1. Pojam I karakteristike novca

Kada pomislimo da neko ima 30 miliona dinara kazemo da on moze da kupi swe sto pozeli. U ovom smislu novac je bogatstvo. Ekonomisti definisu novac na drugaciji nacin.

Novac je sve ono sto ljudi zele da prihvate radi placanja za robom usluga ili za izmirenje svojih dugova. Novac je društvena pojava nastala na odredjenom stepenu drustvenog razvoja ljudskog drustva. S obzirom da je trampa usporavala ovaj proces bilo je pitanje vremena kada ce se pojaviti sredstvo koje ce olaksati I ubrzati robin promet. Potice od latinske reci ‘pecus’-stoka jer je u primitivnim zajednicama stoka upotrebljavana kao sredstvo razmene.

Predmeti razmene: stoka, koza, krznoNovac je istorijska kategorija jer je nastala na odredjenom stepenu razvoja ljudskog

drustva.U savremenom smislu reci kada se govri o novcu vecina ljudi smatra das u to

kovanice, papirni novac, depozitni novac. Termin novac se cesto koristi kao sinonim za bogatstvo ili dohodak. Novac je I kulturna pojava sto znaci da niej odredjen prirodnim osobinama, vec je nastao iz odredjenih ljudskih potreba I ima posebno znacenje..Novac je I ekonomska pojava. Nastankom novca kvalitativno I kvantitativno menja ekonomske odnosa unutar zemlje I van njih..Doprinosi olaksanju I ubrzanju robnog prometa.

2. Poreklo I suština novca

Naturalna razmena je razmena jedne robe za drugu robu. U svojoj analizi Marks ovaj oblik vrednosti naziva prost ili sučajan. X robe A=Y robe B (3kg sira =1kg soli). Ovde roba igra različite uloge: I roba izražava svoju vrednost u drugoj robi, dok druga roba služi kao sredstvo za izražavanje vrednosti prve robe. Prva roba ima aktivnu ulogu I nalazi se u relativnom obliku dok druga roba ima pasivnu ulogu I nalazi se u obliku ekvivalenta.

Sa razvojem naturalne privrede stvara se jedna roba koja može meriti upotrebnu vrednost više drugih roba.Tako se stvara potpun ili razvijen oblika vrednosti gde je X robe A=Z robe B= Z robe C= V robe D (3 kg sira=1 kg soli, 2 kg meda, 5m platna)

Tokom vremena praksa izbacuje samo jednu robu za koju vlasnici ostalih roba žele da razmenjuju svoje proizvode. X robe A,Y robe B, Z robe C= V robe D (2 kg meda, 6 m platna, 1 koža= 1 kg soli). U Ovim uslovima razmene funcioniše opšti oblik vrednosti. Roba D vrši ulogu ekvivalenta kojim se meri vrednost svih ostalih roba.

Onog momenta kad uloga opšteg ekvivalenta pripadne jednoj specifičnoj robi, onda ta roba počinje da funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funciju a stoga I društveni monopol, da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Osvajanjem monopola opšteg ekvivalenta od strane jedne određene robe-zlata dobijamo novi oblik vrednost-Novčani oblik.

3. Razvojne faze novca

Tokom istorije novac je menjao svoja obeležja I pojavne oblike. U početku je to bio metalni novac.Tokom razvoja ljudskog društva javljaju se novčanice, a kasnije I žiralni novac. Ono što karakteriše savremena kretanja je velika upotreba elektronskog novca.

4. Metalni novac

Najstariji način plaćanja metalnim novcem naziva se pensatorno plaćanje. Prilikom svakog plaćanja morala se meriti količina metala I utvđiivati nejgova finoća. Novčane jedinice dobijale su naziv na osnovu težinskih jedinica (funta, rublja, talir).

U praksi postoje 2 tipa finoće:

Francuski tip koji znači 900/1000 delova zlata I 100/1000 delova bakra.

Engleski tip: 11/12 zlata I 1/12 bakra. Ovaj poslednji tip finoće poznat je kao 22-kratno zlato. Svakodnevna upotreba novca dovela je do toga da se materijalna supstanca-zlato sve više trošilo habanjem novca tako da označena I faktička količina zalta nisu bile iste. Istovremeno sa ovom pojavom nastaje I krivotvorenje novca. Sa pensatornog pelazi se na numeričko plaćanje, kada dolazi do odvajanja novčane jedinice od novčane supstance. Razlozi koji su doveli do promena:

-Uvodi se strani novac

-Plemenitiji metal potiskuje manje plemenite metale

-Krivotvorenje novca od strane vladara

5. Novčanice

Upotreba novca značila je njegovo habanje. Iz tih razloga nastaju novčanice. Kod londonskih zlatara su pojedinci polagali gotov novac I od njih dobijali priznanice na položene sume. Ove potvrde davale su pravo njihovom imaocu da od zlatara u bilo kom mestu popuni iznos na koji je priznanica glasila. Poznate su pod imenom cetrifikati. One su se primale u prometu kao sredstva plaćanja umesto gotovog kovanog novca.U 16. Veku razvile su se privatne bankarske kuće kao što su Mediči, Perući,Rotšildi. U novijoj monetarnoj istoriji ove obveznice nose naziv zlatni certifikati koje je izvalo Ministarstvo finansija SAD-a svakom ko položi određenu sumu zlatnika. Zlatari su počeli da izdaju potvrde I onima koji nisu položili gotov novac u depozit ali su im za to naplaćivali procenat od vrednosti potvrde. Potvrda je sada postala obveznica, a od certifikata su nastale banknote.

Banknote su novčanice koje su bile 100% pokrivene u zlatu, a samim tim I zamenjive za njega. Pojavile su se tzv. Privilegovane banke- banke koje su bile ovlašćene od strane države da mogu izdavati banknote. Kasnije stvorena emisiona,novčanična ili Centralna banka. Prva banka-Kasa Sv Đorđa u Đenovi 1407. God.

6. Žiralni novac

Nastanak žiralnog(depozitnog) novca ima sličnu genezu kao I pojava banknota. Banke su pored funkcije platnog prometa počele da vrše I blagajničku službu za račun svojih klijenata, jer su im na računima odobravale iznose primljene u njihovu korist a sve isplate knjižile na teret računa klijenta. Gotovina se retko upotrebljavala jer us se isplate I uplate obično vršile između lica koja su imala svoje račune kod banaka, tako da se samo preknjižavalo sa računa na račun.

Kratkoročna novčana potrazivanja koje banka stvara u svojim poslovnim knjigama prema samoj sebi putem odobravanja kredita komitentima predstavljaju žiralni novac. Odobravanje kredita I stvaranje obaveza od strane banke prema samoj sebi nije bilo neograničeno, jer je jedan deo tako stvorenog novca moro biti pokriven u vidu gotovine u bančinim kasama.

7. Elektronski novac

Pojava elektronskog novca vezuje se za nagli razvoj I široku primenu informacione tehnologije u sferi bankarstva I platnog prometa uopšte. Sam elektronski novac je specifična “monetarna informacija” koja se putem elektronskih impulsa momentalno prenosi između transaktora koji obavlja plaćanje. Poslednjih godina fizička I pravna lica izmiruju svoje obaveze putem kreditnih debitnih kartica putem kojih se transfer sredstava obavlja na mestu prodaje.

Razvoj el. Novca da osnov za nastanak elektronskog bankarstva koji predtavlja sistem elektronskog prenosa sredstava(informacija).

Postoje 3 grupe faktora koje su uticale na razvoj bankarstva u SAD-u:

-visok nivo razvoja kompjuterske tehnologije

- složena finansijska struktura

-finansijska deregulacija u fin. Sistemu

El. Bankarstvo se sastoji od 4 podsistema:

-bankomati

-El. Transfer sredstava na mestu prodaje

-domaće bankarstvo

-Automatske klirinške kuće

Bankomat je automat koji zadovoljava finans, informativne usluge vlasniku identifikacione kartice vrlo brzo I efikasno. Suština el. Prenosa sredstava je da odgovarajućim pritiskom na taster brzo I lako disponira sredstvima u zemlji I inostranstvu.

Automatske klirinške kuće pružaju usluge prenosa fin poruka uz mogućnost poravnanja dugovanja I potraživanja.

8. Vrste novca (I pitanje 9)

Postoje robni I dekretni.

Robni je prva faza u razvoju I upotrebi novca kao sredstva plaćanja. To je novac u obliku robe, koji ima svoju vrednost.

Kriterijumi da se neka roba nađe u ulozi novca: da može lako da se standardizuje, da je široko prihvaćena, da je deljiva, da lako može da se cuva, da ne može brzo da se pokvari.

U ulozi novca javljaju se različiti proizvodi: skoljke(koristili Indijanci), visk I duvan koristili kolonizatori Amerike, cigarette u II svetskom ratu. Predstavnik robnog novca je zlatni novac. Zato što je zlato roba koja se može upotrebiti u različite svrhe. Ovo je period zlatnog važenja.

10.Novčani sistemi

Postoje: sistem paralelnog važenja, monometalistički sistem I bimetalistički sistem

Sistem paralelnog važenja je prvi tip novčanog sistema. Karakteriše ga istovremena upotreba I zlatnog I srebrnog novca koji su ravnopravno funkcionisali u robnom prometu. Slabost: odnos izmedju ova 2 novca nije bio utvrdjen zakonom tako da je predstavljao rezultat dogovora izmedju učesnika pri kupoprodajnoj transakciji.

Bimetalistički sistem nastaje kao odgovor problema sistema paralelnog važenja. Određen odnos izmedju zlatnog I srebrnog novca, I on je 1:15, što znači da roba čija je cena bila 1 zlatnik moze da se kupi I za 15 srebrnjaka. Ovaj sistem prvi put uveden u Engleskoj krajem 18.veka. U Americi ovaj sistem je uveden 1834. God. I odnos je bio 1:16 u koris zlata.

11.Monometalistički sistem

Javlja se u formi monometalizma srebra zbog problema koji se javljaju u bimetalizmu. Engleska 1819. Uvodi novi novčani sistem:monometalizam zlata. Karakteristike sistema: u prometu je funkcionisao samo zlatni novac, ili banknote koje su 100% bile pokrivene I zamenjive za zlato.

U okviru ovog sistema postoje 3 podsistema:

-Sistem zlatnog važenja –karakteristike: (postoji sloboda uvoza I izvoza zlata,-sloboda kovanja zlata u novac I pretapanje zlata u novac, - novčanice su bile 100% zamenjive za zlato)

Sistem zlatnih poluga I sistem zlatnih deviza nastaju posle I svetskog rata I predstavljaju modifikovane oblike zlatnog važenja. Prvi sistem karakteriše da se odnosi na na regulisanje unutrašnjeg platnog prometa.

Sistem zlatnih deviza funkcioniše paralelno sa prethodnim sistemom I odnosi se na međunarodna plaćanja. Centralna banka je za uvoz izdavala devize a naplaćivala ih pri izvozu roba. Ako je CB imala više izdatih nego primljenih zlatnih deviza razliku je konvertovala I isplaćivala u zlatu. Kraj zlatnog važenja vezuje se za početak II svetskog rata.

12.Dekretni novac

-Novac koji nema unutrašnju vrednost i nije zamenjiv za zlato. Predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja.Nova etapa u razvoju novčanih sistema je papirna valuta. Novčanica sada postaje zakonsko sredstvo plaćanja, jer svako mora primiti u podmirivanju svojih potreba, a nema pravo da na osnovu nje traži određeni iznos zlata ili valutnog novca.Papirni novac je novčanica sa prisilnim tečajem tj. Kursom.

Zlatni novac se promeće zato što ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato što se promeće. Papirni novac ima vrednost samo zato što funkcioniše u prometu. Savremeni papirni novac je definitivan državni novac, koji obavlja funkciju prometa i plaćanja. Ovaj novac ima tačno utvrđenu formu i nominalnu, ali je bez ikakve unutrašnje vrednosti, jer je lišen bilo kakve veze sa zlatom.

Vrednost papirnog novca se osigurava sa njegovim prometnim fukncijama, odnosno ukoliko se više raznovrsnih kvalitetnih roba dobija za papirni novac, utoliko je njegova vrednost veća. To je tzv. Kupovna snaga novca.

