovo − da zakon nije postavljen za pravednika nego zabezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, ubice oca iubice matere, za one koji ubijaju ljude, 10 za bludnike, pederaste, trgovce robljem,lažljivce, krivokletnike, i za sve drugo što se protivi zdravoj nauci, 11 po evanđeljuo slavi blaženoga Boga, koje je meni povereno.

12 Zahvaljujem Hristu Isusu, Gospodu našem koji me je osnažio, što me je smatraovernim i postavio u službu, 13 mene koji sam pre bio hulnik i gonitelj i nasilnik. Alimi je ukazana milost, zato što sam to učinio u neznanju i neverovanju; 14 a blagodatGospoda našega sa verom i ljubavlju u Hristu Isusu prebogato se izli na mene. 15

Istinita je reč i dostojna da je svi prime: Hristos Isus dođe na svet da spase grešnikeod kojih sam prvi ja. 16 Nego zato bih pomilovan, da na meni prvom Isus Hristospokaže svu svoju strpljivost za primer onima koji će verovati u njega za život večni.17 A caru večnosti neprolaznom, nevidljivom, jedinom Bogu čast i slava u svevekove; amin.

18 Ovu ti naredbu poveravam, čedo Timoteju, shodno pređašnjim proroštvima za

278

tebe, da osnažen njima ratuješ dobar rat, 19 imajući veru i dobru savest, koju nekiodbaciše i u veri brodolom doživeše. 20 Među njima su Imenej i Aleksandar, kojepredadoh satani, da se nauče ne huliti.

1 Timotiju, glava 2O molitvi i ponašanju žena

1 Molim, dakle, pre svega da se vrše moljenja, molitve, molbe, zahvaljivanja za sveljude, 2 za kraljeve i sva poglavarstva, da miran i tih život provedemo u svakojpobožnosti i čestitosti. 3 Ovo je dobro i ugodno pred Bogom, našim spasiteljem, 4

koji želi da svi ljudi budu spaseni i da dođu do poznanja istine. 5 Jer Bog je jedan ijedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos, 6 koji je samoga sebedao kao otkup za sve, za svedočanstvo u pravo vreme; 7 za to svedočanstvo ja sampostavljen kao propovednik i apostol, istinu govorim − ne lažem, kao učiteljmnogobožaca u veri i istini.

8 Hoću, dakle, da se ljudi mole Bogu na svakom mestu podižući svete ruke bezgneva i premišljanja. 9 Tako isto i žene u pristojnom odelu, sa stidom i smernošću,da ukrašavaju sebe ne pletenicama i zlatom, ili biserima, ili raskošnim odevanjem,10 nego dobrim delima − kao što to priliči ženama koje ispovedaju pobožnost. 11

Žena neka se uči u miru i svakoj pokornosti. 12 Ženi pak ne dopuštam da druge uči,niti da gospodari nad mužem, nego da bude mirna. 13 Jer je prvo stvoren Adam,zatim Eva. 14 I Adam ne bi prevaren, a žena prevarena učini prestup. 15 Ali će sespasti rađanjem dece, ako ostanu u veri i ljubavi i osvećenju sa smernošću.

1 Timotiju, glava 3O sveštenstvu

1 Istinita je ova reč: ko želi episkopstvo, lepu službu želi. 2 Episkop, dakle, treba daje neporočan, jedne žene muž, trezven, razborit, pristojan, gostoljubiv, kadarpoučiti, 3 ne pijanica, ne ubojica, nego blag, ne naklonjen svađi, ne srebroljubac, 4

koji dobro upravlja svojim domom i ima poslušnu decu sa svakom čestitošću; 5 jerko ne zna da upravlja svojim domom kako će se starati za Crkvu Božiju? − 6 nenovoobraćeni, da se ne naduje i padne pod đavolsku osudu. 7 A treba da ima i dobrosvedočanstvo od onih koji su van Crkve, da ne bi pao u pogrdu i zamku đavolju.

279

8 Đakoni isto tako treba da su časni, ne dvojezični, koji se ne odaju mnogom vinu,ne lakomi na sraman dobitak, 9 koji imaju tajnu vere u čistoj savesti. 10 Pa i ovi dase prvo ispitaju, pa onda da vrše službu − ako su besprekorni. 11 Žene isto tako dasu časne, da ne klevetaju, trezvene, verne u svemu. 12 Đakoni da budu muževi jednežene, koji dobro upravljaju svojom decom i svojim domovima. 13 Jer koji svojuslužbu dobro izvrše stiču sebi lep stepen i mnogo pouzdanja u veri u Hrista Isusa.

Protiv lažnih učenja treba se boriti

14 Ovo ti pišem nadajući se da ću skoro doći k tebi; 15 ako se pak zadržim, da znaškako se treba vladati u domu Božijem, koji je Crkva Boga živoga, stub i tvrđaistine. 16 I po opštem priznanju tajna pobožnosti je velika: onaj koji se javi u telu, biopravdan u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se mnogobošcima, svet u njegapoverova, bi uznet u slavi.

1 Timotiju, glava 41 A Duh izričito kaže da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere, obratićepažnju na varljive duhove i demonske nauke, 2 u licemerju lažljivaca, koji sužigosani u svojoj savesti, 3 koji zabranjuju stupanje u brak, traže da se uzdržava odjela, koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnošću uzimaju verni koji su poznali istinu. 4

Jer je svako stvorenje Božije dobro i ne treba odbacivati ništa što se sa zahvalnošćuprima. 5 Osvećuje se, naime, rečju Božijom i molitvom.

Dobar Hristov služitelj

6 Ako na ovo upućuješ braću, bićeš dobar služitelj Hrista Isusa, koji se hrani rečimavere i dobre nauke za kojom si pošao. 7 A poganih i bapskih priča kloni se. Nego sevežbaj u pobožnosti. 8 Jer telesno vežbanje je zamalo korisno, a pobožnost jekorisna za sve, jer ima obećanje za sadašnji i budući život. 9 Istinita je to reč idostojna da je svako primi. 10 Zato se, naime, trudimo i borimo, što smo se uzdali uBoga živoga koji je spasitelj svih ljudi, osobito vernih. 11 Ovo nalaži i uči.

12 Niko da te ne prezire zbog tvoje mladosti, nego budi primer vernima u reči, uvladanju, u ljubavi, u veri, u čistoti. 13 Dok ne dođem pazi na čitanje, nasavetovanje, na učenje. 14 Ne zanemari blagodatni dar koji je u tebi, koji ti je dan poproroštvima, pošto su te prezviteri rukopoložili. 15 Ovo upražnjavaj, u ovome živi,da tvoj napredak bude očevidan svima. 16 Pazi na samoga sebe i na nauku, istraj utome. Jer čineći ovo spašćeš i samoga sebe i one koji te slušaju.

280

1 Timotiju, glava 5Praktični saveti za različite položaje

1 Starijeg čoveka ne ukorevaj strogo, nego ga moli kao oca, mlađe kao braću, 2

starije žene kao majke, mlađe kao sestre u svakoj čistoti. 3 Udovice poštuj, koje sustvarno udovice. 4 Ako pak neka udovica ima decu ili unučad, neka prvo naučesvoju kuću poštovati i roditeljima uzdarje uzvraćati; jer je to ugodno pred Bogom. 5

Koja je prava udovica i usamljena uzdala se u Boga i ostaje danonoćno istrajna umoljenjima i molitvama. 6 A koja sladostrasno živi − živa je mrtva. 7 I ovo imnaloži − da budu bez mane. 8 A ko ne vodi brigu o svojima, naročito o domaćima,odrekao se vere i gori je od onoga koji ne veruje.

9 U udovički spisak neka se unese udovica koja nije mlađa od šezdeset godina, kojaje bila jednom mužu žena, 10 koja ima svedočanstvo o dobrim delima, ako je decuodgojila, ako je bila gostoljubiva, ako je svetima noge prala, ako je nevoljnimapomoć ukazivala, ako je išla za svakim dobrim delom. 11 A mlađe udovice neprimaj; jer kad im se čulnost uzbudi − protivno Hristu − žele da se udaju, 12 čimenavlače na sebe osudu što su prvu vernost pogazile. 13 A ujedno se i besposlenenavikavaju da idu po kućama, i ne samo besposlene nego i brbljive i ljubopitljive,govoreći što ne treba. 14 Hoću, dakle, da se mlađe udovice udaju, da decu rađaju, davode domaćinstvo, da protivniku ne daju nikakva povoda za vređanje. 15 Neke su,naime, već zastranile i pošle za satanom. 16 Ako koja verna ima udovice, neka ihpotpomaže, i neka se Crkva ne opterećuje. da može pomoći onima koje su praveudovice.

17 Prezviterima koji su dobre starešine treba ukazivati dvostruku čast, naročitoonima koji propovedaju i poučavaju. 18 Jer Pismo kaže: »Ne zavezuj usta volu kojivrše«, i »Radnik je dostojan svoje plate«. 19 Ne primaj tužbe protiv prezvitera −sem na izjavu dva ili tri svedoka. 20 One koji greše izobličavaj pred svima, da i udruge uđe strah. 21 Zaklinjem te pred Bogom i Hristom Isusom i izabranimanđelima da ovo čuvaš bez predrasude i ništa ne činiš po naklonosti. 22 Ruke nepolaži brzo ni na koga i nemoj da učestvuješ u tuđim gresima; drži sebe čista. 23 Nepij više samo vode, nego uzimaj pomalo vina zbog svoga stomaka i čestih slabosti.24 Gresi nekih ljudi su vidni i idu pred njima na sud, a gresi nekih idu za njima. 25

Isto tako su vidna i dobra dela, a i koja pisu − ne mogu se sakriti.

281

1 Timotiju, glava 61 Svi koji su robovi pod jarmom neka drže svoje gospodare za vredne svake časti,da se ne bi hulilo na Božije ime i na nauku. 2 A koji verne imaju kao gospodareneka ih ne omalovažavaju zato što su braća, nego neka im još radije služe zato štosu verni i Bogu dragi, što se pašte u dobročinstvu. Ovo uči i savetuj.

Završne napomene i uputstva

3 Ako li ko uči drugačije i ne pristaje na zdrave reči Gospoda našega Isusa Hrista ina nauku shodnu pobožnosti, 4 taj je nadmen i ne zna ništa, nego boluje odprepiranja i svađanja, od čega nastaju zavist, svađa, huljenja, zla podozrenja, 5

svađanja ljudi pokvarena uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost sredstvodobiti. 6 Pobožnost i jeste velika dobit kada je spojena sa osećanjem dovoljnosti. 7

Jer ništa nismo doneli na svet, pa ništa ne možemo ni odneti. 8 A kad imamo hranu iodeću, budimo ovim zadovoljni. 9 Koji pak žele da se bogate upadaju u napast izamku i mnoge nerazumne i škodljive želje koje guraju ljude u propast i pogibao. 10

Jer srebroljublje je koren svih zala; neki mu se predadoše, zastraniše od vere i samisebi mnoge muke pričiniše.

11 A ti, čoveče Božiji, izbegavaj sve to; idi za pravednošću, pobožnošću, verom,ljubavlju, strpljivošću, blagošću. 12 Bori se u dobroj borbi vere, dohvati večni životu koji si pozvan i za koji si dao dobro ispovedanje pred mnogim svedocima. 13

Nalažem ti pred Bogom koji sve oživljava i Hristom Isusom koji je pred PontijemPilatom posvedočio lepo ispovedanje, 14 da držiš ovu naredbu čistu i neporočnu dodolaska Gospoda našega Isusa Hrista, 15 koji će nam se u svoje vreme pokazatiblaženi i jedini vladalac, Kralj kraljeva i Gospodar gospodara, 16 koji jedini imabesmrtnost i obitava u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, koga niko od ljudi nijevideo, niti može videti; njemu čast i večna sila. Amin.

17 Bogatima na ovom svetu nalaži da ne budu oholi i da se ne uzdaju u nesigurnobogatstvo, nego u Boga koji nam sve daje izobilno za užitak, 18 da čine dobro, da sebogate u dobrim delima, da budu darežljivi na opštu korist, 19 sabirajući tako sebiblago kao temelj za budućnost, da dostignu pravi život.

20 O Timoteju, sačuvaj povereno ti dobro, kloni se poganih, praznih reči iprotivljenja lažnog znanja, 21 koga se neki drže i tako od vere otpadoše. Blagodat savama.

282

Druga poslanica Timoteju

2 Timotiju, glava 1Uvod

1 Pavle, apostol Hrista Isusa po Božijoj volji, na osnovu obećanja života u HristuIsusu, 2 Timoteju, dragom čedu: blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista Isusa,Gospoda našega.

3 Zahvalan sam Bogu kome služim od predaka svojih s čistom savešću, što te seneprestano sećam u svojim molitvama noć i dan; 4 čeznem da te vidim, sećajući setvojih suza, da se ispunim radošću, 5 kad se setim nelicemerne vere koja je u tebi,koja se prvo uselila u tvoju baku Loidu i tvoju majku Evniku, a uveren sam da je i utebi.

Evanđelje treba propovedati neustrašivo

6 Zbog toga te podsećam da raspiriš Božiji blagodatni dar, koji je u tebi kako sampoložio svoje ruke na tebe. 7 Nije nam, naime, Bog dao plašljivog duha. nego duhasile i ljubavi i razboritosti. 8 Ne stidi se, dakle, svedočanstva za Gospoda našega, nimene − njegovoga sužnja, nego postradaj sa mnom za evanđelje po sili Boga, 9 kojinas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naših dela, nego po svojojodluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana pre večnih vremena, 10 a koja jesada objavljena dolaskom Spasitelja našega Hrista Isusa, koji je uništio smrt,obasjao život i neraspadljivost evanđeljem, 11 za koje sam ja postavljen kaopropovednik, i apostol, i učitelj. 12 Zbog toga i trpim sve ovo, ali se ne stidim, jerznam u koga sam se uzdao, i uveren sam da je on kadar sačuvati do onoga danadobro koje je meni povereno. 13 Drži se primera zdravih reči koje si čuo od mene uveri i ljubavi koja je u Hristu Isusu. 14 Lepo, povereno ti dobro sačuvaj DuhomSvetim koji obitava u nama.

15 To znaš da su se u Aziji svi odvratili od mene, među kojima su Figel i Ermogen.16 Onisiforovom domu neka Gospod da milost, jer me je više puta okrepio i nije sepostideo mojih okova, 17 nego me je došavši u Rim brižljivo potražio i našao. 18

Neka mu da Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. I kako mi je sve u

283

Efesu poslužio, ti najbolje znaš.

2 Timotiju, glava 2Hrista radi treba sve podnositi

1 Ti, dakle, čedo moje, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu, 2 i što si čuo odmene pred mnogim svedocima, to poveri vernim ljudima, koji će biti kadri i drugepoučiti. 3 Podnesi sa mnom zlopaćenje kao dobar vojnik Hrista Isusa. 4 Niko, ko jeu vojnoj službi, ne upliće se u poslove ovoga života − da bi tako ugodio onome kojiga je u vojsku pozvao. 5 Pa i kad se neko bori, ne dobiva venca, ako se nije pravilnoborio. 6 Težak koji se trudi treba prvi da okusi od plodova. 7 Razumej što govorim;Gospod će ti već dati shvatanje u svemu.

8 Pamti Isusa Hrista koji je vaskrsnut iz mrtvih, koji je od Davidova potomstva, −po mom evanđelju, 9 u kom se zlopatim sve do okova kao kakav zločinac, ali rečBožija nije okovana. 10 Zbog toga podnosim sve radi izabranih, da i oni dostignuspasenje s večnom slavom u Hristu Isusu. 11 Istinita je reč: ako smo s njim umrli, snjim ćemo i živeti. 12 Ako podnosimo, s njim ćemo i carovati. Ako ga seodreknemo, i on će se odreći nas. 13 Ako smo neverni, on ostaje veran, jer ne možeda se odrekne samoga sebe.

Treba se boriti protiv neprijatelja istine

14 Ovo napominji zaklinjući ih pred Bogom da se ne prepiru, što ničemu ne koristi,već ide na propast onih koji slušaju. 15 Potrudi se da se pokažeš vrstan pred Bogomkao radnik koji ne mora da se stidi, koji pravo upravlja rečju istine. 16 A poganihpraznih reči kloni se, jer će takvi sve više napredovati u bezbožnosti, 17 i njihovareč izjedaće kao rak−rana. Među ovima su Imenej i Filit, 18 koji se udaljiše od istinegovoreći da se vaskrsenje već dogodilo, i tako ruše nečiju veru. 19 Ipak stoji čvrstitemelj Božiji koji ima ovaj pečat: »Poznao je Gospod koji su njegovi«, i »Nekaodstupi od nepravde svako ko naziva ime Gospodnje«. 20 Ali u velikom domu nemasamo zlatnih i srebrnih posuda, nego i drvenih i zemljanih, i to jedne za čast a drugeza običnu upotrebu. 21 Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće posuda za čast,osvećena, korisna domaćinu, pripravljena za svako dobro delo.

22 Beži od mladalačkih želja, idi za pravednošću, verom, ljubavlju, mirom sa onimakoji prizivaju Gospoda iz čista srca. 23 A budalasta i nevaspitana zapitkivanjaodbijaj znajući da rađaju borbe. 24 Jer služitelj Gospodnji ne treba da se upušta u

284

takve borbe, nego treba da bude blag prema svima, kadar poučiti, voljan zlopodnositi, 25 da u krotkosti vaspitava one koji se protive, ne bi li im kako Bog daopokajanje na poznanje istine, 26 i da se osveste od zamke đavola, koji ih je živezarobio da čine njegovu volju.

2 Timotiju, glava 3Poslednji dani

1 A ovo znaj, da će u poslednje dane nastati teška vremena. 2 Ljudi će, naime, bitisamoživi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni,neblagodarni, bezbožni, 3 bez ljubavi, nepomirljivi, opadači, neuzdržljivi surovi,bez ljubavi prema dobru, 4 izdajnici, naprasiti, naduveni, koji više vole slasti negoBoga, 5 koji imaju obličje pobožnosti, ali su se odrekli njene sile; i ovih se kloni. 6

Jer od ovih su oni što se zavlače u kuće i love ženice opterećene gresima, koje voderazličite požude, 7 koje svagda uče, a nikako ne mogu da dođu do poznanja istine. 8

Na isti način kako su se Janije i Jamvrije usprotivili Mojsiju tako se i ovi protiveistini, ljudi izopačena uma, nepouzdani u veri. 9 Ali neće više napredovati; jernjihovo bezumlje postaće vidno svima, kao što je postalo vidno bezumlje i onih.

Završna uputstva

10 A ti si pošao za mojom naukom, načinom života, nastojanjem, verom,strpljivošću, ljubavlju, strpljenjem, 11 gonjenjima, stradanjima, koja mi se dogodišeu Antiohiji, u Ikonijumu, u Listri; takva gonjenja sam podneo i Gospod me jeizbavio od sviju. 12 A i svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni. 13

A zli ljudi i varalice napredovaće na gore − varajući i varajući se. 14 A ti ostani uonome što si naučio i u šta si uveren, znajući od koga si naučio 15 i što iz malenaznaš Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa. 16 SvePismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, zaodgajanje u pravednosti, 17 da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svakodobro delo.

2 Timotiju, glava 41 Zaklinjem te pred Bogom i Hristom Isusom koji će suditi živima i mrtvima, injegovim dolaskom, i njegovim carstvom: 2 propovedaj reč, prioni u vreme inevreme, pokaraj, zapreti, opomeni sa svakom strpljivošću i poukom. 3 Jer će doćivreme kada neće podnositi zdrave nauke, nego će shodno svojim prohtevima

285

nakupiti sebi učitelje da im golicaju uši, 4 pa će odvratiti uši od istine i okrenuće sepričama. 5 A ti budi trezven u svemu, zlopati se, izvrši delo evanđeliste, svršipotpuno svoju službu.

6 Jer ja se već žrtvujem i vreme moje smrti je stiglo. 7 Dobru sam borbu izborio,trku sam svršio, veru sam sačuvao. 8 A sad mi je pripravljen venac pravednosti, kojiće mi u onaj dan dati Gospod, pravedni sudija, ne samo meni nego i svima koji susvu ljubav posvetili njegovom dolasku.

Vesti i poruke

9 Potrudi se da dođeš meni brzo. 10 Jer me Dimas ostavi − zavolevši ovaj svet − iode u Solun, Kriskent je otišao u Galatiju, Tit u Dalmaciju. 11 Samo je Luka kodmene. Marka uzmi i povedi sa sobom; jer mi je koristan za službu. 12 Tihika samposlao u Efes. 13 Ogrtač, koji sam ostavio u Troadi kod Karpa, donesi kad dođeš, iknjige − a naročito one pergamente. 14 Aleksandar kovač pričinio mi je mnoga zla;uzvratiće mu Gospod po delima njegovim. 15 Njega se i ti pričuvaj; jer se vrloprotivio našim rečima.

16 Prilikom prve moje odbrane niko nije bio sa mnom, nego me svi ostaviše; nekaim se to ne uračuna. 17 Ali Gospod beše uz mene i osnaži me, da se mojimposredstvom propoved izvrši i da je čuju svi narodi, i izbavih se od lavovskihčeljusti. 18 Gospod će me izbaviti od svakog zla dela i spašće me za svoje nebeskocarstvo. Njemu slava u vekove vekova, amin.


19 Pozdravi Prisku i Akilu i Onisiforov dom. 20 Erast je ostao u Korintu, a Trofimaostavih bolesna u Militu. 21 Potrudi se da dođeš pre zime. Pozdravljaju te Euvul, iPud, i Lin, i Klaudija, i sva braća.

22 Gospod Isus neka je sa tvojim duhom. Blagodat neka je sa vama.

286

Poslanica Titu

Titu, glava 1Uvod

1 Pavle, služitelj Božiji i apostol Isusa Hrista saglasno sa verom izabranika Božijih ipoznanjem istine koja je u duhu pobožnosti, 2 na osnovu nade na večni život koji jepre večnih vremena obećao Bog koji ne laže, 3 a u svoje vreme objavio svoju rečkroz propoved, koja mi je poverena naredbom Spasitelja našega, Boga, 4 Titu,pravom čedu po zajedničkoj veri: blagodat i mir od Boga Oca i Hrista Isusa,Spasitelja našega.

