1

Meunarodno poslovno pravo

1. Pojam i predmet meunarodnog poslovnog prava

MPP je skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi. To je disciplina koja se povezuje sa privrednim pravom, meunarodnim javnim pravom, meunarodnim privatnim pravom, i drugim granama prava. Za predmet prouavanja obuhvata meunarodne pravne odnose, promet roba i usluga i s tim u vezi se zakljuuju meunarodni ugovori. Meunarodna plaanja, sudstvo, privredne arbitrae su opsteg karaktera i predmet izucavanja jedne drave koje se javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima.

Meunarodno poslovno (privredno) pravo predstavlja skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi. To je mlada pravna discipline koja afirmaciju dobija u zadnje vreme. Odreeni autori smatraju da treba da ima status posebne pravne discipline, a postoje i oni koji smatraju da se ne moe raditi o posebnoj grani prava. Razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa meunarodnog poslovnog optenja izmeu poslovnih (privrednih) subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa robe i usluga na meunarodnim relacijama nuno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao to je Meunarodno poslovno (privredno) pravo.

Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih subjekata iz razliitih drava. Predmet izuavanja Meunaordnog poslvonog prava su i meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i meunarodne privredne arbitrae. Pored toga predmet meunarodnog poslovnog prava i njegovog izuavanja su i meunarodne privredne i ekonomske organizacije opteg i regionalnog karaktera. Osim toga, predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su i privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima.

Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi kongento imperativno pravo drave, koja je posebno znaajna kao ograniavajui faktor meunarodnih poslovnih optenja. U imperativno pravo pripadali bi svi oni instituti koji se odnose na spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko poslovanje i reim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i izvoz, obavljanje poslovnih delatnosti u inostranstvu, strana ulaganja u meunarodnom poslovnom pravu, carinska ogranienja, devizna ogranienja i dr. Meunarodno poslovno pravo izuava i norme i pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila koja privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih odnosa. Postoji autonomija volja ugovornih partnera, ali je ona u delu meunarodnog poslovnog prava dobrim delom i ograniena. Ogranienja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u dve ili vie razliitih drava, vrlo je esto predviena i diktirana od strane ekonomski jaih subjekata u meunarodnom poslovanju. Meunarodni privredni subjekti kao ekonomski jai, vrlo esto su monopolisti u odreenoj privredno pravnoj oblasti ili privrednoj grani, propisuju esto uslove putem unapred odtampanih kada nude drugim ugovornim stranama da pristupe ili ne pristupe, da prihvate ili ne prihvate, ponueni ugovor. U meunarodnim privrednim optenjima i meunarodno privredno-ekonomskim relacijama velike privredne organizacije i korporacije, kao ekonomski jae, nameu svoje uslove poslovanja ekonomski slabijim stranama. U meunarodno privredno-pravnim odnosima vrlo teko se i postavlja pitanje jednakosti i ravnopravnosti poslovnih partnera iz dve razliite drave i odstupanja od opteg pravnog pravila da su svi privredni subjekti jednaki i ravnopravni u pravu.Subjekti Meunarodnog poslovnog (privrednog) prava- Kao subjekti Meunarodnog poslovnog (privrednog) prava, pojavljuje se meunarodna zajednica, drava, kao i drutva koja obavljaju odreene privredne delatnosti. Meunarodna zajednica nije subjekt prava, pa samim tim i nije subjekt meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Meutim, vrlo esto, meunarodna zajednica indirektno postaje znaajan faktor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava.

Ujedinjeni Narodi (UN) mogu neke drave i da iskljue od meunarodnog poslovnog (privrednog) optenja, uvoenjem raznih mera zabrana i ogranienja uvoza, izvoza, transporta roba, vrenja usluga i sl., kao oblika sankcija za neko njihovo ponaanje koje meunarodna zajednica sankcionie, kao nedolino i neodgovarajue.Drava je subjekt meunarodnog prava, a sa tim i meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Ona stupa sa drugim dravama u mnoge ekonomske i poslovne odnose,zakljuuje u vezi s tim ugovore, dravne sporazume, a vezi sa ekonomskom razmenom roba i usluga. Na bazi ovih ugovora, preduzea i drutva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore, odnosno opte ugovore, izmeu dve ili vie drava.

2. Izvori meunarodnog poslovnog prava (privrednog, trgovinskog)

1-medjunarodno javno pravo

2-medjunarodno privatno pravo

3-domae zakonodavstvo

MPP crpi izvore iz medjunarodnog ugovornog prava, koje zakljuuju odredjene drzave, bilo bilateralne ili multilateralne. Domace zakonodavstvo se odnosi na niz zakona kao sto su Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzecima, koncesijama, stranim ulaganjima...

Zakon koji prati materiju MPP je Zakon o obligacionim odnosima.

Postoji vie vrsta izvora meunarodnog poslovnog prava, kao to su na primer izvori koj potiu iz meunarodnog javnog prava (meunarodno izvori i meunarodno obiajno pravo) izvori koji potiu od meunarodnog privatnog prava, izvori koji potiu iz automnog domaeg zakonodavstva, izvori iz automnog meunarodnog trgovinskog prava kao to su tipski ugovori, obiaji i uzanse, opti uslovi poslovanja, kodifikovana prava.

Izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava-Meunarodni ugovori predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Radi se o dvostranim ili viestranim ugovorima koji se u pravu i nazivaju se konvencijama. Dvostrane konvencije, nazivaju se bilateralnim konvecijama i njih najee zakljuuju iz oblasti meunarodnog poslovno prava i meunarodnih ekonomskih odnosa, odreenih drava sa drugom dravom i rekuliui meusobno ekonomske i privredne odnose. Za meunarodno poslovno (privredno) pravo znaajni su multilateralni ili viestrani sporazumi i konvencije koje zakljuuje vie drava meusobno, kao to je to bio Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT), tj. Sporazum o Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kao organizacija koja je formirana umesto GATT-a. Konvencije predstavljaju snaan izvor meunarodnog poslovnog prava i obavezne su za zemlje koje su pristupile i ratifikovale takve meusobne konvencije. Od trenutka ratifikacije ista kovencija predstavlja ak i snaniji izvor prava u odnosu na domae zakodavstvo i domae propise. U sluaju sukoba (kolizije), ratifikovane konvencije i domaeg zakona, jau pravnu snagu ima pravna norma iz meunarodne konvencije, nego pravna norma iz domaeg zakona. Meunarodno obiajno pravu u meunarodnom prometu roba i usluga pojavljuje se obiaji, posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi obiaji za dugom primenom esto se kodifikuju ili prenose u druge izvore prava, na primer, meunarodne konvencije opte uslove poslovanja. Mogu se pojavljivati obiaji i uzanse za poslovanje na odreenom tritu ili u odreenoj oblasti, delatnosti, kao na primer, prometni obiaji. Prometni obiaji se esto u meunarodnim trgovinskim odnostima javljaju kao nekodifikovani i nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi.Obiaji su posebno znaajni kada se radio o distancionim prodajama, isporukama robe, dostavljanja robe, tehnikim reenjima u transportnim sredstvima pri prevozu robe u meunarodnom transportu. Poslovni obiaji imaju znatno iru primenu od prometnih obiaja, na primer, poslovni obiaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr. Poslovni obiaji su optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti, a promenti obiaji na jedno preduzee. Poslovni obiaji predstavljaju odreeni opteprihvaen nain poslovanja pri obavljanju robnog prometa i vrenju usluga sa inostranstvom. Kodifikovana pravila mnogih spoljnotrgoviniskih preduzea i drutava nastala su dugom upotrebom i primenom odreenih postupaka i pravila u meunarodnom poslovnim optenjima. Kada se ti obiaji dugim nizom upotrebe prihvate od veine poslovnih subjekata, posebno od ekonomski jaih dolazi do njihove kodifikacije od strane meunarodnih privrednih organizacija. Meunarodna trgovinska komora u Parizu je izvrila kodifikaciju u meunarodnim trgovakim poslovima meunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja rizika, u vezi sa prevozom i oteenjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih strana (prodavca i kupca), poznata kao INCOTERMS.

Opti pravni principi u meunarodnom pravu predstavljaju znaajne izvore meunarodnog poslovnog prava kojima se omoguava u mnogim dravama zatita odreenih prava i interesa. Princip uzajamnosti (reciprocetita) omoguava jednoobrazno postupanje u odnosu na svakog pravnog subjekta u dve razliite drave, posebno kod primene bilateralnih konvecija. Reciprocitet predstavlja znaajan princip meunarodnog poslovnog prava. Po principu reciprociteta, omoguava se konkretnom subjektu da ostvari neko pravo u odreenoj dravi, ali isto tako, da i subjekt iz te drave (koja je takvo pravo dala) ima pravo da u toj dravi (iji subjekt ostvario neko pravo), realizuje takvo ili slino pravo. Bilo bi nepravino da jedan privredni subjekt u meunarodnim poslovnim odnosima ima neko pravo u odreenoj zemlji, neku povlasticu, beneficiju i dr., a da drugi subjekt iz te drave, ne moe da ostvari isto takvo ili slino pravo u toj dravi (koja mu je dala pravo). Princip koordinacije tj, snaga u meunarodno poslovnom pravu se pre svega moe odnosi na subjekte meunarodnog poslovnog prava, gde isti treba da pri zakljuenju i realizaciji meunrodnog poslovnih poslova, putem koordinacije svojih volje ugovoraju meunarodne privredne poslove. Ta koordinacija volja esto se potiskuje u drugi plan od strane ekonomski jaih subjekata koji nameu svoju volju, diktiraju uslove pri zakljuenju ugovora i dr.

Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava- Meunarodno privatno pravo regulie odnose pravnih i fizikih lica, kao odnose sa graansko pravnim stranim elementom, ali i odnose koji se odnose na meunarodno poslovno pravo (na pr. Nacionalnost preduzea i dr.)

Izvori domaeg prava- Domae pravo kao i domae zakonodavstvo stvara odreene opte akte kojima se reguliu odreeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre svega radi o zakonima, kojima se regulie spoljnotrgovinsko poslovanje. To su kongetni propisi, imperativne prirode, koji ine ekonomski javni poredak jedne drave. Domai privredni subjekti ne mogu u svom poslovanju sa inostranstvom, zakonitosti pri zakljuivanju i realizaciji poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i usluga, pozitivne zakonske propise svoje zemlje. Inostrani privredni subjekti, pored svojih autonomnih propisa, moraju imati u vidu domae zakonodavstvo nae zemlje, kada su im poslovni partneri nai privredni subjekti. U naem pozitivnom pravu moe se istai vie zakona, koji su od posebnog znaaja za meunarodno poslovanje naih privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata: Zakon o spoljnotrgovinskom preduzeu, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzeima, Zakon o stranim ulaganjima, Carinski zakon i dr. Za ugovore u meunardonom poslovnom pravu, posebno je u naem pravu znaajan Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom pravu.

Izvori prava koji regliu meunarodne poslovne operacije- U ove izvore prava mogu se istai oni izvori koji reguliu meunarodni robni promet i usluga. Radi se o graanskim i trgovakim zakonicima ili drugim odgovarajuim izvorima prava koje donosi odreena drava, nacionalnim propisima javnog prava i sl.

Autonomno meunarodno trgovinsko pravo- Pravila autonomnog meunarodnog trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata koje ista primenjuju u meunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo znaajan izvor meunarodnog poslovnog prava.

Drugi izvori meunarodnog poslovnog prava spadaju i tipski ugovori za razne poslove robnog prometa. Kao izvori meunarodnog poslovnog prava, mogu da poslue i opti uslovi poslovanja ( pediterskih, skladinih i drugih organizaacija ), koji su doneti od strane nacionalnih gradnskih udruenja. Takoe, znaajan izvor su i poslovni i proizvodni standardi.

Arbitrana praksa i praksa nacionalnih sudova predstavlja znaajan izvor meunarodnog poslovnog prava. Arbitrana praksa usklauje odreeni nesklad koji postoji izmeu pravila nacionalnih zakonodavstava.