Zlato je do 1971. God. Imalo ulogu primarne rezerve likvidnostiu međunarodnim plaćanjima, tako da vršilo f-ju svetskog novca, koga je bez prinude svako primao za izmirenje transakcija. 1971. Dolazi do definitivne demonetizacije zlata u međunarodnom sistemu plaćanja.

CEKOVI predstavljaju finansijski instrument putem koga njegov vlasnik daje naredbu banci da izvrši transfer naznačenog iznosa novca na račun donosioca ceka. Upotreba cekova smanjuje i gubitke vezane za pljacke novca.

Nedostaci cekova: problem prenošenja cekova iz jedno u drugo mesto posebno kad su nam hitno potrebna sredstva. S druge strane, proces izdavanja, uzimanja i realizacije čekova iziskuje velike troškove.

Banka svom klijentu preko web sajta otvara nalog sa korisničkim imenom tako da klijent od kuće plaća račune. Može da otvori i trajni nalog-podrazumeva da se periodična plaćanja vrše od strane banke bez ličnog prisustva i potpisa klijenta. Javlja se i problem bezbednosti disponiranja sredstvima.

13. Funkcije novca

1) Novac kao mera vrednosti2) Novac kao prometno sredstvo3) Novac kao sredstvo plaćanja 4) Novac kao svetski novac5) Novac kao sredstvo za zgrtanje blaga

Obavljajući f-ju mere vrednosti zlato je služilo kao sredstvo za izražanje svih ostalih orba, jer je i samo roba. Novac u f-ji prometnog sredstva javlja se kao posrednik u procesu razmena roba, i to tako što se roba prodaje za novac , a dobijenim novcem se kupuje druga roba. F-ju platežnog sredstva novac obavlja u momentu izmirivanja obaveza prema poveriocu. F-ji svetskog novca funkcioniše kao opšte platežno sredstvo , kao opšte kupovno sredstvo, i kao apsolutno društveno ovaplođenje bogatstva.

Bez obzira u kom pojavnom obliku se javlja novac on ima 3 f-je:

-Novac kao sredstvo razmene omogućava obavljanje kupoprodajnih transakcija, što nam omogućava da u bilo kojoj prodavnici, hotelu možemo da dobijemo traženu robu ili uslugu za odredjenu količinu novca.

Novac u f-ji obračunske jedinice znači da se novac koristi kao mera za utvrdjivanje cena roba i usluga i svih vrsta dugova.

F-ja čuvara vrednosti znači prenošenje kupovne snage iz sadašnjosti u budućnost. Značaj ove f-je se ogleda u tome da se ne promeni kupovna snaga zarađenog novca do momenta kada ćemo ga potrošiti. Ova f-ja omogućava da novac koji ostvarimo po bilo kom osnovu ne moramo istog trenutka potrošiti, već možemo to uciniti kad poželimo.Novac nije jedini čuvar vrednosti,jer kupovna moć se može sačuvati posedovanjem i dr. Oblika imovine (kuće, stanovi,akcije) Novac je najlikvidniji oblik aktive, dok su hartije od vrednosti-akcije i obveznice manje likvidne a nepokretna imovina-stanovi, kuće još manje likvidni jer je njihovo pretvaranje u sredstvo razmene neophodno utrošiti određeno vreme. U uslovima porasta cena,kupovna moć slabi i stanovništvo zgog straha od gubitka vrednosti ne želi kod sebe da drži novac, već svaki dinar pretvara ili u robu ili u strana sredstva plaćanja. Ovaj problem je izražen u uslovima hiperinflacije kada godišnja stopa inflacije prelazi 50%. U Periodu 1992-94.god. U Jugoslaviji smo imali razornu hiperinflaciju koja je po dužini trajanja i intenzitetu na drugom mestu od svih zabeleženih hiperinflacija do danas.

14. Pojam i karakteristike finansijskog sistema

Finanansijski sistem je deo ekonomskog sistema zemlje, koga čine fiskalni i monetarni sistem. Fiskalni sistem predstavlja skup finanasijskih tokova, institucija i instrumenata.

U osnovi finansijkog sistema nalaze se sledeći elementi:

1. Finansijska štednja

2. Osnovni tokovi transferisanja štednje3. Finansijske institucije za transferisanje štednje 4. Finansijska tržišta koja omogućavaju promet finansijskih instrumenata

Karakteristike finansijskog sistema:

1. Što je privreda razvijenija, razvijeniji je i efikasniji FS 2. Empirijska istraživanja pokazuju da u razvijenim privredama dominira finansijska nad realnom

sferom, dok u zemljama u razvoju i tranziciji je obrnuta situacija.3. Adaptibilnost, jer se veoma dinamično prilagođava promenama nastalim u realnoj sferi ekonomije

Fin. sistem ima 3 f-je:

1. Vrši mobilizaciju i koncentraciju slobodnih fin. Sredstava2. Omogućava efikasnu i racionalnu alokaciju tako prikupljenih sredstava u najprofitabilnije projekte3. Predstavlja finansijski servis privrede i građana

15. Vrste finansijskog sistema

Razlikujemo 2 tipa finansijskih posrednika:

1. Banke ili indirektno finansiranje2. Tržiste ili direktno finansiranje

Banke se nalaze izmedju krajnjeg zajmoprimca i krajnjeg zajmodavca, tj. Izmedju finansijskih suficitarnih i deficitarnih jedinica.U tržišnom finansiranju finansijski posrednik se uopšte ne javlja između zajmodavca i zajmoprimca ili to čini samo u krajnjem periodu.

Optimalan finansijski sistem će se razvijati u pravcu bankarskog finansiranja ako zajmoprimci imaju relativno lošu kreditnu reputaciju, tj. u pravcu razvoja finansiranje preko tržišta kapitala ako zajmoprimci imaju relativno dobar kreditnii rejting.

Zemlje u tranziciji imaju mogućnost da se opredele za tržišno orijentisan finansijski sistem u komem postoji naglašena razdvojenost između vlasništva i kontrole ili za bankarski orijentisan gde banke predstavljaju glavni kanal finansiranja i glavnog partnera u korporativnom upravljanju.

Karakteristike tržišno orijentisanih fin. sistema

-Fin. tržišta su dobro razvijena (trguju sa kratkoročnim sredstvima)

-U fin. industriji zastupljena je snažna konkurencija

-Zasniva se na striktnoj podeli f-ja investicionih i komercijalnih banaka

-Investicione banke su pod nadzorom državne komisije za berze i hartije od vrednosti, koja vrši superviziju njihovog kapitala

- Mnogo je liberalnija finansijska regulacija

- Zakonska regulativa je primarni faktor za brži razvoj banaka i fin. tržišta

Karakteristike bankarsko orijentisanog fin. sistema

- Univerzalna banka je ključna institucija

- Dominira u kontinentalno evropskim zemljama i Japanu

- CB je ključna institucija monetarnog sistema koja vrši nadzor i kontrolu nad bankama i brine o očuvanju i stabilnosti fin. sistema

-Banke mogu da kupuju i poseduju akcije preduzeća i da na taj način utiču na njegovo upravljanje

-Državna regulativa je naglašena

- Osnovni izvor eksternog finansiranja preduzeća su bankarski krediti

16. Indikatori razvijenosti finansijskih sistema

1. Dostignuti nivo direktnog finansiranja privrede

-direktno finansiranje postoji onda kada vlasnik i korisnik slobodnih novčanih fondova direktno, bez posredovanja intermedijarnih fin. institucija uspostavljaju odnose.

2. Razvijenost sekundarnog fin. tržišta

-Sekundarno tržište je tržište gde se obavlaj svaka druga i dalja trgovina već emitovanim fin. instrumentima

3. Raznovrsnost finansijskih institucija

-Ako u nacionalnoj ekonomiji ored banaka postoje i druge institucije: penzioni, investicioni fondovi onda kažemo da egzistira razvijen finansijski sistem

4. Struktura novčane mase

-Ako u privredi dominira učešće depozitnog novca, uz neznatan udeo gotovog novca, onda se radi o razvijenom FS.

5. Odnos novčane mase prema nominalnom BDP, tj. obimu ekonomskih transakcija

-Ukoliko u privredi postoji velika tražnja za depozitnim ali i gotovim novcem, to znaći fa u njom postoje velike količine neaktivnog novca, da je brzina novčanog opticaja mala i da fin. tržište nerazvijeno, što oslikava nerazvijen fin. sistem

Goldsmitov sintetički pokazatelj finansijske razvijenosti pokazuje odnos između vrednosti finansijskih instrumenata i nacionalnog bogatstva. Najrazvijeniju strukturu ima Velika Britanija( koeficijent 1.70) i SAD (1.25), dok Francuska ima najnerazvijeniju strukturu ( koeficijent 0.65)

17. Finansijski sistemi zemalja u tranziciji

Fin. sistem podrazumeva izbor između 2 dominantna sistema: tržišno- orijentisanog finansijskog finansijskog siistema sa dominantnom ulogom finansijskog tržišta i finansijskog sistema u kome ključnu ulogu imaju banke. 2 konstitutivna elementa finanasijskog sistema koja predstavljaju stubove finansijskog i ekonomskog razvoja su banke i njihovi krediti, sa jedne strane i tržište kapitala, s druge strane

Prelazak sa monobankarskog na multibankarski sistem pokrenut je u zemljama Centralne Evrope čak i pre procesa transformacije. Sve zemlje u tranziciji učinile su značajne napore u rekonstrukciji i razvoju svojih bankarskih sistema. Zdravlje bankarskog sektora determinisano je kvalitetom odobrenih kredita, tj. Bonitetom korisnika kredita i stanjem u samom fin. sistemu. Većina zemalja u tranziciji imala je naglašen problem loših zajmova. Za rešavanje problema loših zajmova u praksi su korišćene sledeće mere:

-otpis potraživanja, osamostaljenje pojedinih filijala, rekapitalizacija banke, restrukturiranje preduzeća, konverzija duga u akcije, socilajizacija dugova ili neka kombinacija ovih mera, transfrer loših zajmona na institucije koje finansira vlada.

Regulacija bankarskog sektora je prilično homogena u svim tranzitornim ekonomijama i u skladu je sa određenim odredbama utvrdjenim od strane Bazelskog Komiteta. Neke zemlje koristile „Šok terapiju“tj. Nagli prelaz vlasništva sa države na građane, dok su druge zemlje posmatrale izgradnju infrastrukture tržišta kapitala i gradualistički pristup privatizaciji kao integralni proces. Osiguranje depozita značajno za obezbeđenje stabilnosti finansijskog sistema. Ukoliko depozitari posumljaju u sigurnost i stabilnost svojih banaka iz bilo kog razloga oni će da povuču svoje depozite , što će se negativno odraziti na proces finansijskog posredovanja. Centralna banka je odgovorna za reformu i sigurnost paltnog prometa u zemlji, ali ona predstavlja „poslednje utočište“ za banke, tj. Kreditora u krajnjoj instanci.

Reforma je vršena u 3 pravca:

1) Izvršena je reforma postojećih finansijskih instiucija (banaka) 2) Došlo do osnivanja novih finansijskih institucija (investicioni fondovi) 3) Dolazi do osnivanja tržišta kapitala

18. Finansijske krize i ukupna ekonomska aktivnost

Finansijske krize događale su se u mnogim zemljama. SAD-Najveća kriza od 1929-1933. Krize nastaju kada postoji poremećaj velikog povećanja negativne selekcije i problema moralnog hazarda na tržištu.Ekonomske aktivnosti se izrazito smanjuju kao rezultat nesposobnosti fin. tržišta da efikasno funkcionisu

Faktori koji izazivaju finansijske krize:

1) Povećanje kamatne stope – ako se kamatne stope povećaju zbog povećanja tražnje za kreditima i zbog smanjenja dohotka novca onda je manja verovatnoća da će kredit sa malim rizicima biti odobren.

2) Povećanje neizvesnosti- povećanje nesigurnosti na finansijskom tržištu zbog grešaka važne finansijske ili nefinansijske institucije, recesije ili berzanskog kraha uticaće da zajmodavci mogu teže da naprave razliku između rizika dobrih i kredita.

3) Uticaj tržišnih efekata na bilans stanja i uspeha- ozbiljno opadanje tržišnih efekata može da izazove ozbiljno pogošanje rezultata isksazanohu bilansu uspeha firme što može da poveća problem nepovoljne selekcije i problem moralnog hazarda na finansijskom tržištu i da izazove krizu.