O sveštenstvu

5 Zato sam te ostavio na Kritu, da urediš ono što još nedostaje i da postavišprezvitere po gradovima − kao što ti naredih; 6 ako je ko besprekoran, muž jednežene, ako ima decu koja veruju, koju ne optužuju zbog raskalašnosti ili kaonepokorne. 7 Jer episkop kao domoupravitelj Božiji treba da je besprekoran, nesamoljubiv, ne osoran, ne pijanica, ne ubojica, ne lakom na sraman dobitak, 8 negogostoljubiv, prijatelj dobra, razborit, pravedan, duševan, uzdržljiv, 9 koji se držipouzdane reči saglasne sa naukom, da bude kadar i opominjati u zdravoj nauci iizobličavati protivnike.

10 Ima, naime, mnogo nepokornih, koji mlate prazne reči i pomućuju um, naročitooni iz obrezanja, 11 kojima treba zapušiti usta, jer oni radi sramnoga dobitkarastrojavaju čitave kuće učeći što ne treba. 12 Jedan od njih, njihov sopstveni prorokreče: Krićani su svagda lažljivi, zle zveri, leni trbusi. 13 Ovo svedočanstvo jeistinito. Zbog toga ih strogo izobličavaj, da budu zdravi u veri, 14 da ne paze najudejske priče i zapovesti ljudi koji se odvraćaju od istine. 15 Čistima je sve čisto, aopoganjenima i nevernima ništa nije čisto, nego su im um i savest opoganjeni. 16

Ispovedaju da znaju Boga, ali ga se delima odriču kao odvratni i neposlušni ljudi inepodobni za svako dobro delo.

287

Titu, glava 2Dužnosti pojedinaca

1 A ti govori što se slaže sa zdravom naukom: 2 da starci budu trezni, časni,razboriti, zdravi u veri, ljubavi, strpljivosti; 3 starice takođe da se vladaju kako todolikuje svetima, da ne budu opadljive, ne podlegle mnogom vinu, da buduučiteljice dobra, 4 da mogu umudriti mlade žene kako da vole svoje muževe i svojudecu, 5 da budu razborite, časne, dobre domaćice, pokorne svojim muževima, − dase ne huli na reč Božiju.

6 Opominji isto tako mladiće da budu razboriti, 7 dajući u svemu samoga sebe kaoprimer dobrih dela, u nauci − neiskvarenost, dostojanstvenu ozbiljnost, 8 zdravu inezazornu reč, da se protivnik posrami nemajući šta rđavo da kaže za nas. 9 Roboveopominji da se u svemu pokoravaju svojim gospodarima, da im budu ugodni, da neprotivreče, 10 da ne potkradaju, nego da pokažu svu dobru vernost, da u svemuukrašavaju nauku Spasitelja našega, Boga.

11 Jer se pokaza Božija blagodat, spasonosna za sve ljude, 12 koja nas odgaja da seodreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji, da živimo razborito i pravedno i pobožnona ovom svetu, 13 očekujući blaženu nadu i slavni dolazak velikoga Boga iSpasitelja našega, Isusa Hrista, 14 koji je dao samoga sebe za nas, da nas izbavi odsvakoga bezakonja i očisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela. 15

Ovo govori i opominji i karaj sa svakom odlučnošću; niko da te ne prezire.

Titu, glava 31 Podsećaj ih da se pokoravaju poglavarstvima i vlastima, da budu poslušni,spremni na svako dobro delo, 2 da ne hule ni na koga, da se ne svađaju, da budupravični pokazujući svaku blagost prema svima ljudima. 3 Jer smo i mi nekad bilinerazumni, nepokorni, lutalice, robujući raznim požudama i nasladama, provodećiživot u zloći i zavisti, omrznuti, mrzeći jedan drugoga. 4 A kad se pokaza dobrota ičovekoljublje Boga, Spasitelja našega, 5 spasao nas je ne na osnovu dela koja smomi učinili u pravednosti, nego po svojoj milosti − banjom koja preporađa i obnavljaDuhom Svetim, 6 koga bogato izli na nas posredstvom Isusa Hrista, Spasiteljanašega, 7 da opravdani njegovom blagodaću postanemo naslednici večnoga života −kao što se nadamo.

288

8 Istinita je reč i želim da to čvrsto zastupaš, da se oni što veruju u Boga staraju daprednjače u dobrim delima. Ovo je dobro i korisno ljudima. 9 A budalastihzapitkivanja i rodoslovlja i svađa i prepiranja o zakonu kloni se, jer su beskorisna iništavna. 10 Čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja izbegavaj, 11 znajućida se takav izopačio i da greši, te sam na sebe navlači osudu.

Završne poruke i pozdrav

12 Kad ti pošaljem Artemu ili Tihika, potrudi se da dođeš k meni u Nikopolj; jersam odlučio da onde prezimim. 13 Zinu zakonika i Apolosa brižno opremi za put, daim ništa ne manjka. 14 Ali i naši neka se uče da budu prvi u dobrim delima gde je toneophodno potrebno, da ne budu jalovi.

15 Pozdravljaju te svi koji su sa mnom. Pozdravi sve koji nas ljube u veri. Blagodatsa svima vama.

289

Poslanica Filimonu

Uvod

1 Pavle, sužanj Hrista Isusa, i brat Timotej dragom Filimonu, našem saradniku, 2 isestri Apfiji, i našem drugu u vojevanju Arhipu, i crkvi u tvom domu: 3 blagodatvam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

Filimonova vera i ljubav

4 Zahvaljujem svome Bogu svagda spominjući te u svojim molitvama, 5 jer slušamza tvoju ljubav i veru koju imaš prema Gospodu Isusu i prema svima svetima, 6 datvoje učestvovanje u veri bude delotvorno u poznanju svakoga dobra što je u vamaza Hrista. 7 Imao sam, naime, mnogo radosti i utehe od tvoje ljubavi, što si ti, brate,okrepio srca svetih.

Pavle preporučuje Onisima

8 Stoga, iako imam veliku slobodu u Hristu da ti naređujem šta treba da radiš, 9

zbog ljubavi radije molim, ja takav kakav sam, starac Pavle, a sada i sužanj HristaIsusa, 10 molim te za svoje čedo Onisima, koga rodih u okovima, 11 koji ti je nekadbio nekoristan, a koji sada i tebi i meni može dobro da posluži. 12 Šaljem ti ganatrag, njega, to jest srce svoje. 13 Htedoh da ga zadržim kod sebe, da mi mesto tebeposluži u okovima za evanđelje. 14 Ali bez tvoga pristanka nisam hteo ništa daučinim, da tvoje dobro delo ne bude iznuđeno nego dobrovoljno. 15 Jer možda sezato za kratko vreme rastao od tebe, da ga večno dobiješ, 16 ne više kao roba, negoviše od roba, kao dragoga brata, naročito meni, a kamo li tebi − i kao čovek i uGospodu. 17 Ako me, dakle, smatraš za druga, primi ga kao mene. 18 Ako ti je paknaneo kakvu štetu ili ti što duguje, to upiši na moj račun. 19 Ja, Pavle, napisahsvojom rukom, ja ću platiti; da ti ne kažem da i samoga sebe meni duguješ. 20 Da,brate, hteo bih da od tebe vidim neku korist u Gospodu; okrepi moje srce u Hristu.

21 Napisah ti ovo uzdajući se u tvoju poslušnost, jer znam da ćeš učiniti i više no štoja kažem. 22 Ujedno pripremi mi i gostovanje, jer se nadam da ću vam vašimmolitvama biti darovan.


290

23 Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom sužanj u Hristu Isusu, 24 Marko, Aristarh,Dimas, Luka, moji saradnici.

25 Blagodat Gospoda Isusa Hrista sa duhom vašim. Amin.

291

Poslanica Jevrejima

Jevrejima, glava 1Tema poslanice

1 Bog, koji je od davnine mnogo puta i na mnogo načina govorio našim očevimapreko proroka, 2 u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga jepostavio za naslednika svega, čijim posredstvom je i svet stvorio; 3 on je odsjajnjegove slave i odraz njegovoga bića, koji sve nosi svojom silnom rečju, koji jeizvršio očišćenje od greha i seo s desne strane veličanstva na visinama 4 i postaotoliko silniji od anđela − koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga.

Hristos je uzvišeniji od anđela

5 Jer kome je od anđela ikad rekao: »Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio«, i opet:»Ja ću mu biti Otac i on će mi biti Sin«? 6 A za vreme kada će Prvorodnoga uvesti usvet, govori: »I da mu se poklone svi anđeli Božiji«. 7 A za anđele govori: »Kojivetrove čini svojim anđelima i plamenove ognjene svojim slugama«. 8 Za Sina pak:»Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove i žezlo pravosti je žezlo tvoga carstva. 9

Zavoleo si pravednost i omrzao si bezakonje; zato te, o Bože, Bog tvoj pomazauljem radosti više nego tvoje drugove«, 10 i: »Ti si, Gospode, u početku osnovaozemlju i nebesa su dela tvojih ruku. 11 Ona će proći, a ti ostaješ; i sva će oveštatikao haljina, 12 i savićeš ih kao ogrtač, kao haljinu, i izmeniće se. A ti si uvek isti itvojih godina neće nestati«. 13 A kome je od anđela ikad rekao: »Sedi meni s desnestrane dok položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu«? 14 Nisu li to sveslužbeni duhovi poslani da služe onima koji će naslediti spasenje?

Jevrejima, glava 2Veliko spasenje

1 Zato treba većma da pazimo na ono što smo čuli, da ne promašimo cilj. 2 Jer akoje bila čvrsta reč rečena posredstvom anđela, i svaki prestup i svaka neposlušnostprimila odgovarajuću odmazdu, 3 kako ćemo je izbeći mi, ako prenebregnemotoliko spasenje, koje je počelo Gospodnjim propovedanjem, a koje je za nas

292

utvrđeno od onih koji su ga čuli, 4 pošto ga je Bog posvedočio čudnim znacima, ičudesima, i raznim silama, i razdeljivanjem Duha Svetoga po svojoj volji.

5 Jer nije anđelima pokorio budući svet o kome govorimo. 6 Nego je nekoposvedočio negde govoreći: »Šta je čovek da ga se sećaš, ili sin čovečiji da gapogledaš? 7 Samo za malo si ga učinio manjim od anđela, slavom i čašću ovenčao siga, 8 sve si potčinio pod njegove noge«. A kad mu pokori sve, ništa mu ne ostavinepokoreno. No sad još ne vidimo da mu je sve pokoreno; 9 ali Isusa »za maloučinjenog manjim od anđela« vidimo slavom i čašću ovenčana za smrtnu patnju, dabi po milosti Božijoj za sve okusio smrt.

10 Jer je dolikovalo njemu, za koga je sve i kroz koga je sve, pošto je mnoge sinovedoveo u slavu, da stradanjima učini savršenim začetnika njihovoga spasenja. 11 Jer ionaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju − svi su od jednoga; zbog toga se ne stidida ih naziva svojom braćom, 12 kad govori: »Objaviću tvoje ime svojoj braći, usredskupštine hvaliću te«. 13 I opet: »Ja ću se uzdati u njega«, i opet: »Evo ja i decakoju mi dade Bog«. 14 Kako pak deca imaju učešća u krvi i ploti, tako i on uzeučešće u tome, da smrću obesnaži onoga što ima vlast nad smrću, to jest đavola, 15 ida izbavi one koji su strahujući od smrti celog života bili u ropstvu. 16 Ne prima se,naime, anđela, nego se prima Avraamova semena. 17 Stoga je bilo potrebno da usvemu bude sličan braći, da bude milosrdan i veran prvosveštenik pred Bogom, daokajava grehe naroda. 18 Jer, zato što je i sam trpeo kad je bio kušan, može dapomogne onima koji se iskušavaju.

Jevrejima, glava 3Hristos, uzvišeniji od Mojsija, zahteva veru

1 Stoga, braćo sveta, vi koji učestvujete u nebeskom pozivu, upravite svoje misli naapostola i prvosveštenika naše veroispovesti, Isusa, 2 koji je veran onome koji ga jepostavio. kao što je bio i Mojsije u svem domu njegovom. 3 Jer ovaj je udostojenveće slave od Mojsija − kao što veću čast od doma ima onaj koji ga je sagradio. 4

Svaki dom, naime, neko gradi, a Bog je sve sagradio. 5 I Mojsije je, doduše, bioveran u svem domu njegovom kao sluga − za svedočanstvo onoga što je imalo da sekaže, 6 a Hristos je kao sin nad svojim domom; mi smo njegov dom, ako pouzdanjei slavnu nadu [do kraja čvrstu] održimo. 7 Zato, kao što govori Duh Sveti: »Danasako čujete njegov glas, 8 neka vam ne otvrdnu vaša srca kao prilikom ogorčenosti −u dan kušanja u pustinji, 9 gde su vaši očevi pokušali da me iskušaju, te videše mojadela 10 četrdeset godina. Zato se rasrdih na to pokolenje i rekoh: uvek blude srcem;

293

mojih puteva oni ne poznaše, 11 tako da se zakleh u svom gnevu: neće ući u mirmoj.« 12 Gledajte, braćo, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje ne veruje, pada otpadne od živoga Boga, 13 nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god sekaže »danas«, da koji od vas ne otvrdne od prevare greha. 14 Postali smo, naime,Hristovi saučesnici, samo ako početak pouzdanja do kraja čvrst održimo. 15 Kad sekaže: »Danas ako čujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca kao prilikomogorčenosti«. 16 Koji su to, naime, koji su čuli pa pali u ogorčenje? Zar ne svi kojeje Mojsije izveo iz Egipta? 17 A na koje se srdio četrdeset godina? Nije li na onekoji su zgrešili i čiji su leševi popadali u pustinji? 18 A kojima se zakleo da neće ućiu njegov mir, ako ne onima koji su se pokazali neposlušni? 19 I vidimo da nisumogli da uđu zbog neverovanja.

Jevrejima, glava 4Mir za narod Božiji

1 Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je još ostavljeno obećanje da se uđe unjegov mir, ne pokaže da je zakasnio, 2 Jer i mi smo čuli radosnu vest kao i oni; aliim ne pomože reč koju su čuli, zato što nije bila spojena sa verom kod onih koji suje čuli. 3 U mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao što je rekao: »Tako sezakleh u svom gnevu i neće ući u moj mir«, iako su bila svršena dela − otkako jeudaren temelj sveta. 4 Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: »I počinu Bog usedmi dan od svih svojih dela«. 5 A na ovom mestu opet: »Neće ući u moj mir«. 6

Ako, dakle, ostaje da neki uđu u taj mir, a oni koji su ranije čuli radosnu vest nisuušli zbog neposlušnosti, 7 to opet određuje jedan dan, jedno »danas«, kad posletoliko vremena govori preko Davida, kao što je ranije rečeno: »Danas ako čujetenjegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca«. 8 Jer da ih je Isus Navin doveo domira, ne bi Bog posle tih dana govorio o jednom drugom danu. 9 Znači, Božijemnarodu preostaje subotni mir. 10 Ko, naime, uđe u njegov mir taj je počinuo odsvojih dela − kao i Bog od svojih.

11 Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj mir, da niko ne padne primerom isteneposlušnosti. 12 Jer je reč Božija živa, i delotvorna, i oštrija od svakog mača s dveoštrice, te doseže do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, pa sudi mislima ismeranjima srca; 13 i nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo iotkriveno u očima onoga kome mi polažemo račun.

Bog je postavio Hrista za prvosveštenika

294

14 Kad, dakle, imamo velikog prvosveštenika koji je prošao nebesa, Isusa, SinaBožijeg, držimo se čvrsto našeg veroispovedanja. 15 Jer mi nemamo prvosveštenikakoji ne može saosećati sa našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan −slično nama − izuzev greha. 16 Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, daprimimo milost i nađemo blagodat kad nam zatreba pomoć.

Jevrejima, glava 51 Jer svaki prvosveštenik, koji se uzima od ljudi, postavlja se za ljude − da služipred Bogom, da prinosi darove i žrtve za grehe, 2 kao čovek koji može da budeuviđavan prema onima koji ne znaju i blude, pošto je i sam podložan slabosti, 3 tezbog toga mora kako za narod tako i za samoga sebe da prinosi žrtve za grehe. 4 Iniko sam sebi ne uzima ove časti, nego ga Bog poziva − kao i Aarona. 5 Tako iHristos ne proslavi samoga sebe da bude prvosveštenik, nego onaj koji mu reče: »Tisi Sin moj, ja sam te danas rodio«, 6 kao što i na drugom mestu govori: »Ti sisveštenik doveka po redu Melhisedekovu«. 7 On je za vreme svoga života u telukrepkim jaukom i suzama prineo molitve i usrdna moljenja onome koji ga je mogaospasti smrti, i bi uslišan za svoju bogobojaznost. 8 Iako je bio Sin, nauči seposlušnosti od onoga što je pretrpeo, 9 i došavši do savršenstva postade svima −koji su mu poslušni − začetnik večnoga spasenja, 10 nazvan od Boga prvosveštenikpo redu Melhisedekovu.

Ukor adresatima poslanice

11 Imali bismo o tom mnogo da govorimo, što je teško protumačiti, jer ste postalitupi za slušanje. 12 Trebalo bi, naime, da ste po vremenu učitelji, vama je međutimopet potrebno da vas ko uči početnim osnovama Božijih reči, i postali ste takvi davam je potrebno mleko a ne čvrsta hrana. 13 Jer svako ko se hrani mlekom nijevičan u reči o pravednosti, jer je nejak. 14 A čvrsta hrana je za savršene, čija su čulanavikom uvežbana za razlikovanje dobra i zla.

Jevrejima, glava 61 Stoga ostavimo početnu nauku o Hristu, obratimo se savršenstvu ne postavljajućiopet temelj odvraćanjem od mrtvih dela i verom u Boga, 2 naukom o krštenju, opolaganju ruku, o vaskrsenju mrtvih i večnom sudu. 3 I ovo ćemo učiniti ako Bogda.

295

4 Jer je nemogućno one koji su jednom prosvećeni i koji su okusili nebeski darpostavši učesnici Duha Svetoga, 5 koji su okusili dobru reč Božiju i sile budućegsveta, 6 pa ipak otpali, opet obnoviti za pokajanje, pošto oni ponovo sebi raspinju isramote Sina Božijeg. 7 Zemlja, naime, koja se napila kiše što često na nju pada ikoja rađa korisno povrće onima radi kojih se i obrađuje, prima blagoslov od Boga; 8

koja pak donosi trnje i čkalj ništa ne predi i blizu je kletve, njen kraj je uspaljivanju.

9 A za vas, dragi naši, uvereni smo da ste bolji i da vam predstoji spasenje, iakoovako govorimo. 10 Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaše delo i ljubav kojuste pokazali prema njegovom imenu na taj način što ste poslužili svetima i što im isada služite. 11 Ali mi želimo da svako od vas do kraja pokazuje isto staranje da senada potpuno ispuni, 12 da ne postanete tromi, nego da se ugledate na one kojiverom i strpljivošću nasleđuju obećanja.

Čvrsto obećanje Božije

13 Jer kada je Bog dao obećanje Avraamu, nemajući nikoga većeg da se njimezakune, zakle se samim sobom, 14 govoreći: »3aista ću te obilno blagosloviti i silnoumnožiti«. 15 I pošto je Avraam tako strpljivo istrajao, postiže obećanje. 16 Ljudi se,naime, zaklinju onim što je veće i svako protivljenje se svršava zakletvom zapotvrdu. 17 Stoga se i Bog, želeći da u većoj meri pokaže naslednicima obećanjanepromenljivost svoje odluke, poslužio zakletvom, 18 da bismo posredstvom dvejunepromenljivih činjenica, u kojima se Bog ne može prevariti, krepku utehu imali mikoji smo pribegli da dohvatimo nadu koja je pred nama; 19 nju imamo kao sigurno ipouzdano sidro duše koje ulazi i iza zavese, 20 kuda Isus uđe za nas kao preteča iposta večni prvosveštenik po redu Melhisedekovu.

Jevrejima, glava 7Hristos je prvosveštenik po redu Melhisedekovu

1 Jer ovaj Melhisedek, salimski kralj, sveštenik svevišnjeg Boga, koji je izišao ususret Avraamu kada se ovaj vraćao s pobede nad kraljevima, i blagosdovio ga, 2

kome je Avraam odvojio i desetak od svega, čije ime prevedeno znači prvo: »kraljpravednosti«, a zatim i »salimski kralj« to jest »kralj mira«, 3 bez oca, bez majke,bez rodoslovlja, nemajući ni početka danima na svršetka životu, upodobljen SinuBožijem, ostaje sveštenik doveka.

296

4 Pogledajte samo koliki je ovaj kome je Avraam, patrijarh, dao desetak odnajboljeg plena. 5 Doduše i oni od sinova Levijevih, koji prime svešteničku službu,imaju naredbu da po zakonu uzimaju desetak od naroda, to jest, od svoje braće,iako su i ovi izišli iz Avraamovih bedara.

6 Međutim, onaj koji ne vodi poreklo od njih uzeo je desetak od Avraama iblagoslovio je onoga koji ima obećanja. 7 A niko ne može poreći da veće blagosiljamanje. 8 I ovde uzimaju desetak smrtni ljudi, a onde onaj za koga se svedoči daživi. 9 I da tako kažem, posredstvom Avraama je i Levije, koji inače uzima desetak,dao desetak, 10 jer je bio još u očevom bedru kada mu je Melhisedek izišao u susret.

11 Da je, dakle, bilo savršenstva posredstvom levitskog sveštenstva, jer je narod podnjim dobio zakon, kakva bi još potreba bila da se postavlja drugi sveštenik po reduMelhisedekovu i da se ne zove po redu Aaronovu? 12 Kad se, naime, menjasveštenstvo, mora doći i do promene zakona. 13 Jer za koga se ovo govori, pripadaoje drugom plemenu − od kojega niko nije služio žrtveniku. 14 A sasvim je očevidnoda je Gospod naš potekao iz Judina plemena, a o sveštenicima iz ovoga plemenaMojsije nije ništa rekao.

