1. DEO OSNOVI UMREAVANJAPregled Prikljuivanje na Internet Numeriki sistemi IP adrese i maske Internet Najvea mrea za prenos podataka Veliki broj raunarskih mrea meusobno povezanih Razmena podataka izmeu dva raunara Na Internetu, za razliku od ra. mrea radi www, postoje serveri sa HTML stranicama. Povezivanje na Internet Fiziki prikljuak (adapter - mrena kartica ili modem) Logiki prikljuak Aplikacije (softverski programi) za interpretiranje i prikazivanje sadraja Fiziki prikljuak PC Adapter mrena kartica modem Logiki prikljuak Protokol skup pravila koja opisuju kako ureaji komuniciraju u mrei TCP/IP grupa protokola koji se nalaze unutar O. sistema Ugraeni u operativni sistem Aplikacije alju i primaju podatke preko Interneta Interpretiranje i prikazivanje sadraja Web browser Web browser Uspostavlja vezu sa Web serverom Zahteva informacije Prima informacije Prikazuje informacije PC Kuite sa napajenjem, Matina ploa, Procesor, RAM, ROM, Hard disk, CD, DVD, Video kartica, Audio kartica, Mrena kartica, Portovi paralelni, serijski, USB, firewire Mrena kartica NIC - Network interface card Prikljuivanje PC u lokalnu mreu (LAN) NIC za PC tampana ploica dodaje se u slot NIC za laptop integrisana PCMCIA (Personal Computer Memory Card International Association) Mrena kartica Mrena kartica se bira prema tehnologiji koja se koristi. Protokol Ethernet, Token Ring, FDDI (dvostruki prsten optikih vlakana) Tip medijuma uvijena parica (UTP), koaksijalni kabl, optiki kabl, beina Tip sistemskog bus-a PCI, ISA Rad mrene kartice Interrup request (IRQ) input/output (I/O) address Ugraivanje NIC Ugraivanje ako ne postoji Zamena (neispravnost, oteenje) Ugradnja bolje komponente (10/100/1000 Mbps) Promena tipa Rezervna kartica Modem Modem modulator / demodulator Prikljuivanje preko telefonske linije 56 kbps modem ISDN (Integrated Services Digital Network), 128 kbps DSL modemi (Digital Subscriber Line), dve osnovne varijante: ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) Download: 64 kbps 8,192 Mbps, Upload: 16 640 kbps SDSL (Symmetric Digital Subscriber Line) Download: 1,544 2,048 Mbps, Upload: 1,544 2,048 Mbps kablovski modem 30 40 Mbps u jednom TV kanalu irine 6MHz

Instaliranje NIC i modema Konfigurisanje adaptera, jumper-a, softvera Alati za dijagnostiku Reavanje hardverskih konflikata Numeriki sistemi Decimalni osnova 10 cifre: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 Binarni osnova 2 cifre: 0, 1 Oktalni osnova 8 cifre: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 Heksadecimalni osnova 16 cifre: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F Konverzija iz decimalnog sistema u numeriki sa osnovom N Broj se uzastopno deli osnovom sistema N sve dok rezultat deljenja ne postane nula Zapisuje se ostatak pri svakom deljenju, svaki ostatak je jedna cifra u sistemu sa osnovom N Cifre koje predstavljaju ostatke napiu se u obrnutom redosledu u odnosu na redosled kojim su dobijene deljenjem Konverzija iz sistema sa osnovom b u decimalni numeriki sistem n je broj celih mesta m je broj razlomljenih mesta b je osnova sistema iz kojeg se prevodi broj ci su cifre sistema iz kojeg se prevodi broj i je pozicija cifre bi je teina cifre na poziciji i Primer konverzije iz decimalnog u binarni numeriki sistem Prevodi se broj 109 109 : 2 = 54, ostatak 1 54 : 2 = 27, ostatak 0 27 : 2 = 13, ostatak 1 13 : 2 = 6, ostatak 1 6 : 2 = 3, ostatak 0 3 : 2 = 1, ostatak 1 1 : 2 = 0, ostatak 1 Zapis broja je 109(10) = 1101101(2) Primer konverzije iz binarnog u decimalni numeriki sistem Za decimalni broj 109: 109 2 1 0 - pozicije cifara teine cifara su 109 = 1102 + 0101 + 9100 Konverzija binarnog broja 1101101 u decimalni: 1101101 6 5 4 3 2 1 0 - pozicije cifara 1101101(2) = 126 + 125 + 024 + 123 + 122 + 021 + 120 = 64 + 32 + 0 + 8 + 4 + 0 + 1 = 109(10) Heksadecimalni numeriki sistem Prevodi se broj 109 109 : 16 = 6, ostatak 13 6 : 16 = 0, ostatak 6 Zapis broja je 109(10) = 6D(16) Konverzija iz binarnog u heksadecimalni numeriki sistem Za osnove sistema vai: 24=16 etiri binarne cifre odgovaraju jednoj heksadecimalnoj Konverzija iz binarnog u heksadecimalni sistem: poevi od cifre najmanje teine grupiu se po etiri binarne cifre i zamenjuju jednom heksadecimalnom cifrom ako poslednja grupa ima manje od etiri cifre dopisuje se potreban broj nula sa prednje strane Primer: binarni broj 1101101: 110 1101(2) = 0110 1101(2) = 6 D(16) Konverzija iz heksadecimalnog u binarni numeriki sistem Svaka heksadecimalna cifra zameni se kombinacijom etiri binarne cifre koja odgovara toj heksadecimalnoj cifri Primer: heksadecimalni broj 1A2: 1A2(16) = 0001 1010 0010(2) = 110100010(2)

Logiki elementi

Logike (Bulove) operacije

Komanda ping Slui za proveru da li je mogua komunikacija sa ureajem koji ima zadatu IP adresu Internet Control Message Protocol (ICMP) Izvravanje komande Jedan ureaj alje drugom zahtev da se javi (ICMP Echo Request) Zavisno od ureaja i operativnog sistema alje se odreen broj zahteva Drugi ureaj alje prvom odgovor (ICMP Echo Replay) Uslov je da drugi ureaj postoji i da moe da odgovori Komanda ping na PC ping ping ping ping ping Interni "loopback" raunara (127.0.0.1) ping 127.0.0.1 Opcije komande ping

IP adrese IP V4 Duina IP adrese je 32 bita IP adresa moe imati bilo koju vrednost Maska ne moe imati bilo koju vrednost Nain zapisivanja: 4 bajta koji se razdvajaju takama svaki bajt se zapisuje kao decimalni broj (0 255) Notacija za IP adrese

Primer: definisan broj eho zahteva

Notacija za IP adrese

TCP/IP TCP/IP je grupa protokloa Transmission Control Protocol (TCP) Internet Protocol (IP) Ugraeni su u operativni sistem PC Podeavanje TCP/IP parametara na PC Parametri TCP/IP protokola na PC Komanda ipconfig na PC Mogue putanje kojima prolaze paketi Paketi putuju preko raznih routera a postoji naredba za odreivanje precizne putanje. Routeri komuniciraju dinamiki. Ukoliko je neki router nedostupan paketi e putovati preko nekog drugog routera. Router ima svoj O. sistem IOS (inter. Operating system).

Komanda ipconfig/all na PC

Time to Live (TTL) parametar Pokazuje kroz koliko rutera moe da proe paket pre nego to se odbaci, ukoliko ne stigne do odredita. Svaki paket koji proe kroz router smanjuje vrednost TTL-a za 1 .

Maksimalna vrednost TTL-a je do 30. Vrednost TTL u paketu: ureaj "A" koji alje paket upisuje neku vrednost npr. TTL=255 svaki ruter kroz koji proe paket smanjuje TTL za 1 i prosleuje paket dalje ka odreditu ruter koji primi paket paket sa TTL=1 odbacuje paket i alje ICMP poruku ureaju obavetava ga da je isteklo vreme ivota paketa Svaki router koji odbaci paket, alje ga onome ko ga je poslao I u njemu upisuje svoju adresu. Komanda tracert na PC Slui za proveru putanje kojom putuju paketi pri komunikaciji PC i udaljenog ureaja Izvravanje komande ping sa TTL=1 na koji odgovara prvi ruter kroz koji prolazi paket koji putuje ka odreditu prvi ruter vraa ICMP poruku "isteklo vreme ivota paketa" ICMP poruka sadri podatke o ruteru koji je odgovorio, koji se prikazuju u jednoj liniji ping sa TTL=2, odgovara drugi ruter ping sa TTL=n, odgovara ureaj koji se "pinguje" zavrava se komanda tracert Komanda tracert na PC tracert tracert Primer: tracert www.google.com

hab (hub) I model OSI svi (switch) II model OSI ruter (router) III model OSI brid (bridge) II model OSI Krajnji korisniki reaji

Mreni ureaji

Mree za prenos podataka Kako da se efikasno komunicira Kako da se izbegne dupliranje ureaja Kako da se upravlja mreom Primeri povezivanja u mreu

Primer: tracert www.google.com

Otkrivanje greaka Definisanje problema Prikupljanje informacija Razmatranje mogunosti Pravljenje plana akcija Primena akcije Posmatranje rezultata Dokumentovanje rezultata Traenje pomoi Poetak Interneta 1960 1990 godine, Ministarstvo odbrane SAD (U.S. Department of Defense - DoD) Projekat za pravljenje veilke i pouzdane mree za prenos podataka na irokom geografskom podruju za vojne i naune potrebe Vie raunara mogu da budu povezani razliitim putanjama Jedan raunar moe istovremeno da komunicira sa vie drugih raunara Mreni ureaji Svi ureaji koji se prikljuuju u mreu dele se na: Krajnji korisniki ureaji (raunar, tampa) Mreni ureaji ureaji na koje se prikljuuju krajnji korisniki ureaji

Mrene topologije Topologija definie strukturu mree Fizika topologija (nain prikljuenja na medijum) Logika topologija (nain pristupanja medijumu kad se alju podaci) Fizike topologije (Kako se fiziki povezuje na mreu) Nain fizikog povezivanja ureaja Tipovi fizikih topologija Bus, Prsten, Zvezda, Proirena zvezda, Hijerarhijska topologija i Mesh topologija - najpouzdanija topologija (koristi se u specijalnim uslovima, nuklearne centrale) jer su svu ureaji meusobno povezani svaki sa svakim. Fizike topologije

Logike topologije (nain komuniciranja - prava pristupa) Logika topologija mree odreuje kako ureaji meusobno komuniciraju Dve osnovne topologije su brodkast (broadcast) Ethernet prosleivanje tokena Deterministiki pristup, tano se zna ko moe da alje. Protokoli Skup pravila za komunikaciju format tajmning sekvenciranje kontrolu greaka Protokoli Protokoli odreuju kako se pravi fizika mrea kako se ureaji prikljuuju na mreu kako se formatiraju podaci koji se alju kako se podaci alju kako se postupa kad se dese greke Protokoli Protokole piu organizacije i komiteti Institute of Electrical and Electronic Engineers - IEEE American National Standards Institute - ANSI Telecommunications Industry Association - TIA Electronic Industries Alliance - EIA International Telecommunications Union - ITU (bivi Comit Consultatif International Tlphonique et Tlgraphique - CCITT) LAN Local Area Network Osobine ograniena geografska povrina pristup u vie taaka irok propusni opseg privatna kontrola (administrator mree) neprekidan pristup lokalnim servisima Sastoje se od: raunara mrenih kartica periferijskih ureaja mrenog medijuma mrenih ureaja Primer

Frame Relay (mrea sa komutacijom paketa) T1, E1, T3, E3 SONET - Synchronous Optical Network MAN-Metropolitan Area network Dva ili vie LAN-ova na nekom geografskom podruju Primer: banka u jednom gradu sa vie odeljenja meusobno povezanih iznajmljenim linijama

SAN Storage Area network Mrea za prenos podataka izmeu servera i ureaja za skladitenje podataka Veliki kapacitet

VPN Virtual Private Network (banke) Privatna mrea (iznajmljen kabl koji se fiksno prespaja u centrali) VPN koristi internet za prenos I sve se ifruje ili kriptuje. Prenos po javnoj infrastrukturi (npr. Internet)

VPN LAN tehnologije Ethernet Token Ring FDDI (Fiber Distribution Data Interface) WAN Wide Area Network (povezivanje 2 ili vie LAN mrea) Osobine velika geografska povrina pristup preko serijskih interfejsa (alje se bit po bit) uzak propusni opseg neprekidan ili povremeni pristup WAN ureaji Ruteri Modemi Komunikacioni serveri WAN tehnologije Modemi ISDN - Integrated Services Digital Network DSL - Digital subscriber line

