MPP - Skripta

Download MPP - Skripta

Post on 21-Dec-2014

165 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO- SKRIPTA 1. IZVORI I HIJERARHIJA IZVORA MPP-a - ispitno pitanje - Sa aspekta MPP-a u prvom redu su od znaaja meunarodni ugovori koji postaju deo unutranjeg pravnog poretka posle njihove ratifikacije i objavljivanja u skladu sa ustavom . Na ZMPP predstavlja opti zakon ije e se odredbe derogirati drugim zakonom ili meunarodnim ugovorom ukoliko reguliu isto pitanje (princip: lex specialis derogat legi generali). - Ukoliko isto pitanje reguliu dva meunarodna ugovora, odgovor zavisi od toga da li su ugovori viestrani ili dvostrani. U sluaju sukoba dvostranog i viestranog ugovora prevagu dobija dvostrani, poto se u odnosu na viestrani pojavljuje kao specijalni zakon; a ako su u sukobu ugovori istog ranga primenjuje se pravilo lex posterior derogati legi prior. U vezi sa odreivanjem hijerarhije izmeu samih meunarodnih ugovora doktrina predlae i princip maksimalne efikasnosti ili princip najpovoljnijeg prava. - Ako reenje jednog meunarodno-privatnog problema ne moemo da naemo u bilateralnoj konvenciji, treba ispitati multilateralnu konvenciju, pa tek onda norme unutranjeg zakona i to najpre specijalnog pa tek onda norme ZMPP-a. - Eventualne pravne praznine koje se pojavljuju prilikom primene ZMPP prevazilaze se tako to organ koji primenjuje pravo ima za zadatak da pronae reenje shodnom primenom: 1) odredaba i naela ZMPP; 2) naela pravnog poretka SCG; 3) naela meunarodnog privatnog prava. Navedeni izvori mogu se primenjivati i alternativno i kumulativno u popunjavanju pravnih praznina. 2. KOLIZIONE NORME - ispitno pitanje - Kolizione norme vre izbor merodavnog prava, predstavljaju posredan, tj. indirektan nain regulisanja odnosa, sastoje se od dva elementa: 1) pravne kategorije i 2) take vezivanja. Ako koliziona norma glasi: Za pravnu i poslovnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin - pravna kategorija je pravna i poslovna sposobnost fizikog lica, dok je taka vezivanja dravljanstvo. Struktura kolizione norme u osnovi odgovara strukturi pravne norme, ali se zbog indirektnog naina regulisanja odnosa njeni elementi pojavljuju u specifinom obliku. Opisu injeninog stanja odgovara pravna kategorija, a posledici taka vezivanja. - Pravna kategorija moe da bude jedan pravni institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje u vezi sa nekim pravnim odnosom ili institutom . Kao pravna kategorija kolizione norme moe da bude izdvojen ceo pravni institut (svojina, ugovor) ili ak grana prava (porodinopravni odnosi), a mogu da se koriste i znatno ue kategorije. Postoje posebne kolizione norme za kupoprodajne ugovore i druge pojedine ugovore. - Taka vezivanja je onaj elemenat kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme: u njoj se takom vezivanja izdvaja jedan od moguih oblika vezivanja da bi postao opredeljujui. Taka vezivanja neposredno odreuje pravo koje drave treba primeniti kao merodavno, ali sama koliziona norma samo posredno regulie konkretan sluaj. Opredeljivanjem za odreenu taku vezivanja omoguava se da konkretan sluaj bude reen po materijalnom pravu odreene drave i da na taj nain nastupi konkretna pravna posledica. Tipine take vezivanja za :</p> <p>1</p> <p>I Porodine odnose su : 1) lex nationalis-zakon dravljanstva; 2) lex domicili- zakon domicila; II Stvarnopravne odnose: lex rei site - mesto nalaenja stvari. III Ugovorne odnose: 1) lex loci contractus - zakon mesta zakljuenja ugovora; 2) lex loci solutionis - zakon mesta izvrenja; 3) lex loci venditoris - zakon mesta prodavca; 4) princip najtenje povezanosti. IV Graanskopravne delikte: lex loci delicti commissi - zakon mesta izvrenja delikta. V Forme pravnih poslova: locus regit actum - mesto vlada inom VI Razliite situacije