15 Još više je i potpunije je jasno kad se po sličnosti sa Melhisedekom postavljadrugi sveštenik, 16 koji to nije postao po zakonu telesnog propisa nego po silineuništivog života. 17 Jer se za njega svedoči: »Ti si sveštenik doveka po reduMelhisedekovu«. 18 Ukida se naime, pređašnja zapovest zato što je bila slaba ibeskorisna, 19 jer zakon nije ništa usavršio, a uvodi se bolja nada kojom sepribližavamo Bogu. 20 I ukoliko ne biva bez zakletve, − jer su oni drugi postalisveštenici bez zakletve, − 21 on pak sa zakletvom − posredstvom onoga koji mugovori: »3akle se Gospod i neće se pokajati: ti si sveštenik doveka«, 22 utoliko je iIsus postao jemac boljeg saveza. 23 I oni su u velikom broju postali sveštenici zatošto im smrt ne dozvoljava da ostanu; 24 ovaj pak ima neprolazno sveštenstvo zatošto on ostaje doveka. 25 Stoga i može sasvim da spase one koji njegovimposredstvom prilaze Bogu, pošto svagda živi − da se moli za njih.

26 Nama je, naime, i dolikovao takav prvosveštenik, koji je svet, bezazlen,neokaljan, odvojen od grešnika i koji je postao viši od nebesa; 27 koji nemasvakodnevno potrebu − kao prvosveštenici − da prinosi žrtve prvo za svojesopstvene grehe a zatim za grehe naroda; jer je on to učinio jednom zasvagda kadaje prineo samoga sebe. 28 Zakon, naime, postavlja slabe ljude za prvosveštenike, areč zakletve, date posle zakona, Sina koji je doveka savršen.

297

Jevrejima, glava 8Hristos je prvosveštenik prave

skinije i boljeg saveza

1 U ovome što je rečeno glavna stvar je: imamo takvoga prvosveštenika koji je seo sdesne strane prestola veličanstva na nebesima, 2 kao služitelj svetinje i prave skinijekoju je podigao Gospod a ne čovek. 3 Jer svaki prvosveštenik postavlja se daprinosi darove i žrtve; stoga je potrebno da ovaj ima nešto što će prineti. 4 Kad bion, dakle, bio na zemlji, ne bi bio ni sveštenik, pošto tu ima sveštenika koji prinosedarove po zakonu; 5 oni služe slici i senci nebeskih stvari, kao što je Mojsijuprorečeno kada je trebalo da podigne skiniju: »Gledaj«, reče, naime, »da načiniš svepo uzoru koji ti je pokazan na gori«.

6 Ovako je pak dobio izvrsniju službu ukoliko je posrednik boljega saveza, koji jena višim obećanjima kao zakonom utvrđen. 7 Da je, naime, onaj prvi savez biobesprekoran, ne bi se tražilo mesto za drugi. 8 Jer koreći ih govori: »Evo idu dani,govori Gospod, i sklopiću novi savez s domom Izrailjevim i s domom Judinim, 9 neonako kako sam sklopio savez s njihovim očevima onoga dana kad ih uzeh za rukuda ih izvedem iz zemlje egipatske, jer oni ne ostaše u mome savezu, te i ja njihzanemarih, govori Gospod. 10 Jer ovo je savez koji ću sklopiti s domom Izrailjevimposle onih dana, govori Gospod, daću svoje zakone u njihov um i napisaću ih nanjihovim srcima, i biću im Bog i oni će biti moj narod. 11 I niko više neće poučavatisvoga sugrađanina i niko svoga brata govoreći: »upoznaj Gospoda, jer će mepoznavati svi od maloga do velikoga među njima, 12 jer ću biti milostiv premanjihovim nepravdama i neću se više sećati njihovih grehova.« 13 Time što kaže»novi« savez proglasio je zastarelim onaj prvi. A što zastareva i oveštava nijedaleko od iščezavanja.

Jevrejima, glava 9Hristos je začetnik večnog spasenja

1 Imao je, doduše, i prvi savez odredbe za bogosluženje i zemaljsku svetinju. 2 Jerje bio uređen prvi deo skinije u kom beše svećnjak, i sto, i postavljeni hlebovi, − štose zove Svetinja. 3 A iza druge zavese beše skinija koja se zove Svetinja nadsvetinjama, 4 sa zlatnom kadionicom i kovčegom zaveta, obloženim svuda zlatom,u kom beše zlatan sud sa manom, i Aaronov štap koji je procvetao, i zavetne ploče,5 a nad njim heruvimi slave Božije koji osenjivahu poklopac pomirenja; o svemu

298

ovome se sad ne može govoriti u pojedinostima.

6 Pošto je to tako uređeno, u prvi deo skinije svagda ulaze sveštenici kad vrše svojuslužbu, 7 a u drugi deo skinije samo prvosveštenik jednom u godini, ne bez krvi,koju prinosi za svoje i za narodne grehe učinjene iz neznanja. 8 Ovim Duh Svetipokazuje da put u Svetinju nad svetinjama još nije otkriven, dok još postoji prvi deoskinije, 9 koja je simbolična slika za sadašnje vreme, po kojoj se prinose darovi ižrtve nesposobne da u pogledu savesti dovedu do savršenstva onoga koji Bogu takosluži, 10 pošto se osnivaju samo na jelima i pićima i raznim pranjima − kao telesnimpropisima određenim do vremena boljeg poretka.

11 Hristos pak dođe kao prvosveštenik budućih dobara i uđe jednom zasvagda usvetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije rukom načinjena, to jest, nije od ovetvorevine, 12 i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nađevečni otkup. 13 Jer kad krv jaraca i bikova i pepeo junice, kojim se kropeopoganjeni, osvećuje na telesnu čistoću, 14 koliko će više krv Hrista, koji je pomoćuvečnoga Duha samoga sebe neporočnog prineo Bogu, čistiti našu savest od mrtvihdela − da služimo živom Bogu.

15 I zato je on posrednik novoga saveza, da pozvani prime obećanje večnognasledstva, pošto on podnese smrt za otkup prestupaka učinjenih u prvom savezu. 16

Gde je, naime, testament, mora da se dogodi smrt testatora; 17 jer testament vredi posmrti, a nikada ne važi dok je testator živ. 18 Stoga ni prvi savez nije osvećen bezkrvi. 19 Kad je, naime, Mojsije izgovorio svaku zapovest po zakonu svemu narodu,uze junčiju i jareću krv s vodom i crvenom vunom i isopom, pa pokropi samuknjigu i sav narod 20 govoreći: »Ovo je krv saveza koji je Bog sklopio sa vama«. 21

A isto tako je pokropio krvlju skiniju i sve bogoslužbene sasude. 22 I po zakonu seskoro sve čisti krvlju, i bez prolivanja krvi nema oproštaja.

Hristos je prava žrtva

23 Moraju se, dakle, slike nebeskih stvari ovim čistiti, a same nebeske stvari boljimžrtvama od ovih. 24 Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, sliku one pravesvetinje, nego u samo nebo, da se sad pokaže pred licem Božijim za nas; 25 i to neda bi mnogo puta samoga sebe prineo, kao što prvosveštenik svake godine ulazi usvetinju s tuđom krvlju, 26 jer bi u tom slučaju trebalo da mnogo puta postrada odpostanja sveta. Sada pak, na svršetku vekova, on se javio jedanput − da svojomžrtvom ukloni greh. 27 I kao što je ljudima određeno da jednom umru, a zatim sud,28 tako će se i Hristos, pošto je jednom prinet na žrtvu da ponese grehe mnogih,

299

drugi put javiti ne zbog greha − na spasenje onima koji ga očekuju.

Jevrejima, glava 101 Jer zakon ima samo senku budućih dobara, a ne i samo obličje stvari, pa ne moženikad istim žrtvama, koje oni naprestano prinose svake godine, usavršiti one kojipristupaju. 2 Zar se inače ne bi prestale prinositi, zato što se ne bi više osećali grešnioni koji su tako služeći jednom očišćeni? 3 Ali one svake godine podsećaju nagrehe, 4 jer krv bikova i jaraca ne može da otkloni grehe. 5 Zato ulazeći u svetgovori: »Žrtava i prinosa nisi zaželeo, ali si mi telo pripravio; 6 žrtve koje sespaljuju i žrtve za greh nisu ti bile ugodne. 7 Tada rekoh: evo dolazim − u knjizi jenapisano za mene − da učinim, Bože, tvoju volju«. 8 Dok on gore govori: »Žrtava iprinosa, žrtava koje se spaljuju i žrtava za greh nisi zaželeo, niti su ti bile ugodne«,one se po zakonu prinose; 9 tada reče: »Evo dolazim da učinim tvoju volju«. Ukidaprvo − da postavi drugo. 10 Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjem tela IsusaHrista jednom zasvagda.

11 I svaki sveštenik, doduše, stoji svaki dan i služi prinoseći mnogo puta iste žrtvekoje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe. 12 Ovaj je, međutim, prineo samojednu žrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu, 13 i dalje čeka dok njegovineprijatelji ne budu postavljeni kao podnožje njegovih nogu. 14 Jedno prinošenje je,naime, zauvek dovelo do savršenstva one koji se osvećuju. 15 A to nam i Duh svetisvedoči pošto je rekao: 16 »Ovo je savez koji ću sklopiti s njima posle onih dana,govori Gospod; daću svoje zakone u njihova srca i u njihov um napisaću ih, 17 injihovih grehova i njihovih bezakonja neću se više sećati«. 18 A gde je opraštanjeovih, tu nema više prinošenja za greh.

Bodrenje na istrajnost u veri

19 Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa, 20 kojinam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo, 21 i kad imamovelikog sveštenika nad Božijim domom, 22 pristupajmo s istinitim srcem u punojveri, očišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela čistom vodom. 23 Držimonepokolebljivo ispovedanje naše nade, jer je veran onaj koji je obećao, 24 i pazimona to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, 25 da ne ostavljamo svojeskupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko preukoliko vidite da se približava sudni dan.

300

26 Jer kad mi hotimično grešimo, pošto smo došli do poznanja istine, nema višežrtve za grehe, 27 nego samo strašno očekivanje suda i − revnost vatre koja ćeproždirati protivnike. 28 Kad neko prestupi Mojsijev zakon, bez milosti umire uprisustvu dva ili tri svedoka. 29 Koliko goru kaznu mislite da će zaslužiti onaj kojipogazi Sina Božijeg i krv saveza, kojom je osvećen, smatra nečistom, i ogreši se oDuha blagodati. 30 Jer mi znamo onoga koji reče: »Moja je osveta, ja ću uzvratiti«. Iopet: »Gospod će suditi narodu svome«. 31 Strašno je pasti u ruke Boga živoga.

32 Sećajte se ranijih dana kada ste prosvećeni podneli mnogu stradalničku borbu, 33

time što ste s jedne strane bili javno izloženi vređanjima i nevoljama, a s drugestrane postali saučesnici onih koji tako žive. 34 Jer ste i sa sužnjima zajedno patili, iotimanje vaših dobara primili ste s radošću znajući da za sebe imate bolje i trajnoimanje. 35 Ne odbacujte, dakle, svoje pouzdanje, koje ima veliku nagradu. 36 Vamaje, naime, potrebna istrajnost, da izvršite volju Božiju i primite obećanje. 37 »Jer jošmalo, vrlo malo, pa će doći onaj koji treba da dođe i neće odocneti. 38 A pravednikmoj živeće od vere, ako li ustukne, moja duša neće uživati u njemu«. 39 A mi nismood onih koji bojažljivo odstupaju − na propast, nego od onih koji veruju − da steknuživot.

Jevrejima, glava 11Svedoci delotvorne vere

1 A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje nevidimo. 2 Jer u njoj su preci dobili dobro svedočanstvo. 3 Verom shvatamo da jesvet stvoren Božijom rečju, i to tako da je vidljivo postalo od nevidljivog. 4 VeromAvelj prinese Bogu bolju žrtvu nego Kain, zahvaljujući njoj dobi svedočanstvo daje pravedan, pošto je Bog svedočio za njegove darove, i njom on još uvek govoriiako je umro. 5 Verom Enoh bi prenet − da ne vidi smrti, i više se ne nađe, jer gaBog premesti. Jer pre no što je prenet bi posvedočen da je ugodio Bogu. 6 A bezvere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da onuzvraća nagradom onima koji ga traže. 7 Verom Noje bi obavešten o onome što sejoš nije videlo, pa obuzet strahopoštovanjem načini kovčeg za spasenje svogadoma; njom on osudi svet i posta naslednik pravednosti koja se slaže sa verom.

8 Verom Avraam posluša kad bi pozvan da iziđe na mesto koje je imao da primi unasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide. 9 Verom se naseli u obećanoj zemlji kao utuđoj zemlji i nastani se u šatorima sa Isaakom i Jakovom, sunaslednicima istogobećanja, 10 jer je očekivao grad koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac

301

Bog. 11 Verom i sama Sara dobi silu da stvara potomstvo i preko vremena svojestarosti. zato što je smatrala vernim onoga koji joj je obećao. 12 Zato se i rodiše odjednoga, i to gotovo mrtvoga, po mnoštvu »Kao zvezde nebeske i kao neizbrojljivipesak na morskoj obali«.

13 Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videšei pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji. 14 Jer koji tako šta govorepokazuju da traže otadžbinu. 15 I da su pri tom mislili na onu iz koje su izišli, imalisu vremena da se vrate; 16 ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom.Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im jepripremio grad.

17 Verom je Avraam prineo Isaaka kada je bio kušan, i jedinca je prinosio on koji jeprimio obećanja, 18 kome je rečeno: »Po Isaaku nazvaće ti se potomstvo«. 19

Pomislio je da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga je i dobio kao sliku. 20

Verom je Isaak blagoslovio Jakova i Isava i u pogledu budućih stvari. 21 Verom jeJakov umirući blagoslovio svakog Josifovog sina, »I pokloni se duboko preko vrhasvoje palice«. 22 Verom Josif na samrti spomenu izlazak, sinova Izrailjevih izapovedi za kosti svoje.

23 Verom su Mojsija, kad se rodio, njegovi roditelji krili tri meseca, zato što suvideli da je dete lepo, a nisu se pobojali kraljeve naredbe. 24 Verom Mojsije, kad jeodrastao. odbi da se naziva sinom faraonove kćeri, 25 i hteo je radije da stradazajedno sa narodom Božijim.nego da ima kratkotrajno uživanje greha, 26 jer jeHristovu porugu smatro većim bogatstvom od blaga egipatskog; imao je, naime, uvidu uzvraćanje nagradom. 27 Verom ostavi Egipat ne uplašivši se kraljeve jarosti;jer se čvrsto držao Nevidljivoga kao da ga gleda. 28 Verom je proslavio Pashu iizvršio kropljenje krvlju, da ih ne dotakne onaj koji je ubijao prvence. 29 Verompređoše Crveno more kao po suvoj zemlji, a kad Egipćani to pokušaše podaviše se.30 Verom padoše jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih. 31 VeromRaava bludnica ne pogibe s nepokornima, jer primi uhode s mirom.

32 I šta još da kažem? Ne bi mi, naime, dostajalo vremena kad bih stao pričati oGedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu i Samuilu i prorocima, 33 koji verompobediše carstva, izvršiše pravednost, postigoše obećanja, zatvoriše usta lavovima,34 ugasiše silu ognjenu, izbegoše oštricu mača, od slabosti se okrepiše, u bojuojačaše, tuđinske vojske nagnaše u bekstvo. 35 Žene primiše svoje mrtve uskrsom.Drugi su bili udareni na muke i ne pristaše na izbavljenje − da bi dobili boljevaskrsenje. 36 Drugi doživeše ruganja i batine, a uz to okove i tamnicu; 37 bili su

302

kamenjem pobijeni, prestrugani, iskušenjima podvrgnuti, pomreše od mača,potucahu se u ovčijim kožusima, u kozijim kožama, u oskudici, u nevolji, uzlopaćenju, oni, 38 kojih svet ne beše dostojan, lutahu po pustinjama, i gorama, ipećinama, i jamama zemaljskim. 39 I svi ovi, iako su posvedočeni za svoju veru, neprimiše obećanja, 40 pošto je Bog za nas predvideo nešto bolje, da oni ne dođu dosavršenstva bez nas.

Jevrejima, glava 12Hristov primer

Božansko karanje

1 Zato, dakle, i mi kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret igreh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji, 2 gledajućina Isusa, začetnika i usavršitelja vere, koji je umesto radosti − koja je bila pred njim− podneo krst prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božijeg prestola. 3 Razmislite,naime, o njemu, koji je od grešnika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da nemalakšete i ne klonu duše vaše.

4 Još se niste do krvi usprotivili boreći se protiv greha, 5 i zaboravili ste opomenu,koja vam kao sinovima govori: »Sine moj, ne preziri karanja Gospodnjeg, niti klonikad te on kara; 6 jer koga Gospod ljubi, onoga kara, a bije svakoga sina kogaprima«. 7 Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji jeto sin koga otac ne kara? 8 Ako ste pak bez karanja, u kom su svi dobili deo, ondaste kopilad a ne sinovi. 9 Dalje, karali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali odnjih; nećemo li se mnogo radije potčiniti Ocu duhova i tako poživeti? 10 Jer oni naskarahu za malo dana kako im se svidelo, a on nas kara na korist − da dođemo doučešća u njegovoj svetosti. 11 Svako karanje, naime, u sadašnje vreme ne izgleda daje na radost nego na žalost, ali kasnije daje miran rod pravednosti onima koji sunjime izvežbani. 12 Zato »ispravite klonule ruke i iznemogla kolena, 13 i poravnitestaze nogama svojim«, da ono što je hromo ne iščaši nogu, nego da se radije izleči.

Traži se pouzdanje u Božiju blagodat i obećanje

14 Težite za mirom sa svima i za osvećenjem − bez čega niko neće videti Gospoda,15 pazeći da ko ne ostane bez blagodati Božije, i »da ne uzraste kakav gorak koren ine uznemiri vas«, i da se mnogi njime ne opogane, 16 da ne bude ko bludnik ilinesvet kao Isav, koji je za jedno jelo prodao svoje prvorodstvo. 17 Znate, naime, daje on kasnije, kada je želeo da nasledi blagoslov, bio odbijen, jer ne nađe mesta

303

pokajanju, iako ga je sa suzama tražio.

18 Jer vi niste prišli gori koja se može opipati i koja je zažarena od vatre, ni tmini, nipomrčini, ni oluji, 19 ni zvuku trube, ni glasu reči za koji su slušaoci molili da im seviše ne govori. 20 Jer nisu mogli da podnesu zapovest: »Ako i zver dotakne goru,biće kamenjem ubijena«. 21 I prizor je bio tako strašan da Mojsije reče: »Uplašensam i drhtim«. 22 Nego ste prišli Sionskoj gori i gradu Boga živoga, nebeskomJerusalimu, hiljadama anđela, svečanom zboru 23 i crkvi prvenaca koji su popisanina nebesima, i Bogu − sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, 24 i posrednikunovoga saveza, Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego Aveljeva krv.

25 Gledajte da ne odbijete onoga koji govori. Jer ako ne utekoše oni što odbišeonoga koji je prorokovao na zemlji, još manje ćemo uteći mi kad se uklanjamo odonoga koji govori sa nebesa. 26 Njegov glas je tada potresao zemlju, a sada jeobećao: »Još jednom potrešću ne samo zemlju nego i nebo«. 27 A »još jednom«ukazuje na promenu onoga što se kao stvoreno pomiče, da ostane ono što se nepomiče. 28 Zato, primajući nepokolebljivo carstvo, budimo zahvalni i zahvalnošćuslužimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom. 29 Jer »Bog naš je oganj kojiproždire«.

Jevrejima, glava 13Posebne napomene

1 Bratoljublje neka ostane. 2 Gostoljubivosti ne zaboravljajte; jer su neki njome − neznajući − ugostili anđele. 3 Sećajte se sužanja kao da ste s njima svezani, i onih kojise zlopate, jer ste i sami u telu. 4 Svi da poštuju brak i bračna postelja da budeneokaljana; jer Bog će suditi bludnicima i preljubočincima. 5 Ne buditesrebroljupci, budite zadovoljni onim što imate, jer je on sam rekao: »Nikad te nećunapustiti niti ću te ostaviti«. 6 Zato možemo slobodno da govorimo: »Gospod je mojpomagač, neću se pobojati; šta će mi učiniti čovek?«

7 Sećajte se svojih starešina koji vam propovediše reč Božiju; gledajte na svršetaknjihovog vladanja, podražavajte njihovu veru. 8 Isus Hristos je isti juče i danas idoveka.

9 Ne dajte se zavesti različitim i tuđim naukama; jer je dobro utvrđivati srceblagodaću, ne jelima, od kojih nisu imali koristi oni koji su po njima živeli. 10 Miimamo žrtvenik od kojega ne smeju jesti oni koji služe skiniji. 11 Jer se telesa

304

životinja, čiju krv prvosveštenik unosi u svetinju za grehe, spaljuju izvan okola. 12

Stoga je Isus, da bi osvetio narod svojom krvlju, postradao izvan gradskih vrata. 13

Izlazimo, dakle, k njemu izvan okola noseći njegovu porugu. 14 Jer ovde nemamotrajnog grada, nego tražimo budući. 15 Prinosimo, dakle, stalno − njegovimposredstvom − Bogu zahvalnu žrtvu, to jest, plod usana koje ispovedaju njegovoime. 16 A dobročinstvo i održavanje zajednice ne zaboravljajte; jer se takvimžrtvama ugađa Bogu. 17 Budite poslušni svojim starešinama i pokoravajte se, jer onibdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to odgovarati; da oni to čine s radošću ane uzdišući, jer vam ovo ne bi bilo od koristi.

18 Molite se Bogu za nas, jer smo uvereni da imamo dobru savest − kad u svemuželimo da se lepo vladamo. 19 Utoliko više molim vas da to činite da bih vam bržebio vraćen.

Molitva

20 A Bog mira, koji je krvlju večnoga saveza izveo iz mrtvih velikog pastira ovaca,Gospoda našega Isusa, 21 da vas usavrši u svakom dobru, da činite njegovu volju,tako da on čini u nama ono što je ugodno pred njim − posredstvom Isusa Hrista,kome slava u sve vekove. Amin.

Završna poruka, pozdrav i blagoslov

22 Molim vas pak, braćo, primite ovu poučnu reč; ja sam vam, naime, ukratkonapisao. 23 Znajte da je naš brat Timotej oslobođen; ako uskoro dođe, s njim ću vasvideti.

24 Pozdravite sve svoje starešine i sve svete. Pozdravljaju vas braća iz Italije.

25 Blagodat sa svima vama. Amin.

305

Jakovljeva poslanica

Jakov, glava 1Uvod

1 Jakov, služitelj Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena udijaspori.

O iskušenjima

2 Smatrajte za čistu radost, braćo moja, kad padnete u različite napasti, 3 znajući dakušanje vaše vere gradi strpljivost. 4 A strpljivost neka ima savršeno delo, da budetesavršeni i potpuni, bez ikakva nedostatka.

