76. Pojam i osnovne karakteristike projektovanja naunog istraivanjaProjektovan je n aun og istraivanja je smisaona aktivnost na izradi projekta istraivanja, sistem meusobno povezanih, uslovljenih i koordinisanih delatnosti. Projektovanje je smisaono, jer se prilikom tog procesa konstatuje pojava koja je predmet istraivanja, utvruju i odabiraju postojea saznanja o toj pojavi i na osnovu toga oformljuju odreeni stavovi i pretpostavke o toj pojavi. Projektovanje je sistem meusobno povezanih, uslovljenih i koordinisanih delatnosti jer sve delatnosti su meusobno povezane i saglasne i podreene istom cilju, pri emu svaka od tih delatnosti ima svoje mesto i ulogu u procesu izraivanja projekta, a nijedna se ne moe obaviti na odgovarajui nain bez obavljanja drugih. Delatnosti projektovanja su raznovrsne kreativne, strune i rutinske. Kreativne delatnosti podrazumevaju kretanje od postojeeg znanja o istraivanoj pojavi do stvaranja novog, pri emu je izuzetno bitna uloga imaginacije i intuicije. Strune delatnosti podrazumevaju delatnosti za koje ve postoje proverena reenja, koja se primenjuju prema odreenim normama i pravilima struke. Rutinske delatnosti su delatnosti koje se na manje ili vie uobiajen nain ponavljaju to su tipina reenja za tipine situacije. Uee kreativnih, strunih i rutinskih delatnosti u razliitim fazama projektovanja istraivanja nije uvek isto. Ipak, u svakom procesu je primaran kreativan rad, dok strune i rutinske delatnosti imaju funkciju pomonih radova. Projektovanje nuno sadri sledee aktivnosti: 1. opaanje i shvatanje predmeta i problema istraivanja 2. preliminarnu identikaciju izdvajanje (ega?) iz ukupne drutvene stvarnosti 3. preliminarnu deniciju i klasikaciju analogijom po znaaju, srodnosti, slinosti i razliitosti sa drugim pojavama i problemima 4. analizu izdvojene i denisane pojave i problema 5. koncipiranje modela problema

77. Konceptualizacija istraivanjaKonce pt u aliz acij a istraivanj a je izgraivanje najoptije zamisli predstojeeg istraivanja. Teorijsko i paradigm atsko zasnivanje istraivanj a. Teorijsko zasnivanje istraivanja podrazumeva otkrivanje postojeih teorijskih znanja o pojavi i problemu koji elimo da istraimo, kao i o postojeim nainima reavanja problema. Na taj nain se predmet istraivanja blie identikuje i odreuje se njegovo mesto u okviru nauke, naune discipline i prakse. Paradigmatsko zasnivanje istraivanja podrazumeva prihvatanje odreene paradigme. Paradigmatska artikulacija predmeta istraivanja se ne moe izbei ni kada je istraiva neparadigmatski opredeljen, jer e u tom sluaju, ako ne eli da prihvati ve postojea stanovita, istraiva morati da oformi i obrazloi svoja polazita. Iz bo r te me z a istraivanje . Bitni inilac konceptualizacije istraivanja je izbor teme istraivanja. Izbor teme se vrti po odreenim pravilima. Pre svega, tema mora biti nauno zasnovana. Drugo, tema mora biti pogodna za istraivanje u okviru odreenog paradigmatsko teorijskog tj. naunog sistema. Tree, tema mora biti pogodna za istraivanje i upotrebu u datim drutvenim okolnosima. Projektni z ad at ak . Projektni zadatak je prvi naunooperativni dokument kojim se dovoljno odreeno i sistematski iskazuju najbitnije take koncepcije predmeta i problema istraivanja i mogunosti istraivanja. Istovremeno, on okvirno odreuje potrebna sredstva za sprovoenje israivanja. Na osnovu stava nastalog iz razmatranja projektnog zadatka pristupa se izdradi idejnog projekta. I dejni pro jekat . Idejni projekat je ve znatno razraenija koncepcija istraivanja. To je dokument koji prethodi projektu istraivanja i sadri: (1) (2) (3) (4) (5) (6) preliminarno odreenje predmeta istraivanja mogue ciljeve istraivanja osnovne hipoteze znaaj i opravdanost istraivanja osnovne metode i tehnike istraivanja potrebno vreme, kadrovi i sredstva za istraivanje

Funkcija idejnog projekta je dvostruka. Pre svega, on slui kao ponuda moguem naruiocu istraivanja, koji podstaknut idejnim projektom treba blie da odredi svoje potrebe za istraivanjem, preciznije denie problem i da istovremeno ima uvid u sredstva i vreme koji su potrebni za izradu istraivanja. Sa druge stranje, idejni projekat ima orijentacionu funkciju, jer, selekcijom pitanja po znaaju i opravdanosti, istraiva skree panju naruioca na zaista bitna pitanja i probleme.

(2) planovi istraivanja (3) instrumentarije

79. Formulacija problema: pojam, funkcije i strukturaFormulacija problema je prvi deo nacrta naune zamisli. Njom se pravi veza izmeu realne drutvene pojave, problema koji se javljaju u vezi sa tom pojavom, naunog i drugog saznanja o njoj i predmeta i problema istraivanja. Osnovne funkcije formulacije problema su: (1) izdvajanje delova, dimenzija i svojstava pojave koji se mogu odrediti kao problem koji treba reavati (2) na osnovu postojeih stavova, izvoenje osnovnih hipoteza o problemu, iz kojih e se izdvojiti i odrediti predmet istraivanja (3) rangiranje izdvojenog predmeta istraivanja po kriterijumu znaajnosti (4) usmeravanje na postojee rezultate prethodnih istraivanja koji se mogu korisiti u razmatraju izabranog problema Formulacija problema se sastoji iz tri osnovna dela: (1) hipotetiki stavovi o problemu (2) znaaj istraivanja (3) rezultati prethodnih istraivanja Hipote tiki stavovi. Hipotetiki stavovi su deo formulacije istraivanja kojim se: (1) denie pojava na koju se istraivanje odnosi (2) deniu inioci, svojstva i dimenzije pojave koji se mogu smatrati problemom (3) izdvojeni delovi se organizuju u celine i deniu, klasikuju po srodnosti i rangiraju (najee po kriterijumu prirode sadraaja i njegovog znaaja za problem), primenom metoda osnovnih metoda analize, indukcije, dedukcije, specijalizacije i klasikacije Zn a aj istraivanj a. Znaaj istraivanja je drugi deo formulacije problema. Znaaj istraivanja se moe proceniti na dva nivoa kao znaaj samog problema istraivanja i kao znaaj istraivanja. Znaaj problema istraivanja se utvruje kroz rasprostranjenost, trajnost i intenzitet delovanja pojave.

78. Pojam, funkcije i struktura istraivakog projektaProjekat istraivanja je zamiljeni model sticanja naunog saznanja o predmetu istraivanja. Njime se izraavaju osnovni stavovi o problemu i predmetu istraivanja, nain naunog saznanja o njima, plan i uputstvo za obavljanje konkretne istraivake delatnosti i organizaciona shema procesa istraivanja. Projekat istraivanja je nauni dokument jer je zasnovan na prethodnom naunom saznanju, a sadri naune stavove, sudove, zakljuke i hipoteze o predmetu i problemu istraivanja i o nainu stizanja do naunog saznanja o njima. Projekat istraivanja je operativno organizacioni, tehniki dokument, jer se njim planiraju svi potrebni subjekti, sredstva i postupci, nain njihovog povezivanja, njihove uloge, funkcije i mesta, kao i sve drugo to je potrebno realizovati da bi se postigli eljeni rezultati istraivanja. Projekat istraivanja ima sledee osnovne funkcije: (1) povezivanje postojee naune teorije i istraivanja (2) usmeravanje istraivanja prikupljanje, obrada i tumaenje podataka, opisivanje i objanjavanje predmeta (3) sinhronizirajuu funkciju obezbeivanje dinamikog jedinstva i saglasnosti da se svi inioci istraivanja reavaju u odreenom odgovarajuem trenutku Projekat istraivanja je struktuisani sistem koji se sastoji iz tri osnovna dela: (1) nacrt naune zamisli polazi od idejnog projekta, ali je precizniji i razraeniji; sastoji se iz: formulacija problema odreenje predmeta istraivanja odreenje ciljeva istraivanja odreenje hipoteza odreenje naina istraivanja objanjenje naune i drutvene opravdanosti istraivanja

Znaaj istraivanja moe biti dvostruki drutveni i nauni. Drutveni znaaj istraivanja se procenjuje kroz potencijalni doprinos rezultata istraivanja pri reavanju odreenog drutvenog problema, dometu tog doprinosa, kao i njegovom rasprostrajanju, trajanju i intenzitetu. Nauni znaaj istraivanja se procenjuje kroz potencijalni doprinos rezultata istraivanja na fond naunog saznanja, domet tog doprinosa, rasprostranjenost, trajanje i intenzitet. Istraivanje treba da ima i drutveni i nauni znaaj. Verikatorna istraivanja, kada potvrde odreena nauna saznanja i uine ih primenljivim u reavanju drutvenih problema, imaju vei drutveni znaaj. Heuristika istraivanja, koja vode otkrivanju novog, imaju vei nauni znaaj jer su dalje i dublje saznanje. Funcije ovog dela formulacije problema su: (1) dimenzioniranje oekivanja od konkretnih istraivanja (2) prognoza mesta i uloge ovog istraivanja u naunom saznanju i u reavanju drutvenih i naunih problema (3) uspostavljanje okvirne obaveze konkretnog istraivanja R e z ult ati d osad anjih istraivanja. U ovom delu formulacije problema se odreuje koji se rezultati dosadanjih istraivanja posredno i neposredno odnose na problem kojim se bavi nae istraivanje. Prilikom izrade ovog dela potrebno je koristiti sledee kriterijume klasikovanja rezultata dosadanjih istraivanja: (1) neposrednost veze problema i predmeta istraivanja sa postojeim naunim saznanjem (2) teorijsko empirijski karakter tih rezultata (3) nauka i naune discipline kojoj pripadaju ti rezultati Funkcije ovog dela istraivanja su brojne: (1) pokazuje poetni fond istraivanja, irinu njegovog uvida i na osnovna polazita (2) ukazuje na to koliko je problem istraivanja ve nauno obraivan (3) uslovljava rad na odreenju predmeta istraivanja on je klju za razumevanje i tumaenje teorijskog odreenja predmeta istraivanja

80. Predmet istraivanja: pojam, funkcije, strukturaOdreenje predmeta istraivanja je drugi deo nacrta naune zamisli i izuzetno bitan deo jer se njime odreuje celo istraivanje, i to na vie naina: (1) smisaono i pojmovno - utvrivanjem znaenja bitnih kategorija i pojmova (2) sadrajno - selekcijom iz okvira problema onoga na ta e biti obuhvaeno istraivanjem (3) vremenski, prostorno i naunodisciplinarno

87. Odnos formulacije problema i predmeta istraivanja u nacrtu naune zamisliPreliminirano odreenje problema uspostavlja okvire u kojima e se kretati dalja razrada problema. Ma koliko precizirali peliminarno odreenje predmeta, ono ostaje samo opti tematski okvir koje se daljom obradom predmeta konkretiuje, specikuje i operacionalizuje. Ono ima tri funkcije: (1) izdvaja jedno ili kompleks pitanja kojim e se istraivanje konkretno baviti (2) ograniava irinu sadraja predmeta istraivanja (3) denie opti stav, a samim tim i polazno stanovite u pogledu mogunosti predmeta istraivanja Preliminarno odreenje predmeta je izvedeno iz aktuelnih potreba nauke, potreba drutvene i politike prakse, ukljuujui i potrebe ideologije i dovoljno uticajnih interesnih grupa. U tom smislu, odabrane teme mogu da budu: (a) o predmetu nauke (b) o predmetnoj nauci i njenim stvaraocima (c) o metodima istraivanja (d) kombinacija Bitni kriterijumi za izbor tema su: (1) nauna i drutvena aktuelnost (2) nauna i drutvena znaajnost (3) nauna i drutvena korisnost (4) nauna i drutvena produktivnost (5) realistinost teme

