NEPOVRATNA PESMA Nikad nemoj da se vraćaš ako stvarno u svet krećeš. Nemoj da mi nesto petljaš Nemoj da mi hoćeš-nećeš. Opasno je kao munja, opasno je kao metak kad u tebi večno kunja i šunja se tvoj početak. Svud se staje. Svud se može. Samo ne u iste kože. Ne gužvaj se, ne saplići o sopstveni rep i trag. Šta ti znači staro sunce? Stare staze? Stari prag? To je ono za čim može da se pati. To je ono čemu možeš srce dati. Al' ako se ikad vratiš, moraš znati: tu ćeš stati I ostati. Očima se u svet trči. Glavom rije mlako veče. Od reke se čovek uči ka morima da poteče. Od zvezda se čovek uči da zapara nebo sjajem. I od druma: da se muči i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak, kad u tebi večno klija i ćarlija tvoj početak. Nek ti čelo zore ore. Ti za koren nisi stvoren. Ceo ti je svet otvoren. Pa daj, budi takvo čudo što ne ume ništa malo, već kad kreneš - kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. Ko zna kud ćeš? Ko zna zašto? Ko zna šta te tamo čeka? Sve su želje uvek belje kad namignu iz daleka. Pa ako se i pozlatiš, il sve teško, gorko platiš, uvek idi samo napred. Nikad nemoj da se vratiš. Miroslav Mika Antić