Intranet i Extranet Intranet je privatna mrea neke kompanije koja moe biti povezana na Internet koriste je zaposleni zatien pristup (identifikacija, lozinke, ... ) Ekstranet je organizovan kao i intranet, koriste ga korisnici izvan kompanije identifikacija spoljanjih korisnika ogranien pristup (privilegije) Mogu se realizovati kao virtelne privatne mree Intranet i Extanet VPN

Truput (Throughput) Stvarno preneta koliina podataka u jedinici vremena Truput Propusni opseg Truput zavisi od Ureaja koji povezuju mree Tipa podataka Mrene topologije Broja korisnika mere Raunara korisnika Servera Trajanje prenoenja podataka T vreme B propusni opseg P truput S koliina podataka Najkrae vreme: T=S/B Tipino vreme: (stvarno vreme) T=S/P Digitalni i analogni prenos

Propusni opseg Koliina informacija kroz mreni prikljuak u jedinici vremena. Propusni opseg zavisi od vrste organizacije u kojoj se mrea koristi. Propusni opseg je kritian za mree ako mnogo korisnika pristupa velikom brzinom serveru koji je iste brzine. fizika i tehnoloka ogranienja propusni opseg se plaa brzo rastu zahtevi za poveanje opsega kritian za osobine mree Jedinice za propusni opseg bps biti u sekundi Kbps kilobiti u sekundi Mbps megabiti u sekundi Gbps kilobiti u sekundi Tbps terabiti u sekundi Ogranienja medijuma Kabliranje se vri na 10-15 godina. Tanki koaksijalni kabl (tanki eternet): 10Mbps, 180m Debeli koaksijalni kabl (debeli eternet): 10Mbps, 500m Cat5 UTP kabl (unshielded twisted-pair): UTP kablovi se postavljaju na duini do 100 m. 10BASE-T: 10Mbps, 100m 100BASE-TX: 100Mbps, 100m 1000BASE-T: 1000Mbps, 100m Multimodno opt. vlakno 62,5/125m (100BASE-FX):100Mbps, 220m Multimod opt. vlakno 62,5/125m (1000BASE-FX):1000Mbps, 220m Multimod opt. vlakno 50/125m (100BASE-SX):1000Mbps, 550m Monomod opt. vlakno 9/125m (100BASE-SX):1000Mbps, 5000m Ogranienja tehnologija Modem 56 kbs ISDN 128 kbs xDSL T1 E1 T3 E3

Mreni modeli definiu kako se vri komunikacija u mrei. Mreni modeli se dele na nivoe kako bi komunicirali. Svaki nivo komunicira sa sebi uparenim nivoom.

OSI (Open System Interconnection) ima 7 nivoa, a TCP/IP 4 nivoa. Razlog za deljenje na nivoe je laka komunikacija . Raunar lake prepoznaje fizike ureaje za komunikaciju jer su svi nivoi standardizovani. OSI nivo 1 HUB Fiziki nivo. U njemu je definisano koji medijum se koristi, koji konektori, koja brzina prenosa isl. OSI nivo 2 SWITCH Definie kakav je pristup medijumu i koja se tehnologija koristi, logika kontrola. Prua pouzdan prenos podataka je se alje frame I ako je on ispravan koristi se a ako nije odbacuje se. 2. OSI nivo moristi mac adrese (hardverske adrese). OSI nivo 3 ROUTER Obezbeuje pouzdantransfer. alju se paketi koji se proveravaju. Garantuje se da e paket biti poslat po najboljem pokuaju. Router e na osnovu svog znanja poslati paket. OSI nivo 4 Je transportni nivo I omoguava pouzdan prenos . Na 3. OSI nivou se proverava da li je stigao paket, a 4. nivo proverava I ponovo alje ako je potrebno. Ukoliko dolazi do zaguenja onda router javlja da se uspori slanje - to se naziva kontrola toka. Protokoli su TCP i UDP. Nema ureaja koji rade na 4. nivou. Kada Web browser treba da dohvati stranicu sa Web servera, proverava ispravnost stranice I alje potvrdu da li je sve stiglo.

OSI nivo 5 (NIVO SESIJE) Kada aplikacija uspostavi vezu onda se u toku veze moe preneti vie informacija. OSI nivo 6 Definie formate podataka (jpeg, tiff, gif, avi, mpeg) da bi smo znali kako da ih interpretiramo. OSI nivo 7 (NIVO APLIKACIJE) Aplikacije komuniciraju sa odgovarajuim uparenim aplikacijama. (Web browser - Web serer) Aplikacija alje podatke estom nivou, esti nivo petom nivou itd. Portovi se odnose na 4. nivo. (adrese servera) Web serveri rade na portu 80. Nivoi komuniciraju upareno prvi sa orvim, drugi sa drugim, Prenos podataka izmeu dva raunara DNS - Protokol za imena raunara TELNET - Sa naeg raunara vrimo komande na udaljenom raunaru SNMP - Protokol za nadgledanje i upravljanje mreom Detalji enkapsulacije

Komunikacija odgovarajuih nivoa

Network header - definie ko alje, a ko prima. Frame header se stalno menja od routera do routera, a u mrei se ne menja.

TCP/IP model

Poreenje OSI i TCP/IP modela

A: 8 bita mreni, 24 bita ureaj svi ureaji moraju imati istih prvih 8 bita B: 16 bita mreni, 16 bita ureaj svi ureaji moraju imati istih prvih 16 bita A: 24 bita mreni, 8 bita ureaj svi ureaji moraju imati ista prva 24 bita

Nivoi OSI modela i protokoli

2. MRENI MEDIJUMI Bakarni medijum Optiki medijum Beini medijum Bakarni: Izolatori, provodnici, poluprovodnici Napon Struja Otpornost - Mera koliko dobro prolazi struja kroz provodnik. Zatvoreno kolo Specifikacije kabla Brzina prenosa Vrsta signala (digitalni ili analogni) Slabljenje i izoblienje u kablu Oznaavanje Ethernet-a

Osobine STP i ScTP kablova Brzina do 100Mbps Maksimalna duina 100m Otpornost STP 150 ScTP 100 irm mora da bude uzemljen na oba kraja manje osetljiv na spoljanja zraenja manje zrai spolja Loe uzemljen irm pogorava karakteristike Tee spajanje kabla sa konektorom UTP Unshielded Twisted Pair etiri izolovana uvijena para provodnika Nisu isto uvijeni svi parovi provodnika, razlikuje se broj uvijanja po jedinici duine nije svejedno koji parovi se koriste Spoljanji izolator

Vrste bakarnih kablova u LAN-ovima Koaksijalni kablovi debeli koaksijalni kabl ("debeli eternet") tanak koaksijalni kabl ("tanki eternet") Kablovi sa uvijenim paricama UTP STP ScTP Koaksijalni kabl Unutranji provodnik Spoljanji provodnik (masa) Izolacija izmeu unutranjeg i spoljanjeg provodnika Izolacija oko spoljanjeg provodnika

Koaksijalni kabl Konektori: BNC Brzina: 10-100Mbps, koristi se samo za 10Mbps Prednosti vee duine od UTP, STP, ScTP jeftiniji od optikih kablova vie ureaja povezanih na jedan kabl poludupleks, mrea BUS. Veliina Thicknet (debeli Ethernet) > 1 cm, duina do 500m Thinnet (tanki Ethernet) ~ 0.35cm, duina do 185m Ne ugrauju se u novim mreama STP Shielded Twisted Pair etiri izolovana uvijena para provodnika (nekad su koriena i dva uvijena para) Metalna folija (irm) oko svakog uvijenog para Dodatni pleteni irm oko svih provodnika Spoljanji izolator Kablovi su uvijeni da bi se smanjilo zraenje i dodatno se omotavaju folijom spolja. Kablovi se razliito uvijaju.

Otpornost 100 Duina do 100m Brzina prenosa 10 100 1000 Mbps Obeleavanje provodika u kablu Pojedinani provodnici su od 1 do 8 Uvijeni parovi provodnika su: 1, 2 3, 4 5, 6 7, 8 Vrste kablova prema nainu spajanja provodnika na konektore Straight-through cable pravi kabl, povezivanje: PC i svi PC i hab ruter i svi Crossover cable ukrteni kabl, povezivanje: PC i PC svi i svi PC i ruter Rollover cable, povezivanje: (nije pravi mreni kabl) serijski port PC i konzolni port rutera serijski port PC i konzolni port svia Raspored provodnika na konektoru

Pravi kabl (straight-through)

Uvijanje kablova Broj uvijanja po jedinici duine Bolje karakteristike manje presluavanje izmeu parica vea otpornost na spoljanja zraena ScTP Screened Twisted Pair (FTP - Foiled Twisted Pair) etiri izolovana uvijena para provodnika Zajednika metalna folija (irm) oko svih provodnika slui za izolaciju Ovi kablovi se postavljaju u zidove.

Ukrteni kabl (cross-over)

Rol kabl (rolover)

Refrakcija (prelamanje) Skretanje zraka pri prelasku u sredinu sa drugaijom optikom gustinom Zrak 1 je upadni, deli se na: zrak 2: odbijeni deo, 1=2 zrak 3: prelomleni deo, nair 3>1

Optiki medijumi Elektromagnetski spektar Refrakcija (prelamanje) Pri prelasku iz optiki gue sredine u optiki reu sredinu zrak se prelama od normale Za prelamanje vai relacija

Geometrijska optika model zraka Zrak se prostire pravolinijski

Totalna refleksija Totalna refleksija se deava pri prelasku iz optiki gue u optiki reu sredinu kada je upadni ugao vei od kritinog kritini ugao je onaj za koji bi ugao prelomljenog zraka bio 90, na slici je obeleen sa 2 (tj. na slici je C = 2

Optika gustina Razliita brzina svetlosti u razliitim sredinama Manja brzina u optiki guim sredinama

Totalna refleksija u optikim vlaknima

Indeksi prelamanja

Indeks prelamanja stakla zavisi od hemijske istoe, istije staklo manji indeks prelamanja Refleksija (odbijanje) Odbijanje talasa od ravne povrine, npr. granice vazduha i stakla

Numerika apertura Opseg upadnih uglova za koje dolazi do totalne refleksije

Optiki kablovi i konektori

Optiko vlakno

Dva vlakna za dva smera

Singlmodna (monomodna) i multimodna vlakna

Signal i um u optikom vlaknu Nema presluavanja Rasejanje Slabljenje Neravnine jezgro-omota Promena indeksa prelamanja Disperzija Proirivanje impulsa Uzroci Razliite putanje u multimodnim vlaknima Hromatska disperzija u singlmodnim i multimodnim vlaknima (razliite brzine na razliitim talasnim duinama)

Multimodna vlakna Sastav: jezgro, omota, bafer, armatura, spoljanji omota Vrste step indeks gradijentna Optiki izvori LED dioda LASER-ska dioda Singlmodna (monomodna) vlakna Ostale optike komponente

3. TESTIRANJE KABLOVAProstiranje talasa u medijumima Bakarni medijum naponski talasi Optiki medijum svetlost Beini medijum elektromagnetski talasi Amplituda i frekvencija

Ostale optike komponente Izvori LED diode (850nm, 1310nm) LASER-ske diode (1310nm, 1550nm) Prijemici (PIN fotodiode: 850nm, 1310nm, 1550nm) Konektori SC (Subscriber connector) - multimodna ST (Straight Tip connector) - singlmodna Patch panel

Parametri signala Period, T Osnovna jedinica je sekund, s ms = 10-3 s s = 10-6 s ns = 10-9 s ps = 10-12 s Frekvencija, f=1/T Osnovna jedinica je

herc, Hz kHz = 103 Hz MHz = 106 Hz GHz = 109 Hz Oblici napona Sinusoidalni Pravougaoni

jedinicama je neimenovani broj (kolinik ulaznog i izlaznog napona)

Pojaanje i slabljenje snage Pojaanje snage u relativnim jedinicama je neimenovani broj (kolinik izlazne i ulazne snage)