Formulacija problema znatno neposrednije determinie istraivanja. Iako je ira po sadraju nego preliminarno odreenje, formulacija problema ima konkretne odnose sa odreenjem predmeta istraivanja u nacrtu naune zamisli. Odreenje predmeta istraivanja je neposredna razrada jednog dela (jednog ili vie hipotetikih stavova) formulacije problema. Pri tome, u toj parcijalnoj izradi su utvreni kontekst i okvir znaenja i znaaja u ukupnoj pojavi i problemu. Na taj nain je otklonjena mogunost raskida odnosa opteg, posebnog i pojedinanog tj. izolovano tretiranje predmeta istraivanja, to je velika opasnost u svim istraivanjima. U politikim naukama je ova opasnost izrazitija nego u drugim naukama, pre svega zbog stalno prisutnih razlika izmeu idealnog i realnog, normativnog i stvarnog, prisutnih tenji za njihovom zamenom i identikacijom, izraenih nastojanja ka opravdanju umesto opisivanju i obajnjenju, itd.

naukama je obim nauno saznatog ali jo neverikovanog saznanja vei nego u drugim naukama i po sadraju promenljiviji. Trei deo sadri iskustveno, nenauno saznanje mada, ono ne mora biti lieno svake naune osnove niti steeno bez korienja naunih metoda. Zadatak ovog dela je da indukcijom i generalizacijom, sistematizacijom, klasikacijom i analogijom, oslanjajui se na prethodna dva dela formira sistematizovanju saznajnu celinu koja je istinski predmet istraivanja. etvrti deo obuhvata nepostojee znanje o predmetu istraivanja. Njime se ne obuhvata ni nauno ni nenauno saznanje, ve se, oslanjajui se na prethodna tri dela konstruie ono to nedostaje, ali to je verovatno i to prethodni delovi implliciraju. Kategorij alno p o j m ovni sistem je takoe deo teorijskog odreenja predmeta. Prilikom izrade kategorijalnog sistem polazimo od teorijskim, nauno verikovanih saznanja i kategorija i pojova, koji se u njemu smatraju prihvaenim i dovoljnim, pa iz njih izvodimo pojmove koji nam nedostaju ili ih konstruisemo. Analizom procesa istraivanja moemo konstatovati postojanje sledeih osnovnih vrsta pojmova: (1) pojmove koje preuzimamo u celini (2) pojmove koje sadrajno preuzimamo (3) pojmove koje preraujemo (4) pojmove koje konstruiemo iz dva ili vie pojmova (5) nove pojmove koje stvaramo za potrebe istraivanja Izgraivanje kategorijalno pojmovno terminolokog sistema podrazumeva: (1) izbor postojeih denicija i odabiranje pojedinog trajnog znaenja za svaku od njih (2) selekciju termina, iskljuivanjem sinonima i homonima (3) utvrivanje hijerarhije kategorija i pojmova

Odreenje predmeta moe biti teorijsko i operacionalno.

Teorijsko odreenje predmetaIzmeu postojeeg naunog saznanja i konkretnog predmeta istraivanja se ostvaruje veza odnosima formulacije problema i teorijskog odreenja predmeta. to se ostvaruje izdvajanjem odreenog hipotetikog stava iz formulacije problema i analizom tog stava. Na taj nain se ostvaruje veza izmeu tog stava i rezultata dotadanjih istraivanja. Na taj nain se formiraju dve celine: (1) ona koja razmatra postojee saznanje (2) ona koja operacionalizuje zahteve za novim saznanjem. Ova celina se deli na etiri dela. Prvi deo je provereno nauno saznanje o predmetu istraivanja u okvirima nauke i naune discipline u koju spada dati predmet istraivanja, ali i u drugim naukama i naunim disciplinama. Izgraivanje ovog dela teorijskog odreenja predmeta je fundamentalno, jer je ono osnov daljeg razvijanja predmeta dedukovanja i analogije svih delova predmeta istraivanja koji nemaju karakteristike naunog saznanja, kriterijum selekcije odreenih inilaca predmeta istraivanja i osnov izgradnje kategorijalnog i pojmovnog aparata. Drugi deo je neverikovano, ali ipak nauno saznanje o predmetu istraivanja. Ovaj deo je sam po sebi ve oblik selekcije i odreivanja materije koja se obuhvata procesom istraivanja. Istovremeno, ovaj deo teorijskog odreivanja predmeta istraivanja je oslonac u obradi ostalih, nauno nesaznatih delova predmeta istraivanja, koje povezuje sa nauno verikovanim. U politikim

Operacionalno odreenje predmetaOperacionalno odreenje predmeta istraivanja je konkretizacija i specijalizacija predmeta istraivanja, tj. preciziranje onoga to e se konkretno istraivati. Postupak operacionalnog odreivanja predmeta poinje razradom preliminarnog odreenja njegovim dovoenjem u vezu sa odgovarajuim hipotetikim stavom.

Operacionalno odreenje predmeta se sastoji od 4 osnovna dela: (1) inioci sadraja predmeta istraivanja u njemu se taksativno nabrajaju komponente i inioci koji e biti neposredno istraeni. Ono to je navedeno u ovom delu istraivanja je konkretna mera sadraja istraivanja. Naime, ne moe se nita od navedenog ne istraivati, niti je dozvoljeno bilo ime dopunjavati ovaj sadraj. (2) vremensko odreenje predmeta istraivanja odreenje vremena koje emo obuhvatiti istraivanjem; ne treba meati sa trajanjem istraivanja (3) prostorno odreenje predmeta istraivanja utvruje prostor koji e istraivanjem biti obuhvaen (4) disciplinarno odreenje predmeta istraivanja opredeljenje za jednu (intradisciplinatno) ili za vie (interdisciplinarno) naunih disciplina u okviru kojih e se predmet istraivati Funkcije operacionalno odreenja predmeta istraivanja su: (1) konano dimenzioniranje sadraja predmeta istraivanja (2) selekcioniranje inilaca sadraja predmeta istraivnaja (3) vremensko dimenzioniranje (4) prostorno dimenzioniranje (5) disciplinatno opredeljivanje (6) uslovljavanje ciljeva istraivanja (7) usmeravanje hipoteza na odreenje sadraje (8) uslovljavanje indikatora (9) uslovljavanje metoda i tehnika prikupljanja i obrade podataka Ovo vai u situacijama kada imamo jedan projekt istraivanja. Meutim, u toku istraivanja se sreemo i sa drugaijim situacijama. Na primer, istraivanje sa jednim osnovnim projektom, u ijem sastavu se razvija vie potprojekata, a svi pripadaju istoj naunoj disciplini. U tom sluaju se teorijsko odreenje predmeta razvija u okviru osnovnog projekta, a operacionalno odreenje se specikuje i konkretizuje posebno u okviru svakog podprojekta. Druga situacija je kada imamo jedan osnovni interdisciplinaran projekat u ijem sastavu se nalazi vie podprojekata koji pripadaju razliitim naunim disciplinama. Tada je neophodno odrediti predmet istraivanja osnovnog projekta kao generalnog, a u okviru svakog potprojekta obraditi teorijsko i operacionalno odreenje predmeta u skladu sa naunom discilinom kojoj pripada. Osnovna tekoa je iskazati jedinstvo predmeta kao jedinstvo raznovrsnog. Trei sluaj je kada generalni projekat obuhvata nekoliko samostalnih projekata. U tom sluaju se najoptijim odredbama obrauje teorijsko odreenje predmeta kako bi se obezbedila ista paradigmatska polazita i opte jedinstvo generalnog predmeta istraivanja.

81. Ciljevi istraivanjaOpti stav je da su ciljevi istraivanja sticanje odgovarajuih, prvenstveno naunih saznanja. Ovako stanovite ne uzmia u obzir raznovrsnost naunih disciplina i njihove potrebe. U okviru politikih nauka ciljeve istraivanja moemo odrediti kao naune i drutvene ciljeve. Nauni ciljevi podrazumevaju njihovo mesto i ulogu u naunom, a samim tim i teorijskom saznanju. Drutveni ciljevi su ciljvi koji su aktuelno ili potencijalno praktini.

Nauni ciljeviNauni ciljevi podrazumevaju njihovo mesto i ulogu u naunom, a samim tim i teorijskom saznanju. Nauni ciljevi mogu biti: nauna deskripcija, nauna klasikacija i tipologija, nauno otkrie, nauno objanjenje i nauna prognoza. Najniiim nivoom naunog saznanja se smatra nauna deskripcija, a najviim nauna prognoza. Naun a deskripcija u politikim naukama podrazumeva opis ponaanja, situacije, dogaaja ili procesa u uslovima donamikog drutvenog razvoja u okviru koga se brzo javljaju nova svojstva ili pojave. Ona je od izuzetnog znaaja u politikologiji. Naun a klasi kacija ili tipologij a je je neizostavan deo naune deskripcije. Da bi se utvrdilo da odreena svojstva, inioci ili veze postoje ili ne, neophodno je utvrditi kriterijume razlikovanja, odnosno odreivanja odnosa istovetnosti, slinosti ili razlika ime se stvaraju dihotomije ili klasikacije. Naun o o tkrie kao nauni cilj usmerava istraivanja na saznanja o tada nepoznatim svojstvima predmeta istraivanja bez obzira na postojea nauna saznanja o drugim delovima predmeta. Naun a progno z a kao nauni cilj podrazumeva predvianje dogaanja i cituacija na osnovu saznanja tendencija, njihovog vrednosvanja i rangiranja. Naun o o bj anjenje kao nauni cilj podrazumeva otkrivanje naunih zakona. Kako je nauni zakon osnova objanjenja, oekivanja objanjenja mogu biti statistika, funkcionalna i teleoloka. Nauno objanjenje postavlja znatno vie zahteva u odnosu na nauno otkrie ono podrazumeva nauno saznanje od mestu, ulozi, odnosima, redosledima, uslovljenosti i uzronosti, pravilnosti i zakonitostima.

Ciljevi istraivanja u politikoloskim istrazivanjimaCiljevi istraivanja su uslovljeni formulacijom problema i predmetom istraivanja oni se odnose na sadraj hipotetikih stavova formulacije problema koji su konkretizovani i razraeni predmetom istraivanja, a da su uslovljeni ve postojeim naunoteorijskim saznanjem o njima. Cilj istraivanja je nuno nii ukoliko jre prethodno nauno saznanje o predmetu oskudnije. Kada je re o sasvim novim pojavama, mogue je zahtevati samo deskripciju kao nauni cilj. Kada je predmet istraivanja ve istraivana pojava, po pravilu, nauni ciljevi istraivanja moraju biti vii od naune deskripcije bar klasikacija i tipologija. Treba prihvatiti kao pravilo da se rezultatima ne sme ostvariti nii nivo saznanja od onog koji je utvren ciljem istraivanja, ali da su dozvoljena odstupanja u pravcu ostvarenja vieg nivoa saznanja. Nivo prethodnog naunog saznanja o predmetu istraivanja determinie i drutvene ciljeve istraivanja, kojij takoe mogu biti viestruki. Praktina upotrebljivost istraivanja je utoliko vea ukoliko je prethodno saznanje vee, a predmet ui i konkretniji. Politikoloka istraivanja su, po pravilu, vie od ostalih orijentisana na udovoljavanje praktinim potrebama. Fundamentalna politikoloka istraivanja po pravilu slue indirektno i direkno za izgraivanje istorijskih ili stratekih zahvata. Politikoloka istraivanja imaju jo jednu znaajnu specinost vezanu za drutveni cilj istraivanja dok se u drugim naukama drutveni cilj svodi u osnovi na druvene ciljeve za ije ostvarivanje e biti korien rezultati istraivanja, drutveni cilj politikolokih istraivanja moe biti i usmeravanje panje drutvenih subjekata politikih procesa na odreena pitanja, uticanjem na njihove stavove, odnosno ponaanje. Uspostavljanje drutvenog odnosa povodom bilo kog pitanja izaziva reagovanja razliitog sadraja i intenziteta svih subjekata u dodiru sa istraivanjem. Osnovne funkcije ciljeva istraivanja su blie izgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraivanja. Predmetom istraivanja se utvruje u emu i u kom obimu, kom prostornom vremenskom i disciplinarnom okviru e se postavljati hipoteze. Ciljevima istraivanja se odreuju usmerenost hipoteza ka odreenom nivou saznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraivanja.

