Sandra Radenoviæ UDK: 316.35:316.7Midicinski fakultet Originalni nauèni radBeograd

NACIONALNI IDENTITET, ETNICITET,(KRITIÈKA) KULTURA SEÆANJA

Apstrakt: U okviru ovog ogleda autorka predla�e utvrðivanje zajednièkih

konstitutivnih elemenata pojmova nacionalni identitet i etnicitet (etnièki identitet),

kao i promišljanje odnosa navedenih pojmova i pojma (kritièka) kultura seæanja. Ovi

pojmovi se mogu analizirati kao „grozdovi ideja“ i/ili skupine pojmova koji poseduju

izvesne specifiène konstitutivne elemente. U ogledu se predla�e razmatranje (kritiè-

ke) kulture seæanja kao segmenta kulturnog identiteta.

Kljuène reèi: identitet(i), nacionalni identitet, etnicitet, (kritièka) kultura

seæanja, srodnost, dinamiènost.

1. Identitet(i): individualni, kolektivni

„... Moj lièni identitet je ono što èini da nisam identièan ni sajednom drugom osobom...“

(A. Maluf, Ubilaèki identiteti)

„Kad je osvanula vest da je srpski burek rado viðen „egzotiè-ni“ kulinarski specijalitet na trpezama Austrije i Nemaèke,prièa o ovom našem izvoznom brendu koji osvaja Evroputvrdokornim zagovornicima kontinentalnih integracija bila jedovoljna da je trenutno stave u širi kontekst: odnos nacional-nog identiteta i globalizacije...“

(Z. Karanoviæ, Nacionalni identitet i evropske integracije)

„...Trka za novim evropskim identitetom na Internetu trajaæe do9. maja kada æe na sajber adresu sa dodatkom .eu preæi sve in-stitucije Unije, od Evropske komisije do Evropskog parlamen-ta.(...) Od ideje do realizacije Internet adrese za Evropsku unijuprošlo je šest godina. Ustav, doduše, još nije usvojen, ali uz pla-vu zastavu sa 12 �utih zvezdica, Betovenovu „Odu radosti“ kaohimnu i pasoš Unije – današnjih 450 miliona Evropljana po-jaèava svoj identitet i novom, zajednièkom sajber adresom...“

(N. Dragoviæ, Novi evropski identitet na Internetu)

221

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

Èinjenica je da su sintagme lièni/individualni identitet, kolek-tivni/grupni identitet(i): nacionalni, verski, politièki, rodni, kulturni,socijalni, profesionalni, danas sve èešæe prisutne kako u nauènomdiskursu1 , tako i u publicistici, politièkoj sferi, te u svakodnevnom�ivotu. U najširem znaèenju, lièni/individualni identitet u kontekstuprocesa sticanja sopstvenog identiteta, te razvijanja sopstvenog po-gleda na svet i formiranja odnosa pojedinca prema društvu, sadr�anje u nala�enju odgovora na pitanja: „Ko sam ja?“, „Odakle sam?“,„Kome pripadam?“, „Kuda idem?“ i td. Prema nekim autorima, uu�em znaèenju koje se smatra specifiènim za sociologiju, termini liè-ni/individualni identitet i proces identifikacije podrazumevaju poi-stoveæivanje pojedinca sa odreðenim društvenim gupama, te prihva-tanje vrednosti, normi i modela ponašanja karakteristiènih za tedruštvene grupe (upor: Sociološki leksikon, 1982: 220).

Sama reè „identitet“ je latinskog porekla: u antièkom latin-skom postoji reè „idem“ (isto) i pridev „identidem“ (ponovljeno), aline i imenica „identitas“. Starogrèka imenica „tautos“ koju koristiAristotel baveæi se problemom identiteta2, potièe od reèi „autos“(sebe i sam), a kasnije, nakon prevoðenja na latinski kao „identitas“,biva korišæena u sholastièkim raspravama o prirodi Svete Trojice(upor: Stojkoviæ, 1999:13-14, Krstiæ, 2004: 52). Kako upuæuje B.Stojkoviæ ne razmatrajuæi tok matematièko-logièke upotrebe pojmaidentitet, u novovekovnu filozofsku i socijalnu misao David Humemeðu prvim teoretièarima ponovo uvodi termin identitet. U ovomznaèenju identiteta, Hume istièe svest tj. svesnost subjekta o konti-nuitetu sopstvenog postojanja koja je sadr�ana u relaciji identiteta.Upravo takvo shvatanje identiteta je preuzeto u individualnoj irazvojnoj psihologiji: lièni/individualni identitet predstavlja jedin-stvo liènosti u toku odreðenog vremenskog perioda (upor: Stojko-viæ, 1999: 14). Na takav naèin E. Erikson uvodi pojam identiteta upsihologiju liènosti. Prema ovom autoru oseæanje liènog/individual-nog identiteta utemeljeno je na zapa�anju samoistovetnosti i nepre-kidnosti sopstvenog postojanja u vremenu i prostoru, te na opa�anju

222

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

1 Analiza samog „prelaza“/„premeštanja“ ovih sintagmi iz nauènog u pome-nute diskurse, kao i analiza neprecizne, kolokvijalne upotrebe termina identitet pre-vazilazi okvire ovog rada, te neæe biti izlo�ena. Više o nepreciznoj upotrebi ovog ter-mina videti u: Stojkoviæ, 1999: 9-13.

2 O Aristotelovom bavljenju i postavci problema identiteta razlike videti u:Krstiæ, 2004: 52-56.

èinjenice da druge individue zapa�aju i priznaju navedeno (upor:Trebješanin, 2004). Dakle, sam lièni/individualni identitet pretpo-stavlja odnos pojedinca prema drugim individuama tj. odnos premadrugome/drugima. Otuda lièni identitet èini mnoštvo pripadnosti ra-zlièitim društvenim grupama i/ili mnoštvo pomenutih kolektiv-nih/grupnih identiteta: nacionalni, verski, politièki, rodni, kulturni,socijalni, profesionalni i td. Navedeno sugeriše povezivanje i pro�i-manje razlièitih nivoa/okvira/polja identifikacije: od liènog i mikro-grupnih, preko makrogrupnih- etnièkih, nacionalnih, kulturnih i dru-gih, pa sve do nadnacionalnih, regionalnih i civilizacijskih nivoaidentifikacije3.

