metod za procenu rizika na radnim mestima u zdravstvu

7/21/2019 Metod Za Procenu Rizika Na Radnim Mestima u Zdravstvu

http://slidepdf.com/reader/full/metod-za-procenu-rizika-na-radnim-mestima-u-zdravstvu 1/30

METOD ZA PROCENU RIZIKA NA

RADNIM MESTIMA U

ZDRAVSTVUr sci. me. Srđan Borjanovid

Institut za medicinu rada Srbije

1Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.



Metod za procenu rizika Instituta

Metod za procenu rizika na radnom mestu i u

radnoj okolini. Beograd: Eko centar, 2008.

13 autora sa IMR

Namenjen SMR, ing. ZNR, licima za BZR

Koncept matrične procene rizika

Opšti meto za procenu rizika na ranim

mestima – nije specijalizovan za procenu rizika uzdravstvu





Metod za procenu rizika Instituta

Ne sarži meto za procenu rizika o: UV zračenja (germicidne lampe)

Nejonizujudih zračenja - MRI, električni kauteri,elektrohirurška oprema, dijatermija

Laserskog zračenja: povree i LGAC ("laser-generatedairborne contaminants“) – laserski generisanaisparenja (tretiraju se kao hemijske i biološkeštetnosti).

Rada sa UZ opremom

Medicinskog otpada Specifičnosti procene rizika o hemijskih noksi u

zdravstvu (citostatici, anestetici, dezinficijensi)





Rizici po zdravlje u radnoj sredini

Štetnosti (fizičke, hemijske, biološke,psihosocijalne)

Opteredenja (fizičko, psihofiziološko)

Opasnosti (o eksplozije, požara, uara struje,pada, opekotina itd.)





Priroda profesionalnih hazarda

Klasifikacija po stepenu opasnosti

Neposredno opasni po život ili gubitak ekstremiteta

Požar, eksplozija, gasovi zagušljivci

Opasni po život u užem periodu

Benzen, jonizujude zračenje

Ne ugrožavaju život, ali izazivaju oštedenja uužem periodu

Buka, repetitivna naprezanja, respiratorni iritansi, IC radijacija

Ne ugrožavaju život, niti izazivaju oštedenja, ali nepoželjni zaproduktivnost

Loše osvetljenje, neprijatni mirisi, loša higijena RM





U zavisnosti od prirode procesa rada koji se analizira i

organizacije posla koristi se jedan od tri pristupa:

Procena rizika na osnovu merenja

Procena rizika na osnovu ekspertske ocene,

bez merenja

Procena rizika kombinovanom metodom

(ekspertske ocene i merenja po potrebi)





Metod IMR





Verovatnoda neželjenog ogađaja

Verovatnoda nastanka profesionalne bolesti ilibolesti u vezi s radom procenjuje se na osnovu

uslova raa, stanja zaštite i vremena izlaganja.

Uslovi rada obuhvataju radnu sredinu (identifikovaneštetnosti na ranom mestu i u ranoj okolini), štetnenapore zbog ranih opteredenja i ergonomskeodnose.





Uslovi rada se rangiraju u 4 nivoa:

S1 - optimalni,

S2 - dozvoljeni,

S3 - teški i

S4 - ekstremni





Kategorizacija u onosu na užinu nevneekspozicije

NIVO IZLOŽENOST TRAJANJE

T1 Retko 0-25%

T2 Povremeno ili učestalo 26-50%

T3 Vedi eo ranog vremena 51-75%

T4 Celo radno vreme 76-100%





Verovatnoda nastanka bolesti



užinaekspozicije

Uslovi raa (štetnosti)Vrednosti

znatno ispoddozvoljenih

granica(S1)

Vrednosti ispoddozvoljenih

granica(S2)

Vrednosti iznaddozvoljenih

granica(S3)

Vrednostiznatno iznaddozvoljenih

granica(S4)

(T1)

(T2)

(T3)

(T4)



Verovatnoda nastanka bolesti

NIVO VEROVATNODA

P1 Vrlo mala mogudnost nastanka bolesti

P2 Mogudnost postoji, retko (neuobičajeno)

P3 Mogudnost postoji, po oređenimokolnostima

P4 Povedana mogudnost nastanka

P5 Izrazito velika mogudnost nastanka





Kategorizacija u onosu na težinu mogude posleice(bolesti)

