1

A v e M a r i a !

Kako ćemo se obogatiti (za nebo) ? Dajući “milostinju” (na zemlji) !

Sretni smo što vam možemo pružiti ove meditacije da bismo otvorili

mnoga srca za velikodušnost koja otvara nebesa.

Za vrijeme posljednjih deset godina svoga života sveti je Ivan Bosko

proputovao mnoge gradove i razne zemlje - Italiju, Fancusku i Španjolsku -

propovijedajući mnoštvu vjernika o velikoj dužnosti svakog čovjeka da

dijeli milostinju prema svojim mogućnostima.

Njegovi su učenici, salezijanci, brižno zapisivali ono što je svetac

govorio u onim propovijedima, koje su veoma ganule ljudstvo. Ono što su

slušatelji napisali to ćemo vam sada iznijeti. Posvuda je govorio skoro isto,

a ljudstvo ga je ganuto slušalo u Pisi, u Nizi (Francuska), u Marsellu, u

Florenciji, Rimu, u Parizu i u mnogim drugima mjestima.

Ima nešto što nas začuđuje, a to je što tako ljubazni i preblagi svetac

i pun dobrote koju je uvijek i svima iskazivao, govori tako snažno i strogo

protiv onih koji ne dijele velikodušno svoju milostinju. Ovaj simpatični

svetac u svojim je govorima i pismima cijeloga života isticao onu Isusovu

riječ iz Evanđelja po svetom Luki: “Dajte milostinju od onoga što

posjedujete i sve će vam biti čisto!” (Lk 11,41). On kaže kako to nije

jednostavni savjet nego zapovijed. Iako su ga neki zbog toga kritizirali što

to previše ističe, nikada se nije za to pokajao. Nekoliko mjeseci prije smrti

pekla ga je savjest što nije i više govorio o teškoj obvezi koju ima svaki

čovjek da dijeli milostinju prema svojim ekonomskim mogućnostima.

Don Bosko je želio da se objelodane knjige koje će cijelom svijetu

govoriti o velikoj i važnoj dužnosti: velikodužno dijeliti milostinju.

Za njega su postojale dvije klase osoba koje se ne mogu opravdati:

1. Dobri, koji umjesto da dijele velikodušno milostinju potrebnima,

čuvaju sve svoje novce u bankama i u štednim kućama.

2. Oni manje dobri, koji dijele milostinju, ali ujedno pretjerano troše

Znao bi reći: “To je škandalozno kako se malo dijeli milostinja.

Nitko ne može zamisliti kako će morati dati strašni račun dragom Bogu oni

koji umjesto da dijele velikodušnu milostinju, čuvaju sav novac za sebe ili

ga troše uzalud.”

2

Počujmo riječi koje je ovaj veliki prijatelj siromaha izrekao u svojim

govorima, riječi koje su uspjele ganuti tisuće srdaca te potakle da dijele

obilnije miostinju siromasima:

“Uvijek sam jako želio osloboditi srca svojih prijatelja od

propadljivih dobara ove zemlje i postići da svojim darovima te im se

izbrišu mnogi grijesi te steknu velike nebeske nagrade.

Jedna me veoma bogata gospođa zapitala: “Što trebam učiniti da

spasim svoju dušu?” Odgovor je bio ovaj (i nije mogao biti drukčiji):

”Ako hoćeš spasiti svoju dušu, moraš se osiromašiti dajući veliku

milostinju.”

Čuo sam presvetu Djevicu Mariju u jednom snu (posljednjem od

144): “Zašto šutiš i ne govoriš više ljudima o velikoj dužnosti koja ih

obvezuje da dijele milostinju koja ih stoji? Zašto se bojiš da će te kritizirati

što previše govoriš o milostinji? Zar ne vidiš da se poneki svećenici boje

uporno propovijedati o teškoj dužnosti koja obvezuje svakog čovjeka da

udijeli siromasima ono što im preostaje = suvišno). Ono što ne trebaju za

svoj opstanak? Zar ne uviđaš kako zbog toga što svećenici šute i ne

opominju narod kako treba ispunjati obvezu davanja milostinje žive mnogi

bogataši koji nagomilavaju bogatstvo u bankama i luksuzu, te ne daju

dovoljno potrebnima te tako idu u propast.”

Presveta je Djevica završila svoj govor ovim zastrašujućim riječima:

”Gledaj! Iako je netko svećenik ili vrlo pobožna osoba, može ići u

propast ako su u životu žrtve ovih dvaju grijeha: nečistoće ili škrtosti,

jer ne daju siromasima milostinju koju bi mogli udijeliti”.

Ovim je snom svetac bio veoma potresen. Bilo je mnogo osoba koji

su ga kritizirali jer on tobože previše pita pomoć za siromahe. I zato su ga

optuživali. Tada je neko vrijeme zašutio dok ga nije Presveta Djevica

Marija upozorila kako se mogu upropastiti one osobe koje moraju

propovijedati i objašnjavati narodu kako je veoma ozbiljna dužnost davati

vrijednu milostinju, koja ih stoji... Ako ne pomažemo siromasima, možemo

čak biti osuđeni, i ako nema onih koji će to ponavljati onima koji posjeduju

svoja dobra te ih brižno čuvaju i ne udjeljuju potrebnima ...nanose veliku

štetu svojoj duši i potrebnima.

Nastavlja don Bosko: “Jednog sam dana bio pozvan na banket

velikog bogataša. Tada sam čuo u viđenju kako mi anđeoski mladić

Alojzije Colle, koji je bio umro prije kratkog vremena, govori: “Gledaj

kolike pretjerane troškove čine bogataši. Trebalo bi spriječiti ove

troškove u nepotrebnom luksuzu te dati ovaj novac u pomoć

siromaha”.

3

Kroz deset sam godina govorio bogatim osobama te ih podsjetio na

onaj potresni slučaj kojeg navodi Isus u Evanđelju o bogatašu koji nije htio

pomoći siromašnom Lazaru te je završio u paklu. Zašto? Zato što nije

pomogao potrebnome.Nešto teže se ne može zamisliti.

Naš je Gospodin obećao da će uzvratiti sto posto onome koji daje

velikodušno... I On to uvijek ispunja. I plaća ne samo materijalnim

dobrima, nego i duhovnim darovima. Neće nam On odmah kad udijelimo

milostinju poslati anđela da nam uzvrati stoput više od onoga što smo mi

dali. Jer tada bi se naša milostinja pretvorila u trgovanje, u sebično

pazarenje. Nitko ne može na samrti reći kako je Bog zaboravio uzvratiti pa

bila najsitnija milostinja koju smo udijelili siromahu.

ZAŠTO SE DOGAĐAJU TOLIKE PLJAČKE I ATENTATI?

Svagdanje vijesti donose nam strahovite stvari. Ali, zašto se to sve

zlo događa? Zar to nije zato što oni koji posjeduju velika dobra ne znadu to

dijeliti s onima koji su u nevolji? Ja se se katkada pitam: Kad bi onaj

bogati farmer s tolikim blagom, ili onaj drugi bogati trgovac smogao moći

da udijeli više pomoći siromasima, zar ne bi izbjegao tolike otimačine i

ubojstva? Kad bi više pomagali za odgoj siromašne djece i uzdržavanje

jadnih, siromašnih obitelji mogli bi izbjeći da ih ne napadnu na njihovim

poljima ili samotnim mjestima te im otmu velike svote.

Stoga, budući ne daju siromasima potrebnu pomoć, puste da jadna

djeca postanu zločinci po ulicama i puštajući tolike obitelji bez pomoći i u

bijedi, prisiljavaju ih da to otmu silom što im oni nisu dali iz ljubavi. I kada

dođe do revolucije, oni će škrti bogataši biti prvi napadnutiti.

Uvijek su me potresle riječi apostola Jakova: ”Onaj koji može činiti

dobra djela i ne čini, griješi. Jao vama, bogataši, koji neće dijeliti sa

siromasima svoja dobra! Plačite zbog nesreća koje će vas zadesiti. Pomoć

koju ste uskratili siromasima viče za nebeskom pravdom” . (Jakov 4,12,5)

Ali ima i druge riječi koje me potresaju i oduševljavaju kad ih čitam.

To su riječi Arhanđela Rafaela Tobiji: “Milostinja je bolja od posta.

Bolje udijeliti milostinju nego skupljati zlato. Milostinja oslobađa dušu

od smrti i čisti od svakoga grijeha”. (Tob 12,8)

Mislio sam više puta: Kad bi se toliki grešnici koji su puni grijeha

malo zamislili i zapitali kako će se otkupiti pred dragim Bogom, te

razmotrili one potresne vijesti Svetoga pisma!