82. Hipoteze: pojam, svojstva i funkcijeHipote ze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanje, njegovim iniocima, svojstvima, odnosima i vezama, dimenzijama, sutini, sadrini, obliku i formi. Postoji par pravila o hipotezama. Pre svega, hipoteze ne treba da budu ni ue ni ire od predmeta istraivanja. Drugo, hipoteze moraju biti razvijene na svakom nivou optosti na kojem je razvijeno i operacionalno odreenje predmeta istraivanja. Tree, hipoteze moraju biti saglasne sa naunim i drutvenim ciljevima. Saglasnost sa naunim ciljevima se izraava tako to su one usmerene na sticanje naunog saznanja koje je predvieno ciljevima istraivanja. Saglasnost sa drutvenim ciljevima se ostvaruje odgovarajuim bavljenjem iniocima predmeta istraivanja bitnim za omoguavanje korienja rezultat istraivanja u odreene svrhe. etvrto, hipoteza mora biti teorijski ili empirijski proverljiva. Iskaz hipoteze mora biti: (1) smislen mora sadrati odgovarajui stav o predmetu na koji se odnosi (2) logiki i teorijsko empirijski zasnovan (3) predmetno konkretan, tj. strogo odreen (4) dovoljno sadrajan i obuhvatan (5) precizan i jasan Hipoteza je stav o nepoznatom, zasnovan i izveden iz postojeeg naunog saznanja. Taj stav treba da bude iskazan u skladu sa normama iji su bitni zahtevi da je: (1) saznajno nauno smisaon i znaajan (2) nauno problemski (3) izraava razlike, suprotnosti i protivurenosti (4) bude ostvaren jezikom svojstvenim dotinoj nauci etiri su osnovna nauna razloga nastanka hipoteza: (a) sticanje novog naunog saznanja o novim pojavama (b) proirivanje i produbljivanje postojeeg saznanja o pojavama (c) provera postojeeg nauno saznanja (d) obrada, sistematizacija, verikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustva u nauno

Shodno tome, optenauna funkcija hipoteza je: (1) otklanjanje praznina u postojeem naunom saznanju (2) prevazilaenje protivurenosti pojedinih delova naunog saznanja (3) ostvarivanje vieg nivoa istinitosti naunog saznanja

operacinalnog odreenja predmeta istraivanja. Za svaki elementarni inilac je neophodno konstruisati najmanje jednu pojedinanu hipotezu. One moraju biti dovoljno specikovane, konkretne i jednostavne, da bi se preko njih moglo stii do indikatora. Prema kriterijumu saznajne uloge razlikujemo: (1) deskriptivne izvedeni iskazi o ispoljenim iniocima, oblicima i svojstvima predmeta istraivanja (2) klasi kat orsko tip ol oke izvedeni iskazi o srodnosti, slinosti i rezultatima svojstava predmeta istraivanja (3) he uristiko konstat u j ue iskazi o postojanju jo neotkrivenih svojstava predmeta istraivanja (4) kauz alne izvedeni iskazi o uzronoposledinim odnosima, pravilnostima i zakonitostima predmeta istraivanja (5) prognostike iskazi o razvojnim tendencijama, predstojeim stanjima i situacijama predmeta istraivanja Prema kriterijumu loginog procesa nastanka hipoteze razlikujemo: (1) prostoi m plikativne netipine za politikoloka istraivanja, one su opravdane samo u nacrtu naune zamisli u sluajevima potpuno novih pojava iji razvoj nije odgovarajui ukupnom drutvenom sistemu i izraenim tendencijama razvoja politikog procesa (2) induktivne nastale indukcijom (3) reduktivne (4) de d uktivne izvedene iz pret h o dn og o pteg sazn anj a

83. Hipoteze: kriterijumi podele, klasikacija, ulogaPostoje mnogobrojne klasikacije hipoteza. Tri najvanija kriterijuma za klasikaciju hipoteza su: obim hipoteza, logiki proces nastanka hipoteze, saznajna uloga hipoteza. Prema kriterijumu obima hipoteze razlikujemo: (1) opte (2) posebne (3) pojedinane Opta ili generalna hi p ote z a je hipoteza koja svojim sadrajem pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom odreenju predmeta istraivanja. Ona je saglasna sa naunim i drutvenim ciljevima istraivanja. Opta hipoteza istovremeno mora biti dovoljno opta da se iz njenog sadraja mogu izvesti posebne hipoteze, ali i dovoljno konkretna, tako da ne moe biti shvaena kao hipoteza bilo kog drugog slinog predmeta istraivanja. U sloenim istraivanjima, postoji zajednika generalna hipoteza za ceo projekat, a za svaki potprojekat je korisno razviti generalnou hipotezu tog podprojekta. Tada govorimo o sistemu generalnih hipoteza. Posebne hip o teze su konkretizovan deo generalne hipoteze i posebna celina koja iskazuje hipotetiki stav o jednom posebnom delu operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. One moraju biti saglasne sa generalnom hipotezom. Za svaki segmentirani deo operacionalnog odreenja predmeta istraivanje je neophodno postaviti bar jednu posebnu hipotezu. Kumulativna posebna hipoteza je hipoteza koja se konstruie kada je u predmetu istraivanja posebno naglaen jedan aspekt, funkcija, odnos ili svojstvo. Specikovane hipoteze obrauju pojedine bitne ravnopravne apsekte operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. Poje din ane hip o te ze su najjednostavnije i najkonkretnije hipoteze, one su razrada konkretizacija odgovarajuih posebnih hipoteza, a iskazuju stav o elementarnim iniocima

84. Indikatori: pojam, vrste i funkcijeSutina hipoteza jeste da se njihovi iskazi proveravaju, tj. dokazuju i opovrgavaju. Dokazivanje i opovrgavanje hipoteze se manifestuje preko indikatora, zbog ega je za uspeno istraivanje navanije precizno denisati precizan stav hipoteze i indikatore. In dikat ori su spoljanje manifestacije unutranje sutine, podaci o predmetu istraivanja, varijablama i stavovima hipoteza preko kojih ostvarujemo odgovarajue nauno saznanje. Treba denisati ta se manifestovanje. Naime, manifestovanje se ne mora odnositi samo na ispoljavanje, ve i na neispoljavanje odreenih indikatora. Odsustvo indikatora su posredni indikatori izvesnih pojava. Takoe, izvesni delovi procesa nemaju svoje neposredne manifestacije. Samim tim, indikatori mogu biti i posredne manifestacije. Sve manifestacije pod odreenim uslovima mogu da postanu indikatori ako su izraz bitnih odredbi pojave, ako o njima moemo stei istinito saznanje i oblikovati ih u podatak, ako se mogu neposredno staviti u funkcionalan odnos sa hipotezom, predmetom i naunim ciljevima istraivanja Indikatori se utvruju odmah posle formulisanja svake hipoteze. Oni su veza izmeu stavova hipoteza i instrumentarija kojima e se skupljati podaci. Izbor indikatora je uslovljen: (a) karakteristikama predmeta i cijeva istraivanja (b) karakteristikama hipoteze (c) prethodnim naunim saznanjem o predmetu istraivanja O indikatorima u teorijskim istraivanjima se ne moe raspravljati bez tano odreenog pojma i predmeta istraivanja. Ako se predmetom istraivanja smatra teorija, javljaju se dva osnovna sluaja kada je teorija izraena u pisanom obliku (tada su indikatori pisani iskazi), ili kada je izraena usmeno, npr. u nanoj raspravi (tada su indikatori usmeni izrazi o toj teoriji). Meutim, indikatori se mogu javiti i kao empirijski, tj. iskustveni. U tom sluaju, iskazi se odnose na iskustva o vaenju, mogunosti i efektima primene teorije. Druga varijanta je da je predmet teorije relativno artikulisan, ali teorija nije konstituisana niti pisano izraena. U tom sluaju indikatori su teorijsko empirijski pokazatelji. Sve indikatore mozemo podeliti na: (1) ekspresivne indikatore stavova (2) predikativne indikatore realnih svojstava

(1) kvantitativne indikatore veliina, koliina, uestalosti (2) kvalitativne indikatore kakvoe svojstva i osobina (1) objektivne indikatori koji su realne objektivne inice i koji se mogu iskustveno opaziti (2) subjektivne indikatori koji su manifestacija subjektivnog suda

85. Nain istraivanja: pojam, funkcije, strukturaPriroda predmeta istraivanja, nauni ciljevi, hipoteze i indikatori zahtevaju odreene metode i tehnike istraivanja. Utvrivanjem naina istraivanja mi samo blie preciziramo i taksativno navodimo koje emo metode i tehnike koristiti u prikupljanju, obradi i interpretaciji podataka i saznajnih injenica. U istraivanju politikih pojava se zapoinje osnovnim metodama. Po pravilu, u odreenim fazama izrade i ostvarivanja projekta istraivanja se koriste gotovo sve vrste osnovnih metoda i njihovi postupci. No, neke se koriste samostalno i neposrednije od drugih analiza, analogija, klasikacija, indukcija. Sve optenaune metode su upotrebljive u istraivanju politikih pojava, ali za razliite sadraje razliito. Moe se rei da su za istraivanje realnih politikih procesa hipotetiko deduktivna metoda, statistika metoda i metoda modelovanja nezamenljive i da se proimaju. Osim optenaunih metoda treba saoptiti i durge metode drutvenih nauka koje e biti koriene po pravilu, to su komparativna metoda, biografska metoda, metoda idealnih tipova, strukturalno funkcionalna analiza i druge. Na kraju treba precizirati i nain (tehnike, instrumente i postupke) koji e biti korien u prikupljanju podataka, kao i plan obrade podataka. Najee su ovde pobrojane samo osnovne tehnike sakupljanja podataka, a posebno se izrauje uputstvo za njihovo korienje. slino se postupa i sa planom obrade, kojiesto dobija oblik podebnog uputstva u prilogu nacrta naune zamisli.

86. Nauna i drutvena opravdanost istraivanjaNauna opravdanost istraivanja povezana je sa doprinosom istraivanja nauci. Ovaj doprinos se ostvaruje u dva vida, kao heuristiki rezultat i kao verikatorni rezultat. Ukoliko istraivanje ne doprinosi otkrivanju novog ili verikovanju nauno nedovoljno proverenog, ono nije nauno opravdano. Doprinos istraivanja moe biti u oblasti spoznaje same pojave i u oblasti metodologije. Nauni doprinos ne mora biti istovrstan u obe oblasti mogue je da u oblasti spoznaje pojave bude heuristiki, a sa u oblasti metodologije sasvim izostane, i obrnuto. U projektu se saoptava doprinos u saznajnoj oblasti i doprinos u oblasti logike, metodologije i metoda. Drutvena opravdanost istraivanja je uslovljena doprinosom istraivanja u reavanju drutvenih problema. Izmeu naune i drutvene opravdanosti postoji povezanost. Nauno opravdano istraivanje je po pravilu i drutveno opravdano. Meutim, mogua su istraivanja koja su nauno neopravdana, ali mogu biti drutveno opravdana.

Terminski plan sadri precizno odreenje vremena trajanja istraivanja, od poetka rada na projektu do prezentacije rezultata istraivanja. Terminski plan odreuje trajanje odreenih faza i poslova straivanja. Terminski plan ne sadri samo vreme, ve i popis svih funkcija, delatnosti, radnji, postupaka koji e se obavljati u odreenim rokovima i u odreenom trajanju. Plan kadrova je plan u kome se preciziraju zadaci nadlenositi i odgovornosti kadrova ostvaruje se misaono povezivanju kadrova, vremena, prosotra, njihove aktivnosti i ukupnih poslova pod kojima e se aktivnost obavljati. Plan sredstava sadri odredbe o materijalno tehnikim sredstvima i o potrebnom iznosu novca. S obzirom na uesnike u poslovima, mestu, vremenu, sredstvima i bitnim funkcijama poslova, posebne celine ine: (1) pripremanje realizacije istraivanja (2) prikupljanje podataka (3) obrada podataka Postupak planiranja je potrebno sprovesti u skladu sa odgovarajuim principima i pravilima. Moe se smatrati da su bitni sledei principi: (1) potpunost plana - obuhvatanje svih bitnih inlaca postupka realizacije (2) realistinost plana objektivnost procene stvarnih mogunosi i potreba u ostvarivanju istraivanja u postojeoj situaciji (3) koherentnost i konzistentnost plana saglasnost zahteva istraivanja, linih i timskih sposobnosti istraivaa i sredstava istraivanja (4) elastinost plana predvianje moguih svrsishodnih alternativna predvienih osnovnih reenje u izmenjenim situacijama (5) pravovremenost potovanje vremenskih rokova u kojima je pojava najpodesnija za istraivanje, uslovi rada najpovoljniji, a rezultati najupotrebljiviji (6) ekonominost i rentabilnost planiranje najjeftinijih reenja koja e obezbediti ostvarivanje naunih i drutvenih ciljeva. Ovde postoje neka pravila: (a) najekonominije je da sva potrebna sredstva budu na raunu projekta pre poetka realizacije (b) niskim naknadama se ne postie ekonomnost istraivanja (c) ekonominost se pre svega ostvaruje pravilnim sastavom istraivakog tima, tj. pravilnim izborom kadrova i organizacijom rada u procesu realizacije istraivanja.

