milan stojadinovic

14
Милан Стојадиновић (1888-1961)

Upload: -

Post on 20-Aug-2015

62 views

Category:

Education


3 download

TRANSCRIPT

Page 1: Milan stojadinovic

Милан Стојадиновић

(1888-1961)

Page 2: Milan stojadinovic

Милан Стојадиновић (Чачак, 4. август 1888 — Буенос Ајрес, 24. октобар 1961) био је српски политичар, правник, економиста и професор

универзитета. Био је министар финансија у три наврата, председник владе Краљевине Југославије и председник Југословенске радикалне заједнице.

Page 3: Milan stojadinovic

Студије права је завршио у Београду, а усавршавао се

Немачкој, Француској и Уједињеном Краљевству. Био је министар финансија у три

наврата • 1922-1924• 1924-1925 • 1934-1935

Активан је био у Народној радикалној странци као члан Главног одбора. Кнез Павле

Карађорђевић му је дао мандат за формирање владе.

Page 4: Milan stojadinovic

Југословенску радикалну заједницу основао је 1935. године и у њу су ушли припадници његове бивше странке, Југословенска народна странка, Словенска људска странка Антона Корошеца и

Југословенска муслиманска организација Мехмеда Спахе. Ова странка била је изразито десничарских опредељења. Стојадиновић је водио политику приближавања силама Осовине. За време премијерског мандата потписао је споразум о пријатељству са Француском и пакт о ненападању са Италијом, покушавајући да у време пред Други светски рат сачува безбедност

Југославије.

Page 5: Milan stojadinovic
Page 6: Milan stojadinovic

Економским реформама , новим инвестицијама , решавањем питања сељачких дугова по чему је

опроштен или отписан део дуга власницима средњих имања Стојадиновић је јачао своју позицију .

Наставио је започето приближавање Немачкој која се спремала за рат и ублажио последице велике

економске кризе. Током 1936. и 1937. године Милан Стојадиновић је оснажио француско -.југословенски пакт , посетио Велики Британију и добио подршку

за своју политику а јануара 1938. срео се са Адолфом Хитлером у Берлину. Стојадиновић се залагао за

заштиту националних интереса , а према великим силама водио је неутралну политику. покушавао је

да одржи неутарлан положај Југославије.

Page 7: Milan stojadinovic
Page 8: Milan stojadinovic
Page 9: Milan stojadinovic

Средином 1938. године, Британија је отпочела акцију за еманципацију Балкана од Немачке, одмах се отворило питање докле ће пробритански

кнез-намесник толерисати Стојадиновића и његову политику пријатељске неутралности према Италији и Немачкој. Промена југословенске спољне

политике могла се извршити само променом унутрашње политике. Британски став који је био и Павлов, гласио је по Вотстону: "Све док се не

реши хрватско питање, Југославија неће бити у стању да игра улогу у међународној политици, ни да помогне пријатељима, ни да

импресионира непријатеља“. Стојадиновић је имао супротан став. Налазећи се у добрим односима са Мусолинијем и Хитлером. Од јесени 1938. године, Британија је учестала са саветима и захтевима да се реши

хрватско питање, кнез Павле је тај проблем узео у своје руке. Са порастом британсог интересовања за хрватско питање, пред Павлом је

растао проблем звани Стојадиновић.

Page 10: Milan stojadinovic
Page 11: Milan stojadinovic
Page 12: Milan stojadinovic

На седници Крунског савета 6. марта 1941. године одлучивало се о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. У страху да Хитлер не издејствује повратак на владу Стојадиновића, као проосовинског човека, на Крунском савету је тада решено да се бивши председник владе - који се већ једанаест месеци налазио у интернацији - преда Британцима „на чување“.

Противно изричитој уставној одредби „ниједан грађанин не може бити изгнан из државе“, Стојадиновић је 18. марта изгнан на грчку територију а затим предат Енглезима. Стојадиновић је 1948. године стигао у Аргентину, настанишви се у Буенос Ајресу. Умро је у својој кући 1961. године.

Page 13: Milan stojadinovic
Page 14: Milan stojadinovic

Хвала на пажњи!

Ана Јокић