moderno društvo

Download Moderno društvo

Post on 25-Jul-2015

198 views

Category:

Education

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

1. Moderno drutvoAutor: Jovana Savi 2. Predmoderna epoha U najduem periodu svogpostojanja ljudi su iveli umalim lovakim isakupljakim drutvima. Predstavu o ivotu ovihzajednica pruaju plemenaLatinske Amerike i Afrike. Znaajno mesto u njihovimivotima zauzimaju religijskirituali. 3. Prirodna podela rada:1) polu2) starosti Materijalno bogatstvo nema poseban znaaj tako da nemaizraene drutvene nejednakosti. Tokom istorije, ove zajednice su se lagano transformisale u1)stocarska2)ratarska drustva Re je o drutvima koja su pripitomljavala ivotinje iobradjivali zemlju.To su uglavno bila nomadska plemena. 4. Stoarstvo je dominiralo u predelima koji nisu bili pogodni zaobradu zemlje. To su uglavnom bila nomadska plemena. Zbog stalne selidbe nisu mogli da gomilaju materijalnobogatstvo. Ratari imaju mogucnost da stvore viak proizvoda to imomoguava da se posvete i drugim poslovima .Istovremeno,vikovi su vremenom pretvoreni u privatnu svojinu. Akumulirano bogatstvo privlailo je druga plemena, posebnonomadska, to dovodi do ratnih sukoba. Upravo zbog ovih potreba odbrane od drugih plemena izatite od elementarnih nepogoda koje ugrozavaju ovaplemena, pojavie se prva politicki organizovana drustva, ukojima mesta poglavice preuzimaju vladari. 5. Ova drutva stvaraju prvegradove. U njima se koncentrisala trgovina, bogatstvo i mo. Ove stare civilizacije seizdvajaju od predhodnihoblika drustveneorganizacije po tome sto sustvorile pisma, kovaninovac, sto su se sistematskibavile stvaranjem kulturnihdela. 6. Najstarije poznate civilizacijestvorene u dolini Tigra i EufrataVavilon 7. Rimska imperija Zapadno iistocno Rimsko carstvoCivilizacija koja se najduezadrala na evropskom tlu Otomanska imperija 8. Moderno drutvo Re moderno oznaava neto novo, sadanje, neto tokarakterie posojeu epohu. Danas se koriste termini kao to su informatiko,postindustrijsko, postmoderno, umreeno itd. drutvo. Moderno drutvo nastaje kao posledica tri revolucije naune, politike i industrijske. 9. Oblici drutvenog ivotanacijanarodplemerodhorda 10. Moderno drutvo neki smetaju u 16.vek i povezuju ga sairenjem trgovine na veliko i rastom gradova (urbanodrutvo). Drugi ga pomeraju u 18. vek na uspostavu prevlastiracionalnog miljenja u pokretu prosvetiteljstva (drutvozasnovano na racionalnom, naunom miljenju) . A treci naglaavaju presudan znaaj industrijskoj revoluciji(industrijsko drutvo), zajedno sa buroaziskom politickomrevolucijom (demokratskim drutvom) krajem 18. poetkom19. veka. 11. 15. i 16. vek 12. Industrijskarevolucija18. vek 13. 1752. BendzaminFrenklin pronalazgromobran1807. Prvi parobrod,Fobert Fulton1825. Prva eleznikapruga, Stokton -Darlington 14. 1829. Brajovo pismo1837. Prvi telegraf iMorzeova azbuka1839. Prvi fotografskiaparat 15. Oblast PredmodernadrutvaModernadrutvaProizvodnja Za sopstvenepotrebeZa tristePolitika Licna vlast BirokratskavlastSpoznajasvetaZasnovana nareligijiZasnovana nanauci Kljune promene koje jemoderna epoha donelaprisutna je u svimoblastima ivota: u ekonomiji, u politikoj sveri, u oblasti kulture. Transformacija drutvenihodnosa za organizacijurada u pojavi novihdrutvenih klasa,transormacija porodice,urbanizaciji koja dovodi dodominacije gradova. 16. Osobine modernog drutva medjusobno su povezane i jednadrugu podravaju. Gradovi: rast trgovine rast vojne moci Ekonomska sfera: Moderno drutvo postepeno uspostavlja se kaokapitalistiko, koji poiva na industrijskoj proizvodnji Politika sfera: nacionalne drzave zasnovane na univerzalizujucimpravnim principima 17. Deo ukupnih promena ine i promene u nacinu svakodnevnogivota: demografski procesi (ubrzan rast broja stanovnika) organizacija porodicnog zivota (prelaz iz patrijarhalneporodice) irokog radnog angazovanja zena povecanje slobodnog vremena itd. Sve navedene karakteristike modernih drustava oznacavajupojam modernist. Duh modernosti zahvatio je najpre zemljezapadne Evrope, a otuda se na razlicite nacine sirio svuda posvetu. Sirenje modernosti na tradicionalna drustva naziva semodernizacija. 