89. Planiranje istraivanjaPlaniranje istraivanja je nauno kreativni i struno rutinski rad na sinhronizaciji svih delatnosti, uesnika i sredstava u odreenom prostoru i vremenu. Planovi istraivanja su determinisani vremenskim i prostornim odreenjem predmeta, nainom istraivanja, drutveno politikom situacijom, raspoloivim sredstvima i kadrovima, geografskim i drugim uslovima. Planiranje politikolokih istraivanja je donekle sloenije u odnosu na planiranje drugih istraivanja u drutvenim naukama na to utie dinaminost, vieslojnost, viedimenzijalnost i vieznanost politikih pojava, ali i nestabilnost ispoljenog politikog ponaanja i zatvorenost uesnika politikih procesa. Rezultat procesa planiranja je operativni plan istraivanja. Zadatak tog plana je da odgovori na pitanja: ko, ta, kada, gde, kako, ime i sa kojim rezultatom. Ue, operativni plan moemo denisati kao plan koji obuhvata dimenzioniranje vremena trajanja istraivanja, konkretno utvruje saradnike i njihove zadatke u istraivanju i utvruje materijalna i nansijska sredstva potrebna za realizaciju istraivanja. Polazei od kriterijuma sadraja, moemo govoriti od tri plana istraivanja: terminskom planu, planu kadrova i planu sredstava.

Unutar jedinstvenog projekta treba da se formira tim sledeeg sastava: (1) nosilac (2) metodolog (3) nauni saradnici istraivai (4) struni saradnici istraivai (5) struno tehniki saradnici (6) tehniki radnici Nosilac pro jekta istraivanja je odgovoran za teorijsku koncepciju i teorijska reenja u projektu i za izvetaj o realizaciji istraivanja. Nauni sarad nici istraivai rade pod njegovim neposrednim rukovodsvom. Me t o d ol og je odgovoran za izbor metoda i tehnika istraivanja, njihovu primenu i izbor i obuku stunog i tehnikog osoblja, kao i za razradu okvirno datog plana istraivanja. On usmerava, koordinie i sinhronizuje rad strunih saradnilka. Nosilac istraivanja i metodolog treba o svemu da odluuju zajedniki i saglasno. S truni saradnici se anagauju u zavisnosti od karakteristika istraivanja. Po pravilu, u politikolokim istraivanjima je potreba organizaciono tehniki sekretar koji se bavi organizaciono administrativno nansijskim poslovima. On rukovodi radom tehnikih saradnika. Statistiar je neophodan u empiijskom istraivanju veeg obuhvata, naroito ako se planira kompjuterska obrada. Zavisno os predmeta istraivanja, situacije, naina sakupljanja podataka i odabranih instrumenata se otvruje potreban struni prol drugih saradnika. Saradnici na prikupljanju podataka su: analitiari, posmatrai, intervjueri, anketari, saradnici, evidentiari, instruktori konktrolori i radni kontrolori. Analitiari su oni koji obavljaju analizu razliitih dokumenata u kojima su sadrani potrebni podaci. Posmatrai su oni koji neposredno posmatraju pojavu koja je predmet istraivanja po unapred utvrenim pravilima i evidentiraju manifestacije pojave unoenjem zapaanja u za to unapred pripremljen obrazac. Intervjueri su oni koji neposredno stupaju u konktakt sa ispitancima i svojim pitanjima izazivaju odgovore ispitanika. Anketari su saradnici ija je obaveza a uspostave kontakt sa ispitanicima i da, strogo se pridravajui upitnika, evidentiraju njihove odgovore. Saradnici mediji su oni koji u eksperimentu imaju specijalnu ulogu pokretaa eksperimentalnog inioca sa ciljem stvaranja eksperimentalne situacije. Evidentiari toka eksperimenta slue kao posmatrai eksperimenta. Instruktori kontrolori su ovlaeni da vre nadzor nad istraivanjem.

esto je potrebno formirati i grupu radnih kontrolora koji kontroliu pouzdanost prikupljenih podataka na taj nain to dobijaju istu strukturu ispitanika u koju ulazi i nekoliko onih koji su ve bili ispitivani od strane drugih. Ispitivanje koji oni vre ima logu kontrolnog, a u isto vreme se kontrolie i rad ostalih saradnika. Saradnici na obradi podataka su: klasikatori, ifranti i brojai. Klasikatori vre logiku kontrolu, klasikaciju i preliminarnu ocenu podataka. ifranti ifriraju podatke i prenose ih u ifrantske listie. Brojai vre razna brojanja, izraunavanja, tabeliranja i iskazivanja po unapred datom uputstvu. S trun o te hniki saradnici su i razna druga tehnika lica: daktilogra, rukovaoci raznim aparatima, vozai, itd.

90. Pojam injenice, podatka i obavetenjaR e alne injenice sve to se posredstvom realnih manifestacija moe opaziti, pa prema tome i naunim metodama, iskustven, saznavati i ptoveravati. To su prirodni predmet bia, prirodni, psihiki i drutveni procesi, aktivnosti, odnosi i sl. koji okruuju oveka, odigravaju se uz njegovo uee ili bez njega, odigravaju se u njemu, pri emu su neki od njih ugraeni u sadraj njegove svesti, a neki ostaju van nje. Po d aci naa opaanja i saznavanja realnih injenica nisu u datom trenutku potpuna, kompleksna i produbljena. U kontaktu sa njima, mi ih opaamo i saznajemo jednostrano, delimino, manje ili vie povrno, uz znatnu udaljenost od njihove sutine. Takva naa opaanja i saznanja, koja moemo da evidentiramo nazivamo podacima. U sutini, podatak je konstatovanje prisustva ili odsustva nekog indikatora. Obavetenja smisleno organizovani podaci u poruku odreenog znaenja. Obavetenje ne govori samo o prisustvu ili odsustvu nekog indikatora, ve i o kvantitativnim i kvalitativnim svojstvima indikatora.

U literaturi su poznate naune injenice koje moemo denisati kao nauno utvreno saznanje o realnim injenicama. Meutim, ovakvo shvatanje naune injenice podrazumeva logiku i misaonu udaljenost od podataka i obavetenja. Stoga se uvodi pojam sazn ajne injenice smisaono organizaovani i povezani podaci i obavestenja u celoviti deo saznanja do kojeg se dolo u toku istraivanja, ali koje jo nije dobilo vrednost verikovane naune injenice.

91. Izvori podataka: pojam i vrsteSakupljanje podataka je sistem unapred organizovanih aktivnosti usmerenih na opaanje i evidentiranje odabranih spoljnih manifestacija odreene sutine, korienjem odgovarajuih nauno verikovanih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka koji odgovaraju svojstvima pojave, predmetu i ciljevima istraivanja i izvorima podataka i obavetenja. Za istraivanja u politikologiji najznaajniji izvor podataka je politika praksa politiko ponaanje uesnika u politikim akcijama kojim se izraava totalitet politike situacije. Politiko ponaanje je istovremeno najdirektniji, najaktuelniji, najpotpuniji, najvalidniji i najverodostojniji izvor podataka. Ono je uslovljeno izborom pravih kontakata sa pravim uesnicima politike aktivnosti. Iz tog razloga treba prouiti neka pitanja populacije i uzorka. Populaciju u politikolokim istraivanjima mogu sainjavati svi itelji zemaljske kugle, ali i veoma uske grupa malobrojnog i jedinstvenog sastava. To zavisi od predmeta istraivanja. Iz tog razloga, prvi problem je izbor i odreenje populacije iz koje e se izdvojiti uzorak. Populaciju iz koje se moe formirati statistika masa mogu initi: (a) stanovnici jedne politiko teritorijalne jedinice (b) koncentracija stanovnitva na odreenim geografskim podrujima (c) nacije i narodnosti (d) politike i drutvene organizacije (e) instuticije: drave, nauke, obrazovanja, kulture i razliite poslovne organizacije (f) razne socijalne grupe (g) klase (h) slojevi (i) grupe po raznim obelejima: polu, starosti, obrazovanju, funkcijama, itd.

U politikolokim istraivanjima uzorak se ne formira na osnovu samo jednog kriterijuma, ve je to gotovo uvek stratikovani uzorak. Osnovni problem je obezbeivanje reprezentativnosti, to je u politikim naukama, zbog specinosti predmeta istraivanja, tee nego u drugim naukama. Sloenost i tekoe formiranja uzorka potiu iz tri izvora: (1) svojstva politike i politike aktivnosti (2) totalitet svake linosti i svake skupine (3) nuno ukljuivanje u uzorak antropoloke, storijske, ekonomske, socioloke i drugih dimenzija. Iz ovih razloga, ne postoji nijedan uzorak kome se daje apsolutna prednost u politikolokim istraivanjima. Ipak, moe se rei da je grozdasti uzorak, formiran iz veeg broja posebnih manjih uzoraka povezanih jedinstvenimi konceptom i jedinstvenom spregom vertikalnih kriterijuma i veza pogotdniji od drugih. Raspravljanje o kriterijumu uzorka je neophodno upotpuniti i veliinom uzorka pravilo o neracionalnosti uzorka veih od 10% ne vai u politikolokim istraivanjima.

Klasikacije izvora podatakaOsnovna podela: iskustveni i nauni izvori. Druga osnovna podela: teorijski i hipotetiko empirijski (jo uvek u fazi hipoteza) izvori. Prema prirodi grae: (1) tvorevine materijalne kulture (umetnike, rekreativne, delatno operativne) (2) tvorevine duhovne kulture (3) neposredno ponaanje drutva Prema predmetnosti sadraja: (1) izvori potpunog politikog sadraja (2) izvori kombinovane i srodne sadrine (3) izvori ija je sadrina nepolitika, ali u ijoj osnnoj sadrini mogu biti prisutni mnogobrojni podaci koji se mogu koristiti za istraivanje politikih pojava Prema autoru: (1) kompetentni (2) nekompetentni

Oblik iskazivanja sadraja: (1) auditivni (2) vizuelni (3) audio vizuelni (4) ostali Prema kriterijumu javnosti: 1 klas: drutveni i privatni 2 klas: legalni i ilegalni 3 klas: javni, interni, poverljivi, tajni Dostupnost: (1) dostupni (2) nedostupni Slubenost i ocijelnost: (1) slubeni ocijelni (2) neslubeni neocijelni Izvornost izvora: (1) izvorni (2) interpretirani

Svi dokumenti nastali u politikom procesu iji sadraj ine obavetenja o predmetu i procesu politike su, u najirem smislu, politiki. Ui pojam politikog dokumenta bi se mogao odrediti na sledei nain to su dokumenta iji je tvorac ocijelni politiki subjekt koji njime utvruje svoju politiku, njeno sprovoenje i kontrolu i vrednuje ukupnu politiku, a nastao je odreenom procedurom. Pod ocijelnim subjektima se podrazumevaju, pre svega, politike oranizacija, njihovi organi i predstavnici ija ovlaenja, dunosti i odgovornosti zahtevaju odgovarajuu politiku ulogu u politikom sistemu. Takoe, preba denisati ta je to politika procedura po kojoj je akt donet. Treba razlikovati dokumenta koja se donose procedurom utvrenom propisom, te imaju osobine slubenosti i ocijelnosti i akte koji nastaju u skladu sa obiajnim normama u toku nekog oblika organizovanog politikog delovanja. Obe procedure su valjan kriterijum za razlikovanje politikih od drugih dokumenata. Posebnu vrstu dokumenta ine nauna dokumenta. Njih ne treba meati sa politikim dokumentima, mada izvesna nauna dela mogu sadrati i izvorne politike dokumente- Vrstu prelaznih dokumenata ine i glasila. glasila odreenih sranaka i drava mogu se ubrajati u izvorne politike dokumente, dok se ostala glasila mogu smatrati prelaznim.