5 Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima prosto daje ine kori, i daće mu se. 6 Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnjasličan je morskom valu koji vetar podiže i tera. 7 Taj čovek, naime, neka ne misli daće dobiti što od Gospoda, 8 kad je čovek podeljene duše, nepostojan na svim svojimputevima. 9 Neka se siromašni brat hvali svojom uzvišenošću, 10 a bogati svojimponiženjem, jer će proći kao cvet trave. 11 Jer sunce granu sa žegom i osuši travu, teotpade njen cvet i propade lepota njenog izgleda. Tako će i bogataš uvenuti nasvojim putevima.

12 Blažen je čovek koji istrajno podnosi iskušenje, jer će − kad postane prekaljen −primiti venac života, koji je Gospod obećao onima koji ga ljube. 13 Nijedan, kad trpiiskušenje, da ne govori: Bog me kuša. Jer Bog se ne da zlim kušati, i sam nikoga neiskušava. 14 Nego svako podleže iskušenju na taj način što ga njegova sopstvenapožuda vuče i mami; 15 tada požuda začne i rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt.

16 Ne varajte se, draga braćo moja. 17 Svaki dobar dar i svaki savršen poklon dolaziodozgo od Oca svetlosti, kod koga nema izmene niti senke od promene. 18 Posvojoj volji on nas je rodio istinitom rečju, da budemo neka prvina od njegovihstvorenja.

O živoj veri

306

19 Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, sporna gnev; 20 jer čovečiji gnev ne stvara pravednost pred Bogom. 21 Zato odbacitesvaku nečistotu i ostatak zloće, i s krotošću primite usađenu reč koja je kadra spastivaše duše. 22 Nego budite izvršioci reči a ne samo slušači − koji sami sebe varaju. 23

Jer ako ko samo sluša reč, a ne izvršava je, taj je sličan čoveku koji posmatra svojeprirodno lice u ogledalu; 24 pogledao se, naime, pa otišao, i odmah je zaboraviokakav je bio. 25 A ko zagleda u savršen zakon istine i u njemu ostane, ne budezaboravni slušač nego izvršilac dela, taj će biti blažen u svom delu.

26 Ako ko misli da je pobožan, a ne zauzdava svoj jezik, nego vara svoje srce,njegova pobožnost ništa ne vredi. 27 Ovo je čista i neokaljana pobožnost predBogom i Ocem: obilaziti siromašne i udovice u njihovim nevoljama i sebe držatineopoganjena od sveta.

Jakov, glava 2Upozorenje protiv predrasuda

1 Braćo moja, imajte veru u našeg slavnog Gospoda Isusa Hrista ne gledajući ko jeko. 2 Jer ako uđe u vašu skupštinu čovek sa zlatnim prstenom i u sjajnoj haljini, auđe i siromah u prljavoj haljini, 3 pa vi pogledate onoga što nosi sjajnu haljinu irečete mu: ti sedi ovde lepo, a siromahu rečete: ti stani tamo ili sedi do mogpodnožja, 4 niste li došli do dvoumljenja u sebi i tako postali sudije sa zlimmislima?

5 Čujte, draga moja braćo. Zar ne izabra Bog one koji su pred svetom siromašni dabudu bogati u veri i naslednici carstva koje je obećao onima koji ga ljube? 6 A viprezreste siromaha. Nisu li bogataši ti što vas tlače i vuku na sudove? 7 Ne hule lioni na lepo ime kojim ste nazvani? 8 Ako pak izvršavate carski zakon po Pismu:»ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«, dobro činite. 9 A ako gledate ko je ko,činite greh i zakon vas izobličava kao prestupnike. 10 Jer ko sav zakon drži, apogreši samo u jednom, kriv je za sve. 11 Jer onaj koji je rekao: »Ne čini preljube«,rekao je i: »Ne ubij«. Ako ne činiš preljube, a ubijaš, postao si prestupnik zakona. 12

Tako govorite i tako tvorite kao ljudi kojima će se zakonom slobode suditi. 13Jersud nema milosti prema onom koji nije milost ukazivao; milost slavi pobedu nadsudom.

Vera i dela

307

14 Kakva je korist, braćo moja, ako ko govori da ima veru, a nema dela? Može li gavera spasti? 15 Ako su brat ili sestra neodeveni i oskudevaju u svakodnevnoj hrani,16 pa im neko od vas kaže: idite s mirom, utopljavajte se i nasitite se, a ne date mušto je telu potrebno, kakva korist? 17 Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebimrtva. 18 Ali neko će reći: ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi svoju veru bezdela, a ja ću ti pokazati veru po svojim delima. 19 Ti veruješ da ima samo jedanBog? Dobro činiš; i demoni to veruju i drhte.

20 Hoćeš li pak da saznaš, prazni čoveče, da vera bez dela ništa ne vredi? 21 Našotac Avraam nije li po delima opravdan, kada je prineo svoga sina Isaaka nažrtvenik? 22 Vidiš da je vera sarađivala sa njegovim delima, i vera je delima došlado svog ispunjenja. 23 I ispuni se Pismo koje govori: »Poverova Avraam Bogu iuračuna mu se u pravednost, i nazva se prijatelj Božiji«. 24 Vidite da se čovekopravdava delima, a ne samo verom. 25 Isto tako i Raava bludnica zar se ne opravdadelima, kad primi vesnike i izvede ih drugim putem? 26 Kao što je, naime, telo bezduha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela.

Jakov, glava 3O obuzdavanju jezika

1 Ne budite, braćo moja, mnogi od vas učitelji, jer znamo da ćemo u toliko većmabiti osuđeni. 2 Jer svi mi mnogo grešimo. Ako ko u reči ne greši, to je savršenčovek, kadar zauzdati i sve telo. 3 I kad konjima stavljamo žvale u usta − da nam sepokoravaju, mi upravljamo čitavim njihovim telom. 4 Vidi i lađe, kolike su i goneih žestoki vetrovi, a njima upravlja vrlo mala krma kuda hoće krmareva volja. 5

Tako je i jezik mali ud, ali se hvali velikim stvarima. Vidi kako mala vatra zapaliveliku šumu. 6 I jezik je vatra, svet nepravde, jezik se nalazi među našim udovima,skrnavi sve telo i on zapaljuje životni tok, a pakao njega pali.

7 Ljudski rod ukroćava i ukrotio je svaki rod zveri i ptica, gmizavaca i morskihživotinja, 8 ali niko od ljudi ne može da ukroti jezik − nemirno zlo, pun smrtnogotrova. 9 Njim blagosiljamo Gospoda i Oca, i njim proklinjemo ljude koji sustvoreni po slici Božijoj; 10 iz istih usta izlazi blagoslov i kletva. To tako ne treba dabude, braćo moja. 11 Toči li izvor iz istog otvora slatku i gorku vodu? 12 Može li,braćo moja, smokva da donese masline ili vinova loza smokve? Ni slan izvor nemože dati slatku vodu.

O pravoj mudrosti i duhu ovoga sveta

308

13 Ko je među vama mudar i pametan? Neka lepim vladanjem pokaže svoja dela umudroj smernosti. 14 Ako pak u svojim srcima imate gorku zavist i svađu, nehvalite se i ne lažite protiv istine. 15 Nije to mudrost koja silazi odozgo, nego jezemaljska, čulna, demonska; 16 jer gde su zavist i svađa, onde je nered i svaka zlastvar. 17 A mudrost, koja dolazi odozgo, čista je pre svega, zatim miroljubiva, blaga,prilagodljiva, puna milosti i dobrih plodova, odlučna, nelicemerna. 18 A plodpravednosti seje se u miru onima koji čine mir.

Jakov, glava 41 Otkuda ratovi i otkuda borbe među vama? Ne dolaze li od vaših naslada koje sebore u vašim udovima? 2 Žudite − i nemate, ubijate i zavidite − i ne možete dapostignete, borite se i vojujete; nemate zato što ne ištete. 3 Vi ištete i ne primate,zato što zlo ištete, − da u svojim slastima potrošite. 4 Preljubočinci, ne znate li da jeprijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, dakle hoće da bude prijateljsvetu, postaje neprijatelj Božiji. 5 Ili mislite da Pismo uzalud govori: »Do zavističezne duh koji se nastanio u nama?« 6 Ali daje veću blagodat. Zato govori: »Bog sesuprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat«. 7 Potčinite se, dakle, Bogu, ausprotivite se đavolu, i pobeći će od vas. 8 Približite se Bogu i on će se približitivama. Očistite ruke, grešnici, i osvetite srca, ljudi podeljene duše. 9 Osetite svojubedu i tugujte i zaplačite. Neka se vaš smeh pretvori u žalost, a radost u tugu. 10

Budite ponizni pred Gospodom i on će vas uzvisiti.

11 Ne opadajte jedan drugoga, braćo. Ko opada brata ili osuđuje svoga brata −opada zakon i osuđuje zakon; ako pak osuđuješ zakon, ne izvršuješ zakon, nego sinjegov sudija. 12 Zakonodavac i sudija je samo jedan − koji može da spase i pogubi.A ko si ti što osuđuješ bližnjega?

13 De sad vi koji govorite: danas ili sutra poći ćemo u taj i taj grad, i provešćemoonde godinu dana, i trgovaćemo, i zaradićemo; 14 vi, koji ne znate šta će biti sutra.Jer kakav je vaš život? Vi ste vodena para koja se zamalo pokaže i onda nestane. 15

Umesto da govorite: ako Gospod htedne, živećemo i učinićemo ovo ili ono. 16 Aovako se hvalite u svojoj razmetljivosti. Svaka takva hvala je zla. 17 Ko, dakle, znada čini dobro, a ne čini, greh mu je.

Jakov, glava 5Opomena bogatima

309

1 De sad, vi bogataši, zaplačite i jaučite za nedaće koje idu na vas. 2 Istrunu vašebogatstvo i moljci izjedoše vaše haljine, 3 zarđa vaše zlato i srebro, i rđa njihovabiće svedočanstvo protiv vas, i proždreće vaša telesa kao oganj. Nakupiste blago uposlednje dane. 4 Vidi plata radnika koji su požnjeli vaše njive, koju ste vi uskratili,viče i vika žetelaca došla je do ušiju Gospoda Savaota. 5 Vi ste na zemlji živelisjajno i raskošno, nasitili ste svoja srca na dan klanja. 6 Osudiste, ubiste pravednika;on vam se ne protivi.

Bodrenja i različiti saveti

7 Istrajte, dakle, strpljivo, braćo, do dolaska Gospodnjeg. Vidi, zemljoradnikočekuje dragoceni rod zemlje, strpljivo čeka dok ne primi ranu i poznu kišu. 8

Očekujte istrajno i vi, učvrstite svoja srca, jer se dolazak Gospodnji približio. 9 Neuzdišite, braćo, jedan protiv drugoga, da ne budete osuđeni; vidi, sudija stoji predvratima. 10 Za primer zlopaćenja i strpljivog podnošenja uzmite, braćo, proroke kojisu u ime Gospoda govorili. 11 Eto blaženim nazivamo one koji su izdržali. Čuli steza Jovovu strpljivost i videli ste svršetak Gospodnji, jer je Gospod mnogomilostiv imilosrdan.

12 A pre svega, braćo, ne kunite se ni nebom ni zemljom ni drugom kakvomkletvom; neka vaše »da« bude »da« i vaše »ne« − »ne«, da ne padnete pod sud.

13 Zlopati li se ko među vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka hvaliBoga. 14 Boluje li ko među vama? Neka dozove crkvene starešine, pa neka sepomole nad njim i pomažu ga uljem u ime Gospodnje. 15 I molitva vere spašćebolesnika, i Gospod će ga podići; ako je i učinio grehe, biće mu oprošteno. 16

Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe i molite se Bogu jedan za drugoga, dabudete isceljeni. Mnogo može delotvorna molitva pravednika. 17 Ilija beše čovekisti kao i mi, i svesrdno se pomoli Bogu da ne bude kiše, i ne pade kiša na zemlju zatri godine i šest meseci. 18 I opet se pomoli, te nebo dade kišu i zemlja iznese svojrod.

19 Braćo moja, ako ko od vas skrene od istine i neko ga obrati, 20 neka zna da ćeonaj koji obrati grešnika od njegovog zabludnog puta spasti njegovu dušu smrti ipokriti mnoštvo greha.

310

Prva Petrova poslanica

1 Petrova, glava 1Uvod

1 Petar, apostol Isusa Hrista, izabranim došljacima, rasejanim po Pontu, Galatiji,Kapadokiji, Aziji i Vitiniji, 2 koji su izabrani po proviđenju Boga Oca, osvećenjemDuha, na pokornost i kropljenje krvlju Isusa Hrista: blagodat vam i mir u izobilju.

Uzvišenost hrišćanske nade i spasenja

3 Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je po svojojvelikoj milosti − uskrsom Isusa Hrista iz mrtvih − ponovo rodio za živu nadu, 4 zanepropadljivo nasledstvo, i neokaljano, i koje ne vene, sačuvano na nebesima zavas, 5 koje sila Božija čuva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednjevreme. 6 Tada ćete likovati, pošto ste sad zamalo, ako tako treba da bude,ožalošćeni različitim iskušenjima, 7 da bi se vrsnoća vaše vere našla kaodragocenija od propadljivog zlata koje se vatrom kuša, na hvalu i slavu i čast kadase pokaže Isus Hristos, 8 koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iakoga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću, 9 jer postižete ciljsvoje vere: spasenje svojih duša.

10 Ovo spasenje istraživali su i ispitivali proroci koji su prorokovali o blagodati kojavam je namenjena; 11 oni su ispitivali na koje ili kakvo vreme ukazuje Hristov Duhkoji je u njima, koji je unapred svedočio za stradanja koja očekuju Hrista i za slaveposle toga. 12 Njima je otkriveno da nisu služili sebi nego vama, ovim što vam sesad objavilo posredstvom onih koji su vam propovedali evanđelje u Duhu Svetom,poslanom s neba, u šta anđeli žele da zavire.

Treba živeti svetim životom

13 Stoga saberite svoj um, budite trezni, potpuno se uzdajte u blagodat, koja će vamse doneti prilikom javljanja Isusa Hrista. 14 Kao poslušna deca ne upravljajte se popređašnjim požudama, koje ste imali u svom neznanju, 15 nego po svecu koji vas jepozvao, budite i sami sveti u svom vladanju. 16 Jer je napisano: »Budite sveti, jersam ja svet«. 17 I kad Ocem nazivate onoga koji ne gledajući ko je ko sudi po

311

delima svakog pojedinca, provodite u strahu vreme svoga života u tuđini, 18 znajućida od svog sujetnog načina života, koji vam je od vaših otaca predan, nisteiskupljeni propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom, 19 nego dragocenom krvljuHrista kao nevinog i čistog jagnjeta, 20 koji je pre postanka sveta bio predodređen, ana kraju vremena je objavljen radi vas, 21 koji njegovim posredstvom verujete uBoga koji ga je vaskrsao iz mrtvih i obdario ga slavom, tako da vaša vera i vašanada budu usmerene na Boga. 22 Očistite svoje duše u poslušnosti prema istini − zanelicemerno bratoljublje, volite istrajno jedan drugoga iz čista srca, 23 jer nistepreporođeni propadljivim semenom nego nepropadljivim, živom i postojanom rečjuBožijom. 24 Jer je »Svaka plot kao trava, i sva njena slava kao cvet trave; trava seosuši i cvet otpade, 25 ali reč Gospodnja ostaje doveka«. A to je reč koja vam je kaoevanđelje objavljena.

1 Petrova, glava 2Živi kamen i sveti narod

1 Odbacite, dakle, svaku zloću i svaku prevaru, i licemerstva, i zavisti, i svaklevetanja, 2 kao novorođena deca treba da želite duhovno, pravo mleko, da njimuzrastete za spasenje, 3 ako ste »okusili da je Gospod dobar«. 4 Prilazite k njemu,živom kamenu, koji su, doduše,ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen,5 pa se i sami kao živo kamenje uziđujte u duhovni dom, u sveto sveštenstvo, daposredstvom Isusa Hrista prinesete duhovne žrtve koje su Bogu ugodne. 6 Zato uPismu stoji: »Evo postavljam ugaoni kamen na Sionu, izabran i dragocen, i ko unjega veruje neće se postideti«. 7 Tako njegova dragocena vrednost služi na dobrovama koji verujete, a za one koji ne veruju »kamen koji odbaciše zidari, taj postakamen ugaoni« 8 i »kamen spoticanja i stena sablazni«, na koju se spotiču oni što sene pokoravaju reči, na što su i određeni, 9 A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo,sveti narod, stečeni narod, da objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvaou svoju čudesnu svetlost; 10 vi koji nekad niste bili narod Božiji − sad ste Božijinarod, vi koji nekad niste bili pomilovani − sad ste pomilovani.

Nevernike treba poučiti dobrim primerom

11 Dragi moji, molim vas kao strance i došljake da se uzdržavate od plotskih požudakoje vojuju protiv duše. 12 Vladajte se dobro među mnogobošcima, da bi upravo uonome za šta vas klevetaju kao zločince, na osnovu vaših dobrih dela − kad ihsagledaju − proslavili Boga na dan pohođenja.

312

O poslušnosti državnoj vlasti i gospodarima

13 Gospoda radi pokoravajte se svakom čovečanskom poretku: bilo caru kaovrhovnom poglavaru, 14 bilo namesnicima kao ljudima koje on šalje da kažnjavajuzločince a da hvale one koji dobro rade. 15 Jer je tako Božija volja da čineći dobroućutkate neznanje nerazumnih ljudi. 16 Vi se ponašajte kao slobodni ljudi, i ne kaooni što slobodom pokrivaju zloću, nego kao Božiji služitelji. 17 Svima ukazujte čast,ljubite bratstvo, Boga se bojte, cara poštujte.

18 Robovi, pokoravajte se sa svakim strahom svojim gospodarima, ne samo dobrimai blagima nego i surovima. 19 Jer to je blagodat, kad neko nepravedno strada ipodnosi žalosti misleći na Boga. 20 Kakva je, naime, hvala ako vas za vaše grehekažnjavaju i vi to podnosite? Nego, ako dobro čineći stradate i podnosite, to jeblagodat pred Bogom. 21 Jer ste na to pozvani, zato što je i Hristos stradao za vas iostavio vam primer − da pođete njegovim stopama. 22 On greha ne učini i prevarase ne nađe u ustima njegovim. 23 Kada su ga vređali − on nije odgovarao uvredom,kada je stradao − nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno sudi. 24 On jena svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da živimo zapravednost; njegovim ranama ste isceljeni. 25 Jer ste bludeli kao ovce, ali sad ste sevratili pastiru i čuvaru svojih duša.

1 Petrova, glava 3Bračni odnosi

1 Tako i vi, žene, budite pokorne svojim muževima, da bi se − ako neki pokazujuneposlušnost reči − zadobili bez reči ponašanjem svojih žena, 2 kad vide vaševladanje u strahu i čistoti. 3 Vaš ukras da ne bude spolja: u pletenju kose, ustavljanju zlata ili oblačenju raznih haljina, 4 nego: skriveni srdačni čovek snepropadljivim ukrasom krotkog i mirnog duha; to je skupoceno pred Bogom. 5 Jertako su se nekad ukrašavale svete žene koje su se uzdale u Boga i pokoravalesvojim muževima, 6 kao što je Sara bila poslušna Avraamu i zvala ga gospodarom;vi ste postale njene kćeri − kad činite dobro ne bojeći se nikakvog strašenja. 7 Takoi vi, muževi, živite uviđavno sa ženom kao slabijim sudom ukazivajući impoštovanje kao sunaslednicama životne blagodati, da vaše molitve budu bezsmetnje.

Hrišćanske vrline

313

8 Najposle, budite svi složni u mišljenju, saosećajni, bratoljubivi, milosrdni, smerni,9 ne uzvraćajte zlo za zlo ili uvredu za uvredu, nego naprotiv, blagosiljajte, jer stena to pozvani − da nasledite blagoslov. 10 Jer »ko hoće da voli život i da vidi dobredane, neka zadrži svoj jezik od zla i usne svoje − da ne govore prevaru, 11 neka seukloni od zla i neka čini dobro, neka traži mir i neka ide za njim; 12 jer Gospodnjeoči motre na pravednike i uši njegove slušaju njihovu molitvu, a lice Gospodnje jeprotiv onih koji čine zlo«.

Strpljenje u stradanjima i Hristov primer

13 I ko će vam nauditi, ako revnujete za dobro? 14 Ali ako biste i stradali zbogpravednosti, budite blaženi. »Ne dajte se od njih ni uplašiti ni zbuniti«, 15 negoGospoda Hrista držite svetim u srcima svojim, svagda spremni na odgovor svakomko traži razlog nade koja je u vama, 16 samo s blagošću i sa strahom, imajući dobrusavest, da se oni što ruže vaše dobro vladanje u Hristu osramote u onom za šta vasklevetaju. 17 Bolje je, naime, ako hoće volja Božija, da stradate čineći dobro negočineći zlo. 18 Jer je i Hristos jednom umro za grehe, pravednik za nepravednike, danas privede Bogu, telo su mu, doduše, ubili, ali je duhom oživljen; 19 njim je sišao ipropovedio duhovima koji su bili u tamnici, 20 koji su nekad bili neposlušni, kad jeBožija strpljivost čekala u Nojevo vreme, dok se gradio kovčeg, u kom se malonjih, to jest, osam duša spaslo kroz vodu. 21 Voda, koja odgovara ovoj slici, spasavasad i vas, krštenje, koje se ne sastoji u uklanjanju telesne nečistoće, nego u molbiBogu za dobru savest − posredstvom vaskrsenja Isusa Hrista, 22 koji je s desnestrane Bogu, pošto je otišao na nebo, gde su mu potčinjeni anđeli, i vlasti, i sile.

1 Petrova, glava 4Bodrenje na čist život

1 Kad je, dakle, Hristos postradao telom, naoružajte se i vi istom tom mišlju, jer koje postradao telom prestao je da greši, 2 − da preostalo vreme života u telu neproživite više po ljudskim požudama nego po Božijoj volji. 3 Jer je dosta što ste uprošlom vremenu izvršavali volju mnogobožaca time što ste živeli uraskalašnostima, požudama, pijančenjima, pirovanjima, pijankama i bezbožnomidolopoklonstvu. 4 Njih to začuđava što vi ne trčite s njima u istu poplavuraskalašnosti, i hule; 5 oni će polagati račun onome ko je spreman da sudi živima imrtvima. 6 Zato je naime, i mrtvima objavljeno evanđelje, da na ljudski način buduosuđeni u pogledu tela, a da duhom po Bogu žive.