Relevantan je pristup A. Kabrala s obzirom da otvara moguæ-nost celovitog odreðenja pojma identiteta, kako liènog, tako i kolek-tivnih. Ovaj autor izdvaja nekoliko konstitutivnih elemenata u defi-nisanju navedenog pojma:

1. shvatanje identiteta pojedinca ili grupe kao biosociološkog

kvaliteta nezavisnog od volje tog pojedinca ili grupe, a koji dobijaznaèenje samo ako se izra�ava u odnosu na druge pojedince ili drugeljudske grupe;

2. shvatanje identiteta kao odnosa/relacije prema drugome/

drugima: identitet identifikuje i razlikuje;3. istorijska priroda (promenljivost) identiteta: kao kvalitet

identitet je promenljiv, jer su i biološke i sociološke èinjenice koje gaodreðuju promenljive;

4. relativnost identiteta u odnosu na kontekst i/ili druge iden-titete (upor: Kabral prema Stojkoviæ, Stojkoviæ, 1999: 21, 22).

Relevantna je definicija kulturnog identiteta kao jednog tipakolektivnog/grupnog identiteta koju izvodi B. Stojkoviæ pozivajuæise na pomenuti Kabralov pristup: „Kulturni identitet je samosvestpripadnika jedne grupe koja istorijski nastaje i razvija se u zavisnostiod kriterijuma koje ta grupa uspostavlja u odnosima s drugim dru-štvenim grupama“ (Stojkoviæ, 1999: 22).

223

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

3 Kako iscrpna analiza shvatanja i znaèenja pojma identitet prevazilazi okvireovog rada, vredi naznaèiti bar dva jasno izdvojena stanovišta kada je pomenuti pojamu pitanju. Dok se Lucien Puy izuèavajuæi politièku kulturu direktno poziva na Erik-sonovo korišæenje pojma identitet, dajuæi mu izrazito kolektivno, makrogrupnoznaèenje, Berger i Luckmann zastupajuæi izrazito nominalistièko stanovište, smatra-ju da je identitet iskljuèivo subjektivna realnost, te da postoji samo unutar individual-ne svesti (upor: Stojkoviæ, 1999: 17).

Mogu li se mutatis mutandis nacionalni odnosno etnièki iden-titet odrediti kao samosvest pripadnika jedne nacije4 odnosno etni-je/etnièke grupe/naroda koja istorijski nastaje i razvija se u zavisno-sti od kriterijuma koje ta nacija odnosno etnija/etnièka grupa/naroduspostavlja u odnosima sa drugim nacijama odnosno etnijama/etniè-kim grupama/narodima?

Pokušaj odgovora na ovo pitanje, na pitanje srodnosti i/ili od-nosa nacionalnog i etnièkog identiteta kao i na pitanje odnosa nave-denih identiteta i (kritièke) kulture seæanja kao jednog segmenta kul-turnog identiteta, biæe obrazlo�en u narednim odeljcima ovog ogleda.

2. Nacionalni identitet

Pozivajuæi se na A. Smitha i njegovo razmatranje nacionalnihi drugih identiteta, vredi naznaèiti sledeæa obele�ja nacionalnogidentiteta:

1. istorijska teritorija/domovina: shvatanje da su nacije terito-rijalno omeðeni entiteti, te zahtevaju sopstvenu domovinu;

2. zajednièki mitovi i istorijska seæanja;3. zajednièka masovna, javna kultura: pripadnici nacije pose-

duju zajednièku masovnu kulturu i zajednièke istorijske mitove iseæanja;

4. zajednièka zakonska prava i du�nosti svih pripadnika naci-je u okviru zejednièkog pravnog sistema;

5. zajednièka ekonomija, sa teritorijalnom mobilnošæu pri-padnika nacije: u okviru nacije postoji zajednièka podela rada i siste-ma proizvodnje.

Koristeæi navedena obele�ja nacionalnog identiteta, a neizdvajajuæi differentia specifica nacije u odnosu na nacionalni iden-titet5, ovaj autor definiše naciju kao imenovanu ljudsku populaciju

224

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

4 Sintagma samosvest pripadnika jedne nacije asocira me na Andersonovu, uantropološkom duhu skovanu definiciju nacije kao zamišljene politièke zajednice, ito zamišljene kao istovremeno ogranièene i suverene. Naime, nacija je zamišljenapolitièka zajednica jer njeni pripadnici nikada neæe upoznati veæinu drugih pripadni-ka svoje nacije, ali u mislima svakog od pripadnika �ivi ideja o njihovom zajed-ništvu. Nacija se zamišlja kao ogranièena jer poseduje odreðene, iako rastegljive gra-nice, izvan kojih se nalaze druge nacije i td. (detaljnije u: Anderson, 1998: 17-18).

5 Ambicija ovog ogleda nije analiza sliènosti i razlika izmeðu pojmova nacio-nalni identitet i nacija.

sa zajednièkom istorijskom teritorijom, zajednièkim mitovima iistorijskim seæanjima, zajednièkom masovnom, javnom kulturom,zajednièkom ekonomijom i zajednièkim zakonskim pravilima i du-�nostima svih pripadnika.

Vredi navesti, sasvim prihvatljivo, Smithovo shvatanje višedi-

menzionalnosti nacionalnog identiteta (s obzirom na navedene kom-ponente nacionalnog identiteta: etnièka, kulturna, teritorijalna, eko-nomska i pravno-politièka – prim. S. R.), kao i uviðanje oslanjanja

nacije na druge vrste kolektivnih identiteta, èime se otvara moguæ-nost kombinovanja nacionalnog identiteta sa drugim tipovima kolek-tivnih identiteta: klasnim, verskim, etnièkim, kao i moguænost per-mutacije nacionalizma, kao ideologije sa drugim ideologijama:liberalizam, komunizam, fašizam i td. (upor: Smit, 1998: 30, 32).