Jedinice Napon se obeleava sa U Jedinica za napon je volt [V] Elektrina struja se obeleava sa I Jedinica za struju je amper [A] Otpornost se obeleava sa R Jedinica za otpornost je om [] Omov zakon: I=U/R Snaga se obeleava sa P Jedinica je vat [W] P=UI = U2/R = I2R Logaritamske jedinice Relativne jedinice u odnosu na referentnu vrednost nivo snage, nP [dB] = 10 log10 (P / Pref) nivo napona nU [dB] = 20 log10 (U / Uref) Apsolutni nivo snage Referentni nivo je P0 = 1mW = 103W nP [dBm] = 10 log10 (P / P0) Primeri: snaga je 2mW, nivo snage je: nP = 10 log10 (2mW / 1mW) = 10 log10 2 = 3dBm snaga je 1W = 103mW , nivo snage je: nP = 10 log10 (103mW / 1mW) = 10 log10 103 = 30dBm snaga je 1W = 106W , nivo snage je: nP = 10 log10 (106W / 103W) = 10 log10 103 = 30dBm Apsolutni nivo napona Referentni nivo za napon je U0 = 775mV = 0,775V nU [dB] = 20 log10 (U / U0) Primeri: napon je 2V, nivo napona je: nV = 20 log10 (2V / 0,775V) = 10 log10 2,58 = 8,2dB napon je 10mV, nivo napona je: nV = 20 log10 (10mV / 775mV) = 10 log10 0,013 = 37,8dB Veza izmeu nivoa napona i snage

Slabljenje snage u relativnim jedinicama je neimenovani broj (kolinik ulazne i izlazne snage)

Primeri za pojaanje i slabljenje Ako je snaga na izlazu vea od snage na ulazu pojaanje je vee od 1, a slabljenje manje od 1

Ako je snaga na ulazu vea od snage na izlazu pojaanje je manje od 1, a slabljenje vee od 1

Pojaanje i slabljenje u decibelima

Pojaanje napona u decibelima je jednako razlici nivoa napona na izlazu i nivoa napona na ulazu Slabljenje napona u decibelima je jednako razlici nivoa napona na ulazu i nivoa napona na izlazu Pojaanje i slabljenje u decibelima

Pojaanje i slabljenje napona Pojaanje napona u relativnim jedinicama je neimenovani broj (kolinik izlaznog i ulaznog napona)

Pojaanje snage u decibelima je jednako razlici nivoa snagea na izlazu i nivoa snage na ulazu Slabljenje snage u decibelima je jednako razlici nivoa snage na ulazu i nivoa snage na izlazu Primer za pojaanje i slabljenje Napon na ulazu bakarnog kabla je 1V, a na izlazu 0,5mV. Odrediti slabljenje i pojaanje. Napon je oslabljen 2000 puta, tj. u decibelima:

Slabljenje napona u relativnim

Primer za slabljenje u decibelima Snaga lasera je 8W, slabljenje na ulazu i izlazu iz vlakna zbog refleksije je po 0,2dB i slabljenje u vlaknu je 11,6dB, kolika snaga stie do prijemnika? Ukupno slabljenje je: a = 0,2 + 0,2 + 11,6 = 12dB

Analiza u vremenskom i frekvencijskom domenu Vremenski domen na horizontalnoj osi je vreme, a na vertikalnoj npr. napon koristi se osciloskop Frekvencijki domen na horizontalnoj osi je frekvencija, a na verikalnoj npr. snaga spektar signala koristi se analizator spektra um u vremenskom i frekvencijskom domenu U vremenskom domenu um izgleda kao sluajan signal U frekvencijskom domenu moe biti beli um, ili da ima neku zavisnost od frekvencije promena gustine snage uma sa frekvencijom uskopojasni um Analogni i digitalni opseg Analogni opseg je opseg frekvencija koji zauzima signal Digitalni opseg se odnosi na koliinu prenetih informacija (npr. bita) u jedinici vremena Jedinice za digitalni opesg biti u sekundi bps kilobiti u sekundi 1 kbps = 103 bps megabiti u sekundi 1 Mbps = 106 bps gigabiti u sekundi 1 Gbps = 109 bps Digitalni signali Najee dve vrednosti 0 i 1, moe biti i vie U bakarnim kablovima npr. dva razliita nivoa napona U optikim vlaknima impuls svetlosti (1), nema impulsa svetlosti (0) Digitalni signali su otporiji na smetnje i um (treba prepoznati nrp. da li je 0 ili 1) Slabljenje signala u bakarnom kablu Signal slabi du kabla Uzroci slabljenja otpornost kabla (pretvaranje signala u toplotu) konana otpornost izolacije (oticanje kroz izolaciju) promena impedanse du kabla (refleksija signala) neprilagoenje (refleksija signala) Presluavanje u bakarnom kablu Poveava se sa frekvencijom signala Manje je presluavanje u oklopljenim kablovima Manje je presluavanje kod uvijenih parica to krai deo uvijenih parova treba da se odvije kod konektora Vrste presluavanja Na bliem kraju (Near-end Crosstalk NEXT) Na daljem kraju (Far-end Crosstalk FEXT) Prikljuivanje UTP kabla na konektor T568A

1 zeleno-bela 2 zelena 3 narandasto-bela 4 plava 5 plavo-bela 6 narandasta 7 braon-bela 8 braon T568B 1 narandasto-bela 2 narandasta 3 zeleno-bela 4 plava 5 plavo-bela 6 zelena 7 braon-bela 8 braon Merenja na bakarnom kablu ina mapa Slabljenje Presluavanje na bliem kraju (NEXT) Suma presluavanja na bliem kraju (PSNEXT) Equal-level far-end crosstalk (ELFEXT) Power sum equal-level far-end crosstalk (PSELFEXT) Slabljenje refleksije Kanjenje [ns] Duina kabla Razlika kanjenja izmeu parica ina mapa (Wire map) raspored provodnika na oba kraja konektora da li ima kratko spojenih provodnika da li ima otvorenih veza (neki provodnik nije prikljuen na konektor) Slabljenje (Insertion loss) Razlika izmeu nivoa signala na ulazu kabla (signal predajnika ili izvora mernog signala) i nivoa na izlazu kabla (signal prijemnika ili instrumenta za merenje) Izraava se u decibelima

Presluavanje na bliem kraju (Near-end crosstalk NEXT) Na jednom kraju jednog para provodnika je predajnik (ili izvor mernog signala u toku merenja) Na istom kraju drugog provodnika je prijemnik (ili instrument za merenje nivoa signala) Slabljenje presluavanja je razlika nivoa signala u kablu sa predajnikom i kablu sa prijemnikom Izraava se u decibelima

Suma presluavanja na bliem kraju (Power sum near-end crosstalk PSNEXT) Kombinacija NEXT-a iz svih parova provodnika Na istom kraju tri para provodnika su predajnici (ili izvori mernog signala u toku merenja) Na istom kraju drugog provodnika je prijemnik (ili instrument za merenje nivoa signala) Izraava se u decibelima Merenje je bitno je za 1000BASE-T Ethernet

Presluavanje na daljem kraju (Far-end crosstalk FEXT)

Na jednom kraju jednog para provodnika je predajnik (ili izvor mernog signala u toku merenja) Na suprotnom kraju drugog provodnika je prijemnik (ili instrument za merenje nivoa signala) Slabljenje presluavanja je razlika nivoa signala u kablu sa predajnikom i kablu sa prijemnikom Izraava se u decibelima

Equal-level far-end crosstalk (ELFEXT) Razlika izmeu presluavanja na daljem kraju (NEXT) i slabljenja u kablu u kojem se meri presluavanje Izraava se u decibelima Merenje je bitno je za 1000BASE-T Ethernet

Power sum equal-level far-end crosstalk (PSELFEXT) Kombinacija ELFEXT-a iz svih parova provodnika Izraava se u decibelima Merenje je bitno je za 1000BASE-T Ethernet

su dva provodnika kratko spojena ili mesta gde je provodnik prekinut mesto na kojem je lo spoj Kategorija kabla Merenja se rade kad je izvreno kabliranje Kabl mora proi sve navedene testove na osnovu standarda TIA/EIA-568-B Ako su rezultati svih merenja unutar granica propisanih standardom to garantuje pouzdano funkcionisanje kabla na visokim frekvencijama Za merenja se mora koristiti pouzdana merna oprema da bi rezultati bili dovoljno tani Rezultati moraju da budu dokumentovani Merenja na optikim vlaknima Nema presluavanja Postoje diskontinuiteti Definie se prihvatljiv iznos gubitka snage Instrumenti za merenje Par instrumenata izvor svetlosti mera nivoa OTDR slabljenje, mesto kvara, ... Kategorije Ethernet kablova Kategorija 5 (Cat5) Kategorija 5e (Cat5) Kategorija 6 (Cat6) Mere se isti parametri, kategorija se odreuje na osnovu rezultata Kategorija 6: frekvencije do 250MHz, manje presluavanje i slabljenje refleksije

4. MRENI UREAJI Ripiter (repeater) Hab (hub) Brid (bridge) Svi (switch) Ruter (router) Ripiter, hab, brid i svi su LAN ureaji Ruter je i LAN i WAN ureaj OSI model

Slabljenje refleksije (Return loss) Refleksija je pojava da se deo signala koji od predajnika putuje ka prijemniku vraa ka predajniku Do refleksije dolazi na svim mestima gde ne postoji prilagoenje (du kabla ili na krajevima kabla) Slabljenje refleksije je razlika izmeu nivoa signala koji predajnik alje prijemniku i dela tog signala koji se vraa ka predajniku Izraava se u decibelima Kanjenje [ns] (Propagation delay) Kanjenje je vreme koje je potrebno signalu da proe od jednog do drugog kraja para provodnika Zavisi od duine kabla, uvijanja parice i elektrinih karakteristika Specificirano je TIA/EIA-568-B standardom za razliite kategorije UTP kablova Izoblienje kanjenja (Delay skew) Razlika kanjenja izmeu razliitih parova provodnika u jednom kablu je izoblienje kanjenja Kanjenje je razliito zbog razliite duine parica, razliitog uvijanja i razliitih elektrinih karakteristika Kritino je kad postoji istovremeni prenos po svim paricama u jednom smeru (1000BASE-T) Duina kabla (Cable length) Meri se na osnovu refleksije impulsa od drugog kraja kabla tj. na osnovu vremena potrebnog da elektrini impuls koji se alje sa jednog kraja ode do drugog kraja, i da se deo impulsa koji se reflektuje od drugog kraja vrati na prvi kraj Duina kabla je odreena na osnovu para provodnika koji ima najmanje kanjenje Duina uvijenih parova provodnika nije jednaka duini spoljanjeg izolatora kabla (u kojem se nalaze etiri uvijena para provodnika) Merenje duine kabla Duina kabla se meri se pomou ehometra ili reflektrometra u vremenskom domenu (Time Domain Reflectometry TDR) Ovim instrumentom se takoe moe odrediti rastojanje do mesta kvara u kablu, tj. mesta na kojem

OSI i TCP/IP modeli

LAN ureaji Ripiter (repeater) Fizika topologija: bus Logika topologija: bus

Ripiter (repeater) Prima, regenerie i prosleuje signal Poveava rastojanje izmeu ureaja u mrei Radi na nivou bita Na osnovu funkcije ripiter pripada fizikom nivou (OSI nivo 1) Deli mreu na segmente Segmenti imaju bus topologiju Pravilo 5-4-3 5 segmenata 4 ripitera 3 segmenta sa host-ovima Hab (hub) Fizika topologija: zvezda Logika topologija: bus Hab (Hub) Ripiter sa vie prikljuaka (uglavnom od 4 do 24) Prosleuje signal na sve prikljuke, osim na onaj sa kojeg signal dolazi Na osnovu funkcije hub pripada fizikom nivou (OSI nivo 1) Topologija "zvezda" Vrste Pasivni - fiziki razdelnik Aktivni - regeneriu signal Pametni (Intelligent, Smart) - imaju ikroprocesor I mogunost dijagnostikovanja Brid (bridge) Bridge Deli mreu na segmente Na osnovu funkcije brid pripada Data Link nivou (OSI nivo 2) Koristi MAC adrese (fizike adrese) Ima tipino dva prikljuka Segmenti imaju bus topologiju Filtrira saobraaj Deli LAN na kolizione domene Ethernet frame

Brid filtrira saobraaj, ripiter ne filtrira Zamena ripitera bridom poveava saobraaj u mrei Svi (switch) Svi je brid sa vie prikljuaka Na osnovu funkcije svi pripada Data Link nivou (OSI nivo 2) Topologija "zvezda" Mikrosegmentacija mree Poveava saobraaj u mrei (smanjuje zaguenje) Funkcionisanje svia

Svi i hab Svi i hub su kompatibilni na osnovu portova, npr. hab sa 8 prikljuaka se moe zameniti sviem sa 8 prikljuaka U mrei sa habom, u jednom trenutku samo jedan raunar moe da alje podatke U mrei sa sviem moe istovremeno da se napravi vie virtuelnih veza, tj. vie parova raunara mogu da komuniciraju istovremeno Poreenje hub-a i switch-a Mrea sa hub-om: samo jedan ureaj sme da alje podatke u jednom trenutku Mrea sa switch-em: vie istovremenih virtuelnih veza Vrste mrea Peer-to-peer Client/Server Peer-to-peer mrea