3. Naela meunarodnog poslovnog prava

1. Nacelo nezavisnosti drzava

2. Nacelo slobode opstanka drzava i njihovo postojanje

3. Nacelo ravnopravnosti drzava

4. Nacelo ne mesanje u unutrasnje poslove drzava

5. Nacelo teritorijalnog suvereniteta i integriteta

6. Nacelo reciprociteta

7. Nacelo slobode trgovine

8. Nacelo slobode saobracaja itd...

Naelo slobodne trgovina polazi od toga da je slobodna trgovine u principu bez ikakvih ogranienja i zabrana. Slobodna trgovina oznaava i slobodno formiranje cena, bez uplitanja sa strane, ogranienja od strane drave i sl. U vezi sa ovim naelom postavljaju se ustanove koje imaju za cilj da se unapredi slobodnu trgovinu ili istu otea. Trebalo bi istai monopol, on je kao ustanova, suprotan principu sobodne trgovine. Subjekti koji imaju monopol u sferi proizvodnje, prometa, u dobroj meri ograniavaju slobodnu trgovinu drugim privrednim subjektima. Monopol je ogranienje, a esto i iskljuenje principa slobodne trgovine za neke subjekte, a za druge neogranienu slobodu. Prepebencijalni institut, omoguava povreni poloaj privrednih subjekata drava, kada je zainteresovana za uveanu meunarodnu privrednu saradnju, razmenu sa odreenom dravom daje domaim subjektima niz prepebencijala (povlaene carinske stope, povoljnijeg reima uvoza) kako di unapredila robnu razmenu sa odreenim privrednim subjektima iz konkuretne drave.

Naelo slobodnog saobraaja i trgovine ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe na meunarodnim relacijama odvija slobodno. Meutim, kada se radi o slobodi plovidbe teritorijalnim i unutranjim vodama vae drugaija pravila, po osnovu meunrodnim pravilima. Konvencije o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu, istom konvencijom se utvruje da drave prostiru svoj suverenitet i izvan svog kopnenog prostora i na unutranje vode i moski pojas pored obale koji se naziva teritorijalno more.

Sloboda suvozemnim i vazdunim komunikacijama na meunarodnom planu predruena je i sloboda suvozemnim (drumski, elezniki prevoz) kao i slobodna vazduna plovidba.

Naelo slobode transfera novca, novanih vrednosti i dobiti sloboda transfera novca odnosno dobiti i novanih vrednosti praati slobodnu trgovinu. Ovo naelo ima veliki znaaj za razvitak meunarodnih ekonomskih i poslovnih (privrednih) odnosa. Na meunarodnom planu, zakljuene su mnoge konvencije koje imaju za cilj unapreenje sloboda transvera novca i novanih vrednosti, kao i doneti propisi i zakoni od strane niza drava koji imaju za cilj da ispotuju ovu slobodu transvera.

Naelo reciprociteta tj. Uzajamnosti je naelo za maloprodajne odnose. Omoguava uzajamno ponaanje drava ugovornica, tako to jedna ugovorna strana daje odreene pogodnosti, povlastice, da bi druga ugovorna strana dobila odgovorajuu polasticu ili pogodnost. U praksi se esto primenjuje kod meunarodnih trgovinskih ugovora, posebno kad se tie olakica pri uvozu i izvozu roba, osloboenja od plaanja carina na proizvode

Minimalni sistem minimalna pravila su skup pravila tj. Njihov minimum koji odreena drava mora da obezbedi kao savremena meunarodna drava stvarnim privrednim subjektima.

Naelo nacionalnog tretmana - podrazumeva izjednaavanje stranih subjekata sa domaim privrednim subjektima. Putem ovog naela, strani subjekt ne moe imati loiji pravni tretman od domaeg privrednog subjekta. Domaa drava obezbeuje stranim licima ista prava koja imaju i domaa lica.

Prepebencijalni tretman (klauzula povlaenja poloaja) ovim tretmanom se stvaraju beneficije, pogodnosti, snienja stopa, oslobaa se plaanje carine

Sistem pravinog tretmana ili sistemske nediskriminacije tj. Jednakog i pravinog postupka za sve zemlje i njihove subjekte. Ovim sistemom bi trebalo dovesti sve privredne subjekte u jednake ili priblino jednake uslove obavljanja nekih delatnosti u odreenim dravama.

4. Svetska trgovinska organizacija (STO)

Svetska trgovinska organizacija pojavljuje se kao '' naslednica '' sledbenica GATT-a. Od 1. januara 1995. godine, stupio je na snagu Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije kojoj su pristupile sve ranije lanice GATT-a. Osnovne funkcije STO-a su: nadzor i sprovoenje multilateralnih i plurateralnih trgovinskih sporazuma koji svi skupa predstavljaju STO. Sporazum o stvaranju STO nastao je iz Urugvajske runde pregovora i sadri vie sporazuma, kao sastavnih delova nove organizacije. Radi se o sledeim sporazumima: Finalnom aktu Urugvajske runde koji sadri akte multilateralnih trgovinskih pregovora, Sporazum iz Marakea o osnivanju STO, Optem sporazumu finalnog akta Urugvajske runde o trgovini i uslugama iz 1994.god. Uz sporazum o osnivanju STO dodati su u posebnim aneksima i Sporazum o trgovini uslugama, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, kao i Opti sporazum o carinama i trgovini. STO nije prosto proirenje GATT-a. Izmeu GATT-a i STO postoje i odreene razlike: 1) GATT je predstavljao meunarodni multilateralni sporazum, dok je STO pravno lice-organizacija sa svojim sekretarijatom; 2) GATT se primenjivao na privremenoj osnovi, a obaveze STO su stalne i potpune; 3) pravila GATT-a su se primenjivala na trgovinu robom, dok se pravila STO a primenjuju ne samo na robu ve i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine; 4) sistem reavanja sporova u STO je mnogo bri i manje podesan za blokiranje u odnosu na GATT-ov raniji sistem; 5) GATTje imao i sporazume multilateralnog i plurateralnog karaktera dok STO ima skoro sve sporazume multilateralnog karaktera i predstavljaju obavezu za sve zemlje lanice. Osnovni organ STO je Ministarska konferencija koju sainjavaju su predstavnici zemalja lanica STO. Ista konferencija sastaje se najmanje svake druge godine gde se donose odluke o svim pitanjima. Treba istai da Generalni savet ine sve zemlje lanice STO-a. On ispoljava svoje funkcije putem organa nadlenog za reavanje sporova na nain to prati primenu procedure za reavanje sporova i kroz telo nadleno za reviziju trgovinskih politika-koje sprovodi koristan nadzor nad politikama zemalja lanica. Ministarska konferencija STO-a je osnovala jo tri tela koja su odgovorna Generalnom savetu STO-a i to: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansna ogrnienja, Komitet za budet, finansije i administraciju. STO pored meunarodne trgovine, pod svoj reim ukljuuje i poljoprivredu, tekstil, usluge, direktne investicije koje utiu na trgovinu i intelektualnu-industrijsku svojinu. STO se rukovodi odreenim principima i naelima kojima bi i u budunosti ovakva meunarodna trgovinska organizacija zasnivala svoj rad. Radi se o sledeim principima: status najpovlaanije nacije, nacionalnom tretmanu odnosno trgovini bez diskriminacija, podsticaju razvoja i ekonomskih reformi, koncesijama u meunarodnoj trgovini. Klauzula najpovlaenije nacije podrazumeva da sva prava, prednosti, pogodnosti, privilegije i imuniteti koje jedna strana ugovornica odobri jednom proizvodu poreklom iz odreene zemlje bie odmah i bezuslovno proirene na slian proizvod koji je poreklom iz te zemlje ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice. Nacionalni tretman podrazumeva da se takse i ostale unutranje dadbine kao i zakoni, propisi koji se odnose na prodaju, transport, kupovinu, stavljanje u prodaju, nee primenjivati na uvozne ili domae proizvode kako bi se na taj nain vrila zatita nacionalne proizvodnje. STO polazi od posebne vanosti liberalizacije trgovine, koja je nuna za rast i razvoj nacionalnih privreda. Kvote u meunarodnoj trgovini su gledano generalno, nepoeljne i zabranjene. STO posebno vodi rauna o podsticanju razvoja i ekonomskih reformi, posebno kod zemalja u razvoju, a zemljama u razvoju daje odreeni rok za prilagoavanje, s tim to im daje i odreenu tehniku pomo. Vei deo lanica STO su bile lanice GATT-a., nekoliko zemalja pristupilo je kasnije kada su zavrile pregovore sa ovom organizacijom i potpisale Finalni akt Urugvajske runde. Procedura pristupa novih zemalja bi se ogledala u sledeem: u prvoj fazi Vlada drave podnosi zahtev, mora dostaviti STO-u memorandum koji bi obuhvatio sve aspekte nacionalne trgovinske i ekonomske politike, to se odnosi na STO sporazume. Vlada stupa u pregovore sa zainteresovanim zemljama lanicama STO-a u cilju davanja koncesija u sferi roba i usluga. Prilikom ponovnog stupanja nae zemlje u meunarodne organizacije posebno u STO, nuno je prilagoavanje nae zemlje zahtevima STO-a, to se pre svega ogleda u prilagoavanju spoljnotrgovinskog reima nae zemlje zahtevima STO-a, razrade legalnih mera zatite, carinskih i vancarinskih instrumenata.

5. Meunarodni monetarni fond (MMF)

MMF osnovan je 1945. god. Kada je i stupio na snagu Statut meunarodnog monetarnog fonda usvojen formalno 1944. god. U BretonVudsu (SAD). Statu MMF-a je od tada menjan u dva navrata 1969 i 1978.godine. lanstvo u Fondu je uslovljeno lanstvom u Svetskoj banci ( Meunarodnoj banci za obnovu i razvoj ), pa postoji vrlo bliska veza izmeu ove dve organizacije. Na elu MMF-a je Savet guvernera sa izvrnim odborom. MMF-om rukovodi generalni direktor koji kao organ predstavlja fond o kojeg bira Izvrni odbor MMF-a. Guverner emisione banke zemlje lanice MMF-a je i lan Saveta guvernera Fonda. Pet zemalja ( SAD, Velike Britanije, Nemake, Francuske i Japan) imaju najvei broj glasova i kod njih SAD imaju najvie glasova u Fondu. Osnovni ciljevi MMF-a se razvijanje meunarodne monetarne saradnje, olakavanje irenja i razvijanja meunarodne trgovine, odravanje razvoja proizvodnih snaga, zaposlenosti i realnog dohotka, devizne stabilnosti, uvoenje multilateralnog sistema plaanja izmeu drava lanica za tekue transakcije sa ciljem da se eliminiu smanjivanje stepena prezaduenosti drava i smanjivanje neravnoteenosti platnih bilansa zemalja lanica. Uloga Fonda je i garantovanje zemljama lanicama mogunosti pod jednakim uslovima, povremeno korienje sredstava Fonda, kako bi one popravile svoje platne bilanse. Kao prioritetno pitanje MMF-a je utvrivanje pariteta valuta zemalja lanica kao neophodnog uslova za razvoj meunarodne trgovine i razmene uopte. Tokom 1949.godine je utraeno znaajno prilagoavanje pariteta i sprovoene su mnoge mere devalvacije u zemljama lanicama. Neke zemlje su utvrdile paritete svojih valuta u saglasnosti sa MMF-om, a neke su imale plivajue kurseve svojih valuta. MMF je bio protiv ovih plivajuih kurseva i smatrao je da su te mere privremenog karaktera. Kasnije je MMF insistirao da pozajmice iz fonda budu kratkorone i utvrdio je posebnu kamatnu skalu koja je imala za cilj da kotira. Zemlje lanice da pozajmljena sredstva ovog fonda vraaju to pre. Svaka zemlja lanica fonda ima 250 glasova i jo po jedan glas za svaki 100.000 SAD $ svoje kvote. Sistem kvota je najvanija karakteristika delovanje MMF-a i na osnovu kvote se odreuje broj glasova, zemlje lanice doprinosi i poveanja tih doprinosa. Kvota odrava snagu privrede odreene drave, svaka drava lanica Fonda plaa lanarinu Fondu i ona je srazmerna kvoti koja je je od MMF-a odreena. To daje veliku prednost u upravljanju fondom i zemljama lanicama ije su kvote velike. To je bio i uzrok stvaranje posebnog kluba razvijenih zemalja, na bazi opteg aranmana za zaduivanje. Savet guvernera fonda odreuje visinu lanarine i da li e biti ista u vidu specijalnih prava vuenja ili u valuti zemlje lanice. Ova specijalna prava vuenja emituje fond i raspodeljuje ih prema zemljama lanicama da bi poveao postojee rezerve. Nastala su 1969. god. Specijalna prava vuenja MMF daje odobravanje odgovarajuih iznosa na raunima drava lanica. Od 01. januara 1981.god. sistem specijalnih prava vuenja je modifikovan na pet svetskih valuta ( SAD $, engleska funta, nemaka marka, francuski franak i japanski jen). Svakoj lanici dravi MMF-a se na osnovu uesa u novanom potencijalu MMF-a odreuje kreditna trana koje zemlja lanica moe da koristi radi popravljanja svog platnog bilansa. Ovo korienje sredstava fonda se vri putem stand-by aranmana ili direktnim vuenjem od fonda MMF odobrava zemlji lanici kredit koji ona moe da koristi. Uobiajeni vremenski period stand-by aranmana je jedna godina, ali se na zahtev zemlje lanice moe produiti ali taj rok ne moe biti dui od tri godine. Prvobitna funkcija stand-by aranmana imala je kreditnu ulogu i cilj im je bio da zemljama lanicama omogue kupovinu stranih sredstava za plaanje. Kasnije su se u MMF-u odobravali krediti i kada su kvote zemlje lanice nie od potreba,s tim to je zemljama trebalo da omogui da u granicama svojih kvota kupuju valute. Oni su imali i funkciju da poveaju kreditnu sposobnost zemlje lanice. Sredstva fonda su se skoro automatski odobravala ovim zemljama lanicama koje su traile finansijska sredstava do iznosa 25% svoje kvote u cilju reavanja svojih platno-bilansnih potekoa. Kada su sredstva traena do visine 100% kvote zemlje lanice MMF-a, tada se fond trebao uveriti da lanica vodi odgovarajui ekonomski i monetarnu politiku u skladu sa ciljevima fonda. Kada se MMF uveri o potrebi odobravanje finansijskih sredstava zemlji lanici, tada ih odobrava u granicama stand-by aranmana. Jugoslavija je bila lanica MMF-a, ali je sa uvoenjem ekonomskih sankcija UN suspendovana iz tog fonda.