Prema ovom autoru, funkcije nacionalnog identiteta za poje-dince i grupe mogu se izdvojiti u skladu sa pomenutim komponenta-ma/dimenzijama nacionalnog identiteta. Teritorijalna, ekonomska ipravno-politièka dimenzija nacionalnog identiteta predstavljajuspoljne funkcije nacionalnog identiteta, dok etnièka i kulturna di-menzija èine unutrašnje funkcije nacionalnog identiteta. Teritorijalnafunkcija nacionalnog identiteta pretpostavlja da nacija, odnosno nje-ni pripadnici, odreðuju društveni prostor za odvijanje svakodnevnog�ivota, ali i granice tzv. istorijske teritorije koja definiše odreðenu za-jednicu u vremenu i prostoru. Ekonomska funkcija nacionalnog iden-titeta pretpostavlja da nacija odnosno njeni pripadnici poseduju kon-trolu nad teritorijalnim resursima, radnom snagom, te jedinstvenompodelom rada i raspodelom resursa meðu pripadnicima. Pravno-poli-tièka funkcija nacionalnog identiteta podrazumeva legitimisanje za-konskih prava i du�nosti pravnih institucija koje odreðuju i odra�ava-ju specifiène vrednosti i osobine nacije, tradiciju i obièaje.

Etnièka i kulturna funkcija6 nacionalnog identiteta pretpo-stavljaju:

1) obezbeðivanje društvenih spona izmeðu pripadnika nacijekoje su sadr�ane u zajednièkim vrednostima, simbolima, tradiciji:zastava, moneta, himna, spomenici, ceremonije itd.;

225

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

6 Ove funkcije nisu striktno razdvojene, veæ se meðusobno prepliæu, na èemuA. Smith ne insistira, mada navodi da su nacionalni identitet i nacija slo�eni kon-strukti saèinjeni od više uzajamno povezanih komponenata.

2) socijalizaciju pripadnika nacije kao „dr�avljana“ i „graða-na“ koja se danas posti�e standardizovanim, obaveznim, masovnim ijavnim sistemima obrazovanja;

3) odreðivanje i lociranje pojedinaènih identiteta/pojedinaè-nih „ja“ kroz prizmu nacionalnog identiteta (Smit, 1998: 32-36).

Iako navedeno shvatanje nacionalnog identiteta, te funkcijapotonjeg, istièe njegovu višedimenzionalnost i slo�enost, i pred-stavlja korisno sredstvo u analizi forme i sadr�aja nacionalistièkihprojekata, ideologija i njihovih posledica, zanemarena ostaje suštin-ska osobina identiteta, kako individualnog, tako i kolektivnog: od-

nos/relacija prema drugome/drugima. Pozivajuæi se na Kabralovpristup odreðenju identiteta, u Smithovom shvatanju izostaje razma-tranje istorijske prirode (promenljivosti) nacionalnog identiteta kao isa njim povezano razmatranje relativnosti nacionalnog identiteta uodnosu na kontekst i/ili druge nacionalne identitete. Kako kompo-nente/dimenzije nacionalnog identiteta nisu aistorijske, nepromen-ljive kategorije, u krajnjoj instanci Smithovo razmatranje nacional-nog identiteta mo�e se okarakterisati kao „statièno“7 za razliku odKabralovog „dinamièkog“ pristupa.

Dakle, navedene komponente/dimenzije nacionalnog identi-teta nisu entiteti sui generis, veæ entiteti koji se konstituišu u odno-su/relaciji prema drugome/drugima, a u odreðenom istorijskom kon-tekstu. Tako, na primer, teritorijalna dimenzija (pa otuda i funkcija)nacionalnog identiteta pretpostavlja ne samo to da nacija, odnosnonjeni pripadnici, odreðuju granice i društveni prostor za odvijanjesvakodnevnog �ivota, veæ da se izvan tog društvenog prostora nalazedruštveni prostori koji pripadaju drugim nacijama. Sama èinjenicakoja ukazuje na neizbe�nost dodira društvenih prostora koje odre-ðuju nacije, dakle i dodira nacija, pretpostavlja postojanje odnosa/re-lacije prema drugome/drugima u odreðenom istorijskom kontekstu.

Slièno, ekonomska i pravno-politièka dimenzija nacionalnogidentiteta, odnosno odgovarajuæe spoljašnje funkcije nacionalnogidentiteta, samim tim što su „spoljašnje“, kako ih A. Smith oznaèa-va, pretpostavljaju odnos/relaciju prema drugim nacijama u odreðe-nom istorijskom kontekstu.

226

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

7 Istini za volju, razmatrajuæi problem etnièke osnove nacionalnog identiteta,A. Smith daje jedno „dinamièko“ odreðenje etniciteta, o èemu æe biti reèi kasnije (de-taljnije u: Smit, 1998: 37- 71).

Etnièka i kulturna komponenta kao i unutrašnje funkcije naci-onalnog identiteta pretpostavljaju odnos/relaciju prema drugome/drugima u odreðenom istorijskom kontekstu: sam pojedinac izgraðu-je svoj lièni identitet u odnosu prema drugim pojedincima pripada-juæe nacije, u odnosu prema kolektivnom (nacionalnom) identitetu ilinaciji samoj8, ali i prema drugim „dodirujuæim“ nacionalnim identi-tetima, i šire, u odnosu na civilizacijske nivoe identifikacije, te na èo-veèanstvo u celini.

Imajuæi na umu navedeno, kao celovita definicija nacional-nog identiteta mo�e se predlo�iti odreðenje nacionalnog identiteta

kao samosvesti pripadnika jedne nacije koja istorijski nastaje i razvi-ja se u zavisnosti od kriterijuma (teritorijalni, ekonomski, prav-no-politièki, etnièki, kulturni) koje ta nacija uspostavlja u odnosu sadrugim nacijama.