Zar se ne bi oduševili za pružanje puno veće pomoći siromasima?

4

U Novom Zavjetu ima jedna utješna i druga zastrašujuća vijest.

Utješna je vijest potekla od samoga Isusa: “Blaženi milosrdni jer će

postići milosrđe”. (Mt 5) A zastrašujuća se nalazi u Poslanici svetoga

Jakova: “Bit će suđeni bez milosrđa oni koji nisu iskazali milosrđe

drugima”. (Jak 2,13) Ovo su vrlo važne vijesti koje ne smijemo zaboraviti

već ozbiljno razmišljati.

DRUGE DVIJE POTRESNE VIJESTI

“Kada je Isus govorio u Poljednjem Sudu, iznio nam je dvije vijesti:

jednu utješnu i radosnu, kakve nema na zemlji, a drugu potresno

pogibeljnu. U prvoj vijesti kaže Isus: “Reći ću onima s moje desne:

”Dođite, blagoslovljeni Oca mojega, jer bio sam gladan i dali ste mi

jesti, bio sam žedan i dali ste mi piti, bio sam stranac i primili ste me,

bio sam gol i obukli ste me, bolestan i posjetili me, bio u zatvoru i došli

ste k meni”. (Mt 25,34-36; Jeruzalemska Biblija)

A oni će upitati: “Gospodine, kad je to bilo? Ja ću im odgovoriti:

Daoista vam kažem, kada ste iskazali jednu uslugu jednome od moje

najmanje braće, to ste meni učinili!” I ovi će velikodušni ići u vječnu

slavu. (Mt 25,40)

Tko se ne bi ganuo i na ovu utješnu vijest?

POGIBELJNA VIJEST

Isus je odmah nastavio opomenom koja je potresla milijune osoba u

svijetu i koja mora ganuti i nas. Kaže ovako: “Onima s lijeve reći ću:

“Prokleti, udaljite se od mene u oganj vječni, jer sam bio gladan i niste

mi dali jesti, žedan i niste mi dali piti, bijah gol i niste me obukli,

bolestan i stranac i niste me primili, i u zatvoru i niste me posjetili”. Oni će zapitati: “Kada je ti bilo? A ja ću im odgovoriti: Svaki put

kad ste uskratili pomoć jednome od ovih najmanjih meni ste uskratili

ljubav”. I ovi će škrtice otići u vječnu kaznu, a pravednici u vječni život”

(Mt 25,42; Jer. Biblija)

Zar nas ne straši činjenica da je moguće da na dan Suda budemo

smješteni na ljevicu, gdje će se nalaziti svi oni koji su uskratili pomoć

potrebnima?

Ipak još možemo prijeći na desnu stranu Božanskog Suca da nas

ponese u Raj. Počnimo prelaziti na onu stranu spasenja gdje i danas

možemo velikodušno pomagati siromasima i nevoljnicima.

5

ISPRIKE ONIH KOJI NEĆE POMAGATI

Jedni kažu: “Kako ću davati milostinju kad je život tako skup i

veliki su troškovi, a trgovina i ostali poslovi idu loše?” Zar zbilja? Ali

kad se radi o tome da zadovoljimo svoje apetite, da priredimo koju zabavu,

uvećamo svoj luksuz te zablistamo pred drugima, onda se nađe novac. I taj

je trošak skoro uvijek izgubljen. Naprotiv, za Isusa i za njegove siromahe

nemamo novaca? A trošak za sirotinju donijeti će nam sto puta veće

nagrade u ovome životu, a onda i vječnu radost!

Drugi će reći: “Ali, ima mnogo onih koji traže milostinju”.

Tuže se da ih prose za mnoge djela ljubavi. Ali recite mi sa svom

iskrenošću: Pomažete li neku dobrotvornu ustanovu? Može vam se dogoditi

kao jednom mojem prijatelju koji mi je rekao: ”Dodijao mi je župnik jer

svake sedmice traži pomoć za siromahe”. Zapitao sam ga: ”U što troši vaš

župnik svu onu pomoć”? A on mi je odgovorio: ”Ne znam, jer ja mu nikada

ne dajem tu pomoć”.

Takav je svijet: Tuže se kako im traže za mnoge stvari, ali oni ne

daju ništa. Ako nemaju novaca, mogu dati robu, namirnice... I okrenuti se

malo po sobama i pogledati ima li koja stvar koju ne trebaju baš nužno te je

dati siromasima. Naime, ono što ne trebamo, ne pripada nama nego

potrebnima.

Neki tvrde: “Ja ne dajem milostinju jer moram novac uštediti za

budućnost”. Kao da pomažući siromasima ne znači uštediti svoj novac u

“Banci koja plaća najveće kamate na zemlji: to je Banka Božje

Providnosti”. Veliko je zlo što oni koji štede i štede postaju tvrdi i okorjeli

tvrdice i u njihovim srcima raste i raste ljubav prema novcu, i nikada se ne

osjećaju sretnima i zadovoljnima s onim što posjeduju i sve više se

ukrućuju i postaju neosjetljivi za pomoć simasima i neprimjetno se

smještaju na ljevicu Božjeg Suca da bi primili na Sudnji Dan svoju osudu.

A komu ćemo ostaviti našu šteđevinu?

Seljaci kažu: “Onaj koji čuva za prvu zgodu, on čuva za pse”. Oni

baštinici trošit će novac uzalud, u ispraznostima, s kojim bi novcem mogli

postići veoma visoko mjesto u nebu.

EVO PRIMJERA ĐAKONA SVETOG LOVRE

10. kolovoza slavi sveta Crkva blagdan slavnog sveca svetog Lovre.

Njega su mučili pekući ga na gradelama (roštilju). Bio je đakon Svetog Oca

u Rimu i zadužen na dijeljenje milostinje potrebnima, koju su vjernici

donosili u Crkvu.

6

Jednog je dana planulo strašno progonstvo protiv kršćana. Šef

policije u Rimu je odlučio prisvojiti sve blago Crkve te naredio da zatvore

Lovru. Ovaj je, prije odlaska u zatvor, podijelio siromasima svu milostinju

koja se bila sakupila.

Vođa progonitelja reče Lovri: “Sakupi mi sva bogatstva i blago koje

posjeduje Crkva u Rimu i donesi mi ovamo i bit će moje!”

Otiđe đakon i sakupi sve siromahe koje je pomagao te ih dovede k

progonitelju s ovim riječima: “Ovo su bogatstva i blago Crkve: siromasi

koje ona pomaže. Bogatstva kršćana koje vi želite prisvojiti prenijeli su na

nebo siromasi koje smo mi pomagali”. U velikom bijesu tada ga progonitelj

spali na velikim gradelama (roštilju).

Kako je lijepa izreka i tako velika istina koju je izrekao Sveti Lovro:

“Ruke siromaha koje pomažemo prenose u nebo bogatstva koja im

darivamo!”

Druga isprika: “Ako se radi o pomoći siromasima dobrim riječima,

da, ali novcem ne, jer sam i ja siromah!”

Ali je istina da svaki mora pomagati prema mogućnostima koje ima.

Onaj koji ima malo, dat će malo, a onaj koji posjeduje mnogo, dat će

mnogo, a nitko ne može ostati a da ne bi darivao. Neka je netko ne znam

kako siromah, uvijek će se naći još većih siromaha.

Onaj siromah se tužio da se mora hraniti odbačenom, starom salatom

koju su odbacili na tržnici. Ali, kad se okrenuo natrag, vidio je kako za

njim ide drugi, još siromašniji, koji kupi komadiće salate koje je on bacao

te ih jede.

Siromašna, jako siromašna bijaše ona udovica u Evanđelju koja je

imala samo dva novčića. Isus je bio oduševljen njezinom velikodušnošću

jer je malo dala, ali je ubacila u riznicu sve što je imala.

SAVJET PROROKA DANIJELA KRALJU NABUKODONOZORU

Prorok Danijel, koji je bio čudom Božjim spašen od lavljih zubi, reče

kralju Nabukodonozoru koji se uplašio pred Bogom da će ga jako kazniti

zbog mnogih njegovih grijeha: “Ovo je moj savjet: Otkupi svoje grijehe

vršeći pravdu, i svoje nepravde pomažući siromasima!” (Dan 4,24)

Koliki se tuže da ne mogu udijeliti milostinju jer je loša ekonomska

situacija.. Ali, kada se radi o tome kako će kupiti elegantno odijelo ili neki

luksuz za kuću ili prirediti neku raskošnu svečanost, ili krenuti na neko

ugodno putovanje, eh, onda zaboravljaju kako je ekonomska situacija loša,

i troše bez straha. Da bi stekli nebeske nagrade nisu imali s čime, ali za sve

ispraznosti i zemaljske užitke, o da, našao se novac!