4) Problem u bankarskom sektoru –stanje bančinog završnog računa ima značajnu ulogu na kreditni potencijal banaka. Ukoliko banka beleži pogoršanje situacije u završnom računu smanjuje se mogućnost odobravanja kredita.

5) Budzetsk deficit- u zemljama sa novonastalim tržištima vladini fiskalni debalansi stvorili su strah da vlada neće odužoto svoj dug. Strah od neizmirenja državnih dugova može da izazove krizu deviznog kursa, jer investitori izvlače svoj novac iz zemlje.

19. Finansijske krize u SAD

Počele pogoršanjem bankarskih završnih računa sa velikim povećanjem kamatnih stopa tbog preteranog opadanja tržišnih efekata, zbog povećanja nesigurnosti, I popasti krupnih finansijskih i nefinansijskih firmi.

Zbog pogoršanja poslovnih uslova i neizvesnosti o tome koliko su njihove banke zdrave deponenti počinju da povlače svoj kapital iz njih. Bilo je potrebno da se zdravlje banke odvoji od nesolventnosti. Ukoliko bi krenula naniže to bi dovelo do oštrog opadanja cena i dogodio bi se proces DUŽNIČKA DEFLACIJA (dolazi do upropašćenja neto imovine preduzeća zbog povećanjih kamatnih izdataka i prezaduenosti). Velika svetska ekonomska kriza ( velika depresija) je globalni ekonomski krah koji je počeo 1928-1939. U SAD je počela padom berze 9. Oktobra 1929.(Crni utorak), a rezultat je bio drastičan pad autputa, rast nezaposlenosti i akutna deflacija.

Glavni razlozi velike depresije je kombinacija nejednake distribucije bogatstva i bogatih ( između bogatih i srednje klase, poljoprivrede i industrije , i između SAD-a i Evrope).

20. Kriza zemalja u razvoju

Najdrastičnije krize zemalja sa novonastalim tržištima bile su u Meksiku (1994), Aziji (1997), Argentini (2001-2002), Jugoslaviji (1992-1994). Faktor koji je doveo do pogoršanja završnih računa banaka zbog povećanog gubitka kod zajmova. Kada se krenulo sa deregulacijom finansijskih tržišta u svim zemljama (početkom 90-tih godina usledio je kreditni bum - usmeravanje kredita ka nefinansijskim privatnim preduzećima). Zbog slabog nadzora banaka i zbog nedostatka ekspertize za skeniranje kreditnih zahteva gubici na kredite počeli su da skaču dovodeći do erozije bankarske neto imovine.

Argentina je doživela pogoršanje bankarskh završnih računa, što je dovelo do krize. 1998. Argentina je ušla u recesiju, što je dovelo do gubitka nekih zajmova. Za rešavanje problema budzetskog deficita, Argentinska vlada je prisilila banke da absorbuju velike izose vladinog duga.

Važan faktor finansijskih kriza u meksičkoj i argentinskoj krizi je povećanje kamatnih stopa- inostrani porast kamatnih stopa direktno uticao na povećanje nepovoljne selekcije na finansijskom tržištu. Konzistentno sa krizama u SAD-u, pad berzi i povećanje nesigurnosti uslovili su i doprineli pravu eksploziju kruza u Meksiku, Tajlandu..Meksička kriza bila je pogođena političkom krizom 1994. Čime je stvorena nesigurnost, dok je u Argentini rastuća recesija povećala nesigurnost.

21. Savremene svetske ekonomske krize

Smatraju se najgorom krizom posle velike depresije.

Uzroci:

1) Priliv ogromnih količina novca (FED vodi politiku jeftinog novca i dolazi do velikog zaduživanja)2) Finansijski sistem je postao fragilan (sklon lomovima). Investiciona banka i hedz fondovi davali su

kredite po niskim kamatnim stopama nakon toga dolazi do porasta kamatnih stopa i zajmoprimci nisu mogli da ih vrate pa su im oduzimali kuće.

3) Povećanje deficita platnog bilansa (zaduživanje u inostranstvu, dodatna emisija i rast kamatnih stopa)

4) Pucanje mehura na tržištu nekretnina5) Deregulacija (nije billo dovoljno strogim zakonom da se reguliše tržište ). Od tada kreće

pobedonosni put bankarskog sistema u senci i tržisnih finansijskih derivata.6) Porast prezaduženosti domaćinstv- učešće hipotearnih zajmova i BDP je povećano za 46% 90-ih

godina 20.v., na 73% tokom 2008. Tako da je dostiglo 10.5 biliona dolara.

7) Mehur robnih cena nastao nakon pucanja balona nekretnina. Od 2007-2008. Cene nafte su bile ustrostručane sa 50 na 140 dolara po barelu. Ovakvo kretanje cene dovelo je do usporavanja ekonomskog rasta. Samir Amin uzroke krize traži u sistemskoj krizi kapitalizma. On smatra da ova kriza pocinje 70-tih godina XX veka od kada se beleži konstantno opadanje stope rasta BDP-a u zapadnim ekonomijama.Na taj način ostaje neutrošen rastući višak kapitala.

U Srbiji za vreme krize povučeno milijardu evr devizne štednje, potrošnja je prepolovljena , stopa nezaposlenosti povećana, stopa ekonomskog rasta vidno smanjenja.

22. Pojam, karakteristike I značaj finansijskih tržišta

Fin. Tržište je tržište na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za finansijskim sredstvima i formira cena tih sredstava.

Karatkteristike tržišta:

1) rast posrazumeva da se na finansijskom tržištu iz godine u godinu beleži rast broja obavljenih transakcija, obim trgovanja i tržišne kapitalizacije.

2) Konkurencija za svoje strane znači potrebu za inovacijama kako bi se nadoknadilo gubljenje prihoda do koga se dolazi na tržištu na kome je cena jedna od bitnih elemenata konkurentnosti

3) Inovacije u formi novih finansijskih proizvoda, tehnika, strategija i koncepcija smanjuju rizik i stabilizaciju prihod do određene granice, jer bez izvesne doze rizika, nema ni porasta prihoda.

Ova protivurečnost manifestuje se kroz još jednu karakteristiku: Volativnost ili nemirnost- Ravnoteža ponude i tražnje stalno se narušava i pre je slučajno kratkotrajno stanje nego ostvariti cilj za duži vremenski period.

Interes je osnovni motiv kojim se svi rukovode na finansijskom tržištu.

Princip međusobnog poverenja ima značaj zbog specifične robe kojom se trguje. Pošto se poslovi zaključuju telefonom bez predmeta trgovine, između partnera treba da postoji poverenje.

Princip obostranog interesa i koristi znači da nijedan od partnera ne sme imati utisak izigranog učesnika u trgovini

Osnovna ekonomska f-ja fin. tržišta je povezivanje finansijskog suficitarnog sa finansijskim deficitarnim sektorom.

23. F-je finansijskog tržišta

1. Vrši mobilizaciju i koncentraciju štednje tj. Svih pa i najmanjih iznosa sredstava2. Obavlja alokaciju akumulacije (štednje) u cilju njene najefikasnije upotrebe u proizvodnju 3. Transfernu f-ju tržište vrši kao primarno tržište tj. Tržište gde se vrši kreiranje finansijskih instrumenata4. Fin. Tržište pruža mogućnost poveriocima da u slučaju potrebe za likvidnim sredstvima pretvore fin.

instrumentre u gotov novac . Ovu f-ju likvidnosti vrši sekundarno tržište.5. Cenovna f-ja- kako hartije od vrednosti označava pravo da budući prinos, vrednost iste zavisiće i od

očekivanog prinosa i od procene rizika koji prati taj prinos. Kapitalizacija prinosa određuje cene fin. instrumenata.

6. Smanjenje troškova trgovine hartija od vrednosti7. Informativnu f-ju kroz pružanje adekvatne informacije učesnicima u trgovini o ceni akcija, obveznica i drugih

fin. instrumenata i obimu trgovine 8. Održavanje stabilnosti kupovne snage novca u privredi i intervalutarne vrednosti novca9. F-ja omogućavanja željene strukture imovine preduzeća, korporacije i firma

24. Vrste finansijskih tržišta

Podela na osnovu prirode i karakter fin. Sredstava

-Tržište dugovnih fin.instrumenata (trguje se obveznicama)

- Tržište vlasničkih fin.instrumenata ( trguje se akcijama)

Podela na osnovu dospeća fin. sredstava

-Tržište novca- trguje se kratkoročnim fin. sredstvima

-Tržište kapitala – trguje se srednjoročnim i dugoročnim sredstvima

Podela na osnovu toga da li se fin. sredstvima trguje prvi put

-Primarno – vrši se emisija raznih instrumenata i njihova prva prodaja

-Sekundarno- svaka dalja prodaja već emitovanih fin. instrumenata

Podela prema organizacionoj strukturi tj. Prema stepenu organizovanih tržišta

-berze – aukciona tržišta- posluje se pod tačno utvrđenim uslovima

-vanberzanska tržišta – nema utvrdjeni uslovi poslovanja.

Prema predmetu poslovanja:

-Novčana tržišta – sredstva se pozajmljuju na kratak period

-Tržište kapitala – sredstva se pozajmljuju na duži rok

25. Asimetrične informacije- nepovoljna selekcija i moralni hazard

Asimetrične informacije znače nedovoljno znanja jedne strane o drugoj u finansijskim transakcijama, kako bi se donele prave odluke

Nepovoljna selekcija je problem asimetričnih informacija koji nastaje pre same transakcije

Moralni hazard nastaje nakon obavljenih transakcija

Kod zajmodavca javlja se rizik da će zajmoprimac obavljati aktivnosti koje su nepoželjne sa stanovišta davaoca kredita, zato što one smanjuju verovatnoću da će zajam biti vraćen. Analiza kako problem asimetričnih informacija utiče na ekonomsko ponašanje naziva se i agencijska teorija.

Posebna karakteristika nepovojne selekcije i to kako ona utiče na efikasnost tržišta poznata pod nazivom „problem limun“ i ovaj problem identifikovan je na tržištu polovnih automobila. Potencijalni kupci polovnih automobila nisu u stanju da procene kvalitet automobila, što znači da ne mogu da kažu da li su neka polovna kola dobra i da li će dobro raditi ili ako su „limun“ koji će im stalno zagorčavati život. Cena koju kupac plati mora da reflektuje prosečan kvalitet automobila na tržištu, između niske cene za limun i visoke cene za dobar auto.

Nasuprot tome, vlasnik polovnih automobila zna da li su mu kola „breskva“ ili „limun“. Ukoliko su limun onda će vlasnik biti presrećan da proda po ceni koju je kupac spreman da plati, koja odgvara prosečnoj ceni takvog automobila. Ako su kola „breskva“ vlasnik zna da su mu kola podcenjena cenom koju je kupac spreman da plati, i to zato što prodavac možda neće hteti da ih proda.Kao rezultat te nepovoljne selekcije mali broj polovnih dobrih automobila će se pojaviti na tržištu.

26. Probem „besplatnog skakača“ ili „slepog putnika“

Ovaj problem nastaje kada potencijalni investitori dobijaju besplatno informaciju za koju su drugi već platili.Ako verujemo da informacija vredi, platićemo cenu informacije ali ćemo moći da kupujemo hartije od vrednosti dobrih preduzeća, koja su inače podcenjena. Ako neki drugi potencijalni investitor i konkurent „slepi putnik“ vidi da kupujemo određene hartije od vrednosti i on će po ugledu na nas kupovati te hartije od vrednosti, ako nije platio za informaciju.

Ukoliko i drugi ulagači urade to isto, dovešće do toga da će i oni kupovati hartije od vrednosti tog istog preduzeća, što će dovest do povećanja tražnje, a samim tim i do rasti cena. Zbog taklepih putnika nećemo moći nadalje da kupujemo hartij od vrednosti. Platili smo informaciju a nećemo moći da izvučemo kapital.

Kolateral (dodatno obezbeđenje, zaloga) je sredstvo koje poveriocu daje mogućnost da u slučaju propasti zajmoprimca smanji posledice nepovoljne selekcije informacija.

Neto imovina (sopstveni kapital ) obuhvata akcijski kapital (nominalna vrednost akcija uvećana za akumulirani dobitak) i akumulirani dobitak.