3. Etnicitet/etnièki identitet

Kako upuæuje A. Smith, prema nekim autorima etnicitet od-nosno etnièki identitet predstavlja svojevrsnu datost ljudskog posto-janja, pa i produ�etak procesa genetskog odabira. Postoje i mišlje-nja9 prema kojima se etnicitet promišlja kroz „situacionu“ prizmu:etnicitet pojedinaca i grupa je odreðen stavovima, percepcijama isentimentima koji su prolazni i promenljivi i koji zavise od konkret-ne situacije u prostoru i vremenu (Smit, 1998: 38-39).

Smithov koncept etnièkog identiteta i etnièke grupe/etnijepretpostavlja etnièku grupu kao vrstu kulturnog kolektiviteta kojaistièe ulogu mitova i istorijskog seæanja, a èija je odlika jedna ili višekulturnih razlika10- po veri, obièajima, jeziku ili institucijama.

Pojmovima etnije i etnièkog identiteta A. Smith pristupa isti-èuæi istorijske i simbolièko-kulturne atribute etnièkog identiteta.Ovaj autor izdvaja šest glavnih atributa etnièke zajednice/etnije:

227

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

8 Videti pomenutu definiciju nacije B. Andersona u: Anderson, 1998: 17- 18.9 Detaljan prikaz i analizu brojnih stanovišta o etnièkom identitetu iznose P.

Poutignat i J. Streiff- Fenart u IV poglavlju svoje studije o etnicitetu (videti: Putinja,Stref- Fenar, 1997: 95- 136).

10 Reè je o razlikovanju jedne etnièke grupe od drugih etnièkih grupa (detaljni-je u: Smit, 1998: 43).

1. kolektivno vlastito ime;2. mit o zajednièkim precima;3. zajednièka istorijska seæanja;4. jedan ili više diferencirajuæih elemenata zajednièke kulture;5. povezanost sa odreðenom „domovinom“;6. oseæanje solidarnosti kod znaèajnih delova populacije

(Smit, 1998: 40).Na osnovu navedenog, o prisutnom oseæanju zajednièkog et-

nièkog identiteta koje korespondira sa idealnim tipom etnièke zajed-nice/etnije, mo�e se govoriti kada postoje izra�eni atributi etnièkezajednice. Kako upuæuje A. Smith, najviše navedenih etnièkih atri-buta jesu prevashodno kulturne i istorijske sadr�ine subjektivnogkaraktera. Naime, mitovi o zajednièkim precima (a ne èinjenice)predstavljaju ono što je bitno za oseæanje etnièke identifikacije. Ta-koðe i „zajednièka istorijska seæanja“ mogu dobiti oblik mita. Sliè-no, privr�enost odreðenim teritorijama ili teritorijalnim deonicama,kao i izvesnim „svetim“ mestima, mo�e biti mitskog i subjektivnogkaraktera. Etnièki atributi objektivnog karaktera predstavljaju (pro-menljive) elemente zajednièke kulture po kojima se jedna etnièkagrupa razlikuje od druge: jezik, vera, obièaji, pigmentacija. Dakle,prema A. Smithu, navedeno upuæuje na zakljuèak da je suprotno sa-dr�aju nacionalistièkih ideologija, etnièka grupa/etnija, pa i oseæa-nje etnièkog identiteta daleko od toga da bude oznaèena/o kao iskon-ski entitet. Pojaèavanje, isticanje i udru�ivanje navedenih atributaetnièke zajednice, koje korespondira sa subjektivnim znaèajem kojiza pripadnike etnije imaju pojedini atributi, utièe na pojaèavanje iisticanje oseæanja etnièkog identiteta i same etnije. Suprotno, sla-bljenje i nestajanje svakog od atributa utièe na slabljenje i gubitakoseæanja etnièkog identiteta, a u krajnjoj instanci na raspad ili apsor-bovanje same etnije (Smit, 1998: 41- 44 i dalje).

Navedeno upuæuje na to da Smithovo „dinamièko“ i fleksibil-no shvatanje etniciteta, uz obavezno isticanje konstitutivnih eleme-nata samog pojma identiteta mo�e korespondirati sa, u ovom ogledupredlo�enim, odreðenjem etnièkog identiteta kao samosvesti pripad-nika jedne etnije koja istorijski nastaje i razvija se u zavisnosti odkriterijuma (simbolièko-kulturni, istorijski; subjektivni, objektivni)koje ta etnija uspostavlja u odnosima sa drugim etnijama.

228

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

Uporedimo li konstitutivne elemente/obele�ja nacionalnogidentiteta, pa i nacije, koje izdvaja A. Smith sa atributima etnièke za-jednice koji odreðuju formiranje i oseæanje etniciteta, mo�e se uoèitida navedeni atributi etnije mogu „pokriti“ sadr�inu teritorijalne,etnièke i kulturne komponente nacionalnog identiteta. Navedeno ideu prilog ideji koju nagoveštava A. Smith, a koja pretpostavlja da senacije oblikuju na osnovu etnièkih jezgara. Naime, kao i etnija, i na-cija je zajednica mitova i seæanja. Ali, dok veza etnije i odreðene te-ritorije mo�e biti samo simbolièka i istorijska, veza nacije i teritorijeje faktièka jer nacije poseduju teritorije (upor: Smit, 1998: 68).

Navedeno upuæuje na opravdanost razmatranja navedenihpojmova kao „grozdova ideja“11 odnosno skupine pojmova koji po-seduju sliène konstitutivne elemente12.

U daljem tekstu sledi kratak prikaz još nekih relevantnih sta-novišta o etnicitetu.

*Jedno od najuticajnijih stanovišta o pojmu etniciteta jeste shva-

tanje F. Bartha koje ovaj autor obrazla�e u tekstu pod nazivom Ethnic

Groups and Boundaries (Etnièke grupe i njihove granice) objavlje-nom 1969. godine (videti u: Putinja, Stref-Fenar, 1997: 211-259).

