novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u srbiji

Download Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Post on 02-Feb-2017

217 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

    UREDNICIPredrag PetroviMarko Miloevi

    ISBN 978-86-6383-021-9

    NOVI-STARI

  • Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

    Izdavai: Misija OEBS-a u Srbiji Beogradski centar za bezbednosnu politiku ure Jakia 6/II tel: 011/ 3287 226 Email: office@bezbednost.org Web: www.bezbednost.org

    Urednici: Predrag Petrovi, Marko Miloevi

    Autori: Predrag Petrovi, Marko Miloevi, Dejan Obradovi, Milica ari, Anela Milivojevi

    Lektura: Tatjana Hadi Jovovi

    Dizajn: comma | communications design

    tampa: Fiducia 011 Print

    Tira: 300

    ISBN 978-86-6383-021-9

    Ovo istraivanje je obavljeno uz podrku Misije OEBS-a u Srbiji, u okviru veeg projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji finansijski podrava vedska agencija za meunarodnu razvojnu saradnju. Svi stavovi i preporuke izneti u ovoj publikaciji predstavljaju miljenja autora i ne oslikavaju nuno zvanian stav Misije OEBS-a.

  • Re urednika 11

    Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji 13

    Naglo pogoranje ekonomske situacije 13Politike veze i dalje kljune za dobijanje poslova 15Konano usvojen Zakon o privatnom obezbeenju 16

    Zakon o privatnom obezbeenju 19

    ta zapravo ureuje ovaj zakon? 19Ko sme da radi i pod kojim uslovima 20Koja su ovlaenja privatnog obezbeenja 21Prikupljanje podataka o linosti 22Nadzor primene zakona 23Kanjenje sa primenom zakona 23

    Analiza trita 29

    Poslovanje sa javnim sektorom drava potkrada samu sebe 29Poslovanje sa privatnim sektorom 32Nelojalna konkurencija 33Metode opstanka na tritu i anomalije 34Uticaj politike na poslovanje 36ta e opstati? 38

    Sadraj

  • Profil privatnog sektora bezbednosti 39

    Glavni igrai 41Politika i FTO 42Veliki igrai kojih vie nema 46Lokalne firme 47Dravno obezbeenje 50Mikrofirme 52Profil radnika 52

    Kontrola i nadzor koji vri Ministarstvo unutranjih poslova 57

    Organizacija kontrole u okviru Ministarstva unutranjih poslova 57Vrste i ciljevi nadzora i kontrole 59Uestalost kontrola 61ta treba kontrolisati i proveravati 62Izvetavanje 63Preduslovi za uspenu kontrolu 63Preporuke za uspostavljanje kontrole 65

    Skuptinski nadzor nad privatnim sektorom bezbednosti 67

    Mogua pitanja i oblasti nadzora 68Prepreke efektivnog nadzora u praksi 70

  • Kontrola trinog poslovanja 73

    Inspektorat rada 73Dravna revizorska institucija 75Komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki 76Klijenti kao kontrolori kvaliteta usluge 77

    Saradnja javnog i privatnog sektora bezbednosti 79

    Oblasti u kojima je mogue najlake ostvariti javno privatno partnerstvo 80Dalje produbljivanje javno privatnog partnerstva 83Oblasti u kojima javno privatno partnerstvo ne bi trebalo uopte primenjivati 85Institucionalizovanje saradnje 86Prepreke prilikom uspostavljanja saradnje 87Preporuke za unapreenje situacije 88

    Biografije autora 91

    O Beogradskom centru za bezbednosnu politiku 93

  • Lista skraenica

    APR Agencija za privredne registreBCBP Beogradski centar za bezbednosnu politikuCINS Centar za istraivako novinarstvo SrbijeDRI Dravna revizorska institucijaFTO Fiziko-tehniko obezbeenjeJIS Jedinstveni informacioni sistemJKP Javno komunalno preduzeeJP Javno preduzeeJPP Javno privatno partnerstvoKD Krivina delaMO Ministarstvo odbraneMUP Ministarstvo unutranjih poslovaNS(RS) Narodna skuptina (Republike Srbije)OAiE Odseci za analitiku i evidencijeOP Odeljenje policijePIO Penzijsko invalidsko osiguranjePO Privatno obezbeenjePS Policijska stanicaPU Policijska upravaQMS Quality Management SystemRS Republika SrbijaSSS Srednja struna spremaTO Tehniko obezbeenjeUP Uprava policijeVS Vojska SrbijeZJN Zakon o javnim nabavkamaZOOM Zakon o oruju i municijiZPO Zakon o privatnom obezbeenjuCeO Centar za obuku

  • 11Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

    Re urednika

    Knjiga koju predajemo javnosti na uvid predstavlja drugo sveobuhvatno empirijsko istraivanje o privatizaciji bezbednosti u Srbiji. Prvo istraivanje na ovu temu BCBP je realizovao tokom 2007. i 2008. godine. Za ovo vreme dogodile su se znaajne ekonom-ske, pravne i politike promene u Srbiji, koje su uticale i na privatni sektor bezbednosti. Izmeu ostalog, produbljena je ekonomska kriza, prekomponovana je politika mo i konano je privatni sektor bezbednosti ureen posebnim zakonima. Ovim istraiva-njem nastojali smo da utvrdimo kako su reene promene uticale na privatni sektor bezbednosti, kakvo je stanje u njemu danas, te kako e on izgledati u budunosti. Nala-zi ovog istraivanja su vani jer su nastali nakon donoenja a neposredno pre primene Zakona o privatnom obezbeenju, to e omoguiti da se buduim slinim istraiva-njem pouzdano utvrde dobri i loi efekti primene Zakona. To e olakati i utvrivanje i formulisanje preporuka za njegovu buduu izmenu.