Funkcionisanje brida Na osnovu frame-ova koje dobija pravi i odrava tabelu sa MAC adresama po prikljucima Na osnovu MAC adrese ureaja kojem je upuen frame radi sledee ako je frame upuen ureaju koji je na istom segmentu sa kojeg dolazi poruka ne radi nita ako je ureaj kome je upuen frame na drugom segmentu, prosleuje frame na taj segment ako ne zna na kojem je segmeentu ureaj kome je upuen frame (ne postoji zapis u tabeli), prosleuje frame na sve segmente osim segmenta sa kojeg je primljen frame Primer tabele MAC adresa

Peer-to-peer mrea Svi raunari rade kao jednaki partneri Raunar koji ima zahtev se ponaa kao klijent, raunar koji odgovara se ponaa kao server Korisnici odravaju raunare, ne postoji administrator Jednostavna instalacija, potreban odgovarajui operativni sistem na svakom raunaru Mree nisu skalabilne, do 10 raunara Opada efikasnost sa poveanjem broja raunara Problem bezbednosti Klijent/Server mrea

Brid i ripiter

Klijent/Server mrea Mreni servisi su na jednom raunaru serveru Moe biti vie servera Server odgovara na zahteve klijenata Svaki klijent ima ime i lozinku Resursi su locirani na serveru (printeri, fajlovi,

aplikacije, ...) Peer-to-peer mree Prednosti jeftinija za instaciju nije potreban specijalizovani softver za administraciju nije potreban administrator Nedostaci loe se skalira, pri poveanju upravljanje mreom postaje nemogue svaki korisnik se mora obuiti za administriranje manja bezbednost poto svi raunari dele resurse to se loe odraava na osobine mree Klijent/Server mrea Prednosti vea bezbednost administriranje je centarlizovano, lake se odravaju vee mree resursi su na jednom mestu Nedostaci potreban je skuplji mreni softver potreban je server koji ima vee mogunosti od radne stanice, pa je skuplji potreban je profesionalni administrator u sluaju pada servera mrea prestaje da radi (ceo sistem je zavisan od jednog ureaja) Ruter Specijalni kompjuter Ureaj treeg nivoa OSI modela LAN i WAN ureaj Osnovne funkcije usmeravanje paketa na osnovu logikih adresa (IP) povezivanje LAN mrea "prepakivanje" podataka izmeu razliitih protokola

Ruter WAN ureaj Data Terminal Equipment (DTE) Data Communication Equipment (DCE)

Channel Service Units / Digital Service Units (CSU/DSU)

Eternet prikljuci Prema rasporedu signala na konektoru ureaji se mogu grupisati u dve grupe svi i hab raunar i ruter Ureaji iz razliitih grupa spajaju se meusobno pravim kablom (straight-through) Ureaji iz iste grupe spajaju se meusobno ukrtenim kablom (crossover) Pravi kabl (straight-through) Pravim kablom spajaju se meusobno raunar i svi ruter i svi raunar i hab ruter i hab Ukrteni kabl (crossover) Ukrtenim kablom spajaju se meusobno dva raunara dva rutera raunar i ruter dva svia dva haba svi i hab Rollover kabl Rollover kablom spaja se serijski prikljuak raunara sa konzolnim prikljukom haba, svia ili rutera, pri emu je potreban i adapter za prelaz sa serijskog konektora raunara (DB9) na eternet konektor RJ45 Postoje i konzolni kablovi koji na jednom kraju imaju serijski konektor za raunar a sa druge RJ45 za konzolni prikljuak mrenog ureaja Povezivanje serijskih prikljuaka rutera

Povezivanje rutera i modema

Prikljuci na ruteru Eternet Serijski DTE/DCE Konzolni

Kolizioni domeni Mrea sa hub-om (proirena zvezda)

2 za "tanki" Ethernet -T -TX -FX ... Eternet u OSI modelu

Kolizija

Ethernet radi na prvom nivou donjem delu drugog nivoa Data Link nivo ima dva podnivoa: Media Access Control (MAC): kontrola pristupa medijumu, protokoli koji se odnose na fizike komponente Logical Link Control (LLC): protokoli za kontrolu logike veze MAC (fizike) adrese Za jednoznanu identifikaciju ureaja u Ethernet LAN-u koriste se MAC adrese Duina je 48 bita pie se kao 12 heksadecimalnih cifara prvih 6 cifara oznaavaju proizvoaa, dodeljuje ih IEEE drugih 6 cifara predstavljaju serijski broj interfejsa ili pojedinanog uraaja, dodeljuje ih proizvoa MAC adresu imaju ruteri, switch-evi, raunari, printeri, ... PC dobija MAC adresu od mrene kartice Ureaj moe imati vie MAC adresa, npr. PC sa dve ili vie mrenih kartica MAC (fizike) adrese

5. Ethernet Poetak Ethernet-a Poetak razvoja u korporaciji Xerox 1970 Prvi standard objavio konzorcijum Digital Equipment Company, Intel, and Xerox (DIX) 1980 Otvoreni (open) standard Istorijski razvoj Ethernet-a 1980 objavljen DIX standard za 10 Mbps 1985 objavljen IEEE 802 standard za LAN standard za Ethernet je IEEE 802.3 1995 objavljen IEEE standard za 100 Mbps 1998 objavljen IEEE standard za 1000 Mbps (Gigabit Ethernet) 2002 objavljen IEEE standard za 10 Gbps Menjaju se tehnologije i brzina prenosa, a struktura okvira (frame) je skoro nepromenjena Pravila za imenovanje Ime Ethernet tehnologije ima tri dela: brzina u Mbps ili Gbps: 10, 100, 1000, 10G nain prenosa: BASE prenos u osnovnom opsegu BROAD prenos modulisanog signala, vie se ne koristi (postojala je varijanta za debeli koaksijalni kabl 10BROAD36) medijum koji se koristi npr: 5 za "debeli" Ethernet

Slanje okvira (frame) Paket sa treeg nivoa OSI modela se enkapsulira u frame, koji ima tri dela: header, sadri MAC adrese (destination, source) koristan sadraj frame-a, i to je ceo paket sa treeg nivoa trailer

Komunikacija odgovarajuih nivoa

FCS (Frame Checksum) slui za proveri ispravnosti frame-a izraunava ih ureaj koji alje frame na osnovu sadraja frame-a prijemni ureaj izraunava FCS i poredi sa FCS koji je primio ako postoji razlika dolo je do greke u prenosu, frame se odbacuje Eternat II frame (DIX verzija)

Okvir (frame) PDU drugog OSI nivoa Frame ima pet polja polje koje oznaava start frame-a polje koje sadri adrese polje koje oznaava duinu ili tip frame-a polje koje sadri podatke koje prenosi frame polje za proveru ispravnosti frame-a

Razlike u odnosu na IEEE 802.3 frame su: Preambula u DIX verziji ima isti sadraj kao to u IEEE 802.3 vrziji imaju zajedno prambula i SFD, samo se u ovoj verziji raunaju kao jedno polje Polje Type sadri oznaku tipa Poreenje IEEE 802.3 i Ethernet II

Ethernet frame IEEE 802.3 (1) Ukupna duina frame-a je izmeu 64 i 1518 bajtova Pristup medijumu (MAC Media Access Control) Deterministiki pristup medijumu Token ring fizika topologija: zvezda logika topologija: prsten FDDI fizika topologija: dvostruki prsten logika topologija: prsten Nedeterministiki pristup medijumu Ethernet fizika topologija: bas, zvezda, proirena zvezda logika topologija: bas Pristup medijumu

Duine polja su izraene u bajtovima Sadraj peambule: 7 bajtova, svaki sadri 10101010 Preambula slui za sinhronizaciju ulaznih kola mrene kartice koja treba da primi frame kad je prenos asinhroni Sadraj SFD (Start Feild Delimiter) je: 10101011 SFD oznaava kraj dela frame-a koji slui za sinhronizaciju Ethernet frame IEEE 802.3 (2)

Destination je MAC adresa ureaja koji treba da primi frame i moe biti unicast adresa (alje se samo jednom ureaju) multicast adresa (alje se grupi ureaja) broadcast adresa (alje se svim ureajima u LAN-u) Source je MAC adresa ureaja koji alje frame Ethernet frame IEEE 802.3 (3)

Length/Type moe da sadri duinu frame-a ili tip protokola iji podaci se prenose u frame-u Zavisno od sadraja polja Length/Type (dva bajta) ako je vrednost manja od 0x0600 (tj. decimalnog broja 1536), tada polje oznaava duinu frame-a ako je vrednost 0x0600 ili vei broj, tada polje oznaava protokol Primeri: 0x0806 = ARP 0x0800 = IPV4 Ethernet frame IEEE 802.3 (4)

Data polje je sadraj koji se prenosi frame-om Sadraj je ceo paket sa treeg nivoa OSI modela Duina u bajtovima je od 46 do 1500 Ako je duina manja od 46 bajtova dodaje se "pad", tj. dopuna do 46 bajtova iji sadraj nije specificiran

Pristup medijumu Ethernet je broadcast tehologija i koristi se deljeni medijum Koristi se Carrier Sense Multiple Access / Collision Detection (CSMA/CD) Detekcija kolizije i backoff algoritam Pre slanja ureaj proverava da li je medijum slobodan Ako je medijum zauzet, proverava ponovo posle nekog intervala vremena Ako je medijum slobodan poinje da alje frame, I nastavlja da preti da li jo neko alje u isto vreme Kad poalje frame ureaj prelazi u stanje u kojem proverava da li neko alje, tj. da li treba da prima Ako dva ureaja alju istovremeno: detektuju koliziju, prekidaju slanje frame-ova alju "jam" signal du\ine 32 bita prelaze u backoff algoritam

Slot time Trajanje poruke 10 i 100 Mbps: 64 okteta (512 bita) 1000 Mbps: 512 okteta (4096 bita) Prostiranje kroz kabl Brzina signala kroz kabl: 20.3 cm/ns Duina UTP kabla: 100m Vreme 493 ns Slot time

Minimalni razmak izmau dva okvira Interframe spacing 96 bita za sve Eternet brzine

Nain komuniciranja Polu dupleks postoji kolizija Puni dupleks ne postoji kolizija Polu dupleks 10Mbps, 100Mbps, 1000Mbps Asinhroni prenos Postoji kolizija Potrebna preambula za sinhronizaciju Slot time minimalno vreme za slanje Puni dupleks 100Mbps, 1000Mbps, 10Gbps Sinhroni prenos Ne postoji kolizija Nije potrebna preambula za sinhronizaciju, ali postoji Trajanje jednog bita

Backoff time Kad doe do kolizije ureaju koji su uestvovali u koliziji moraju da ekaju due od vremena definisanog minimalnim razmakom izmeu dva okvira Vreme ekanja svakog ureaja je sluajno i mogue vrednosti su umnoci od Slot time Jam signal Duina 32 bita Sadraj je proizvoljan, ali ne sme da se uklopi sa ve poslatim delom okvira tako da se ukupno dobije ispravan okvir (ne sme da bude ispravan frame checksum) Najei sadraj je naizmenini niz 0101... Detektovanje kolizije

Slot time Minimalno vreme slanja okvira koje je potrebno da stanica alje da bi se sigurno detektovala kolizija u najgorem sluaju Detektovanje kolizije

Kolizije Kolizije smanjuju truput u mrei

Kolizije koje se javljaju pre SFD se obino ne prijavljuju viim slojevima Na osnovu broja kolizija jednog okvira dele se na pojedinane kolizije kad jedan okvir samo jednom uestvuje u koliziji, i u narednom pokuaju se uspeno poalje viestruke kolizije kad jedan okvir vie puta uestvuje u koliziji Rezultat kolizije su najee kolizioni fragmenti tj. delovi okvira krai od minimalnog okvira Tipovi kolizija Lokalna (local collision) Udaljena (remote collision) Kasna (late collision) Tipovi kolizija

navedena u hederu i stvarna duina se razlikuju Dugaka preambula ili jam (ghost, jabber) Kratak i dugaak frame, FCS greka