Umesto „statiènog“ shvatanja etniciteta, F. Barth nudi „dina-mièko“ poimanje etniciteta. To znaèi da etnièki identitet nije nepro-menljiv i aistorièan skup „kulturnih crta“ (verovanja, vrednosti, jezi-ka, normi, simbola, obreda, obièaja itd.) koje bi se, kao takve,

229

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

11 Više o tzv. „kartografiji ideja“ ili „grozdovima ideja“ videti u: Papiæ, 1995: 287.12 Srodnost pojmova nacionalni identitet i etnicitet jasna je u prikazu (re)inter-

peretacije francuskog nacionalnog identiteta koji obrazla�e L. Greenfeld. Ova autor-ka smatra da je jedinstveni francuski identitet postojao mnogo pre no što je bio (re)in-terpretiran kao nacionalni identitet, i to najpre u smislu religiozne svesti (tzv.„francuski ponos“ vezan za francuski katolicizam, XIII vek), zatim u znaèenju kul-

turne i institucionalne vezanosti za kraljevski domen (francuski jezik, pravo, za-koni, konstitucija francuskog društva-Kralj, Parlament, 12 plemiæa i 3 stale�a u smis-lu konstitutivnih elemenata „tela“ francuskog društva, XV vek), da bi se krajem XVIi poèetkom XVII veka mogli izdvojiti sledeæi indikatori formiranja francuskog

nacionalnog identiteta: 1) reè „patrie“ dobija znaèenje odanosti domovini u vezi satradicionalnom odanošæu kralju; 2) uporedo sa reorganizacijom administrativnogaparata i pojavom profesionalne birokratije, koncept „etat“ (koncept stale�a) dobijamoderne konotacije-znaèenje upravljanja i politièke sfere; 3) transformacija francus-kog identiteta od religijskog u politièki (i to kao posledica uticaja hugenotskih, kato-lièkih teorija i teorija „stranke politièara“ o ogranièenju kraljevske vlasti i pravu na ti-ranicid) (detaljnije u: Greenfeld, 1992: 93, 101-104 i dalje).

prenosile sa „generacije na generaciju“ u okviru jedne etnije. PremaBarthu, etnicitet ishodi iz akcija i reakcija izmeðu etnièkih grupa, aunutar društvene organizacije koja se neprekidno odvija i razvija. Toznaèi da se etnièki identitet formira i menja u interakciji izmeðu etni-ja, a zahvaljujuæi procesima ukljuèivanja i iskljuèivanja koji uspo-stavljaju granice meðu etnièkim grupama. F. Barth istièe to da uokviru pomenutih procesa socijalne organizacije kojima se trajnoodr�avaju distinkcije izmeðu razlièitih etnija, „kulturne crte“ koje seuzimaju u obzir ne predstavljaju zbir „objektivnih“ razlika veæ samoone koje sami akteri smatraju znaèajnim. Dakle, izvesna postojanadiferencirajuæa obele�ja pojedinih etnija mogu u odreðenom periodumenjati ili gubiti znaèenje, a ustupati mesto drugima obele�jima.

Barthovo stanovište karakteriše poimanje etnièke grupe kaokategorije atribuiranja i identifikacije koje sprovode sami akteri, teje otuda osnovna odlika etnièke grupe organizovanje interakcijemeðu pojedincima. Kljuèni problem istra�ivanja prema ovom autorupostaje etnièka granica koja definiše grupu, a ne kulturni materijalkoji data etnija sadr�i. Etnièke granice kao okosnica istra�ivanja jesudruštvene granice koje mogu imati i teritorijalnu osnovu. Dakle,kako zakljuèuje F. Barth, ako odreðena etnija odr�ava svoj identitet iu sluèajevima kada njeni pripadnici stupaju u interakciju sa pripad-nicima drugih etnija, to implicira postojanje kriterijuma za odreði-vanje pripadnosti, te naèina za manifestno izra�avanje pripadnosti iiskljuèenosti (upor: Lapierre u: Putinja, Stref-Fenar, 1997: 7-8, Bartu: ibidem: 215, 220-223).

Oslanjajuæi se na Barthovo poimanje etniciteta, P. Poutignat i J.Streiff-Fenart obrazla�u svoje stanovište koje u odnosu na Barthovkoncept etniciteta pru�a kriterijum kojim se etnicitet specifièno razli-kuje od ostalih kategorija kolektivnog identiteta, a to je orijentisanje

etniciteta prema prošlosti. Naime, reè je o prošlosti koju kolektivnopamæenje etnièke grupe prenosi i interpretira na selektivan naèin, teodreðene liènosti i dogaðaje transformiše u signifikantske simboleetniciteta (upor: Lapierre u: Putinja, Stref- Fenar, 1997:10). Dakle, ka-ko upuæuju pomenuti autori, „iako nisu supstancijalne realnosti kojeveèito postoje, etnièke grupe se obrazuju i odr�avaju samo tako što senapajaju na natalo�enoj istoriji“ (Putinja, Stref-Fenar, 1997: 186).

P. Poutignat i J. Streiff-Fenart daju „dinamièko“odreðenjeetniciteta kao jednog oblika društvene organizacije koji je zasnovan

230

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

na kategorijalnom atribuiranju kojim se ljudi razvrstavaju s obziromna svoje pretpostavljeno zajednièko poreklo. Ovi autori uoèavajusledeæe kljuène probleme vezane za problematiku etniciteta: 1) pro-blem kategorijalnog atribuiranja kojim akteri sebe identifikuju i bi-vaju identifikovani od strane drugih; 2) problem granica odreðenegrupe koje slu�e kao osnova za dihotomizaciju mi/oni; 3) problemfiksiranja identitetskih simbola koji zasnivaju verovanje u zajedniè-ko poreklo (ovo je karakteristika koju autori istièu u promišljanjuetniciteta- prim. S. R.); 4) problem znaèaja koji zadobija celina pro-cesa kojima etnièke crte bivaju istaknute u društvenoj interakciji(Putinja, Stref-Fenar, 1997: 159 i dalje).