    Kao i u prethodnom istraivanju, tim BCBP i ovde je koristio intervjue kao osnovni nain prikupljanja i provere podataka i informacija o privatnom sektoru bezbednosti. Obavljeno je trideset i osam intervjua sa menaderima bezbednosti i zaposlenima u firmama za privatno obezbeenje i bankama, firmama za samozatitnu delatnost, predstavnicima Udruenja za privatno obezbeenje, lanovima i strunim osobljem Odbora za odbranu i unutranje poslove Narodne skuptine Republike Srbije, pred-stavnicima Dravne revizorske institucije, predstavnicima policije kao i sa novinarima. Ovako steene informacije ukrtali smo sa podacima prikupljenim iz razliitih izvetaja dravnih organa, sa Portala javnih nabavki, Komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki, pretragom Agencije za privredne registre, Agencije za borbu protiv korupcije, pretragom oglasa za posao, te odgovorima na zahteve za informacijama od javnog znaaja razliitih dravnih organa.Osobenost ovog istraivanja jeste u tome to je veliki broj intervjua uraen sa menaderima bezbednosti izvan Beograda. Na taj nain nastojali smo da steknemo to celovitiju sliku sektora, te da identifikujemo njegove osobenosti na lokalu.

    Pored istraivaa BCBP-a, u istraivanju su uestvovali i istraivaki novinari Centra za istraivako novinarstvo Srbije (CINS), kao i nezavisni ekspert sa dugogodinjim radnim iskustvom u sistemu odbrane i MUP-u, ali i u privatnom sektoru bezbednosti. Time to smo u istraivaki tim ukljuili i ljude iz drugih organizacija i sa razliitim isku-stvima i znanjima eleli smo da obezbedimo to verodostojnije zakljuke i preporuke.

  • 13Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

    Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji

    Drava samu sebe potkrada

    U prethodnih sedam godina1 u Srbiji, ali i na globalnom nivou, dogodile su se znaajne ekonomske, drutvene i politike promene, koje su uticale na tokove i dinamiku priva-tizacije bezbednosti. Kao najvaniji izdvajaju se: globalna ekonomska kriza koja je pro-dubila domau krizu u ekonomiji, zakonsko (ne)ureenje privatnog sektora bezbednosti i rekonfiguracija politike moi. Dalje u tekstu detaljnije emo opisati kako su navedeni inioci uticali na privatni sektor bezbednosti.

    Naglo pogoranje ekonomske situacije

    Drava me gura u sivu zonu

    Globalna finansijska kriza koja je nastupila 2007. godine uticala je na to da vodee ekonomije uu u veliku recesiju, obeleenu padom bruto domaeg proizvoda, investici-ja, produktivnosti i profita, te poveanjem nezaposlenosti. Od ovog nisu bile poteene ni drave na marginama svetske ekonomije, meu kojima je i Srbija. tavie, posledice po ekonomiju i drutvo manjih i slabih drava znatno su vee. U Srbiji je globalna eko-nomska kriza zapravo doprinela eskalaciji ekonomske krize, koja je uzrokovana loim politikim, pravnim i ekonomskim reformama.2 Samo u prve dve godine po izbijanju ekonomske krize, u Srbiji je dolo do dramatinog pada industrijske proizvodnje (18%), graevinarstva (50%), izvoza (24%), investicija (20%) i direktnih stranih investicija (45%). Istovremeno, poveava se nelikvidnosti privrede, broj nenaplativih potraivanja (260 milijardi dinara), broj privrednih subjekata iji su rauni blokirani (15% i preao je 62.000 firmi) i rast spoljnog duga privrednih subjekata. Sve to utie i na drastino

    1 U ovom delu teksta analiziramo proteklih sedam godina jer je poslednja analiza konteksta privatizacije bezbednosti u Srbiji raena 2008. godine. Vie o tome videti u: Stojanovi, Sonja. (ur.). Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja? Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008.

    2 Kovaevi, Mlaen. Uzroci duboke ekonomske krize u Srbiji. kola biznisa Broj 3/2010. Novi Sad: Visoka poslovna kola strukovnih studija, 2010.

  • 14 Kontekst privatizacije bezbednosti u Srbiji

    poveanje nezaposlenosti (za 250.000) i siromatva u Srbiji. Reeno je praeno i pove-anjem budetskog deficita.3

    Meutim, umesto istinskih ekonomskih reformi, vlasti u Srbiji na krizu odgovaraju do-datnim velikim optereenjem ionako krhke privrede, i to izmenom poreske politike, promenom raunovodstvenih poslova i uvoenjem novih naina kontrole fiskalnih kasa. Procena je da je drava Srbija tokom 2014. godine na ovaj nain iz privrede ispumpa-la preko 800 miliona evra.4 Istovremeno, vlast nastavlja da zapoljava partijski kadar (itaj glasaku maineriju). Sve ovo pokriva se dodatnim zaduivanjem drave po ne-povoljnim uslovima (spoljni dug je u 2014. dostigao 25 milijardi dolara).

    Na poveana poreska optereenja i nove komplikovane birokratske procedure privreda odgovara tako to se dovija na razliite naine da bi izbegla plaanje poreza i ostalih dravnih dabina. Tako dolazi do porasta broja preduzea sa nula zaposlenih, koja u 2013. ine ak 24 odsto ukupnog broja preduzea u Srbiji. Evidentno je, dakle, nepri-javljivanje radnika, a nije strano ni angaovanje radnika na probni rad ili na struno usavravanje, gde nije obavezno plaanje minimalca niti plaanje svih dabina dra