Sopstveni kapital može biti: eksterni (od prodaje akcije) i interni (od akumulacije)

27.Pojam, f-je i vrste tržišta novca

Tržište novca je mesto gde se sučeljavaju ponuda i tražnja za kratkoročnim finansijskim sredstvima

Vrste:

Tržište žiralnog novca – monetarna vlast preko njega utiče na kretanja na svim ostalnim tržištima. Cena žiralnog novca izražena je u vidu kamatnih stopa, najmanja je u odnosu na sva ostala tržišta, ali je osnova za formiranje cena na tim tržištima.

Trgovanje žiralnim novcem je međubankarska kupoprodaja novca. Razlikujemo:

-Dnevni novac-podrazumeva se svaki saldo potraživanja na računu tj. Svaki višak likvidnih sredstava, koji poslovna banka ponudi drugom zainteresovanom učesniku na rok od 1 dana. Ovaj rok može biti produžen maksimalno do 1 meseca.

-Terminski novac podrazumeva se svaki saldo potraživanja na žiro računu tj. Svaki višak likvidnih sredstava, koji poslovna banka ponudi drugom zainteresovanom učesniku na rok od 1-3 meseca ili 1-12 meseci.

Kreditno tržište trguje se kreditnim materijalom sa rokom dospeća do godinu dana. Dolazi do susreta ponude i tražnje kratkoročnih kredita, na osnovu čega se formira cena kredita u vidu kamatnih stopa

Eskontno tržište je specijalizovano novčano tržište na kome se trguje eskontnim materijalnom (menice i eskontni krediti). Menica je hartija od vrednosti koja ima 3 osnovne f-je: f-ju plaćanja, obezbeđenja plaćanja i kreditnu f-ju. Cena eskontnih kredita izražava se preko eskontne stope.

Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti je tržište na kome se emituju i primarno prodaju hartije od vrednosti uz istovremeno trgovanje već emitovanih kratkoročnih hartija od vrednosti Materijal kome se trguje su:

- hartije od vrednosti su hartije od vrednosti javno pravnog izdanja (državne obveznice, menice čiji je emitent država)

-hartije od vrednosti centralne banke (blagajnički zapisi)

-Hartije od vrednosti državnog izdanja (bankarski akcepti i privatni diskontni papiri) gde se kao emitenti javljaju banke i preduzeća

Devizno tržište-trguje se devizama. Osnovni zadatak je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja radi finansiranja uvoza i izvoza. Cena kojom se trguje predstavlja se u vidu deviznog kursa koji predstavlja cenu strane valute izražene u domaćem novcu.

Funkcije:

-mobilizacija i alokacija kratkoročnih sredstava

-obezbeđivanje optimalne likvidnosti svih učesnika

-sprovođenje monetarne politike od strane centralne banke

-utvrđivanje cena kratkoročnih fin. instrumenata

-minimiziranje troškova

28.Organizacija rada i učesnici na tržištu novca

Organizacija tržišta novca određena je strukturom institucija i odnosima među njima.

Postoji: centralizovano i decentralizovano

Centralizovano podrazumeva koncentraciju ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskm sredstvima i obrazovanje jedinstvene cene u određenim fizičkom prostoru ili kroz odnose sa centralnom bankom. Tako utvrđena cena predstalja regulatornu cenu.

Prednosti: koncentrisana ponuda i tražnja na jednom mestu

Niži troškovi trgovanja

Nedostaci: manji stepen likvidnosti i ograničena konkurencija

Decentralizovano pretpostavlja disperziju učesnika i transakcija vezanih za kratkoročne fin. instrumente i razvoj komunikacione i informatičke tehnologije.

Prednosti: visok stepen likvidnosti i visok nivo konkurencije

Nedostaci: ponuda i tražnja nisu skoncentrisane na 1 mestu

Povečani troškovi trgovanja

Učesnici na tržištu novca: Centralna banka, poslovne banke, spicijalizovane i posebno ovlašćene finansijske organizacije (dileri-za svoje ime i svoj račun, i brokeri-u tuđe ime i tuđ račun)

29.Instrumenti tržišta novca

Instrumenti se najčešće klasifikuju prema tipu izdavaoca:

1) Finansijski instrumenti države i centralne banke ( kratkoročne državne obveznice, obveznice državnih agencija, i paradržavnih organa, žiralni novac)

2) Korporativni fin. instr. (komercijalni zapisi)3) Bankarski instr. (depozitni certifikati, blagajnički zapisi)4) Posebni oblici inst. (udeli novčanih investicionih fondova i kratkoročne polise organizacije)

Prema načinu formiranja cena:

1) Diskontne kratkoročne fin instrumente (državne obveznice, bankarski akcepti)2) Kamatne kratkoročne fin. inst. (depozitni certifikati, kratkoročne obveznice paradržavnih organa i

srednjoročne obveznice evrodolarskog tržišta)Diskontne hartije prodaju se po ceni nižoj od nominalne za iznos diskontne stope. Izračunava se:

D=F*(id*t)/360 ; D-diskont, F-nominalna vrednost, id-diskontna stopa , t- rok dospeća

Cena obveznice P=F-D

Kamatne kratkoročne HOV emituju se po nominalnoj vrednosti

Imaju određenii rok dospeća i daju prinos u vidu kamate

I=P*i*t / 365 I-Prinos u vidu kamate, p-nominalna vred, t-rok dospeća , i-kamatna stopa

U razvijenim privredama koriste se sl. instrumenti

-međubankarska kupoprodaja novca

- kratkoročne HOV

-međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

30. Pojam, karakteristike, i ciljevi tržišta kapitala

Tržište kapitala je mesto gde se sučeljavaju ponuda i tražnja za srednjoročnim i dugoročnim finansijskim sredstvima. Sastoji se iz:

1) Bankarskog tržišta kapitala gde se pojavljuje zajmovni kapital banaka. Banka se javlja u ulozi zajmodavca a preduzeće u ulozi zajmoprimca, pri čemu se između njih formira direktni kreditni odnos

2) Berzansko tržište kapitala- kupuju se i prodaju akcije i obvezice pa se naziva i sekundarno tržište kapitala. Tržište kapitala se može diskontovati na:

1) Kredito-investiciono trž.-na kome se daje, uzima i koristi kapital u formi dugoročnih kredita. Cena kredita izražava se u vidu kamatne stope.

2) Hipotekarno-trguje se hipotekarnim založnicama, koje se emituju na osnovu hipoteke i hipotekarnim kreditima koji su obezbeđeni realnim zalogom (stambene zgrade)

3) Tržište efekata, tj. dugoročnih HOV- sastoji se od primarnog i sekundarnog tržišta

Osnovni ciljevi tržišta kapitala:

1) Obezbedjenje kapitala potrebnog za privredni razvoj 2) Ostvarivanje optimalne alokacije kapitala, tj. korišćenje kapitala za najprofitabilnije poslove3) Ostvarenje najveće moguće kapitalizacije, tj. Najvećeg mogućeg prihoda i osnovu vlasništva nad kapitalom i

disperzije svih oblika rizika 4) Zaštita interesa korisnika i vlasništva kapitala 5) Stroga selekcija investicionih projekata 6) Utvrđivanje kamatne stope

31. Učesnici na finansijskom tržištu

Osnovni učesnici: vlasnici kapitala (investitori), korisnici kapitala (preduzetnici), Specijalizovane finansijske organizacije i berze, država

U ulozi investitora mogu se javiti svi vlasnici kapitala: građani kao fizička lica, privredni subjekti, država, paradržavne organizacije, bankarsko-finan. organizacije svih oblika i vrsta (oni su i korisnici). Osnovni izvor kapitala je štednja

Kao korisnici kapitala javljaju se preduzetnici koji žele da krenu u realizaciju određenih projekata ulažući u buduću proizvodnju pre nego sto su prikupili i uštedeli u dovoljnoj količini sopstveni kapital. Tržište kapitala im pruža mogućnost da pribave dodatni tuđi kapital.

F-ju specijalizovanih fin. organizacija čine dileri i brokeri. Diler u pravnom prometu sa trećim licem nastupa u svoje ime i za svoj račun, zaključuje trgovački posao uz izričitu sopstvenu moralnu, materijalnu odgovornost, preuzimajući na sebe svaku vrsstu rizika. Broker zaključujući trgovački posredni posao ima prema kupcu i prodavcu samo moralnu odgovornost. Nastupaju na sekundarnom tržištu:

1) Zvanična berza (pod kontrolom države, ima stroga pravila)2) Vanberzansko tržište (pod manjom kontrolom države)

32. Uloga države na tržištu kapitala

Država kao najveća upravna i izvršna vlast javlja se u ulozi investitora, korisnika, regulatora i kontrolora.

Država kao investitor ili korisnik - može se javiti u ulozi korisnika kapitala ili investitora i istovremeno u obe uloge zajedno.

Država kao regulator: Ona će u slučaju da je tržište uznemireno, skupo, teško pojaviti kao investitor, čime će amortizovati negativne tržišne oscilacije. U slučaju kada je tržište jeftino, opušteno, lako pojaviti u ulozi korisnika i na taj način obezbediti stabilnost tržišta.

Regulacija tržišta ima 2 cilja:

1) Održavanje konkurencije među učesnicima (da niko ne bude monopolista)2) Zaštita investitora od prevara i zloupotreba

Instrumenti državne regulative:

1) Zakonska regulativa (donošenje zakona iz ove oblasti)2) Osnivanje i rad odgovarajučih organa i komisija (komisija za HOV, komisija za dozvolu plasmana

emisije na berzi efekata)3) Instrumentarij zaštite

Savremene države ulogu i f-ju kontrolora i revizora ostvaruju putem dobro organizovanih aparata, koji ex ante i ex post kontrolom reguliše odnose i poslovne transakcije na tržištu kapitala

33. Instrumenti tržišta kapitala

Podela dugoročnih instrumenata: -vlasničke HOV (akcije) -dužničke HOV (obveznice)

Rok dospeća ovih hartija je preko 1 pa do 50 godine. Akcije i obveznice predstavljaju budući prinos emitenta, ma koliko on bio promenjiv. One se mogu razlikovati prema promenjivosti prinosa, premiji na rizik, koju je investitor spreman da plati, što predstavlja kvantitativno razlikovanje.

Kvalitativna razlika sadržana je u vlasničkoj kontroli emitenta koju investitori obezbeđuju posedovanjem akcija a ne obveznicama. Prinos akcija u vidu dividende nije izvestan, dok je prihod na obveznica u vidu kamate izvestan. Vlasnik akcije nema pravnu zaštitu ako emitent ne ispati kamate i pokretanje procedure likvidnosti i stečaja emitenta.

2 oblika korišćenja kapitala:

1) Zajmovni kapital korisnik kapitala javlja se u ulozi dužnika, a vlasnik kapitala u ulozi poverioca, pri čemu se između njih stvara kreditni odnos. Može se pojaviti u obliku: - Investicionog kredita (svaka vrsta dugoročnog kredita koji za obezbeđenje od kreditnog rizika

nema hipoteku već neko drugo pokriće)- Hipitekarni kredit (vrsta dugoročnog kredita koji je pokriven hipotekom)- Dugoročni zajam (vrsta dugoročnog kredita obezbeđen emisijom obveznica)

2) Vlasnički (akcijski) kapital-sadašnji vlasnik kapitala javlja se u ulozi davaoca, tj. Budućeg upravljača i primaoca dividende, dok se korisnik javlja u ulozi primaoca.

34. Akcije-pojam i prava iz akcije

Postoje 2 shvatanja o akcijama:

Prema prvom akcija je udeo koji svaki učesnik- akcionar ima u imovini akcionarskom. Prema drugom to su HOV na osnovu kojih njen imalac stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende) i ostvaruje druga prava u zavisnosti od vrste akcije koje ima u svom posedu. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala pri čemu treba da omiguće finansiranje ili povećanje kapitala, pri čemu treba da omoguće finansiranje delatnosti, proširenja delatnosti i distribuciju prava vlasništva akcionarskog društva.

Akcije na makro nivou omogućavaju pribavljanje slobodnih sredstava na finansijskom tržištu I njihovo alociranje u rentabilne svrhe. Sva prava iz akcija se mogu podeliti na materijalni I nematerijalni.