Osim dinamièkog karaktera, navedeno odreðenje etnicitetauva�ava suštinsku osobinu identiteta – kako individualnog, tako i ko-lektivnog, a to je shvatanje identiteta kao odnosa/relacije prema dru-gome/drugima, na èemu se pored ostalog, insistira u ovom ogledu.

Mit o zajednièkim precima i zajednièka istorijska seæanja(Smith), orijentisanje prema prošlosti, odnosno verovanje u zajedniè-ko poreklo pripadnika etnije, te formiranje i odr�avanje etnija napa-janjem na izvorima „natalo�ene istorije“ (Poutignat, Streiff-Fenart),jesu specifiène karakteristike etniciteta koje upuæuju na promišljanjeodnosa etniciteta i (kritièke) kulture seæanja kao segmenta kulturnogidentiteta.

4. (Kritièka) kultura seæanja

„ �rtve bezumnih ratova su kao i zvezde na nebu, veèno nevi-ne i veèno jednake. Za mene je pamæenje dar bo�ji, a zaboravnajveæa kazna koja mo�e da pogodi ne samo pojedinca veæ ièitave narode.“

(Ð. Leboviæ, Semper idem)

U relevantnoj literaturi mo�e se uoèiti zastupljenost šireg iu�eg shvatanja kulture seæanja. U širem znaèenju pod kulturom se-æanja se podrazumeva javna upotreba prošlosti, dok u u�em znaèe-nju kultura seæanja predstavlja meðugransku nauènu disciplinu kojase bavi tumaèenjem i objašnjenjem razlièitih naèina èuvanja i iskri-vljavanja prošlosti (Kuljiæ, 2006b). Kako upuæuje T. Kuljiæ, mogu seizdvojiti dve strane kulture seæanja: 1) posmatranje kulture seæanja

231

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

kao skladišta i nosioca seæanja: èine ih obrasci nasleðivanja, preno-šenja, planskog ili spontanog zaboravljanja ili potiskivanja seæanjakoje je u skladu sa interesima razlièitih društvenih grupa. U okviruideološkog korišæenja prošlosti, reè je o „politièkom korišæenju isto-rije“ ili „politizaciji seæanja“; 2) u ne toliko ideološkom smislu, se-æanje predstavlja manje ili više svestan pojedinaèni, grupni/kolek-tivni odnos prema zbivanjima iz prošosti, kod kojeg pojedinci igrupe koriste prošlost da bi se razgranièili od drugog i izgradili iden-titet (Kuljiæ, 2006b).

Navedeno šire znaèenje kulture seæanja kao i druga strana/di-menzija shvatanja kulture seæanja, predstavljaju osnovu za promi-šljanje kulture seæanja kao jednog segmenta kulturnog identiteta 13.

Vredi podsetiti na definiciju kulturnog identiteta predlo�enuu ovom ogledu: „Kulturni identitet predstavlja samosvest pripadnikajedne društvene grupe koja istorijski nastaje i razvija se u zavisnostiod kriterijuma koje ta društvena grupa uspostavlja u odnosima sadrugim društvenim grupama“ (Stojkoviæ, 1999: 22).

S obzirom na simbolièko-kulturni kriterijum (Smith) i/ili isto-rijski kriterijum (orijentisanje (etniciteta) prema prošlosti) (Poutig-nat, Streiff-Fenart), kao segment kulturnog identiteta mo�e se izdvo-jiti domen kulture seæanja jedne društvene grupe: nacije, etnije,porodice i td., pa i pojedinaca samih.

Tako posmatrano, polje kulture seæanja predstavlja skup po-menutih verovanja u zajednièko poreklo pripadnika odreðene dru-štvene grupe, zajednièkih mitova i istorijskih seæanja, te u krajnjojinstanci orijentisanje prema prošlosti. U tom smislu, kulturu seæanjaèine i naèini/mehanizmi društvenog prenošenja znanja o prošlosti,izmišljanja, obrade, odr�avanja, korišæenja, potiskivanja, zabora-vljanja i preinaèivanja prošlosti. Kultura seæanja sadr�i obrasce pre-rade prošlosti u okviru svakodnevne svesti, potiskivanja, relativisa-nja, izmišljanja, planskog zaborava i sl., koji èine individualne ikolektivne konstrukcije tj. slike prošlosti koje pojedinci i grupe uodreðenim situacijama stvaraju da bi uz pomoæ prošlosti protumaèili

232

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

13 Kako je kultura seæanja srodna pojmovima „politika seæanja“, „politièkokorišæenje istorije“ ili „politizacija seæanja“, a što je gore pomenuto (upor: Kuljiæ,2006b), sigurno je da se shodno naznaèenoj drugoj strani/dimenziji kulture seæanja,ova potonja mo�e posmatrati i kao segment politièkog identiteta, a s obzirom na mo-guænost preklapanja kulturnog i politièkog identiteta. U ovom ogledu se predla�eispitivanje kulture seæanja kao segmenta kulturnog identiteta, što je veæ naznaèeno.

sadašnjost, stvorili viziju buduænosti, te odredili/uèvrstili svoj/eidentitet/e (upor: Kuljiæ, 2006b).

Tako shvaæena, kultura seæanja podrazumeva poimanje iden-titeta kao odnosa/relacije prema drugome/drugima u odreðenomistorijskom kontekstu.

Kritièka ili alternativna kultura seæanja14 te�i da se ne ograni-èi samo na raspoznavanje raznovrsnih simbolièkih struktura u okvi-ru pojedinaène i grupne obrade prošlosti, veæ uvek uzima u obzirinteresnu, ideološku, politièku i liènu uslovljenost ovih slo�enihprocesa. Kritièka kultura seæanja postavlja pitanje: „Ko šta pamti izašto pamti?“ jer kljuèno pitanje nije: „Šta govore ostaci prošlosti?veæ “Kako se ti ostaci tumaèe?".

Kritièka kultura seæanja kao segment kulturnog identitetasvesna je unutrašnje heterogenosti, planskih usmeravanja (i) prepli-tanja javnog, slu�benog i liènog pamæenja, naèina na koje slike pro-šlosti dele pojedince koji su ih do�iveli, ali i one koji ih nisu pro�ive-li, a prihvataju ih kao deo sopstvenog identiteta.