Klasikacija dokumenataPrema kriterijumu subjekta koji donosi dokument raazlikujemo: (1) dravna dokumenta (2) dokumenta politikih stranaka (3) dokumenta interesnih organizacija (4) razni drugi politiki dokumenti Prema kriterijumu uloge dokumenta u politikom procesu razlikujemo: 1. klasikacija: dihotomija po osnovnosti: (a) osnovni dokumenti dokumenti u kojima sadrane osnove organizacije i politike, npr. ustav, statut, politiki program, itd. (b) izvedeni dokumenti oni koji su razrada osnovnih dokumenata i koji iz njih proistiu 2. klasikacija: dihotomija po optosti: (a) opti dokumenti sadre poruke namenjene svim politikim subjektima (b) posebni dokumenti sadre poruke koje se tiu odreenih segmenata politike ili dela politikih subjekata

92. Dokumenti kao izvori podatakaPojmom dokument oznaavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponaanje subjekata. Razvrstavamo ih na: (1) naune nauna dela (2) publicistike (3) informativne (4) akcione (5) propagandne (6) evidencijske (7) normativne (8) radno poslovne

Prema ulozi dokumenata u politikom procesu razlikujemo: (1) programska dokumenta utvrivanje ciljeva, sadraja, oblika i metoda aktivnosti radi postizanja ciljeva. U ovu klasu dokumenata spadaju politike platforme, prog rami i planovi raznih nivoa i stepena konkretnosti (2) normativna dokumenta sadre zahteve za odreenim ponaanjem svi dravni propisi, statuti, statutarne odluke, poslovnici, itd. (3) analitiki dokumenti politika analiza i razne vrste izvetaja i informacija (4) evidenciona dokumenta protokoli, popisi svojine i imovine, registri lanova evidencija lanova jasno pokazuje socijalnu osnovu stranke, pokreta i drugih organizacija, njihov prostorni, socijalni i funkcionalni raspored, tid. (5) operativna dokumenta dokumenta koja su neposredno u funkciji organizovanja realizacije i kontrole tekuih akcija i konkretnih aktivnosti: akciono operativna dokumenta: odluke, zakljuci, nalozi, uputstva, smernice operativno informativna: sredstva u funkciji internog i eksternog informisanja,a gitacije i propagande Prema mestu i funkciji razlikujemo: (1) inicijalna dokumenta dokumenta kojima zapoinje odreena politika akcija koja moe da bude i izrada odreenog politikog dokumenta. Sadraj inicijalnih dokumenata je bogat podacima koje karakterie visok stepen pouzdanosti. (2) radni dokumenti dokumenti koji su u funkciji donoenja politikih odluka i zakljuaka, tj. u funkciji obrazovanja i pripremanja politikih akcija (3) izvrni dokumenti oni koji se neposredno praktikuju. Mogua su dva shvatanja: (a) kao dokumenta koja se bez ikakvog posredovanja sprovode u praksi (b) dokumenta koja su osnov bilo koje neposredne akcije, ak i izrade novih dokumenata na osnovu postojeeg. (4) meoviti dokumenti oni koji imaju komponente karakteristine za prethodne vrste ili im je izrazito svojstvo da menjaju mesta u politikom procesu

93. Vrednovanje izvora podataka i podatakaVrednovanje izvora je neophodno zbog njihove razliite upotrebljivosti u istraivanju. Osnovni kriterijum vrednosti je upotrebljivost izvora, tj. mogunost njegovog korienja. Tu postoje dve bitne dimenzije: (a) da postoji realna mogunost korienja izvora (b) da sa stanovita predmeta istraivanja izvor bude sadrajno adekvatan. Indikatori za upotreblivost izvora su: (1) dostupnost (2) pravovremenost (3) adekvatnost sadraja (4) istinitost (5) potpunost Provera uspotrebljivosti izvora se vri odgovarajuim postupkom koji se sastoji iz: (1) prikupljanja informacija o izvoru podataka (2) analize samog dokumenta Najsloeniji deo postupla utvrivanja istinitosti izvora. Osnovni inioci ovog postupka su: (1) provera zikog svojstva izvora (2) provera sadraja izvora logike konzistentnosti, povezanosti i saglasnosti podataka (3) provera forme sadraja jezika, simbola, znakova Vrednovanje podataka se ne moe poistovetiti sa vrednovanjem izvora podataka. Postupak vrednovanja podaaka zapoinje izborom indikatora. Tada se utvruje koji i kakvi podaci e posluiti za saznavanje predmeta i odreuje se njihov uzajamni odnos. Zapoeti postupak vrednosvanja podataka se nastavlja u toku izrade instrumenata istraivanja, preko analize podataka, a zavrava se u toku zakljuivanja, kada se podaci klasikuju po znaaju i odabiraju za argumentaciju. Vrednovanje podataka je u sutini utvrivanje njihove adekvatnosti i istinitosti. Prvi kriterijum za vrednovanje podataka je koliko se podaci odnose na predmet istraivanja. Po tom kriterijumu je mogue utvrditi da se neki podaci odnose direktno na predmet istraivanja, neki su u indirektnom odnosu, neki se samo uslovno mogu dovesti u vezu, a neki nemaju veze sa

predmetom istraivanja. Adekvatni su prvenstveno oni podaci za koje moemo utvrditi da se neposredno odnose na predmet istraivanja, odnosno da su u neposrednoj funkciji stava hipoteze. Drugi bitan kriterijum je verodostojnost, istinitost podataka. Istinitost podataka se obezbeuje unapred, izborom izvora podataka, instrumenata i postupaka u prikupljanju podataka. U politikolokim istraivanjima je uputno orijentisati se na kontrolne segmente istraivakih postupaka i instrumenta, na odgovarajue mere u toku sakupljanja podataka i prilikom ocene podataka. U politikim procesima postoje manje vrste pravilnosti nego u drugim oblastim ljudskog ponaanja, stoga, ono to je nauno poznato u mnogim konkretnim situacijama uopte ne mora biti dovoljan oslonac za procenu istinitosti prikupljenih podataka. Trei bitan kriterijum je dovoljnost podataka. Pojmom dovoljnosti obuhvatamo ne samo ukupnu koliinu podataka, ve odgovarajuu potrebnu koliinu kvantitativnih i kvalitativnih podataka u veza sa svakom bitnom hipotezom koju proveravamo. Koliko je podataka dovoljno zavisi od predmeta, cilja i hipoteze istraivanja.

Ispitivanje je nain skupljanja podataka preko iskaza drugih subjekata, a putem verbalnog optenja sa njima upotrebnom upitnih iskaza. Uobiajena je podela na blago, neutralno i otro ispitivanje. Blago ispitivanje podrazumeva ponaanje ispitivaa kojie dovodi uspostavljanja poverenja, prisnosti i otvorenosti izmeu ispitivaa i ispitanika. Ne u traln o ispitivanje podrazumeva utiv, korektan, poslovan odnos ispitivaa prema ispitaniku. bilo koji oblik sugerisanja reenja ili orijentisanje ispitanika izvan strogo predvienog postupka unutar odabrane tehnike ispitivanja, bilo kakvi oblici uticanja su zabranjeni. Neutralno ispitivanje podrazumeva neposredno obraanje, neposredno pitanje i evidentiranje odgovora onako kako je dat. Otro ispitivanje podrazumeva stavljanje ispitanika u psihiki vlo sloene situacije u kojima ispitiva vri psihiku presiju, izlae ispitanika delovanju ukrtenih pitanja, a zatim sistematskom ponavljanju pitanja uz promenu ritma ispitivanja. Ovo ispitivanje se neretko poistoveuje sa policijskim ispitivanjem. Treba imati u vidu da su blago i otro ispitivanje, iako naizgled vrlo razliiti, vrlo slini naini ispitivanja. Jedina razlika je u oseanju koje ispitiva pokuava da izazove u ispitaniku da bi sruio psihiku barijeru, odnosno odbrambeni mehanizam ispitanika. Razlikujemo i direktno i indirektno ispitivanje. Direktnim ispitivanje m se smatra: (a) svako ispitivanje u kojem se ispitiva neposredno obraa ispitaniku, pri emu se ispitanik prethodno sloio da bude ispitan (b) svako ispitivanje u kojem se pitanja i odgovori direktno odnose na predmet istraivanja. P osrednim ispitivanjem se smatra: (a) ispitivanje u kojem ispitanik nije prethodno dao saglasnost da bude podvrgnut ispitivanju, ve je doveden u situaciju da o predmetu istraivanja daje iskaze bez namere da to ini (b) ispitivanje u kojem se pitanja ne odnose direktno na predmet istraivanja, ve se o predmetu istraivanja odluuje zakljuuje posredno. Ispitivanje se moe vriti kao: (1) individualno jedan ispitiva, jedan ispitanik (2) grupno nekoliko ispitanika jedan ili vie istraivaa (3) kolektivno jedna manje drutvena zajednica koja daje zajedniki dogovoren odgovor ili jedan ili vie ispitivaa) Po nainu optenja ispitivanje moe biti: usmeno, pismeno i kombinovano. Kombinovano ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja, a pismeno davanje odgovora.

94. Ispitivanje: pojam i vrsteIspitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici. Ono je nain neposrednog skupljanja podataka, zato to se podaci dobijaju u neposrednom verbalnom optenju sa davaocem iskaza, ali je istovremeno i nain posrednog skupljanja podataka zato sto izmeu dogaanja i podataka o dogaanju posreduje davalac iskaza. Podaci koje dobijamo od njega su rezultat njegovog opaanja, iskustva i svesti, naroito kada se ne odnose iskljuivo na njega, na njegova neposredna saznanja i doivljavanja. Istinitost i vrednost podataka dobijenih ispitivanjem otuda su ogranieni subjektivnou kako onoga ko saoptava, tako i onoga ko prima podatke. Istraivanje mnogih predmeta je mogue samo ispitivanjem, dok gotovo da se ne moe nai predmet istraivanja koji se ne bi mogao istraivati ispitivanjem. Ispitivanje je istovremeno najee kritikovana metoda skupljanja podataka. Njoj se zamera nedovoljna pouzdanost, nizak stepen prodornosti, odsustvo izvornosti, itd. S druge strane, to je esto jedina mogua metoda, najire primenjiva i najekonominija.

95. Nauni intervju: pojam svojstva, vrsteIntervju je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i linog optenja ispitivaa i ispitanika. Razgovor izmeu ispitivaa i ispitanika nije razgovor ravnopravnih, ve podrazumeva izvesnu superiornost ispitivaa, koja proizilazi iz njegove obuenosti i razvijenih osobina linosti specijalnim pripremanjem. Ta nadmonost se ispoljava samo u proceduri ispitivanja. Prema kriterijumu rada intervjuera razlikujemo neusmereni i usmereni intervju. Neusmereni intervju je nauni razgovor u kome ispitiva samostalno odabira sadraj, oblik i redosle postavljanja pitanja, saglasno sopstevnoj proceni karakteristika ispitanika i situacije u kojoj se vodi razgovor. Intervju nikada nije sasvim slobodan ili neusmeren, pre svega jer je u startu ogranien projektom istraivanja kroz operacionalizaciju predmeta, hipoteze i indikatora. Takoe, ispitiva uvek ima u glavi osnovu za razgovor opta pitanja o kojima eli da razgovara sa ispitanikom. Psiholoka i logia strategija se pograzumevaju Psiholoka za planiranje ponaanja u moguim situacijama, a na osnovu tipova poznatih situacija u takvim istraivanjima. Logika u koncipiranju organizacije sadraja osnove za razgovor, posebno sadraja pitanja. Neusmereni intervju odgovara svim tipovima ispitivanja, ali u prvom redu blagom i otrom. Osnovna prednost usmerenog intervjua je njegova elastinost, tj. prilagodljivost situaciji. Usmereni intervju ima u svakom pojedinanom sluaju precizno razraen instrument i postupak. sloboda izbora sadraja i oblika pitanja i ponaanja ispitivaa znatno je ogranienija nego u neusmerenom intervjuu. Prednosti usmerenog intervjua su: adekvatnost prikupljenih podataka, obezbeivanje sistematinosti, ekonominost i preciznost. Usmereni intervju se javlja u tri verzije: usmereni orijentisani intervju, dirigovani intervju i rigorozni intervju. Usmereni orijentacioni intervju podrazumeva razvijenu osnovu za razgovor i postupak, a kreativnu slobodu ispitivaa u izboru konkretnog naina uspostavljanja kontakta sa ispitanikom, izboru redosleda pitanja, tumaenju sadraja pitanja i klasikaciji odgovora i formulisanju iskaza koji se ne moe podvesi pod ve ponuene alternative. Ispitiva je obavezan da postavi sva pitanja sadrana u osnovi za razgovor i to prvo u obliku u kome su data. Prilikom postavljanja pitanja mu je zabranjeno da navodi alternative sadrane u potki pitanja, ve je obavezan da date odgovore klasikuje u jedan od predvienih modaliteta. Dirigovani intervju podrazumeva razvijenu osnovu za razgovor i postupak, ali i znatno ogranienje samostalnosti ispitivaa. Njegova samostalnost se svodi na aktivnost u uspostavljanju kontakta i komunikacione situacije. U toku razgovora se mora striktno pridravati redosleda i formulacije pitanja. Ovlaen je da postavi odgovarajua dopunska pitanja, ali ne odstupajui bitno