Materijalni-spadaju:

1. Pravo na srazmerni deo ostvarene dobiti Akcionarsog društva tj. Na dividendu2. Pravo preče kupovine novoemitovanih akcija3. Pravo na srazmeran deo likvidacione mase u postupku likvidacije AD.

U nematerijalna spadaju:

1) Pravo učestvovanja u radu akcionara2) Pravo odlučivanja o svim pitanjima3) Pravo dobijanja svih poslovnih informacija poslovne I rukovodeće strukture AD

Visina dividende koja će se isplatiti akcionarima determinisana je ostvarenim poslovnim rezultatima AD I odluke skupštine akcionara o raspodeli ostvarene dobiti(profita)

35. Vrste akcija

1) Akcije koje glase na ime I donosioca

-vlasnik akcije na ime mora da bude upisan u knjigu AD. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem. Specifičnost akcije donosioca je u tome što pri isplati dividende vlasnik mora zajedno sa zahtevom za isplatu da podnese I kupon za dividendu

2) Akcije sa nominalnom I beznominalnom vrednošću

-Akcija kao deo akcionarskog kapitala glasi na nominalni iznos. S obzirom da se vrednost akcija stalno menja smatra se da kupac može biti I bez nominalne vrednosti.

3) obične I povlašćene tj. preferentne akcije

-obične akcije se svojim vlasnicima daju pravo glasa, mogućnost promene menadžment preduzeća I pravo preče kupovine novoemitovanih akcija. Preferencijalne akcije imaju prednost u isplati dividende ali nemaju pravo glasa.

U okviru običnih akcija:

-akcije klase A –nemaju pravo glasa I pravo na dividend

-akcije klase B-imaju pravo glasa I pravo na dividend ali nakon isplate vlasničke hartije klase A

4) Akcije sa garantovanom I bezgarantovanom dividendom

-Ispatu dividende po ovoj vrsti akcije garantuje neka banka ili drugi firma, ali nikada AD koje je emitovalo akciju.Akcije koje nemaju takvu garanciju su akcije bezgarantovane dividende.

5) Konvrtibilne akcije su takve akcije koje mogu zamenjene u obične

6) akcije sa odloženim plaćanjima dividende-u su akcije kod kojih je unapred utvrđen rok ove akcije se automatski konvertuju u obične.

7) Nove akvije društva

8)Otvorene I zatvorene akcije

42. Struktura novčanih sredstava

Pod novčanim opticajem podrazumevamo iznos prometnih i platežnih sredstava koji ima sposobnost da se prenese bez odlaganja i gubitaka i koja se primaju u platnom prometu za izmirenje raznih novčanih obaveza.

Monetarni potencijal predstavlja ukupna novčana sredstava u jednoj zemlji koja su svrstana u 4 kategorije: novčana masa, kvazi novac, ostala likvidna i nelikvidna sredstva.

Monetarni volumen je uži pojam od monetarnog potencijala, jer obuhvata sva ona plaćanja u 1 zemljji osim nelikvidnih sredstava.

Nelikvidna sredstva čine blokirani depoziti i oročeni depoziti s rokom dužim od 1 godine.

Novčana masa je potraživanje nebankarskog sektora prema bankarskom sektoru ili obavezu sistema banaka prema nebankarsom sektoru. NM čine gotov novac i depoziti po viđenju.

Kvazi novac su ona novčana sredstva koja ne funkcionišu kao sredstvo plaćanja ali se mogu brzo i lako pretvoriti u sredstvo plaćanja. Čine ga: štedni depoziti i oročeni depoziti do 1 godine.

Ostala likvidna sredstva obuhvataju ograničene depozite i depozite sa rokom kraćim od 1 godine.

Termin monetarni agregati počeo je da se upotrebljava za različite grupe finan. instrumenata, tj. za novac i druga sredstva slična novcu.

Monetarni agregatisu monetarni indikatori koji služe za određivanje kvaliteta i f-ja novca u privredi, ali i za vođenje monetarne politike. Najčešće korišćen monetarni agregat je novčana masa.

43. Teorijski koncepti novčane mase

Po tradicionalnom konceptu u analizi novca težište treba staviti na f-je novca kao prometnog i platežnog sredstva, što podrazumeva definisanje novčane mase kao zbira gotovog novca u opticaju i depozita po viđenju kod poslovnih banaka (GN+Dv)

Istorijski najstarija definicija novčane mase obuhvatala je samo zlatni novac. Kasnije razvoj je doveo do upotreba novčanica i papirnog novca i njihovo uključivanje u novčanu masu. Dalji privredni razvoj donosi porast obima depozitnog novca, time i njegovo uključivanje u novčanu masu.

Pristalice formulisane kvantitativne teorije novca smatraju da je za razumevanje uloge novca u privrednim kretanjima neophodno isticanje njegove upotrebe kao jednog likvidnog oblika imovine. Milton Fridman prihvata definiciju koja obuhvata i likvidne fin. oblike kao privremeni pojavni oblik kupovne snage. Po njemu novčana masa pored gotovog novca obugvata i sve depozite poslovnih banaka – depozite po viđenju i oročene depozite (GN+Dv+OD).

Garli i Šou proširuju Fridmanovu koncepciju. Oni u okviru analize ekonomskih varijabli težište premeštaju od novčane mase ka ukupnoj masi emitovanih kredita odobreni od strane bankarskih i nebankarskih fin. institucija.

Smatraju da sredstva u pasivi nebankarskih fin. inst. (štefnih, kreditnih udruženja) predstavljaju tako bliske supstitute za odgov. Sredstva u pasivi poslovne banke da to opravda njegovo uključivanje u NM. Takodje, oni smatraju da NM čine: Dv, gotov novac, oročeni i likvidni finan. oblici koja predstavljaju potraživanja prema nebankarskim institucijama (GN+Dv+OD+SPNFI+KL)

44. Empirijski koncepti novca

Svi empirijski pristupi polaze od teze fa monetarne agregate treba definisati sa gledišta praktičnih potreba monetarne politike. Po njima najbolja definicija novca je ona koja obezbeđuje najbolju kontrolu dohodaka, zaposlenosti i cena. NM treba definisati tako da obezbedi jasnu povezanost između monetarnog agregata i mera monetarne politike, tj. Omogući najjača i najstabilnija funkcionalna povezanost sa realnim privrednim kretanjima.

Prva koncepcija polazi od stava da bi korišćena definicija trebalo da zavisi od konkretnog problema koji se rešava.

Druga koncepcija za definisanje NM koristi statistički metod identifikovanja prelomne tačke u spektru fin. oblika prerađenih po stepenu likvidnosti, gde dolazi do odvajanja novca od kvazi novca.

Kao poseban pristup empirijskom definisanju novca može se označiti pokušaj da se najpre utvrdi stepen novčanosti svih onih oblika fin aktive za koje se ocenjuje da poseduju određena monetarna obeležja te da je potrebno da udju u sastav monetarnog agregata, a da se potom konstruiše jedan ponderisan prosek.

Jedan od najpoznatijih predloga za konstrukciju ponderisanog monetarnog agregata dao je početkom 80-ih gd. Vilijam Barnet. On posmatra sklalu finansijskih oblika počev od gotovog novca do instrumenata štednje. Gotov niovac čija je stopa prinosa =0 ima najviše troškove korišćenja, tj. Oportunitetni trošak ima najveći ponder, Dv imaju manji trošak korišćenja, tako da dobijaju manji ponder.

45. Operativni koncepti novčani mase

U SAD

M1=gotov novac u opticaju+Dv+NOW i slični računi

M2=M1+kvazi novac (štedni depoziti+ kratkoročni depoziti+zajedički fondovi novčanog tržišta)

M3=M2+dugoročni depoziti + terminski ugovori rekupovini +dužničke HOV sa rokom dospeća do 2 god.+akcije fondova novčanog tržišta+evrodolari

ECB

M1=gotov novac u opticaju +prekonoćni depoziti

M2=M1+depoziti sa rokom od 3 meseca+depoziti do 2 godine

M3=M2+ugovori o rekupovini+dužničke hartije sa rokom dospeća do 2 godine+akcije fondova novčanog tržišta

NEMAČKA

M1=Dv+GN

M2=M1+terminski depoziti do 4 godine

M3=M2+ štedni depoziti

NARODNA BANKA SRBIJE koristi:

-novčanu masu (M1)

-likvidna sredstva (M2)

-ukupna likvidna sredstva(M3)

NM obuhvata gotov novac i depozite po viđenju

Likvidna sredstva čine NM i kvazi novac (štedni depoziti po vidjenju, štedni depoziti do 1 god. Oročeni depoziti do 1 god. I obveznice do 1god. ).

Ukupna likvidna sredstva-spadaju sva likvidna sredstva i ostala sredstva kao što su: sredstva rezervi preduzeća, pokrića po akreditivima, garancijama i kreditima u inostranstvu.

46.Tokovi kreiranja NM-metod zasnovan na promenama u konsolidovnom bilansu banaka

Aktiva: kreditni plasmani nebankarskom sektoru (K) I Neto devizne transakcije sa inostranstvom (DT)

Pasiva: Novčana masa (M) I nemonetarni depoziti u ostale obaveze banaka (ND)

K+DT=M+ND

M=K+DT-ND

Kreditni plasmani nebankarskom sektoru su osnovni ekspanzivni tokovi kreiranja novčane mase.Ukoliko odobravanje novih kredita premašuje iznos otplate postojećih bankarskih kredita onda dolazi do povećanja NM.

3 vrste kredita koji banke odobravaju nebankarskom sektoru:

- krediti usmereni u korist sektora privrede

-kreditni plasmani usmereni u korist stanovništva

-krediti odobreni državi

Prema ročnosti:

-kratkoročni krediti odobreni privredi i potrošački krediti odobreni stanovništvu

-dugoročni (investicioni) krediti usmereni privredi i stambeni krediti namenjeni stanovništvu

Nemonetarne obaveze (pasiva) čine je oni depoziti koji se ne smatraju novcem, tj. Ne spadaju u NM a to su u konsolidovanom bilansu ostali depoziti po viđenju (štedni depoziti), ograničeni depoziti do 1 godine i ostale kratkoročne obaveze. One povećavaju ili smanjuju NM u zavisnosti od toga da li je prelivanje gotovog i depozitnog novca u ove depozite manje ili veće od prelivanja u obrnutom smeru.

Devizne transakcije sa inostranstvom –Otkup deviza od strane banaka se vrši u domaćem novcu sto dovodi do porasta NM, a prodaja deviza od strane banaka dovodi do smanjenja NM.

Kod formiranja NM bitno je kakav je saldo bilansa deviznih transakcija. Kada zemlja ima suficit dolazi do porasti deviznih rezervi ali i do porasta NM.

Ukoliko postoji deficit onda dolazi do smanjenja deviznih rezervi i NM.

47. Tokovi kreiranja NM-metod zasnovan na faktorima koji definišu kreditnu multiplikaciju i metod zasnovan na računima novčanih tokova

Monetarni multiplikator je koeficijent koji pokazuje uticaj promene primarnog novca na NM

m=M/B

Faktori koji determinišu kretanje NM:

-promene u nivou primarnog novca

-promene u monetarnom multiplikatoru

Faktori koji determinišu visinu monetarnog multiplikatora:

-Relativni iznos rezervi koji brže žele da drže u odnosu na raspoloživi depozitni potencijal (D/R)

-Odnos između depozita i gotovog novca

Nivo primarnog novca zavisi od odluke CB

Zaključak do koga su došli Fridman i Švarc je da promene u nivou primarnog novca presudno utiče na kretanje NM

Filip Kagan je izdvojio 3 sektora koji utiču na nivo NM:

1. Država (preko CB utiče na visinu primarnog novca 2. Nebankarski sektor menja odnos između gotovog novca i NM 3. Sektor banaka menja odnos između rezervi i depozita (R/D)

Učesnici u nacionalnoj ekonomiji podeljeni u 4 sektora:

1. monetarni odbor-CB 2. monetarni sektor – ostale monetarne institucije (poslovne banke)3. sektor ostalih finansijskih institucija4. nefinansijski sektor-privreda i stanovništvo

Promene NM izazivaju sledeće transakcije:

-transakcije između monetarnih institucija koje pokazuju proces kreiranja i povlačenja primarnog novca

-transakcije između monetarnih institucija i ostalih nemonetarnih fin. Institucija

-transakcije između monetarnih i nefinansijskih učesnika koji pokazuju suženje i proširenje NM

-transakcije između domaćih finansijskih i nefinansijskih subjekata i inostranih privrednih subjekata kao jedan od tokova kreiranja NM

48. Struktura NM u Srbiji

Novčana masa se može javiti u 2 oblika:

-gotov novac u opticaju (35%)

-depoziti po viđenju (65%)-u svetu 70% i više

Razlika između ova 2 oblika ne postoji , jer služe za svakodnevna plaćanja. Razlika postoji samo u načinu plaćanja dobara i usluga, jer depozitni novac služi za bezgotovinsko plaćanje a gotov novac za gotovinsko plaćanje.