Lokalna kolizija Kolizija unutar jednog segmanta Karakteristike Na koaksijalnom kablu (10BASE2, 10BASE5) je povean nivo napona na segmentu koji detektuju sve stanice na UTP (10BASE-T, 100BASE-TX, 1000BASE-T) kablu koliziju prepoznaju samo stanice koje alju, jer istovremeno i primaju signal javljaju se kolizioni fragmenti neispravan je FCS (frame shecksum) Lokalna kolizija na koaksijalnom kablu

Ethernet greke Pojava malog broja greaka za nekoliko minuta ili u toku jednog sata ima nizak prioritet, ne mora se odmah reavati Pojava stotina greaka za nekoliko minuta mora se odmah reavati Ethernet Auto-Negotiation Ureaji sa razliitim brzinama mogu biti meusobno prikljueni (10, 100, 1000 Mbps) Auto-negotiation je postupak dogovarana o brzini prenosa i nainu (pludupleks ili puni dupleks) Normal Link Pulse (NLP) Svaka stanica koja radi sa 10BASE-T emituje impuls svakih 16 ms Ovakvi impulsi prilagoeni za auto-negotiation postupak nazivaju se NLP (Norm,al Link Pulse)

Udaljena kolizija Kolizija koja se desila na drugom segmentu Karakteristike Ne postoji povean nivo napona na segmentu koaksijalnog kabla (povean nivo napona ne prolazi kroz repeater) ne detektuje se istovremenom pojavom signala na Rx i Tx prikljucima na UTP kablu javljaju se kolizioni fragmenti neispravan je FCS (Frame Checksum) Kasna kolizija Sve legalne kolizije se javljaju u prvih 64 okteta Kolizija koja se javlja posle 64 okteta je kasna kolizija Lokalna i udaljena kolizija nisu greke, deavaju se u toku normalnog funkcionisanja Ethernet-a, a kasna kolizija je greka Razlika u ponaanju NIC zavisno od vrste kolizije Za normalne kolizije, koje se javljaju u prvih 64 okteta, automatski se pokuava ponovno slanje okvira (frame) koji je uestvovao u koliziji Za kasne kolizije okvir koji je uestvovao u koliziji se ne alje automatski; vii nivoi OSI modela treba da detektuju nedostatak okvira Ethernet greke Kasna kolizija Dugaak frame (long frame, jabber) frame dui od 1518 okteta bez obzira da li je FCS dobar ili ne (jabber je znatno dui frame) Kratak frame (short frame, runt) frame sa manje od 64 okteta i sa ispravnim FCS Kolizioni fragmenti (collisin fragments, runt) FCS greke Greka u poravnanju (alignement error) nedovoljan ili povean broj bita Greka u opsegu (range error) duina frame-a

Fast Link Pulse (FLP) Serija NLP impulsa koji se alju u grupi u cilju auto-negotiation postupka zove se FLP (Fast Link Pulse) FLP se alju u istim intrevalima kao i NLP

Ethernet Auto-Negotiation Svaka stanica alje seriju impulsa koja pokazuje njene mogunosti Kad svaka od stanica primi impulse od stanice sa druge strane linka, podeava brzinu i nain prenosa tako da se postigne najbri prenos U sluaju prekida linka (komunikacije), svaka od stanica pokuava da emituje brzinom kojom je bio uspostavljen poslednji link U sluaju dueg prekida ponovo se radi autonegotiation Do prekida linka dolazi zbog otkaenog kabla, kvara, reseta, ... Ethernet Auto-Negotiation Lista prioriteta za uspostavljanje linka 1000BASE-T puni dupleks 1000BASE-T polu dupleks 100BASE-TX puni dupleks 100BASE-TX polu dupleks 10BASE-T puni dupleks 10BASE-T polu dupleks Ethernet Auto-Negotiation Gigabitski eternet mora imati auto-negotiatin, za ostale je postupak opcioni Administrator moe iskljuiti auto-negotiation postupak i selektovati brzinu i dupleks mod

Obe strane linka moraju biti postavljene na isti nain, ili su obe predefinisane ili je na obe strane ukljuen autonegotiation

6. ETHERNET TEHNOLOGIJEPregled 1980 objavljen DIX standard za 10 Mbps 1985 objavljen IEEE standard za 10 Mbps 1995 objavljen IEEE standard za 100 Mbps 1998 objavljen IEEE standard za 1000 Mbps (Gigabit Ethernet) 2002 objavljen IEEE standard za 10 Gbps Pregled 1980 objavljen DIX standard za 10 Mbps 1985 objavljen IEEE standard za 10 Mbps 1995 objavljen IEEE standard za 100 Mbps 1998 objavljen IEEE standard za 1000 Mbps (Gigabit Ethernet) 2002 objavljen IEEE standard za 10 Gbps Varijante 10 Mbps Ethernet-a 10BASE5 10BASE2 10BASE-T Zajedniki naziv je "Legacy Ethernet" Parametri 10 Mbps Ethernet-a

10BASE5 Ne preporuuje se za nove instalacije teko je nai mrene kartice jedna taka za otkaz sistema teak za ugradnju Medijum debeli koaksijalni kabl duina segmenta do 500m Radi samo u polu dupleksu 10BASE5 Ne preporuuje se za nove instalacije teko je nai mrene kartice jedna taka za otkaz sistema teak za ugradnju Medijum debeli koaksijalni kabl duina segmenta do 500m Radi samo u polu dupleksu 10BASE-T Uveden je poetkom 90-tih Fizika topologija zvezda ili proirena zvezda Originalno je bio polu dupleks, kasnije je dodat puni dupleks Potreban hub Korien UTP kabl kategorije 3 (Cat3), treba ugraivati UTP Cat 5e ili bolje Maksimalna duina kabla 90m 3m kabl od patch panela do ureaja 6m kabl od raunara do utinice (npr. na zidu) ukupna duina izmeu dva ureaja je 1m 100m 10BASE-T Konektori RJ45, raspored pinova T568-A ili T568-B Koriste se etiri provodnika Postoje dva nezavisna puta, po jedan za svaki smer

Pravilo 5-4-3 Da bi kanjenje bilo unutar dozvoljenih granica, izmeu dve stanice u LAN-u moe postojati: najvie pet segmenata najvie etiri ripitera izmeu najvie tri "nastanjena" segmenta (tj. segmenta sa prikljuenim stanicama) 10BASE-T arhitektura Uglavnom se stanice prikljuuju na hub-ove ili switch-eve Hub je multiportni repeater (pravilo 5-4-3)

Linijski kod za 10Mbps Ethernet Koristi se Manchester kod U Manchester kodu se nule i jedinice koduju tako to uvek postoji prelaz na sredini bitskog intervala nula ima prelaz sa visokog nivoa na niski nivo (kombinacija 1-0) jedinica ima prelaz sa niskog nivoa na visoki nivo (kombinacija 0-1)

100Mbps Ethernet Fast Ethernet Varijante 100Mbps Ethernet-a 100BASE-TX, medijum je UTP kabl 100BASE-FX, medijum je multimodno optiko vlakno Parametri 100Mbps Ethernet-a

Linijski kod Razlikuju se dva stepena u kodovanju prvi stepen je 4B/5B kodovanje drugi stepen zavisi od toga da li se koristi UTP kabl ili optiko vlakno 100BASE-TX Uveden 1995, polu dupleks

1997 je proiren uveden je i puni dupleks Korien je UTP kabl Cat 5 Uglavnom se koriste switch-evi Kodovanje u 100BASE-TX Prvi korak je 4B/5B kodovanje Drugi korak je skremblovanje Trei korak je Multi-Level Transmit (MLT-3) kodovanje postoji tri razliita nivoa napona jedinica ima prelaz na sredini bitskog intervala nula zadrava konstantan nivo signala

svaki repeater koji menja Ethernet implementaciju je ovog tipa (npr. promena sa 100BASE-TX na 10BASE-FX) Repeater klase II unosi kanjenje do 92 bitska intervala nalazi se izmeu dva segmenta sa istom Ethernet tehnologijom Za 100BASE-TX rastojanje izmeu dva ureaja je najvie 100m Arhitektura brzog eterneta

100BASE-TX Konektori RJ45, raspored pinova T568-A ili T568-B Koriste se etiri provodnika Postoje dva nezavisna puta, po jedan za svaki smer

Ogranienja za porast mree Duina kablova (kanjenje u kablovima) 1000Mbps Ethernet Gigabitski Ethernet Varijante 1000Mbps Ethernet-a 1000BASE-T, medijum je UTP kabl kategorije 5e ili bolje 1000BASE-CX, medijum je STP 1000BASE-X, medijum je optiko vlakno 1000BASE-SX 1000BASE-LX Parametri 1000Mbps Ethernet-a

100BASE-FX Medijum je optiko multimodno vlakno Namenjeno za backbone, izmeu spratova, izmeu zgrada Nije nalo iru primenu jer se brzo pojavio Gigabit-ski Ethernet Kodovanje Prvi korak je 4B/5B kodovanje Drugi korak je skremblovanje Trei korak postoje dva nivoa (ima/nema svetlosnog signala) jedinica ima prelaz na sredini bitskog intervala nula zadrava konstantan nivo signala

Nivoi Gigabitskog Ethernet-a

Konektori Koriste se ST i SC konektori Postoje dva optika vlakna, po jedno za svaki smer

Arhitektura brzog eterneta Uglavnom se povezuju stanice na hub ili switch Postoje dve vrste repeater-a Repeater klase I unosi kanjenje do 140 bitskih intervala

1000BASE-T Ethernet Prenos 1000Mbps po UTP kablu Frekvencijski opseg UTP kabla kategorije 5e je 125MHz Koriste se sva 4 para provodnika UTP kabla I prenos u svakom paru je puni dupleks Po svakom paru provodnika prenosi se 250Mbps u svakom smeru Koristi se 4D-PAM5 linijsko kodovanje (PAM5 Pulse Amplitude Modulation 5) Na liniji postoji: 9 razliitih nivoa signala kad je linija slobodna 17 razliitih nivoa signala kad se prenosi signal Vremenski oblik signala u jednom paru provodnika

Multipleksiranje signala po paricama Podaci koji se alju u predajnom delu se dele u etiri paralelna niza bita Svaki niz bita se koduje i alje po jednoj parici Na drugoj strani primaju se sva etiri niza bita I od njih se pravi jedan niz Nain prenosa moe biti poludupleks, ali se mnogo ee koristi puni dupleks Multipleksiranje signala po paricama

10Gbps Ethernet Standard: IEEE 802.3ae, Jun 2002 Format okvira (frame) je isti kao i u ostalim Ethernet tehnologijama Poludupleks nije podran LAN, MAN i WAN tehnologija Domet 40km po monomodnim vlaknima (MAN tehnologija) Kompatibilan sa SONET/SDH (OC-192, brzina 9.584640 Gbps) SONET (synchronous optical network) SDH (synchronous digital hierarchy) Parametri 10GbE

1000BASE-X Ethernet Varijante 1000BASE-X Ethernet-a 1000BASE-SX talasna duina svetlosti je 850nm (S - short wavelength) koriste se multimodna optika vlakna 1000BASE-LX talasna duina svetlosti je 1310nm (L - long wavelength) koriste se monomodna optika vlakna duine do 5km Prenos Koriste se dva optika vlakna, po jedno za svaki smer, pa se koristi puni dupleks Linijsko kodovanje u 1000BASE-X Ethernet Koristi se 8B/10B kodovanje Signal je NRZ (Non Return to Zero) Poto je iskljuivanje predajne LASER-ske ili LED diode sporo (vreme potrebno da se potpuno iskljui), nule i jedinice se prenose na sledei nain nula je kad je mali intenzitet svetla jedinica je kad je vei intenzitet svetla da li je nula ili jedinica odluuje se poreenjem sa pragom poreenja Poreenje varijanti 1000Mbps Ethernet

Varijante 10Gb Ethernet-a 10GBASE-SR Za mala rastojanja (26m - 82m) po ve instaliranim multimodnim vlaknima 10GBASE-LX4 Koristi multipleksiranje po talasnim duinama WDM (wavelength division multiplexing), rastojanja su 240m - 300m po ve instaliranim multimodnim vlaknima 10 km po monomodnim optikim vlaknima Varijante 10Gb Ethernet-a 10GBASE-LR i 10GBASE-ER Rastojanja 10km i 40km po monomodnim optikim vlaknima 10GBASE-SW, 10GBASE-LW, 10GBASE-EW Zajedniko ime je 10GBASE-W, namenjene za rad sa OC-192 sinhronim transportnim modulom SONET/SDH WAN opreme 10GBASE-LX4 multipleksiranje