6. Meunarodne ekonomske organizacije regionalnog karaktera

1) Regionalne ekonomske komisije UN-a posle osnivanja UN-a i posle odre|enih iskustava iz rada Ekonomskog i socijalnog saveta bilo je neophodno stvoriti komisije koje bi obuhvatile pojedina podruja i tako su nastale etiri regionalne ekonomske komisije: za Evropu (1947 god) za Aziju i Daleki Istok (1948) i za Latinsku Ameriku i za Afriku. Cilj ovih komisija je bio da se olaka ekonomska obnova Evrope i drugih zemalja da se saine i podre studije ekonomskih i tehnolokih problema i problema razvoja. Evropska komisija (ECE) predstavlja evropsku univerzalnu organizaciju koja preko svojih komiteta ( za poljoprivredu, umarstvo, elik i dr) i podkomiteta reava probleme razvoja odreenih poslovnih (privrednih) oblasti i grane , uspostavlja veu privrednu saradnju izmeu mnogo drava i dr. Sastoji se iz komisije, tehnolokih komiteta i sekretarijata. ECE je uradila niz tipskih ugovora kao to su za itarice, za izvoz i uvoz meke rezane grae, za meuprivrednu prodaju junog voa, uvoz i izvoz vrstih goriva i dr.

2) Organizacija za ekonomsku saradnju osnovana je u Parizu 1948 godine i njoj su pristupile sve zemlje koje su bile korisnice Maralovog plana (odnosno saradnju SAD i Kanade su imale statut pridruenih lanova u trenutku osnivanja i razlog pristupanja je bio ekonomski jer su imale poloaj kreditora zemljama lanicama OEPS. 1960 god. SAD i Kanada su postale punopravni lanovi i tada je izmenjen naziv Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Organi ove organizacije su: Savet i Izvrni komitet. Osnovni zadatak ove organizacije je na ekonomskom planu, usklaivanje uzajamnih delatnosti zemalja lanica.

3) Evropska zajednica (Evropska unija) tri organizacije su ranije smatrale se evropskom zajednicom: Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica (Evropska unija) i Evropska zajednica za atomsku energiju. 1968 godine obrazuju se zajedniki organi i donose zajednike odluke u skladu sa ugovorom i osnivaju odgovarajue zajednice i ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik u Parizu 1951, Rimski ugovor o osnivanju EEZ 1957 god i Rimski ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju 1957 godine.

4) Evropska zajednica za ugalj i elik (CECA) osnovana je 1951 godine u Parizu, u cilju stvaranja ekonomski snane grupacije za odreena kljuna privredna podruja i u cilju razvoja privrede zemalja lanica i podizanja ivotnog standarda stanovnitva. Organi Evropske zajednice za ugalj i elik su Visoka vlast, Skuptina zajednice, Specijalni savet, Savetodavni komitet i Sud pravde. Osnivanjem CECA stvoreno je zajedniko evropsko trite za ugalj, elik i rude gvoa.

5)Evropska ekonomska zajednica (Evropska unija) je bila poznata pod nazivom Zajedniko evropsko trite (EEZ). EEZ je stvoren Rimskim ugovorom 1957 god.. Stupio je na snagu 1.1.1958 godine koji su zakljuili: SR Nemaka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg. Cilj EEZ je stvaranje zajednikog trita, carinske unije i uzajamna privredna saradnja. 1955 godine su ukinute meusobne carine izmeu drava lanova Evropske unije i stvoreno je jedinstveno trite, u perspektivi je bila jedinstvena valuta. Organi Evropske unije su: Skuptina, Savet komisije i Sud pravde.

6) Evropsko udruenje slobodne trgovine (EETA) osnovano je 1959 godine u Stokholmu.

7. Evropska unija (EU)

Evropska ekonomska zajednica je u poetku svoga rada bila poznata i pod nazivom Zajedniko evropsko trite (EEZ) i ako to nije bio zvanian naziv, jer zvanian naziv je bio Evropska ekonosmka zajednica, koja je stvorena Rimskim ugovorom 1957.god.Ugovor je stupi na snagu 1.1.1958.godi koji su zakljuili: Italija, Francuska,Savezna Republika Nemaka, Holandija, Belgija i Luksemburg. Njen cilj je bio stvaranje zajednikog trita, stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja. Zadnjih godina je taj cilj i ostvaren i stvorena je Evropska unija gde su od 1995.god. ukinute meusobne carine izmeu drava lanica EU. Stvoreno je jedinstveno trite sa perspektivom jedinstvene valute. Ujedinjenje Evrope u ekonomskom smislu rei se javlja kao nuna potreba iz razloga to je bila pritisnuta izmeu SAD-a i SSSR-a i imala je izbor da se ujedini ili da se prikljui nekoj od postojeih ekonomskih sila. Organi EU su: skuptina, savet, komisija i sud pravde. Skuptina EU se sastoji od predstavnika drava koji donose odluke shodno ugovoru o osnivanju EEZ. Ugovorom je predvieno da pojedine drave imaju sledei broj poslanika, a time i glasove: Francuska 36, SR Nemaka 36, Italija 36, Holandija 14, Belgija 14 Luksemburg 6. Zaseda po pravilu jednom godinje. Savet EU je organ koji donosi odluke bilo konsenzusom, kvalifikovanom ili obinom veinom. On je nadlean da uklauje optu politiku drava lanica i donosi odluke koje imaju za cilj da se uskladi njihova privredna politika. Komisije kao izvrni organ ima 9 lanova sa mandatom od 4 godine. Zadatak komisije je da brine o primeni ugovora i propisa koje donosu nadleni organi EU. Sud pravde ko pravosudni organ, ima dunost da obezbedi pravnu primenu Rimskog sporazuma. Sastoji se od 7 sudija. Osim ve navedenih ciljeva EU, zajednica ima cilj i da se ostvari ekonomska ekspanzija i podigne ivotni standard u dravama lanicama. To se moe postii uklanjanjem carinskih i kvalitativnih ogranienja, stvaranjem zajednike tarife prema treim zemljama, uklanjanje barijere za slobodnu cirkulaciju robe, radne snage, usluga i kapitala, stvaranjem zajednike ekonomske politike u oblasti agrara i saobraaja, izjednaavanjem zakonodavstva u zemljama lanicama i dr. Svi navedeni zadaci EU planirani su da se ostvare u tri etape u trajanju od po etiri godine. Krajnji cilj zajednice je da se postigne ne samo jedinstveno trite nego i potpune monetarne i carinske unije. Zajednica podrazumeva meusobno ukidanje carine izmeu drava lanica i uvoenje zajednike carinske tarife prema treim zemljama. Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986.god. uveden je i novi organ Evropsko vee koje sainjavaju efovi drava i vlada lanica, kao i predsednika Komisije Evropske zajednice. lanom 8 Jedinstvenog evropskog akta iz 1986.god. se predvia da svaka evropska drava moe zahtevati da postane lanica i zahtev podnosi Savetu EU, koji o tome se izjanjava jedoglasnom odlukom. Da bi jedna drava mogla da pristupi EU potrebno je da ispuni odreene uslove: 1) geogravski uslov ( da se drava nalazi u Evropi), 2) ekonomski uslovi ( da u toj dravi postoji sobodna trina privreda sa odreenom stopom razvoja ), 3) politiki uslovi ( da se radi o dravi u kojoj postoji demokratski sistem i viepartijski parlamentarni sistem). SFRJ je imala odreene sporazume o saradnji sa EU. To je bio trgovinski sporazum SFRJ i EEZ zakljuen 1970.god., kada je naa zemlja dobila tretman najpolaenije nacije, kako u pogledu carina i dabina koje se preuzimaju prilikom uvoza robe i tako i pri izvozu i drugim pogodnostima koa na primer, prilikom obavljanja carinskih formalnosti i carinjenja. Naa zemlja je u trgovinskoj razmeni sa EEZ imala bogatu razmenu roba, kao i veliki izvoz naih proizvoda, mesa i mesnih preraevina i dr. Posle ukidanja ekonomskih sankcija od UN oekuje se dalja ekonomska saradnja izmeu nae zemlje i EU.

8. Autonomija volje i ogranienje autonomije volje (slobode ugovaranja)

Princip ili nacelo autonomije volje manifestuje se u sledecem:

ugovorne strane su slobodne da izaberu svog ugovornog partnera, sa kojim zele da zakljuce odgovarajuci ugovor

ugovorne strane su slobodne u pogledu izbora vrste ugovora u medjunarodnom poslovnom pravu

slobodno regulisu sadrzinu ugovora

Nacelo autonomije volje je sloboda ugovaranja i podrazumeva da ugovorni partneri slobodno odlucuju da li ce uopste zakljuciti neki ugovor i pod kojim uslovima decidno ce zakljuciti pojedini ugovor. Predmet ugovorne obaveze mora da bude moguc, dopusten i odredjen.

Sloboda ugovaranja podrazumeva po Zakonu o obligacionim odnosima da pravno lice zakonom moze zakljucivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.

Strane ugovornice ne mogu zakljucivati ugovore koji bi bili suprotni javnom poretku. Najcesca ogranicenja u medjunarodno privrednim odnosima, odnose se na sadrzinu ugovora, na formu ugovora i na nacin zakljucenja. Kod ogranicenja autonomije volje, a koja se odnose na sadrzinu ugovora putem imperativnih propisa, mozemo dati primer: ugovor o pribavljanju patenta znanja i iskustva mora da sadrzi izmedju ostalog, obavezu davaoca patenta da ce primenom patenta i znanja i iskustva proizvesti robu ugovorenog kvaliteta, kao i da za vreme trajanja ugovora primaocu stanja stavlja na raspolaganje unapredjenje patenta. Forma ugovora je veoma znacajna kada se radi o ovim poslovima.

Naelo volje ugovornih strana se ogleda u sledeem:1) ugovorne strane su slobodne da izaberu svoj ugovornog partnera sa kojim ele da zakljue odreeni ugovor u meunarodnom poslovnom pravu,

2) ugovorne strane su slobodne u pogledu izbora vrste ugovora u meunarodnom poslovnom pravu,

3) ugovorne strane po pravilu samostalno reguliu sadrinu ugovora.