NIVO TEŽINA BOLESTI

L1 Bez vidljivih posledica

L2 Posledice ne utiču bitno na radnu sposobnost

L3 Posledice mogu ograničiti radnu sposobnost

L4 Trajne posledice koje uzrokuju gubitak radne sposobnosti ili delom

ograničavaju životnu aktivnost

L5 Značajno ograničena životna aktivnost ili smrtni ishod





Ocena rizika

Verovatnoća nastanka

povrede ili bolesti

Težina povrede/bolesti

vrlo laka laka teža teška smrtna,kolektivna

vrlo mala

mogućnost

nastanka

P1 zanemarljiv zanemarljiv mali mali mali

postoji, vrlo

retkoP2 zanemarljiv mali umeren umeren veliki

postoji pododređenim

uslovima

P3 mali umeren umeren veliki veliki

povećana

mogućnost,

može se

očekivati

P4 mali umeren veliki veliki izrazito

veliki

izrazito

velika

mogućnost,

velika

opasnost

P5 mali veliki veliki izrazito

veliki

izrazito

veliki





Interpretacija pojedinih nivoa rizika

Nivo Interpretacija i potrebne akcije

R1 Rizik je zanemarljiv, mere zaštite su nepotrebne

R2 Rizik je prihvatljiv, zaštitu poboljšati ako je mogude

R3 Rizik je prisutan (uslovno prihvatljiv), potrebne mere

za poboljšanje zaštite, pradenje zravstvenog stanja

R4 Rizik je velik (nepoželjan), omah potrebne mere zapoboljšanje zaštite, kontrola zravstvenog stanja

R5 Akcidentne situacije, rizik je vrlo velik (neprihvatljiv),

omah prekinuti ra, omah izvršiti kontroluzdravstvenog stanja





Posebne situacije za koje se nivo rizika

irektno efiniše

Postojanje posebnih zahteva rada direktno

oređuje najmanje R3 nivo

Ko nekih štetnosti sama ocena S3 ili S4može biti osnov za poseban zahtev





Zaključak nakon matričnog postupkaprocene rizika

Rano mesto jeste s povedanim rizikompo zdravlje (R3-R5), ili

Rano mesto nije s povedanim rizikompo zdravlje (R1-R2)





Primer – rizik izlaganja buci

S-kategorija Osmočasovna personalnadoza L AEP,d

Vršna vrenost akustičkogpritiska

S1 L AEP,d 65 dB(A)

S2 65 dB(A) L AEP,d 80 dB(A)

S3 80 dB(A) L AEP,d 85 dB(A) 135 dB(C) LCpeak 140 dB(C)

S4 L AEP,d 85 dB(A) LCpeak 140 dB(C)

18Nivo Bezbednost i zdravlje na radu


Ukupna ekspozicija buci u toku radnog vremena - personalna doza u toku

jednog radnog dana L AEP,d

Izračunava se na osnovu izmerenih ekvivalentnih nivoa Leq i informacija o

trajanju perioda ekspozicije tim ekvivalentnim nivoima usrednjeno za 8 h



Primer – rizik izlaganja buci

Ako je prisutna udarna buka ili jaka

intermitentna buka posmatra se i treda kolona

S-kategorije se nalaze po kriterijumima iz obe

kolone (druge za L AEP,d i trede za LCpeak ) i usvaja

se viša o ve obijene

Na osnovu Direktive EU 2003/10/EC i činjeniceda se buka do 65 dB(A) može smatratibezbednom za sluh





Tabela: Kategorizacija u onosu na užinu

dnevne ekspozicije

NIVO IZLOŽENOST TRAJANJE

T1 Retko 0-25%

T2 Povremeno ili učestalo 26-50%

T3 Vedi eo ranog vremena 51-75%

T4 Celo radno vreme 76-100%



Verovatnoda nastanka oštedenja sluha

izazvanog bukom



S1 S2 S3 S4

T1 P1 P1 P3 P5

T2 P1 P2 P4 P5

T3 P1 P2 P4 P5

T4 P1 P3 P5 P5



Kategorizacija u odnosu na težinu mogudeposledice

Kategorizacija u

onosu na težinumogude posleice

Kategorizacija u onosu na težinu mogude posleice

L1 Bez oštedenja sluha

L2Privremeno oslabljen sluh kod osetljivih osoba bez

uticaja na ranu sposobnost ( slušni zamor)L3 Trajno oštedenje sluha sa umanjenom ranom

sposobnošdu za ra u buci

L4Trajno oštedenje sluha kao profesionalno oboljenje sa

umanjenom ranom sposobnošdu za ra u buci iuslovima koji zahtevaju očuvan sluh

L5 -

22Bezbednost i zdravlje na raduzdravstvenih radnika, Beograd 2010.