18. Savremeno drutvo Savremeno doba je deo istorije od Oktobarske revolucije1917. do danas i ono jo traje. Poetkom 20, veka, tehnoloki napredak industrijskeproizvodnje doveo je do masovne proizvodnje robe fordizam, odnosno do masovne potronje potroakodrutvo. U poslednjoj treini veka informatika revolucija omoguilanovi skok u fleksibilnu proizvodnju, manje serije prilagoenerazliitim zahtevima potroaa postfordizam. 19. Ono po emu e ovaj period biti upamen jesu dva svetskarata i velika otkria u nauci i tehnici. Dolazi do: razvoja modernih drutava, novih drava kao i snanograzvoja velikih kompanija. stvaranja internacionalnog trita i velikog razvojaindustrije i trgovine.Vodeu ulogu u kreiranju svetskepolitike imaju ekonomski najrazvijenije zemlje (SAD,Njemaka, V.Britanija , Francuska, Rusija, Japan i Kina) 20. Informatika revolucija je oznaka za irenje informacionih tehnologija: mikroelektronike raunarstva telekomunikacije idt.koje je poelo sedamdesetih godina 20. veka. Razvoj ovih tehnologija omoguio je rekonstrukciju kapitalistickog sistema. Ona se ogleda u premetanju industrijske proizvodnje u podruja sa jeftinomradnom snagom promeni naina organizacije proizvodnje 21. Savremeno drutvo se vremenom pomalo socijalizuje. Uzemljama savremenog razvijenog kapitalizma tee razvojproizvodnih snaga, sredstava za proizvodnju. Javlja se novi sloj ljudi birokratija tehnokratija. U nerazvijenim zemljama se uglavnom javljajuprokomunistiki militaristiki reimi, pa te zemlje i daljeostaju nerazvijene. Socijalistike zemlje su se uglavnom raspale i prele ukapitalizam. 22. Tehnika i nauna otkria 23. Razvoj tehnologije i savremenog drutva Informatiko drutvo je izraz koji se koristi za savremenodrutvo u kome dominiraju nove informacione itelekomunikacione tehnologije. Zahvaljujui internetu i drugim inovacijama sada je mogutrenutni prenos audio i vizuelnih informacija. 24. Masovna upotreba ovih tehologija bitno je promenila oblastiivota: organiyacija rada i poslovanja nain ratovanja mogunost obrazovanja na daljinu pristup informacijama korisenje slobodnog vremena 25. Internet Internet je svetski sistem umreenih raunarskih mrea koji jetransformisao nain na koji funkcioniu komunikacioni sistemi. Danas, internet povezuje milijarde raunara irom sveta na jedannehijerarhijski nain. Internet je proizvod spoja medija, raunara i telekomunikacija.Meutim, internet nije samo proizvod tehnolokog napretka, negotakoe drutvenih i politikih procesa, ukljuujui naunuzajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korena kao jednoneindustrijsko i neposlovno okruenje vezano za naunu zajednicu,internet se vrlo brzo proirio na svet trgovine i poslovanja. 26. Danas preko 900.000 ljudi uSrbiji koristi internet. Pristupje naee iz kue 63 %, saposla 23 % dok internetkafii ine samo 1%. Samo oko 2.5% korisnika imabrzu ADSL vezu sa internetom.Korienje raunara i internetaznaajno je povezano sastarou i obrazovanjem.Uprkos oekivanjima,najaktivniji korisnici u Srbijinisu najmlai (18-29 god.),ve oni izmeu 30 i 50 godinasa viim i visokimobrazovanjem. 27. Uporedo sa prednostima, javili su se i novi rizici vezani za korienjeinformacionih tehnologija: sajber kriminal zavisnost od informacionih tehnologija nekontrolisana upotreba tehnologije Globalizacija, koja predstavlja osnovnu karatkerisktiku savremenogdrustva, predstavlja nadu, ali donosi i nove rizike u razliitim oblastimaivota. Sve vie raste raste uverenje da je ivot u savremenom svetu povezan sanezavisnou, ali da upravo zbog toga trai aktivnije uee ljudi unjegovom oblikovanju.