Sloboda ugovoranja ipak nije apsolutna i trpi odreena ogranienja. Ogranienje volje putem prinudnih, imperativnih (kogentnih) propisa sloboda ugovoranja pretpostavlja da je predmet obaveze mogu i doputen, odreen ili odrediv. Kod nas Zakon o obligacionim odnosima predvia da pravno lice moe da zakljui ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ukoliko je ugovor zakljuen suprotno ovome, bio bi nevaei i ne bi proizvodio pravno dejstvo. Ogranienje slobode ugovoranja javnim poretkom i dobrim obiajima javni poredak podrazumeva imperativne, kogentne norme koje strane ugovornice ne mogu zaobii pri zakljuenju i realizaciji pojedinih ugovora privrednog prava. Strane ugovornice u meunarodnom poslovnom pravu moraju stalno imati u vidu imperativne norme jer one ograniavaju slobodu ugovoranja, posebno to se tie sadrine i forme ugovornog odnosa. Strane ugovornice moraju obrati panju na date trgovinske obiaje i obiaje stranke na koje se ugovor odnosi. Ogranienje slobode ugovaranja koja se odnose na sadrinu ugovora. Ovakva ogranienja slobode ugovoranja u pogledu sarine ugovora ogranienih imperativnim propisima postoji kod raznih ugovora, na primer kod ugovora o prodaji robe koja se odnosi na prodaju odreenih prehrambrenih proizvoda (moraju biti u skladu sa pozitivnim zakonima da budu podobni za ljudsku ishranu, da ispunjavaju odreene zdravstvene, veterinarske i fiosanitetske uslove koji su zakonom predvieni). Drugo ogranienje autonomije volje ugovornih strana a koja se odnosi na sadrinu ugovora, u meunarodnom poslovnom pravu je kod tipskih ugovora. Ekonomski jae strane diktiraju ovakve ugovore u privrednim odnosima, na primer brodari pri prevozu robe u pomorskom saobraaju putem brodskih ugovora koji su unapred odtampani na formularu sa svim znaajnim klauzulama, gde je esto i sadrina ugovora unapred odreene i gde druga ugovorna strana moe samo da prihvati i potpie ili ne prihvati i ne potpie ( take it or leave it ). Ogranienje autonomije volje u pogledu forme ugovora forma meunarodnih poslovnih ugovora je takoe veoma znaajna, jer se radi o diskrecionim pravilima poslovanja gde su strane ugovornice najee u dve razliite drave, da bi se zakljuio ugovor lake dokazivali i bre izvravali. Iz tih razloga je neophodno da ugovori budu zakljueni u pismenom obliku. Veliki deo nacionalnih zakonodavstava smatra da ukoliko neki od ugovora nisu zakljueni u pismenoj formi smatraju se nitavnim i ne preuzimaju nikakva pravna dejstva za ugovorne strane. Ugovori u meunarodnom poslovnom pravu se esto zakljuuju i na uanpred odtampanim formularima i predvienim obrascima koji ne moraju uvek biti adhezioni ugovori. Ogranienje autonomije volje putem saglasnosti treeg lica pri zakljuivanju nekih ugovora u meunarodnom poslovnom pravu se zahteva i odobrava od strane dravnog organa tj. Nadlenog organa.

9. Dispozitivne i kogentne (imperativne) norme u meunarodnim poslovnim ugovorima i spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko pravo pri zakljuenju ugovora

Ugovori koji su zakljueni u meunarodnom privrednom poslovanju su zakon za stranke i one su dune da iste kao takve i izvravaju. Pri izvravanju zakljuenih ugovora u meunarodnom poslovnom (privrednom) prometu, osim dispozitivno ugovorenih normi koje su strane ugovornice potpisale, mogu se ispreiti i imperativni propisi koji su kogentne prirode i obavezni su za strane ugovornice pa se isti kao takvi mogu potovati. Propisi imperativne prirode koje je jedna drava ili obe drave strana ugovornica propisale, ne mogu se voljom strana ugovornica izmeniti ili ih ne primeniti. Imperativni propisi koji su propisani u dravama strane ugovornice obavezuju strane ugovornice u meunarodnim poslovnim (privrednim) odnosima i smatraju se kao obavezni za zakljuenje ugovora. Moe se desiti da ugovor bude nevaei iako je zakljuen saglanou volja strana ugovornica jer je zakljuen suprotno imperatvnim propisima. Moe se takoe dogoditi da iako je jedna strana ugovornica prodala drugoj strani odreenu robu, da se isti ugovor ne moe ni izvriti jer je suprotan imperativnim propisima, koji na primer zabranjuju uvoz takve robe. Najbolje je reenje da strane ugovornice u meunarodnim poslovnim ugovorima predvide zakon koji e se primeniti na njihove ugovore odnosno pod uslovom da doe do spora izmeu njih. Ako to ne uine, onda je i dunost suda ili meunarodne arbitrae. Posebno je vano za strane ugovornice u meunarodnim poslovnim odnosima da znaju koje je pravo merodavno, nadleno ako se primeni na njihov ugovorni odnos.

Izbor merodavnog nadlenog prava -Najbolje je reenje da strane ugovornice u meunarodnim poslovnim (privrednim) ugovorima predvide zakon koji e se primeniti na njihove ugovorne odnose, pod uslovom da doe do spora izmeu njih. Ako one to ne uine, onda je to dunost suda ili meunarodne arbitrae. Svakako je posebno vano i za strane ugovornice meunarovnim poslovnim (privrednim) odnosima da znaju koje je pravo merodavno, nadleno da se primeni na njihov ugovorni odnos. ak i kod izvrenja ugovora, nezavisno od toga da li e doi do spora ili ne, nuno je odrediti primenu nadlenog prava. Dunost je i suda da utvrdi pravo koje su strane ugovornice svojim voljama to elele, odnosno pravo koje je u najblioj vezi sa ugovorom. U takve prezumptivne(?) okolnosti pri odreivanju primene meunarodnog prava, spadaju mesto zakljuenja ugovora (lex loci contractus), pravo mesta dravljanstva ili domicila, odnosno mesta gde treba da se odri arbitraa.

Savremeno je shvatanje, da u nemogunosti da se utvrdi pretpostavljena volja ugovornih strana u meunarodnim poslovnim (privrednim) ugovorima, da treba primeniti pravo koje je u najblioj vezi sa ugovirom. Kad se to ne moe postii, trae se i druga prezumptivne reenja.

Imperativno spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko pravo, pri zakljuenju ugovora meunarodnog poslovnog (privrednog) prava

Radi se o mnogim normama koje se odnose na spoljnotrgovinsko kogentno pravo kao to su spoljnotrgovinski propisi reimi uvoza i izvoza roba, carinsko pravo, devizno pravo i dr. Ove norme imperativnog prava su obavezujue za privredne subjekte, privredne partnere u meunarodnim poslovnim privredno pravim odnosima.

Vrlo esto je autonomija volja, pri zakljuenju pojedinih ugovora iz meunarodnog poslovnog (privrednog) prava, posebno izraena, jer se uostalom radi o potpuno dva slobodna i autonomna privredna subjekta koji se nalaze u dve razliite drave. Meutim ta autonomija volja pri realizaciji pojedinih ugovora, vrlo esto, ograniena imperativnim propisima.

Ma kolilo strane ugovornice, u odnosima meunarodnog poslovnog (privrednog) prometa, bile slobodne pri zakljuenju niza ugovora, isto toliko, one su ograniena imperativnim propisima, koji se odnose spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko pravo. To strane ugovornice meunarodnog poslovnog (privrednog) prava, uvek imaju u vidu, jer njihova sloboda ugovaranja nije apsoluta i ona je uvek ograniena imperativnimg pravom i moe doi u sukob sa tim pravom.

Osnovne obaveze spoljnotrgovinskh preduzea i pravnih lica, pri obavljanju poslova sa inostranstvom-Osnovne obaveze spoljnotrgovinskh preduzea i drutava, kao i drugih pravnih lica, pri poslovanju sa inostranstvom je potpuno pridruivanje i postupanje, u skladu sa imperativnim propisima koji reguliu poslovanje sa inostranstvom, kao to su: Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Carinski zakon, Zakon o deviznom poslovanju i drugi zakoni.

Tu su u vezi sa primenom imperativnih propisa, znaajna dva principa: teritorijalni i personalni princip. Radi se o dve grupe uslova koji su predvieni propisima zemlje, u kojoj se obavlja odreena delatnost ili dolazi do posledica pravnog posja. Pod teritorijalnim principom se podrazumeva potovanje zemlje domaina ili zemlje u kojoj se ostvaraju efekti odraenog pravnog posla. Tu se, dakle, po ovom teritorijalnom principu, radi o propisima koji se moraju potovati od svih privredno pravnih subjekata, bilo domaih ili inostranih. Teritorijalni princip, blie oznaava da se drutva i preduzea, bilo domaa ili strana, moraju pridravati imperativnih propisa na onoj teritoriji gde ona obavljaju delatnost, odnosno odreene aktivnosti.

Personalni princip , oznaava da privredni subjekti koji obavljaju odreenu delatnost, moraju da potuju propise zemlje porekla i da postupaju u skladu sa tim propisima. Svakako, nuno je u praksi uspostaviti koordinaciju ova dva principa u

meunarodnim poslovnim (privrednim) odnosima - teritorijalnog i personalnog. Tako nai

privredno pravni subjekti u poslovanju sa inostranstvom, moraju potivati i teritorijalni i personalni princip, kao i pravila meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Jer sa potovanjem svih ovih principa i pravila, tek je tada mogue nesmetano obavljanje poslovnih (privrednih) aktivnosti u meunarodnim privrednim odnosima.10.Uslovi za obavljanje spoljnotrgovinskog odnosno meunarodnog privredno-pravnog poslovanja i oblici spoljnotrgovinskog reima (kvota, dozvola i slobodan uvoz)Zakonom o poslovanju predvieno je da spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzea i druga pravna lica, kad ispunjavaju uslove koji su propisani istim Zakonom. Spoljnotrgovinski promet moe za potrebe svoje delatnosti obavljai domae fiziko lice koje obavlja privrednu delatnost preduzetnik, kada je ono upisano u registar kod nadlenih organa, u skladu sa Zakonom o preduzeima i Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Preduzee i drugo pravno lice stie pravo da obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje od dana upisa tog poslovanja u odgovarajui registar, pod uslovom da Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju nije drukije propisano. Tada takva preduzea i druga pravna lica stiu svojstvo spoljnotrgovinskog preduzea, odnosno spoljnotrgovinskog drutva.

Oblici spoljnotrgovinskih reima pri uvozu i izvozu roba-Kao to smo napred izneli, spoljnotrgovinski reim Jugoslavije ima dva aspekta, iri koji podrazumeva imperativno, kogentno pravo,kao skup svih propisa koji reguliu spoljnotrgovinsko poslovanje (zakona, odluka, uredbi, pravilnika i dr.) i ui, koji podrazumeva samo razvrstavanje roba na odreene oblika uvoza i izvoza, a koji su predvieni o posebnoj Odluci o razvrstavanju robe na oblike uvoza i izvoza.1.Robni reimi.

U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, sve robe se razvrstavaju na sledee oblike reimskih ogranoenja uvoza i izvoza, i to kvote (K) u okviru koje opte i pojedinane kvote. U okviru optih kvota one mogu biti po koliini (KK) i po vrednosti (KV), slobodan uvoz i izvoz roba (LB) i reim uvoznih i izvoznih dozvola (D).

a)Reim kvota (K)

U cilju zatite domae proizvodnje i ostvarivanja planiranog razvoja, odnosno razvojne politike i zatitne politike, uvoz i izvoz roba moe se regulisati odraivanjem kvota (K). Te kvote imaju dva pod oblika - koliiniske kvote (KK) i kvote po po vrednosti (KV).

Savezna vlada utvruje opte kvote za uvoz robe po tarifnim oznakama Carinske tarife, po vrednosti, odnosni po koliini i dinamiku uvoza za period od godinu dana, najdocnije do 30. novembra tekue godine za narednu godinu. Korienje kvota prati i evidentira nadleni savezni organ, a savezni organ nadlean za carinske poslove prati i sprovodi korienje kvota.

b)Reim dozvola (D).