od ve datog okvira pitanja formulisanog u osnovi za razgovor. Kao i kod orijentacionog intervjua, ispitiva ne nude alternative, ve je obavezan da date odgovore klasikuje u jedan od predvienih modaliteta.. Ovaj tip intervjua je manje prodoran ali je sistematiniji i ekonominiji. Rigorozni intervju podrazumeva razvijenu osnovu za razgovor i postupak i izuzetnu odranienost ispitivaa. Intervjuer je ovlaen dam samo kada je zaista neophodno, objasni pravi sadraj pitanja i modaliteta odgovora. Prednosti ovog intervjua su sistematinost i ekonominost, ali su mu nedostaci znatno smanjena prodornost i verodostojnost iskaza. Intervjui se mogu klasikovati i po broju ispitanika sa kojima jedan intervjuer istovremeno opti, odnosno broju ispitanika koji sudeluju u formiranju odgovora i njihovom uzajamnom odnosu. Individualni intervju je nauni razgovor u kome, u jednom vremenskom odseku, intervjuer verbalno opti samo sa jednim ispitanikom. Postoje i dve podvrste ovog intervjua, u komjima vie ispitivaa ispituje jednog ispitanika. Prva podvrsta je ona u kojoj vie ispitivaa, u jednom vremenskom nizu ispituje jednog ispitanika o istim sadrajima. Druga podvrsta je ona u kojoj ispovremeno vie ispitivaa ispituje jednog ispitanika menjajui uloge i ponaanje prema ispitaniku. Grupni intervju podrazumeva istovremeno komuniciranje jednog ispitivaa sa vie ispitanika na istom mestu i u isto vreme ili vie ispitivaa sa vie ispitanika. Prvi sluaj je ei i njegova osnovna vrednost je u ekonominosti. Kolektivni intervju podrazumeva komuniciranje jednog ispitivaa i jedne zajednice koji na postavljeno pitanje daje zajedniki odgovor. Prvi oblik ovog intervjua je optenje ispitivaa i kolektiva preko spikera lica koje u ima zajednice formulie i saoptava odgovore poto je kolektiv svoj odgovor konstituisao. Druga varijanta, i mnogo pouzdanija, je ona u kojoj jedan ispitiva vodi razgovor sa kolektivom postavljajui pitanja i uestvuje u formulisanju odgovora iju sadrinu izgrauje kolektiv kroz diskusiju. Istovremeno, drugi ispitiva evidentira sve odgovore koji bi mogli da budu od interesa za istraivanja. Kao kolektivni odgovor se prihvata onaj oko koga postoji saglasnost veine, a izostaje aktivno protivljenje manjine.

96. Anketa kao tehnika ispitivanjaAnketa je tehnika skupljanja podataka ispitivanjem u kome ne dolazi do kreativnosti, ve je aktivnost ispitivaa i ispitanika strogo posredovana instrumentom, tj. uputstvom, sadrajem i formom anketnog upitnika. Prema kriterijumu rada anketara, ankete moemo klasikovati kao usmene i pismene. Usmene ankete podrazumevaju usmeno optenje izmeu ispitivaa i ispitanika posredstvom odreenog tehnikog ili drugog sredstva. Unutar ovo vrste se javljaju razne podvrste kao to su: telefonska, radio anketa, TV anketa, itd. Pismena anket a podrazumeva pismeno optenje izmeu anketara i anketiranog. Podvrste su: potanska, novinska, statistika, itd. Po kriterijumu karakteristika anketnog upitnika razlikujemo standardizovane i nestandardizovane ankete. Standardizovan ankentni upitnik je precizno konstruisan upitnik u kome su precizno denisana pitanja i modaliteti odogovora. Tei se da broj modaliteta svuda bude priblino isti, da modaliteti istog smisla budu dati istim redosledom u svakoj potki. Broj alternativa je najee 2,3,5, najvie 9. Nestandardizovan ankentni upitnik je upitnik koji se sastoji samo od relativno malo bitnih pitanja kod kojih je data samo sonva pitanja, dok je potka u potpunosti izostavljena ili samo okvirno data. Postoji jedan oblik neformalizovane pismene ankete koji se moe javiti kao indirektno ispitivanja. To je tzv. kvantitativna analiza sadraja dokumenata koji verbalno izraavaju sudove i stavove kroz pisane iskaze u vezi sa predmetom istraivanja, slino indirektnom intervjuu u kome evidentiramo usmene iskaze o predmetu istraivanja bez direktnog postavljanja pitanja.

Psihol oka strategija je koncept ponaanja ispitivaa usmeren na ruenje psihike barijere, psihikog otpora i otklanjanje nelagodnosti kod ispitanika. Ona se bavi pitanjima: uspostavljanja kontakta i stvaranja povoljne sitacije za razgovor, odravanja i daljeg razvijanja komunikacione situacije, zavravanja komunikacione situacije, njenog zatvaranja i izlaska iz nje, tako da ispitanik ne ostane u zabludi. U sklopu toga, psiholoka strategija obavezno reava pitanja mesta, vremena i tipa situacije identikacije ispitanika i postupka u uspostavljanju kontakta sa ispitanikom. Takoe, ona vodi rauna i o karakteristikama ispitivaa. Psiholokom strategijom treba utvrditi: (1) nain pribavljanja pristanka ispitanika (2) poetna pitanja i varijante redosleda pitanja ili tvrdnji koje e stvoriti situaciju kontinuiranog rasta otorenosti i iskrenosti (3) ritam i trajanje ispitivnja (4) nain provere istinitosti iskaza (5) prisustvo i uee drugih subjekata u ispitivanju pored ispitivaa i ispitanika (6) oblik i ton postavljanja pitanja Pri tome, uvek treba imati na umu sledea osnovna pravila: (1) ukoliko problematika o kojoj se ispitivanjem prikupljaju osetljiviji podaci ima vie lini karakter, ili se kao takva moe shvatiti, mesto i vrene treba da budu to privatniji (2) to je problematika osetljivija, to je prisustvo drugih lica manje poeljno, a pogotovo njihovo uee (3) sloenost i osetljivost problematike izaziva znatnu napetost i zahteva neuobiajen mentalni i emocionalni napor (4) nain postavljanja pitanja i evidentiranje odgovora se reava tako da ispitivanje dobije to uverljiviji privid spontanosti. Logika strategija se odnosi na organizaciju sadraja ispitivanja. Njome se utvruju logiko sadrajne celine kao i sadraj pitanja, meusobni odnosi znaaja i znaenja odreenih logiko sadrajnih celina i pitanja. Poznata su tri tipa organzacije sadraja ispitivanja: (1) tip levka (2) tipa baterije (3) polideterministiki tip. Tip levka podrazumeva organizaciju sadraja od optijih kao uim i konkretnijim pitanjima. Tip baterije podrazumeva denisanje jednog centralnog pitanja i rasporeivanje uih pitanja koja ga razvijaju i objanjavaju oko njega. Polideterministiki tip je svojevrsna kombinacija ve pomenutih tipova usmeren na otkrivanje determinanti sadraja iskaza ispitanika.

97. Strategija ispitivanjaZa svako ispitivanje su bitni sadraj, oblik i nain razmene poruka izmeu ispitivaa i ispitanika. Stoga su sadraj, oblik i nain razmene poruka izmeu ispitivaa i ispitanika usmereni konceptom psiholoke i logike strategije, izraenim na tipologiji poznatih situacija, osobini ispitanika i svojstava njihovog ponaanja.

98. Pojam, struktura i vrste pitanjaPitanj a su misaona pojmovno terminoloka konstrukcija koja inicira i stimulie verbalni iskaz ispitanika u vezi sa predmetom istraivanja. Sastav pitanja ine: osnova pitanja, potka i graki oblikovan prostor za evidentiranje iskaza ispitanika. Osnova pitanja sadri iskaz kojim se ispitiva obraa ispitaniku, u upitnom obliku, obliku tvrdnje ili nekom drugom obliku. Potku ine alternative moguih odgovora ispitanika. Svako pitanje treba da obrauje odreeni indikator, da bude jasno, razumljivo i precizno, da bude u vezi sa predmetom ispitivanja, da se bavi bar jednim iniocem pojave, da zahtevaju sud koji nema vrednosnu dimenziju. Ona pitanja koja zahtevaju vrednosnu dimenziju treba postavljati na poetku ili na kraju injenikih izraza o osnovnom sadraju u funkciji klasikacije, vrednovanja i u kontrolnoj funkciji. Pre svega treba obratiti panju na sugestivna, projektivna i hipotetika pitanja. Sugestivna pitanja su tetna na dva naina ona navode ispitanika da da iskaz saglasno smeru pitanja, ime se dobija lano saznanje o pravom stavu ispitanika, a i utiu na trajno formiranje stava saglasnog stavu koji sugerie pitanje. Projektivna pitanja su pitanja koja od ispitanika trae iskaz o moguem ponaanju drugih koji su im poznati u njima poznatim situacijama. Hipotetika pitanja se zahteva od ispitanika da zamisli situaciju koja mu ne mora biti iskustveno poznata, ali o kojoj mora imati osnovne predstave, a zatim da objasni kako bi se u toj situaciji ponaao.

Pitanja mogu imati razliite uloge: (1) radnu ulogu treba da pribave to neposrednije odgovore o predmetu istraivanja (2) uvodnu ili pripremnu ulogu uspostavljanje kontakta sa ispitanikom (3) vezna (4) prelazna (5) pitanja predaha

Klasikacije pitanjaPrema sadrini zahteva izloenog u potki razlikujemo: (1) aktuelna pitanja (2) rekonstruktivna pitanja (3) komparativna pitanja (4) prognostiko projektivna pitanja (5) pitanja ocene i procene Prema osnovnom predmetnom sadraju razlikujemo: (1) injenina pitanja (2) vrednosna pitanja (3) pitanja evaluacije Prema formulaciji pitanja razlikujemo: (1) precizno formulisanja (2) interpretativna (3) orijentaciona kojima se panja ispitanika posebno orijentie na odreenu komponentu osnovnog pitanja (4) slobodna kostruktivna pitanja kojima se otvara mogunost ispitaniku da izloi iscrpan odgovor Prema formama modaliteta odgovora razlikujemo (1) otvorena (2) zatvorena (3) pitanja sa meovitim odgovorima

Uloge i funkcije pitanjaPitanja mogu imati ulogu: (1) osnovnih pitanja koja se odnose na sutinske odredbe predmeta istraivanja (2) optih pitanja u kojima se osnovna pitanja situiraju u opti okvir istraivanja (3) paralelnih pitanja (4) pomonih pitanja povezana sa optim i osnovnim i doprinose njihovom povezaivanju, razjanjavanju, konkretizaciji, itd. (5) kontrolnih pitanja

Prema kriterijumu zahtevanih psihikih napora razlikujemo: (1) teka pitanja (2) prosena pitanja (3) laka pitanja Prema sloenosti razlikujemo: (1) jednostavna (2) sloena vieslojna (3) sloena viestruka (4) sloena kontinuirana pitanja

Pored metoda i tehnika, priroda predmeta istraivanja denie i tip ispitivanja. Neutralnim ispitivanjem se mogu skupiti podaci o optepoznatim stavovim i naunim injenicama. Meutim, u uslovima politike borne, blagi tip istraivanja je nezamenljiv. Psiholokom strategijom se mora koncipiati celokupnost postupaka i ponaanja u procesu prikupljanja podataka od izbora ispitivaa, preko izbora mesta i ambijenta za razgovor, preko izbora vremena trajanja ispitivanja, do redosleda pitanja, psihikih odmorita i moguih ekskurzija radi oslobaanja od zamora, jednolinosti uloge i mogueg podsvesnog straha i rezervisanosti. Logikom strategijom se moraju formirati logiko saznajne celine unutar kojih e moi da se formiraju razliiti redosledi i hijerarhija pitanja. Posebno je znaajno i unoenje kontrolnih pitanja. Verodostojnost podataka se, osim kontrolnim pitanjima, ostvaruje adekvatnom osnovom za razgovor, koja mora sadrati pitanja o kognitivnoj, emocionalnoj i konativnoj komponenti stavova. Konativna komponenta je najtea za ispitivanje jer ispitanik, ma koliko se otvoreno i istinito ponaao najee be zna istinu o tome kako e se stvarno ponaati. Znaajna slabost ispitivanja potie od intervjuerskih, odnosno anketarskim greaka. Najei problemi nastaju kod: (a) deformisanja uzorka ispitanika time to se ne ispita planiran broj ispitanika (b) povrnog i nesavesnog rada ispitivaa to se ispoljava kao: nejasno upisivanje podataka, uspisivanje podataka na pogrena mesta, izostavljanje nekih podataka, povrno postavljanje pitanja, pogreno razumevane odgovora, nadmeno ponaanje, popunjavanjem nekih obrazaca bez ispitivanja itd.