Ocena nivoa rizika od izlaganja buci


L1 L2 L3 L4 L5

P1 R1 R1 R1 R1 -

P2 R1 R2 R2 R2 -

P3 R2 R2 R3 R4 -

P4 R3 R3 R4 R5 -

P5 R4 R4 R4 R5 -



Procena rizika u zdravstvenim

ustanovama

Složen stručni zaatak, koji zahtevapoznavanje specifičnosti štetnosti i opasnostikao i procesa rada u zdravstvu

Da bi ta procena bila validna, potrebno je:

da se primeni jedinstvena metodologija za

procenu rizika;

a ustanova koja vrši procenu rizika zaovoljioređene kriterijume kompetencije.




Kriterijumi kompetencije

Licenca Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, za poslovebezbednosti i zdravlja na radu, prema Pravilniku o uslovima ivisini troškova za izavanje licenci za obavljanje poslova uoblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Sl. gl. RS br. 29/06;

Licenca Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, za poslove

ispitivanja uslova radne okoline – hemijskih i fizičkih štetnosti(osim jonizujudih zračenja), mikroklime i osvetljenosti, premaPravilniku o uslovima i visini troškova za izavanje licenci zaobavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Sl.gl. RS br. 29/06;

a se bavi elatnošdu meicine raa u sistemu zdravstvenezaštite, u sklau sa Zakonom o zravstvenoj zaštiti („Sl. glasnikRS“ broj:107/05) i propisima onetim za sprovođenje togzakona.




Kriterijumi kompetencije

U Planu mreže zravstvenih ustanova koji je onelaVlaa RS („Sl. Glasnik RS“ broj: 42/06) postojinekoliko ustanova koje ispunjavaju navedene

kriterijume, na primer: Institut za meicinu raa Srbije “r ragomir Karajovid“,

Zavo za zravstvenu zaštitu ranika u Nišu,

Zavo za zravstvenu zaštitu ranika u Novom Sau i

Zavo za zravstvenu zaštitu ranika Zastava Kragujevac.




Metod za procenu rizika u

zdravstvu MZ traži a IMR izrai specijalizovanu Metoologiju za

procenu rizika u zdravstvenim ustanova

Izradu ove Metodologije finansira MZ kao projekat od

opšteg interesa iz programa 1802-07

Bužet projekta 2.000.000,00, rok 1. go. (2010). Ugovorbr. 07-804/1 od 03.03.2010.

Motiv Ministarstva – izrada novog Posebnog kolektivnog

ugovora za zravstvene ustanove čiji je osnivač RepublikaSrbija




Kolektivni Ugovor

Potpisan 25.05.2010. (MZ i reprezentativni sindikati)

Učesnici ovog ugovora su saglasni a u roku ogodinu dana od dana stupanja na snagu ovogugovora utvrde jedinstvene kriterijume za procenuposlova sa povedanim rizikom koji se obavljaju uzdravstvenim ustanovama, koji de se, nakonpotpisivanja, primenjivati kao aneks ovog ugovoraod dana stupanja na snagu. (Čl.146 st. 1)




Kolektivni Ugovor Čl. 146. st. 3

Posloavac je užan a u roku o goinu ana od

dana stupanja na snagu jedinstvenih kriterijuma iz

stava 1. ovog člana, uskladi akt o proceni rizika na

radnom mestu i radnoj okolini sa ovim ugovorom izakonom kojim se uređuje bezbenost i zravlje naradu




KRAJ

30Bezbednost i zdravlje na raduzdravstvenih radnika Beograd 2010

metod za procenu rizika na radnim mestima u zdravstvu

Documents