7

A KAMATE ?

Oni koji nose svoj novac u banku ili u štedionicu zadovoljni su što

im daju kamate 3% na mjesec.

Ali Božja banka, Božja Providnost plaća tisuću posto (stotinu za

jednu) i povrhu dariva Vječni Život. Tako nam je obećao Isus!

Nebo će i zemlja proći, ali njegove riječi neće proći.

VELIKA ZABUNA

Neki misle da je udijeljivanje milostinje jednostavni savjet Našega

Gospodina, a ne ozbiljna obveza. Misle, naime, da sama činjenica što ne

troše i rasipaju svoja dobra i ne zlorabe svoj novac da će se već time

spasiti.

To je sudbonosna prevara! U toj prevari nisu sposobni učiniti

mnoga djela ljubavi koji bi im donijeli goleme nagrade u životu i u nebu i

spasiti od onog nesretnog svršetka i sudbine koju je doživio bogataš u

Isusovu Evanđelju.

Mojsije je ostavio jasnu odredbu: ”Neće nedotajati siromaha u ovoj

zemlji. Zato vam dajem ovu zapovijed: “Moraš otvoriti svoju ruku

potrebnome i siromahu tvoje zemlje. Kad naiđeš na siromahe, ne budi

tvrda srca niti zatvaraj svoje ruke prema svome siromašnom bratu,

nego mu širom rastvori svoju ruku i spremno mu daj što mu nedostaje,

velikodušno je otvori i udijeli mu pomoć koju treba te ga spasiš iz

nevolje... I Gospodin tvoj Bog blagoslovit će te u svim tvojim djelima”.

(Ponovljeni zakon=Pnz 15)

Isus je rekao jednu riječ koja izgleda pretjerana, ali koja nam daje

misliti i drhtati.

Kaže ovako: “Kako će teško oni koji imaju svoja bogatstva ući u

Kraljevstvo nebesko. Lakše će jedna deva proći kroz ušice od igle, nego

će bogataš ući u Kraljevstvo nebesko.” (Lk 18,25)

O kojim je bogatašima govorio naš Gospodin? O onima koji imaju

svoja bogatstva i ne dijele ih s potrebnima, o onima koji sve čuvaju samo

za sebe i ne darivaju siromahe.

DVA SU PUTA KOJA VODE U NEBO

Bog vodi u nebo siromahe putem strpljivosti, ako znadu

podnositi svoje siromaštvo, svoju glad, svoju bijedu i svoja poniženja.

A od bogataša zahtijeva, da ako hoće ići u raj, mora ići putem

darivanja, podarivanja, sudjelovanja, da bude velikodušan s onima

koji nemaju svojih dobara.

8

DVIJE SU VELIKE, ŠTETNE PRIJEVARE

Prva je kada se neki zamišljaju da mogu ići u nebo čuvajući samo za

sebe dobra koja su stekli i bez darivanja, bez sudjelovanja i ne dajući velike

darove, znatne svote potrebnima.

Druga je kad si zamišljamo kako je dovoljno dati malu milostinju

(skoro smeće iz lisnice), i ne dati ono što bi nas doista malo osiromašilo,

milodar koji bi bio u pravom razmjeru s dobrima koje posjedujemo. To je

velika greška mnogih; darivati mrvice, dati ono što nas ništa ne stoji.

Dotaknu lisnicu ali ne novčanice da ih udijele. Ako dotaknu novčanice,

neće dirati bankovni račun i misle da su darivali, a zapravo nisu dali ništa.

Za Bibliju postoji samo jedna dostatna milostinja: DESETINA. To je

deset dio onoga što zarađujemo. Ostala je milostinja nešto drugo, ali za

Bibliju lemozina (milostinja) jest Desetina i ništa više. 15 puta i više u

Svetom Pismu se preporuča Desetina. Na pr. (Lev 27,30 etc)

Ima teških i zastrašujućih događaja kao što se navodi slučaj bogataša

koji je završio u paklu jer nije pomagao siromasima a kojeg spominje sveti

Luka u 16. poglavlju svoga evanđelja. Ove bolne događaje moramo

spominjati bez straha onima koji troše velike svote novaca u bogatim

ručkovima, u luksuzu, u putovanjima i u tovljenju pasa i mačaka, dok bi

mogli u tolikim slučajevima ukloniti bijedu i nevolju, osušiti tolike suze i

pomoći u odgoju bezbrojne siromašne djece.

Ono zlo što je zadesilo bogataša u evanđelju, moglo bi zadesiti i

druge koji ne pomažu dovoljno siromahe.

SAVRŠENA TRGOVINA

Dajući milostinju sjetimo se kako je Bog neizmjerno bogat i

velikodušan i kako naplaćuje i nagrađuje sve one koji spremno pomagaju

njegove miljenike, siromahe. Ne plaća on neposredno, jer bi smo se

pretvorili u neku vrstu trgovanja, ali plaća. Ako je Isus obećao “da će Bog

naplatiti i čašu vode koju darujemo drugome” (Mc9,41), koliko će više

platiti i nagraditi milostinju koju udjeljujemo onima koji trpe oskudicu.

Ali najveća je nagrada za našu pomoć siromasima ona koju nam

obećaje Isus, jer on smatra da smo njemu učinili dobro djelo kada smo

bližnjemu pomogli u nevolji. Isus kaže da ćemo primiti nagradu u najtežem

i najvažnijem času našega života, u času kada budemo suđeni na Božjem

sudu. Tada će nam odrediti naše mjesto za svu vječnost. Ako smo

velikodušni s potrebnima smjestit će nas s desne strane božanskog Suca da

nas uputi u vječni Raj. Nemojmo zaboraviti da nam je to navijestio sam

Isus Krist.

9

BOG ZNADE VEOMA DOBRO PLAĆATI

Naš Gospodin pozna našu sebičnu narav, koja usprkos željama duha

koji čezne za dobrotom, ostaje materijalistična.

Stoga nam nije naredio da badava dajemo milostinju, bez ikakve

naplate. Obećao nam je, naime, da ćemo već u ovome životu primiti stoput

više od onoga što smo dali, i da ćemo na drugom svijetu posjedovati život

vječni.

Poznajem mnoge dobročinitelje koji pomažu siromašnu djecu, ili

starce ili bolesne ili čine druga dobra djela. Kad su počeli pomagati, imali

su mali posjed, a onda su vidjeli kako čudesno rastu njihova dobra, jer za

Boga nitko ne radi uzalud ni badava niti za malu plaću, već za najveću

plaću koju netko može zamisliti. Tako mi je, na primjer, gospodin bankar

Cotta, koji je jako mnogo pomagao u odgoju siromašne djece, jednom

zgodom rekao: ”Otkad sam počeo pomagati siromašnu djecu, moji su

trgovački poslovi krenuli puno bolje, te vidim i osjećam kako mi Bog

nikada ne zaboravlja uzvratiti stoput više od onoga što ja dajem

drugima”.

KAKO BOG PLAĆA STO ZA JEDAN?

Eto: dajući uspjeh u trgovini, oslobađajući od bolesti, čuvajući od

nesreće na putu... ili napadaja i krađa; udjeljujući mir u obiteljima,

oslobađajući ih od onih unutarnjih svađa i prepirki koje tako jako znadu

ogorčiti život, blagoslivajući djecu u obitelji i druge rođake i članove

obitelji i udjeljujući duši i savjesti onaj mir i onu beskrajnu radost koju

uživaju oni koji dijele svoju pomoć onima što su u velikim nevoljama, u

teškim situaciama ... Kolika je radost za dušu kad pomisli kako će mnogi

dječaci, koji su mogli postati banditi i nitkovi, s našom pomoći moći platiti

svoju školarinu i postati časni građani, i da će toliki mališani, koji su

uzgajani u bijedi i nevolji i skoro bi postali žrtve najgorih strasti, našom

pomoću biti dobro odgojeni i uzrasti kao dobri kršćani.

PRIMJER IZ STARE POVIJESTI

Pripovijeda nam Sveto Pismo kako je Mojsije, kad je nakanio

sagraditi Tabernakul za Škrinju Zavjetnu i za molitvu, zamolio narod da

mu donesu svoje doprinose velikodušno se odričući svojih naušnica,

narukvica, prstenova, ogrlica i ostalih zlatnih predmeta. A oni su donijeli i

svilu i fina krzna i mnoge ukrasne darove tako velikodušno da su umjetnici

povikali: “Za milost Božju, nemojte više donositi jer ih imamo i previše”.