314

7 A kraj svega približio se. Budite, dakle, razboriti i trezveni za molitve. 8 Presvega, imajte među sobom istrajnu ljubav, jer ljubav pokriva mnoštvo greha. 9

Budite gostoljubivi među sobom bez gunđanja. 10 Kako je svako od vas dobioblagodatni dar, služite njime jedan drugom kao dobri domoupravitelji raznolikeblagodati Božije. 11 Ako ko govori, neka govori kao reči Božije; ako ko služi, nekasluži kao snagom koju Bog daje; da se u svemu proslavlja Bog kroz Isusa Hrista,kome pripada slava i sila u sve vekove. Amin.

12 Dragi moji, ne čudite se vatri koja je nastala među vama − da vas kuša, kao davam se događa nešto neobično, 13 nego kao što učestvujete u Hristovimstradanjima, tako se radujte − da biste se i prilikom otkrivenja njegove slaveradovali i klicali. 14 Ako vas vređaju za ime Hristovo, budite blaženi, jer Duh slavei Duh Božiji počiva u vama. 15 Niko od vas, naime, da ne strada kao ubica, ili lupež,ili zločinac, ili kao čovek koji se meša u tuđe stvari. 16 Ako pak strada kaohrišćanin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga tim imenom. 17 Jer je vreme da sudpočne od kuće Božije; ako pak prvo od nas počinje, kakav će biti kraj onih koji suneposlušni Božijem evanđelju? 18 I »ako se pravednik jedva spasava, gde će sepokazati bezbožnik i grešnik?« 19 Stoga i stradalnici po Božijoj volji nekapreporučuju svoje duše vernom Tvorcu čineći dobro.

1 Petrova, glava 5Odnos pastve i pastira

1 Starešine među vama molim ja, koji sam i sam starešina i svedok Hristovihstradanja i učesnik u slavi koja će se otkriti, 2 napasajte stado Božije koje je kod vasi nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće, ne iz želje zasramnim dobitkom, nego u predanosti, 3 i ne kao gospodari nad onima koji su vamdodeljeni, nego budite primer stadu. 4 I kad se pojavi arhipastir, primićete slavnivenac koji ne vene. 5 Tako i vi mlađi pokoravajte se starešinama. A svi se jedanprema drugom opašite smernošću, jer »Bog se suprotstavlja oholima, a poniznimadaje blagodat«.

Opomena na budnost i istrajnost

6 Ponizite se, dakle, pod silnu Božiju ruku, da vas uzvisi kad dođe vreme. 7

Prebacite na njega svu svoju brigu, jer on se brine za vas. 8 Budite trezveni, bdijte.Vaš protivnik, đavo, ide okolo kao lav koji riče tražeći koga da proždere. 9 Njemuse usprotivite, čvrsti u veri, znajući da ta ista stradanja snalaze vašu braću po svetu.

315

10 A Bog svake blagodati, koji vas je u Hristu pozvao u svoju večnu slavu, on ćevas posle vašeg kratkog stradanja usavršiti, učvrstiti, osnažiti, utemeljiti. 11 Njemuslava i sila u sve vekove. Amin.

Zaključak i pozdrav

12 Po Silvanu, vernom bratu, kako ga smatram, napisah vam ovo ukratko,opominjući vas i svedočeći da je to prava blagodat Božija u kojoj vi stojite. 13

Pozdravlja vas s vama izabrana crkva u Vavilonu i moj sin Marko. 14 Pozdravitejedan drugoga celivom ljubavi. Mir sa svima vama koji ste u Hristu.

316

Druga Petrova poslanica

2 Petrova, glava 1Uvod

1 Simeon Petar, služitelj i apostol Isusa Hrista, onima koji su pravednošću našegaBoga i Spasitelja Isusa Hrista primili istu skupocenu veru kao i mi: 2 blagodat vam imir u izobilju u poznanju Boga i Isusa Gospoda našega.

Poziv na svetost

3 Kako nam je njegova božanska sila darovala sve što služi životu i pobožnosti,poznanjem onoga koji nas je pozvao svojom sopstvenom slavom i krepošću, 4 čimesu nam darovana skupocena i najveća obećanja, da pomoću njih postanete učesniciu Božijoj prirodi, pošto izbegnete pokvarenost koja požudom vlada u svetu, 5 to bašzato unesite sav trud i pokažite vrlinu u svojoj veri, a u vrlini znanje, 6 a u znanjuuzdržljivost, a u uzdržljivosti strpljivost, a u strpljivosti pobožnost, 7 a u pobožnostibratoljublje, a u bratoljublju ljubav. 8 Jer kad sve to imate i to se umnožava, ne činivas lenima i besplodnima za poznanje Gospoda našega Isusa Hrista. 9 Ko, naime,nema toga, slep je i kratkovid, jer je zaboravio očišćenje svojih starih grehova. 10

Stoga, braćo, postarajte se još više da učvrstite svoj poziv i izbor; ako, naime, točinite, nećete se nikad spotaći. 11 Jer će vam se tako obilno pružiti ulazak u večnocarstvo Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista.

Hristos će sigurno doći u slavi

12 Zato ću gledati da vas uvek na sve to podsećam, iako vi to znate i utvrđeni ste uovoj istini. 13 Ali smatram da je pravo, dok sam u ovoj senici svoga tela, da vasbudim svojim opominjanjem, 14 znajući da će ubrzo doći do skidanja ove mojesenice, kao što mi je to obznanio Gospod naš Isus Hristos. 15 A nastojaću da se vi iposle moje smrti svagda sećate ovoga.

16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospodanašega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovogaveličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je odveličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj

317

volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba − kad smo bili s njim na svetoj gori.19 I tako imamo čvršću proročku reč, a vi dobro činite što pazite na nju kao nasvetilo koje svetli na mračnom mestu − dok ne svane dan i zvezda Danica se nepojavi u srcima našim. 20 Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne možetumačiti kako ko hoće. 21 Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego suDuhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga.

2 Petrova, glava 2Lažnim učiteljima će Bog suditi

1 A bilo je i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja,koji će unositi ubitačne jeresi i poricati gospodara koji ih je iskupio, navlačeći nasebe brzu propast. 2 I mnogi će poći za njihovom raspojasanošću, zbog kojih će sehuliti na istiniti put. 3 I u lakomstvu iskorišćavaće vas izmišljenim rečima; njihovsud odavno ne docni i njihova propast ne drema.

4 Jer kad Bog nije poštedeo anđele koji su zgrešili, nego ih baci u mračne jarugepakla i predade ih da se čuvaju za sud, 5 i stari svet nije poštedeo, nego − kadnavede potop na bezbožnički svet − sačuva Noja, propovednika pravednosti, kaoosmoga uz sedmoro njih, 6 pa gradove Sodom i Gomor osudi na propast pretvorivšiih u pepeo, i postavi ih za primer budućim bezbožnicima, 7 i pravednog Lota, kogaje mučio razuzdani život bezakonika, izbavi, 8 jer je ovaj pravednik živeći međunjima, gledajući i slušajući mučio svoju pravednu dušu iz dana u dan njihovimbezakonim delima, 9 to znači da Gospod zna pobožne izbavljati od napasti anepravedne čuvati za kaznu na dan suda, 10 a osobito one koji idu za telom uprljavoj požudi i preziru gospodstvo. Kao drski i bezobrazni ljudi oni ne prezaju odhuljenja na veličanstva, 11 dok anđeli, koji su veći po sili i snazi, ne donose hulnogasuda protiv njih pred Gospodom.

12 A ovi, kao nerazumne životinje, prirodna bića stvorena da se hvataju i ubijaju,hule na ono što ne znaju, pa će u svojoj pokvarenosti i sami propasti, 13 snosećikaznu za nepravdu. Oni razvratan život danju smatraju za svoju slast, gadovi irugobe koji se časte svojim prevarama kad se s vama goste; 14 oni imaju oči koje supune preljube i koje ne odustaju od greha, primamljuju neutvrđene duše, imaju srceizvežbano u lakomstvu, oni su deca kletve. 15 Napustivši pravi put, zabludeše ipođoše putem Valaama Veorova kome omile nepravedna plaća, 16 ali je primioukor za svoje bezakonje: nemo živinče progovori ljudskim glasom i sprečiprorokovu nerazumnu nameru. 17 To su bezvodni izvori i oblaci koje oluja goni, za

318

koje se čuva tamni mrak. 18 Jer time što govore visokozvučne, sujetne reči,plotskim razuzdanim požudama mame one koji su tek pobegli od onih što žive uprevari; 19 obećavaju im slobodu, a sami su robovi propasti; jer od čega je kosavladan, tom i robuje.

20 Jer ako se oni koji su poznanjem Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista pobegli odsvetske opoganjenosti, pa se opet u njih zapliću i podležu im, onda im je ovoposlednje postalo gore od prvoga. 21 Bilo bi, naime, bolje da nisu poznali putpravednosti, nego što su se, pošto su ga poznali, odvratili od svete zapovesti kojaim je predana. 22 Njima se dogodilo ono što kaže istinita poslovica: »Vratio se pasna svoju bljuvotinu«, i »Okupana svinja vraća se da se valja u kaljuzi«.

2 Petrova, glava 3Kada će Hristos doći?

1 Dragi moji, ovo je već druga poslanica koju vam pišem; u njima svojimpodsećanjem budim vašu čistu pamet, 2 da se setite reči koje su sveti prorociunapred kazali, i zapovesti Gospoda i Spasitelja koju su vam predali vaši apostoli. 3

Ovo najpre znajte, da će u poslednje dane doći rugači sa svojim ruganjem, koji ćeići po svojim sopstvenim požudama i govoriti: 4 gde je obećanje o njegovomdolasku? Jer otkako očevi pomreše sve stoji tako kao od početka stvorenja. 5 Kadtako hoće, onda za njih ostaje skriveno da su od davnina bila nebesa i da je zemljaiz vode i kroz vodu dobila svoje postojanje Božijom rečju, 6 tim je i tadašnji svetbio potopljen vodom i tako propao. 7 A sadašnje nebo i zemlja istom tom rečjupošteđeni su za oganj i čuvaju se za dan suda i propasti bezbožnih ljudi.

8 Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, dragi moji, da je Jedan dan kodGospoda kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan. 9 Gospod ne odugovlačiobećanje, kao što neki misle da je to odugovlačenje, nego pokazuje svoju strpljivostprema vama jer ne želi da iko propadne, nego da svi dođu do pokajanja. 10 A danGospodnji doći će kao lupež; toga dana nebesa će uz snažnu huku proći, a zažarenestihije će se raspasti, i zemlja će izgoreti sa svim delima koja su na njoj. 11 Kad sesve to tako raspada, kakvi morate biti u svetom vladanju i pobožnosti vi 12 kojiočekujete i požurujete dolazak Božijeg dana, kada će se vatrom zapaljena nebesaraspasti i zažarene stihije rastopiti. 13 A mi na osnovu njegovog obećanjaočekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obitava.

Završne napomene

319

14 Stoga, dragi moji, očekujući ovo postarajte se da vas on nađe neokaljane ibesprekorne u miru, 15 i strpljivost Gospoda našega smatrajte svojim spasenjem,kao što vam je i naš dragi brat Pavle po danoj mu mudrosti pisao, 16 kako piše usvim poslanicama u kojima o ovome govori; u njima ima nekih teško razumljivihstvari, koje nenaučeni i neutvrđeni − kao i ostala Pisma − izvrću na svoju sopstvenupropast. 17 Vi, dakle, dragi moji, kad to unapred znate, čuvajte se da vas zabludabezakonika ne povuče sa sobom i ne ispadnete iz svog čvrstog stanja, 18 nego rastiteu blagodati i poznanju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista. Njemu slava i sadai u večni dan. Amin.

320

Prva Jovanova poslanica

1 Jovanova, glava 1Uvod

1 Što beše od početka, što smo čuli, što smo videli svojim očima, što posmatrasmo išto naše ruke opipaše, o reči života, − 2 i život se javi, i videli smo ga, i svedočimo iobjavljujemo vam večni život koji beše u Oca a nama se javi, − 3 što smo videli ičuli, to i vama objavljujemo, da i vi imate zajednicu sa nama. A naša zajednica je saOcem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom. 4 I mi pišemo ovo da naša radost budepotpuna.

Bog je svetlost

5 I ovo je vest koju smo čuli od njega i vama javljamo − da je Bog svetlost i unjemu nema nikakve tame. 6 Ako kažemo da imamo zajednicu s njim, a u tamihodimo, lažemo i ne tvorimo istine. 7 Ako pak hodimo u svetlosti, kao što je on samu svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Sina njegova Isusa Hrista čistinas od svakoga greha.

8 Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama. 9 Akoispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan − da nam oprosti grehe i očisti nasod svake nepravednosti. 10 Ako kažemo da nismo zgrešili, pravimo ga lažom injegove reči nema u nama.

1 Jovanova, glava 2Greh treba izbegavati

1 Dečice moja, pišem vam ovo da vi ne zgrešite. Ako ko zgreši, imamo zastupnikakod Oca, Isusa Hrista, pravednika; 2 on je žrtva pomirenja za naše grehe, ne samoza naše nego i za grehe celoga sveta.

3 I po tome znamo da smo ga poznali, ako držimo njegove zapovesti. 4 Ko govori:poznajem ga, a zapovesti njegove ne drži, laža je i u njemu nema istine. 5 A ko drži

321

njegovu reč, u njemu je zaista ljubav prema Bogu došla do savršenstva. Po tompoznajemo da smo u njemu. 6 Ko govori da u njemu stoji, dužan je i sam da živionako kako je on živeo.

Ljubav prema bližnjemu

7 Dragi moji, ne pišem vam neku novu zapovest, nego staru zapovest koju ste imaliod početka; stara zapovest je reč koju ste čuli. 8 Pa ipak vam pišem novu zapovest, ito je istinito u njemu i u vama, jer tama prolazi, a istinita svetlost već svetli. 9 Kogovori da je u svetlosti, a mrzi svoga brata, još uvek je u tami. 10 Ko voli svogabrata ostaje u svetlosti i u njemu nema sablazni. 11 A ko mrzi svoga brata u tami je iu tami hodi, te ne zna kuda ide, jer mu je tama zaslepila oči.

Odvajanje od grešnog sveta

12 Pišem vam, dečice, jer su vama gresi oprošteni zbog njegovog imena. 13 Pišemvam, očevi, zato što ste poznali onoga koji je od početka. Pišem vam, mladići, zatošto ste pobedili nečastivoga. 14 Napisah vam, deco, zato što ste poznali Oca.Napisah vam, očevi, zato što ste poznali onoga koji je od početka. Napisah vam,mladići, zato što ste jaki i što reč Božija u vama stoji i što ste pobedili nečastivoga.15 Ne posvećujte ljubav svetu i onome što je na svetu. Ako neko voli svet, nema unjemu ljubavi prema Ocu. 16 Jer sve što je na svetu, grešna čulna požuda, požudaočiju i razmetanje zemaljskim blagom, nije od Oca, nego od ovoga sveta. 17 A svet iželja za njim prolazi; ko pak tvori volju Božiju ostaje doveka.

Lažni učitelji su antihristi

18 Deco, poslednji je čas, i kao što ste čuli da će antihrist doći, tako su se sad javilimnogi antihristi; po tome poznajemo da je poslednji čas. 19 Od nas iziđoše, ali nebehu od nas; jer da od nas behu, ostali bi sa nama; nego trebalo je da se pokažu danisu svi od nas. 20 A vi imate pomazanje od Svetoga i svi to znate. 21 Ne pisah vamkao da ne znate istine, nego zato što je znate i što nijedna laž nije od istine.

22 Ko je lažljivac ako ne onaj koji poriče da je Isus Mesija? To je antihrist − koporiče Oca i Sina. 23 Ko god poriče Sina nema ni Oca; ko ispoveda Sina ima i Oca.24 Što ste čuli od početka neka ostane u vama. Ako u vama ostane ono što ste čuliod početka i vi ćete ostati u Sinu i Ocu. 25 A ovo je obećanje koje nam je onobećao: život večni.

322

26 Ovo vam napisah o onima koji vas zavode. 27 A vi − u vama ostaje pomazanjekoje ste od njega primili i nije vam potrebno da vas ko poučava, nego kao što vasnjegovo pomazanje uči o svemu, tako je i istinito i nije laž, i kako vas je onopoučilo, tako ostajte u njemu. 28 I sad, dečice, ostajte u njemu, da bismo imalipouzdanje kad se on javi i da se ne postidimo pred njim prilikom njegovog dolaska.

29 Ako znate da je on pravedan, poznajete da je od njega rođen svako ko činipravednost.

1 Jovanova, glava 3Bog je otac, a mi smo sinovi Božiji

1 Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac − da se nazovemo deca Božija, i jesmo. Svetnas zato ne poznaje, što njega nije upoznao. 2 Dragi moji, sad smo deca Božija i jošse ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo − kad se on pokaže − biti njemu slični,jer ćemo ga gledati onakvog kakav je. 3 I svako, ko ima ovu nadu u njega, sebeposvećuje − kao što je i on svet. 4 Svako, ko čini greh, čini bezakonje, i greh jebezakonje. 5 I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha. 6 Svako,ko ostaje u njemu, ne greši; svako, ko greši, nije ga video niti poznao.

Hrišćanska pravednost i bratska ljubav

7 Dečice, niko da vas ne dovodi u zabludu. Ko tvori pravednost pravedan je − kaošto je on pravedan. 8 Ko tvori greh od đavola je, jer đavo greši otpočetka. Zato sejavio Sin Božiji − da razori dela đavolova. 9 Niko, ko je od Boga rođen, ne činigreha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne može da greši, jer je od Boga rođen.

10 Po ovom se poznaju deca Božija i deca đavolja: svako, ko ne čini pravednost i kone voli svoga brata, nije od Boga. 11 Jer ovo je vest koju ste čuli otpočetka: davolimo jedan drugoga. 12 Ne kao što Kain beše od nečastivoga i ubi brata svoga. Izašto ga ubi? Zato što dela njegova behu zla, a dela njegovoga brata behu pravedna.

13 Ne čudite se, braćo, ako vas svet mrzi. 14 Mi znamo da smo prešli iz smrti uživot, jer volimo braću; ko ne voli ostaje u smrti. 15 Svako ko mrzi svoga bratačovekoubica je i znate da ni jedan čovekoubica nema u sebi trajnog večnog života.

16 Po tom smo poznali ljubav, što je on položio svoj život za nas; i mi smo dužni dapoložimo svoje živote za braću. 17 A koji ima svetska blaga i gleda svoga brata

323

kako oskudeva, pa zatvori svoje srce prema njemu, kako može Božija ljubav daostane u njemu? 18 Dečice, ne volimo rečju ili samo jezikom, nego delom i istinom.19 Po tom ćemo poznati da smo od istine, pa ćemo umiriti svoja srca pred njim, 20

jer kad nas srce osuđuje, Bog je veći od našeg srca i zna sve. 21 Dragi moji, ako nassrce ne osuđuje, imamo pouzdanje pred Bogom, 22 i primamo od njega ako štaištemo, jer držimo njegove zapovesti i činimo što je njemu ugodno.

23 A ovo je njegova zapovest: da verujemo u ime njegovoga Sina Isusa Hrista i davolimo jedan drugoga kao što nam je zapovedio. 24 I ko drži njegove zapovestiostaje u njemu i on ostaje u njemu. I po tom poznajemo da je u nama: po Duhukoga nam je dao.

1 Jovanova, glava 4Duhove treba proveravati

1 Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove − jesu li od Boga,jer su mnogi lažni proroci izišli u svet. 2 Po ovome poznajte Božijeg duha: od Bogaje svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, 3 a svaki duh, koji neispoveda Isusa, nije od Boga; i to je antihristov duh za koga ste čuli da će doći, i sadje već u svetu. 4 Vi ste, dečice, od Boga i nadvladali ste ih, jer je veći onaj koji je uvama nego onaj koji je u svetu. 5 Oni su od sveta; zato govore od sveta i svet ihsluša. 6 Mi smo od Boga. Ko poznaje Boga sluša nas; ko nije od Boga ne sluša nas.Po tome poznajemo duha istine i duha prevare.

Bog je izvor ljubavi

7 Dragi moji, volimo jedan drugoga, jer je ljubav od Boga i svako ko voli od Bogaje rođen i poznaje Boga. 8 A ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav. 9 Potom se pokazala Božija ljubav prema nama, što je Bog poslao u svet svogjedinorodnog Sina − da mi njime živimo. 10 Ljubav je u ovome: ne da smo mizavoleli Boga, nego je on zavoleo nas i poslao svoga Sina kao žrtvu pomirenja zanaše grehe.

11 Dragi moji, ako je Bog tako zavoleo nas i mi smo dužni da volimo jedandrugoga. 12 Boga nikad niko nije video; ako volimo jedan drugoga, Bog ostaje unama i njegova ljubav je savršena u nama. 13 Po tome poznajemo da ostajemo unjemu i on u nama, što nam je dao od svoga Duha. 14 I mi gledasmo i svedočimo daje Otac poslao Sina kao spasitelja sveta. 15 Ako ko ispovedi da je Isus Sin Božiji,

324

Bog ostaje u njemu i on u Bogu. 16 I mi smo upoznali i verovali u ljubav koju Bogima prema nama. Bog je ljubav i ko ostaje u ljubavi u Bogu ostaje, i Bog ostaje unjemu.

17 Ljubav je kod nas došla do savršenstva u tome da mi imamo pouzdanje na sudnjidan; jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu. 18 U ljubavi nema straha, negosavršena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko se boji nije došao dosavršenstva u ljubavi.

19 Mi volimo zato što je on prvi zavoleo nas. 20 Ako ko kaže: volim Boga, a mrzisvoga brata, laža je; jer ko ne voli svoga brata koga je video, ne može voleti Bogakoga nije video. 21 I ovu zapovest imamo od njega: ko voli Boga da voli i svogabrata.