Gotov novac u našoj zemlji se javlja kao papirni i kovani novac van poseda bankarskog sistema. Depoziti po viđenju čine sva sredstva koja drže druge finansijske organizacije, lokalni nivoi vlasti, javna preduzeća, neprofitne i druge organizacije kod banaka.

Raspored NM po sektorima- NM se deli:

1) deo koji se nalazi u vlasništvu stanovništva (40%)2) ______________//__________ privrede (50%)3) _____________//___________vanprivrednih organizacija (5%)4) ____________//____________države (5%)

Sektorski raspored NM determinisan je brojnim faktorima koji nisu pod uticajem monetarne politike.

Ukupna NM se deli:

1) sistem raspodele montarne politike 2) visina zahvatanja sredstava kroz otplate uzetih kredita3) stepen poreskog opterećenja privrede4) odnos akumulacije i investicija s jedne strana, i zarada i produktivnosti s druge strane

49. Dinamika NM

NM je potraživanje nebankarskog sektora premasektoru banaka. Ukoliko nivo NM pokazuje da j stopa njenog rasta veća od stope rasta BDP onda kažemo da je monetarna politika ekspanzivnog karaktera. Značajan element je bržina opticaja novca-varijabla kja nam pokazuje odnos između nminalno BDP i prosečnog nivoa NM. U istom periodu. Ako je koeficijent brzine novčanog opticaja 5 onda će nam NM biti 5puta manja od vrednosti DP biti u stanju da odgovori zahtevima robnog prometa. Da bi monetarna politika mogla da odgovori zahtevima ekonomske politike ona služi i monetarnoj analizi.

Monetarna analiza ima zadatak da utvrdi kolike su i kakve promene nastale u prethodnom periodu u novčanim tokovima izmađu bankarskog i nebankarskog sektora, koji su uzrok tih promena.

Dinamika NM u Srbiij

-rast NM (2000-2007) –Povećanje za 8.6 puta

-pad NM (2008-2009)

Uzroci oscilacija: razvoj bankarskog sektora, kreditna ekspanzija, visok nivo javne potrošnje.

Indeksi za izračunavanje:

- Bazni – 1 godinu smo uzeli za bazu i na osnovu toga preračunavali- Lančani – kada se obračunava na osnovu prethodne godine

Kretanje NM zavisi od:

1) kreditne ekspanzije banaka2) stanaj bilansa plaćanja sa inostranstvom 3) prelivanje gotovog novca u razne depozite i obrnuto 4) potreba robnog prometa5) stope rasta BDP

50. Primarni novac

Najšira definicija uključuje kredite centralne banke poslovnim bankama, drugim finansijskim i nefinansijskim sektorima. Dobijeni iznos se koriguje (uvećava ili smanjuje) za neto iznos deviznih transakcija. Ova definicija pokazuje kreiranje/pvlačenje primarnog novca.

Druga definicija ima za cilj da prikaže autonomne tokove u formiranju primarnog novca, to su tokovi koji utiču na kreditni potencijal finansijskih institucija, van kontrole centralne banke

III def. Predstavja pokazatej likvidnosti sistema poslovnih banaka-sredstva na žiro računima poslovne banke kod centralne banke, sredstvo obaveznih rezervi i sredstva rezervi fondova.

Pod primarnim novcem (novčana baza) se podrazumeva ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema stanovništvu, poslovnim bankama i neposrednim komitentima (državi)

M=m*B

M-količina novca u opticaju, m-monetarni multiplikator, B-primarni novac

M=gotov novac+D i B=gotov novac + likvidne rezerve banaka kod centr.banke

Poređenjem količine novca u opticaju i primarnog novca uočavamo da je u tome što količina novca u opticaju uključuje depozitni novac nebankarskih subjekata, a primarni novac uključuje rezerve poslovne banke kod centralne banke.

Prvi indikator definiše okvir i pravac delovanja CB kod sprovođenja postavljenih zadataka mon. Polit.

Drugi indikator daje informacije o autonomnim tokovima koji su prouzrokovali ili će možda prouzrokovati promene u kreditnom potencijalu.

Treći indikator pruža CB informacije o veličini (ne)iskorišćenog kreditnog potencijala poslovne banke i mogućnosti za nove plasmane.

51.Tokovi kreiranja primarnog novca

Zbir komponenata u pasivi bilansa CB predstavlja iznos primarnog novca ili novčane baze. Znači pasiva bilansa pokazuje i strukturu primarnog novca u datom vremenskom momentu. Može se izračunati : B(G+R)=Kb+Knk+FN+OP-CD

Aktiva bilansa CB: krediti odobreni bankama (KB), Krediti odobreni neposrednim komitentima (KNK), devizne transakcije sa inostranstvom (FA) I ostala aktiva (ostali plasmani-OC)

Pasiva bilansa CB: gotov novac u opticaju(G), depoziti banaka (R), devizne transakcije sa inostranstvom (FP), i nemonetarna pasiva(depoziti nebankar.sektora-CD i ostala nemonetarna pasiva (ONP)

Tokovi kreiranja primarnog novca:

Krediti odobreni PB od strane CB- ostvarenjem svog cilja CB vrši f-ju zajmodavca u kraljnoj instanci i obezbeđuje linvidnost bankarskog sistema. Međutim, pojedine banke mogu da zadovolje svoje potrebe za likvidnim sredstvima na kratkoročnom međubankarskom tržištu novca tako da CB ne bi trebala da se pojavljuje kao poslednje utočište.

Krediti odobreni neposrednim komitentima- ovo jeautonomni tok jer se ne može kontrolisati od strane CB.Kod ovog toka razlikujem 2 slučaja:

1) postoji mogućnost uključivanja toka u monetarnu projekciju 2) postoji mogućnost da plasman primarnog novca uopšte nije planiran u korist raznih fondova i

institucija na na nivou država.Osnovna karakt. Ovih kredita je postepeno slabljenje njihove upotrebe, posebno sapovećanjem nezavisnosti CB

Operacije na otvorenom tržištu-dolazi do kupoprodaje HOV, ali ne svih već tačno naznačenih (kratkorocne i dugoročne državne obveznice, blagajnički zapisi CB). Kada CB kupuje HOV, onba za taj oznos povećava obim primarnog novca a time povećava i likvidnost poslovne banke, što uslovljava rast kamatnih stopa.

Neto devizne transakcije CB sa inostranstvom

Ukupna devizna aktiva CB obuhvata:- kratkoročna devizna potraživanja sa inostranstvom,

zlato i devizne rezerve, dugoročna devizna potraživanja sa inostranstvom

Ukupna pasiva obuhvata:kratk.i dugoroč. Devizne obaveze CB prema inostranstrvu , stanje duga po kreditima dobijenih od MMF. Ukupna aktiva-ukupna pasiva=neto devizne transakcije CB sa inostranstvom.

52. Monetarni multiplikator

Monetarni multiplikator je odnos između količine novca u opticaju i primarnog novca m=M/B

Ukoliko je monetarnimultiplikator stabilan onda CB precizno može da kontrolise NM.

3 učesnika: CB, sistem PB, Sektor nebankarskih ekonomskih subjekata

Svaki od ova 3 učesnika se odlikuje sprecifičnim ekonomskim ponašanjem i različitim motivima.

Ponašanje CB određeno je ciljevima i zadacima monetarne politike

Ponašanje PB determinisanoje različitim motivima (maksimizacija profita)

Ponasanje nabankarskih privrednih subjekata uslovljeno je složenom strukturom faktora koje određuju obim tražnje novca i kredita.

FORMULA -Novčana masa(NM) kniga strana 137.

CB utiče na primarni novac i obavezne rezerve banaka na depozite po viđenju opročene (rd=OR / Dv)

Sektor banaka utiče na koeficijent viškova likvidnih sredstava (l=RL / Dv)

Nefinansijski sektor utiče nakoeficijent G i oročene depozite

Akcije CB u cilju regulisanja NM mogu se podeliti:

1) kompenzatorne (defanzivne) pomoću kojih CB teži da neutrališe promene NM ilimonetarnog multiplikatora koji nastaju iz autonomnih razloga.

2) Dinamične -usklađuje stopa rasta Nmsa projektovanim potrebama nacionalne ekonomije

Optimistička procena-ako CB ume da predvidi i kompenzira promene u fin. Ponašanju svih ostalih sektora. U slučaju da ne može precizno da reguliše formiranje NM onda je to pesimistička ocena. Vremenski forizont posmatranja – važan za utvrđivanje odnosa između akcija CB i promena finan. Ponašanja PB i nebankarskih sektora.

Smatra se da je monetarni multiplikator veći od 1 i ima pozitivan znak. Može se dogoditida ima i druge vrednosti:

- da je mon. Multiplikator manji od 1 a veći od 0 - da ima negativnu vrednost- može se dogoditi slučaj beskrajno velikog mon. Multiplikatora u slučaju kada je iznos primarnog novca ostao

nepromenjen. (B=0)

53. Kreditna multiplikacija

-podrazumeva proces ekspanzije kredita i depozita koji nastaje putem vraćanja jednog dela odobrenih kredita u depozitnom sistemu.

Postoji makrokreditna i mikrokreditna multiplikacija.

54. Mikrokreditna multiplikacija

Da bismo razumeli proces kreditne multiplikacije sa aspekta 1 PB polazimo od nekih pretpostavki: - da je banka plasirala ceo svoj kreditni potencija, tako dfa nije u mogućnosti da odobrava nove kredite, jer je ugrozila svoju likvidnost. Banka ne može dugo ostati u ravnotežnom položaju jer PB može da primi na svoj račun kod CB dodatna sredstva dobijanjem kredita od CB, uplatama iz inostranstva-..

Uprocesu multiplikacije deluje niz faktora koji imaju različite efekte na razvoj kred.multiplikacije. Tako imamo da vraćanje jednog dela odobrenih kredita u depozitni sistem banke ima potzitivan efekat na proces kreditne multiplikacije...

Deo odobrenih kredita napušta depozitni sistem banke, tako da su mogućnosti kreiranja kredita ograničene delovanjem ovog faktora. Izdvajanje sredstava rezervi deluje kao ograničavajući faktor jer poslovna banka mora da izdvoji određeni procenat od ukupnog iznosa depozita po viđenju na ime obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti.

55. Makrokreditna multiplikacija

Makrokr. Multipl. je takav proces kreditne eskpanzije koji se odvija na planu ukupnog sistema banaka. Treba poći od pretpostavke da su Pb plasirale sav svoj raspoloživ kreditni potencijal, što znači da nemaju nikakve mogućnosti da odobravaju kredite komitentima. To je ravnotežno stanje koje se može promeniti ako dođe do priliva novčanih sredstava (kredita od CB, uplata iz inostr.) Bilo koji od ovih slucajeva da se dogodi to će imati za posledicu povećanja kreditnog potencijala. To znači fa će banke posle izdvajanja sredstva rezervi moći da počnu sa ekspanzijom kredita, tj otpočeće multiplikovan proces kao kod mikrokred.multpl.

Postoji razlika u delovanju ograničavajućih faktora. Kod mikrokred. Multpl. Gubitak sredstava nastaje kada sredstva napuste depozitni sistem PB, a kod makrokreditne to nije slučaj jer gubitak sredstava nastaje kada sredstva napuste depozitni sistem svih PB (Povlačenjem sredstava PB kod CB na ime obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti i prelivanjem depozita po viđenju u gotov novac

56. Pojam i osnovna obeležja CB (CB-Centralna banka)

CB se naziva još i emisiona ili novčanična banka. Nastala je iz privilegovanih banaka koje su imale mogučnost da emituju novčanice i kovano novac. Onog momenta kada je tu ulogu dobila jedna banka nastala je CB. Ona predstavlja banku banaka jer kontorliše rad ostalih banaka. Neprofitna je institucija, vodi monetarnu politiku i brine o čitavom bankarskom sistemu .