10GbE implementacije

Maksimalne duine za 1000BASE-SX

7. TCP/IPTCP/IP aplikacije

Funkcije Network Access nivoa Za IP paket obezbeuje fiziki pristup medijumu Obezbeuje zatvaranje IP paketa u frame-ove Definie procedure koje se koriste u pristupanju mrenom hardveru i pristup medijumu Specificira hardver, softver i prenosne karakteristike medijuma Arhitektura Interneta Za povezivanje se koristi mreni nivo Prednost korienja nivoa funkcionalnost mree realizuje se u nezavisnim modulima mogu da rade razliite LAN tehnologije na OSi nivoima 1 i 2 mogu da se koriste razliite aplikacije na OSI nivoima 5, 6 i 7 Primer: ruter povezuje dve mree

Protokoli transportnog nivoa Primer: dva rutera povezuju tri mree

Funkcije TCP i UDP Segmentacija podataka sa vieg nivoa Slanje segmenata izmeu dva krajnja ureaja Funkcije TCP Ostvaruje operacije od kraja do kraja Obezbeuje kontrolu toka Obezbeuje pouzdani prenos Protokoli Internet nivoa

Funkcija rutera

Funkcije IP protokola Definie paket i emu adresiranja Prenosi podatke izmeu Internet nivoa i Network Access nivoa Rutira pakete do udaljenog ureaja Network Access nivo

Ruteri prosleuju pakete kroz mreu na osnovu IP adrese odredita Ruteri donose odluke na osnovu tabela za rutiranje koje odravaju Ruteri meusobno izmenjuju informacije na osnovu kojih odravaju tabele za rutiranjeKorisnici vide TCP/IP oblak

Detalji su skriveni od korisnika

Podela IP adresa u klase (klasno adresiranje) Ceo adresni prostor je podeljen u klase Klase su: A, B, C, D, E Podela adresnog prostora po klasama (na osnovu prvih nekoliko bita IP adrese): A klase poinju bitom 0 B klase poinju bitima 10 C klase poinju bitima 110 D klase poinju bitima 1110 E klase poinju bitima 1111 Identifikacija klasa

Adrese host-ova

Mreni deo adrese i deo za hostove

Adrese ureaja Svaki ureaj u mrei mora imati adresu pomou koje moe biti identifikovan Ureaj moe imati vie adresa tj. moe biti prikljuen na vie razliitih mrea Svaka mrea ima svoju adresu, a ureaj ima svoju adresu unutar mree Jedinstvena IP adresa ureaja (logika adresa) je kombinacija adrese mree i adrese ureaja Svaki ureaj ima i jedinstvenu MAC adresu (fiziku adresu) IP adresa IP adresa je 32-bitna kombinacija nula i jedinica Radi lakeg korienja IP adresa se deli u etiri osmobitna binarna broja koji se zapisuju u decimalnoj notaciji razdvojeni takama Primer 192.168.10.235 Raunar najee ima jednu IP adresu, ali moe biti prikljuen i na vie mrea, npr. dve, i tada: ima dve mrene kartice ima dve IP adrese, po jednu u svakoj mrei Primer: raunar prikljuen u dve mree

IPv4 IP adrese su hijerarhijski organizovane

Maska Mrena maska pokazuje koliki broj bita u IP adresi ini adresu mree Mrena maska se zapisuje na dva naina u decimalnoj notaciji kao i IP adresa klasa A: 255.0.0.0 klasa B: 255.255.0.0 klasa C: 255.255.255.0 brojem bita u masci iza kose crte klasa A: /8 klasa B: /16 klasa C: /24 Rezervisane adrese U jednoj mrei ne mogu sve adrese iz dela za hostove da se iskoriste Rezervisane su dve kombinacije, jedna za adresu mree i druga za brodcast adresu mree Adresa mree se dobija kad se u delu za hostove upiu sve nule Brodcast adresa mree se koristi da se paket poalje svim ureajima u toj mrei Broadcast adresa mree ima sve jedinice u delu za hostove Primer adresa Adresa mree: 192 . 168 . 16 . 0 Maska: 255 . 255 . 255 . 0 Broadcast adresa: 192 . 168 . 16 . 255 Adrese ureaja od 192 . 168 . 16 . 1 do 192 . 168 . 16 . 254 Mreni deo adrese A klase Mreni deo adrese: jedan oktet (8 bita) Prvi bit adrese A klase je 0, pa je najvei broj u prvom oktetu A klase 01111111 = 127 Adrese 0 i 127 su rezervisane i ne mogu biti adrese mree (127 je loopback adresa) Ukupan broj A klasa je 126 (tj. 27-2) U decimalnoj notaciji prvi oktet A klase je iz intervala 1 126 (00000001 01111110)

Mrena maska je 255 . 0 . 0 . 0 (ili /8) Deo za host u adresi A klase Deo adrese za host: tri okteta (24 bita) Broj hostova u jednoj A klasi je 224-2 to je vie od 16 miliona Mreni deo adrese B klase Mreni deo adrese: dva okteta (16 bita) Adresa B klase poinje bitima 10 Od 16 bita prva dva su odreena, preostaje 14 Broj B klasa je 214-2 U decimalnoj notaciji prvi oktet B klase je iz intervala 128 191 (10000000 10111111) Mrena maska je 255 . 255 . 0 . 0 (ili /16) Deo za host u adresi B klase Deo adrese za host: dva okteta (16 bita) Broj hostova u jednoj B klasi je 216-2 (=65534) Mreni deo adrese C klase Mreni deo adrese: tri okteta (24 bita) Adresa C klase poinje bitima 110 Od 24 bita prva tri su odreena, preostaje 21 Broj C klasa je 221-2 (vie od 2 miliona) U decimalnoj notaciji prvi oktet C klase je iz intervala 192 223 (11000000 11011111) Mrena maska je 255 . 255 . 255 . 0 (ili /24) Deo za host u adresi C klase Deo adrese za host: jedan oktet (8 bita) Broj hostova u jednoj C klasi je 28-2 (=254) D klase D klase nemaju mreni deo Rezervisane su za multicast adrese Multicast adresa je adresa po kojoj se paketi alju grupi korisnika Adresa u klasi D poinje bitima 1110 U decimalnoj notaciji prvi oktet D klase je iz intervala 224 239 (11100000 11101111) E klase E klase su rezervisane za istraivanja od strane IETF (Internet Engineering Task Force) Adresa u klasi E poinje bitima 1111 U decimalnoj notaciji prvi oktet E klase je iz intervala 240 255 (11110000 11111111) Raspodela adresnog prostora po klasama

Primer mrene i broadcast adrese u B klasi

Dodeljivanje IP adresa IP adrese dodeljuje IANA - Internet Assigned Numbers Authority (ranije Internet Network Information Center - InterNIC) Javne i privatne IP adrese Javne IP adrese se rutiraju na Internetu Javne IP adrese su jedinstvene, tj. ne postoje dva ureaja sa istom javnom IP adresom Javna IP adresa se moe dobiti (iznajmiti) od Internet provajdera (ISP - Internet service provider) Privatne IP adrese se ne rutiraju na Internetu (ruteri na Internetu odbacuju pakete sa privatnim IP adresama) Nedostatak IP adresa Zbog brzog rasta interneta postoji nedostatak IP adresa koji se trenutno reava na dva naina: besklasno rutiranje (CIDR - classless interdomain routing) privatne IP adrese Postoji i standard IPv6 po kojem je duina IP adrese 128 bita Privatne IP adrese Koriste se u privatnim mreama Za privatnu upotrebu rezervisane su sledee mrene adrese: jedna A klasa: 10 . 0 . 0 . 0 esnaest B klasa: od 172.16.0.0 172.31.0.0 256 C klasa: od 192.168.0.0 192.168.255.0 Privatne IP adrese Ukupni opsezi privatnih IP adresa su: A klasa: 10 . 0 . 0 . 0 10 . 255 . 255 . 255 B klase: 172 . 16 . 0 . 0 172 . 31 . 0 . 0 C klase: 192 . 168 . 0 . 0 192 . 168 . 255 . 0 Prikljuivanje privatne mree na Internet Organizacija koja ima privatnu mreu u kojoj koristi privatne IP adrese mora imati najmanje jednu javnu IP adresu preko koje se prikljuuje na Internet Korienje privatnih adresa u WAN Privatne IP adrese se mogu koristiti za serijske interfejse rutera da se ne bi gubile javne adrese

Primer dodeljivanja IP adresa u mrei

IPv6 Duina IP adrese je 128 bita Zapisuje se heksadecimalnim ciframa Grupiu se po 4 heksadecimalne cifre, a grupe se meusobno razdvajaju znakom ":" IPv4 i IPv6

ARP odgovor alje raunar 176.10.16.4

Address Resolution Protocol (ARP) Da bi se poslao paket na poznatu lokalnu IP adresu odrdita, mora se znati i fizika adresa odredita (paket se enkapsulira u frame) ARP slui za dobijanje nepoznate MAC adrese odredita na osnovu poznate IP adrese ARP poruka se prenosi u frame-u Format ARP i RARP poruke

ARP tabela posle ARP odgovora

Slanje paketa

ARP postupak Ureaj alje ARP zahtev odredina MAC adresa je broadcast odredina IP adresa je adresa uraaja ija se MAC adresa trai Svi ureaji raspakuju frame Svi ureaji osim onog ija je IP adresa u ARP poruci odbacuju frame Ureaj ija se MAC adresa trai (ija je IP adresa bila u ARP zahtevu) upuuje odgovor tj. alje frame sa ARP odgovorom na MAC adresu ureaja koji je uputio zahtev ARP zahtev alje raunar 176.10.16.1

Slanje paketa izvan svoje mree Ureaj moe da poalje paket na odredinu IP adresu izvan svoje mree na dva naina: ima definisan Default Gateway koristi se PRoxy ARP Slanje kad je definisan Default Gateway Ureaj koji alje IP paket izvan svoje mree: alje IP paket sa odredinom IP adresom koja ne pripada LAN u kojem je uraaj koji alje paket u frame-u je MAC adresa ureaja koji je default Gateway Ako ureaj koji alje paket ne zna MAC adresu Default Gateway-a, saznaje je pomou ARP Ruter (Default Gateway) prima frame, raspakuje ga (izvlai paket iz frame-a) i prosleuje paket izvan lokalne mree Slanje kad je definisan Default Gateway

Proxy ARP Raunar koji treba da poalje paket upuuje ARP zahtev u kojem je IP adresa odredita koje ne pripada lokalnoj mrei Na ruteru mora da bude ukljuen Proxy ARP

Poto primi ARP zahtev u kojem je IP adresa koja ne pripada lokalnoj mrei, ruter alje ARP odgovor u kojem navodi svoju MAC adresu Raunar e paket koji se upuuje izvan mree poslati u frame-u na MAC adresu rutera Ruter e proslediti paket izvan lokalne mree Proxy ARP zahtev upuuje raunar

Svi ureaji osim RARP servera odbacuju frame RARP server (obino ruter) prepoznaje RARP zahtev I odgovara: alje frame sa ARP odgovorom na MAC adresu ureaja koji je uputio zahtev Samo ureaj koji je uputio zahtev raspakuje frame, prepoznaje da je to RARP odgovor, izdvaja svoju IP adresu i skladiti je u RAM RARP zahtev

RARP odgovor Proxy ARP odgovor upuuje ruter

ARP tabela posle Proxy ARP odgovora

Bootstrap protocol (BOOTP) Pomou BOOTP ureaj moe da dobije vie podataka u idnosu na RARP IP adresu rutera IP adresu TFTP servera Ime datoteke za podizanje sistema Nedostatak BOOTP je to se IP adrese ne mogu dodeljivati dinamiki Administrator pravi konfiguracioni fajl u kojem su parametri ureaja BOOTP Koristi se UDP protokol Ureaj koji nema hard disk posle ukljuivanja upuuje BOOTP zahtev kao broadcast BOOTP server odgovara IP paket ima broadcast odredinu adresu tj. 255.255.255.255 frame ima odredinu MAC adresu ureaja koji je uputio zahtev Ureaj ija je MAC adresa u freme-u sa odgovorom raspakuje IP paket i poto je u njemu destinaciona broadcast adresa koristi IP paket tj. iz sadraja paketa uzima potrebne podatke Format BOOTP poruke

Dodeljivanje IP adresa hostovima Statiko RARP - Reverse Address Resolution Protocol BOOTP - Bootstrap Protocol DHCP - Dynamic host configuration protocol RARP Dodeljivanje IP adrese na osnovu poznate MAC adrese Koristi se npr. za ureaje koji rade u mrei a ne mogu da sauvaju IP adresu (npr. nemaju hard disk, ...) RARP Koristi se u lokalnoj mrei Ureaj koji nema IP adresu upuuje broadcast zahtev Svi ureaji u mrei dobijaju frame