U cilju izvravanja meunarodnih ugovora, regulisanja uvoza i izvoza naoruanja (oruja, municije, eksploziva, reprodukcionog materijala za proizvodnju eksploziva, sportskog i lovakog oruja) i vojne opreme, izvoza i izvoza istorijskih i umetnikih dela i pojedinih plemenitih metala, odreena roba se moe uvoziti i izvozoziti po onovu dozvole (D).

Po sistemu dozvola se moe uvoziti u Jugoslaviju:

1) roba je iji je izvoz, odnosno uvoz potrebno pribaviti dozvolu, odnosno odobrenje Saveznog ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, odnosno Saveznog ministarstva za privredu, ako se izvozi, odnosno uvozi za potrebe veterinarske slube ili zatitu bilja;

2) roba koja predstavlja merila, za iji je uvoz potrebno pribaviti potvrdu Saveznog zavoda za mere i dragocene metale da ispunjavaju metroloke i druge uslove propisane zakonom;

3) roba za iji je uvoz potrebno pribaviti atest o saobraznosti koji izdaje Savezni zavod za standardizaciju ili organizacija koju taj zavod ovlasti;

4) roba za iji je uvoz potrebno pribaviti miljenje Saveznog zavoda za standardizaciju o usklaenosti te robe sa Zakonom o standardizaciji i propisima koji su doneti na osnovu toga zakona (saoptenje o homologaciji).

c) Reim slobodnog uvoza i izvoza (LB).

Sve druge robe koje se ne nalaze na ograniavajuim uvozno izvoznim reimima se mogu uvoziti i izvoziti slobodno i bez ikakvih ogranienja. One su oznaene skraenicim

(LB).

11.Usluge u spoljnotrgovinskom prometu

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ne daje opti pojam usluga, ali u svojim odredbama istie spoljnotrgovinskom prometu prometu mogu da obavljaju preduzea i druga pravna lica koja su upisana u registar za obavljanje istih usluga. Zakonodavac je naveo vrste poslova koji se smatraju uslugama spoljnotrgovinskom prometu. Radi se o sledeim uslugama: izvoenju investicionim radovima u inostranstvu i ustupanja investicionih radova stranom licu u zemlji; usluge meunarodnog transporta robe i putnika; pomorsko tehnike na moru i podmorju i druge usluge loje su u vezi sa meunarodnim transportom (meunarodna pedicija, skladitenje, aerodromske takse i agencijske usluge u transportu i sl.), ugostiteljske i turistike, posredovanje i zastupanje u prometu roba i usluga, potansko telefonsko telegrafske i druge telekomunikacione usluge, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta u uvozu i izvozu robe, nauno istraivake, istraivako razvojne usluge pruanja i korienja informacija i znanja u privredi i nauci, usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvaenim klasifikacijama i nomenklaturom.

12.Strana ulaganja i koncesije SCGStrana ulaganja u nau privredu dovee do snanog razvoja domae privrede, do veeg zapoljavanja domae radne snage, do razvoja infrastrukture, izgradnje novih saobraajnica, unapreivanja transportne mree, dopreme robe do mesta destinacije. Usvajanjem dva zakona koja se odnose na oblast stranih ulaganja u naoj zemlji 1994. godine Zakona o stranim ulaganjima i Zakona o slobodnim zonama i drugim, stvoreni su povoljniji uslovi za dalji razvoj stranih ulaganja u nau privredu. Na savezni Zakon o slobodnim zonama daje niz pogodnosti kada se radi o stranim ulaganjima u obliku osloboenja od plaanja carine na opremu i reprodukcioni materijal koji se uvozi u slobodnu zonu sa ciljem proizvodnje robe namenjene izvozu. Posle prestanka ratnih sukoba u okruenju nove Jugoslavije i ukidanja ekonomskih sankcija od UN, javljaju se neke pogodnosti u naoj zemlji koje privlae strance da ulau u nau privredu. Pre svega to je geografska lociranost Jugoslavije jer se nalazi na raskru mnogih puteva, koji slue kao veza izmeu Evrope, Azije, Severne i June Evrope i Zapadne sa Istonom Evropom. Veoma je znaajna izgradnja brze pruge Subotica Beograd Bar, kao i modernih autoputeva, pa se oekuje izgradnja autoputa Subotica Beograd Bar i Ni Bar. Dunav kao meunarodna plovna reka, kao jeftin transportni put dobija sve vie na znaaju, to e biti veoma znaajno kada se bude izgradio kanal Dunav Zapadna Morava Vardar Egejsko more. Jedan od veoma bitnih faktora za ulaganje stranaca u jugoslovensku privredu je jeftina i struna radna snaga, jer e imati daleko jeftinije proizvode proizvedene u Jugoslovenskim fabrikama, nego u fabrikama u razvijenim evropskim dravama. Naa zemlja bi trebalo da obezbedi pravnu stabilnost i neizmenljivost propisa i zakona koji se odnose na strana ulaganja. Propisi bi trebali da budu stimulativni i da pospee strana ulaganja u naoj zemlji. Zakonski propisi ne smeju bit restriktivni za strana ulaganja ve liberalni i stimulativni. Pored postojeih beneficija, povlastica osloboenja plaanja carine, poreza pri uvozu opreme i robe reprodukcionog materijala treba traiti druge olakice, npr., oslobaanje od raznih davanja prema drutvenoj zajednici za odreeni niz godina. Takoe je neophodno da se ukine odredba koja je predviena Zakonom o slobodnim zonama, koja predvia da osnivaki ulog, stranog lica pri osnivanju preduzea za upravljanje zonom ne moe biti vei od 49%. Posle ukidanja ekonomskih sankcija prema Jugoslaviji, oekuju se sledei oblici ulaganja stranaca u nau privredu: 1. Samostalno ulaganje stranaca, putem osnivanja preduzea i drutava po naem Zakonu o stranim ulaganjima, strano lice moe samo ili sa drugim licem osnovati preduzee ili drutvo, kao i ulagati sredstva u preduzee i drutvo. Strano pravno lice moe u naoj dravi osnovati deo svog preduzea filijalu, koje ima svojstvo pravnog lica i poslovati po jugoslovenskim propisima. Dopunama Zakona o stranim ulaganjima daje se tretman stranog lica i jugoslovenskom dravljaninu sa boravitem u inostranstvu duim od godinu dana, i oni mogu da osnivaju svoja peduzea i drutva u Jugoslaviji. Zakon o stranim ulaganjima predvia i odreena ogranienja: strano lice na teritoriji Jugoslavije ne moe samo ili sa drugim stranim licem osnivati preduzee u odreenim privrednim oblastima: proizvodnje i prometa oruja, javnog informisanja, sistema veza. 2. Zajednika ulaganja sa domaim privrednicima i preduzeima, strana lica mogu osnivati preduzea i drutva u Jugoslaviji po osnovu zajednikih ulaganja u meovitim svojinskim oblicima. Prema naem Zakonu o preduzeu mogu osnivati u meovitom vlasnitvu kao preduzee ili u formi drutva akcionarsko drutvo, komanditno drutvo, ortako drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou. Na Zakon o stranim ulaganjima predvia i odreena ogranienja da u odreenim oblastima strano lice ne moe samo ili sa drugim stranim licem osnivati preduzee ali moe sa domaim licem, kao i ulagati sredstva u ova preduzea bez prava veinskog uea u upravljanju preduzeem. 3. Ulaganje stranih lica u Jugoslovenske slobodne zone nae slobodne zone obzirom na njihovu pogodnu lociranost omogui e modernu proizvodnju koja e pre svega biti namenjena izvozu i vee upoljavanje domae radne snage. Nae slobodne zone bi trebalo da daju to vee beneficije pri proizvoenju roba za izvoz. 4. Koncesije - koncesija predstavlja pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobara u optoj upotrebi koje ustupa nadlenom dravnom organu ( koncedent ), domaem ili strano licu ( koncesionaru ) pod posebnim uslovima i uz odgovarajuu naknadu. Prema srpskom Zakonu predstavlja davanje dozvola licima za obavljanje delatnosti od opteg interesa. Koncesija se daje pod uslovom da se obezbedi racionalno korienje prirodnog bogatstva u optoj upotrebi; tehniko tehnoloko unapreivanje delatnosti koja je predmet koncesije; zatita i unapreivanje ivotne sredine. Premet koncesije mogu biti istraivanje, eksploatacija mineralnih sirovina izgradnja, odravanje i korienje puteva, energetskih objekata, izgradnja eleznikih pruga, naftovoda, aerodroma; izgradnja, odravanje i korienje komunalnih objekata; izgradnja, odravanje i korienje telekomunikacija i modernizacija; izgradnja, odravanje i korienje komunalnih objekata; izgradnja, odravanje i korienje telekomunikacija, modernizacija; izgradnja, odravanje i korienje vodoprivrednih objekata, sistema za navodnjavanje i dr. U skladu sa Zakonom koncesija se moe dati na rok od 30 godina, a duina koncesije zavisi od predmeta koncesije i oekivane dobiti, pri obavljanju koncesione delatnosti. Rok se moe produiti u izuzetnim sluajevima. Predlog za dobijanje koncesije se podnosi Vladi Republike Srbije preko Agencije za ulaganja. Koncesioni akt donosi Vlada i on se objavljuje u Slubenom glasniku Srbije i sadri predmet koncesije i podruja na kojem e se obavljati koncesione delatnosti; rok trajanja koncesije; nain davanja koncesije; uslove koje mora da ispunjava koncesionar i dr. Koncesija se daje na osnovu javne licitacije. Ugovor o koncesiji se zakljuuje u skladu sa uslovima odreenim koncesionim aktom i Zakonom, a ako je koncesionar strano lice i u skladu sa propisima o stranim ulaganjima. Ugovor o koncesiji zakljuuju Vlada i koncesionar. Za dobijenu koncesiju plaa se koncesiona naknada u skladu sa koncesionim aktom i ugovorom o koncesiji. Ova naknada zavisi od vrste kvaliteta, koliine, namene i trine cene prirodnog bogatstva u optoj upotrebi, ugovornog rizika, oekivane dobiti itd. Koncesionar dobijenu koncesiju moe preneti drugom licu i tada se zakljuuje poseban ugovor na koji koncedent daje saglasnost. Moe doi i do prekida koncesionog odnosa u sluajevima: kada se obavljanjem koncesione delatnosti ugroava ivotna sredina ili Zakonom zatieno podruje i objekti; u sluaju rata; nemogunost obavljanja delatnosti zbog oteenja objekta koncesije.