(Iz 35 i 36)

10

Kolika je razlika između ovih velikodušnih Izraelaca i onih

suvremenih kršćana koji nisu nikada sposobni da malo krenu po sobama

te izaberu dragocjene predmete koje će pokloniti onima koji trpe od gladi.

Oh, ja ne bih htio biti na mjestu onih škrtih kršćana u času njihove smrti i

Suda.

Naprotiv, kako lijepa sudbina čeka one koji ispunjaju ono što je Isus

preporučio: “Prodajte svoje imanje i dajte siromasima i steći ćete blago

na nebu!” (Lk 12,33)

KLJUČ ŠTO GA JE IZRADIO SOTONA

Pretpostavimo da netko zarađuje sto tisuća, a može živjeti s

osamdeset tisuća. Dakle, ovih dvadeset tisuća što mu preostaju mora dati

onima što trpe u svojem siromaštvu. Ako to ne učini, onda će mu vrag s

onih dvadeset tisuća izraditi ključ s kojim će mu otvoriti paklena vrata i

odnijeti ga onamo.

Dakle, da se oslobodimo od te strašne pogibli, počnimo darivati

potrebnima sve ono što nam nije striktno nužno za život. To će nas dići

veoma visoko u svetosti i primit ćemo tako veliku Božju pomoć kakvu

nismo nikada mogli zamisliti.

DOPUSTITE MI DA SE MALKO POTUŽIM!

Postoji neka strašna duhovna sljepoća u mnogim osobama koji

posjeduju zemaljska dobra. Uvijek oni nalaze čime će platiti ugodna

putovanja, čime će kupiti bogato pokućstvo, čime će se pokazati i zablistati

u nekoj svečanosti i kako će uvijek imati raskošni auto... Ali, kad se radi da

se udijeli neka milostinja siromahu, da se pomogne crkvi, da se plati

školarina (stipendija) jednom siročetu,, ili da surađuju u pomaganju jedne

napuštene žene, onda nađu isprike: ”Imam prevelike troškove..., život je

veoma skup, loša je situacija, moram čuvati za svoju budućnost...” i završe

tako da dadnu vrlo malo ili skoro ništa u korist nevoljnika koji trebaju

njegovu pomoć i ostat će praznih ruku kada se budu dijelile nagrade na Dan

Konačnog Suda.

DVIJE STRAŠNE ZABLUDE

Nedavno je neki bogataš priredio svečanost za svoje prijatelje i

poznanike. Znate li koliko je potrošio za piće i glazbu i bogate stolove

hrane u ovoj veoma veoma veseloj i bučnoj fešti?

11

Rekao mi je njegov upravnik. Potrošio je toliku svotu novaca koja je

potrebna za školarinu u jednoj godini u kolegiju sa stotinu siromašnih đaka.

To je strašna prevara! Bacati u kanalizaciju ono što je nužno potrebno

tolikim siromatama.

I druga je zabluda slična prvoj: nekoliko dana prije one škandolozne

svečanosti bio sam kod dotičnog gospodina moleći ga za školarinu kroz tri

mjeseca jednom siromašnom dječaku. On je to uskratio govoreći da nema

odakle. Isti taj tip potrošio je jedne noći bučne i raskalašene svečanosti u

likerima i klopanjima i nažderavanjima tolike svote novaca s kojima je

mogao platiti školarinu kroz cijelu godinu za sto siromašnih dječaka. Što

vam se čini? Sigurno će mu strogo tražiti račune Gospodin za ovaj

bezobrazluk, kad je ovaj novac već konačno izgubljen, a djela ljubavi koja

je mogao učiniti propala su u ništavilu.

JESTE LI RAZMIŠLJALI KAKO ĆE VAM TRAŽITI RAČUN?

Mnogim kršćanima, koji žive trošeći svoj novac u stvarima koje nisu

baš potrebne, a ne daju dovoljno milostinju onima koji su u teškoj

ekonomskoj situaciji morali bismo ponoviti riječi svetog Petra magu

Šimunu: ”Neka ide u propast tvoj novac zajedno s tobom! Zato se odvrati

od te svoje zloće i moli Gospodina da ti oprosti tu namisao srca tvoga. Jer

vidim da si otrovna žuč, zarobljen vezama nepravde”. (Dj 8,19)

Kršćani tvrdice morali bi misliti kako će ih Gospodin suditi i tražiti

im račun kako su upravljali s novcem i dobrima koja im je On udijelio.

Svakome će od njih reći Gospodin: ”Daj mi račun o svome upravljanju!”

(Lk 16,2). Svakoga će zapitati dobri Bog: “Što si učinio svojim novcem?

Jesi li ga otrošio u gozbama, u luksuzu, u pijankama, u nepotrebnim

stvarima ? Ili si ga potrošio pomažući siromahe i crkve, sudjelujući u

širenju svete vjere?” Neki će mu reći: ”Nisam novac zlorabio ni trošio

uzalud nego sam ga štedio”. A Božanski će Sudac odgovoriti: ”Da, ali dok

si ti štedio novac, siromah je umro od gladi, siroče nije moglo študirati

i udovica nije imala čime platiti stranarinu male sobice, i vjera se nije

mogla širiti. Zbog tvoje škrtosti koliko si dobra propustio učiniti?” Kolika li je ludost propustiti tolike zgode u sticanju nebeskog blaga zgrčući

novac na zemlji!

(Ovo su riječi sv. Ivana Boska iz knjižice”Dobrotvor bogatih i siromaha”)

12

Posljednje riječi što ih je zapisao jedan apostol.

U mjesecu siječnju 1888. sveti je Ivan Bosko napustio zemlju. Bio je

slab i na samrti. Jednog je dana malo živnuo, i njegov mu je tajnik pružio

papir s molbom da napiše koju uspomenu svojim prijateljima. Svetac je

uskliknuo: ”To je posljednje što pišem na ovoj zemlji. I drhčućom je rukom

napisao sljedeće misli: ”Puno dugujemo siromasima ako želimo mnogo

postići od Boga”. “Pomažite mnogo siromasima ako želite biti bogati

pred Bogom”. “Tko pomaže siromasima i nevoljnima bit će vječno

nagrađen od Božanskog Suca”. “Sjetimo se da ćemo na nebu primiti

veliku nagradu jer smo pomagali siromasima na zemlji!”

Sa španjolskog priredio za svoju i tvoju dušu don Marin Mandić.sdb

Original: P.Eliécer Sálesman, sdb: “Como hacerse rico para el Cielo?

Dando limosna en la Tierra”.

P.S.

Nedavno je javila televizija: Svake sekunde na zemlji umire jedan

čovjek od gladi!

Sveti Bazilije, crkveni naučitelj zapisao je ove riječi prije 1650 godina:

“IMATE LI PREVIŠE?

KRUH koji vam pretječe, kruh je gladnoga!

ODIJELO koje ne nosite, odijelo je onoga koji je gol!

NOVAC koji sakrivate, pripada sirotinji!

DJELA LJUBAVI I MILOSRĐA koja ne činite,

djela su nepravde koju činite... »

(Ovako istinito i jednostavno pisao je veliki sveti BAZILIJE prije 1650 godina).

Ave Maria!

13

ESPAÑOL DE LA PAGINA 13 ...

(13)

Añadimos unas perlas más de los grandes predicadores de la Iglesia:

San Pablo escribió a Timoteo: „La raíz de todos los males es el afán del

dinero, y algunos por dejarse llevar de esto se extraviaron de la fe y se

ornamentaron con muchos dolores y males. Los que se dejan llevar por el deseo de

tener más y de dar menos, caen en muchas trampas y se hunden en ruina“(1 Tim

6,9). „A los que tienen bienes recomiéndales que se hagas ricos para el cielo, dando

con generosidad en esta tierra“(1 Tim 6,17).

Cuenta san Pablo que cuando se despidió de san Pedro, de Santiago y de san

Juan, ellos le recomendaron: “Acordarse siempre de los pobres para ayudarlos“. Y

añade: „Esto, lo he procurado cumplir siempre con el mayor esmero“(Ga 2,9).

No se halla una carta de san Pablo en la que no se recomienda ayudar a los

necesitados. En la Primera Carta a los Corintios el apóstol llama „santos“ a los pobres y

anuncia que en todas partes por donde ha estado, ha recomendado recoger aydas para

ellos y aconseja que ojalá las limosnas para los pobres se recojan los domingos (1 Cor

16,1ss.). Porque en este día santo hemos recibido y recibiremos inmensos favores de

Dios.

/La TV nos comunicó: “A cada instante en esta tierra muere un hombre de hambre“/.

San Basilio, doctor de la Iglesia, escribió antes de 1650 años eso:

„¿Tiene usted demasiado?

El pan que le abunda y se le queda, es el pan del hambriento!

El vestido que no lo vistes, es el vestido del desnudo!

El dinero que lo escondes, pertenece a los pobres!

Las obras de la caridad y misericordia que no las haces, son las obras de la

injusticia que hiciste...“ (LA LIMOSNA ¿Como hacerse rico...? pag. 17.)

(Secunda pàrte)

S. JUAN CRISOSTOMO:

„Cuando repartes limosna, das dinero y recibirás el cielo. Alejas la pobreza de

otros y se te acercarán las riquezas de Dios. Das cosas terrenas y recibirás bienes

celestiales. Siempre y en toda ocasión necesitas que Dios se compadezca de ti, por eso

siempre debes compadecerte de los necesitados. Cuando das a los pobres, estás

colocando tus riquezas en el banco que más intereses paga: el banco del cielo. Lo

que les das a los pobres lo recibe Dios, y Él se incarga de multiplicarlo por mil y

devolvértelo... Cada limosna tuya es una semilla que esparces y te producirá cosechas

abundantes...

Dios permite que otros padezcan necesidad, para que tú puedas ayudarlos y así

le vayas pagando tus pecados... Cada pobre que ayudas se convierte en un medico

que te trae curación para las enfermedades de tu alma...

14

14

No quita tanto el agua las manchas y la mugre de tus vestidos como la

limosna las manchas de tu alma...

La ayuda a los pobres va volviendo pura y blanca tu alma... ¿Que tienes hijos

y familia numerosa? La limosna atrae premios del cielo para ellos y los libra de muchos

peligros...

Mira el cielo que te espera y cómpratelo.¡Cómpratelo con tus limosnas.“(aplausos)

Las oraciones que los pobres elevan por ti, se convierten en protectores que liberan de los rayos de la

justicia divina. Crisóstomo continua:

„Algunos me preguntan: „por qué nos hablas tantas veces de la limosna? Yo les

respondo: „por qué todavía no han aprendido la lección anterior? ¿Para qué hablarte de

otros temas si no te has convencido todavía del gran deber que tienes de ayudar al

pobre… Pero veo con agrado que a la mayor parte de ustedes les gusta que les hable del

deber de dar limosna y del modo cómo se debe dar, y las ventajas y ganancias que la

limosna os va a traer. Y es que os habéis dado cuenta de que este tema os trae muy

buenas consecuencias.

Por eso quiero convertirme en un embajador, embajador de los pobres ante

ustedes. La situación grave y difícil de los pobres me obliga a hablar. Y sería una

gravísima responsabilidad mía si no hablara muchas veces de lo importante que es

ayudar a los necesidados. Oye pués esto que te voy a decir, que es muy impotante:

No te avergu:ences de pedir para el pobre que Cristo no se avergonzó de pedir

para ellos anunciando que todo favor y ayuda que hacemos a los demás, lo recibe y

considera como si lo hubiéramos hecho a Él personalmente. (cf. Mt 25,40)

No te avergu:ences sino de una cosa en el mundo: de pecar. De ayudar al pobre,

aun al más mísero y repugnante, no te avergu:ences nunca.

Jesús nos dejó una promesa formidable cuando recomendó „lavar los pies a los

demás“, o sea, prestarles servicios humildes, nos dijo: „Serán felices si hacen el bien“

(Jn13,17). Promete felicidad a quien presta servicios a los humildes, a los necesidados.

Y les dará felicidad en estra vida y en la otra.

Y aunque cuando des limosna estés en pecado, no por eso dejaras de recibir

premios de Dios. No recibirás tanto como si estuvieras en gracia, pero si recibirás y

mucho. Cada limosna tuya es una semilla que esparces y te producirá cosechas

abundantes...

Cada pobre que ayudes se convierte en el médico que te trae curación para las

enfermedades de tu alma... Las oraciones que los pobres elevan por ti, se convierten en

protectores que libran de los rayos da la justicia divina...

No quita tanto el agua las manchas y la mugre de tus vestidos, como la

limosna las manchas de tu alma... ¿Qué tienes hijos y familia numerosa? La

limosna atrae premios del cielo para eso y los libra de muchos peligros ...

Mira el cielo que te espera y cómpratelo, cómpratelo con tus limosnas“. (aplausios de los oyentes) CRISÓSTOMO continúa:

„Algunos me preguntan: „por qué nos hablas tantas veces de la limosna? Yo les

respondo: „por qué todavía no han aprendido la lección anterior? ¿Para qué hablarte de

otros temas si no te has convencido todavía del gran deber que tienes de ayudar al pobre

... Pero veo con agrado que a la mayor parte de ustedes les gusta que les hable del deber

de dar limosna y del modo cómo se debe dar, y las ventajas y ganancias que la limosna

15

os va a traer. Y es que os habéis dado cuenta de que este tema os trae muy buenas

consecuencias.

Por eso quiero convertirme en un embajador, embajador de los pobres ante

ustedes. La situación grave y difícil de los pobres me obliga a hablar. Y sería una

gravísima responsabilidad mía si no hablara muchas veces de lo importante que es

ayudar a los nececitados. Oye pués esto que te voy a decir, que es muy importante:

No te avergüences de pedir para el pobre que Cristo no se avergonzó de

pedir para ellos anunciando que todo favor y ayuda que hacemos a los demás, lo

recibe y considera como si lo hubiéramos hecho a Él personalmente. (cf. Mt 25,40).

No te avergüences sino de una sola cosa en el mundo: de pecar. De ayudar al

pobre, aun al más mísero y repugnante, no te avergüences nunca.

(15)

Jesús nos dejó una promesa formidable cuando recomendó „lavar los pies a los

demás“, o sea, prestarles servicios humildes, nos dijo: “Serán felices si hacen el

bien“. (Jn 13,17) Promete felicidad a quien presta servicios a los humildes, a los

necesidados, y les dará felicidad en esta vida y en la otra.

Dice la Biblia: „Ayuden a los presos como si fueran ustedes los que

estuvieran presos y necesidados“. (Hb 13,3)

Si estuviéramos en la cárcel, ¿qué desearíamos que hicieran por nosotros? Pues,

la ley del Señór nos manda „amar al prójimo como nos amamos a nosotros mismos“.

(Lc 10,26) Llévale al preso las ayudas que desearías que te llevaran a ti, y con eso ya

estás cumpliendo la Ley y los profetas. (Mt 22,40)

Pero, ¿y si no se merecen la limosna?

San Juan Crisóstomo responde: „¡No los juzgues, no los condenes, más bien

ayúdalos!“ Jesús dice: „No juzguen y no serán condenados“(Mt 7,11).Y san Pablo:

“¿Quién eres tú para juzgar a tu hemano? Dejamos de juzgarnos unos a otros“(Rm

14,10.13).

Dios hace salir el sol y manda la lluvia sin ponerse a medir cuánto hemos pecado

ni cuánta culpa tenemos de nuestra pobreza. Y Jesús decía que para ser perfectos

tenemos que imitar esa generosidad del Padre celestial. Más vale dar y equivocarte por

haber dado más de los que convenía, que no dar y equivocarte por no dar lo suficiente.

Dios no te va a condenar por haber sido demasiado generoso con los pobres, pero si

puede excluirte del Reino de los cielos por haber sido menos generoso con ellos de lo

que debías ser“.

DEJAME LLORAR

Sigue famoso orador Crisóstomo:

„DEJAME LLORAR, déjame llorar, viendo lo tacaño que somos para ayudar a

los necesidados, y eso que también nosotros somos pecadores y necesitados de que

nuestros pecados sean borrados con limosnas. Dios fue tan generoso para contigo que

entregó por ti hasta su propio Hijo. Y Cristo fue tan generoso con nosotros que derramó

por nuestra salvación hasta la última gota de su sangre. ¿Y tú no quieres dar nada por

esos pobres por los cuales murió Cristo? ¿Y no quieres dar ni un mercado (regalo) a

esos necesitados a los cuales Dios te manda ayudar? Dios te vende el cielo por unas

limosnas a los pobres, ¿y tú te quieres quedar amarrado a esta miserable tierra por no

dar lo que puedes y debes dar?

16

Me dirás: ¡pero es que mi limosna no remedia los males! ¿Y qué importa eso?

Tú al dar estás obediciendo a Dios y eso te basta. Dios no te pide sacar al preso de la

cárcel, sino hacerle una visita: no te exige sanar al enfermo, sino consolarlo. No te

manda quitar la pobreza, sino aliviarla. Una cosa desea de ti: que tengas más

generosidad para con los que necesitan ayuda“.

SI NIEGAS AYUDA, TE NEGARÁN AYUDAS

LA BIBLIA DICE: „Si niegas ayuda al pobre, también cuando tú

pidas ayuda al cielo, te serán negadas esas ayudas“. (Pr 21,13)

16

El poeta Osuna comenta así esta noticia: “Si te haces duro, sordo e

insensible con el pobre que te pide, puedes encontrar sordo, duro e

insensible a Dios, a quien tú pides. Si respondes con aspereza a sus

pedidos, puede ser que tus peticiones también sean respondidas con

aspereza. Si apartas tu rostro para no ver ni oir al pobre, puede ser que Dios

aparte su rostro para no ver ni oir tu petición. Con la medida con la que

mides lo que das a los demás, medirán también lo que te darán a ti“.

GRANDES SANTOS

Grandes santos: como san Vicente, san Juan de Dios, san Juan Bosco

y muchos más, hicieron maravillosas obras a favor de los pobres, y todo a

base de limosnas que recogieron entre infinidad de personas que nunca

quisieronque publicaran sus nombres. Estaban cumpliendo la

recomendación de Jesús: „Que tu limosna sea en secreto. Que la mano

derecha no sepa lo que hace la izquierda“. Y Dios que ve en lo secreto,

les recompensó en esta vida y les estará recompensando en la vida eterna.

Hacer el ensayo

Uno que estaba encargado de recoger limosnas a favor de los pobres,

le pidió un consejo al gran sabio FRANKLIN (el inventor del pararrayos

1780), y este le respondió: “Primero pídale a los que sabe que son

generosos, y no se olvide de motivarlos acerca de lo provechoso que es

ayudar a los necesidados. Luego vaya a los que no saben que son

generosos o no, pero nárreles lo generosos que han sido los que ya le han

dado. Y finalmente pídales a los que ustedes se imagina que no le van a dar

nada. Verá que entre ellos hay bastantes acerca de los cuales usted estaba

haciendo juicios demasiados negativos. Ellos le darán, porque la gente es

más sensible de lo que uno se imagina, cuando sabe que sus ayudas van a

aliviar sus penas ajenas“.

El otro le hizo caso y obtuvo muy buenos resultatos. Es que el

corazón de cada persona, (aunque por fuera parezca duro y tacaño) hay un

poquito de amor de su Padre del cielo, que es Dios.

17

17

Las dos gallinas

Hay que tener cuidado con la limosna de sólo sentimiento: „Si yo

tuviera varios millones, yo regalaría millones a los pobres“. ¡Eso es un

angaño! Lo importante no es pensar cuánto daríamos si fuéramos más ricos

(cuando uno se vuelve más rico, se vuelve también más duro, y más

miserable, casi siempre).Lo importante es cuánto damos ahora.

Veámoslo con el ejemplo:

Nicanor decía a sus amigos: „Si yo tuviera dos casas, daría una para

los pobres. S tuviera dos automóviles, daría uno para los pobres. Si tuviera

dos fincas, daría una para los pobres“.

Y otros le preguntaron: „Y si tuviera dos gallinas?“

„Si tuviera dos gallinas, no daría ninguna para los pobres.

¿Por qué?

Porque las dos gallinas sí las tengo“.

E P Í L O G O

¡Que nos diga la Biblia!

„Dios es rico en poder y en bondad, para darnos mucho más de

lo que nos atrevemos a pedir o a desear“. (Ef 3,20)

„Si de lo que tienes y posees te dedicas a dar con

generosidad, Dios llenará tu despensa y te colmará de

bienes“. (Pr 3,9-10)

ALESSANDRO PRONZATO

El célebre escritor Alessandro Pronzato, en su libro „Palabra de

Dios“, nos aclara el mismo tema hablando de Cristo Jesús. Dice así: „No

habeis leido a mi amigo Ezequiél? Donde hay alguno perdido, me

comprometo a buscarlo… alguno cansado, desalentado, yo estoy a su lado.

Donde hay una oveja enferma, herida, le presto todos los cuidados.

Donde no hay nadie, allí estoy yo.

Tengo el rostro de un pobre hombre, de un hombre de cualquier

color, de un hombre desgraciado, de uno que está legísimos de ustedes y de

uno que está a vuestro lado.

Vuestro rey es acogido o rechazado siempre que un hombre nacoge o

rechaza a un hombre.

18

Vivo en el hambre, la sed, la marginación, la explotación, la prisión,

la chabola, en el hospital, la cabaña, la desesperación, la soledad¸

humanidad sufriente, el desarraigo…

Mi templo, mi palacio real es la miseria de los hombres.

Y siempre estoy a la espera…

(de vuestro amor!)

Una parabola sobre el dinero Juanito era un hombre corriente. Tenía poco dinero, pero mucha felicidad.

Estaba contento y satisfecho de su vida.

Un día, mientras paseaba por la calle, se encontró quinientas libras entre la

basura. Sorprendido y sin darle crédito, cogió el puñado de billetes.

Su primer impulso fue llevarse el dinero a casa; pero, después de un instante,

mirando el dinero que tenía en sus manos, le habró así:

„Eres un tesoro, pero ¿realmente te necesito? Hasta hoy nunca te he tenido, y he

sido perfectamente feliz, mientras que he visto a muchos de mis vecinos cargados de

billetes como vosotros, y sin embargo desdichados. No quiero ser como ellos. Prefiero

ser lo que soy sin vosotros, a ser lo que ellos son con vosotros“. Y, sin más, arrojó los

billetes a la basura.

Los billetes se sentieron muy ofendidos. Jamás antes se habías visto tratados de

aquella vil manera. Airados, le gritaron a Juanito:

„¿Quién te crees que eres? !Debes ser un completo idiota! Cualquier otro nos

deseará y querrá poseernos. ?Cómo te atreves a tratarnos así? Te maldecimos. Zserás un

desgraciado por habernos rechazado. ¿Ignoras que el dinero puede puede comprar todio

lo que este mundo ofrece? El dinero abre la puerta del placer, el prestigio y el poder. Si

nos posees, nunca te faltará nada de lo que los hombres pueden aapetecer. El dinero da

la felicidad. No seas necio. Cóge nos y llévanos a tu casa“.

Juanito replicó:

„Teneis razón en cierto modo. El dinero puede realmente comprar todas las

cosas que este mundo ofrece; sin embargo no puede comprar los deseos más hondos del

corazón de una persona. Mi corazón se ha sentido siempre satisfecho a pesar de no

teneros nunca“.

„!Mentiroso!“, dijeron los billetes. „Qué sabes tú del mundo y de sus placeres?

Vamos, dinos lo que no podemos comprate“.

Juanito sonrió tranquilamente mirando a los billetes dentro del basurero.

„Es verdad que el dinero podría comprarme un lecho de oro, pero no podría

comprarme el profundo sueño del que disfruto. El dinero puede comprar cosméticos,

pero no puede comprar mi robusta complexión. El dinero puede comprar una casa

suntuosa, pero nio puede comprar la felicidad de mi hogar. El dinero puede comprar el

sexo, pero no puede comprar a la gente, pero no puede comprar la lealtad de mis

amigos. El dinero puede comprar libros, pero no puede comprar los conocimientos yb

sabiduría. El dinero puede comprar vestidos extravagantes, pero no puede comprar la

dignidad personal. El dinero puede comprar diversiones ocasionales, pero no puede

comprar la alegría y la paz interiores. El dinero puede comprarme un carro funeral, pero

no puede comprarme la muerte feliz que espero tener.

En otras palabras, todo lo que vale la pena, lo que es realmente precioso en la

vida, tú, dinero, no puedes comprarlo! amen

19

19

(Prijevod od 13.stranice)

Nastavljamo s dragocjenim prilogom od velikih propovjednika u povijesti Crkve:

Sveti Pavao piše Timoteju: Korijen svih zala jest lov za novcem i neki su se

predali toj strasti te zastranili od vjere i stekli mnoge muke i zla. Oni koji se predaju

čežnjama da posjeduju sve više, i daju manje, upadaju u mnoge zamke i padaju u

propast“. (lTim6,9)

„Onima koji imaju dobra preporuči da se obogate za nebo dajući velikodušno

ovdje na zemlji“. (l Tim 6,l7)

Pavao navodi kad se oprostio od svetog Petra, svetog Jakova i svetog Ivana kako

su mu preporučili: „Uvijek se sjećajte siromaha da im pomognete“. I dodaje: „Ovo sam

nastojao uvijek ispuniti s velikim žarom“. (Gal 2,9)

Nema ni jednog pisma svetog Pavla u kojem ne bi preporučio kako treba

pomagati potrebnima. U Prvoj poslanici Korinćanima apostol naziva „svetima“siromahe

i javlja kako je posvuda gdje je bio preporučivao da skupljaju pomoć za njih te savjetuje

kako bi se limozina za siromahe sakupljala svake nedjelje. (l Kor 16.1ss)

(TV je javila jednoga dana: „Svakog časa na zemlji jedan čovjek umire od gladi“.)