1 Jovanova, glava 5Vera u Hrista pobeđuje

1 Svako, ko veruje da je Isus Mesija, rođen je od Boga, i svako, ko voli roditeljavoli i onoga koji je od njega rođen. 2 Po tom poznajemo da volimo Božiju decu, kadvolimo Boga i tvorimo njegove zapovesti. 3 Jer ljubav prema Bogu ovo znači: dadržimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške. 4 Jer sve što je od Bogarođeno pobeđuje svet; i ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera.

5 Ko je taj što pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božiji? 6 On jetaj koji je došao vodom, i krvlju, i Duhom, Isus Hristos; ne samo vodom negovodom i krvlju; i Duh je taj što svedoči, jer Duh je istina. 7 Jer je troje koji svedoče:8 Duh i voda i krv, i ovo troje svedoče jedno. 9 Ako već primamo ljudskosvedočanstvo, Božije svedočanstvo je veće, a ovo je Božije svedočanstvo − da jesvedočio za svoga Sina. 10 Ko veruje u Sina Božijeg ima svedočanstvo u sebi. Kone veruje Bogu, načinio ga je lažom, jer nije verovao u svedočanstvo kojim je Bogsvedočio za svoga Sina. 11 I ovo je svedočanstvo: Bog nam je dao život večni i ovajživot je u njegovom Sinu. 12 Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nemaživota.

Molitva za braću koja greše

13 Ovo napisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate − da imate večniživot. 14 I ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da nas sluša ako šta molimo po

325

njegovoj volji. 15 I kad znamo da nas sluša kad što molimo, znamo da stvarnoimamo ono što smo od njega iskali. 16 Ako ko vidi svoga brata kako čini greh kojine vodi u smrt, neka moli, i daće mu život, naime onima koji ne čine greh koji vodiu smrt. Ima greh koji vodi u smrt; za taj greh ne kažem da moli. 17 Svaka nepravdaje greh, a ima greh koji ne vodi u smrt.

Zaključak

18 Znamo da niko, ko je od Boga rođen, ne greši, nego od Boga rođeni čuva samogasebe, i nečastivi ga se ne dotiče. 19 Znamo da smo od Boga, a sav svet je u vlastinečastivoga. 20 Ali znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemoIstinitoga; mi i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bogi život večni.

21 Dečice, čuvajte se od idola.

326

Druga Jovanova poslanica

Uvod i blagoslov

1 Starešina izabranoj gospođi i njenoj deci koju u istini volim, i ne samo ja nego isvi koji su poznali istinu, 2 radi istine koja ostaje u nama i koja će biti sa namadoveka. 3 Blagodat, milosrđe, mir od Boga Oca i od Isusa Hrista, Sina Očeva, bićesa nama u istini i ljubavi.

Bodrenje na međusobnu ljubav

4 Obradovah se vrlo što sam među tvojom decom našao takve koji žive po istini −kao što smo primili zapovest od Oca. 5 I sad te molim, gospođo, ne kao da ti pišemnovu zapovest, nego onu koju smo imali otpočetka: da volimo jedan drugoga. 6 Aovo je ljubav: da živimo po njegovim zapovestima. To je zapovest, kao što ste čuliotpočetka, da u njoj živite.

Opasnost od lažnih učitelja

7 Jer mnoge varalice iziđoše u svet, koji ne ispovedaju da je Isus Hristos došao utelu; to je varalica i antihrist. 8 Čuvajte se da ne izgubite što ste zaradili, nego daprimite punu plaću. 9 Svako, ko se udaljava i ne ostaje u nauci Hristovoj, nemaBoga. Ko ostaje u nauci, taj ima i Oca i Sina. 10 Ako vam ko dođe i ne donese ovenauke, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte ga; 11 jer ko ga pozdravlja, učestvujeu njegovim zlim delima.

Završni pozdrav

12 Imao bih mnogo da vam pišem, ali ne htedoh hartijom i mastilom, nego nadam seda ću vam doći i usmeno sa vama govoriti, da naša radost bude potpuna.

13 Pozdravljaju te deca tvoje izabrane sestre.

327

Treća Jovanova poslanica

Uvod

1 Starešina dragom Gaju koga u istini volim. 2 Dragi moj, želim da ti u svemu budedobro i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.

Pohvala dobročinstva

3 Obradovah se, naime, vrlo kad dođoše braća i svedočiše o tvojoj istini − kako ti uistini živiš. 4 Ja nemam veće radosti od toga − da slušam kako moja deca žive uistini. 5 Dragi moj, verno postupaš u onom što činiš braći, i to stranoj, 6 koji su predCrkvom posvedočili tvoju ljubav; dobro ćeš učiniti ako ih opremiš za put − kako jeto dostojno pred Bogom. 7 Jer oni pođoše na put radi imena Isusova ne primajućiništa od mnogobožaca. 8 Mi smo, dakle, dužni da prihvatamo takve ljude, da bismobili saradnici istine.

Vlastoljublje Diotrefa

9 Pisao sam nešto Crkvi, ali nas ne prima Diotref koji želi da bude prvi među njima.10 Zato ću ga, ako dođem, podsetiti na njegova dela koja čini ružeći nas zlimrečima, i ne zadovoljava se time, nego sam ne prima braće, a zabranjuje onima kojižele da ih primaju i goni ih iz Crkve.

11 Dragi moj, ne ugledaj se na zlo nego na dobro. Ko čini dobro od Boga je; ko činizlo, nije video Boga. 12 Za Dimitrija su svi svedočili − i sama istina; a i misvedočimo, i znaš da je istinito naše svedočanstvo.

Završni pozdrav

13 Imao bih mnogo da ti pišem, ali neću da ti pišem perom i mastilom, 14 negonadam se da ću te uskoro videti, pa ćemo onda usmeno porazgovarati.

15 Mir ti. Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje poimence.

328

Judina poslanica

Uvod

1 Juda, služitelj Isusa Hrista, a brat Jakovljev, pozvanima koji su u Bogu Ocuvoljeni i sačuvani za Isusa Hrista; 2 milost vam i mir i ljubav u izobilju.

3 Dragi moji, starajući se svakako da vam pišem o našem zajedničkom spasenju,osetih potrebu da vam pišem bodreći vas da se borite za veru koja je jednom zauvekpredana svetima. 4 Jer se uvukoše neki ljudi koji su odavno unapred obeleženi zaovaj sud, bezbožnici koji blagodat Boga našega zamenjuju raspojasanošću i poričujedinog gospodara i Gospoda našega Isusa Hrista.

Starozavetni primeri

5 A želim da vas podsetim, mada vi jednom zauvek sve znate, da je Gospod prvospasao narod iz zemlje egipatske, zatim pogubio one koji nisu poverovali, 6 pa je ianđele, koji nisu sačuvali svoje dostojanstvo, nego su napustili svoj stan, sačuvao uvečnim okovima pod mrakom za sud velikoga dana; 7 kao što Sodom i Gomor injihovi okolni gradovi, koji su se na isti način kao i ovi odavali bludu i povodili zadrugačijom ploti, stoje kao primer − trpeći kaznu večitog ognja.

Osuda lažnih učitelja

8 Pa ipak ova sanjala na isti način kaljaju svoje telo, preziru gospodstvo, hule naslave. 9 A arhanđel Mihailo, kada se svađao i prepirao s đavolom za Mojsijevo telo,nije se usudio da izrekne pogrdni sud, nego reče: »Neka te Gospod pokara«. 10 Ovipak hule na ono što ne znaju, a što kao nerazumne životinje po prirodi znaju, u tompropadaju. 11 Teško njima što pođoše Kainovim putem i u zabludu Valaamove platepadoše, i protivljenjem Korejevim izgiboše. 12 Ti ljudi su ljage na vašim agapama,koji se bez zazora sa vama časte, napasajući sami sebe; bezvodni oblaci kojevetrovi nose tamo amo, jesenja jalova drveta koja su dva puta umrla i iz korenaiščupana; 13 besni morski valovi koji se pene svojim sramotama; planete za koje jesačuvana najcrnja večna tama.

14 A i za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: »Gle, dođe Gospod sasvojim svetim miriadama, 15 da sudi svima i da izobliči sve bezbožne za sva njihova

329

bezbožna dela koja bezbožno počiniše, i za sve drske reči koje bezbožni grešniciizgovoriše protiv njega«. 16 Ti ljudi su gunđala koji se žale na sudbinu, koji žive posvojim požudama, a usta njihova govore ohole reči, koji se dive pojedinimličnostima radi dobitka.

17 A vi, dragi moji, podsetite se na reči koje su apostoli Gospoda našega IsusaHrista unapred kazali, 18 jer vam kazaše: u poslednje vreme javiće se rugači koji ćeživeti po svojim bezbožnim požudama. 19 To su ti što stvaraju razdor, čulnonastrojeni ljudi koji nemaju Duha.

Dužnost međusobne ljubavi

20 A vi, dragi moji, izgrađujte se na svojoj najsvetijoj veri, molite se Bogu u DuhuSvetome, 21 održite sebe u Božijoj ljubavi očekujući milost Gospoda našega IsusaHrista za život večni. 22 I jedne, koji sumnjaju, izobličavajte, 23 a druge spasavajtegrabeći ih iz ognja, prema trećima pak budite milostivi u strahu, mrzeći i haljinukoja je od ploti okaljana.

Doksologija

24 A onome koji može da vas sačuva od spoticanja i da vas postavi neporočne uklicanju pred svoju slavu, 25 jedinom Bogu spasitelju našem posredstvom IsusaHrista Gospoda našega, slava, veličanstvo, sila i vlast pre svakog vremena i sad i usve vekove. Amin.

330

Otkrivenje Jovanovo

Otkrivenje, glava 1Uvod

1 Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog − da pokaže svojim služiteljima štaima uskoro da se zbude, te pokaza i po svom anđelu posla svome služitelju Jovanu,2 koji je posvedočio reč Božiju i svedočanstvo Isusa Hrista, sve što je video. 3

Blažen je ko čita i blaženi su koji slušaju reči proroštva i drže što je u njemunapisano, jer je vreme blizu.

Uvodno pismo

4 Jovan na sedam crkava u Aziji: blagodat vam i mir od onoga koji jeste i koji beše ikoji će doći, i od sedam duhova koji su pred njegovim prestolom, 5 i od IsusaHrista, koji je verni svedok, prvenac od mrtvih i vladar nad zemaljskim carevima.Onome koji nas ljubi i koji nas svojom krvlju izbavi od naših grehova, 6 i učini nascarstvom, sveštenicima Bogu i Ocu svome, njemu slava i vlast u sve vekove, amin.7 Evo, ide sa oblacima i gledaće ga svako oko i oni koji ga probodoše, i kukaće zanjim sva plemena zemaljska. Da, amin.

8 Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, koji jeste i koji beše i koji će doći,Svedržitelj. 9 Ja, Jovan, vaš brat i saučesnik u nevolji, i carstvu, i trpljenju u Isusu,obretoh se na ostrvu koje. se zove Patmos − zbog reči Božije i svedočanstvaIsusova. 10 U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom snažni glas kao zvuk trube,koji govoraše: 11 zapiši u knjigu što gledaš i pošalji na sedam crkava: u Efes, i uSmirnu, i u Pergam, i u Tiatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju.

12 I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom. I kad se obazreh, videh sedamzlatnih svećnjaka 13 i usred svećnjaka nekoga nalik na Sina čovečijeg, obučenog udugu haljinu i opasanog zlatnim pojasom po prsima. 14 Njegova glava i njegovevlasi behu bele kao bela vuna, kao sneg, i oči njegove kao plamen vatreni, 15 i nogenjegove kao u peći zažareni metal, i glas njegov kao huka mnogih voda. 16 U svojojdesnoj ruci imao je sedam zvezda, i iz njegovih usta izlažaše mač oštar s obe strane,i njegovo lice beše kao što sunce sija u svojoj sili.

331

17 I kad ga videh, padoh pred njegove noge kao mrtav; i stavi svoju desnicu na megovoreći: ne boj se; ja sam Prvi i Poslednji 18 i Živi, i bejah mrtav, i vidi živ sam usve vekove, i imam ključeve od smrti i od ada. 19 Napiši, dakle, što si video, i štojeste i što će biti posle toga. 20 Tajna sedam zvezda, koje si video na mojoj desnici, isedam zlatnih svećnjaka: sedam zvezda su anđeli sedam crkava, i sedam svećnjakasu sedam crkava.

Otkrivenje, glava 2Pismo crkvi u Efesu

1 Anđelu crkve u Efesu napiši: ovo govori onaj što drži sedam zvezda u svojojdesnici, što hodi sred sedam zlatnih svećnjaka: 2 znam tvoja dela i tvoj trud i tvojustrpljivost, i da ne možeš da snosiš zle ljude, i iskušao si one koji govore da suapostoli a nisu, i našao si da su lažljivci; 3 i imaš strpljivosti, i podneo si za mojeime, i nisi sustao. 4 Ali imam nešto protiv tebe, što si ostavio svoju prvu ljubav. 5

Sećaj se, dakle, odakle si pao i pokaj se i čini prva svoja dela; inače ću ti doći iukloniti tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ. 6 Nego ovo imaš: mrzišdela Nikolaita − koja i ja mrzim.

7 Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje daću da jedeod drveta života koje je u Božijem raju.

8 I anđelu crkve u Smirni napiši: ovo govori Prvi i Poslednji, koji bi mrtav i ožive: 9

znam tvoju nevolju i tvoje siromaštvo, ali ti si bogat, znam i hulu onih koji govoreda su Judeji, a nisu, nego satanska sinagoga. 10 Ne boj se ničega što ćeš imati datrpiš. Vidi, đavo će neke od vas baciti u tamnicu da budete podvrgnuti iskušavanju,i imaćete nevolju deset dana. Budi veran do smrti pa ću ti dati venac života.

11 Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje − tomedruga smrt neće nauditi.

Pismo crkvi u Pergamu

12 I anđelu crkve u Pergamu napiši: ovo govori onaj koji ima oštri mač sa dveoštrice: 13 znam gde obitavaš, gde je satanin presto. I držiš moje ime, i nisi seodrekao vere u mene ni u dane kada je moj verni svedok Antipa ubijen kod vas −gde satana obitava. 14 Ali imam nešto malo protiv tebe: imaš onde takvih koji drženauku Valaama, koji je poučavao Valaka da baci sablazan pred sinove Izrailjeve, da

332

jedu meso žrtvovano idolima i da se odaju bludu. 15 Tako i ti imaš one koji na istinačin drže nauku Nikolaita. 16 Pokaj se, dakle, inače ću ti ubrzo doći i zaratiću sanjima mačem svojih usta.

17 Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje daću odskrivene mane, daću mu i beo kamen i na kamenu napisano novo ime, koje ne znaniko sem onoga koji ga prima.

Pismo crkvi u Tijatiri

18 I anđelu crkve u Tijatiri napiši: ovo Govori Sin Božiji koji ima oči kao vatreniplamen, a noge su mu kao sjajni metal. 19 Znam tvoja dela i tvoju ljubav i veru islužbu i tvoju strpljivost, i tvoja poslednja dela kojih ima više nego onih prvih. 20

Ali imam nešto protiv tebe, što dopuštaš ženi Jezavelji, koja za sebe govori da jeproročica, te uči i dovodi u zabludu moje služitelje − da bludniče i da jedu mesožrtvovano idolima. 21 I dadoh joj vremena da se pokaje, ali ona neće da se pokaje zasvoje bludničenje. 22 Vidi, baciću je na bolesničku postelju, i s njom one kojibludniče s njom, u veliku nevolju, ako se ne pokaju za svoja dela. 23 I pobiću jojdecu, pa će sve crkve znati da sam ja taj koji ispituje bubrege i srca, i daću vamsvakom po delima vašim. 24 A vama ostalima u Tijatiri, koji god nemaju ove nauke,koji − kao što govore − ne poznaše satanske dubine, govorim: ne namećem vamdrugo breme; 25 samo čvrsto držite ono što imate, dok ja ne dođem.

26 I onome koji pobeđuje i drži moja dela do kraja, tome ću dati vlast nadmnogobošcima, 27 i biće im pastir sa gvozdenom palicom, kao što se razbijazemljano posuđe, 28 kao što sam i ja primio od svoga Oca, i daću mu zvezduDanicu. 29 Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

Otkrivenje, glava 3Pismo crkvi u Sardu

1 I anđelu crkve u Sardu napiši: ovo govori onaj što ima sedam Božijih duhova isedam zvezda: znam tvoja dela, imaš ime da si živ, a mrtav si. 2 Probudi se i učvrstiostalo što beše na umoru; jer nisam našao tvoja dela kao savršena pred Bogomsvojim. 3 Sećaj se, dakle, kako si primio i čuo, pa drži i pokaj se. Ako li se, dakle,ne probudiš, doći ću kao lupež i nećeš nikako saznati u koji čas ću doći na tebe. 4

Ali imaš malo imena u Sardu, koja ne opoganiše svoje haljine, ti će hoditi sa mnomu belim haljinama, jer su dostojni.

333

5 Koji pobeđuje obući će se tako u bele haljine i neću izbrisati njegovo ime iz knjigeživota, te ću priznati njegovo ime pred svojim Ocem i pred njegovim anđelima. 6

Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

Pismo crkvi u Filadelfiji

7 I anđelu crkve u Filadelfiji napiši: ovo govori Sveti, Istiniti, koji ima Davidovključ, koji otvara i niko ne zatvara, i koji zatvara a niko ne otvara: 8 znam tvojadela. Vidi, učinio sam da su pred tobom otvorena vrata koja niko ne može dazatvori; jer ti imaš malo moći, pa ipak si sačuvao moju reč i nisi se odrekao mogaimena. Vidi, dajem ti neke iz sinagoge satanine, koji za sebe govore da su Judeji, anisu to nego lažu. Vidi, učiniću da oni dođu i da se poklone pred tvojim nogama, ida saznaju da sam te zavoleo. 10 Zato što si sačuvao moju reč o strpljivosti, i ja ćusačuvati tebe od časa iskušenja, koji će doći na sav svet, da iskuša one što stanujuna zemlji. 11 Dolazim brzo; drži što imaš, da niko ne uzme tvoj venac.

12 Onoga koji pobeđuje učiniću stubom u hramu svoga Boga i neće više izićinapolje, pa ću na njemu napisati ime svoga Boga i ime grada moga Boga, novogJerusalima koji silazi sa neba od moga Boga, i moje novo ime. 13 Ko ima uho nekačuje šta Duh govori crkvama.

Pismo crkvi u Laodikiji

14 I anđelu crkve u Laodikiji napiši: ovo govori Amin, verni i istiniti svedok,početak stvorenja Božijeg: 15 znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vruć. Kamo srećeda si hladan ili vruć. 16 Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću teiz svojih usta. 17 Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, ane znaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go. 18 Savetujem ti da kupiš odmene zlata žeženog u ognju − da se obogatiš, i bele haljine − da se obučeš i da se nepokaže sramota tvoje golotinje, i masti − da pomažeš svoje oči, da vidiš. 19 Jakaram i kažnjavam sve koje volim; budi, dakle, revnostan i pokaj se. 20 Vidi, stojimna vratima i kucam; ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ućiću k njemu i ješću s njim− i on sa mnom.

21 Onome koji pobeđuje daću da sedne sa mnom na moj presto, kao što i ja pobedihi sedoh sa svojim Ocem na njegov presto. 22 Ko ima uho neka čuje šta Duh govoricrkvama.

334

Otkrivenje, glava 4Vizija božanskog veličanstva

1 Potom videh, i gle, na nebu otvorena vrata i prvi glas koji čuh kako kao trubagovori sa mnom, reče: popni se ovamo i pokazaću ti šta ima da se zbude posleovoga. 2 Odmah se zaneh, i vidi, na nebu stajaše presto, a na prestolu seđaše neko, 3

i taj što seđaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard, i okolo prestola beše duga naizgled kao smaragd.

4 I okolo prestola behu dvadeset i četiri prestola, a na prestolima videh dvadeset ičetiri starešine kako sede, obučeni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatnekrune. 5 I od prestola izlažahu munje i glasovi i gromovi; a sedam vatrenih buktinjagorelo je pred prestolom; to su sedam Božijih duhova. 6 I pred prestolom beše kaostakleno more slično kristalu; a sred prestola i oko prestola četiri živa bića punaočiju spreda i sastrag. 7 I prvo živo biće beše kao lav, a drugo živo biće kao junac,treće pak živo biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto živo biće beše kao orao kojileti. 8 I svako od četiri živa bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra punih očiju; inemaju počinka ni danju ni noću govoreći: »Svet, svet, svet je Gospod Bog,svedržitelj, koji beše i koji jeste i koji će doći«.

9 I kad živa bića dadoše slavu i čast i zahvalnost onome što sedi na prestolu, kojiživi u sve vekove, 10 padoše dvadeset i četiri starešine pred onim što sedi naprestolu, pa se pokloniše onome što živi u sve vekove, te metnuše svoje krune predpresto govoreći: 11 dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš slavu i čast i silu, jerti si stvorio sve i tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno.

Otkrivenje, glava 5Zapečaćena knjiga i Jagnje

1 I videh u desnici onoga što seđaše na prestolu knjigu, ispisanu iznutra i spolja,zapečaćenu sa sedam pečata. 2 I videh jakog anđela kako objavljuje snažnimglasom: ko je dostojan da otvori knjigu i da otpečati njene pečate? 3 I niko ni nanebu, ni na zemlji, ni pod zemljom, nije mogao da otvori tu knjigu niti da zagleda unju. 4 A ja sam mnogo plakao što se ne nađe niko dostojan da otvori knjigu niti dazagleda u nju. 5 I jedan od starešina reče mi: ne plači; vidi, pobedio je lav iz Judinaplemena, izdanak iz korena Davidova, pa može da otvori knjigu i njenih sedampečata.

335

6 I videh sred prestola i četiri živa bića i sred starešina Jagnje gde stoji kao zaklano,sa sedam rogova i sedam očiju, to su sedam Božijih duhova poslanih po svoj zemlji.7 I dođe te uze knjigu iz desnice onoga što sedi na prestolu. 8 I kad uze knjigu, četiriživa bića i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, i svako je imao kitaru izlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih. 9 I pevahu novu pesmu govoreći:dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš njene pečate, zato što si bio zaklan i što sisvojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti,10 i učinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji. 11 Ivideh i čuh glas mnogih anđela oko prestola, i živih bića, i starešina, i njihov brojbeše mirijade mirijada i hiljade hiljada, 12 koji govorahu snažnim glasom: Jagnje,koje je zaklano, dostojno je da primi silu i bogatstvo i mudrost i moć i čast i slavu iblagoslov.

13 I svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i pod zemljom i na moru, i sve što jeu njima, čuh kako govore: blagoslov i čast i slava i sila u sve vekove onome što sedina prestolu i Jagnjetu.

14 A četiri živa bića govorahu: amin, i starešine padoše i pokloniše se.

Otkrivenje, glava 6Otvaranje sedam pečata

1 I videh kad Jagnje otvori jedan od sedam pečata i čuh jedno od četiri živa bićakako gromoglasno govori: dođi. 2 I videh, i gle, beo konj, a onaj što seđaše nanjemu imaše streljački luk, i dade mu se venac, pa iziđe pobeđujući i da pobedi.

3 I kad otvori drugi pečat, čuh drugo živo biće gde govori: dođi. 4 I iziđe drugi, riđikonj, a onome što seđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje pa da ljudi koljujedan drugoga, i dade mu se veliki mač.

5 I kad otvori treći pečat, čuh treće živo biće gde govori: dođi. I videh, i gle, vranikonj, a onaj što seđaše na njemu imaše vagu u svojoj ruci. 6 I čuh kao da glasizmeđu četiri živa bića govori: merica pšenice za dinar i tri merice ječma za dinar; aulju i vinu nemoj da naškodiš.

7 I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrtog živog bića gde govori: dođi. 8 I videh,i gle, zelenkast konj, a onome što seđaše na njemu beše ime smrt, i ad iđaše zanjim, i dade im se vlast nad četvrtinom zemlje, da ubijaju mačem i i glađu i kugom

336

i zverinjem zemaljskim.

9 I kad otvori peti pečat, videh pod žrtvenikom duše zaklanih zbog Božije reči izbog svedočanstva koje imahu. 10 I povikaše snažnim glasom govoreći: dokle, svetii istiniti gospodaru, nećeš suditi i osvetiti našu krv na onima što stanuju na zemlji?11 I svakom od njih beše dana bela haljina, i bi im rečeno da počinu još malovremena, dok se ne navrši broj njihovih saslužitelja i njihove braće, koji ima dabudu pobijeni kao i oni.

12 I videh kad otvori šesti pečat, i bi veliki zemljotres, i sunce pocrne kao vreća odkostreti, a sav mesec posta kao krv, 13 i zvezde nebeske popadaše na zemlju kao štosmokva odbacuje svoje nedozrele plodove, kad je ljulja jak vetar, 14 i nebo seizmače kao knjiga kad se smota, a svaka gora i svako ostrvo bi pokrenuto sa svogaMesta. 15 I carevi zemaljski, i velikaši, i vojvode, i bogataši, i silni, i svaki rob isvaki slobodnjak, posakrivaše se po pećinama i po gorskim stenama, 16 i govorahugorama i stenama: padnite na nas i sakrite nas od lica onoga što sedi na prestolu iod gneva Jagnjetova, 17 jer dođe veliki dan gneva njihova, i ko može da se održi?

Otkrivenje, glava 7144 000 Izrailjaca

1 Potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla zemlje i drže četiri zemaljskavetra, da ne duva vetar na zemlju, ni na more, ni na ikakvo drvo. 2 I videh drugoganđela koji se podiže od istoka sunca i koji ima pečat Boga živoga, te povikasnažnim glasom četirma anđelima kojima bi dano da naude zemlji i moru, 3

govoreći: ne udite zemlji, ni moru, ni drveću, dok služitelje Boga našega nezapečatimo na čelima njihovim. 4 I čuh broj zapečaćenih: sto četrdeset i četirihiljade zapečaćenih od svih plemena sinova Izrailjevih: 5 od plemena Judinadvanaest hiljada zapečaćenih, od plemena Ruvimova dvanaest hiljada, od plemenaGadova dvanaest hiljada, 6 od plemena Asirova dvanaest hiljada, od plemenaNeftalimova dvapaest hiljada, od plemena Manasijina dvanaest hiljada, 7 odplemena Simeonova dvanaest hiljada, od plemena Levijeva dvanaest hiljada, odplemena Isaharova dvanaest hiljada, 8 od plemena Zavulonova dvanaest hiljada, odplemena Josifova dvanaest hiljada, od plemena Venijaminova dvanaest hiljadazapečaćenih.

Veliki narod

337

9 Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao izbrojati, od svakenarodnosti i plemena i naroda i jezika, gde stoje pred prestolom i pred Jagnjetom,obučeni u bele haljine sa palmama u rukama svojim. 10 I vikahu snažnim glasomgovoreći: spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.

11 I svi anđeli stajahu oko prestola i starešina i četiri živa bića, i padoše na svoja licapred prestolom i pokloniše se Bogu 12 govoreći: amin, blagoslov i slava i mudrost izahvalnost i čast i sila i snaga Bogu našemu u sve vekove. Amin.

13 I prozbori jedan od starešina govoreći mi: ko su i odakle dođoše ovi obučeni ubele haljine? 14 A ja sam mu kazao: gospodine moj, ti znaš. I reče mi: ovo su oni štodolaze od velike nevolje, koji opraše svoje hanjine i ubeliše ih u Jagnjetovoj krvi. 15

Zato su pred Božijim prestolom, te mu služe dan i noć u njegovom hramu, a onajšto sedi na prestolu prebivaće nad njima. 16 Oni neće nikad više gladovati, nižedneti, niti će ih sunce peći niti kakva žega, 17 jer će Jagnje, koje je nasredprestola, biti njihov pastir i vodiće ih na izvore žive vode; a Bog će otrti svaku suzusa njihovih očiju.

Otkrivenje, glava 8Sedam truba

1 I kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola časa. 2 I videh sedamanđela koji stoje pred Bogom, i dade im se sedam truba. 3 I dođe drugi anđeo sazlatnom kadionicom pa stade kod žrtvenika, i dade mu se mnogo tamjana − da gaza molitve svih svetih prinese na zlatni žrtvenik pred prestolom. 4 I podiže se predBogom iz anđelove ruke dim od tamjana za molitve svetih. 5 I uze anđeo kadionicupa je napuni vatrom sa žrtvenika i baci je na zemlju; i nastaše gromovi i grmljavinei munje i zemljotres. 6 A sedam anđela, koji imahu sedam truba, spremiše se dazatrube.

7 I prvi zatrubi: te nasta grad i vatra pomešana s krvlju, i to bi bačeno na zemlju; itrećina zemlje izgore, i trećina drveća izgore, i sva zelena trava izgore.

8 I drugi anđeo zatrubi: i kao velika gora, vatrom zažarena, bi bačena u more; itrećina mora posta krv, 9 te pomre trećina živih stvorenja u moru, propade i trećinalađa.

338

10 I treći anđeo zatrubi: i pade sa neba velika zvezda goreći kao buktinja, te pade natrećinu reka i na izvore voda. 11 A ime zvezde glasi: Pelen. I trećina voda postapelen i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu zagorčane.

12 I četvrti anđeo zatrubi: i bi udarena trećina sunca i trećina meseca i trećinazvezda, da se pomrači njihova trećina i da trećina dana ne svetli, a isto tako i noći.

Prvo zlo

13 I videh i čuh jednog orla gde leti posred neba govoreći snažnim glasom: teško,teško, teško onima što stanuju na zemlji od ostalih glasova truba trojice anđela, kojiće zatrubiti.

Otkrivenje, glava 91 I peti anđeo zatrubi: i videh zvezdu koja je sa neba pala na zemlju, i dade joj seključ od ždrela bezdana. 2 I otvori ždrelo bezdana, te se podiže dim iz ždrela kaodim velike peći, a sunce i vazduh behu pomračeni od dima iz ždrela. 3 I iz dimaiziđoše skakavci na zemlju, pa im se dade moć kakvu imaju zemaljske skorpije. 4 Ibi im rečeno da ne ude travi zemaljskoj, niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu,nego samo ljudima koji nemaju Božijeg pečata na svojim čelima. 5 I dade im semoć ne da ih ubijaju, nego da ih kinje pet meseci; i njihovo kinjenje beše kaokinjenje skorpije − kad ubode čoveka. 6 A u one dane ljudi će tražiti smrt i neće jenaći, i želeće da umru, i smrt će bežati od njih.

7 A prilike, koje se kao skakavci pojaviše, behu slične konjima pripremljenim zaboj, a na njihovim glavama behu venci slični zlatu, lica im pak behu kao ljudskalica. 8 I imahu vlasi kao ženska kosa, a zubi im behu kao u lavova, 9 imahu i oklopekao gvozdene oklope, a šum njihovih krila beše kao tutnjava kola sa mnogimkonjima koji trče u boj. 10 I imahu repove i žalce kao u skorpija, a u njihovimrepovima beše njihova moć da naude ljudima pet meseci. 11 Oni imaju nad sobomcara, anđela bezdana, kome je ime na jevrejskom jeziku Avadon, a na grčkom sezove Apolion. 12 Jedno zlo prođe; vidi, idu još dva zla za ovim.

Drugo zlo

13 I šesti anđeo zatrubi: i čuh jedan glas od četiri roglja zlatnog žrtvenika predBogom, 14 gde govori šestom anđelu koji imaše trubu: odreši četiri anđela koji susvezani na velikoj reci Eufratu. 15 I behu odrešena četiri anđela, pripremljena za čas

339

i dan i mesec i godinu, da pobiju trećinu ljudi. 16 A broj te vojske beše dve stotinemiliona konjanika, čuh njihov broj.

17 I u tom viđenju ovako videh konje i one što seđahu na njima: imali su vatrene iplavetne i žuto obojene oklope, a konjske glave behu kao glave lavova, i iz njihovihusta izlažaše vatra i dim i sumpor. 18 Od ove tri nedaće pogibe trećina ljudi, odvatre i dima i sumpora što izlažaše iz njihovih usta. 19 Jer sila tih konja beše unjihovim ustima i njihovim repovima: njihovi repovi su, naime, slični zmijama,imaju glave i njima ude.

20 Ostali pak ljudi, koji ne pogiboše od ovih nedaća, ne pokajaše se za dela svojihruku − da se ne klanjaju demonima i zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim idrvenim idolima, koji ne mogu ni gledati ni slušati ni hodati, 21 i ne pokajaše se zasvoja ubijstva, ni za svoja vračanja, ni za svoje bludničenje, ni za svoje krađe.

Otkrivenje, glava 10Anđeo sa knjižicom

1 I videh drugog jakog anđela kako silazi sa neba, obučena oblakom, i duga beše nanjegovoj glavi, a lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao vatreni stubovi, 2

i imaše u svojoj ruci otvorenu knjižicu. I stavi svoju desnu nogu na more, a levu nazemlju, 3 te povika veoma glasno − kao lav kad riče. A kad povika, progovorišesedam gromova svojim glasovima. 4 I kad progovoriše sedam gromova, nameravaosam da pišem; tada čuh glas sa neba koji govoraše: zapečati što rekoše sedamgromova i to ne piši.

5 I anđeo, koga videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže svoju desnu ruku premanebu 6 i zakle se onim što živi u sve vekove, koji je stvorio nebo i što je na njemu, izemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu: da vremena neće više biti, 7 nego ćese u dane glasa sedmoga anđela, kad on bude zatrubio, svršiti tajna Božija, kao štoje objavio svojim služiteljima, prorocima.

8 I glas koji čuh sa neba opet progovori sa mnom i reče: idi, uzmi otvorenu knjigu uruci anđela koji stoji na moru i na zemlji. 9 I odoh anđelu i rekoh mu da mi daknjižicu. I reče mi: uzmi i pojedi je, i zagorčaće ti stomak, ali u ustima tvojim bićeslatka kao med. 10 I uzeh knjižicu iz anđelove ruke i pojedoh je, i beše u mojimustima slatka kao med. A kad je pojedoh, zagorča mi stomak. 11 I rekoše mi: trebaponovo da prorokuješ o mnogim narodima, narodnostima i carevima.

340

Otkrivenje, glava 11Dva svedoka

1 I dade mi se trska slična štapu, s ovim rečima: ustani i izmeri hram Božiji ižrtvenik i one što se u njemu Bogu mole. 2 A spoljašnje dvorište hrama ostavi namiru i ne meri ga, jer je dano mnogobošcima, i oni će gaziti sveti grad četrdeset idva meseca. 3 I daću dvojici svojih svedoka pa će u odelu za žalost prorokovatihiljadu dvesta i šezdeset dana. 4 Ovi su dve masline i dva svećnjaka što stoje predGospodom zemlje. 5 I ako ko hoće da im naudi, vatra izlazi iz njihovih usta iproždire njihove neprijatelje. I ako ko zaželi da im naudi, mora ovako da budeubijen. 6 Ovi imaju vlast da zatvore nebo − da ne pada kiša u dane njihovogprorokovanja, i imaju vlast nad vodama − da ih pretvaraju u krv, i da udare zemljusvakom nedaćom − koliko god puta zažele.

7 I kad svrše svoje svedočanstvo, zver koja izlazi iz bezdana ratovaće protiv njih, ipobediće ih, i ubiće ih. 8 I njihova telesa ležaće na ulici velikog grada, koji se uduhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. 9 I ljudiod naroda i plemena i jezika i narodnosti gledaće njihova telesa tri i po dana, i nećedozvoliti da njihova telesa polože u grob. 10 I koji stanuju na zemlji radovaće se zanjih i veseliće se, i slaće darove jedan drugome, zato što su ova dva prorokanamučili stanovnike zemlje. 11 I posle tri i po dana uđe u njih duh života od Boga,pa stadoše na svoje noge, a veliki strah spopade one koji ih gledahu. 12 I čušesnažan glas sa neba koji im je govorio: popnite se ovamo. I popeše se na nebo uoblaku, i videše ih neprijatelji njihovi.

13 A u taj čas bi veliki zemljotres, te pade deseti deo grada, i zemljotres pobi sedamhiljada osoba, a ostali se uplašiše i dadoše slavu Bogu nebeskom.

14 Drugo zlo prođe, vidi, treće zlo dolazi brzo.

Treće zlo

15 I sedmi anđeo zatrubi: i odjeknuše snažni glasovi na nebu govoreći: vladavinanad svetom pripade Gospodu našem i njegovom Mesiji, i vladaće u sve vekove.

16 I dvadeset i četiri starešine, koji sede pred Bogom na svojim prestolima, padošena svoja lica i pokloniše se Bogu, 17 govoreći: zahvaljujemo ti, Gospode BožeSvedržitelju, koji jesi i koji si bio, što si uzeo svoju veliku silu i zacario se. 18 I

341

narodi se razgneviše, i dođe gnev tvoj i vreme mrtvih − da im se sudi, i da se danagrada tvojim služiteljima, prorocima i svetima i onima koji se boje tvoga imena,malima i velikima, da upropastiš one koji su zemlju upropašćavali.

19 I otvori se hram Božiji na nebu i pokaza se kovčeg njegovog saveza u njegovomhramu, i nastaše munje i grmljavine i gromovi i zemljotres i grad veliki.

Otkrivenje, glava 12Žena i aždaja

1 I pokaza se veliki znak na nebu: žena obučena u sunce i mesec pod njenimnogama, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda, 2 i beše trudna i vikaše odporođajnih bolova i muka. 3 I pokaza se drugi znak na nebu, i vidi: velika aždaja,crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna,4 i njen rep povuče trećinu nebeskih zvezda, te ih baci na zemlju. I aždaja je stajalapred ženom koja je imala da rodi, da joj proždere dete − kad rodi. 5 I rodi muškodete, sina, koji će svima narodima biti pastir sa gvozdenom palicom. I njeno dete biuzeto k Bogu i njegovom prestolu. 6 A žena uteče u pustinju gde je imala mestokoje joj je Bog pripremio, da je onde hrane hiljadu dvesta i šezdeset dana.

7 I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anđelima zarati na aždaju. I aždaja i njenianđeli zaratiše, 8 ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na nebu. 9 I bi zbačenavelika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačenana zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom. 10 I čuh snažan glas na nebu kakogovori: sad nasta spasenje i sila i carstvo Boga našega, i vlast njegovog Mesije, jerje zbačen tužitelj naše braće koji ih optuživaše pred našim Bogom dan i noć. 11 I oniga pobediše Jagnjetovom krvlju i rečju svoga svedočanstva, i ne zavoleše svoj život− sve do smrti. 12 Zato se veselite nebesa i vi koji boravite na njima. Teško zemlji imoru, jer đavo siđe k vama s velikim gnevom znajući da ima malo vremena.

13 I kad aždaja vide da je zbačena na zemlju, poče goniti ženu koja rodi muško dete.14 Ženi pak dadoše dva krila velikog orla − da leti u pustinju na svoje mesto, gde ćese hraniti jedno vreme, i dva vremena, i po vremena, daleko od zmije. 15 A zmijaizbaci za ženom iz svojih usta vodu kao reku, da je reka odnese. 16 No zemljapomože ženi, pa otvori zemlja svoja usta i popi reku koju izbaci aždaja iz svojihusta. 17 I razgnevi se aždaja na ženu, te ode da zarati na ostalo njeno potomstvo, naone koji drže Božije zapovesti i imaju svedočanstvo Isusovo. 18 A ja stadoh napeščanu morsku obalu.

342

Otkrivenje, glava 13Dve zveri

1 I videh zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava, a nanjenim rogovima deset kruna i na njenim glavama bogohulna imena. 2 I zver kojuvideh beše kao panter, i noge joj behu kao u medveda, a usta joj kao u lava. I aždajajoj dade svoju moć i svoj presto i veliku vlast. 3 I videh jednu od njenih glava kaoda je ranjena na smrt, ali njena smrtna rana bi izlečena. I zadivi se sva zemlja i pođeza zveri, 4 i pokloniše se aždaji što dade vlast toj zveri, pokloniše se i zverigovoreći: ko je ravan zveri i ko može ratovati s njom? 5 I dadoše joj se usta kojagovore velike reči i hule, i dade joj se vlast da tako radi četrdeset i dva meseca. 6 Iotvori svoja usta da huli na Boga, da pohuli na njegovo ime i na njegov šator, naone koji imaju svoj šator na nebu. 7 I dade joj se da zarati na svete i da ih pobedi, idade joj se vlast nad svakim plemenom i narodom i jezikom i narodnošću. 8 Iklanjaće joj se svi koji stanuju na zemlji, čije ime − od postanka sveta − nijeupisano u životnoj knjizi Jagnjeta koje je ,zaklano.

9 Ako ko ima uho neka čuje. 10 Ko u ropstvo vodi i sam će u ropstvo otići; ko budemačem ubijao, mora i sam od mača da pogine. Ovde je istrajnost i vera svetih.

11 I videh drugu zver kako izlazi iz zemlje, i imala je dva roga kao u jagnjeta, igovoraše kao aždaja. 12 I ona je izvršavala vlast prve zveri pred njom i učinila da sezemlja i njeni stanovnici klanjaju prvoj zveri, čija je smrtna rana zalečena. 13 I onačinjaše velika čudesa, tako da i vatru s neba spusti na zemlju pred ljudima. 14 Ona jezavodila stanovnike zemlje čudesima koja su joj bila dana da ih čini pred zverju,govoreći stanovnicima zemlje da načine lik zveri, koja je imala ranu od mača iostala živa. 15 I dade joj se da oživi lik zveri i da lik zveri progovori, te da učini dabudu pobijeni svi koji se ne poklone liku te zveri. 16 I učini da svi, mali i veliki,bogati i siromašni, slobodni i robovi, načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili nasvom čelu, 17 da niko ne može ni kupi ti ni prodati sem onoga ko ima žig, ime zveriili broj njenoga imena.

18 Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je čovekov broj. Anjen je broj šesto šezdeset i šest.

343

Otkrivenje, glava 14Jagnje i izabranici

1 I videh, i vidi, Jagnje stajaše na Sionskoj gori, a s njim njih sto četrdeset i četirihiljade koji su imali njegovo ime i ime njegovoga Oca napisano na čelima svojim. 2

I čuh glas sa neba kao šum mnogih voda i kao grmljavinu jakog groma, a glas kojičuh beše kao od kitarista koji pevaju uz svoje kitare. 3 I pevahu novu pesmu predprestolom i pred četiri živa bića i pred starešinama, i niko nije mogao da nauči tupesmu sem onih sto četrdeset i četiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje. 4 To su tišto se ne okaljaše ženama; to su, naime, devstvenici. Oni idu za Jagnjetom kudaono ide. Ovi su iskupljeni kao prvenci od ljudi Bogu i Jagnjetu, 5 i laž se ne nađe unjihovim ustima; neporočni su.

Nagoveštaj suda

6 I videh drugog anđela kako leti posred neba imajući večito evanđelje − da gaobjavi stanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu,7 i govoraše snažnim glasom: bojte se Boga i odajte mu slavu, jer dođe časnjegovoga suda, i poklonite se Tvorcu neba i zemlje i mora i vodenih izvora.

8 I jedan drugi anđeo dođe za njim govoreći: pade, pade veliki Vavilon, koji jestrasnim vinom svoga razvrata napojio sve narode.

9 I jedan treći anđeo dođe za njima govoreći snažnim glasom: ako se ko klanja zverii njenom liku, i prima žig na svoje čelo i na svoju ruku, 10 i sam će piti od vinagneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu njegovoga gneva, pa će bitimučen u vatri i sumporu pred svetim anđelima i pred Jagnjetom. 11 I dim njihovogamučenja dizaće se u sve vekove, i neće imati pokoja danju ni noću oni koji seklanjaju zveri i njenom liku, i ko prima žig njenoga imena.

12 Ovde je istrajnost svetih koji drže Božije zapovesti i veru u Isusa. 13 I čuh glaskako mi govori sa neba: napiši: blaženi su mrtvi koji odsad umiru u Gospodu. Da,govori Duh, da počinu od svojih trudova; jer dela njihova idu za njima.

14 I videh, i vidi, beli oblak, a na oblaku seđaše neko sličan Sinu čovečijem, sazlatnim vencem na glavi i oštrim srpom u ruci. 15 I jedan drugi anđeo iziđe iz hramavičući snažnim glasom onome što sećaše na oblaku: pošalji svoj srp i požanji, jerdođe vreme da se požanje, jer se osuši zemaljska žetva. 16 I onaj što seđaše na

344

oblaku baci svoj srp na zemlju i zemlja bi požnjevena.