13.Slobodne zone (i carinske)

U svetu se mogu sresti razliiti termini za slobodne zone: slobodne zone , slobodne carinske zone, slobodne ekonomske zone, izvozne preraivake zone, spoljno trgovake zone itd. Svi ovi termini za slobodne zone oznaavaju posebne pogodnosti i olakice koje jedna drava daje najee stranoj robi, koje omoguavaju uvoz strane robe bez plaanja carine i drugih dadbina, poreza, taksa. Drava na ijoj se teritoriji nalazi slobodna zona ima poseban ekonomski interes za razvoj ovog instituta jer se postie znaajan razvoj domae privrede; vea proizvodnja; vee upoljavanje domae radne snage, razvoj domaih saobraajnih kapaciteta idr. Slobodne zone amerikanci nazivaju spoljno trgovakim zonama, kinezi specijalnim ekonomskim zonama, nemci slobodnim zonama itd. Kod nas, dopunom carinskog Zakona 1963. godine one su nazivane carinskim zonama; a ksnije donoenjem posebnog Zakona o slobodnim carinskim zonama su uvedena dva odvojena instituta sa razliitim terminom i tretmanom slobodnih carinskih zona. Slobodne zone bi trebalo da budu u pravom smislu slobodne, proizvoake, eksportne zone, a carinske bi predstavljale poseban institut sa posebnim merama carinskog nadzora i posebnim olakicama carinskog postupka. Slobodne zone su otvorene za strana ulaganja, izdavanje beneficija stranim ulagaima '' otvorena vrata''; carinske zone predstavljaju deo carinskog podruja nae zemlje gde se primenjuju posebne mere carinskog zakona i olakice u carinskom postupku. Slobodne zone su vrlo znaajan privredno ekonomski institut i u svetu se mogu podeliti na dva osnovna tipa: tip potpuno slobodnih institucija i tip institucija sa ogranienim funkcijama. Kod oblika slobodnih zona potpuno slobodnih institucija dozvoljeno je osim skladitenja robe i obrade i prerada robe uz mnoge carinske i necarinske pogodnosti. Kod drugog tipa nije dozvoljena industrijska proizvodnja ; ve su one vie lager skladita za smetaj i uvanje robe pod carinskim nadzorom. U prvi tip slobodnih zona spadale bi zone u: Kopenhagenu, Veneciji, Trstu, evionu, a u drugi tip zone; Malme, tokholm, Pirej, Kil i dr. Danas u svetu je sve vie slobodnih zona koje su proizvoaki i eksportno orijentisane. One su od velikog znaaja za razvoj privrede odreene zemlje, omoguavaju vea strana ulaganja pod znaajnim beneficijama, oivljavanje proizvodnje u zonama, dovode do veeg upoljavanja domae radne snage, razvoja saobraajnica. Proizvodi koji su proizvedeni u slobodnim zonama omoguili bi snaan devizni priliv dravi i privrednicima na ijoj se teritoriji nalaze slobodne zone. Dobar deo slobodnih zona je postavljen na principu '' carinskog iskljuka '', tako da su slobodne i carinske zone iskljuene iz carinskog podruja odreene drave, a prikljuene kao caarinska teritorija drugoj dravi. U tom sluaju se primenjuje carinski suverenitet one drave kojoj je takva zona prikljuena. Meutim postoje slobodne zone koje se u ekonomskom smislu smatraju carinskom ex teritorijom tj carinskim iskljukom. To su teritorije pod posebnim statusom sa nizom olakica i privilegija u ekonomskom smislu rei. Kod nas su slobodne zone sastavni deo carinskog podruja Jugoslavije. U Jugoslaviji slobodnu zonu mogu osnivati domaa i strana, pravna i fizika lica. Zakon o slobodnim zonama predvia da u slobodnim zonama u Jugoslaviji stranac ne moe imati veinski kapital, tj. osnivaki ulog ne moe biti vei od 49%. U slobodnoj zoni se ne mogu obavljati delatnosti koje su zabranjene Zakonom o slobodnim zonama, kao to su delatnosti ugroavanja ivotne sredine, zdravlja ljudi i ugroavanje materijalnih dobara i bezbednosti zemlje. Preduzea za upravljanje slobodnom zonom mogu osnivati osnivai zone i druga domaa i strana pravna i fizika lica. Preduzee za upravljanje moe biti u formi preduzea, kao i u obliku drutva lica ( komanditno, ortako drutvo ) ili obliku drutva kapitala ( akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou ). Postupak za osnivanje preduzea i drutva za upravljanje slobodnom zonom odvija se u skladu sa zakonom o predzeima na osnovu osnivakog akta. Osnivaki akt sadri: firmu i sedite preduzea, firmu osnivaa i adresu, kada se radi o fizikom licu, ime, adresu, matini broj osnivaa, delatnost preduzea, osnivaki ulog itd. Ako se slobodna zona osniva u formi drutva onda se sainjava ugovor umesto osnivakog akta. Pod osnivanjem slobodne zone podrazumeva se postupak u vezi sa donoenjem akta o osnivanju. Osnivanje preduzea ili drutva za upravljanje slobodnom zonom, pribavlja se saglasnost za rad slobodne zone od Savezne Vlade. Slobodna zona se osniva na podruju koje ima pomorsku luku, vaazduhoplovno ili reno pristanite koje je otvreno za meunarodni saobraaj i na magistralnim putevima, koji su ukljueni u mreu evropskih puteva. U skladu sa zakonom o slobodnim zonama smatra se da e ekonomski biti opravdano osnivanje slobodne zone, ako se obezbedi izvoz iz osnovane zone najmanje 30% godinje proizvedene robe. Jedan od motiva za strana ulaganja u odreenoj zoni je prvenstveno stabilana politika situacija u toj zemlji gde se zona nalazi pa i u irem regionu. Takoe je bitna stabilnost pravnih propisa i Zakona koji e garantovati odreenu pravnu sigurnost.

14.Neke opte karakteristike i pitanja koja se odnose na zakljuenje meunarodnih ugovora

Ugovori u meunarodnom poslovnom privrednom pravu koje zakljuuju dve ugovorne strane ili vie ugovornih strana iz dve ili vie razliitih drava javljaju se kao distancioni ugovori. Oni su znatno sloeniji od ugovora koji se zakljuuju o meunarodnom poslovnom pravnom okviru jedne drave. Mnogi ugovori koji postoje u privrednom pravu jedne zemlje, javljaju se i u meunarodnom privrednom pravu. Meunarodni privredni ugovori se sa razvojem proizvodnje, transporta i jaanjem ekonomskih meunarodnih korporacija, javljaju u vidu tipskih formularnih i standardnih ugovora. Oni su najee adhezioni ugovori tj. ugovori po pristupu. U takvim sluajevima ponueni moe da prihvati ili neprihvati unapred date uslove iz ponude. Ponueni ne moe da menja nita iz ponude, jer u suprotnom prvobitni ponudilac ne mora da prihvati ponudu. Prvobitni ponudilac kao ekonomski jaa strana unapred diktira uslove ugovora. Kod tipskih ugovora su mogua odstupanja od ponuenih ugovornih elemenata. Ponudilac prezentira ponuenom na formularu uobiajene elemente ugovora, ali doputa i izvesna odstupanja od elemenata u ponudi i spreman je da sa ponuenim pregovara o odreenim odstupanjima koja su data u formularu. Ugovorno jaa strana koristi unapred odtampane formulare koji su usled duge upotrebe podstali tipski ugovori. Postoje neki tipski ugovori koji se pojavljuju i u obliku standardnih ugovora, gde su ostavljene odreene praznine o kojima se ugovorne strane mogu dogovarati. O tano predvienim elementima u ovim ugovorima se ne moe pregovarati. Standardni ugovori najee nastaju u odreenoj oblast poslovanja sa standardnim klauzulama za odreenu branu. Za standardne ugovore u meunarodnom pomorskom prevozu je karakteristino da sadri odreene garancije i uslove prevoza. Kod standardnih brodarskih ugovora, brodar daje sledee garancije za : sposobnost broda za plovidbu, klasu broda, poloaj broda u asu zakljuivanja ugovora, za odreenu nosivost broda. Meunarodni tipski enevski privredni ugovori na meunarodnom privrednom planu javljaju se novi unificirani tipski ugovori koje je Evropska ekonomska komisija OUN. Tipski ugovori se javljaju u oblasti investicione opreme, kupoprodaju itarica i kupoprodaju itarica pri prevozu u unutranjem renom saobraaju. enevski ugovori predstavljaju vrlo znaajnu unifikaciju prava koja se razvija sve veom upotrebom formulara. Formulari doprinose brem zakljuivanju ugovora. Karakteristike ovih ugovora su to su izraeni na meunarodnom planu i to su pri izradi ovih ugvora uestvovale zemlje izvovznice i zemlje uvoznice. Strane ugovornice mogu da menjaju i nadograuju odredbe ovih ugovora. enevski ugovor i njegovi opti uslovi nisu formulari ugovora koje strane ugovornice moraju da prihvate. Obzirom da su enevski ugovori unapred odtampani u vidu formulara, a stranama ugovornicama se doputa prihvatanje niza alternativnih reenja koja su data u formularima, smatra se da je ugovor zakljuen kada su se strane ugovornice saglasile o svim elementima iz ugovora. Po teoriji prijema ugovor je zakljuen onog momenta kada je ponudilac primio saoptenje od ponuenog da je prihvatio ponudu. Po teoriji izjave ugovor se meu odsutnim licima smatra zakljuenim kada je ponueni na bilo koji nain javio da prihvata ponudu. Prema teorij saznanja ugovor je zakljuen kada je ponudilac saznao za prihvatanje ponude od ponuenog. Ponuda za zakljuenje ugovora ponuda za zakljuenje meunarodnog privrednog ugovora predstavlja izjavu volje odreenog lica ponudioca koja sadri sve bitne elemente konkretnog ugovora i koja je uinjena odreenom licu iz druge drave u cilju njenog prihvatanja i zakljuenja ugovora. Kod ugovora o meunarodnoj prodaji robe bitni elementi su predmet i cena, kod ugovora o lizingu su zakupljena stvar i iznos zakupnine. Meunarodni privredni ugovor sadri i druge elemente koji se nazivaju nebitnim, npr.: rok isporuke, ambalaa, nain transportovanja itd. Ako se ovi elementi ugovore smatraju se u tom sluaju bitnim elementima ugovora. U pravnoj teoriji razlikuje se pregovor od ponude. Pregovorima se nastoji doi do saglasnosti volja i stavova pregovarakih strana o nekom konkretnom pravnom poslu. Razlikuje se ponuda za zakljuenje ugovora od ponude za pregovore, jer ponuda za pregovore daje mogunost pregovaraima da mogu biti podjednako ponuai. U meunarodnoj trgovinskoj praksi se javljaju i vrste neobavezne ponude. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu koja je uinjena od strane ponuenog a upuena ponudiocu. Ne postoji nezavisno od strane ponude. Prihvat od strane ponuenog u smislu sadraja mora da bude i nedvosmislen i da je uinjen u cilju zakljuenja odreenog ugovora. Prihvat ponude po svojoj sadrini mora da bude saglasan ponudi. Konvencija UN smatra odgovor na ponudu koji ukazuje na prihvatanje ponude ali sadri razliite i dopunske uslove koji u sutini ne menjaju uslove ponude, predstavlja prihvatanje ponude. Ako je prihvat ponude uinjen sa zakanjenjem ne dolazi do zakljuenja ugovora.

15.Nadlenost sudova i meunarodna arbitraa u meunarodnom poslovnom i privrednom pravu

Meunarodni privredni ugovorni odnose sa elementima inostranosti dovode ne samo do sukoba Zakona nego i sukoba jurisdikcije tj. nadlenosti sudova. Sporovi koji nastaju u vezi sa nepokretnostima, spadaju u nadlenost sudova one drave gde se ta nepokretnost nalazi. Sporovi u vezi sa industrijskom svojinom intelektualnom svojinom vezuje se za nadlenost sudova one drave gde su ovakva prava izdata. Ovakva reenja o iskljuivoj i apsolutnoj nadlenosti domaeg suda zemlje u kojoj je patent ili intelektualna svojina registrovana, predviena su i pariskom konvencijom o zatiti industrijske svojine. Sporovi koji proistiu iz obligaciono pravnih odnosa iji su predmet pokretnosti spadaju u domen iskljuive nadlenosti pravosua odreene drave. Nadlenost sudova se najee odreuje prema domicilu ili prema boravitu tuenog iz razloga to se u mestu tuenog moe obaviti i izvrenje jer se u tom mestu najee nalazi imovina, a time e i presuda biti efikasnije izvrena. Tako se nadlenost suda za pravna lica, odreuje prema domicilu, seditu preduzea, firme tuenika, a u nekim zemljama i prema nacionalnoj pripadnosti pravnog lica. Nadlenost sudova u ugovorima meunarodnog privrednog prava moe biti odreena i sporazumom ugovornih stranaka. Meunarodna trgovinska arbitraa u meunarodnim trgovinskim odnosima i ugovorima, ugovorne strane sve vie ugovaraju nadlenost arbitrae, umesto nadlenosti suda. Ugovorne arbitrae u meunarodnim privrednim ugovorima su daleko fleksibilnije pri reavanju nastalih sporova, nego sudovi koji reavaju po krutim pravilima. U meunarodnim privrednim ugovorima su ee arbitrane klauzule kojima se ugovara nadlenost odreenih profesionalnih arbitraa. Elastinost i fleksibilnost meunarodnih arbitraa se ogleda u tome to one nastoje da donesu odreene odluke po naelu pravinosti. Arbitri deluju po principima pravinosti i nisu obavezni da se kruto pridravaju propisa, kao to bi to inio nadleni sud. Na taj nain arbitri nalaze potena i pravina reenja i donose odluke na meunarodnim trgovakim obiajima nezvisno od nacionalnih propisa. Arbitrana klauzula u meunarodnim trgovakim ugovorima oznaava da ugovorne strane ele da eventualne sporove reava ugovorena arbitraa jer imaju vie poverenja u arbitre koji dobro poznaju meunarodnu trgovinu. Evropska Konvencija o arbitrai predvia da arbitri mogu odluivati na bazi pravinsti, kada su dobili takvo ovlaenje od ugovornih strana i kada je dozvoljeno po zakonu po kojem arbitraa donosi odluke. Ugovorne strane arbitranog sporazuma mogu da budu domaa pravna i fizika lica i inostrana pravna i fizika lica. Ugovorne strane se slobodno sporazumevaju i predviaju: da arbitrai poveravaju konkretan trgovaki spor; sedite arbitrae; broj arbitra; jezik; pravilnik o postupku.