BOOTP zahtev alje raunar bez diska

FTP sesija U toku jedne FTP sesije moe se preneti vie fajlova Uspostavljaju se dve veze izmeu klijenta I servera Kontrolna veza se uspostavlja na poetku i traje sve vreme dok traje jedna FTP sesija Za prenoenje svakog fajla otvara se po jedna nova veza koja postoji dok se prenosi jedan fajl i zavrava se kad se prenese fajl FTP portovi FTP koristi dva dobro poznata porta na serverskoj strani 21 se koristi za kontrolnu vezu 20 se koristi za prenoenje fajlova Primer FTP aplikacije

BOOTP odgovor alje BOOTP server

DHCP ICMP TCP/IP - Aplikacioni nivo TCP/IP aplikacije

DNS Pristupanje udaljenim fajlovima Fajl server sadri fajlove kojima se moe pristupati kroz mreu Klijenti mogu pristupati fajlovima na serveru na dva naina: vie klijenata moe istovremeno pristupati fajlu I koristiti ga ili menjati bez kopiranja klijenti kopiraju fajl sa servera ili na server Za kopiranje fajlova izmeu servera i klijenta, u oba smera, koriste se protokoli FTP TFTP File Trafnsfer Protocol (FTP) FTP je pouzdan protokol sa uspostavljanjem veze Koristi TCP na tarnsportnom nivou Mogunosti koje ima FTP protokol autorizaciju klijenta moe da se zahteva unoenje imena i lozinke klijent moe da prolazi kroz strukturu direktorijuma na serveru i gleda sadraj direktorijuma moe da odabere tip fajlova (tekstualni ili binarni)

Trivial File Trafnsfer Protocol (TFTP) TFTP ne uspostavlja vezu Koristi UDP na tarnsportnom nivou TFTP je napravljen sa ciljem da bude jednostavan i lak za implementaciju Nema mogunosti koje prua FTP protokol nema autorizaciju klijenta klijent ne moe da dobije strukturu direktorijuma na serveru i gleda sadraj direktorijuma U pouzdanom okruenju TFTP prenos je bri od FTP TFTP port na strani servera je 69 88 Hypertext Transfer Protocol (HTTP) HTTP slui za komunikaciju izmeu Web browser-a i Web servera Web je skup Web stranica koje se mogu dohvatiti preko Interneta Web stranica je Hypertext Markup Language (HTML) dokument HTML dokument ima lokacije koje sadre tekst, slike, i druge objekte (fajlove, video i audio sadraj, ...) Web server sadri Web stranice Web browser moe dohvatati i stranice sa Web servera i prikazivati njihov sadraj Uniform Resource Locator (URL) Web stranica ima jedinstvenu oznaku koja se naziva URL URL ima sledei oblik: http://imeRaunara [:port] / putanja [;parametri] [?upit] http je oznaka protokola Opcioni (neobavezni) delovi URL: :port je broj porta na serverskoj strani, potrbno je da se navede ako server ne koristi dobro poznati HTTP port 80 ;parametri je string kojim se navode dodatni parametri koje zadaje klijent ?upit je string koji se koristi kada klijent alje pitanje

Primer za URL

HTTP sesija U browser-u se zadaje URL upisivanjem ili aktiviranjem hiperlinka na trenutno prikazanoj stranici u browser-u hiperlink je deo HTML dokumenta koji sadri URL od web stranice na koju se prelazi (URL je najee nevidljiv) Web browser radi sledee ispituje protokol (odreuje da li treba da se otvori drugi program) saznaje IP adresu Web servera pomou DNS ostvaruje vezu sa serverom i alje mu podatke koje zahteva da mu server poalje (direktorijum i ime stranice) Web server alje browseru fajlove tj. sadraj stranice Web browser prikazuje sadraj stranice i prekida sesiju Ako browser zatrai novu stranicu postupak se ponavlja HTTP Pouzdan prenos sa uspostavljanjem veze, koristi se TCP Klijent upuuje zahtev, server odgovara Prenos je dvosmerni, i klijent moe slati podatke serveru Pregovaranje o mogunostima, npr. skup znakova koji se koristi u prenosu Keiranje podataka: browser keira stranicu, i moe prikazati svoju lokalnu kopiju ili saznati od servera da li je stranica promenjena i dohvatiti je ponovo Moe postojati Proksi server neka maina izmeu web browsera i web servera moe biti proksi server koji keira stranice sa web servera i odgovara na zahteve browser-a iz svog kea port za proksi server je 8080 Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) SMTP slui za slanje mail-ova izmeu Email servera i od klijenta ka serveru alju se poruke u ASCII formatu Koristi se TCP SMTP port je 25 Klijent dohvata svoju potu sa servera pomou nekog protokola, npr: POP3 (port 110), IMAP4, ... SMPT nije bezbedan administratori esto ne dozvoljavaju ureajima koji nisu deo njihove mree da koriste SMTP Telnet protokol Telnet omoguava klijentu: logovanje na udaljeni ureaj, tj. Telnet server na kojem radi Telnet server aplikacija moe se zahtevati autentifikacija korisnika izvravanje komandi iz komandne linije na udaljenom ureaju rezultat izvravanja komande (sadraj ekrana) se prikazuje na ekranu klijenta sva obrada se obavlja na udaljenom ureaju Telnet kopristi TCP na transportnom nivou Port za Telnet na serverskoj strani je 23 Primer za telnet Telnet na udaljeni ureaj C:\>telnet 192.168.1.5 Tenet na udaljeni ureaj, provera da li radi SMTP server (port za SMTP je 25) C:\>telnet 192.168.1.5 25 Moe se koristiti IP adresa ili DNS ime udaljenog ureaja SNMP

IP protokol Ne ostvaruje se konekcija Ne obezbeuje pouzdan prenos (nije sigurno da e paket stii do odredita) Pakovanje podataka na OSI nivou 3 Na OSI nivou 3 podaci se pakuju u paket Sadraj koji se prenosi (podaci sa OSI nivoa 4) se zatvaraju u paket dodaje se heder paketa Paketi se nazivaju i datagrami Izmeu ostalog, header sadri IP adresu ureaja koji alje paket IP adresu ureaja koji treba da primi paket

Prostiranje paketa kroz rutere

Prostiranje paketa kroz rutere Ruter dobija okvir (frame jedinica pakovanja na OSI nivou 2) Proverava MAC adresu (da li je okvir poslat njemu) proverava FSC okvira (da li je okvir ispravan) raspakuje okvir (vadi sadraj okvira paket) Na osnovu IP adrese odredita i tabele rutiranja odreuje se interfejs rutera kroz koji se prosleuje paket Na tom interfejsu paket se ponovo zatvara u okvir sa novim MAC adresama i novim FCS Adrese pri prostiranju paketa Logike adrese, tj. adrese u paketu IP adrese izvora i odredita, se ne menjaju Fizike adrese, tj. adrese u okviru MAC adrese izvora i odredita, se menjaju u svakom ruteru

RutiranjeIP adrese

Sadraj IP paketa

Heder IP paketa Funkcije rutera Odravaju tabele za rutiranje Meusobno komuniciraju po pravilima ruting protokola Menjaju sadraj tabela za rutiranje kad se promeni topologija mree Kad prime paket na jednom interfejsu (prikljuku), na osnovu sadraja svoje tabele za rutiranje odreuju interfejs po kojem prosleuju paket Postoji kriterijum za izbor putanje (metrika putanje)

Razlika izmeu rutera i svieva

dinamike rute Statike i dinamike rute Statike rute unosi administrator na svakom ruteru Dinamike rute ruter saznaje od drugih rutera Dinamiko rutiranje Koriste se protokoli za rutiranje Ruteri meusobno komuniciraju i razmenjuju informacije Ruter odrava svoju tabelu za rutiranje u kojoj se nalaze rute do mrea za koje ruter zna, na osnovu informacija koje je dobio od drugih rutera Statike rute Mogu da se koriste u vrlo malim mreama Posle svake promene topologije mree administrator mora da menja statike rute Statiko rutiranje nije skalabilno kao dinamiko U velikim mreama koristi se dinamiko rutiranje, pri emu se zadaju i neke statike rute Konfigurisanje statikih ruta Statika ruta se zadaje u globalnom konfiguracionom modu komandom ip route [administrativna distanca] Konvencija za pisanje opteg oblika naredbe: obavezni parametri se navode unutar oznaka opcioni (neobavezni) parametri se navode unutar oznaka [...] znak | se stavlja izmeu parametara od kojih treba da se navede jedan Primer: Router(config)#ip route 10.1.0.0 255.255.0.0 s0/0 Primer: gateway je interfejs rutera

Razlika izmeu rutera i svieva

Primer: gateway je "next hop" ARP tabele i tabele za rutiranje

Rutiranje Rutiranje je postupak koji ruter koristi da bi poslao pakete prema odredinoj mrei Rutiranje se radi na osnovu IP adresa Da bi doneo ispravnu odluku ruter mora da zna gde se nalazi mrea u koju je upuen paket, tj. mora da zna rutu (put) do te mree Dve vrste ruta: statike rute

Provera statikih ruta Statike rute se mogu videti tako to se prikae trenutna konfiguracija rutera komanom Router#show running-config Da li su statike rute ukljuene u tabelu za rutiranje moe se proveriti komanom za prikazivanje tabele za rutiranje Router#show ip route Administrativna distanca

Administrativna distanca je mera poverenja za neku rutu Svaki protokol za rutiranje ima definisanu vrednost za administartativnu distancu Ako do iste mree postoje rute nauene po dva razliita protokola, primenjuje se ruta protokola koji ima manju administrativnu distancu Podrazumevana administrativna distanca statike rute je 1, a npr. za RIP protokol je 120 Statika ruta se moe koristiti kao rezervna npr. ne postoji nijedna dinamika ruta do neke mree moe se dodati statika ruta sa veom administrativnom distancom od dinamike, npr. 130 (mogue vrednosti su 0 255) Tabela za rutiranje Tabela za rutiranje sadri sledee podatke oznaku protokola po kojem je nauena ruta, ili oznaku da je ruta statika ili da je mrea direktno prikljuena na interfejs rutera administrativnu distancu rute i metriku rute adresu odredine mree i mrenu masku interfejs rutera kroz koji se alju paketi za tu mreu ruter od kojeg su dobijeni podaci za tu rutu Pojednostavljen primer tabele za rutiranje

Primer default rute (S1)

Odreivanje interfejsa za slanje paketa Ruter odreuje IP adresu na koju se alje paket I redom proverava rute iz tabele za rutiranje Uzima mrenu masku i izvrava AND logiku operaciju po bitima sa IP adresom odredita Uporeuje da li je dobijeni rezultat jednak IP adresi mree za tu rutu ako jeste alje paket kroz izlazni interfejs za tu rutu ako nije uzima sledeu rutu iz tabele za rutiranje Ako ne pronae slaganje do kraja tabele odbacuje paket i alje ICMP poruku poiljaocu da je paket odbaen Default (podrazumevana) statika ruta U tabeli za rutiranje ruter ima konaan broj ruta Default ruta se koristi za prosleivanje paketa do mrea za koje ruter nema rute u tabeli za rutiranje Ako ne bi imao default rutu, ruter bi odbacivao pakete za koje nema rutu u tabeli za rutiranje Konfigurisanje default rute Komanda je ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 Primeri Router(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 s0/1 Router(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 172.16.1.1 Default ruta u tabeli za rutirane Ako je definisana default ruta, nalazi se na poslednjem mestu u tabeli za rutiranje Na osnovu postupka za odreivanje interfejsa kroz koji se alje paket, default ruta zadovoljava kriterijum za sve odredine IP adrese AND operacijom izmeu bilo koje IP adrese odredita i maske za default rutu (0.0.0.0), rezultat je 0.0.0.0 IP adresa default rute je 0.0.0.0, pa je kriterijum zadovoljen Primer default rute (S0)

Protokoli za rutiranje Protokoli Protokol je skup pravila po kojima uraji komuniciraju u mrei Protokoli odreuju: format poruka nain na koji ureaji izmenjuju poruke Vrste protokola Routed protokoli su protokoli koji omoguavaju rutiranje, npr. IP protokol Format paketa Pravilo za dodeljivanje adresa ureajima u mrei Routing protokoli su protokoli koji rutiraju tj. usmeravaju pakete na osnovu adrese odredita Routed protokoli IP protokol Ureaj ima logiku adresu koja ima dva dela deo koji je adresa mree deo koji je adresa ureaja IPX Ureaji imaju adresu mree Kao adresa ureaja se koristi MAC adresa Routing protokoli Rutiranje je funkcija OSI nivoa 3 Rutiranjem se pronalazi najbolji put za slanje paketa od jednog ureaja do drugog Routing protokoli odreuju pravila za rutiranje Rutiranje je funkcija OSI nivoa 3

Routing protokoli RIP IGRP EIGRP OSPF BGP Autonomni sistem Autonomni sistem je skup mrea nad kojima se radi zajednika administracija, odnosno zajednika strategija rutiranja

Protokoli za rutiranje se dele prema tome da li rade unutar jednog autonomnog sistema ili izmeu autonomnih sistema Protokol za rutiranje koji radi unutar jednog autonomnog sistema naziva se Interior Gateway Protocol (IGP) RIP, OSPF, IGRP, EIGRP IGP i EGP Protokol za rutiranje koji radi unutar jednog autonomnog sistema naziva se Interior Gateway Protocol (IGP) RIP, OSPF, IGRP, EIGRP Protokol za rutiranje koji radi izmeu autonomnih sistema naziva se Exterior Gateway Protocol (EGP) BGP

SPF agoritam izraunava sve putanje do neke mree na osnovu topologije mree Od svih putanja do neke mree bira se najbolja putanja koja se stavlja u tabelu za rutiranje Link state protokoli im nastane neka promena u mrei odmah se alje obavetenje svim ruterima koji prave novu topologiju, a zatim proraunavaju nove putanje Svi ruteri imaju istu topologiju mree Link state protokol (OSPF)

Podela protokola za rutiranje Prema nainu rada dele se na: Distance vector protokole Link state protokole Distance vector protokoli Distance vector protokoli odreuju: vector tj. smer gde se nalazi neka mrea (interfejs kroz koji se alje paket do te mree) distance tj. metriku za tu rutu Ruteri periodino razmenjuju svoje tabele za rutiranje sa susednim ruterima Ruteri prave svoje tabele za rutiranje na osnovu tabela za rutiranje koje dobijaju od susednih rutera Distance vector: razmena tabela

9. RUTIRANJE Metrika rute Na osnovu metrike (cene) bira se najbolja ruta do neke mree U tabeli za rutiranje je ukupna cena rute do neke mree Metrika moe da zavisi od: broja rutera do neke mree (RIP protokol: hop count) brzine prenosa kanjenja pouzdanost optereenja Razmena informacija izmeu rutera Ruteri periodino razmenjuju svoje tabele za rutiranje sa susednim ruterima (npr. na 30 sec) Posle promene koju otkrije jedan ruter, informacija o promeni se postepeno prenosi od rutera do rutera Rutiranje je dobro kad svi ruteri imaju usklaene tabele za rutiranje zbog neusklaenih tabela mogu se pojaviti petlje u rutiranju Loe osobine distance vector protokola Spora konvergencija (usklaivanje podataka izmeu rutera) Mogu se pojaviti petlje u rutiranju Relativno velika koliina informacija koja se prenosi periodino se alje cela tabela susednim ruterima Primer petlje u rutiranju

Distance vector: metrika Postupci za spreavanje petlji Brojanje do beskonanosti Split horizon Route poisoning Triggered updates Holddown timers Brojanje do beskonanosti Definie se maksimalna metrika Primer RIP: metrika je broj hop-ova maksimalna metrika je 16 (tj. "16 je beskonano") mrea koja je udaljena 16 hop-ova je nedostupna, brie se iz tabele za rutiranje Brojanje do beskonanosti Link state protokoli Link-state algoritam se naziva i Dijkstra algoritam ili shortest path first (SPF) algoritam Svaki ruter u jednoj oblasti zna celopkunu topologiju mree, tj. koji sve ruteri postoje i kako su meusobno povezani

Split horizon Ruter alje susednom ruteru podatke o svim rutama, osim onih koje je nauio ba od tog susednog rutera Smanjuje se broj pogrenih informacija i ukupna koliina prenetih informacija Route poisoning Kad padne mrea koja je direktno prikljuena na ruter, ruter alje susednim ruterima update u kojem je ova mrea oznaena kao nedostupna (metrika do ove mree je beskonana) Npr. za RIP: metrika je 16 Susedni ruter odgovara (poison reverse) Triggered updates Ruter moe da poalje update susednim ruterima im otkrije promenu npr. kad padne mrea koja je direktno prikljuena na ruter Ne eka se periodini update koje se alje npr. svakih 30 sekundi Ubrzava se konvergencija Holddown timers Kad ruter dobije informaciju od susednog rutera, preko kojeg je saznao za rutu, da je mrea nedostupna, on obelei mreu kao nedostupnu i startuje holddown timer Dok ne istekne holddown timer ako mu isti susedni ruter javi da je mrea dostupna, ruter to prihvati, oznai da je mrea dostupna, ukida se holddown timer ako mu neki drugi ruter poalje update da je ta mrea dostupna sa manjom metrikom nego to je bila prethodna, prihvata se nova ruta, ukida se holddown timer ako mu neki drugi ruter poalje update da je ta mrea dostupna sa veom metrikom nego to je bila prethodna, taj update se ignorie

Komanda ip classless

Komanda ip classless U globalnom konfiguracionom modu Split horizon Poison reverse Holddown counters Triggered updates Iskluivanje split horizon Router(config-if)#no ip split-horizon

RIPVerzije protokola RIP Version 1 (RIP v1) Classful Routing Protocol RIP Version 2 (RIP v2) Classless Routing Protocol Metrika je broj hop-ova (broj rutera) do neke mree Maksimalna metrika je 15 Metrika 16 oznaava "beskonano" Periodina oglaavanja se alju na 30 sekundi moe se promeniti, tj. konfigurisati na ruteru Koristi mehanizme za spreavanje prostiranja pogrenih informacija Obavezni deo konfigurisanja protokola Pree se u mod za konfigurisanje protokola Router(config)#router [opcije] Router(config-router)# Oznae se mree koje su direktno prikljuene na ruter koje ruter oglaavaju po tom protokolu Router(config-router)#network Konfigurisanje RIP protokola Iz globalnog konfiguracionog moda se prelazi u mod za konfigurisanje RIP-a komandom Router(config)#router rip Router(config-router)# Komanda ip classless

10. Ruter

Ruter je specijalni raunar

Osnovne funkcije rutera slue za povezivanje mrea tj. omoguavaju komunikaciju izmeu ureaja koji pripadaju razliitim mreama odreuju najbolji put za prosleivanje paketa do odredine mree Funkcije rutera Odravaju tabele za rutiranje Meusobno komuniciraju po pravilima routing protokola (protokola za rutiranje) Menjaju sadraj tabela za rutiranje kad se promeni topologija mree Kad prime paket na jednom interfejsu (prikljuku), na osnovu sadraja svoje tabele za rutiranje odreuju interfejs po kojem prosleuju paket Postoji kriterijum za izbor putanje (metrika putanje) Operativni sistem rutera Internetwork Operating System (IOS) U operativni sistem rutera su ugraeni protokoli za rutiranje Ruter treba da se konfigurie Konfiguracija rutera se zapisuje u konfiguracioni fajl Osnovni delovi rutera

Parametri Com porta

ROM (Read Only Memory) Sadri instrukcije za testiranje ureaja posle ukluenja napajanja Sadri bootstrap program Sadi osnovni operativni sistem Mora se fiziki zameniti ako stavlja novija verzija softvera Flash memorija Stalna memorija, u stvari je tip EEPROM-a (Electrically Erasable Programmable Read Only Memory) Sadri operativni sistema Moe se menjati sadraj Moe sadrati vie verzija operativnih sistema NVRAM (NonVolatile Random Access Memory) Sadri konfiguracioni fajl sa naredbama za konfigurisanje rutera posle ukljuivanja ili restartovanja Zadrava sadraj posle iskljuivanja napajanja ili restartovanja rutera RAM (Random Access memory) Brza operativna memorija Najee se operativni sistem prebacuje u RAM U RAm memoriji se uvaju tabela za rutiranje ARP ke baferisani paketi u redovima ekanja na prosleivanje privremeni konfiguracioni fajl dok je ruter ukljuen Gubi sadraj pri iskljuivanju ili restartovanju rutera Interfejsi rutera Prikljuuju ruter na mreu Mogi biti na matinoj ploi rutera ili na posebnim modulima Konzolni prikljuak Slui za povezivanje sa raunarom preko serijskog prikljuka raunara radi konfigurisanja rutera Ostali delovi Napajanje Procesor (CPU) ... Konfigurisanje rutera Konfigurie se preko raunara Povezuju se serijski prikljuak raunara I konzolni prikljuak rutera rollover kablom Protokol fizikog nivoa (prvi nivo OSI modela) po kojem komuniciraju je EIT/TIA232 (ranije poznat kao RS232) Na raunaru se startuje komunikacioni program, npr. Hyper Terminal

Povezivanje rutera i raunara

Globalni konfiguracioni mod Slui za menjanje konfiguracije rutera U globalni konfiguracioni mod se prelazi iz privilegovanog moda, naredba je: Router# configure terminal Prompt u globalnom konfiguracionom modu je: Router(config)# Slui za podeavaje globalnih parametara, npr. ime rutera prelazak u ostale konfiguracione modove Ostali konfiguracioni modovi Iz globalnog konfiguracionog moda se moe prei u razliite modove za podeavanje npr: Konzolne linije i virtuelnog terminala Router(config-line)# Interfejsa (ethernet, serijski) Router(config-if)# Protokola za rutiranje Router(config-router)# Promena imena rutera Komanda je: Router(config)#hostname Primer: Router(config)#hostname Palilula Palilula(config)# Lozinka za konzolnu liniju Prelazak u mod za konfigurisanje konzolne linije: Router(config)#line console 0 Router(config-line)# Podeavanje lozinke: Router(config-line)#password Ukljuivanje logovanja: Router(config-line)#login Vraanje u globalni konfiguracioni mod: Router(config-line)#exit Router(config)# 32 Lozinka za virtuelne linije Prelazak u mod za konfigurisanje konzolne linije: Router(config)#line vty 0 4 Router(config-line)# Podeavanje lozinke: Router(config-line)#password Ukljuivanje logovanja: Router(config-line)#login Vraanje u globalni konfiguracioni mod: Router(config-line)#exit Router(config)# Lozinka privilegovani mod Naredba za definisanje lozinka za prelazak iz korisnikog u privilegovani mod je: Router(config)#enable password Naredba za definisanje zatiene lozinka, koja se uva u kriptovanom obliku, za prelazak iz korisnikog u privilegovani mod je: Router(config)#enable secret Ako su definisane obe lozinke, koristi se "secret" lozinka

Odreivanje maske

Konfigurisanje ethernet interfejsa Router(config)#interface fastehternet 0/0 Router(config-if)#ip address Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#shutdown Primer konfigurisanja ethernet interfejsa Router(config)#interface fa0/1 Router(config-if)#ip address 10.0.0.1 255.0.0.0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#exit Konfigurisanje serijskog interfejsa Router(config)#interface serial 0/0 Router(config-if)#ip address Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#shutdown Ako je DCE prikljuak treba definisati brzinu Router(config-if)#clock rate 56000 Primer konfigurisanja serijskog interfejsa Router(config)#interface serial 0/0 Router(config-if)#ip address 192.168.16.1 255.255.255.0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#clock rate 56000

Broj podmrea i broj hostova u podmrei

11 PODMREAVANJERazlozi za pravljenje podmrea Bolje iskorienje adresnog prostora Grupisanje tipova korisnika u podmree Poveana bezbednost Lake upravljanje Ograniavanje usluga pojedinim grupama Vidljivost podmree Podmrea je vezana za unutranju organizaciju mree Spolja se mrea i dalje vidi kao jedna celina Primer podmree klase C

Ogranienja Dva poslednja bita u poslednjem (etvrtom) oktetu ne mogu da se dodele mrenoj masci Adresa podmree mora da se razlikuje od adrese cele mree Broadcast adresa podmree mora da se razlikuje od broadcast adrese cele mree Izraunavanje broja podmrea u mrei i broja hostova u podmrei Broj podmrea = 2 Broj pozajmljenih bita Broj korisnih podmrea = 2 Broj pozajmljenih bita 2 Broj hostova = 2 Broj preostalih bita za hostove 2 Vrste podmrea Podmree sa fiksnom duinom maske Podmree sa promenljivom duinom maske Adrese podmrea

Odreivanje adrese podmree na osnovu adrese hosta i maske Primer podmree klase B

Primer podmree klase A

Odreivanje maske za podmree