17 I jedan drugi anđeo iziđe iz hrama što je na nebu, i on imaše oštar srp.

18 I od žrtvenika dođe jedan drugi anđeo koji imaše vlast nad vatrom, pa povikasnažnim glasom onome što je imao oštri srp: pošalji svoj oštri srp i poreži grožđezemaljskog čokota, jer je sazrelo njegovo grožđe. 19 I anđeo baci svoj srp na zemlju,te obra zemaljski čokot i stavi u veliku muljaru gneva Božijeg. 20 I muljara biizgažena izvan grada i iziđe krv iz muljare konjima do uzda − hiljadu i šest stotinastadija.

Otkrivenje, glava 15Sedam zdela

1 I videh drugi, veliki i čudesni znak na nebu: sedam anđela koji su imali sedamkrajnjih zala, jer se njima svrši gnev Božiji.

2 I videh nešto kao stakleno more, pomešano s vatrom, i pobednike zveri i njenogalika i broja njenoga imena gde stoje na staklenom moru, i imahu kitare Božije. 3 Ipevahu pesmu Mojsija, služitelja Božijeg, i pesmu Jagnjetovu, govoreći: velika su idivna tvoja dela Gospode Bože, Svedržitelju; pravedni su i istiniti tvoji putevi, carunaroda. 4 Ko se neće pobojati Gospode, i proslaviti tvoje ime? Jer si samo ti svet;svi će narodi doći i pokloniće se pred tobom, jer se pokazaše tvoji pravedni sudovi.

5 I posle ovoga videh, i hram skinije svedočanstva na nebu otvori se, 6 a iz hramaiziđoše sedam anđela koji imahu sedam zala, obučeni u čisto i svetlo platno izlatnim pojasima opasani po prsima. 7 I jedno od četiri živa bića dade sedmoricianđela sedam zlatnih zdela punih gneva Boga koji živi u sve vekove. 8 I napuni sehram dima od slave Božije i od sile njegove, i niko ne mogaše ući u hram dok se nesvršiše sedam zala sedmorice anđela.

Otkrivenje, glava 161 I čuh snažan glas iz hrama kako govori sedmorici anđela: idite i izlijte sedamzdela gneva Božijeg na zemlju.

2 I ode prvi pa izli svoju zdelu na zemlju: i pojavi se veliki i ljuti čir na ljudima kojisu imali žig zveri i koji su se klanjali njenom liku.

345

3 I drugi izli svoju zdelu u more: i posta krv kao od mrtvaca i uginu svako živo bićeu moru.

4 I treći izli svoju zdelu na reke i na vodene izvore: i posta krv. 5 I čuh anđela koji jenad vodama kako govori: pravedan si ti koji jesi i koji si bio, sveti, što si ovopresudio. 6 Jer oni proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju; zaslužuju to.7 I čuh kako žrtvenik govori: da, Gospode Bože, Svedržitelju tvoji sudovi su istinitii pravedni.

8 I četvrti izli svoju zdelu na sunce: i dade mu se da žeže ljude vatrom. 9 I oprljišese ljudi od velike jare, pa pohuliše na ime Boga koji ima vlast nad ovim zlima, i nepokajaše se − da mu odadu slavu.

10 I peti izli svoju zdelu na presto zveri: i njeno carstvo bi pomračeno i grizli susvoje jezike od muke. 11 I od svojih muka i od svojih čireva pohuliše na Boganebeskoga, i ne pokajaše se za dela svoja.

12 I šesti izli svoju zdelu na veliku reku Eufrat: i presahnu voda njegova − da sepripremi put carevima koji dolaze od istoka sunca. 13 I videh kako iz usta aždaje i izusta zveri i iz usta lažnog proroka izlaze tri nečista duha kao žabe; 14 to su, naime,demonski duhovi koji čine čudne znake, koji izlaze carevima svega sveta − da ihskupe na boj na veliki dan Boga Svedržitelja. 15 Vidi, idem kao lopov; blago onomekoji bdi i čuva svoje haljine − da ne ide go i da ne gledaju njegovu sramotu. 16 Isakupi ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.

17 I sedmi izli svoju zdelu u vazduh: i iziđe snažan glas iz hrama [nebeskog], odprestola, govoreći: svršeno je. 18 I nastaše munje i grmljavine i gromovi, i bi velikizemljotres kakvog nikad nije bilo odkad su ljudi na zemlji, toliki i tako velikizemljotres. 19 I veliki grad raspade se na tri dela, i gradovi mnogobožački popadoše.I veliki Vavilon spomenu se pred Bogom − da mu da čašu vina svoga ljutog gneva.20 I sva ostrva nestaše, i gore se više ne nađoše. 21 I veliki grad, težine talantove,pade sa neba na ljude, a ljudi pohuliše na Boga zbog ovog zla od grada, jer njegovozlo beše veoma veliko.

Otkrivenje, glava 17Propast bludnice

346

1 I dođe jedan od sedam anđela koji su imali sedam zdela, progovori sa mnom ireče: dođi da ti pokažem sud nad velikom bludnicom koja sedi na mnogim vodama,2 s kojom su carevi zemaljski bludničili, a stanovnici zemlje napiše se njenogbludničkog vina. 3 I odvede me u duhu u pustinju. I videh ženu gde sedi na crvenojzveri koja beše puna bogohulnih imena i imaše sedam glava i deset rogova. 4 Ažena beše obučena u porfiru i skerlet i pozlaćena zlatom i dragim kamenom ibiserima, držeći u svojoj ruci zlatnu čašu punu gnusoba i nečistote svoga bluda, 5 načelu joj pak beše napisano ime, tajna: veliki Vavilon, majka bludnica i gnusobazemaljskih. 6 I videh ženu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka. Izačudih se veoma kad je videh.

7 I anđeo mi reče: što si se začudio? Ja ću ti kazati tajnu ove žene i tajnu zveri što jenosi i ima sedam glava i deset rogova. 8 Zver, koju si video, beše i nema je, i izićiće opet iz bezdana, pa će otići u propast. A stanovnici zemlje, čija imena nisuzapisana u knjizi života − od postanka sveta, čudiće se kad vide zver da beše i da jenema i da će opet biti tu.

9 Ovde treba imati um koji ima mudrost. Sedam glava − to su sedam brda na kojimažena sedi. To su i sedam careva; 10 pet njih je palo, jedan je tu, drugi još nije došao,a kad dođe − treba samo malo da ostane. 11 Zver pak, koja beše i koje nema, i samaje osmi, i jedan od sedmorice, te ide u propast. 12 I deset rogova koje si video − tosu deset careva koji još ne primiše carstva, ali će vlast − kao carevi − primiti sazveri za jedan sat. 13 Ovi su jednomišljenici, pa daju svoju silu i vlast zveri. 14 Oviće ratovati protiv Jagnjeta, i Jagnje će ih pobediti, jer je ono gospodar nadgospodarima i car nad carevima, a s njim su pozvani i izabrani i verni.

15 I reče mi: vode koje si video, na kojima bludnica sedi, to su narodi i ljudi inarodnosti i jezici. 16 I deset rogova koje si video i zver, ti će mrzeti bludnicu, iučiniće da ona bude pusta i gola, i poješće joj meso, i spaliće je vatrom. 17 Jer Bogdade u njihova srca da izvrše njegovu misao, da se pokažu kao jednomišljenici i dadadu svoje carstvo zveri, dok se ne ispune reči Božije. 18 I žena koju si video − to jeveliki grad koji ima vladavinu nad carevima zemaljskim.

Otkrivenje, glava 181 Posle ovoga videh drugoga anđela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, izemlja bi obasjana njegovom slavom. 2 I povika snažnim glasom govoreći: pade,pade veliki Vavilon i posta demonsko prebivalište i sklonište svih nečistih duhova, isklonište svih nečistih ptica, i sklonište svih nečistih i mrskih zveri, 3 jer su od

347

strasnog vina njegovoga razvrata pili svi narodi, i carevi zemaljski su s njimbludničili, i trgovci zemaljski obogatiše se od njegove silne raskoši.

4 I čuh drugi glas sa neba kako govori: iziđite iz njega, narode moj, da ne budeteučesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala; 5 jer gresi njegovidopreše do neba i Bog se seti njegovih nepravednih dela. 6 Uzvratite mu kako je onvama uzvraćao i vratite mu dvostruko po delima njegovim; u čašu, u koju je onutočio, vi mu utočite dvostruko. 7 Koliko se sam proslavio i odao raskoši, toliko mudajte muka i žalosti; jer on govori u svom srcu: sedim na prestolu kao car i nisamudovac i žalosti neću videti. 8 Zato će u jedan dan doći njegova zla: smrt i žalost iglad, i biće spaljen vatrom, jer je silan Gospod Bog koji ga osudi.

9 I zaplakaće i zakukaće za njim carevi zemaljski koji su bludničili s njim i uživali unjegovoj raskoši, kad vide dim njegovog spaljivanja. 10 Zbog straha od njegovihmuka stojeći izdaleka govoriće: jao, jao veliki grade Vavilone, silni grade, u jedančas dođe tvoj sud.

11 I trgovci zemaljski plakaće i kukaće za njim, što robu njihovu niko više nekupuje, 12 tovare zlata i srebra i dragog kamenja i bisera i platna i porfire i svile iskerleta i svakog mirisnog drveta i svake posude od slonovače i svake posude odnajskupocenijeg drveta i od bronze i gvožđa i mramora, 13 i cimeta i balsama i kadai mira i tamjana i vina i ulja i belog brašna i pšenice i marve i ovaca i konja i kola itelesa i duša ljudskih. 14 I voće, koje je želela tvoja duša, otide od tebe, i svakoobilje i svaki sjaj propade ti i više se neće naći.

15 Koji su ovim trgovali i obogatili se stojaće izdaleka zbog straha od njegovihmuka, plačući i naričući, 16 i govoriće: jao, jao veliki grade, obučen u platno iporfiru i skerlet, i nakićen zlatom i dragim kamenom i biserom, 17 jer u jedan časopuste toliko bogatstvo. I svaki krmar i svaki moreplovac i mornar i svi koji rade namoru stadoše izdaleka 18 i vikahu gledajući dim njegovog spaljivanja, govoreći: koje bio kao ovaj veliki grad? 19 I baciše prah na svoje glave i vikahu plačući inaričući, i govorahu: jao, jao veliki grade, u kom se obogatiše svi koji imahu lađena moru − od njegovog skupocenog imanja, jer opuste u jedan čas. 20 Veselite senad njim, nebo i vi sveti, i vi apostoli, i vi proroci, jer vas Bog osveti na njemu.

21 I jedan snažan anđeo podiže kamen, velik. kao mlinski kamen, i baci ga u moregovoreći: ovakvim zamahom biće bačen veliki grad Vavilon i neće se više naći. 22 Iglas pevača uz kitar i muzičara i frulaša i trubača neće se više čuti u tebi, i nikakavumetnik ni od kakve umetnosti neće se više naći u tebi, i glas mlina neće se više

348

čuti u tebi, 23 i svetlost svetiljke neće više svetleti u tebi, i glas mladoženje i nevesteneće se više čuti u tebi; jer tvoji trgovci behu zemaljski velikaši, jer su tvojimčaranjem dovedeni u zabludu svi narodi, 24 i u njemu se nađe krv proroka i svetih isvih koji su zaklani na zemlji.

Otkrivenje, glava 191 Posle ovoga čuh nešto kao snažan glas mnogog naroda na nebu kako govori:aliluja, spasenje i slava i sila pripada Bogu našem, 2 jer su istiniti i pravedni njegovisudovi, što je osudio veliku bludnicu koja pokvari zemlju svojim bludom, i na njojosvetio krv svojih služitelja.

3 I po drugi put rekoše: aliluja, i dim njen diže se u sve vekove. 4 I padoše dvadeseti četiri starešine i četiri živa bića, pa se pokloniše Bogu koji sedi na prestolu,govoreći: amin, aliluja.

Jagnjetova svadba

5 A od prestola iziđe glas koji je govorio: hvalite Boga našega svi služitelji njegovi ivi koji ga se bojite, mali i veliki.

6 I čuh nešto kao glas mnogog naroda i kao šum mnogih voda i kao grmljavinujakih gromova, kako govore: aliluja, jer se zacari Gospod Bog naš, Svedržitelj. 7

Radujmo se i kličimo i odajmo mu slavu, jer dođe Jagnjetova svadba i žena njegovapripremi se, 8 i dade joj se da se obuče u svetlo, čisto platno; platno, naime, to supravedna dela svetih.

9 I reče mi: napiši: blaženi su oni koji su pozvani na gozbu Jagnjetovu. Reče mi još:ove reči su istinite reči Božije, 10 I padoh pred njegove noge da mu se poklonim. Ireče mi: pazi, ne čini to, ja sam saslužitelj tvoj i tvoje braće koja imajusvedočanstvo Isusovo. Pokloni se Bogu. Svedočanstvo Isusovo, naime, to je duhproroštva.

Reč Božija pobeđuje zver i lažnog proroka

11 I videh otvoreno nebo, i vidi, beo konj, i koji sedi na njemu zove se Verni iIstiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. 12 Oči su mu vatreni plamen, a na glavi mumnoge krune, sa napisanim imenom koje niko ne zna sem njega. 13 I beše obučen uhaljinu natopljenu krvlju, i njegovo ime zove se Reč Božija. 14 A nebeske vojske na

349

belim konjima, obučene u belo, čisto platno, pratile su ga. 15 I iz njegovih usta iziđeoštar mač − da njim pobije mnogobošce. I on će im biti pastir sa gvozdenompalicom; i on će gaziti muljaru ljutog vina gneva Boga Svedržitelja. 16 On ima nahaljini i na svom bedru napisano ime: Car careva i Gospodar gospodara.

17 I videh jednoga anđela gde stoji na suncu, i povika veoma glasno govoreći svimapticama koje lete posred neba: dođite i skupite se na veliku Božiju gozbu, 18 dajedete mesa careva i mesa vojvoda i mesa silnih i mesa konja i onih koji na njimasede, i mesa svih slobodnjaka i robova i malih i velikih. 19 I videh zver i carevezemaljske i njihove vojske skupljene da zarate s onim što sedi na konju i snjegovom vojskom. 20 I zver bi uhvaćena i s njom lažni prorok koji je pred njomučinio čudne znake, kojima je doveo u zabludu one što primiše žig zveri i one što seklanjaju njenom liku; oboje behu živi bačeni u vatreno jezero koje gori od sumpora.21 Ostali pak behu pobijeni mačem koji iziđe iz usta onoga što seđaše na konju, isve ptice nasitiše se mesa njihova.

Otkrivenje, glava 20Prvi uskrs i hiljadugodišnje carstvo

1 I videh anđela kako silazi sa neba, koji je imao ključ od bezdana i veliki lanac usvojoj ruci. 2 I savlada aždaju, staru zmiju, koja je đavo i satana, i sveza je nahiljadu godina, 3 pa je baci u bezdan i zaključa i zapečati nad njom, da više nedovodi u zabludu narode − dok se ne navrši hiljadu godina; posle toga treba dabude odrešena na kratko vreme.

4 I videh prestole, i onima što sedoše na njih bi dano da sude, i videh dušepogubljenih zbog svedočanstva za Isusa i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zverini njenom liku, i koji ne primiše žig na svoje čelo i na svoju ruku, i poživeše izacariše se s Hristom hiljadu godina. 5 A ostali mrtvaci ne poživeše − dok se nenavrši hiljadu godina. Ovo je prvi uskrs. 6 Blažen je i svet onaj koji ima udela uprvom uskrsu; nad ovima druga smrt nema vlasti, nego će oni biti Božiji i Hristovisveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina.

Poslednja bitka, drugo vaskrsenje

7 I kad se navrši hiljada godina, satana će biti oslobođen iz svoje tamnice, 8 i izićićeda dovodi u zabludu narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi zarat − kojih je broj kao morski pesak. 9 I iziđoše na širinu zemlje, pa opkoliše tabor

350

svetih i voljeni grad; i siđe vatra sa neba od Boga i pojede ih. 10 A đavo, koji ih jedovodio u zabludu, bi bačen u vatreno i sumporno jezero, gde je i zver i lažniprorok, i biće mučeni danju i noću u sve vekove.

11 I videh veliki, beli presto, i onoga što sedi na njemu, od čijeg lica pobegošezemlja i nebo, i ne nađe im se mesta. 12 I videh mrtvace, velike i male, gde stojepred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjigaživota. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama − podelima njihovim. 13 I more dade mrtvace koji su u njemu, i smrt i ad dadošemrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim. 14 I smrt i ad behubačeni u vatreno jezero. Ovo je druga smrt, vatreno jezero. 15 I ko god se ne nađeupisan u knjizi života, bi bačen u vatreno jezero.

Otkrivenje, glava 21Novi svet i novi Jerusalim

1 I videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i moranema više. 2 I videh sveti grad, novi Jerusalim kako silazi sa neba od Boga,opremljen kao nevesta koja je ukrašena za svoga muža. 3 I čuh kako jedan jaki glassa prestola govori: vidi skinije Božije među ljudima, i on će stanovati s njima, i oniće biti njegov narod, i sam Bog biće s njima, 4 pa će otrti svaku suzu s njihovihočiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo prođe.

5 I reče onaj što sedi na prestolu: vidi, činim sve novo. Reče još: napiši, jer su overeči verne i istinite. 6 I reče mi: svršilo se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak.Ja ću žednome badava dati iz izvora vode života. 7 Ko pobeđuje nasleđuje ovo, i jaću mu biti Bog, i on će mi biti sin. 8 A strašljivcima i nevernima i gnusnima iubicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama − njima jemesto u jezeru koje gori od vatre i sumpora; to je druga smrt.

Blaženstvo izabranih

9 I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam zdela, punih sedam krajnjih zala,i progovori sa mnom i reče: hodi da ti pokažem nevestu, ženu Jagnjetovu. 10 Iodvede me u duhu na veliku i visoku goru i pokaza mi sveti grad Jerusalim kakosilazi sa neba od Boga 11 u slavi Božijoj. Njegova luča beše kao najskuplji dragikamen, kao kristalno svetli kamen jaspis. 12 Imaše velik i visok zid sa dvanaestvrata, a na vratima dvanaest anđela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena

351

Izrailjevih. 13 Od istoka troja vrata i od severa troja vrata i od juga troja vrata i odzapada troja vrata. 14 A zid gradski imaše dvanaest temelja i na njima dvanaestimena dvanaestorice Jagnjetovih apostola.

15 I onaj koji je govorio sa mnom imaše zlatnu trsku kao meru, da izmeri grad injegova vrata i njegov zid. 16 Grad pak ležaše na četiri ugla, i dužina mu je kaoširina. I izmeri grad trskom: dvanaest hiljada stadija; njegova dužina i širina i visinabehu jednake. 17 I izmeri njegov zid: sto četrdeset i četiri lakata po ljudskoj meri,koja je i anđeoska mera. 18 I građa njegovoga zida beše jaspis, i grad je čisto zlato −kao čisto staklo. 19 Temelji gradskog zida behu ukrašeni svakovrsnim dragimkamenjem. Prvi temelj je jaspis, drugi − safir, treći − halkidon, četvrti − smaragd, 20

peti − sardoniks, šesti − sard, sedmi − hrisolit, osmi − viril, deveti − topaz, deseti −hrisopras, jedanaesti − jakint, dvanaesti − ametist. 21 A dvanaest vrata − dvanaestbisera; svaka vrata behu od jednog bisera. I gradska ulica beše čisto zlato − kaoprovidno staklo.

22 A hrama ne videh u njemu; jer njegov hram je Gospod Bog, Svedržitelj, i Jagnje.23 I tom gradu nije potrebno sunce, ni mesec, da mu svetle, jer ga slava Božijaobasja, i Jagnje je njegovo svetilo. 24 I narodi će hoditi u njegovoj svetlosti i carevizemaljski doneće svoju slavu u njega. 25 I njegova vrata neće se zatvarati danju; jeronde neće biti noći. 26 I doneće slavu i bogatstvo naroda u njega. 27 I u njega nećeući ništa nečisto, ni onaj što čini nešto gnusno i lažno, nego samo oni koji suupisani u Jagnjetovoj knjizi života.

Otkrivenje, glava 221 I pokaza mi reku vode života, bistru kao kristal, koja izvire iz prestola Božijeg iJagnjetovog. 2 Nasred njegove ulice i s obe strane reke drveće života koje rađadvanaest plodova, koje svakog meseca donosi svoj plod, a lišće tog drveća je zaisceljenje narodima. 3 I ništa više neće biti prokleto. I presto Božiji i Jagnjetov bićeu njemu, i služitelji njegovi služiće mu, 4 i gledaće njegovo lice, i njegovo ime bićena njihovim čelima. 5 I noći neće više biti i neće im biti potrebna svetlost svetiljke,ni sunca, jer će ih Gospod Bog obasjavati i carovaće u sve vekove.

Isus dolazi

6 I reče mi: ove su reči verne i istinite, i Gospod, Bog proročkih duhova posla svogaanđela da pokaže svojim služiteljima šta ima da se zbude uskoro. 7 I vidi, dolazimubrzo. Blažen je onaj koji drži proročke reči ove knjige.

352

8 I ja, Jovan, čuh i videh ovo, i kad čuh i videh, padoh da se poklonim pred nogamaanđela koji mi pokaza ovo. 9 I reče mi: pazi, ne čini to; ja sam saslužitelj tvoj, ibraće tvoje, i proroka, i svih koji drže reči ove knjige; Bogu se pokloni.

10 I reče mi: ne zapečaćavaj proročke reči ove knjige, jer je vreme blizu. 11

Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a pravednikneka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje.

12 Vidi, dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakom onako kakvoje njegovo delo. 13 Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Svršetak. 14

Blaženi su koji peru svoje haljine, da mogu postići drvo života i da mogu ući u gradna vrata. 15 Napolju su psi i vračari, i bludnici, i ubice, i idolopoklonici, i svi kojivole i čine laž.

16 Ja, Isus, poslah svoga anđela da vam posvedoči ovo za crkve. Ja sam izdanak izkorena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica.

17 Duh i nevesta rekoše: dođi. I ko sluša neka kaže: dođi. I ko žedni neka dođe, kohoće neka uzme vodu života badava.

18 Svedočim svakom ko sluša proročke reči ove knjige: ako im ko dometne nešto,na toga će Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. 19 Ako pak ko oduzme nešto odreči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od drveta života i od svetogagrada, koji su opisani u ovoj knjizi.

20 Govori onaj koji svedoči ovo: da, dolazim ubrzo. Amin, dođi Gospode Isuse.

21 Blagodat Gospoda Isusa sa svima svetima. Amin.

353

novi zavet - emilijan m. carnic

Documents