Prva CB nastala je u Švedskoj 1668. a zatim 1694. i CB Engleske.

Osobine: (Razlika između CB I PB)

1) emisija novčanica i kovanog novca2) reguliše kreditni potencijal banaka i njihove kreditne politike 3) supervizorska/nadzorska f-ja 4) uloga „poslednjeg utočišta“5) neprofitna institucija6) državna banka7) predstavlja dualnu emisiju: novčanu jer reguliše količinu novca, i bankarsku jer uspostavlja kreditne i

depozitne odnose sa bankama, inostranstvom i državom.8) Ne uspostavlja kreditne odnose sa privredom i stanovništvom 9) Ne postoje konkurentski odnosi između CB I PB

Do II svetskog rata CB su bile organizovane kao akcionarska društva pri čemu je dividenda bila fiksirana , a akcionari su imali ograničena prava u vođenju monetarne politike. Posle II svetskog rata dolazi do nacionalizacije CB. Danas se ove institucije posmatraju kao podsistem fin. sistema svake nacionalne ekonomije .

F-je CB: emisiona f-ja, regulisanje kreditnog potencijala banaka usmerava njihovu kreditnu politiku, nadzorna f-ja, uloga bankara države, upravljanje deviznim rezervama, upravljanje deviznim kursom nacionalne valute, uloga garanta likvidnosti bank.sistema

57.Organizacija CB

Faktori koji determinišu organizacionu strukturu CB:

-razvijenost i struktura ekonomskog sistema,

-dministrativno ustrojstvo,

-politički faktori.

Modeli organizacije CB:

1)Jedinstvena CB

2) Složeni sistem CB

3)Suprnacionalna CB

Najzastupljeniji je koncept jedinstvene CB kojom upravlja guverner, f-je vrhovne monetarne vlasti koncentrisane su u jednom pravnom subjektu, jer postoji jedna CB. Ovoj grupaciji pripada CB Velike Britanije, 1997. ova banka je bila jedna od najzavisnijih banaka na swetu, jer nije imala pravo da odlučuje o promeni kamatne stope. Nakon toga situacija se menja gde vlada zadržava svoju dominaciju. Mandat guvernera je 5 god. Sa promenom zakona o CB povećava se i njena nezavisnost. Od 2003. Narodna banka Jugoslavije menja naziv u Narodnu banku Srbije, koja se sastoji iz 1 centralne banke.

Složeni sistem CB karakter.je za države federalnog tipa. Ovaj tip organizacieje postoji u SAD, gde funcioniše sistem federalnih rezervi sa 12 federalnih rezervnih banaka. U Nemakoj Bundes banka sa 11 regionalnih banaka. Mandat guvernera traje 14 god.

Supernacionalna CB karakter je za Monetarnu uniju grupe zemalja. Predstavnik je Evropska centralna banka (ECB),počela sa radom 1.1.1999.,gde je projektovanje monetarne politike zasnovano na konceptu NM M3 (stopa rasti 4.5%) uz targetiranje inflacije na godišnjem novou od 2%. Evropski sistem centralnih banaka sastavljen je od ECB i lokalnih CB EU 27 držav članice. Sedište je u Frankfurtu i upravlja veće guvernera.

Izvršni odbor čini predsednik ECB,podpredsednik i po 1 član iz 4 najveće CB.

Monetarni odbor-6 članova izvršnog odbora i guvernera 16 nacionalnih država

Bord direktora izvršava zadatke koje donese Monetarni odbor.

59. „Zajmodavac u krajnjoj instanci“ (Poslednje utočište banke)

Ovu f-ju obavlja posredno tako što propisuje uslove za likvidnost i pooštrava uslove za slučaj nelikvidnosti. PB definišu sopstvenu strategiju likvidnosti:

1. Primarne rezerve koje PbdržekodCB2. Sekundarne rezerve-rezervni fondovi i kamatonosne kratkoročne HOV3. Koristi kredite na novčanom tržištu

Ukoliko ni ova sredstva nisu dovoljna, a CB proceni da je reč o kratkoročnom deficitu, aktivira se 4. nivo odbrane u vidu kredita za likvidnost.

Karakteristike ovih kredita:

-kratak rok dobijanja

-visoke kamatne stope,

-pokriće u HOV

-ograničena upotreba kredita

-vrši se ocena bonitetabanke koja koristi ovu vrstu kredita

U upotrebi je još jedno tržišno resenje. To je osiguranje depozita, banke osiguravaju depozite kod osiguravajućih organizacija. Osiguranje depozita označava garantovanu isplatu štednih uloga građana.

58. F-JE CB

Vođenje monetarne politike odnosi se na regulisanje nivoa NM i kredita u privredi. Suština ove f-je sastoji se u kvantifikaciji ji dinamiziranju ponude novca. CB U razvijenim tržišnim ekonomijama orijentisane su na širi koncept mon.pol. gde određuju količine ponude novca, kredita i vode linearnu politiku prema svima jednako. CB manje razvijenih zemalja praktikuju uži koncept mon. pol. Gde određuju ponudu novca ali se vodi selektivna politika prema određenim granama, oblastima

60. Supervizorska f-ja

-absorbovanje finansijskih i ekonomskih viškova.

Glavni ciljevi supervizorstva:

- stalno poboljšanje performansi i strukture poslovnog bankarstva- održavanje zadovoljavajućeg nivoa stabilnosti i poverenja u bankarske organizacije (Ovu f-ju CB realizuje

kroz direktan pregled bilansabanke.

2 koncepta supervizije:

- anglosaksonska-ogleda se u instaliranju odgovarajućih stopa kapitala gde se ističe adekvatnost kapitala (odnos kapitala prema aktivi)

-evropsko-kontinentalni—oslanja se na direktnu kontrolu regulativnosti i adekvatnosti politike PB.

Prema kriterijumu Basel 2 propisana je minimalna adekvatnost kapitala 8%, a prema propisima NBS ta stopa je 12%

61.Nezavisnost CB

Praksa pokazuje da postoji veliki nesklad između institucionalne i faktičke nezavisnosti CB

Postoje 4 aspekta nezavisnosti:

1) nezavisnost je veća ako je menadžment izolovan od političkog pritiska.2) CB uvažava veći slobodu kada vlada ne može učestvovati u donošenju odluka banke ili odobravanji istih. 3) Nezavisnost je veća ako menadžment CB ima jasno definisan cilj monetarne politike. (npr. Stopa inflacije

8-10% i to se javno objavljuje)4) Finansijska nezavisnost CB se oslanja na restrikcije koje ogranicavaju pozajmljivanje vladi.

Evropska CB i Švedska Riksbanka su rangirane kao najnezavisnije CB sa skorom 83% i 85%.pojedinačno, a FED 46%.Poljska je zabeležila najveći porast nezavisnosti krećući se od 10-90% 2003. God.

Prema kriterijumu slobode odlučivanja CB se razvrstavaju u 2 kategorije

1. Zavisne imaju mali stepen nezavisnosti jer trpe politički pritisak.2. Nezavisne ne trpe politički pritisak

Največi stepen nezavisnosti CB podrazumeva i veću odgovornost CB. Ukoliko su CB nezavisne one su uspešnije u borbi protiv inflacije. U poslednje vreme jedinica mera o nezavisnosti CB je smena guvernera. Sa češćom smenom mandat guvernera se smanjuje na mandan izvršne vlasti, čineći guvernera osetljivim na politička mešanja od strane vlade što rezultira smanjenjem nezavisnosti CB.

Veća nezavisnost CB u stabilnim uslovima doprinosi većoj zaposlenosti.

62. Komponente nezavisnosti CB

Ekonomska nezavisnost ogleda se u stepenu nezavisnosti u kome CB samostalno određuje iznos i cenu kredita koju odobrava državi.

Politička nezavisnost ogleda se u stepenu nezavisnosti u kome je CB sposobna fa održi cenovnu stabilnost bez pomoći vlade.

Nezavisnost u pogledu nezavisnosti ciljeva u kome CB može samostalno da utvrđuje ciljeve uz uvažavanje ciljeva monetarne politike.

Nezavisnost instrumenata ogleda se u samostalnom izboru instrumenata koji će se koristiti u realizciji ciljeva.

Legalna nezavisnost odnosi se na interpretaciju zakonske regulative vezane za CB radi sagledavanja ciljeva, instrumenata i odnosom sa vladom.

Stvarna nezavisnost pokazuje da prosečne stope smene guvernera, tj u prosečnom vremenu u kome se javlja guverner CB,

Nezavisnost CB u relativnom smislu jer institucionalna nezavisnost samo onog subjekta ne bi mogla da doprinese stvaranju ciljeva monetarne politike, već to može učiniti u sadejstvu sa dr. Segmentima te politike.

Upoređivanje CB Engleske I Nemačke :

- CB Engleske je prvo nezavisna jer je bila u vlasništvu privatnog sektora. 1966. Je nacionalizovana i njena nezavisnost smanjena

- CB Nemačke je imala nizak stepen nezavisnosti, da bi kasnije ona imala visok stepen.

Uslovi za nezavisnost CB:

- Zabrana kreditiranja javnih vlasti- Samostalnost CB u odnosu na vladine smernice- Suverenost u domenu politike deviznog kursa- Personalna samostalnost CB

63. Transparentnost CB

-ogleda se u obaveštavanju javnosti o svojim namerama.

Pitanje koje se nameće kod transparentnosti je „kome su upućene informacije“ . Radi lakseg sagledavanja ove transparentnosti treba izvršiti kategorizaciju transparentnosti:

1. Pravna transparentnost odnosi se na jasnoću zakonskog mandata CB 2. Ekonomska podrazumeva objavljivanje ekonomskih podataka modela i prognoza koje je CB koristila

prilikom donošenja odluka3. Proceduralna-informisanje javnosti o strategiji monetarne politike i procesu odlučivanja4. Politička-objavljuje izjave i objašnjenja o akcijama monetarne politike5. Operacionalna je diskusija o ekonomskim poremećajima i političkim greškama

MMF je 1999. Usvojio kodeks dobre prakse transparentnosti monetarne i finansijske politike.

Polazni principi:-krajnji cilj i institucionalni okvir monetarne politike treba da bude jasno definisan - okvir, ciljevi i instrumenti monetarne politike treba da budu javni i jasno obrazloženi- promene u mon. Pol. Treba da budu objavljene i objašnjene -CB treba da na određeni dan učini njen bilans stanja javnim- CB treba da ima centar za javne informacije

-odluke koje CB donosi treba da budu odmah objavljeni

64. Obeležja CB

Razvoj :-1884. Osnovana Privilegovana banka Kraljevine Srbije po ugledu na Belgijsku 1920. god. Ova banka menja naziv u NB Kraljevine SHS1929.god. –Narodna banka Kraljevine Jugoslavije-starenje novca i održavanje njegove stabilnosti Za vreme II svetskog rata obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. 1946. Banka je nacionalizovana i tada sve f-je obavlja pod imanom Narodna banka Jugoslavije 2003. menja naziv u Narodna banka Srbije

NBS obavlja sl. f-je:

1. Utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku 2. Samostalno vodi politiku kursa dinara i uz saglasnost vlade upoređuje režim dinara3. Cuva i oduzima dozvole za rad, vrši procenu boniteta PB.4. Cuva i upravlja deviznim rezervama 5. Izdaje novčanice i kovani novac

Organi NBS:

1) Izvršni odbor NBS čine guverner i viceguverneri. On utvrđuje monetarnu politiku 2) Guverner NBS bira ga Narodna skupština na 5 godina i sprovodi odluke izvršnog odbora3) Savet guvernera - Ima tehničku ulogu

-usvaja finansijski plan i godišnji račun -plate zaposlenih -vrši izbor ovlašćenih revizora -utvrđuje jedinstvenu tarifu po kojoj NBS naplaćuje nadoknada za izvšene usluge

Devizne rezerve NBS čine:

-potraživanja NBS u inostranstvu

-HOV koji glase na strane novčane jedinice kojima raspolaže NBS

-zlato i drugi plemeniti metali

-efektivni strani novac

-specijalna prava vučenja i rezervna poziciju kod MMF

65. Pojam, sadržina i uloga monetarne politike

Monetarna politika je deo ekonomske politike koji se sastoji u merama koje deluju na tok privrednog života putem stvaranja, poništavanja raspodele i preraspodele novčane kupovne snage. Osnovni cilj monetarne politike je da obezbedi potrebmi količinu novca za obnavljanje resursa u proizvodnji i kontinuitet reprodukcije. Sprovodi je CB.