Sveti Bazilije, doktor Crkve, pisao je prije 1650 godine ovo:

Kruh koji ti preostaje to je kruh gladnoga!

Odijelo koje ne nosiš odijelo je gologa!

Novac što ga skrivaš pripada siromasima!

Djela ljubavi i milosrđa koja propuštaš djela su nepravde.

Sveti Ivan Krizostom kaže: „Kada dijeliš milostinju, udjeljuješ novac a primaš

u baštinu nebo. Ublažuješ drugima siromaštvo i eto ti bogatstva nebeska.

Uvijek i u svakoj prigodi trebaš milosrđe Božje. Zato moraš imati smilovanja s

potrebnima. Kada daješ siromasima, polažeš svoja bogatstva u banku koja daje veće

kamate: u nebesku banku. Ono što daješ siromasima to prima Bog, i on će to uznastojati

umnožiti stotinu puta i tebi ga uzvratiti… Svaka tvoja milostinja sjeme je koje siješ i

ono će proizvesti bogatu žetvu.

Bog dopušta da drugi trpe u nevoljama da bi im ti mogao pomagati i tako

otkupljuješ svoje grijehe…

Voda ne može tako ukloniti ljage i prljavštinu s tvog odijela kao milostinja ljage

tvoje duše. Pomoć siromasima vraća ti čistu i bijelu dušu… Ako imaš djecu i brojnu

obitelj, milostinja im donosi nebeske nagrade i oslobađa ih od mnogih pogibelji.

Gledaj na nebo koje te očekuje i kupi ga. Kupi ga svojim milostinjama“. (aplauz)

Molitve koje siromasi upućuju za tebe postaju zaštitnici koji te oslobađaju

gromova božanske pravde.

20

Nastavlja Krizostom:

„Neki me pitaju: „Zašto nam toliko puta govoriš o milostinji? Ja im odgovaram:

„Zato što još nisi naučio prijašnju lekciju!“ Zašto bih ti govorio o drugima temama kad

se još nisi uvjerio kako je velika dužnost pomagati siromahu... Ali vidim s radošću kako

većina od vas uživa kad im govorim o udjeljivanju milostinje i o načinu postupanja, i o

prednosima i o dobrobitima koja koja će ima donijeti milostinja.Vjerujem da si već

shvatio kako ova tema doista donosi jako dobre posljedice.

Stoga se želim pretvoriti u zagovornika, zagovornika siromaha pred vama. Teška

i mučna situacija siromaha obvezuje me da govorim. Bila bi mi velika odgovornost kad

ne bih često govorio o velikoj važnosti pomaganja potrebnima. Zato poslušaj što ću ti

reći, a to je veoma važno:

Nemoj se stidjeti prositi za siromahe, jer Krist se nije sramio moliti za njih

navješćujući kako će svaku uslugu i pomoć koju drugima pružamo primiti i smatrati kao

da smo to učinili njemu osobno. (cf. Mt 25,40)

Nemoj se stidjeti ničega na ovome svijetu osim grijeha. Pomagati siromahu, i

onom najbjednijem i odvratnijem nemoj se stidjeti nikada.

Isus nam je ostavio potresno obećanje kada je preporučio:“prati noge drugima“.

Ili pružiti im ponizne usluge. Rekao je: “Bit ćete sretni ako to činite dobro.“ (Iv13,17)

On obećaje sreću onome koji pruža usluge poniznima, potrebnima... I dat će im sreću u

ovome životu i u drugome.

I kada dijeliš milostinju u stanju grijeha, ne će ti biti uskraćene Božje nagrade.

Ne ćeš primiti toliko koliko ti daje u stanju milosti, ali primit ćeš mnogo. Svaka tvoja

milostinja jest sjeme koje siješ i ono će ti donijeti bogatu žetvu...

Svaki se siromah kojeg pomažeš pretvara u liječnika koji ti donosi ozdravljenje

bolestima duše.. Molitve koje siromasi mole za tebe postaju zaštitnici pred munjama

božanske pravde...

Biblija kaže: „Pomažite zatvorenicima onako kako biste željeli da se postupa s

vama kad ste u zatvoru i u nevoljama“. (Hb 13,3)

Kad bismo bili u zatvoru, što bismo željeli da nam se učini? Naime Božja

zapovijed nalaže nam „ljubiti bližnjega kao što ljubimo sami sebe“. (Lk 10,26) Ponesite

zatvorenicima onu pomoć koju biste željeli da vama ponesu, i time već ispunjate Zakon

i proroke. (Mt 22,40)

Ali, ako ne zaslužuju milostinju?

Sveti Ivan Krizostom odgovara: „Nemoj ih suditi, nemoj osuđivati već radije

pomozi im“! Isus kaže: „Ne sudite i ne ćete vi biti osuđeni“! (Mt 7,11) I Sveti Pavao:

“Tko si ti da sudiš svoga brata? Prestanimo suditi jedni druge“. (Rm 14,10,13)

Bog daje da izlazi sunce i šalje kišu i gleda koliko smo griješili i kolike grijehe

ima naše siromaštvo. Isus je govorio kako trebamo doseći savršenstvo nasljedujući

velikodušnost nebeskog Oca. Vrednije je davati i prevariti se što smo dali previše nego

što bi odgovaralo udijeliti siromasima, nego da budemo isključeni iz nebeskog

Kraljevstva jer nismo bili velikodušni s njima kako bismo morali.

21

Pusti me da se isplačem

Slijedi slavni propovjednik Krizostom:

„Pusti me da se isplačem! Daj da se isplačem kada vidim kako smo škrti u

davanju pomoći potrebnima i kada znamo kakvi smo grešnici i potrebni da nam se

izbrišu naši grijesi dijeleći milostinju. Bog je bio tako velikodušan s tobom da ti je

predao čak i svoga vlastitog Sina. I Krist je bio tako velikodušan s nama da je prolio za

naše spasenje čak i posljednju kap krvi svoje. A ti ne ćeš udijeliti ni jedan dar ovim

nevoljnicima za koje ti Bog zapovijeda da im pomogneš? Bog ti prodaje nebo za neke

milodare siromasima, a ti hoćeš biti privezan uz ovu jadnu zemlju i ne ćeš dati ono što

možeš i trebaš dati“?

Reći ćeš: „Ali, moja milostinja ne će im ukloniti sva zla“! Ali to nije važno! Ti

dajući pomoć slušaš Boga i to je dovoljno. Bog ne traži od tebe da izvučeš zatvorenika

iz zatvora, nego da ga posjetiš; ne zahtijeva od tebe da izliječiš bolesnika, nego da ga

utješiš. Ne traži da ukloniš siromaštvo, nego ublažiš. Jedno On želi od tebe: da budeš

još velikodušniji s onima koji su u nevoljama.

Ako uskratiš pomoć i tebi će biti ustraćena.

Biblija kaže: „Ako uskratiš pomoć siromahu, i tebi koji tražiš pomoć s neba bit

će uskraćena potrebna pomoć“. (Izr 21,13)

PJESNIK OSUNA

Osuna tumači ovu izjavu: „Ako si krut, gluh i neosjetljiv sa siromasima koji te

mole, možeš očekivati kako će i Bog oglušiti i biti tvrd i neosjetljiv s tobom u tvojoj

nevolji. Ako grubo odgovaraš njegovim molbama, možeš očekivati da će se jednako

uzvratiti tvojim molbama.

Ako odvratiš lice da ne gledaš niti čuješ siromaha, može se dogoditi da i Bog

odvrati svoje lice te ne bi vidio ni čuo tvoje molbe. Mjerom kojom mjeriš ono što daješ

drugima, mjerit će se i tebi ono što će ti se dati.

Veliki sveci

Veliki sveci: sveti Vinko, sveti Ivan od Boga, sveti Ivan Bosko i mnogi drugi

stvarali su divna djela milosrđa za siromahe, i sve s milostinjama koje su sakupili od

osoba koje nikada nisu htjeli dati svoje ime. Ispunjali su Isusovu preporuku: „Tvoja

milostinja neka bude tajna. Neka desnica ne zna što radi ljevica“. A Bog koji vidi sve

tajno, naplatit će vam u ovome životu i naplaćivati i u vječnome.