koristi se: lex fori - zakon suda (organa koji postupa u odreenom sluaju). Prema tome kakva ovlaenja daje organu koji primenjuje kolizionu normu take vezivanja se dele na : 1) Neposredno vezujue - kod kojih je zakonodavac sam izvrio vrednovanje moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao jednu vezu koja e nas neposredno povezati sa merodavnim pravom; 2) Okvirne - kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom preputeno sudiji (npr. princip najtenje povezanosti); 3) Proste - su take vezivanja koje vode do jednog merodavnog prava; 4) Kompleksne - su one take vezivanja koje vode do vie merodavnih prava, one mogu da budu postavljene alternativno (npr. u pogledu forme ugovora merodavno je bilo pravo mesta zakljuenja bilo pravo koje je merodavno za sadraj ugovora) cilj im je priznanje punovanosti pravnog posla, odravanje na snazi pravnog odnosa, supsidijarno postavljene take su (npr. za poslovnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo dravljanstva, a sluaju da lice nema dravljanstvo pravo njegovog domicila); 5) Stalne - su take vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane (npr. lex rei sitae-kod nepokretnosti); 6) Promenljive - su one koje nisu vremenski i prostorno fiksirane (npr. lex rei sitae-kod pokretnosti) ako su razliita mesta nalaenja stvari u razliitim dravama nastaje tzv.mobilni sukob zakona. - Vrste kolizionih normi: 1) Jednostrane - su one kolizione norme koje u svakom sluaju dovode do primene jednog istog i to domaeg prava, npr. za stvarna prava na nepokretnostima primenie se pravo SCG; 2) Viestrane kolizione norme - su bolji i celishodniji instrument za odreivanje merodavnog prava koje predvia i na ZMPP; 3) Samostalne - su one kolizione norme koje ukazuju na merodavno pravo, pri tome nije od znaaja kakve take vezivanja konkretna norma sadri ve je bitno to da primenom na konkretne okolnosti sluaja norma dovodi do konkretnog merodavnog prava, npr. u pogledu stvarnopravnih odnosa na pokretnim stvarima merodavno je pravo mesta nalaenja stvari; 4) Nesamostalne - su one ija formulacija nije dovoljna da se pomou njih odredi merodavno pravo, one dopunjuju samostalne kolizione norme tako to sadre objanjenja koja utiu na utvrivanje konkretnog merodavnog prava, nesamostalne kolizione norme se odnose na opti deo MPP-a i izraavaju stav zakonodavca o optim institutima MPP-a ( npr. o izigravanju zakona, o kvalifikaciji). - Ako su kolizione norme imperativne prirode njih treba u svakom sluaju primeniti pa i onda ako to nijedna od stranaka ne trai ak i ako obema strankama odgovara da se spor rei po</p> <p>2</p> <p>domaem pravu. Ako su kolizione norme dispozitivne prirode tada ponaanje stranaka, njihovi predlozi mogu da utiu na to da li e sud uopte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti. U najveem broju pravnih sistema kontinentalne Evrope, pa i u naem ZMPP kolizione norme su postavljene kao imperativne norme. 3. PROBLEM KVALIFIKACIJE - Problem je kako da se opredelimo za jednu sadrinu pojma korienog u kolizionoj normi izmeu vie sadrina koje tom pojmu daju razna prava za koje se dati pravni odnos vezuje, a izmeu kojih e ba koliziona norma odrediti merodavno pravo. Kvalifikacija se vezuje za norme koje indirektno reguliu odnose sa elementom inostranosti, putem odreivanja merodavnog prava. Specifine dileme kvalifikacije javljaju se u momentu kada bi trebalo odrediti pravni smisao, pravu sadrinu jednog ili vie pravnih pojmova, a merodavno pravo je jo nepoznato. Kvalifikacija ima znaajne slinosti sa problemom tumaenja prava. Sukob kvalifikacije javlja se u dva vida: 1) Kvalifikacija pravne kategorije je odreivanje pravnog smisla kategorija korienih u kolizionim normama, podvoenjem jednog odnosa pod pravu kolizionu normu.Postoji nekoliko naroito osetljivih graninih oblasti koje su est izvor problema kvalifikacije: nasledno i obligaciono pravo, materijalno i proceduralno, porodino i imovinsko, razgranienje kategorija forme od sadrine pravnih poslova. 