Monetarna politika ima osnovni zadatak:

-reguliše količinu novca u opticaju

-održava ravnotežu između robnih i novčanih fondova

-omogućuje nesmetano odvijanje robnog prometa

-stabilno kretanje celokupnog procesa društvene reprodukcije

Kreditna politika je deo ekonomske kojom se utvrđuje način kreiranja novčanih sredstava, gde preovlađuje kreditni odnost i način usmeravanja novčanih sredstava u proces reprodukcije. Kreditna politika je sredsto za ostvarivanje ciljeva monetarne politike jer se odobravanjem kredita stvari novac i preraspodeljuje postojeća kupovna snaga.

Najčešće se koristi naziv monetarno-kreditna politika

Neophodno je uskladiti monetarno kreditnu politiku sa ostalim segmentima politike: fiskalnom, politikom raspodele, dohotka.

Devizna politika je deo ekonomske politike koja se primenom određenih mera, instrumenata stara o platnom bilansu, spoljnotrgovinskoj likvidnosti zemlje, razvoju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, raspolazu deviznim sredstvima po politici deviznog kursa. Ako je privreda stabilna pred kreatorima monetarne politike je relativno lak zadatak da očuva fin. stabilnost zemlje.

Ako je privreda nerazvijena i ako je prisutna inflacija pred kreatorima je vrlo težak zadatak.

66. Vrste monetarne politike

1. Fleksibilna ( diskreciona) politika ima vremenski uži prostor delovanja jer je u potpunosti podešena fazama cikličnog kretanja privrede. U fazi rasti cena CB sprovodi restriktivnu politiku, smanenjem NM I tražnje.U fazi recesije vodi ekspanzivnu politiku kroz brži porast NM.Nedostatak ovog koncepta je što ne postoje dokazi da je CB učinila pravi izbor targeta da su te mere preuzete blagovremeno

2. Politika konstantne stope monetarnog rasta- mon. rast pokazuje za koliko se % povećava količina novca u opticaju. Dugoročno orijentisana politika. Kretanje NM je usklađeno sa dugoročnim trendom kretanja stope rasta BDP tako da odstupanja nisu dozvoljena. Na osnovu utvrđene stope rasta NM obezbeđuje se ex ante delovanje monetarnih faktora na kretanje privrede za razliku od diskrecione politike gde se ostvaruje korektivno tj. Ex post dejstvo.

Ovaj koncept mon. pol. znači negiranje njene aktivne uloge u regulisanju privrednih tokova. Na ovaj način CB reguliše nominalnu ali ne i realnu količinu novca u opticaju koja zavisi od ponašanja ekonomskih subjekata i odluka monetarnog sektora.

Preporučuje se sinteza dveju politika. Prihvata se koncepcija dugoročne progamirane stope monetarnog rasta ali uz upotrebu kratkoročnih intervencija radi otklanjanja disproporcija u razvoju. Koristeći pozitivne strane 2 politike monetarna politika postaje instrument i aktivan faktor stabilizacione politike. Mon. pol. može biti ekspanzivna i restriktivna.

Ekspanzivna se sprovodi u vreme depresije, radi oživljavanja privredne aktivnosti. Instrumenti ekspanzivne politike su : sniženje eskontne, kamatne stope , smanjenje stope rezervi likvidnosti, obaveznih rezervi....

Restriktivna mon. pol. Je usmerena u borbi protiv inflacije. U kontraktivne mere monetarne politike spadaju povećanje kamatnih stopa, povećanje kamatne stope na kredite odobrene bankama, stimulisanje izvoza ..povećanje stope rezervi likvidnosti. ..

67. Ciljevi i zadaci monetarne politike

Ciljevi i zadaci monetarno-kred. politike ne razlikuju se mnogo od ciljeva razvojne i ekonomske politike.

Osnovni ciljevi:

-optimalna stopa privrednog rasta

-optimalna zaposlenost

-stalni porast DP I ND ali uz određen stepen ekonomske stabilnosti

Ovi ciljevi su međusobno konfliktni.

Američki FED Ima sl. Ciljeve:

-stabilnost cena

-visoka stopa zaposlenosti

-ekonomski rast

-stabilnost fin. tržišta i institucija

-stabilnost kamatnih stopa

-stabilnost deviznog tržišta

Inflacija ili stalni rast cena smanjuje vrednost novca kao sredstva plaćanja. Kreatori ekonomske politike su stavili stabilnost cena kao jedan od osnovnih ciljeva.

Visoka stopa nezaposlenosti – ne radi se o potpunoj zaposlenosti ili nultoj nezaposlenosti, jer u svim zemljama postoji prirodna stopa nezaposlenosti (4-6%). Teži se da stopa nezaposlenosti bude sto manja jer u protivnom može da dođe do: socijalnih problema, devijantnih ponašanja.

Oblici nezaposlenosti:

1) Frikciona nastaje kada se ljudi kreću između različitih poslova ili kada se napušta posao radi postizanja većeg obrazovanja

2) Strukturalni nastaje usled strukturnoh promena u ekonomiji( promene u proizvodnoj tehnici)3) Ciklična sledi konjukturne cikluse i rezultat je nedovoljne agregatne tražnje.

Ekonomski rast-porast proizvodnje , proizvodnih kapaciteta. Osnovni faktori ekonomske rasti: kapital, tehnologija, ljudski faktor i prirodno bogatstvo... Glavni uslovi ekonomskog rasta:investicije, brzina usvajanja tehnologije

Stabilnost finansijskih tržišta i institucija-kada nisu efikasne u prikupljanju štednje i njenoj alokaciji u najprofitabilnije projekte.

Stabilnost kamatne stope je preduslov novih investicija. Nestabilnost kamatnih stopa kao cene kapitala otežava planiranje i donošenje investicionih odluka

Stabilnost deviznog tržišta-stabilan devizni kurs omogućava pospešivanje uvozno-izvoznih transakcija bez bojaznosti na promene deviznog kursa i ostvarivanje kursnih razlika.

Kvantitativni ciljevi odnose se na regulisanje potrebne količine novca, a selektivna neostvarenje određene strukture i kredita.

Zadaci:

1) Snabdevanje privrede optimalnom novčanom masom 2) Obezbeđenje optimalne likvidnosti privrede3) Utvrđivanje i sprovođenje monetarne i devizne politike4) Držanje i upavljanje deviznim rezervama5) Izdavanje novčanica i kovanog novca6) Osiguranje ostvarivanja prioritetnih ciljeva

68. Stvaranje i poništavanje novca

Monetarni faktori su oni privredni fenomeni, mere instrumenti koju novčanu kupovnu snagu stvaraju, poništavaju, raspodeljuju i preraspodeljuju

Faktori koji stvaraju novčanu kupovnu snagu : kreditiranje, formiranje monetarnih rezervi i politika otvorenog tržišta

Kreditiranje uvek kada iznos novoodobrenih kredita premašuje iznos vraćenih kredita u bankama imamo situaciju stvaranja nove kupovne snage na tržištu. Često se događa da kanali novčanih tokova izlivaju i tada dolazi do većih ili manjih poplava novca.

Stvaranje monetarnih rezervi-ova sredstva koriste se za direktno finansiranje ravnoteže u platnom bilansu i za indirektno regulisane neravnoteže putem intervencija na deviznom tržiištu radi specijalizacije deviznog kursa. U devizne rezerve spadaju : potraživanja CB prema inostranstvu, efektivni strani novac

Politka otvorenog tržišta- Prodaja i kupovina HOV od strane CB. Onog momenta kada CB pristupi otkupu HOV, ona kao protivrvednost isplaćuje ugovorenu količinu domaće valute tako da beležimo proces stvaranja novca.

Poništavanje novca se vrši kada se novčana jedinica vraća u banku-otplata kredita, prodaja deviza od strane banke i prodaja HOV na novčanom tržištu dovodi po poništavanja novca.

Do poništenja dolazi i sa tezaurisanjem tj. Kada se poveća sklonost ka likvidnosti koja zavisi od visine dohotka i kamate stope. Što je veći dohodak veća je i tezauracija , a veća kamatna stopa znači manju tezauraciju novca.

Kada država prodaje zlatnike povodom jubileja dolazi do poništavanja kupovne snage. Kada postoji višak javnih prihoda u odnosu na rashode i kada država mobiliše taj višak,, to znači poništavanje novca.

Dolazi kada država raspiše javni zajam i tako prikupljena sredstva upotrebi za otplatu dugova prema CB ili ih mobiliše na posebne račune.

Najznačajniji faktori raspodele: cene roba i usluga, lična primanja, nacionalni dohodak.

Ključni faktor preraspodele je budžet a tu su i varijacije u kupovnoj snazi novca.

69.Polazne pretpostavke efikasne monetarne politike

1. Da je CB nezavisna instiucija –ona je nezavisna ukoliko samostalno odlučuje o ciljevima i instrumentima monetarne politike, a da ne trpi političke pritiske (razvijene zemlje). Ako je CB državna isntitucija o apsolutnoj nezavisnosti se ne može pričati

2. Da ima kompetentan stručni kadar- koliko će uspešno i efikasno CB obavljati svoje f-je i zadatke značajno zavisi od stručnog kadra koji obavlja f-ju menadžera (kreira mon. pol.) kao i stručnog kadra koji je odgovoran za sprovođenje i implementaciju te politike.

3. Da je CB isključivo nosilac emisione f-je-emisiona f-ja mora biti jedinstvena na makro nivuo. To znači da ne sme da bude bolećivosti i prelaznih rešenja za emisione postupke van CB

4. Da ima detaljan uvid u f-ju platnog prometa- organizovan platni promet je osnova za nesmetano obavljanje procesa društvene reprodukcije. On treba da omogući prenos sredstava u momentu, kako bi se sredstva koja se skinu sa računa nalogodavca bila dostupna nalogoprimcu na korišćenje.

70. Značaj monetarne kontole u ostvarenju monetarne politike

Misli se na stalan uvid u zakonitost poslovanja monetarnih i dr .subjekta. Zato f-ja monetarne kontrole neodvojiva od ukupnog koncepta monetarne politike i ostvarenja njenih ciljeva.

NBS obavezuje banku da sprovodi 1 ili više aktivnosti kako bi se otklonile nepravilnosti.

1) D a svoje poslovanje uskladi sa propisima 2) Da poveća iznos osnivača kapitala, sredstava rezervi3) Da obustavi davanje kredita u određenom periodu4) Da opšte potraživanje kada se za to steknu zakonski uslovi 5) Da obustavi prinos kamata na aktivu određenog stepena naplativosti

Kada u procesu kontrole otklanja nepravilnosti ona preuzima sledeće mere:

1) Da obustavi puštanje i odobravanje u opticaj kredit iz primarne emisije novca2) Da zabrani kupovinu i prodaju HOV3) Da obustavi plaćanja na žiro računu 4) Da ograniči obim plasmana 5) da ograniči zaduživanje u inostranstvo,

Neposredna kontrola obuhvata:

1) Kontrolu poslovnih knjiga i druge dokumentacije 2) Kontrolu izveštaja 3) Kontrolu zakonitosti poslovanja

Bonitet u užem smislu predstavlja kreditnu sposobnost banke i u širem ukupne poslovna pozicija banke.

Kontrolom boniteta utvrđuje se

1) Adekvatnost poslovne politike(kreditne politike u politike kamatnih stopa)2) Da li se banka pridržava postupka odobravanja kredita3) Da li se pre odobravanja kredita utvrđuje bonitet zajmoprimca4) Da li su krediti koje banka odobrava obezbeđeni odgovornim instrumentima obezbeđenja5) Kako i na koji način vrši unutrašnju kontrolu 6) Da li su odluke bankarskih finansijskih pojedinih projekata zasnovani na oceni i analizi profitabilnosti