Odnosi izmeu pitanjaIzmedju pitanja se uspostavljaju razni odnosi meuzavisnosti. Tako razlikujemo: (1) nezavisna (2) zavisna kontinuirana samo ako je na prethodno pitanje dobijen bilo kakav odgovor (3) zavisna uslovljena smo ako je na prethodno pitanje dobijen odgovor odreenog sadraja (4) zavisna vezana - imaju pravi smisao i znaenje samo u okviru odreene baterije pitanja

99. Upotrebljivost ispitivanjaIspitivanje je nezamenljiv nain skupljanja podataka u empirijskim istraivanjima u oblasti politikih nauka. Postoje mnogobrojne oblasti u politikim naukama koje se ne mogu drugaije istraivati. U politikolokim empirijskim istraivanjima postoje znaajne specinosti, koje se javljaju kao rezultat: (a) specinosti predmeta istraivanja (b) specinosti politikog kao drutvene pojave (c) moguih posledica po istraivaa i ispitanika. Iz tog razloga proizilazi potreba za direktnim i indirektnim ispitivanjem. Moe se prigovoriti da indirektan nain ispitivanja ne moe biti smatran naunim, da pre spada u policijske i obavetajne metode. Meutim, ako se sloimo da pored legalnih postoje i ilegalne i polulegalne politike akcije i aktivnosti, i da one mogu biti predmet istraivanja, onda je takoe neosporno da je metode i tehnike istraivanja opravdano usaglaavati sa prirodnom predmeta istraivanja.

100. Posmatranje kao nain prikupljanja podatakaPosm atran je smata u metode naunog sakupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjima manifestacija pojave. U svim, pa i u drutvenim naukama, posmatranje ima izvanredan znaaj i velike mogunosti uz, istovremeno, znatna ogranienja. Posmatranje ne moemo denisati korienjem pojma neposrednog ulnog opaanja jer bismo time iskljuili korienje bilo kakvih tehnikih pomagala, kao i mogunosti za korienje saradnika posmatrala. U sluaju tehnikih pomagala, moramo imati u vidu da nije upotreba svih tehnikih pomagala diskutabilna. Na primer, instrumenti kao to je durbin samo produuju ili pojaavaju percepciju odreenog ljudskog ula. Sa druge strane, instrumenti kao to je termometar dovode do toga da je ispitiva svoje saznanje formirao posredstvom instrumenta, to ne bi mogao svojim ulima. Takoe, uvek moramo imati u vidu i subjektivu komponentu istraivaa prilikom ulnog opaanja neke pojave. Osnovni predmeti posmatranja mogu biti: (1) spoljni predmeti i pojave koje nezavisni posmatrai mogu opaziti na slian ili isti nain (2) posmatra sam sebi moe biti predmet posmatanja Predmet posmatranja mogu biti sve pojave ije se spoljanje manifestacije mogu ulno opaati. To znai da se posmatranjem mogu istraivati samo aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja do podataka o pojavama se dolazi bez protoka vremena i prenosilaca podataka koji bi mogli da ih deformiu. Samim tim su ti podaci autentini. Osnovne tekoe pri posmatranju su: (1) ogranienost opaajnog polja istraivaa (2) podreenost procesa istraivanja spontanom ritmu dogaanja (3) sloenost pojava i istovremenost mnogobrojnih raznovrsnih manifestacija pojave (4) nepravilnost, odnosno neujednaenost pravilnosti odigravanja razliitih drutvenih pojava (5) teorijsko metodoloki neodstaci: a. nedovoljna metodoloka prouenost posmatranja b. nerazraenost klasikacionog sistema razvrstavanja podataka c. neprilagoenost operacionalnih denicija pojmova koji se u istraivanju koriste d. nerazvijenost metoda formiranja vremensko prostornog uzorka u istraivanju e. nerazvijenosti i nedovoljna proverenost pravila rada posmatraa

Sve ovo nas dovodi do rakljuka da su najpovoljniji predmet istraivanja posmatranjem: (1) male drutvene grupe (2) procesi odluivanja u institucijama i organizma (3) proces rada, organizacija, podela rada i sadraj pojedinih zanimanja u podeli rad

101. Problemi klasikovanja tehnika posmatranjaZa sva posmtranja moemo konstatovati da se kao instrumentom slue protokolom i kodeksom pojmova. To im je zajedniko. Dalje se klasikuju i to Po kriterijumu instrumenata razlikujemo: (1) posmatranje bez korienja tehnikih pomagala (2) posmatranje sa korienjem tehnikih pomagala (3) posmatranje sa intenzivnih korienjem tehnikih pomagala Po kriterijumu neposrednosti posmatranja razlikujemo: (1) neposredna posmatrajanja u kojima je posmatra jedno isto lice koje opaa, evidentira, obrauje podatke i zakljuuje na osnovu njih (2) posredna posmatranja u kojima istraiva prikuplja podatke posredstvom opaanja pojave preko vie saradnika, ak i kad sudeluje u posmatranju Prema kriterijumu uea: (1) posmatranje sa ueem (2) posmatranje sa prisustvovanjem (3) posmatranje bez pristustvovanja Uobiajena je klasikacija na: (1) sintetiko posmatranje ima za predmet jednu sloeniju i dugotrajniju drutvenu pojavu (2) neposredno posmatranje (3) masovno posmatranje (4) prouavanje pojedinanih sluajeva

Nep osredno p osm atranje je ono u kome istraiva neposredno ulo uspostavlja odnos sa stvarnim injenicama i na taj nain dolazi do podataka o njima. Neposredno posmatranja se moe klasikovati u dve grupe: (a) bez uestvovanja (b) sa uestvovanjem. Posmatranje sa uestvovanjem se deli u pet podgrupa: (1) potpun uesnik posmatrana grupa ne zna da je izloena posmatranju, niti joj je poznato ko od njenih lanova, pored redovne uloge u grupi, vri ulogu posmatraa (2) uesnik posmatra istraiva je lan posmatrane grupe, u njoj obavavlja svoju redovnu ulogu, ali, sa znanjem grup preuzima i ulogu posmatraa. U njegovom redovnom radu preovlauje redovna, odnosno radna uloga (3) posmatra uesnik po svojoj ulozi i poloaju je u svemu isti sa uesnikom posmatraem, osim to je on slobodniji u kretanju i kod njega preovladava uloga posmatraa (4) ist posmatra nije lan grupe, nema u njoj stalnu ulogu, ve je, po pravilu, pasivan uesnik u zbivanjima sa iskljuivim zadatkom da obavi posmatranja. Posmatrana grupa je informisana o njegovoj ulozi (5) nauni posmatra posmatrana sredina je prihvatila rad posmatraa, te on nema nikakve zadatke sem da komunicira sa sredinom i obavlja posao posmatraa

Prednosti tehnike posmatranja u politikolokim istraivanjima su u mogunosti opaanja i korienja indikatora koje se, po pravilu, ne koriste u ispitivanju, a ni u primeni analize sadraja. Mogue je opisivati ponaanje itavog drutvenog segmenta, stei tanije saznanje o tanom znaenju odreenih postupaka i durgih vidova ponaanja. Takoe, mogue je sei saznanje o razvoju i kontinuitetu odnosno o oscilacijama aktivnosti. Najverodostojnije podatke, po pravilu, moe obezbediti neposredno posmatranje sa uestvovanjem. Disperzija politike aktivnosti zahteva da istovremeno vre posmatranja ponaanja razliitih subjekata. Otuda neophodnost da se u takvim situacijama angauje veliki broj posmatraa. Tu lei osnovna opasnost i tekoa strunog kadrovskog i organizacionog karaktera u posmatranim sredinama esto nije mogue pronai odgovarajue linosti, a i kada se mogu nai i angaovati, javljaju se gotovo nereivi problemi oko njihovog izdvajanja na odreeno vreme sa ciljem obuavanja. Drugi razlog je u zainteresovanosti posmatraa za tokove politike aktivnosti koji utiu i na njegov realni poloaj. Ma koliko to eleo, posmatra se ne moe potpuno oslooditi subjektivnosti. Trei razlog je u mogunosti razumevanja sredine i procesa u njoj, sposobnosti pravilnog izbora kljunih podataka. etvrti razlog je u dinamici zbivanja i prilagoenosti instrumetarijuma koji se koristi, kao i u psihozikoj izdrljivosti posmatraa. Izbor predmeta posmatranja je od velikog znaaja za uspenu primenu metode posmatranja. Najpovoljniji predmeti posmatranja su javni politiki skupovi. U tim uslovima posmatrau je jednostavno obezbediti pristup, a ponaanje uesnika manifestacija ovog tipa je evidentno. Podatke je relativno lako evidentirati ako su posmatrai dobro rasporeeni i ako raspolau dobrim protokolom (obrascem) posmatranja.

102. Specinosti posmatranja u istraivanju p. pojavaPolitike pojave su po pravilu masovne, kontinuirane, sloene i veoma disperzivne prostorno, socijalno i sadrajno. U isto vreme, sam posmatra je, pored ogranienosti prostorom i vremenom, kao i spoljnim ogranienjima u pristupu tajnama i sopstevnim slabostima, u oblasti politike mnogo izloen pritiscima interesa, ideologije, prava, itd. Empirijsko istraivanje posmatranjem je najmanje problematino u istraivanju institucionalizovanih oblika aktivnosti, koje dozvoljavaju potrebnu pripremu i o sebi daju niz podataka i pre obavljenog posmatranja. To dozvoljava izbor odgovarajue linosti, preciznu izradu protokola, izbor i pripremu tehnikih sredstava koji se mogu koristiti kao pomona sredstva. Tehnika posmatranja neformalizovane politike aktivnosti se tee primenjuje. Najee nije mogue redvideti spontani tok aktivnosti, a veliki deo ove aktivnosti se dogaa izmeu pojedinaca, u privatnom ili poluprivatnom kontaktu, na mnogim mestima u istom asu i na istom mestu u razliito vreme.

103. Eksperiment kao nain prikupljanja podatakaEksperiment je nain prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem, korienjem pomonih tehnikih sredstava ili bez njih. Uslovi i tok odigravanje pojave se, po pravilu, vetaki izazivaju i neposredno kontroliu. Pri tom, smatra se da se eksperiment moe ponoviti neogranien broj puta i da u istim uslovima mora dati potpuno isti rezultat. Mogunosti uspotrebe eksperimenta uslovljavaju tri bitna momenta: priroda pojave i predmeta istrazivanja, razvijenost teorije i metodologije i etiki momenat. Osnovne objektivne tekoe u drutvenim naukama nastaju zbog masovnosti, disperzivnosti, raznolikosti i neponovljivosti drutvenih pojava, odnosno zbog relativne uniformisanosti i jednoobraznosti. Eksperimentom ne moemo ispitivati sve drutvene i politike pojave, ve prvenstveno aktuelne i budue mikropojave, pri emu nam nije zabranjeno da realizujemo vie istovremenih eksperimenta na reprezentativnim uzorcima traei, analogijom, komparacijom i generalizacijom odgovor na pitanja o masovnim pojavama. Talpe, moemo konstatovati da nisu sve tehnike eksperimenta podjednako podesne i funkcionalne u istraivanju svake drutveno politike pojave. Uobiajeno je da su u drutvenim i politikim naukama ekperimenti dele na prave i na kvazieksperimente. Uprave se ubrajaju laboratorijski eksperiment i eksperiment u prirodnim uslovima, a u kvazieksperimente prirodne, ex post facto eksperiment i simulacija odnosno modalni eksperiment. Pravi eksperimenti. Lab orat orijski eksperiment je u drutvenim i politikim nauka najree u primeni i najtee ga je primeniti. Nejga je lake izvesti na nekim socijalnim grupama specinih obeleja, nego sa irokom populacijom, odnosno sa grupama ije su karakteristike opte i uobiajene. Eksperiment u priro dni m uslovima se svodi na formiranje i istovremeno istraivanje dve grupe: eksperimentalne, na koju se deluje ekperimentalnim iniocem u ekperimentalnoj situaciji i kontrolne, na koju se ne deluje i koja nastavlja normalni svakodnevni ivot. Ovaj tip eksperimenta je znaajno primenljiviji. Osnovna razlika izmeu laboratorijskog eksperimenta i eksperimenta u prirodnim uslovima je dvostruka: eksperimentiui u prirodnim uslovima imamo samo eksperimentalni inilac bez ostalih vetakih inilaca eksperimentalne situacije. Drugo, ponaanje lanova eksperimentalne grupe je prirodnije nego pri laboratorijskom eksperimentu.

Kvaziekspertimenti. Prirodni eksperiment je jedostavno uporedno istraivanje istovrsnih obeleja koja su istovremeno u razliitim situacijama, pod dejstvom razliitih inilaca. Zakljuivanje o razliiom ili istovrsnom ponaanju zasnovano je na konstatovanju prisustva ili odsustva delovanja razliitih inilaca situacije utvrenih istraivanjem. E x p ostfact o eksperiment je rekonstrukcija na osnovu raspoloivih podataka primenom statistike metode. Ova istraivanja imaju veoma ogranienu vrednost po verovatnoi i pouzdanosti. Prvo, raspoloivi podaci su samo u nekoj meri pouzdani i potpuni, te su time i mogunosti rekonstrukcije ograniene. Drugo, razumevanje oveka iz druge sredine, posle odreenog protoka vremena, veoma je oteano. S i m ulaci oni ekperiment se izvodi na taj nain to se koristi mnotvo ve poznatih podataka ili nauno osnovanih procena kao vaeih podataka o svojstvim uesnika u situaciji i o samoj situaciji, pa se oni stavljaju u zamiljene funkcije i odnose i na taj nain se formira hipotetiki zakljuak o moguoj situaciji i ponaanju. M o d alni je praktina provera jednog teorijsko idealnog i realnog prototipa modela. Variranje pojedinih dimenzija ili svojstava modela daje mogunost da se utvrde njegove vrednosti i upotrebljivost u praksi.

104. Sastavni delovi eksperimenta, njegovo planiranje i izvoenjeBitni inioci i delovi eksperimenta su: (1) ekspertimentator nosilac projekta ili samostalni nauni saradnik u projektu istraivanja. On rukovodi eksperimentom ili ga samostalno izvodi (2) saradnici eksperimentatora (3) ekperimentalni inilac posebno odabrano sredstvo kojim se deluje na eksperimentalne subjekte (4) eksperimentalni subjekti pojedinac ili grupa izloena delovanju eksperimentalnog inioca kojim, u skladu sa ciljevim eksperimenta, rukuje eksperimentator sa svojom ekipom (5) kontrolna grupa grupa simetrinog sastava koja nije izloena delovanju eksperimentalnog inioca, ali je izloena posmatranju ekipe koja izvodi eksperiment (6) uslovi eksperimenta prostor, vreme, tehnike, socijalne, psihike i druge karakteristike eksperimentalne grupe, kontrolne grupe i drugih uesnika u eksperimentu, kao i sredine u kojoj se nalaze eksperimentalna i kontrolna grupa za vremen eksperimenta

Eksperiment se sastoji iz tri osnovne faze: (1) predekperimentalne primpremne (2) eksperimentalne (3) posteksperimentalne obrauju podaci, priprema izvetaj i koriste rezultati istraivanja, i, eventualno, deluje na posledice koje je eksperimentalni inilac ostavio uesnicima Plan eksperimenta treba da sadri: (1) mesto i vreme izvoenja eksperimenta (2) nain utvrivanja ponaanja eksperimentalne grupe (3) eksperimentalni inilac i nain njegovog korienja (4) eksperimentalnu situaciju (5) evidentiranje i merenje rezultata eksperimenta (6) analizu, zakljuivanje i uoptavanje rezultata eksperimenta (7) korienje rezultata (8) delovanje na posledice Izvoenju eksperimenta se pristupa uz potovanje principa: (1) delikatnosti (2) naune etike (3) dobrovoljnosti uesnika (4) odgovornosti naunika Prilikom ostvarivanja eksperimenta tei se da: (1) vetaka situacija odgovara situaciji u praksi (2) se smanji apatija uesnika, odnosno neubiajenost ponaanja (3) se istrauju samo dovoljni intenziteti procesa (4) se odbiju rezultati pogodni za korienje u nauci i praksi Tok eksperimenta tee na sledei nain prvo se konstutiu ekperimentalna i kontrolna grupa. Onda se aktivira ekperimentalni inilac i formira eksperimentalna situacija. Eksperimentalni inilac deluje i izaziva reagovanje eksperimentalne grupe. Istovremeno, ekspertimentator sa saradnicima prati i evidentira ponaanja eksperimentalne i kontrolne grupe. Potom, eksperimentalni inilac se iskljuuje, eksperimentalna i kontrolna grupa dokonstituiu, eksperimentator i saradnici obrauju podatke, uporeuju ih po grupama i pripremaju izvetaj. Na kraju, eksperimentator prezentira rezultate naruiocu, koji ih koristi.

105.Specinosti eksperimenta u istraivanju p.pojavaMogunosti uspotrebe eksperimenta uslovljavaju tri bitna momenta: priroda pojave i predmeta istrazivanja, razvijenost teorije i metodologije i etiki momenat. Osnovne objektivne tekoe u drutvenim naukama nastaju zbog masovnosti, disperzivnosti, raznolikosti i neponovljivosti drutvenih pojava, odnosno zbog relativne uniformisanosti i jednoobraznosti. Eksperimentom ne moemo ispitivati sve drutvene i politike pojave, ve prvenstveno aktuelne i budue mikropojave, pri emu nam nije zabranjeno da realizujemo vie istovremenih eksperimenta na reprezentativnim uzorcima traei, analogijom, komparacijom i generalizacijom odgovor na pitanja o masovnim pojavama. Talpe, moemo konstatovati da nisu sve tehnike eksperimenta podjednako podesne i funkcionalne u istraivanju svake drutveno politike pojave. Laborat orijski eksperiment se ne moe podjednako koristiti u istraivanju svih delova i oblika politike aktivnosti i akcije. U nekim delovima, na primer, prilikom sprovoenja odluka, nije mogue korisiti laboratorisjki eksperiment zato to je nemogue kontrolisati bitne inioce situacije u kojoj se odluka izvrava. Meutim, ovaj eksperiment je mogu za istraivanje reagovanja na odreene sadraje, uestalost, svojstva politikih poruka, istraivanje uticaja informisanosti na stavove, i sl. Eksperiment u priro dni m uslovim a je veoma pogodan. S obzirom na injeniucu da se veliki broj politikih aktivnosti planira i da je akcija, po svojoj prirodi, preteno sistem racionalnih delovanja sa unapred utvrenim ciljem i odabranim sredstvima, mogue je organizovati eksperimentalnu situaciju. Prirodni eksperiment je pogodan, a e x p ostfacto eksperimen t je nepodoban za politikoloka istraivanja. Dimenzija idealnog i prikrivenog prisutna je u politikoj aktivnosti. Stoga, rekonstrukcija situacije moe da prui samo kroki uvide u uzroke i posledice i vezu izmeu njih. za razliku od njih, m o d alni eksperiment , odnosno m o del sim ul acije su veoma podesni za istraivanje. Njihova valjanost raste sa brojem izvedenih valjanih istraivanja drugim metodama iji se rezultati odnose na predmet koji istraujemo.

106. Metod studije sluajaMetod studije sluaja je jedna od operativnih metoda saznanja drutvenih i politikih procesa. Ispoljnost, odnosno spoljanje manifestacije procesa su uslov za valjanu primenu metode studije sluaja. Bitne odredbe ove metode su: (1) predmet istraivanja mogu biti samo celine drutvene realnosti koje se u ukupnoj drutvenoj realnosti mogu identikovati i denisati kao celovite posebnosti u vremenu i prostoru (2) veoma visok stepen sadrajne usklaenosti tehnike i moetode prikupljanja i obrade podataka - raznovrsnost sastava svakog celovitog procesa i razni obimi i nivoi saznanja o njima i o odnosima sa okruenjem podrazumkevaju raznovrsne izvore podataka, raznovrsne podatke i stoga razliite naine prikupljanja podataka (3) jak oslonac na nauno formulisan model pojave koji vodi rekonstruisanju postojeeg i konstituisanju novog modela U politikologiji najoptije teme koje bi se istraivale metodom studije sluaja su: (1) izbori (2) osnovanje, razvoj i funkcionisanje dravnih organa i institucija (3) osnovanje, razvoj i funkcionisanje politikih stranka, pokreta, organizacija (4) stavovi i ponaanja odreenih sociopolitikih grupa (5) stavovi i ponaanja pojedinaca i parova Dakle, metodom studije sluaja moemo istraivati mikro i makrosluajeve, od sluajeva pojedinaca do globalnog drutva. Takoe, mogue je istraivati prole, sadanje i budue dogaaje prole sluajeve moemo rekonstruisati na osnovu raspoloivih podataka sadranih u dokumentima ili u seanju ljudi, tekue sluajeve moemo istraivati dok traju, a budue moemo istraivati na dva naina istraivanjem uslova, uzroka i tendencija nastajanja sluaja, ali i na osnovu ranijih istraivanja slinih srodnih sluaja formiranjem modela sluaja koji se moe oekivai u slinim situacijama. Metoda studije sluaja u nizu se moe javiti u dve osnovne varijante: (1) prva ima karakteristike londitudinalnog istraivanja i podrazumeva periodino ponavljanje istraivanja istog sluaja u razliitim fazama njegovog razvoja, ime se tano saznaju inioci razvojnog procesa

(2) druga varijanta je istraivanje u isto vreme istovrsnih sluajeva na razliitim prostorima uz primenu istog projekta istraivanja. Ovakav, mozaik metod studije sluaja podrazumeva strogo denisanje jednog ili nekoliko bitnih pitanja u okviru neke pojave. Tako strogo odreenom predmetu istraivanja se pristupa istovremeno, na celoj teritoriji, po istom projektu istraivanja, a dobijeni rezultati se meusobno uporeuju, sreuju i povezuju. Istraivanje primenom metoda studije sluaja u politikim naukama najvee rezultate daju kad im je predmet istraivanja jedna politika akcija ili ponaanje odreenog politikog subjekta u jednoj konkretnoj situaciji. Predmet istraivanja treba da bude ili veoma aktuelna, ili veoma znaajna i tipina pojava. Odabrana pojava se istrauje u sredini u kojoj je u datom momentu najizrazitija i najtipinija. Kao i usvim drugim istraivanjima zapoinje se korienjem naunog fonda i prikupljanjem prethodnih podataka o izvorima podataka i o samoj pojavi, kako bi se mogao izraditi projekat istraivanja. Istraiva odlazi na mesto istraivanja i zapoinje terenski rad. Prvo se obavljaju individualni intervjui sa informisanim licima. Na taj nain se formiraju tri pregleda osnovnih podataka: (a) hronologija dogaaja (b) pregled najznaajnijih aktera (c) pregled moguih i dostupnih izvora podataka. Ova etapa istraivanje se zavrava formiranjem i sreivanjem pomenutih pregleda. Druga etapa je verikacija pregleda, koja se obavlja kolektivnim intervjuom sa grupom uesnika odabranih po kriterijumu obavetenosti i ostvarivanjem uvida u raspoloive pisane i druge izvore. Ova faza zapoinje razradom instrumentarija i izborom uzorka dokumenata i ispitanika. Instrumentarij se razrauje za: (a) individualni i kolektivni intervju (b) analizu sadraja (c) protokol za neposredno posmatranje. Druga faza je primena instrumenata i postupaka. Trea etapa primene metode studije sluaja je obrada podataka, njihova anliza i sinteza i izrada deskriptivne verzije izvetja koji sadri hronoloki opis zbivanja i konstatuje odreene inioce bez zauzimanja stavova i saoptavanja sudova. Ovakav tip izvetaja stavlja se na javnu raspravu sa odgovarajuim predstavnicima svih struktura ispitanika. Posle prikazane verikacije pristupa se izradi konanog teksta koji sadri i pregled pitanja od ireg naunog i drutvenog znaaja, a posebno ukazivanje na ona koja je neophodno ddalje i potpunije obraditi. Taj konani izvetaj se razmatra jo jednom na irem skupu na kojem uestvuju i predstavnici nauke, kao i odgovarajui predstavnici sredina u kojima se moe opaziti odigravanje istovrsnog procesa. Rezultati dobijeni ovim postupkom dozvoljavaju i nauna uoptavanja, pogotovo ako je re o sluajevima u nizu ili mozaik sluajevima za koje se nuno radi komparativna i sintetika studija.

110. Test u politikolokim istraivanjimaTest je veoma rairena i vrlo upotrebljivana metoda u ukupnoj istraivakoj praksi. Njeno najrasprosranjenije znaenje je provera, metoda provere sposobnosti znanja, umenja i psihozikih reakcija. Predmet istraivanja testom moemo identikovati kao drutvene rezultate i predmete postojeih nauka i naunih disciplina. Opti predmet istraivanja u drutvenim i politikim naukama su: (a) testovi psihomotornih sposobnosti koja se utvruju sposobnosti reagovanja na spoljanje nadraaje kao to su brzina, spretnost, izdrljivost, itd