Treba pokušati ovako:

Neki je bio zadužen sakupljati milostinju u korist siromaha. Zamolio je za savjet

velikog i mudrog Franklina (pronalazača gromobrana 11780). On mu je odgovorio:

„Najprije pitaj u onih za koje znaš da su velikodušni i ne zaboravi im naglasiti kako je

korisno pomagati nevoljnike. Zatim idi k onima za koje ne znaš jesu li velikodušni ili

nisu, ali ispričaj im slučajeve velikodušnih darovatelja. Konačno zamoli za pomoć one

za koje misliš da ti ne će dati ništa. Vidjet ćeš kako među njima ima prilično onih za

koje si imao negativni sud. Oni će ti darovati, jer je narod više osjetljiv nego što ti

možeš zamisliti kada zna kako će njnihova pomoć služiti olakšanju tuđih nevolja“.

Ovaj je uvažio taj savjet i postigao dobre rezultate. Srca svake osobe (iako

izvana izgledaju tvrda i škrta) imaju nešto ljubavi svoga nebeskog Oca, a to je Bog.

22

DVIJE KOKOŠI

Treba paziti kako ne bi milostinja ostala sa mo u osjećajima.

„Kad bih ja imao nekoliko milijuna, darovao bih koji milijun siromasima“. To je

prevara! Nije važno misliti koliko bismo dali kad bismo bioli bogati (kad netko obogati,

uijedno postej krući, bjedniji skoro uvijek). Važno je samo koliko sada darivamo.

Pogledajmo na primjeru:

Nikanor govoraše svojim prijateljima:

„Kad bih ja imao dvije kuće, jednu bih darovao siromasima. Kad bih imao dva

atgomobila, dao bih jednoga siromasima. Kad bih imao dvije farme, jednu bih poklonio

siromasima“.

Tada su ga upitali: „I kad bi ti imao dvije kokoši“?

„Kad bih imao dvije kokoši, ne bih dao ni jednu za siromahe“.

„A zašto“?

„Jer dvije kokoši već imam“!

E P I L O G

Neka nam progovori Biblija!

„Bog je bogat u moći i dobroti da nam udijeli puno više nego što se usuđujemo

molili ili željeti“. (Ef 3,20)

„Ako ti od onoga što posjeduješ darivaš velikodušno, Bog će ispuniti tvoj mali

posjed i obilno te darivati novim dobrima“. (Izr3,9.10)

Blaženi Ivan Pavao II, Veliki kaže:

„Siromašni ljudi širom svijeta su vaša braća i sestre po Kristu. Nikada se ne

smijete zadovoljiti s tim da im date samo mrvice koje su ostale nakon gozbe. Morate

odvojiti od svojega izobilja i pomoći im. I morate se prema njima odnositi kao prema

gostima za svojim obiteljskim stolom“. (Ivan Pavao II)

Moram zaplakati

Nakon krstitke u Chicagu i svečanog, bogatog ručka, zapitah prijatelja: „Vidiš li,

miolim te, koliko je dragocjene, najukusnije hrane ostalo na ovim velikim pladnjma, a

mi smo potrošili možda deseti dio do svakoga? Hoće li domaćin ovu hranu poslati u

siromašnu, bijednu četvrt toga milijunskog grada…“?

Odgovor je glasio:

„Ovo sve se baca u GARBICH = U KANTU ZA SMEĆE“!

Kod nas kažu: „I Bog bi zaplakao“! (Urednik)

ALESSANDRO PRONZATO

Slavni pisac A. Pronzato u svojoj knjizi „Riječ Božja objašnjava istu temu

govoreći o Kristu Isusu. On kaže ovako: „Zar nisi čitao mojeg prijatelja Ezekijela?

Gdje je neki izgubljeni – obvezujem se da ću ga potražiti… neki umorni,

obeshrabreni… i ja stojim uz njega.

Gdje je jedna ovca bolesna, raanjena – ja joj pružam svu moju skrb i pomoć.

Gdje nema nikoga – tu sam ja.

23

Imam lice siromašnog čovjeka. Lice bilo koje boje. Čovjeka upropaštenog.

Onoga koji je daleko od vas i onoga koji stoji uz vas.

Vaš kralj je prihvaćen i odbačen uvike kada jedan čovjek prihvaća ili odbacuje

drugoga čovjeka.

Ja živim u gladi, u žeđi, u odbačenosti, izrabljivanju, u zatvoru, u barakama, u

bolnici, u jadnoj kućici, u očaju, samoći, patničkoj čeljadi, u iskorijenjenosti…

Moj je hram, moja kraaljevska palaća – ljudska bijeda…

I uvijek očekujem…

(vašu ljubav)

JEDNA PRISPODOBA O NOVCU

Ivan je bio jednostavni, skromni čovjek. Imao je mlo novca, ali puno sreće. Bio

je zadovoljan i spokojan u životu.

Jednoga dana, dok je šetao ulicom zapazi petstotina „libra“ u smeću. Iznenađen

u nevjerici uze ovu šaku novčanica.

Prvi njegov pokret bio je odnijeti kući nađeni novac. Ali, nakon jednog časka,

gledajući novac što ga je držao u ruci ovako mu je progovorio:

„Ti si blago, ali, da li te zaista trebam? Do sada te nisam nikada posjedovao, i

bio sam savršeno sretan. Međutim, vidio sam mnoge svoje susjed krcate novčanicama

popu vas, a ipak nesretne. Ne želim biti kao oni. Radije hoću biti ono što jesam bez vas,

nego ono što su oni s vama“. I, jednostavno baci novčanice u smeće-

Novčanice su se osjetile uvrijeđene. Nikada nisu tako uvredljivo postupali s

njima. Razljućene povikaše Ivanu: „Što se ti umišljaš? Ti moraš biti jedan idiota!

Svatko drugi bi nas poželio i čeznuo bi da nas ima. Ako se usuđuješ s nama tako

postupati? Mi te proklinjemo. Bit ćeš jedan nesretnik jer si nas odbacio. Zar zaboravljaš

kako novcem mkožeš kupiti sve što ovaj svijet nudi? Novac otvara vrata užicikma,

ugledu i moći. Ako nas posjeduješ, nikkada ti ne će ništa uzmanjkati od onoga što ljudi

mogu poželjeti. Novac nosi sreću. Ne budi lud! Uzmi nas i ponesi svojoj kući“!

Ivan odgovara:

„U neku ruku imaš pravo! Novac može stvarno kupiti sve stvari koje ovaj svijet

nudi. Ali, ipak ne može kupiti najdublje čežnje srca neke osobe. Moje je srce uvijek

bilo sretno i zadovoljno unatoč tome što vas nisam posjedovao“!

„Lažljivče jedan“! kriknuše novčanice. Što ti znadeš o svijetu i njegovim

užicima? Hajdemo vidjeti! Reci nam što ti ne možamo kupiti“?

Ivan je tiho nasmiješen gledao na novčanice u smeću.

„Istina je da novcem mogu kupiti zlatni krevet, ali ne bih mogao kujpiti san

kojeg uživam. Novac može kupiti sve estetske kreme, ali ne može kupiti moj krepki

stas. Novac može kupiti raskošnu kuću, ali ne moža kupiti sreću mojeg doma. Novac

može kupiti seks, ali ne može kupiti ljude, ne može kupiti vjernost mojih prijatelja.

Novac može kupiti knjige, ali ne i spoznaje i mudrost. Novac može kupiti izvanredna

odijela, ali ne i ljudsko dostojanstvo. Novac može kupiti razne razonode, ali ne može

kupiti radost i unutgarnji mir. Novac mi može kupiti pogrebni auto, ali ne može sretnu

smrt kojoj senadam.

Drugim riječima, sve što doista vrijedi, što je doista dragocjeno u životu, ti,

novac, ne možeš kupiti. Ti se samo možeš lažno uvući u život pametnih ljudi varajući

ih kako možeš udijeliti ono što nije u tvojoj moći. Ti si varalica i lažljivac. Ostani tu

24

gdje jesi i gdje ti je mjesto – u smeću“! To rekavši Ivan je nastavio svoj put veselo

zviždući.

Jedna potresna anegdota

Bogata gospođa vozi se u luksuznom autu… susretne skupinu dječaka kako se

igraju kuglicama (na vranje)… smiluje im se… zaustavi kola i baci im velikodušni dar:

„Evo, djeco za vas petstotina pesosa (danas pet tisuća)