Kritièka kultura seæanja ne sadr�i samo materijalne ostatkeprošlosti, obele�ena mesta seæanja, razlièite minule simbole i znaèe-nja, veæ i ideologije, mitove, predrasude i stereotipije prisutne u (ak-tualnoj) uporebi prošlosti (upor: Kuljiæ, 2006b).

U okviru promišljanja (kritièke) kulture seæanja kao segmen-ta kulturnog identiteta, vredi istaæi i srodnost i pro�imanje pojmovakultura seæanja i kolektivno pamæenje15.

Naime, kategorija kolektivnog pamæenja odnosi se na deodruštveno-integrativnog usmenog i/ili pisanog znanja koji oblikujesliku prošlosti grupe: društvene grupe (porodica, narod, nacija, par-tija, konfesija i td.) kao „zajednice pamæenja“ odreðuju šta bi trebalozapamtiti, a šta zaboraviti. Na taj naèin odreðeno kolektivno pamæ-enje predstavlja mozaik izabranih sadr�aja znaèajnih za opstanak iintegraciju grupe, te za oèuvanje grupnog identiteta.

Postoje mišljenja koja s obzirom na kriterijum trajnosti istièudve vrste kolektivnog pamæenja: 1) komunikativno pamæenje:

233

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

14 Kritièku i hegemonu kulturu seæanja, kao i faze upotrebe prošlosti u najši-rem smislu, iscrpno analizira T. Kuljiæ u: Kuljiæ, 2006b. O demonumentalizaciji pro-šlosti, funkcionalnoj traumatizaciji prošlosti i istoriènom poreðenju zloèina kao srod-nim i povezanim naèelima kritièke kulture seæanja videti u: Kuljiæ, 2005a: 117- 136.

15 Cilj ovog ogleda nije analiza sliènosti i razlika izmeðu pojmova kulturaseæanja i kolektivno pamæenje.

prenosi se usmenim putem, a obuhvata najviše tri generacije (poro-dièno, generacijsko seæanje); 2) kulturno pamæenje: sadr�aji pro-šlosti se institucionalizuju u okviru dominantne kulture i opstajudu�e u vremenu (praznici, spomenici, muzeji, ud�benici i td.).

U promišljanju suštinske odlike kolektivnog pamæenja vredinaznaèiti èinjenicu da kolektivno pamæenje nije statièno veæ dina-

mièno i to rekonstruktivno, s obzirom da su i osobine i potrebe dru-štvenih grupa promenljive. Kolektivno pamæenje nije usmereno katra�enju istine, veæ nastoji da uèvrsti identitet grupa u prošlosti.

Svakodnevicu karakteriše prisustvo brojnih slika prošlosti(pro�imajuæih, konkurentskih, suprotstavljenih i sl.), a unutar togmozaika dominira hegemona slika prošlosti nametnuta od stranevladajuæe grupe (Kuljiæ, 2006b).

Dakle, osim što srodne kategorije kultura seæanja i kolektivno

pamæenje „pokrivaju“ istorijske i simbolièko- kulturne atributeetnièkog identiteta, pa samim tim i etnièku i kulturnu komponentunacionalnog identiteta16, dinamiènost je još jedna zajednièka karak-teristika koja upuæuje na srodnost kategorija nacionalni identitet,etnicitet, kultura seæanja.

Mo�e se prihvatiti shvatanje prema kome je jedna od potreba

za kontinuitetom sa prošlošæu tra�enje i izgraðivanje smisla, s obzi-rom na postojanje same potrebe za smislom individua i grupa.

Kao deo „kulturnog aparata“ koji gradi smisao, kolektivnopamæenje i kultura seæanja ne iskazuju samo prošlost, veæ oblikujusadašnjost osmišljavajuæi egzistenciju individua i grupa i pru�ajuæiim moguænost shvatanja smisla sveta i vizije buduænosti. Naime,prošlost ima va�nu ulogu u sklopu samoviðenja individua i grupa:slike prošlosti redukuju nepreglednost minulih zbivanja, razdvajajuva�ne od neva�nih dešavanja, uspostavljaju kriterijume tradicije iformiranja i odr�avanja identiteta za (nove) generacije, te postajuemotivna osnova poreðenja sadašnjeg i prošlog stanja, kao i podsti-caj buðenja oseæanja (ne)zadovoljstva sadašnjicom koji gradi po-�eljnu/e viziju/e buduæeg stanja (upor: Kuljiæ, 2006b).

Promišljajuæi proces prevladavanja prošlosti i dajuæi prikaznekih postojanih struktura srpske kulture seæanja, T. Kuljiæ istièe da

234

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

16 Na osnovu svega navedenog, jasno je da mitovi o zajednièkim precima i za-

jednièka istorijska seæanja kao istorijski i simbolièko- kulturni atributi etnièkogidentiteta odnosno kao etnièka i kulturna komponenta nacionalnog identiteta nepostoje van okvira kolektivnog pamæenja i/ili kulture seæanja.

prevladavanje prošlosti nije kratkoroèni, veæ trajan proces i stalnaopomena. To znaèi da prevladavanje prošlosti nije proces koji bi tre-balo da vodi izmirenju sa zloèinima i oprostu, veæ predstavlja procesuèenja kako �iveti sa seæanjem da su (i) zloèini (genocid u Srebreni-ci) deo naše istorije i grupnog (nacionalnog) identiteta. Shodno na-vedenom, proces prevladavanja prošlosti te�i da prihvati (i) senkeprošlosti kao integralne delove nacionalnog identiteta, te da uklanjaotpore koji se javljaju prilikom priznavanja neuporedivosti zloèina ièinjenice da su ih poèinili predstavnici pripadajuæe (moje, naše...)nacije (Kuljiæ, 2005a:118).