16.Neke zajednike komponente ugovora u meunarodnom privrednom poslovnom pravu (ponuda, prihvat ponude, subjekt ugovora, forma ugovora)

Ugovori u meunarodnom privrednom ( poslovnom ) pravu imaju odreene karakteristike po kojima se razlikuju od ugovora graanskog i privrednog prava. 1) subjekti ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska preduzea i spoljnotrgovinska drutva koja stupaju u ugovorne odnose i zakljuuju ugovore iz predmeta poslovanja. Subjekti ugovora u meunarodnom poslovnom pravu mogu biti fizika lica koja obavljaju privrednu spoljnotrgovinsku delatnost u vidu zanimanja; preduzetnici. Po naem Zakonu o preduzeima to su preduzetnici koji obavljaju delatnost radi sticanja dobiti. 2) predmet ugovora u meunarodnom poslovnom pravu predmet ovih ugovora je promet roba i to najee telesnih pokretnih stvari i vrenje usluga. Nepokretnosti kao to su brodovi, zgrade koji su namenjeni za trite, takoe su ukljuene u promet roba; ali da ugovore zakljuuju privredni subjekti. Takoe se podrazumeva: promet prava koja se odnose na prava intelektualne svojine, model, patent, ig itd. 3) znaaj ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu ovi ugovori imaju poseban znaaj jer se neostvaruju samo interesi ugovornih strana nego i iri interesi drutvene zajednice. Drutveni interes se manifestuje i u pogledu intervencije od strane drave sa ciljem stvaranja povoljnih uslova na tritu i regulisanja cene. 4) forma ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu ugovori u meunarodnom poslovnom pravu su neformalnog karaktera jer za zakljuenje ugovora nije potrebna posebna forma, osim ako zakonom nije drugaije predvieno. Iz razloga velikog broja zakljuenja ovoih ugovora, koji se sklapaju veoma brzo, putm telefona, telefaksa, telegrama nije neophodna pisana forma. Zbog ove neformalnosti je izraena autonomija volja ugovornih strana. Meutim, za neke ugovore u meunarodnom poslovnom pravu je neophodna pisana forma ugovora i to se posebno odnosi na ugovore ija je vrednost predmeta ugovora vea ili kod sloenijih ugovora izmeu strana ugovaraa, meunarodni ugovor o investiconoj opremi je primer. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj ili ugovorom predvienoj formi, ne bi proizvodio pravno dejstvo i smatrao bi se nitavim. Beka Konvencija UN iz 1980. godine predvia sledee o meunarodnoj prodaji robe: ugovor o meunarodnoj prodaji robe se ne mora zakljuiti u pismenoj formi a nije ni podvrgnut bilo kojim zahtevima u pogledu forme; moe se dokazati na bilo koji nain; ukljuujui i svedoke. Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, a nije zakljuen u toj formi, smatre se punovanim ako su ugovorne strane izvrile vei deo obaveza koje iz njega proistiu. Meutim, postoje ugovori koji su neformalni ali se pod odreenim uslovima moraju zakljuiti u pismenom obliku, npr. brodarski ugovor na vreme za ceo brod i ugovor o zakupu broda. Za neke ugovore u meunarodnom poslovnom pravu ne moe se tano odrediti da li su formalni ili neformalni, npr. ugovor o osiguranju, ugovor o prevozu robe u pojedinim oblicima transporta itd. 5) pootrena dgovornost ugovornih strana u ugovorima u meunarodnom privrednom ( poslovnom ) pravu zahteva se pojaana panja prilikom njihovog zakljuivanja. '' Panja dobrog privrednika '' je pravni standard koji zavisi od svakog konkretnog sluaja, vrste ugovora, obiaja itd. '' Panja dobrog privrednika '' podrazumeva njegovu pootrenu odgovornost iz razloga to u meunarodnom poslovnom pravu zakljuuju strana lica iz odreene delatnosti koja poznaju pravila stranke i poseduju dovoljno znanja a tim imaju i vie odgovornosti. Kod ugovornih partnera se zahteva da pri zakljuenju ugovora, izvrenja i ostalim poslovima privrednog prava postupaju sa '' panjom dobrog privrednika '' i '' dobrog trgovca '' sa '' panjom dobrog strunjaka ''. 6) naelo savesnosti i potenja u ugovorima meunarodnog poslovnog ( privrednog ) prava ugovorne strane su dune da potuju ova naela pri zakljuenju meunarodnih privrednih ugovora. Naelo se zasniva na primerima moralnog ponaanja u ugovornim odnosima. Obzirom da su u pitanju pravila poslovnog morala, sankcije moe da preduzme i drutvo, komora, asocijacija privrednika itd. Mogu biti ekonomske sankcije predviene zakonom, gubljenje poslovnog ugleda, reputacije na tritu. U pravnoj literaturi se pod pojmom savesnog i potenog ponaanja ugovornih strana smatra njihova meusobna iskrenost i odanost, posebno pri izvrenju obaveza. Ovo naelo podrazumeva i zabranu prouzrokovanja tete drugom ugovornom partneru. 7)nadlenost posebnih sudova i arbitraa pri reavanju sporova za sporove koji nastaju iz ugovora u meunarodnom poslovnom pravu, predviena je posebna nadlenost privredni sudova. esto se ugovara i nadlenost arbitraa, kao posebno strunih tela koje ugovorni partneri dogovorno odreuju u samom ugovoru. Cilj ovih sudova, arbitraa je da se ubrzaju postupci reavanja sporova i da se dobiju kvalitetne sudske odluke kojima e ugovorne strane biti zadovoljne. 8) prekomerno oteenje u ugovorima u meunerodnom poslovnom pravu - Na Zakon o obligacionim odnosima predvia da strane ugovornice polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ako doe do oigledne nesrazmere, oteena strana ima pravo da trai ponitenje tog ugovora.17.Obezbeenje ugovora u meunarodnom poslovnom pravuPostoji vie vrsta obezbeenja ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu i to su : 1) JEMSTVO predstavlja poseban blik linog obezbeenja, gde jemac odgovara poveriocu celokupnom svojom imovinom za obaveze dunika ako ovaj neispuni ili neadekvatno ispuni svoju punovanu i dospelu obavezu. Jemstvo moe da bude na bazi ugovra ili predvieno zakonom. Karakteristika jemstva je njegova akcesornost i subsidijarnost. Akcesornost oznaava da obaveza jemca zavisi od glavnog dunika i gde postoji primarna obaveza glavnog dunika, a sporedna obaveza jemca. Subsidijarnost jemeve obaveze se sastoji u tome, to jemac ne preuzima dug kao svoj, ve se obavezuje da e platiti i tui dug. Jemac nije u dunikom odnosu prema poveriocu iz ugovora o dugu. Glavni dunik je zasnovao duniko poverilaki odnos izmeu sebe i poverioca. Tako da se poverilac mora prvo odrediti glavnom duniku, a ako ne uspe da namiri svoje potraivanje od njega, moe se obratiti jemcu sa zahtevom da izvri obavezu dunika. Jemstvo u ugovorima u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu je solidarno i esto se primenjuje jer poverilac nema dovoljno poverenja samo u jedno lice koje je preuzelo jemstvo. esto vie lica garantuje ispunjenje glavne obaveze. 2) ZALOGA predstavlja stvarno pravno obezbeenje poverioca da naplati svoje potraivanje iz dunikove stvari koju je on zaloio, - sa kojom poverilac raspolae i to pre svih poverilaca ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Poverilac se obavezuje da e zaloenu stvar da uva i da je neoteenu vrati zalogodavcu po prestanku svog potraivanja. Runa zaloga je zaloga na pokretnim stvarima. Pravo zaloga se stie na osnovu Zakona i to je Zakonsko zalono pravo, tako da nije potrebno da poverilac i dunik zakljuuju poseban ugovor o zalozi. U ugovorima u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu predmet prava zaloge su robe, tj. pokretne stvari koje se nalaze u meunarodnom prometu. Predmet zaloge mogu biti i hartije od vrednosti, potraivanja. Kod bankarskih poslova, predmet rune zaloge mogu biti zlato, plemeniti metali, drago kamenje itd. Zalogodavac je obavezan da zalogoprimcu preda urednu dravnu robu stvar koja je predmet zaloge. Zalogoprimac stie zalono pravo na predmetnoj stvari i u obavezi je da uva sa panjom dobrog privrednika. Zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivanje iz zaloene stvari, ako potraivanje ne bude o dospelosti namireno. Moe da proda zaloenu stvar, u naem pravu nije da ona pree u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Hipoteka predstavlja zalogu na nepokretnim stvarima i upisuje se u javne knjige u registru suda, ali ona ostaje u dravi dunika. Hipotekarni zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivnje iz vrednosti zaloene nekretnine pre drugih poverilaca. Hipoteka se esto koristi kao sredstvo obezbeenja vraanja dugoronih i srednjeronih kredita koji se koristi za izgradnju veih investicionih objekata. 3) UGOVORNA KAZNA predstavlja odreenu sumu novca ili neku drugu vrednost koja je predviena ugovorom. Plaanje ugovorne kazne se plaa u sledeim situacijama: kada jedna ugovorna strana ne ispunjava svoju ugovornu obavezu ili je ispuni sa zakanjenjem. Predvia se samo za nenovane naturalne obaveze. Ugovorna kazna proizvodi sledea pravna dejstva: kada je ugovorna kazna predviena za ne ispunjenje obaveze, tada poverilac ima pravo da trai od dunika ispunjenje obaveze ili da plati ugovornu kaznu, ako je ugovorna strana neuredno ispunila svoju obavezu, poverilac ima pravo da trai ispunjenje ugovora i plaanje ugovorne kazne, u sluaju neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze dunika, a ako poverilac nije pretrpeo tetu, ima pravo da naplati ugovornu kaznu, itd. 4 ) PENALI to su iznosi koje je obavezna da plati u odreenim zakonskim sluajevima, ugovorna strana koja neispuni ili neuredno ispuni svoju obavezu. Penali i ugovorne kazne imaju velike slinosti, ali postoje i razlike: penali se predviaju imperativnim normama, imaju pravno dejstvo nezavisno od volje ugovornih strana, stranka koja je ovlaena da zahteva naplatu penala ne moe odustati itd. 5) KAPARA- predstavlja odreenu sumu novca koju dunik daje poceriocu prilikom zakluenja meunarodnog ugovora. Proizvodi sledea pravna dejstva: slui kao obezbeenje da ugovorna obaveza bude uredno izvrena od strane koja je duna da preda kaparu, a i od druge strane. Iznos kapare se uraunava u izvrenje ugovora, ako je ispunjenje ugovorne obaveze nemogue zbog ega nije odgovorna nijedna strana, tada se kapara vraa i ako je davalac kapare odgovoran za neispunjenje, primalac kapare ima pravo da je zadri, itd. 6) ODUSTANICA predstavlja izvesnu sumu novca ili neku drugu vrednost koju jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u sluaju da odustane od ugovora. Strane ugovornice mogu ugovorom odrediti rok do kojeg mogu odustati od ugovora. Postoji jo vrsta obezbeenja ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu kao to su : avans, akontacija, zatezna kamata, bankarska garancija, itd.

18. Promene u ugovorima u meunarodnom poslovnom pravu

Promene u ugovorima u medjunarodnom poslovnom(privrednom) pravu mogu nastati voljom samih stranaka ili nezavisno od volje stanaka. Stranke mogu sporazumno da izvrse promene u vec zakljucenom ugovoru i to promenom ugovornih strana i promenom sadrzine zakljucenog ugovora.