2) Prilikom kvalifikacije take vezivanja jo uvek nije jasno kuda vodi odabrana koliziona norma. Od razliitih mogunosti poimanja take vezivanja koja nude razliita prava zavisi kakvo e biti uputstvo koje daje taka vezivanja, ako se pod mestom zakljuenja ugovora shvata mesto odakle je poslat pozitivan odgovor na ponudu merodavno e biti jedno pravo, ako se shvata gde je ponudilac primio odgovor na ponudu drugo pravo. Postoje nekoliko taaka koje daju povoda kvalifikaciji: mesto zakljluenja ugovora, mesto delikta i domicil. - Najai argument u prilog kvalifikaciji po lex fori nalazi se u injenici da se prilikom kvalifikacije radi o razumevanju kolizione norme, a logino je da se kolizione norme shvataju u sistemu i prema pojmovima onog prava kome pripadaju. - Prva alternativa kvalifikaciji prema lex fori je kvalifikacija prema lex causae, prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja . Najai argument ove koncepcije je da sud moe doi u situaciju da trai odgovarajuu domau pravnu kategoriju za ustanovu koju domae pravo ne poznaje. - iroku podrku dobija i tumaenje lex causae kod tzv. dvostepene kvalifikacije - na prvoj stepenici se nalazi lex fori dok na drugoj je lex causae. Rabel je uveo u teoriju MPP-a autonomne pojmove koji bi trebalo da se stvaraju meunarodnim sporazumima ili bi ih sud pronalazio putem komparativnih istraivanja. U naoj praksi je preovladalo shvatanje da kvalifikaciju treba vriti lex fori. 4. PRETHODNO(PREJUDICIJALNO)PITANJE: - Ukoliko je za reavanje po tubenom zahtevu u jednoj pravnoj stvari (glavno pitanje) potrebno prethodno reiti da li postoji neko drugo pravo ili pravni odnos od ijeg reenja zavisi odgovor na glavno pitanje postavljeno sudu, a predstavlja samostalnu pravnu celinu govori se o prethodnom pitanju. S aspekta MPP-a prethodno pitanje se moe definisati kao pravni odnos dispozitiva materijalnopravne norme prava merodavnog za glavno pitanje. - U MPP-u prethodno pitanje se postavlja ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) Za glavno pitanje, a na osnovu domae kolizione norme mora biti merodavno strano materijalno pravo, ukoliko strano pravo nije merodavno za glavno pitanje merodavno je domae pravo; 2) Drugi uslov sadri u sebi tri poduslova: prethodno pitanje mora u svom injeninom stanju sadravati inostrani element, zatim onon mora biti samostalna pravna celina podobna da se pojavi i kao glavno pitanje ili kao prethodno;</p> <p>3</p> <p>3) Materijalnopravni rezultat do kojeg vodi povezivanje sa osloncem na lex fori treba da bude razliit od materijalnopravnog rezultata do kojeg se dolazi ako se kao taka vezivanja usvoji lex causae. - U teoriji i praksi su se izdvojila tri naina reavanja problema: 1) Jedan broj autora zalae se za tzv. zavisno povezivanje: merodavno materijalno pravo za prethodno pitanje odreuje se primenom kolizione norme prava koje se ima primeniti na glavno pitanje - povezivanje lex causae; 2) Po drugim autorima formula povezivanja je da e se o prethodnom pitanju suditi s aspekta MPP-a na isti nain kao da je ono glavno - lex fori; 3) Po treima u svakom konkretnom sluaju treba vagati interese te se opredeljivati ili za naelo meunarodne ili unutranje harmonije. - Prema autorima knjige: unutranja i meunarodna harmonizacija se daju pomiriti ukoliko se u svim onim sluajevima u kojima odluka o prethodnom pitanju ulazi u dispozitiv sudske odluke i time obuhvata pravnom snagom prethodno pitanje povezuje zavisno lex causae bez obzira da li taj odnos ulazi u dispozitiv odluke o glavnoj stvari. S druge strane, lex fori se povezuje kada sud po sopstvenoj inicijativi razmatra prethodno pitanje ili kada nisu ispunjeni preduslovi o nadlenosti neophodni za prejudicijalne zahteve stranaka poto odluka o prethodnom pitanju tada nije obuhvaena pravnom snagom. 5. UZVRAANJE I UPUIVANJE NA DALJE PRAVO (RANVOA) - ispitno pitanje - Ovaj problem javio u sluaju Forgo, naime on je bio bavarski dravljanin vanbrano dete, iveo je u Parizu ali tamo nije stekao domicil, nakon njegove smrti pojavio se problem sa naslednicima zaostavtine, jer je imao samo pobone vanbrane srodnike. Francuske kolizione norme upuivale su na bavarsko pravo u celini, dok je bavarsko pravo koje je za taku vezivanja uzimalo faktiki domicil uzvraalo na francusko pravo, a kako francusko pravo pobone srodnike vanbranog deteta ne priznaje kao naslednike na kraju je zaostavtinu nasledila Francuska drava. - Postoje tri osnovne pretpostavke da bi ujednom konkretnom sluaju dolo do ranvoa: 1) Naelno-teorijska pretpostavka za renvoa je u tome da se prihvati koncepcija po kojoj kolizione norme upuuju na jedno pravo u celini, a ne samo na materijalne norme tog prava; 2) U konkretnom sluaju kolizione norme drave suda i kolizione norme drave na ije pravo polazne kolizione norme upuuju, budu razliite; 3) Ni razliitost kolizionih normi nije jo dovoljan preduslov da bi se moglo doi do ranvoa u jednom konkretnom sluaju, potrebno je da postoji i odreeni injenini sklop. - Teoretiari koji se zalau za ranvoa istiu da se njime izlazi u susret razumnim oekivanjima stranaka, da se izbegava primena prava koje ima slabe veze sa sluajem, a takoe istiu da ne bi bilo logino primeniti strano pravo protivno volji dotine strane drave. Putem uzvraanja dolazi do primene domaeg materijalnog prava. - Argumenti protiv ranvoa svode se na to da domai zakonodavac a i sud nisu duni da se obaziru na to da li je strano koliziono pravao na istom stanovitu da li i ono za isti sluaj predvia primenu istog prava. esto se naglaava da ranvoa dovodi do zaaranog kruga.Ako norme foruma upuuju na strano pravo u celini onda bi se i norme prava do kojeg vode kolizione norme prvoupuenog prava trebale uzeti u obzir u celini. Veliku praktinu tekou predstavlja kod ranvoa primena stranog kolizionog prava, time se znatno oteava poloaj domaeg sudije i poveava se neizvesnost oko ishoda spora. Posebne praktine tekoe nastaju kod primene stranih kolizionih normi kod zakljuenja braka, s obzirom na to da je ovde izuzetno teak zadatak primene stranih kolizionih normi bio prevaljen na matiara. Uzvraanje i upuivanje bi predstavljalo oitu protivurenost kod autonomije volje, tj. u sluajevima kada zakonodavac dozvoli strankama da one svojim sporazumom odaberu pravo koje e regulisati njihov odnos, a da istovremeno prepusti stvarni izbor kolizionim normama sporazumno odreenog prava. - U sluajevima kada se prihvata ranvoa istiu se dva reenja: 1) PING-PONG doktrina (dupli ranvoa) polazei od pretpostavke da prilikom uzvraanja i upuivanja sud treba da se postavi u poloaj stranog suda, mesto prekida lanca uzvraanja i</p> <p>4</p> <p>upuivanja ini se zavisnim od stanovita koje prema ranvoa zauzima meunarodno privatno pravo zemlje na koju je prvo uputila domaa koliziona norma; 2) Druga tehnika je tehnika jednog koraka da bi se izbegao zaarani krug uvek se ini samo jedan korak u lancu uzvraanja i upuivanja na dalje pravo, tj. da se primene materijalnopravne norme prava na koje su ukazale kolizione norme stranog prava na koje su prvo uputile kolizione norme foruma. - Prema naem ZMPP koje e materijalno pravo biti konano merodavno zavisi od toga koje reenje prihvata koliziona norma strane drave i kakav je injenini sklop, vano je istai da je na sud duan da primeni kolizionu normu strane drave bez obzira na to da li koliziona norma strane drave upuuje na dalje pravo, nalog da se uzme u obzir koliziona norma st...</p>