Trebalo bi istaæi èinjenicu da se u aktualnoj srbijanskoj klimi

normalizovanog nacionalizma govor o nacionalnim zloèinima tièedubljeg smisla identiteta obiènog èoveka: podseæanje na zloèine pri-padajuæe nacije izaziva oseæanje jaèanja (nacionalne) solidarnosti17,te oseæanje narušavanja (nacionalnog) identiteta i kod pojedinacakoji u zloèine nisu direktno upleteni (upor: Kuljiæ. 2005a: 129).

U tom smislu vredi naznaèiti unutrašnju funkciju nacional-

nog identiteta (Smith). Prema ovom autoru, oseæanje nacionalnogidentiteta predstavlja moæno sredstvo za odreðivanje i lociranje po-jedinaènih „ja“ u svetu, a kroz prizmu kolektivne liènosti i njeneosobene kulture (Smit, 1998: 34, 269). Naime, potreba ljudskih biæa

za višestrukim identifikovanjem/poistoveæivanjem sa razlièitim ko-lektivitetima jeste društvena èinjenica; obim i intenzitet tog poisto-veæivanja se menjaju zavisno od vremena i mesta.

Kako upuæuju P. Poutignat i J. Streiff-Fenart analizirajuæipojam etniciteta, etnièki identitet, te shodno gore navedenom, i nacio-

nalni identitet jesu u isto vreme i veèiti i kontingentni: veèiti – jer pred-stavljaju temeljnu društvenu èinjenicu, podlo�nu aktiviranju i mobili-zovanju, a kontingentni –- jer su uslov i oblici javljanja ovih tipova

identifikacije istorijski odreðeni (Putinja, Stref-Fenar, 1997: 157).

Ipak, nakon svega navedenog trebalo bi imati na umu da bašta potreba ljudskih biæa za višestrukim identifikovanjem sa razlièi-tim kolektivitetima, te širok raspon ljudskih percepcija, stavova,

235

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

17 Vredi podsetiti na oseæanje solidarnosti kod znaèajnih delova populacije kaojedno od šest glavnih atributa etnièke zajednice (Smit, 1998: 40), što još jednom upu-æuje na postojanje etnièke osnove nacionalnog identiteta, te na opravdanost promi-šljanja nacionalnog identiteta i etniciteta kao „grozdova ideja“, kao i na srodnost ovihpojmova sa pojmom (kritièka) kultura seæanja, a što je osnovna ideja ovog ogleda.

oseæanja, mišljenja i delanja, otvara moguænost(i) za promišljanje,samodefinisanje i lociranje liènog „ja“ u odnosu ne samo prema na-

cionalnom ili etnièkom „ja“, veæ u odnosu i na socijalno, rodno,

profesionalno, nadnacionalno „ja“.Mo�da je to jedan od moguæih naèina otkrivanja autentiènog

liènog „ja“.

Literatura

Anderson, Benedikt (1998), Nacija: zamišljena zajednica, Beograd: Plato;Bart, Fredrik (1997), „Etnièke grupe i njihove granice“ u: Teorije o etnicite-

tu, Beograd: Biblioteka XX vek;Dragoviæ, Nada (2006), „Novi evropski identitet na Internetu: trka za

veb-adresu“ u: dnevni list Politika, 11.04.2006., str. 4;Greenfeld, Liah (1992), „The Three Identities of France“ u: Nationalism –

Five Roads to Modernity, Harvard University Press, Cambridge,Massachusetts, London, England;

Karanoviæ, Zorica (2006), „Nacionalni identitet i evropske integracije: bu-rek i globalizacija“ u: dnevni list Politika, 27.02.2006., str. 1, 9;

Krstiæ, Predrag (2004), „Identitet“ u: Kulturno-etièke pretpostavke civilnog

društva, Pojmovnk civilnog društva (III), (ur.) A. Molnar, Beograd:Grupa 484;

Kuljiæ, Todor (2005a), „Kritièka kultura seæanja“ u: Pet godina tranzicije u

Srbiji, Beograd: Socijaldemokratski klub, Fondacija Friedrich EbertStiftung;

Kuljiæ, Todor (2006b), „Kolektivno pamæenje“, „Kultura seæanja“ u:Sociološki reènik, (ur.) A. Mimica, M. Bogdanoviæ, Beograd: Zavodza ud�benike i nastavna sredstva, (u štampi);

Lapierre, Jean-William (1997), „Predgovor“ u: Teorije o etnicitetu, Beo-grad: Biblioteka XX vek,

Leboviæ, Ðorðe (2005), Semper idem, Beograd: Narodna knjiga;Maluf, Amin (2003), Ubilaèki identiteti, Beograd: Paideia;Papiæ, �arana (1995), „Problem odnosa priroda/kultura i moguænost zasni-

vanja antropologije (epistemološke) prošlosti“ u: Sociologija, Vol.XXXVII, br. 3: 277- 300;

Putinja, Filip, Stref-Fenar, �oslin (1997), Teorije o etnicitetu, Beograd: Bi-blioteka XX vek;

Smit, Antoni (1998), Nacionalni identitet, Beograd: Biblioteka XX vek;Sociološki leksikon (1982), Beograd: Savremena administracija;

236

SA

ND

RA

RA

DE

NO

VIÆ

Stojkoviæ, Branimir (1999), „Identitet kao determinanta kulturnih prava“ u:Kulturna prava, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava;

Trebješanin, �arko (2004), „Sudbina kolektivnog identiteta: biti nepo-novljiv, i u grupi“ u: Kultura, umetnost, nauka, broj 35, god. XLVI,Beograd: dnevni list Politika, 20. avgust 2004.

Sandra Radenoviæ

NATIONAL IDENTITY, ETHNICITY,(CRITICAL) MEMORY CULTURE

Summary

This article deals with the analysis of concepts of national identity and ethnici-ty (ethnic identity) as the “cluster of ideas” and/or concepts which have similar consti-tutive elements. This article intends to analyze the relationship between these conceptsand the concept of (critical) memory culture. Finaly, the author is attempting to discussthe concept of (critical) memory culture as the segment of cultural identity.

Key words: identity/identities, national identity, ethnicity, (critical) memoryculture, similarity, dynamism.

237

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6