1) Promene poverioca ili duznika u ugovorima u medjunarodnom poslovnom pravu - do promene poverioca dolazi putem ustupanja potrazivanja zakljucivanjem posebnog ugovora izmedju poveroica i treceg lica. Na osnovu ovog ugovora dotadasnji poverilac ( cedent ) prenosi na svog poverioca ( cesionara, trece lice ) potrazivanja koje ima prema duzniku ( cezusu). Cedent mora da obavesti duznike o izvrsenom prenosu, a ugovor je punovazan uz suglasnost duznika. Cesionar stice prema duzniku sva prava koja je imao raniji poverilac zakljucivanjem ugovora o cesiji potrazivanja. Takodje moze doci do promene duznika na osnovu zakljucenog ugovora izmedju duznika i treceg lica, kojim duznik prenosi svoje obaveze. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo kada se saglasi poverilac i u tom slucaju dotadasnji duznik postaje jemac da ce trece lice izvrsiti svoje obaveze prema poveriocu.

2) Promena sadrzine ugovora voljom ugovornih strana - sporazumne izmene u sadrzini ugovora moraju da budu u istoj formi u kojoj je bio zakljucen prvobitni ugovor.

3) Promena sadrzine ugovora voljom jedne strane ugovornice - ovo se dogadja samo kad jedna ugovorna strana odustaje od ugovora , kada je ona na taj odustanak ovlascena zakonom, trgovinskim obicajima, uzansama ili na osnovu ugovora. Ugovorna strana moze odustati od ugovora uz placanje odustanice i kad poverilac odustaje od ugovora zbog toga sto duznik nije ispunio svoje obaveze ili ih je neblagovremano i delimicno ispunio.

4) Promena sadrzine ugovora povredom ugovornih obaveza - ovo se desava kad duznik uopste ne izvrsi svoju obavezu , izvrsi je sa zakasnjenjem, ne izvrsi na ugovoreni nacin i izvrsi neovlascenom licu. Tada dolazi do promene sadrzine ugovora na osnovu zakona, uzansi ili obicaja. Promena se sastoji u tome sto duznik pored glavne obaveze dobija i druge obaveze: placanje zatezne kamate, penala itd.

5) Promena sadrzine ugovora zbog promenjenihokolnosti - strana kojoj je otezano ispunjenje obaveze tj. strana koja zbog promenjenih okolnosi ne moze ostvariti svrhu ugovora, moze zahtevati da se ugovor raskine. Strane ugovornice polaze od toga da se ugovor moze izvrsiti pod okolnostima koje su postojale u vrema zakljucenja ugovora. Ugovorna strana moze da zahteva izmenu ili raskid ugovora usled promenjenih okolnosti ako ispuni sledece uslove: da su se okolnosti koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora izmenile usled vanrednih dogadjaja; da strane u momentu zakljucenja ugovora nisu mogle da predvide vanredne dogadjaje; zbog vanrednih dogadjaja ispunjenje ugovora za jednu ugovornu stranu postalo je otezano i i zvrsenje ugovora bi prouzrokovalo velike gubitke; da ugovorna strana ne snosi krivicu za postojanje vanrednih dogadjaja. U ovim slucajevima ugovorne strane sporazumno mogu izmeniti odredbe ugovora u pogledu sadrzine, nacina ispunjenja, vremena itd.

6) Promena sadrzine ugovora usled promene propisa - prinudni propisi uticu na zakljucene ugovore na pr. propisi o kvalitetu proizvoda, uvoz - izvoz robe itd. U tom slucaju duznik treba da preduzme sve radnje kod nadleznih organa da bi izvrsio svoje ugovorne obaveze, u suprotnom smatrace se da je do ne izvrsenja doslo usled vise sile.

7) Promena sadrzine ugovora usled vise sile - da bi se dogadjaj smatrao visom silom treba da sadzi odredjene elemente: da se nije mogao predvideti u momentu zakljucenja ugovora; da se nije mogao izbeci; da je taj dogadjaj trajno ili privremeno onemogucio izvrsenje ugovornih obaveza. Pod visom silom se smatraju: zemljotres, susa, poplava, ratovi, politicki neredi, strajkovi,itd. U ovakvom slucaju svaka ugovorna strana snosi stetu koju bi pretrpela zbog vise sile.Duznik je obavezan da obavesti poverioca o nemogucnosti izvrsenja svoje obaveze.

8) Promena sadrzine ugovora usled prestanka jedne ugovorne strane - ako je kod jedne ugovorne strane otvoren stecajni postupak ili postupak likvidacije, to dovodi do promene sadrzine ugovora koji je zakljucen pre otvaranja stecaja ili likvidacije. Sva potrazivanja poverilaca prema stecajnom duzniku smatraju se dospelim, bez obzira na ugovorni rok.

19.Prestanak ugovora u meunarodnom poslovnom pravu

Ugovori u medjunarodnom poslovnom( privrednom) pravu mogu prestati usled volje ugovornih strana, ali i nezavisno od njihove volje.

1) Prestanak ugovora usled ispunjenja - ovo je najcesci nacin prestanka ugovora u medjunarodnom poslovnom pravu, odnosno sa ispunjenjem prestaje i ugovor. Svaka ugovorna strana koja je ispunila svoje ugovorne obaveze, ima pravo da trazi od druge strane pismenu potvrdu o ispunjenju obaveze.

2) Prestanak ugovora sporazumom ugovornih strana - ugovorne strane se mogu sporazumeti o raskidu ugovornog odnosa. Mogu se sporazumeti da raskid ugovora deluje samo u buducnosti, tako da svaka ugovorna strana zadrzava sto je primila do trenutka raskida ugovora. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje unazad retroaktivno i u tom slucaju ugovorne strane vracaju sto su dobile do momenta raskida ugovora. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje i od zakljucenja ugovora, pa se smatra da ugovor nije ni zakljucen.

3) Prestanak ugovora kompenzacijom - ugovori mogu prestati i kompenzacijom tj. prebijanjem uzajamnih potrazivanja ugovornih strana. U tom slucaju neophodni su sledeci uslovi: da su medjusobna potrazivanja istorodna, da se vrednost moze izraziti u novcu i da su porazivanja dospela. Do kompenzacije potrazivanja moze doci sporazumom stranaka ili odlukom suda, na osnovu zahteva jedne ugovorne strane.

4) Prestanak ugovora zbog propasti predmeta - ugovor u medjunarodnom poslovnom pravu moze da prestane i usled propasti predmeta ugovora osim ako su predmeti odredjeni po rodu, pa se sa propascu odredjene stvari moze izvrsiti ispunjenje ugovora drugom stvari.

5) Prestanak ugovora konfuzijom - ugovor moze da prestanekada dodje do spajanja ili pripajanja privrednih subjekata, prenosom potrazivanja, preuzimanjem duga itd. Na ova nacin je ugovor prestao konfuzijom ugovornih strana tj njihovim sjedinjenjem.

6) Prestanak ugovora voljom jedne ugovorne strane - ugovor moze da prestane i zbog volje jedne jedne ugovorne strane, ako je ugovorom dato pravo jednoj ugovornoj strani da moze odustati od ugovora uz placanje odustanice i kada poverilac odustane od ugovora zato sto duznik nije ispunio svoju obavezu ili je ispunio delimicno itd.

Ugovor moze prestati i iz drugih razloga.

20.Ugovor o meunarodnoj prodaji robe

Ovaj ugovor predstavlja pravni posao gde se prodavac obavezuje da ce isporuciti robu kupcu, nad kojom kupac stice pravo svojine uz isplatu odredjene cene prodavcu.Ugovor o medjunarodnoj prodaji robe je dvostran, teretan i komutativni pravni posao.Privredni subjekti koji se nalaze u dve razlicite drzave i profesionalno obavljaju privrednu delatnost pojavljuju se kao ugovorne strane.

Bitni elementi ovog ugovora su: roba i cena a tu su jos i rok izvrsenja, uslovi izvrsenja,ambalaza

Nebitni elementi :kvalitet robe, mesto vreme i nacin isporuke robe, osiguranje robe, skladistenje robe itd.

Bitni i nebitni elementi ugovora zajedno cine sadrzinu ugovora o medjunarodnoj prodaji robe.I nebitni elementi ugovora postaju bitni ukoliko na njih insistira jedna od ugovornih strana.

Ugovor o medjunarodnoj prodaji robe u medjunarodnom poslovnom pravu ima obligaciono pravno dejstvo, gde prodavac ima obavezu da izvrsi isporuku robe a kupac da plati ugovorenu cenu.

Predmet ugovora o medjunarodnoj prodaji robe jeste konkretna i postojeca roba koja je sa svojim karakteristikama u momentu zakljucenja ugovora odredjena a moze biti i roba koja ce se sa sigurnoscu u buducnosti proizvesti.Kolicina robe predstavlja masu robe koju je prodavac u obavezi da isporuci kupcu a ugovorom se tacno navodi broj komada odredjene robe, tezina, dimenzija, zapremina sa oznakom jedinice mere(litra, kilogram, metar itd.). Kolicina se moze utvrdjivati na vise nacina: merenjem,vaganjem,prebrojavanjem.Troskove merenja snosi prodavac.

Kolicina isporucene robe utvrdjuje se u mestu i u vreme kada je prodavac duzan da izvrsi isporuku.U slucaju da prodavac ne pozove kupca da prisustvuje utvrdjivanju kolicine robe ili kupac iz drugog razloga nije bio prisutan, pretpostavlja se da je isporucena ona kolicina koju je utvrdio kupac u svojem skladistu.

Kvalitet robe podrazumeva skup mnogih svojstava o robi:hemijska, fizicka, estetska, tehnicka itd.Pored kvaliteta robe i trgovackog naziva robe navodi se i marka proizvoda: automobil marke "Fiat", tip,karakteristike motora, godina proizvodnje ili na primer kafa "minas"," italijansko vino" uz dodatak" extra kvalitet" i sl.Kupac je u obavezi da po prijemu isporuke utvrdi kvalitet robe.

U slucaju da su kupac i prodavac zakljucili medjunarodni ugovor o prodaji robe prema odredjenom uzorku, stoga je prodavac u obavezi da isporuci robu koja u svemu odgovara uzorku.

Kada je ugovoreno da se kvalitet robe utvrdjuje prema standardu, podrazumeva se standard koji vazi u mestu prodavca.Standard na opsti nacin odredjuje osobine ugovorene robe: oblik, dimenzija, kvalitet, namena i sl.On odredjuje minimum svojstava robe tako da ona moza biti i boljeg kvaliteta.Pored domacih postoje i medjunarodni standardi za kvalitet: ISO- 9000,9001, 9002 itd.

Cena robe je po pravilu odredjena u ugovoru i predstavlja bitan elemenat ugovor.Cenu moze odrediti i neko trece lice - neka agencija, vestak, s tim da treba da postupa posteno, savesno i razumno.Cena obuhvata neto tezinu robe, bez kasa skonta ili rabata pod kojim se podrazumevaju popusti koje prodavac daje kupcu.Ukoliko ovakvi popusti nisu ugovorom predvidjeni,oni se i ne priznaju.Obracun cene vrsi se fakturom ili racunom, to je isprava koju ispostavlja prodavac kupcu za isporucenu robu.21.Ugovor o meunarodnom trgovinskom posredovanju i zastupanjuUgovor o meunarodnom trgovinskom posredovanju je poseban ugovor o spoljnotrgovinskim uslugama, kojim se trgovinski posrednik obavezuje od strane koje ele da zakljue ugovor, nalogodavac komitent i tree lice izvan domicila zemlje u kojoj je sedite nalogodavcu) o nekom meunarodnom trgovinskom poslu, dovede u vezu i da pomogne pri zakljuenju ugovora, uz odreenu proviziju. Meunarodnim posredovanjem u irem smislu se smatra delatnost privrednih subjekata koji pruaju meunarodne trgovinske usluge kao to su: meunarodno posrednitvo, meunarodna pedicija, meunarodni komision itd. U uem smislu, pod meunarodnim posredovanjem se smatra posao meunarodnog meetarenja, odnosno dovoenja dva licu u vezu putem posrednika u cilju zakljuenja meunarodnog privrednog ugovora. Meunarodno posrednitvo moe biti: trgovinsko poredovanje pri obavljanju raznih poslova kupovine i prodaje roba itd; berzankso poredovanje na berzi. Poslovi meunarodnog trgovinskog posredovanja se mogu podeliti u tri grupe: